Grupa za japanski jezik, književnost i kulturu

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet: Japanska književnost 1

NASTANAK I ULOGA ETNOGRAFSKIH SPISA, FUDOKI

Nastavnik: Lenka Mladenović

Prof. dr Danijela Vasić 2020/0688
mladenovic.lenka57@gmail.com

U Beogradu, septembar 2022.

Sažetak: U ovom radu povezala sam društvene i političke klauzule koje su dovele do pisanja fudoki
spisa. Povezanost Taika reforme i Ricurjo sistema sa caricom Genmei i njenim izdavanjem dekreta da
se naprave fudoki spisi. Analiza strukture fudokija i njegov ključni mit-kunihiki/kunihibiki.

Ključne reči: fudoki, spisi, Taika, reforma, ricurjo, mit, kunihibiki

1
 1. UVOD

U ovom radu želela bih da razradim ključne elemente nastanka i uloge etnografskih
spisa, fudoki. Ova tema me je zainteresovala tokom slušanja predavanja, jer mi je dala uvid u
mnogo manje zajednice i njihova verovanja u odnosu na knjige kao što su Kođiki i Nihon Šoki
koje predstavljaju skoro celokupni Japanski arhipelag i utemeljuju ga u jednu državu tokom
perioda centralizacije.
Naime, želela bih da saznam i da objasnim zašto se fudoki smatraju bitnom
prekretnicom na koju se mnogi ni ne obaziru, pa čak i potrebe da naučnici tokom pedesetih
godina prošlog veka opravdavaju kao stvarnu i originalnu nakon Drugog svetskog rata. I
najbitnije, da spoznam njihovu ulogu u formiranju identiteta u mestima kao što su sela,
gradovi i oblasti i kakve su poglede njihovi stanovnici imali.

Kao najbitnije odeljke karakterišem drugi i treći(razlog nastanka i sam nastanak fudoki spisa)
jer daju uvid u tadašnji socijalni i politički život koji je vrlo bitan jer je cilj tadašnjih vlasti
bila centralizacija, o kojoj ću pisati kasnije.

Nakon toga čitalac će se susresti da karakteristikama fudoki spisa i ključnim mitom koji, po
mom mišljenju, spaja svrhu svih etnografskih spisa koju ću razraditi u zaključku.

2
 2. RAZLOG NASTANKA ETNOGRAFSKIH SPISA, FUDOKI

Postoje dva krucijalna elementa koja prethode i uslovljavaju nastanak onoga što
su nama danas poznati kao etnografski spisi, fudoki. To su Taika reforma i ricurjo
sistem, o kojima ću pisati u ovom odeljku.

Taika reforma je bila niz vladinih reformi koje je pokrenuo car Koutoku, a sproveo
princ Naka uz pomoć Nakatomi no Kamatarija.
Reforme su uspostavile nove pokrajinske administrativne sisteme i naložile organizaciju
popisa i premera zemljišta. Mnoge obrađene parcele zemlje date su nižim slojevima, sa
posebnim dodeljivanjem prihoda carskoj porodici, aristokratama i zvaničnicima na osnovu
njihovog statusa. Kao rezultat ove reforme, seljaci su bili oporezivani na svojim njivama i
postali su obveznici dažbina na tkaninu i rad.

Asuka no Kiomihara Ricurjo je zbirka zakona koje je proglasio car Tenmu 681. godine
ediktom. Na kraju su završeni tokom vladavine carice Đito.
Ricurjo kodeksi su bili strukturirani kao pravni sistem usredsređen na „ritsu“, krivični zakon
koji opisuje društvene standarde, i „rjo“, administrativni kodeks koji opisuje društveni
sistem. „Kjaku“, ili amandmani, korišćeni su za dopunu „ritsu“ i „rjo“, a „šiki“, ili odredbe,
korišćeni su za donošenje „ritsu“, „rjo“ i „kjaku“. Teorija legalizma, na kojoj su zasnovana
pravila ricurjo, govorila je da vladavina prava treba da bude kamen temeljac vladine
organizacije.

3
3. NASTANAK ETNOGRAFSKIH SPISA, FUDOKI

Za početak, treba napomenuti da u drevnom Japanu nije postojao pisani oblik

japanskog jezika pre trećeg veka naše ere, pa su se imena mesta prenosila usmeno.
Kanđi, japanski naziv za kineske ideograme, usvojen je iz Kine u trećem veku. Drevni
Japanci su pokušali da opišu japanska imena mesta(toponima) pomoću kanđija uz dve
glavne metode. Jedna od ovih metoda uključivala je upotrebu kanđija koji je imao
kineski izgovor najbliži tadašnjem japanskom izgovoru toponima. Značenje kanđija
nije bilo važno; umesto toga, naglasak je bio na pronalaženju ideograma sa sličnim
fonetskim zvukom japanskog toponima.
Izgovor datog znaka može se neznatno ili čak značajno razlikovati od prethodnog
izgovora japanskog imena mesta kada se koristi druga tehnika, koja je koristila kanđije
koji su imali isto značenje kao i japanski toponimi.
Naročito u svrhu karakterizacije imena mesta i imena ličnosti, prvi način je korišćen
znatno češće nego drugi. Ali danas, posle tako dugog vremena, povremeno se
zaboravlja šta je značio originalni izgovor ili značenje japanskog toponima. Neka
imena mesta sada imaju izgovor zasnovan na stranom ideogramu, umesto prethodnog
značenja ili zvučnog izgovora.

