Periodi japanske književnosti:

上代 (じょうだい) ~794 奈良 - drevna ますらおふり

drevna književnost なら književnost
- Manjošu
- pozna drevna
794 – 1192 平安京　 književnost もののあわれ
中古 (ちゅうこ)
へいあんきょう - Kođiki
Pozna drevna knj.
- srednjevekovna
鎌倉　 književnost
中世 (ちゅうせい)
1192 – 1600 かまくら
- postoje 3 grada
Srednjevekovna 無常 (むじょう)
– centra vlasti
knj.
- Šin Kokinšu
- bitka kod
1600 江戸　 Sekigahare
近世 (きんせい) 浮世 (うきよ)
えど
- Tokugava
Predmoderna knj.

1. Đodai - Drevna japanska književnost jako je vezana za motiv Sunca

- ますらお je poimanje muževnog, direktnog, otvorenog, snažnog
- Pisana književnost se rađa na dvoru, a usmena je u narodu (- nosioci književnosti)
- Važan početak je dolazak pirinča i rađanje književnosti i religioznog osećanja. Pored
čiste vode morali su da prave naselja koja su se međusobno posle spajala i gradila veća
naselja. Bila je potrebna sloga, voda, vremenski uslovi.
- 祭り (まつり) – svetkovine
- U molitvama, ono što nije jasno a ima dobru melodiju i ritmiku jeste dobar tekst (šinto
molitve). Šinto molitve su bile pra oblik japanske književnosti.
- Kolektivni život je podstakao književnost. Dolazi kinesko pismo i budizam, i stvara se
novi poredak – stvara se i pisana književnost.
- U samom početku, Japanci su koristili znakove zbog njihovog izgovora, i to se zove
manjogana (万葉がな).
- Što je grad veći, to su osećanja tananija i složenija, a duh se od kolektivnog pomera ka
individualnom (pri kraju 上代)
- Književno izražavanje se menja od usmenog ka pismenom zbog dolaska kineskog pisma
- 言霊信仰 (ことだましんこ) – dobre reči donose sreću a loše nesreću, duh prebiva u
rečima
2. Ćuko - Pozna drevna japanska književnost
 - Žene su nosioci književnosti u 中古 (dvorske dame koje su bile obrazovane od malena)i
も の の あ わ れ je nešto nepojmljivo lepo, duboka impresija, duboko doživljeno lepo,
dosta vezano za melanholiju.
3. Ćusei - Srednjevekovna književnost
- 無 常 ( む じ ょ う ) – nesigurnost, nestalnost, ništavnost,.. Porodica Fuđivara je imala
regentsku funkciju za vreme Heian perioda i stanje u državi je stabilno. Samuraji su u
početku bili privatna vojnici, obezbeđenje sve većih poseda aristokratije. Samuraji se
zatim međusobno sukobljavaju zbog mnogo više poseda i ceo Ćusei period je jako
nestabilan period. Zen – budistička ideja iz Kine biva odmah prihvaćena. Ništavnost 無常
u istočnjačkoj kulturi je daleko vedrija od evropskog nihilizma. Sve što je na svetu, jeste
u stalnom nastajanju i nestajanju.
- Nosioci književnosti su bili monasi, zamonašeni pesnici, samotnjaci
4. Kinsei - Predmoderna književnost
Tumačenje književnosti:
U svakom tekstu postoje književni i vanknjiževni elementi.
Književni elementi:
- Stil, sintaksička struktura, forma, stilske figure, motivi, pesničke slike, ideja, leksički
problemi (iz kakve je leksičke kategorije reč uzeta)
- Književni elementi su oni od elementi od koji je književni tekst satkan.
- Motivi su najmanje jedinice sižejnog toka
- Teme su vezane za ideju (ljubav, ljubomora, mir, rad), tema može da bude „ljubav“ a da
se sama reč „ljubav“ ne pominje
- Književni elementi su sve ideje i elementi u duhovnom smislu (npr. Ideja nepravde –
Andrić)
- Pesnički oblik se vidi (tanka, haiku), dok se pesnički duh ne vidi.
Vanknjiževni elementi:
Vanknjiževni elementi su svi oni elementi (ili uslovi) vezani za nastanak književnog dela:
- Kakvom je književnom krugu pesnik/pisac pripadao
- Kakav mu je socijalni stalež
- Kakve su istorijske i kulturološke okolnosti
- U kakvo vreme piše (npr. revolucija)
- Život pisca (proučava se život pisca jer je empatija sa delom veća kada znamo u kojim je
okolnostima nastalo)
- U kakvoj situaciji pesma nastaje (npr. proslava na dvoru)
- Kako istorija okružuje piščev život ( u koje vreme je živeo? Pr. Doba Austrougarske)
Najbitnije je proučavati život pisca (lični i istorijski) i kulturološko okruženje nastanka dela.
Po dolasku budizma u Japan, književnost se menja – neki glasovi se gube (književnici u Edo
periodu proučavaju tačno koji su se ozgubili)
Kotodama šinko – šintoistička ideja da svaku pojavu nastanjuju bogovi/ duhovi. Dakle, sve je
živo tj. sve je bog.
言霊－ことだま (19. str. Sakure)
12. i 13. strana u knjizi sa Sakurom, zaokružiti bitne godine
24. i 25. str. U Sakuri – vrste pesama po temi (pesme uz rad,..)? – Kakve su vrste figura
(poređenje,..)?
短歌 　－　 たんか – kratka pesma metričkog obrasca 5/7/5/7/7 (pesničke slike se razlikuju po kraju
rečenice)
長歌　－　ちょうか – duga pesma metričkog obrasca 5/7/5/7 ... 5/7/7
片歌　－　かたうた – pesma metričkog obrasca 5/7/7
旋頭歌　－　せどうか – pesma metričkog obrasca 5/7/7/5/7/7 (dupla kata uta)

