Visoka Tehnika kola Sturkovnih Studija u

Novom Sadu
Odsek: Grafiki, Smer: Grafiko inenjerstvo

Seminarski rad
Tema: projektovanje proizvodnje knjige

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Sadraj
Uvod........................................................................................................................... 3
Prva pisma............................................................................................................... 3
Klinasto pismo...................................................................................................... 3
Egipatsko pismo................................................................................................... 3
Hijeroglifi.............................................................................................................. 4
Hijeratsko pismo................................................................................................... 4
Latinica.................................................................................................................... 5
irilica..................................................................................................................... 6
Knjiga...................................................................................................................... 7
Izum tampe pokretnim slovima Johan Gutenberg (oko 1397-1468).......................8
Opis proizvoda............................................................................................................ 9
Proces grafike proizvodnje........................................................................................ 9
................................................................................................................................... 9
Priprema (pre-press)................................................................................................. 10
CTP........................................................................................................................ 10
tampa (ofset).......................................................................................................... 10
Knjigovezaka dorada............................................................................................... 12
Zakljuak.................................................................................................................. 15
Literatura.................................................................................................................. 16

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Uvod

Prva pisma

Klinasto pismo

pojavilo se izmeu 5000 i 3000 g. pre n.e. kod Sumeraca (narod koji je iveo na jugu
plodne doline Mesopotamije, izmeu reka Eufrata i Tigra. Sumerska civilizacija je
kolevka pisa (klinasto), knjige (od glinenih ploica) i biblioteke (zbirka glinenih
ploica). upotrebljavali su neku vrstu usavrenijeg pojmovnog pisma sa sistemom
znakova sa veim fonetskim karakteristikama. Pisali su utiskivanjem trouglastog
(trostranog) klina u glinu, kombinujui poloaj klina; klin je bio od tvrdog materijala:
drveta, metala ili kosti; u glinu su se utiskivala 4 osnovna znaka: klin, trougao, ugao
i strelica; kombinacijom ovih znakova dobijalo se vie od 500 skupina znakova; smer
pisanja je bio odozgo na dole do 2700 g. pre n.e, a od tada pie se vodoravno.
Klinastim pismom su prvo zapisivani rauni u trgovini, porezi, razna pravila kasnije
su njime napisana knjievna, religiozna, filozofska, istorijska i pravna dela. U
knjievnosti mogunost da se klinastim pismom belee sloene misli i oseanja.
Najpoznatije knjievno delo je najstariji ep u istoriji svetske knjievnosti -- Ep o
Gilgameu iz 2100 g. pre n.e. sumersko-vavilonski spev o kralju i ratniku koji
pokuava da osvoji vreme i pobedi svet
Hamurabijev zakonik (Codex Chammurabi) iz 1760 g. pre n.e. - zbornik zakona
vavilonskog cara Hamurabija
sumerskog pisma razvila su se druga pisma:
- protoelamitsko (oko 3000 g. pre n.e. u Elamu)
- ugaritsko klinasto pismo (1400 g. pre n.e. u gradu-dravi Ugrit na severu Fenikije)
- staro persijsko klinasto pismo (u 6 veku pre n.e.), usavreno klinasto pismo, imalo
samo 41 znak

Egipatsko pismo

Najstariji egipatski pisani spomenici potiu iz 3000. g. pre n.e.

Tri tipa egipatskog pisma:
- hijeroglifi, sveto slikovno, monumentalno pismo koje se uklesuje
- hijeratsko pismo, jednostavnih oblika, koristili ga svetenici

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

- demotsko pismo, najjednostavniji oblik egipatskog pisma, poslovno pismo za
svakodnevnu upotrebu, razvilo se od 7 veka pre n.e. iz hijeratskog pisma.