Tokom sedmog veka odigrala se ogromna promena koja je učinila razumevanje japanskih
toponima još izazovnijim. Promena ili pojednostavljenje pisanih oblika imena bila je
naložena dekretom carice Genmei iz 713. godine n.e., koji je takođe naložio proizvodnju
etnografskih spisa, fudoki. Zbirka zapisa o Japanu, Šoku Nihongi iz 797. godine, iz perioda
Nara, po kojoj saznajemo da je carica Genmei, u cilju oporezivanja, jačanja i
centralizovanja vlasti, naložila da prikupljaju etnografski zapisi.
Imala je pet zahteva u vezi etnografskih zapisa:
1.Da se povoljnim karakterima(sa dva karaktera) napišu imena okruga i sela
2.Da se popišu različite vrste minerala, biljaka, životinja...
3.Da se zabeleži koje su oblasti dobre za poljoprivredu a koje ne
4.Da se utvrdi poreklo toponima
5.Da se zabeleže stare priče i neobični događaji onako kako su ih zabeležili stari koji bi
predstavljali istorijske spise1

1 pet zahteva u vezi etnografskih zapisa iz Engišiki zapisa, preuzeto iz predavanja Prof. Dr Danijele Vasić
4
 4. KARAKTERISTIKE ETNOGRAFSKIH SPISA, FUDOKI

Dakle, dakle ovo u ovom delu rada ću odraditi analizu glavnih karakteristika ovih
radova tj. etnografskih spisa. Hronološki ću ih poređati od najstarijeg ka najskorijem:
1)Hitaći no kuni fudoki
2)Izumo no kuni fudoki(jedini je celovit i sačuvan)
3)Harima no kuni fudoki
4)Bungo no kuni fudoki
5)Hizen no kuni fudoki

Naime ovi etnografski spisi predstavljaju fudoki etnografske zapise koji nisu u
potpunosti sačuvani izuzev Izumo fudokija. Takođe se nazivaju i kofudoki2.
Drevni izveštaji o regionalnoj geografiji, kulturi i usmenoj tradiciji poznati kao fudoki
(,,Zapisi Vazduha i Zemlje” po M.J. Aoki), dostavljani su vladajućim carevima Japana.
Oni uključuju mitologiju i folklor pored poljoprivrednih, topografskih i istorijskih
informacija. Hronike Kođiki i Nihon Šoki, koje su najznačajnija književna dela koja se
odnose na staru nacionalnu mitologiju i istoriju, ne opisuju mnoge priče, ceremonije ili
poeziju koji su uključeni u fudoki rukopise. Fudoki imaju mnoštvo svojstvenih
lokalnih mitova i tradicija.
Sastavljeni su po uzoru na kineske hronike Feng tu ći, tj. prema njihovoj strukturi.

Naime, najbolje je da uzmemo primer Izumo fudokija iz 733. godine, koji ima
jedanaest poglavlja od kojih je prvo uvodno, koje nam govori o tri principa
sastavljanja: prvi je-proveriti informacije do najsitnijeg detalja; drugi je-etimologija
treba da se zasniva na autentičnosti tradicije i treći je nam govori da će priređivač
sumirati obale i plaže, ptice, životinje i vrste morskih tvorevina. U prvom poglavlju
imamo opšti geografski pogled na provinciju i njene oblastima, dok u drugom
poglavlju imamo mit o stvaranju zemlje Izumo o kom ću više pisati u narednom
odeljku. Od drugog do desetog poglavlja govori se o oblastima po rasporedu koji
sleduje. Prvobitno se piše opšte i okvirno o oblasti i navodi se zašto je dobila taj
naziv(toponim) kroz legendu ili mit, zatim se nabrajaju: gradovi, sela, putevi, hramovi,
planine, biljke, životinje, reke plaže i ostrva i nakon njihovog imenovanja navode
mitovi i legende po kojima su dobili svoje nazive. Dok jedanaesto poglavlje govori o
putevima po celoj proviciji. Ovo je najbolje struktuisan fudoki od svih koji su ostali
jer ima realne geografske karakteristike, pravilno uradjen popis ali i mitske i
legendarne elemente koji verifikuju poreklo tamošnjih naroda i daju im istorijski
značaj.