Manjošu:
(24 i 25 str. Sakure)
Kako su Japanci izražavali svoja osećanja?
Od lokacija su zahvaćeni Jamato (Kjoto, Nara) ali i Kjušu i istočne zemlje (Tokio).
Manjošu je jedna od najstarijih, ako ne i najstarija zbirka pesama koja danas postoji u fizičkoj
formi. Ne zna se kad je tačno nastala, ali predpostavlja se da je to bilo u drugoj polovini 8. veka.
Pesme obuhvataju period od oko 450 godina (4-8 vek). Ima 20 tomova koji sadrže oko 4500
pesama. Za jednog od mogućih priređivača se smatra Otomo no Jakamoći, koji se javlja u
poslednjoj fazi Manjošua (nsjnovije unutar zbirke) (pa se smatra da je zbirka nastala u Nara
periodu). On i drugi sastavljači su sakupili građu (manje antologije i zbirke) i sastavili ih u
Manjošu. 90% pesama u Manjošu je u tanka formi, a sastavljači su pokušali da prave cikluse po
godišnjim dobima, što je više zastupljeno u Kokinšu. Manjošu sadrži pesme od careva do običnih
ljudi. Činovnici su skupljali pesme od naroda pa su stoga pisci u Manjošu iz različitih staleža, i
seljaci i aristokratija. Manjošu je pisan na Manjogani (koristili su se ideogrami po sa fonetskim
značenjem).
Bilo je nekoliko nedoumica oko prevoda naslova jer 万 znači i mnogo i deset hiljada, pa su
mogući prevodi bili „Zbirka mnogo pesama“ i „Zbirka 10 000 pesama“. Zatim nastaje problem
oko prevođenja 葉 koje može biti i は (list) i せよ (od せだい – generacija) pa su opet mogući
prevodi „Zbirka mnogo/10 000 listova“ ili „Zbirka za sve vekove“.
U vreme nastanka ove zbirke nije bilo tehnike štampanja a papir je bio veoma skup, pa su iz tog
razloga koristili svitke. Svici su se dopunjavali tko što isečeš papir, napišeš pesmu i zalepiš kao
nastavak svitka. Tako su mogli i iseći i izbaciti pesmu koju su želeli i ponovo zalepiti rastavljene
krajeve svitka.
Struktura pesama potiče iz kineske kulture ( 部立って - ぶたって - način uređivanja – koliko
redova treba da ima,...)
Sadržaj Manjošua se, po tematici, može klasifikovati u tri kategorije:
1) 雑歌 Zouka (ili "Razne pesme"), koja sadrži pesme koje uglavnom opisuju dvorski život
i putovanja (gozbe, praznike,...razne prilike u životu). Ove pesme dive se lepoti i moći
prirode, kao i menjanju četiri godišnja doba. Pesme su ode, najčešće prigodne, vedrog
duha. Zvaničnog su karaktera.