Hijeroglifi

Sloeno pismo koje karakterie istovremeno korienje tri vrste znakova petroglifa,
odnosno piktografa i ideografa (crtei ljudi, ivotinja i predmeta), fonograma (dodaci
koji uklanjaju dvosmislenost) I determinativa (semantiki klasifikatori koji
oznaavaju pojave na koje upuuje osnovni znak)

Hijeroglifi su vremenom izgubili karakter slikovnog pisma, ali nikada nisu

prerasli u alfabetsko pismo

Pisani su zdesna nalevo, i odozgo prema dole (u kolumnama) i pisani su samo

na jednom jeziku egipatskom

Spomenici hijeroglifskog pisma otkriveni su uklesani u kamene blokove na

zidovima prvih piramidama iz 2600. g. pre n.e.

Deifrovao ih je francuski egiptolog an Fransoa ampolion 1822. Godine

Hijeratsko pismo

Sveteniko pismo koje se upotrebljavalo za pisanje tekstova na papirusu

Knjiga mrtvih najznaajniji spomenik sadri molitve posveene venom

ivotu

Poznate su dve verzije ove knjige: Heliopoljska knjiga mrtvih (posveena bogu
sunca Ra), i
Tebanska knjiga mrtvih (posveena bogu Amonu)

Papirus Pris najstariji spomenik pisan hijeratskim pismom i najstariji papirus

uva se u Luvru (Nacionalnom muzeju u Parizu)

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Latinica

Rimljani preuzeli slova od Grka (ili od Etruraca?) posle 7. veka pre n.e.

Najstariji i najpoznatiji latinski natpis je Crni kamen sa Foruma (Lapis niger) iz

6. veka pre n.e.

U poetku imalo 21 slovo, od 1. veka n.e. dodaju se slova Y i Z, a od 11. veka

slovo W, i u 17. veku se razlikuju I od J i U od V

Latinica danas ima 26 slova

Kapitala

Nastala u vreme Rimskog carstva kao monumentalno epigrafsko pismo.

Epigrafska kapitala se deli na:
- Kvadratnu kapitalu (Lapis niger)
- Rustinu kapitalu
- Kurzivnu kapitalu

Knjina kapitala (capitalis libraria) javlja se u 4. veku

Kurzivna majuskula (pismo manjih dimenzija, bre pismo i vie odgovaralo

svakodnevim potrebama; u upotrebi od 1. do 4. veka)

Uncijala (uncijalno pismo), javlja se u knjievnim spomenicima od 5. veka;

njime se piu kodeksi sve do 9. veka; po nekim autorima nastalo sa
prevodima Biblije sa grkog na latinski
Poluuncijala (poluuncijalno pismo), nastalo u 5. veku; poznati spomenik
Splitski evanelistar (izmeu 7. i 9. veka)

Kurzivna minuskula - osnova svih kasnijih evropskih pisama; pojavilo se posle

4. veka; pisano zarezanim ptijim perom;kao knjino pismo zastupljeno u
kodeksima od 7. do 10. veka

Latinica u srednjem veku

Raspadom Rimskog carstva slabi kulturni uticaj Rima, pa latinica od 7. do 12.

veka dobija lokalno obeleje

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

 Javljaju se narodna (nacionalna) pisma: beneventana i prekarolinka
minuskula u Italiji u 7. veku; merovinko pismo u Galiji u 7. i 8. veku;
vizigotsko pismo u paniji u 8. veku; prekarolina u delu Francuske i Nemake
u 7. i 8. veku; i anglosaksonsko ili inzularno pismo u Engleskoj i Irskoj u 7.
Veku

irilica

Drugo slovensko pismo, nastalo posle glagoljice

Najstariji irilini spomenici potiu iz 10. veka

Pojavilo se posle Metodijeve smrti (885. godine); na poziv bugarskog cara

Simeona (893-925) dolaze uenici irila i Metodija u Bugarsku i prenose
vizantijsku kulturu stvaraju novo pismo irilicu

I sam obrazoban knjievnik, car Simeon podstie irenje prosvete, te u vreme

njegove vladavine dolazi do procvata bugarske kulture zlatno doba
knjievnosti. Iako na slovenskom jeziku, u osnovi je ta knjievnost vizantijska

Za novo pismo irilicu uenici irila i Metodija su prilagodili grko uncijalno

pismo. Pritom su kao polazite imali glagoljicu, jer je na njoj ve formiran
knjievni jezik kod Slovena