Kontrastni fudoki koji bih želela da navedem je Hitaći fudoki koji za fokus ima mitske
i legendarne elemente i likove kao što je Jamato Takeru i manje se bavi geografijom,
popisima i realnom slikom, pa kroz folklorne elemente objašnjava bogatstvo te
provincije. Takođe bih želela da napomenem, iako su navodjena folklorna verovanja
kroz predanja i pesme ona bivaju protvrdjena u stvarnosti, jedino je pristup opisu bio
folklorni ali i umetnički. Takodje se nabrajaju oblasti i imamo navedenu etimologiju
toponima. Isti opis o strukturi važi i za ostale fudokije.

2 stari fudoki, kako bi se njihova grupa razlikovala od ostalih etnografskih spisa

5
5. KLJUČNI MIT

Ključno je imati u vidu odnos fudokija sa mitologijom u Kođikiju i Nihon šokiju.

Najjasnije rečeno, mitovi u Kođkiju i Nihon šokiju su sistematizovani u centralnu
mitologiju, dok su legende u fudokiju regionalni mitovi snažno vezani za tradiciju
susedstva. Međutim, pozivanje na mitove o fudokiju kao na regionalne mitove sada ne
potvrđuje da su ovi mitovi lišeni bilo kakvog uticaja na centralne mitologije. Na
primer, ovo ima uticaja na jasno je čak i ako se uzme u obzir da su ova dela
formulisana i proizvedena pod ricurjo uređenjem sa carom na vrhu. Tačnije, kao što
smo već tvrdili, ove legende su podeljene na susedske tradicije i legende koje često
daju centralnu ulogu u putovanjima cara do određenih mesta. Na ovaj način dolazi do
svojevrsnog preklapanja sa centralnim mitovima. Međutim, s obzirom na njihov
regionalni karakter, jedna od šarmantnih tačaka fudokija je opseg prirode ovih legendi.

Kao ključniji mit želela bih da spomenem mit povlačenja zemlje(kunihiki/kunibiki)

koji se nalazi u Izumo fudokiju.
Kako bi oponašao Kođiki i Nihongi, koji počinju mitskim stvaranjem univerzuma
preko šintoističkih bogova, neki ljudi misle da je ovaj narativ verovatno postavljen na
početak fudokija.
Prema priči, ova lokacija je premala za Duha Jacukamizu Omicunoa, koji je poredi sa
uskom trakom tkanine. Kao rezultat toga, on preko okeana traži regione sa obiljem
zemlje. Nakon što je skupio svu zemlju koja mu se svidela(ista formula je korišćena
četiri puta tokom prikupljanja zemlje, pre imenovanja teritorijalnih delova) viknuo
je ,,O-e" i po tome je Ou oblast dobila svoje ime.

6
 6. ZAKLJUČAK

Regionalni mitovi iz fudoki spisa daju nam uvid u verovanja populacija iz manjih
delova, koja su više lična nego opšta i više lokalna nego centralna religiozna verovanja.
Poklapajući se u mnogim aspektima sa centralnim verovanjima, iako nisu regionalni,
lokalni mitovi nam daju uvid u to da su oni srž svih mitova u zemlji i da sve počinje
od njih.
Takodje možemo videti koliko je japansko društvo tadašnjeg vremena pridavalo
značaja svojim lokalnim toponimima i kako su se trudili da se usmena reč održi, čak i
tako da se neki festivali održavaju na pomenutim lokalitetima.
Naime, možemo videti i organizovanost i posvećenost u odnosu na stvaranje
nacionalnog identiteta koji je i sama država potencirala.
Fudoki spisi imali su veliku ulogu u formiranju japanske nacije i identiteta, pogotovo
što su dostizali i najmanja mesta tj. što su dolazili do srži.

LITERATURA
Michiko Y. Aoki (1997.)Records of Wlind and Earth: A Translation of Fudoki, with Introduction and
Commentaries
Edwina Palmer (2015.)Harima Fudoki: A Record of Ancient Japan Reinterpreted, Translated, Annotated, and
With Commentary (Brill's Japanese Studies Library, 51)

Anders Carlqvist, (2010), The Land-Pulling Myth and Some Aspects of Historic Reality, Japanese Journal of
Religious Studies 37/2: 185–222 ©Nanzan Institute for Religion and Culture

Lenka Mladenović

THE EMERGENCE AND ROLE OF ETHNOGRAPHIC WRITINGS, FUDOKI

Summary

In this paper I have connected social and political clauses that led to writing of fudoki. Connecting the Taika
reform and Ritsuryo system with Empress Genmei issuing a decree for fudoki to be made and analysed the
structure of fudoki and its key myth-kunihiki/kunihibiki.
mladenovic.lenka57@gmail.com