2) 相聞歌 Soumonka („Ljubavne pesme“), pesme koje opisuju međusobnu razmenu ljubavi
ili čežnje, ili čak bol koji nju prati. Ovo su najčešće pesme o zaljubljenima ali ima i
pesama o porodičnoj ljubavi.

3) Treća kategorija je 挽 歌 Banka („Elegije i tužbalice“) i to su činile pesme koje su se

recitovale tokom sahrana careva i princeza. Mogu biti i zvanične i nezvanične.
Kod Manjošua se razlikuji 4 razvojne faze: (Ovo se sve odnosi na I period, jer Manjošu pripada I p.)
● I – Car Đomei – Đinšin bitka 672.g. (Ratom počinje centralizacija države)
● II – 672 – 710 (uveden popis, bitna su osećanja, zemlja je stabilna)
● III – 710 – 733 (zemlja se razvija, grad se razvija)
● IV –733 – 759 (melanholične pesme jer je stanje u državi nestabilno, carevina polako
pada u društvenu krizu, ricurjo sistem postaje klimav, pesme postaju polisemične
(višeznačne) što do tada nije bio slučaj)
Najistaknutiji pisci razvojnih faza:
● I – Nukata no Okimi (額田の王)
● II – Kakinomoto no Hitomaro (柿本のひとまろ)
● III – Jamabeno Takahito (山部の赤人) – pejzažni pesnik
- Jamanoue no Okura (山上の憶良) – poznat po pesmi o siromaštvu i pesmama o porodici
(prvi put u japanskoj istoriji piše o siromaštvu)
- Otomo no Tabito (大伴の旅人) – poznat po pesmama o vinu
● IV - Otomo no Jakamoći (大伴の家持)

I razvojna faza:
Ovo je bio buran period. Pojavljuju se 2 struje: oni koji su bili za centralizaciju države i oni
protiv (Đinšin bitka – 15 str. Sakure).
Posle cara Tenđija sukobljavaju se njegov sin Otomo no Ođi (大友) i brat (Tenđijev) Oama no
Ođi ( 大 海 ). Pobeđuje Oama no Ođi koji je bio za centralizaciju države, i postaje car Tenmu.
Oama je zaslužan i za pojavu Kođikija. Dakle, Oama je po ustoličenju postao Tenmu ( 天武 – 武
iz さ む ら い ) i Japan postaje centralizovana zemlja i japanski kulturni život počinje da se
razvija.
Prva razvojna faza zove se „Rana manjo poetika“. Pesme su vedre, jednostavne, snažne, nema
melanholije. Pesnici su uglavnom dvorski ljudi i članovi carske porodice.
Osim 部立って (ljubavne, elegije i razne), postoji još načina izražavanja emocija, među njima i:

1. 正 述心 緒歌 － せ いじ ゅつ ちょ か – osećanja se iskazuju direktno, neposredno (bez

metafora) (pr. Sa časa: Osećam se kao kontejner – direktno)
2. 譬喩歌 － ひゆか – metaforična pesma – indirektno opisivanje osećanja metaforama i
poređenjima
3. 奇物陳思歌 － きぶつちんしか – dodaju se slike iz stvarnog života da bi se nagovestila
osećanja pisca ( umesto da kažeš „usamljen sam“, napraviće se unutrašnji pejzaž: lišće
pada, tišina = usamljen sam)
U prvoj razvojnoj fazi, emocije i osećanja se iskazuju otvoreno, direktno, realno, snažno. Pesnik
ima čista, jednostavna osećanja.
Motiv rukava označava rastanak. Rukavi su bili ogromni, toliko veliki da su ih ljubavnici
sastavljali, vezivali i pokrivali se sa njima. Ujutru su se rukavi odvezivali.