Veliki slavista Pavle Josif afarik (1795-1861) smatrao je za redaktora irilice

Sv.Klimenta Ohridskog (?-916), ali ruski slavista Grigorije Iljinski smatra da je
tvorac irilice neki od mlaih uenika irila i Metodija i da je nastala u
Preslavu prestonici Simeonovoj to podravaju bugarski naunici

Petar ori, pisac Istorije srpske irilice, podrava miljenje da je njen tvorac
jedan od najboljih uenika irila i Metodija, i da je nastala smiljenom,
tipoloki ujednaenom dopunom grkog uncijalnog pisma

irilica je kao i grko pismo, zadrala obeleavanje brojeva slovima, brojna

vrednost slova zavisila je od njegovog mesta u azbunom redu (prvo slovo
1, drugo 2, i tako redom do 9 za jedinice, u drugom redu za desetice i u
treem za stotine)
irilina azbuka sastojala se od 24 slova, preuzeta iz grkog ustavnog pisma,
i od 12 slova prilagoenih glasovnim potrebama slovenskih jezika

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Knjiga

Knjiga je prema definiciji UNESCO-a duhovno-stvarna tvorevina koja nastaje kao

zajedniki rezultat delatnosti autora, izdavaa i grafike industrije. U tehnikom
smislu knjiga se sastoji iz savijenih i saivenih ili lepljenih delova tampanih araka i
poveza. Odtampani delovi knjige su naslovne stranice (preliminarni - nulti otisak) i
tekstualni deo s deobom na poglavlja. . Knjigama se u smislu ove take smatraju
neperiodina izdanja koja imaju istovremeno sva tri sledea obeleja:

1. imaju struni, nauni, umetniki, kulturni i obrazovni sadraj a ne smeju imati

reklamni sadraj. (Reklamnim sadrajem smatra se onaj sadraj u kojem se kao
preteni deo (vie od 50%) pojavljuju reklamne poruke);
2. izraene su u tehnikom smislu u obliku knjige, odtampane na arcima papira ili
ve spomenutim nosiocima teksta ili u obliku slobodnih listova;
3. imaju najmanje 49 stranica (definicija UNESCO-a) ne raunajui korice i naslovnu
stranicu, osim dejih knjiga - bojanki, slikovnica bez teksta, i tampanih nota i
umetaka za knjige u obliku slobodnih listova koji mogu imati i manje od 49 stranica.
Dejim knjigama smatraju se i bojanke kao i slikovnice bez teksta.

Knjiga je skup ili kolekcija pisanih, tampanih, ilustrovanih ili praznih listova,
nainjenih od papira, pergamenta ili nekog drugog materijala, koje su obino
spojene sa jedne strane. Strane listova knjige zovu se stranice. U novije vreme
postale su poznate i elektronske knjige. Prema UNESCO-voj definiciji knjiga mora
imati minimalno 49 stranica. Publikacija sa manje od 49 stranica naziva se broura.
Knjiga se koristi za itanje oima ili vrhovima prstiju, i u sluaju audioknjiga -
sluhom. Na taj nain se prikupljaju informacije koje su odtampane ili snimljene. Pod
nazivom knjiga se takoe podrazumevaju literarni radovi koji se sastoje od
odreenog broja tomova, te se time razlikuju od asopisa i magazina, koji izlaze
periodino i na neodreeno vreme.

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Izum tampe pokretnim slovima
Johan Gutenberg (oko 1397-1468)

