Развој језика до 19.

века

Старословенски језик (од 9. до 12. века) - 863. године Ћирило

саставља Глагољицу (прво словенско писмо).
Црноризац Храбар пише расправу на старословенском језику,
ћирилицом - Слово о писменима. Редакције старословенском
језика (руска, српска, хрватска, чешка) познате су под именом
црквенословенски језик.

Српскословенски језик (од 12. до прве половине 18. века) -

најзначајнији писани споменици српскословенског језика :
1) Мирослављево јеванђеље (најстарији сачувани споменик писан
српскословенским и ћирилицом, настао крајем 12. века)
2) Повеља Кулина бана (најстарији српски споменик писан
народним језиком, настао крајем 12. века)
3) Душанов законик (најзначајнији правни документ писан
ћирилицом на народном језику, који је настао 1349. године)
Велика сеоба Срба (1690. године) - вођство патријарха Арсенија
Чарнојевића.
Славјанска школа (1726. године) - оснивач Максим Суворов.
Латинска школа (1733. године) - оснивач Емануел Козачински.

Рускословенски језик (прва половина 18. века) - брзо потискује

српскословенски и постаје језик српских писаца.
1) Историја разних словенских народев (Јован Рајић)
2) Горесни плач (Захарије Орфелин)
Славеносрпски језик (од друге половине 18. века до првих
деценија 19. века) - настао мешањем рускословенског и народног
језика. Овим језиком писали су Доситеј Обрадовић (писмо
љубезном Харалампију), Јован Стерија Поповић и Милован
Видаковић.
1) Славеносрпски магазин (Захарије Орфелин, 1768. године)

Даљи равој језика

1810. године - Сава Мркаљ пише свој кратки спис Сало дебелога
јера либо азбукопотрес. Од постојећих 48 одбацио је 20 и
припремио терен Вуку Караџићу. Мркаљева реформа заснована је
на принципу један глас једно слово - пиши као што говориш.
1814. године - Писменица сербског језика по говору простог
народа - прва штампана граматика српског језика, написана
Мркаљевом азбуком.
1818. године - први пут своју реформисану азбуку Вук користи у
Српском рјечнику. Уводи слова Ј, Љ, Њ, Џ, Ћ, Ђ, а сарадник му
је Јернер Копитар.
1836. године - уводи глас Х и објављује Српске народне пословице.
1847. године - незванична Вукова победа и појављују се четри дела
написана Вуковом реформсаном ћирилицом.
1) Песме (Бранко Радичевић)
2) Горски вијенац (Петар Петровић Његош)
3) Рат за српски језик и правопис (Ђуро Даничић)
4) Нови завјет (Вук Караџић)
1850. године - Бечки књижевни договор између Хрвата и Срба о
заједничком језику.
1852. године - друго издање Српског рјечника, а сарадник му је
Ђуро Даничић.
1864. године - Вук умире у Бечу.
1868. године - званично прихватање Вукове реформе.

Дијалекти

Дуго Е у екавском изговору гласи ИЈЕ (дете → дијете).

Кратко Е у екавском изговори гласи ЈЕ (деца → дјеца).
Сонанти Л и Н се јотују испред кратког акцента.

Штокавски дијалекти се деле на екваски и ијекавски изговор.

Екавски изговор
1) Старији : призренско-тимочки и косовско-ресавски
2) Млађи : шумадијско-војвођански
Ијекавски изговор
1) Старији : зетско-јужносанџачки
2) Млађи : источнохерцеговачки