II razvojna faza: (traje 40ak godina)

- Pisale su se povratne pesme. Pre povratnih ( 反歌 - はんか) pesama uvek ide duga (ćoka)
pesma. Hanka pesma sažima prethodnu dugu (ćoka) pesmu (ovo je odnos između hanka i ćoka
pesme – sažimanje, i ima više emocija u povratnoj pesmi).
- Više puta se selila prestonica (gatalo se kada je treba premestiti), a zatim se seli u Naru koja
postaje stabilna prestonica, nema više seljenja.
- Ovaj period karakteriše stabilizacija društva, raskoš mirnog carskog života (stabilizacija
države). Poezija postaje snažna i slojevita. Govori se o prolaznosti, nevidljivosti – slika
nepostojanja.
- Kakinomoto no Hitomaro se pojavljuje kao prvi zvanični dvorski pesnik (pre toga je sve bilo
nezvanično). Bio je poznat po pisanju mnogih elegija o preminulim članovima carske porodice i
po tome što je sa carem išao na službena putovanja.
- Kakinomoto no Hitomaro – 52. str. njenog teksta – hanka pesme – pročitati za ispit

III razvojna faza:

28. str. knjige sa Sakurom – pročitati
710. godine je premeštena prestonica u Naru. 733. g. se uzima kao poslednja godina III raskošne
faze, jer se veruje da tada umiru Jamanoue no Okura (pisao o siromaštvu) i Otomo no Tabito.
- Jurisdikcijski sistem je konačno uspostavljen.
- Sa Kineskog kontinenta ulazi budizam, konfucijanizam i drevne filozofije Lao Cea i Čuang
Cea, tj. ulaze nove ideje iz drugih kontinenata – Crnjanski – leptir i vilin konjic, Andrićev leptir)
- Poezija dobija intelektualnu stabilnost i počinje da se bavi ličnim, suptilnim osećanjima.
*Obrati pažnju: gde je kraj zvanične rečenice u pesmi a gde je kraj člana tj. stiha
Kraj stiha se gleda po metričkom obrascu.
Metoda – sužavanje motiva (zumiranje), prvo oblast, pa breg (stanište boga), pa 1 drvo, pa
mnogo ptica – bukvalno filmska tehnika zumiranja.
Pesma o siromaštvu (75 str. Manjošu) – obavezno spremiti za ispit. Motivi, koliko rečenica/slika
ima, gde je kraj stiha itd.

IV razvojna faza: (794. - 759.g.)

- Društvo/ zemlja/ carevina doživljava tešku ekonomsku i političku krizu, šire se neredi, ljudi
osećaju strah.
- Književnost gubi snagu, postaje, suptilna, emotivna, polisemična, počinje da se koristi više
složenim pesničkim figurama i slikama. Ovakva poetika je najava Kokinšua.
- Honkadori – citatnost, celo umetničko delo se citira, intertekstualnost. Nema veze sa
plagijatom – plagiranjem, to je pesnički postupak gde se u sopstveno delo uključuje neko starije
delo (stari vek)
- Otomo no Jakamoći piše polisemičnu poeziju. Može da se tumači onako kako to nama najviše
odgovara, duhovni pejzaž kroz realni pejzaž, mnogo suptilnija poezija
- Fuđivara no Teika – pesma o nemanju
Pitanja za ispit: Kakvi prostori su uključeni (otvoreni/ zatvoreni – u Manjošu ima više o
otvorenim nego o zatvorenim prostorima), kakvi motivi su zastupljeni u pesmi (Manjošu 75. str.)
(npr. motiv rukava). Koja čula reaguju kada čitamo pesmu (čulo vida, sluha,...)? Koje su boje u
pitanju? Koje doba dana? Koji su zvuci? Bitan je ritam pesme, pesnička slika, pesma mora biti
osetljiva kao ptica, elementarni motivi – Sunce i Mesec; nije opisan spoljni prostor, ali šta jeste?
Koliko pesničkih slika ima (1 slika = 1 rečenica)? Od koliko delova je pesma sastavljena,
osnovna misao? Pesma nije opis njegovog ličnog života (pesma o siromaštvu)
Primer: str. 99. pesma 1509.
- Koliko rečenica tj slika ima ova pesma ( 1 rečenica = 1 slika). – Ova pesma ima 2
rečenice, dakle ima 2 pesničke slike.
- Narandžin cvet – beo
- Miris cveća – senzualan motiv pesama
- Ovo nije pesma o prirodi, narandžin cvet predstavlja večan život - govori o ljubavi
Narodno pesništvo:
1. 東歌 - あずまうた – istočne pesme
2. 防人歌 - さきもりうた – graničarske pesme
Azuma uta – pesme istočnih krajeva - sve što je istočno od prestonice (Nara). Ove pesme su iz
seoskih, nekultivisanih, siromašnih sredina. Eć postoji odvajanje od urbanih delova. Namesnici
provincija sakupljaju pesme i donose ih priređivačima.
Sve što je gradsko je kultivisano, moderno, bogato,..., a sve što je seosko je nekultivisano,
siromašno,...
Sakimori uta – graničarske pesme –Japan je u to vreme ima državno uređenje i mobilizaciju.
Vojnici su morali da pešače do mesta gde su čuvali granicu.
- Japanska carevina šalje svoje trupe kao vojnu podršku Koreji jer dolazi do malih sukoba na
granicama, kao i na njihovoj granici sa Kinom (Kjušu). Svako domaćinstvo je moralo dati svoje
muškarce da idu i rade na granicama pa je dolazilo do nedostatka radne snage na polju. Rastanci
su bili veoma potresni, nije bilo izvesno hoće li se vratiti.