Biblija od 42 retka prva knjiga izraena u Gutenbergovoj tampariji u Majncu

tampanje zapoelo 1452, a zavreno 1455. godine izdata je u dve knjige:
Latinska Biblija u dva folio formata sveska, ukupno je otisnuo 1280 stranica - prvi
ima 324 lista ili 648 strana, a drugi 317 listova ili 634 strane svaka stranica ima
dva stupca sa po 42 retka. Biblija je raena goticom na pergamentu u svega 150-
200 primeraka - ukraena inicijalima, ornamentima u boji, crteima raenim rukom
posebnih rubikatora
Do danas je pronaeno oko 44 primerka, 12 na pergamentu, a 32 na papiru; 18 je
kompletno, ostali primerci su u fragmentima sauvani. Biblija u 36 redaka 1457-
1460. godine tampa u Bambergu (delo Gutenberga ili tampara Albrehta Fister ili
Hajnriha Kefera) Gutenbergov pronalazak tampanja pomou pokretnih slova
najznaajniji je pronalazak od pojave pisma. Prve tampane knjige nalik su
rukopisnoj blokovne knjige, samo je tehnika izrade drugaija - izale su iz
tamparske prese, koju je izumeo Gutenberg. tamparstvo se velikom brzinom iri,
najpre u Nemakoj, a potom po drugim zemljama Evrope reen je problem bre i
jeftinije proizvodnje knjiga, a time je stvoreno najefikasnije sredstvo za irenje
naunih i drugih informacija. tamparstvo se najpre proirilo u Italiji, prva
tamparska presa proradila je 1465. godine u benediktinskom samostanu u blizini
Rima, zaslugom dvojice Nemaca, koji su zanat izuili u Gutenbergovoj tampariji. Od
svih italijanskih gradova, najveu slavu kao proizvoa tampanih knjiga stekla je
Venecija grad monih trgovaca i mecena - od 1469. godine, kada je proradila prva
tamparija, pa do kraja 15. veka, u Veneciji je radilo 150 tamparskih radionica u
kojima je otisnuto oko 4000 knjiga vie nego i bilo kom drugom evropskom gradu
(u Parizu radi 56, u Lionu oko 50) Do kraja 15. veka tamparske radionice su nikle u
svim znaajnim centrima Evrope u nepunih 50 godina osnovane su u 200 gradova,
u kojima je radilo oko 1 100 radnika. Jeromonah Makarije, koji je izuio tamparski
zanat u Veneciji i tamo izlio irilina slova, tampao je Oktoih 1493. godine u Obodu
na Cetinju, u tampariji koju je osnovao ura Crnojevi nabavivi prese u Veneciji
to je prva srpska incunabula.
U pogledu opreme knjiga, ni jedna se ne moe meriti sa prvim tampanim delom na
svetu Biblijom u 42 retka, koja je na aukciji dostigla vrtoglavu cenu. Po vrednosti
moe da joj konkurie samo Koran izraen za iranskog aha. Ova muslimanska
sveta knjiga ukoriena je u zlatne korice debljine 6 mm i ukraena sa 800
skupocenih dijamanata i bisera. U knjine kuriozitete ubraja se i balada Blody Little
napisana 1483. godine na svega osam stranica ljudskom krvlju. Zanimljivost je ni
bogati i slobodni Dubrovnik, u vreme svog najveeg ekonomskog i kulturnog
procvata, nije imao tampariju tek 1783. godine mletaki tampar i trgovac Karlo
Antonio Oki (Carlo Antonio Occhi) osniva tampariju iz koje je izalo 50 knjiga. U
Crnojevievoj tampariji na Cetinju radilo je 7-8 ljudi sva izdanja su tampana na
hartiji tampano je est knjiga u duhu venecijanskih renesansnih izdanja nisu
sauvana, osim najstarijeg Oktoiha (Osmoglasnik prvoglasnik) iz 1493. Re je o

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

bogoslubenim knjigama: Oktoih 1-4 glasa (1493/4), Oktoih 5-8 glasa (poetkom
1494), Psaltir s posledovanjem (1495), Trebnik molitvenik (1495) i Triod cvetni
(najverovatnije dotampavan 1496) . Godine 1496. tamparija na Cetinju prestaje sa
radom ura Brankovi naputa Crnu Goru, a Makarije odlazi u Vlaku, u Trgovite
i postaje prvi rumunski tampar (posle dugogodinjeg rada u Vlakoj, odlazi za
igumana u Hilandar)
Padom srpske despotovine 1459. godine, Srbija potpada pod tursku vlast, i do
pojave prve tamparije proteklo je 77 godina, do 1536. Godine. Turci nastoje i
dobrim delom unitavaju tekovine srednjovekovne srpske knjievnosti, ekonomija
stagnira, a sa njom i kulturni razvitak u duhu renesansnih i humanistikih ideja. Bilo
je pokuaja od sredine do kraja 16. veka da srpski kalueri osnuju tamparske
radionice no ekonomska i politika situacija, i nedostatak strunog znanja, iskustva
i vetine u novoj zanatskoj grani onemoguavale su da se to ostvari.

Opis proizvoda

Naziv proizvoda: Knjiga Szorvnyltben 2

Tira: 2.500
Format: Knjini blok: 170x240 mm
-Klapne: 2x6,5 mm
-Mapa: 220x150 mm zatv. 220x300 mm otv.
Obim: 248 str. + kor. sa klapnama +4 str. Mapa

Proces grafike proizvodnje

Najea podela koja se pravi u grafikoj proizvodnji je podela na:

pripremnu
osnovnu i
zavrnu
Noviji pristupi je dele u pet faza:
menadment
priprema posla
priprema za tampu
tampa
zavrna grafika obrada

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Priprema (pre-press)

CTP

Operacije:
1. Osvetljavanje + razvijanje CTP ploe
2. Elektronska montaa tabaka Kodak preps software

Elektronska montaa 248 strana na 15,5 B/2 tab. (1/2 tab ide na okret.) u 1+1 boji.
Korice sa klapnama od 6,5 cm na 33x70 cm u 1+0 boji.
Mapa na 1B/2 na 1+0 boji sa 4 kont.
Povez: Broiran, iveno koncem. Savijanje i ivenje tab. Po 16 str., 8str. Kao
predzadnji tab.

tampa (ofset)

Naziv maina: Heidelberg B-2-CPC

Operacije:
Operacija Naziv materijala
1. Priprema Boje tab. arena (CMYK)
2. tampa Ofsetna B1 (70x100)
Pufer za tabanu tampu
Ofsetin P21 P23

tampati 248 str. na 15,5 B/2 tab. (1/2 tab ide na okret.) u 1+1 boji.

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Tira: 2500+70+100=2670x15 B/2 = 40050 B/2
Tira: 1250+35+75=1360 B/2
Hartija: Ofsetna 100gr. -20705 B/1

tampati korice sa klapnama od 6,5 cm na 33x70 cm u 1+0 boji.

Tira: 2500+35+95=2630 tab. 33x70 cm
Hartija: Reljefni karton 300gr. -880 B/1

tampati mapu na 1b/2 na 1+0 boji sa 4 kont.

Tira: 625+30+45=700 B/2
Hartija: Ofsetna 100gr. -350 B*1

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

 Heidelberg Speed
Master

Knjigovezaka dorada

Maina: no (Senator)

Operacije:

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

 1. Seenje tabaka
2. Seenje korica
3. Razna seenje po potrebi
Maina: Wohlenberg

Operacije:
1. Priprema naziv materijala: Toplo lepilo (termokol)
2. Sakupljanje i povez
Maina: Tul maina

Operacije:
1. Priprema naziv materijala: Konac filan (5000m/kal.)

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

 2. ivenje
Maina: Falc B-2
Operacije:
1. Priprema
2. Savijanje
3. Priprema za dalji tabak
Maina: Mini falc
Operacije:
1. Savijanje
Runi rad
Operacije:
1. Ubacivanje tabak u tabka
2. Pretovar tabaka
3. Bigovanje
4. Izrada probnog uzorka
5. Savijanje klapni
6. Runo pakovanje naziv materijala: PP traka za pakovanje (super traka)
Natron (92x126) 70g

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Zakljuak

Za proizvodnju knjige, kao grafikog proizvoda, potrebno je mnogo napoa, truda,

preciznosti i strpljenja. Za pravljenje ove knjige je bio potreban veliki broj materijala,
dosta operacija kojima se vri njeno formiranje ali i ne tako mnogo maina.

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12

Literatura

http://www.studijdizajna.com/tkosic/papiri.pdf
http://www.copycentar.rs/toplaplastifikacija.html
tamparija FORUM Novi Sad

Profesor: mr Petra Balaban Novi Sad, 2017. Student: Gabor Na GI6/12