Kokinšu:
- Početak 中古 (ちゅうこ) perioda (794 -1192) – prestonica je Heian-kjo
- Na početku perioda Japanci su imali težnju da oponašaju Kinu – japanska kultura je crpela
književnu, ekonomsku, političku,... snagu od kineske civilizacije, dok je japanska književnost
bila potisnuta.
- Početak Heian perioda se smatra za mračno doba autohtone kulture (国風暗黒 - くにぶりあ
んこく)
- U drugoj polovini 9. veka, situacija se promenila. Zahvaljujući kana pismu (izvedenom od
kineskih ideograma), japanska književnost se vraća autohtonoj japanskoj poetici. Za njen
povratak je najznačajnija hiragana.
- Hiragana se smatra za žensko pismo, ali njom su se složili i muškarci.
- Katakana se prvo koristila da bi se obeležilo čitanje budinih skripti.
- U Heian periodu, careva moć se smanjuje, uspostavlja se regent sistem - otac carice vlada kao
regent. Na taj način porodica Fuđivara postaje veoma moćna. (Heian – dinastija Fuđivara)
- Carica je živela u ženskom dvoru sa drugim ženama. Imala je dvorske dame čija je uloga bila
da je vaspitaju. Dvorske dame su bile pokretači književnosti u ovom periodu. Hiragana – žensko
pismo. Heian književnost se razvila zahvaljujući razvoju hiragane.
Ispit: Ženski pisci, koristeći to što su na dvoru, imaju hartiju, koja je inače bila jako skupocena.
Dakle, bile su obrazovane jer su bile privilegovane da žive na dvoru (aristokratija), žene iz
običnog naroda nisu bile obrazovane. Književnost nastaje u udobnim uslovima
Ženski pisci stvaraju nove književne žanrove: (književni žanrovi pored poezije)
1. Dnevnička književnost – iskazuje hronološki šta se dešavalo u životu spisateljice
2. Esejistička književnost (Zuihicu) – Sei Šonagon – Zapisi pred san (Makura no soushi)
1001.
3. Monogatari – Murasaki Šikibu – Priča o Genđiju – 1008.
Termin „Otišla u dvor“ ima 2 značenja:
1. Ugledna žena – otišla na dvor da se uda i sada je careva žena
2. Otišla je na dvor i sada je dvorska dama – spisateljica
- Pri kraju Heian perioda, regentski sistem se polako ruši i dolazi do sukoba oko vlasti – period
nemira i ratova.
- U kakvom kontekstu nastaje Kokinšu? – strana 39. Sakure
古今集 (こきんしゅう) – ima i stare i nove pesme, sastavljen 905.g.
- Pri kraju Heian perioda počeli su da se pišu istorijski romani, pošto ne mogu više da crpe od
dvorskog života, a budistički sveštenici pišu sutre i narodne priče da bi narodu približili budizam
– nastaje zbirka narodnih pripovedaka.
- Kokinšu ima nekoliko priređivača od kojih je najbitniji Ki no Curajuki. Ova zbirka nastaje 905.
god. po naredbi cara Daigoa koji okuplja dvorane i naređuje da se sastavi zbirka po uzoru na
Manjošu. Ovo je prva zbirka koja je nastala po naredbi cara.
- Zbirka Kokinšu je označila suštinski povratak japanske waka (autohtone) poezije, nakon
preterivanja sa kineskom. Od tada je Kokinšu uvek standard za sve zbirke.
- Ima oko 1100 pretežno waka tipa pesama. Ćoka se povlači, a waka zauzima središnje mesto
japanske poezije. Kokinšu takođe ima 20 tomova.
- Za ovu zbirku veoma su bitna i dva uvodna teksta, koja su napisana, jedan na japanskom a
drugi na kineskom jeziku. Za nas je bitan japanski tekst koji je napisan kanom.
真名序 (まなじょ) – standardno pismo u kineskoj poeziji
仮名序 (かなじょ) – manifestno pismo – japanski – prvi kritički tekst
Tekst na japanskom – segmenti govore o tome 1)zašto je japanska (waka) poezija lepa i važna,
govori o tome 2)šta poezija/ književnost može da uradi (da pokrene planine) – iskazuje osećanja,
3) kreće da teorijski sagledava književnost.
- Poezija se sastoji od pesničkog duha i pesničkog oblika:
心 (こころ) – pesnički duh (pr. Partizanska pesma – rodoljublje)
詞 (ことば) – pesnički oblik – realizacija jezika
Kokinšu ima III razvojne faze:
1. I faza – stare/ drevne pesme – poezija anonimnih/ nepoznatih autora (よみひとしらず)
-sve pesme koje su nastale do 850.g.
- Pesme su jednostavne, podsećaju na Manjošu
まくらことば – uvodna reč, ritmičko uvođenje nekog motiva, stalni epitet
わかくさの – (mlada trava), nema semantičko značenje, već opisuje ženu
2. II faza – „Vreme 6 svetaca poezije“ - 六歌仙 (ろっかせん) (850 - 890)
- Poezija postaje složenija zbog korišćenja figura
Dve najučestalije figure:
1) Asocijativna reč – えんご (kada nema semantičke mreže, ne vidi se smisao – ふる ne
može bez 雨 i obrnuto)
2) Homonimnost – かけことば – igra reči
Ono no Komaći – pesnikinja iz ove faze – jedna od 6. („Izbledela je latica.... – veoma bitna
pesma – pročitati za ispit) – ova pesnikinja je poznata po ljubavnim pesmama.
Arivara no Narihira – još jedan od pesnika ove faze
- Kada prevrneš noćnu haljinu – dragi će ti doći (motiv prevrnute haljine)
- Trešnjin cvet označava prolaznost života.
- San – imaginarni svet, ne može fizički da se obuhvati. - Stalna tema u Kokinšu
花 – označava u waka poeziji isključivo trešnjin cvet
色 – senzualnost, lepota, - spoljašnja lepota žene
- Prvo uvodi „problem“ prolaznosti ženske lepote
3. III faza - せんじゃの時代 – period sastavljača (890 – 905)
- Ki no Curajuki
- Koći no Mifune
- Poezija postaje još složenija uz metafore, pesničke figure, asocijativne reči,... Poezija postaje
intelektualnija. Umesto spontanosti – složenost.
Šin Kokinšu
- Nastaje u Kamakura periodu
- finim sredstvima govori o lepoti
- način na koji se govori postaje još složeniji ( u odnosu na Kokinšu)
- Ključna reč – あわれ – „prefinjenost“
無常 (むじ) – sve što nas okružuje je u stalnom nestajanju i nastajanju
Fuđivara no Teika – napravio ovu zbirku
- Pesnik koji je sastavio Šin Kokinšu gradi novi pojam ništavnosti – sasvim nov pojam
- Istinska lepota se nalazi iza vidljivog sveta
- Praviće novu sliku ništavila, govoriće o onome čega nema
- Nosioci poezije bile su aristokrate koje su izgubile moć – svi ljudi koji su izgubili
ovozemaljsku vlast, pisali su poeziju.
ゆうげん – crno, tamnina koja obuhvata sve boje, začetak sveta, jedva čulno/ vidljivo
- Javorovo lišće – važan motiv

Teme:
Kokinšu je tematski podeljen na 2 najveće celine – na pesme o godišnjim dobima/ smeni
godišnjih doba, i na pesme o ljubavi.
Ljubav – priređivači su prvo pisali pesme o početku ljubavi, čežnji, rastanku, pomirenju sa tom
čežnjom. Koncept ljubavi je vezan za život – ljubav kao simbol našeg života.
Kokinšu, za razliku od Manjošu, često ima neki komentar pre, a nekad i posle pesme.