Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet Katedra za japanski jezik i knjievnost

Seminarski rad iz predmeta Japanska Civilizacija 2

HRIANSTVO U JAPANU

Strahinja Maei (081011) Nemanja Jovanovi (081008)

U Beogradu, 7. maj 2011.

HRIANSTVO I DAIMJOI Trgovci stranih zemalja na razliite naine su gledali na egocentrinost sistema ogunata Tokugave Rjukju, Koreja, pa i Danska, su voljno ili nevoljno pristajali na istonoazijski model meunarodnih odnosa. Meutim, katolika ideja univerzalne istine, protivna idejama drutvenog reda ogunata, ostala je strana. U poetku, meutim, katolicizam je bio rado prihvaen. Japan je bio rasparana zemlja, zemlja zaraenih daimjoa, meu kojima je bilo onih koji su titei strance i trgujui sa njima prigrlili novu veru. Ovaj period poznat je kao sengoku, zemlja u ratu, to je omoguilo bre irenje katolicizma. Ovaj misionarski period je trajao stotinak godina, od 1540-tih do 1630-tih. Stoga ga neki zapadni istoriari oznaavaju kao japanski vek hrianstva, iako je tokom druge polovine ovog perioda hrianstvo gotovo bez traga nestalo. Kako je Japan iz politikih i drutvenih previranja ulazio u novo razdoblje mira i ujedinjenosti, tako je naputao hrianstvom donet kosmopolitanizam, i od zaraene zemlje postaje sakoku (zatvorena zemlja). Usledila su dva veka izolovanosti i samodovoljnosti Japana, progon hrianskih misionara i njihovih vernika, kao i povratak lojalnosti daimjoa ogunatu. DOLAZAK EVROPLJANA Prvim kontaktom Evrope i Japana smatra se 1543. godina, kada su dva od tri portugalska trgovca donela kinesku starudiju na ostrvo Tanegaima, ostrvo koje se nalazi juno od ostrva Kjuu. Dotada nepoznato, ono postaje sinonim za vatreno oruje, jer je jedna od stvari koje su ti prvi trgovci doneli bila arkebuza.1 Kroz imitaciju, poboljanja i masovnu proizvodnju od strane Japanaca, ovo oruje postae saveznik daimjoima u njihovim meusobnim obraunima. Domiljati i bogati vojni zapovednici tako e doprineti evoluciji Tanegaima prototipova, koje e u XVI veku biti od sutinske vanosti za unifikaciju zemlje. Uprkos neospornom istorijskom znaaju njihovih uvoza, trgovci zapravo nisu bili najznaajniji igrai susreta Japana i Zapada. Njihov interes je bio iskljuivo materijalne prirode, a aktivnost ogranie na na svega nekoliko perifernih centara. Bili su bez elje i kapaciteta da Japanom ire zapadnu kulturu, i, obratno, prenesu Evropljanima saznanja o Japanu. Tom zadatku bie vini hrianski emisari koji su doli sa trgovcima prva od kulturno i duhovno posveenih grupa bila su tri jezuita2 u pratnji Francisa Havijera (Francis Xavier), kasnije sveca, koji su kao putnici doli na talasima vak plime 1549. godine u Kagoimu, jug Kjuua.3

Arkebuza je jedno od prvih, primitivnih, vrsta runog streljakog vatrenog oruja. Javlja se u Nemakoj krajem XIV veka i ini prelaz od samostrela i topa ka puci. U poetku je bila toliko teka da se prilikom korienja drala na metalnom tronocu. Bila je duine do 2 metra, sa metalnom cevi (kalibra 12.520 mm) i drvenim kundakom. Teila je 57 kg, dometa 200250 koraka. Krajem XVI veka zamenjuje je musketa.
2

Jezuit (lat. Jesus Isus, Societa Jesu Drutvo Isusovo) jezuiti, lanovi ili pristalice Drutva Isusovog, katolikog reda koji je 1534. godine osnovao Injasio Lojola, za borbu protiv reformatorstva i za obnovu snage i uticaja katolianstva. Papa Pavle III (1540) je potvrdio ovaj red, papa Klement XIV (1773) ga je ukinuo, a Pije VII (1814) ponovo uspostavio. Dele se na etiri klase: novici, sholastici, koadjutori i profesi. Na elu reda stoji general, sa seditem u Rimu, koga bira generalna kongregacija doivotno. Jo se zovu lojoliti, po imenu svog osnivaa, i isusovci.
3

Wak (kin. wakou ili wo-k'ou, kor. waegu) se odnosi na grupe gusara koji su pustoili korejske i kineske obale od XIII do XVI veka. inili su ih japanski vojnici, bivi samuraji iliti ronini, kao i trgovci i krijumari, za ta su ih esto plaali sami feudalni gospodari, daimjoi, pa su ak uestvovali i u graanskim ratovima u Japanu poetkom ovog

Bilo je stoga neizbeno da Portugalci dou u dodir sa nelegalnim kineskim trgovcima najozloglaeniji vak kapetan, Vang ing (Wang Chich), predstavljao se kao konfucijanski uenjak Vu-Feng (Wu-Feng) i prevodilac sa portugalskog na Tanegaimi, dok je Jairo (Yajir), bivi samuraj iz Kagoime, na Francisa Havijera ostavio utisak oveka ednog znanja. 4 Jairo je takoe bio vak, koga je Havijer upoznao ili decembra 1547. godine u portugalskoj koloniji Malagi (kolonija u periodu 15111641) kao begunca od pravde, ili poslednjih godina Jairovog ivota, kada je poginuo u gusarskoj raciji u Kini. Havijer je tako prebaen u Japan iz Malage preko vak brodova, tanije zajedno sa gusarom Avanom (Avn). O tim odnosima svedoe topografski podaci portugalskih mornara, koji se poklapaju sa japanskim nazivima mesta vak delovanja, zapisanim u kineskim izvorima (kao npr. Ch'ou-hai fu-pien). Iz njih saznajemo o rutama pre svega oko ostrva Kjuu, ali i u Unutranjem moru i oko jugoistonih obala ikoku ostrva, ali ne dalje od Kinai regije na centralnom Honu ostrvu. Od 1550. do 1562. godine Portugalci su uglavnom poslovali u luci Hirado (prefektura Nagasaki, ostrvo Kjuu)5, ali i Kagoimom i Jamagavom u Sacumi6, mestima kao to su Hii i Funai u Bungu (dananja prefektura Oita, istoni Kjuu)7. Posle 1564. godine, Hirado je naputen zarad drugih luki u Hizen provinciji, pre svega Nagasakija (od 1571. godine postaje najvaniji luki centar). Osim praktinih i komercijalnih, promene su imale i politiki i religiozni karakter. Hrianski misionari su, kao i trgovci, tragali za sigurnim centrom i nadali se da e uz protekciju zvaninika lake uvrstiti i proiriti svoje delovanje. Takvu sigurnost, meutim, nije bilo lako nai ni na Kjuuu, niti u itavom Japanu XVI-og veka nestabilnost centralne uprave oliene u Aikaga ogunatu (Muromai period, 13361573) odraavala se na itavu zemlju. Provincijama su vladali neredi, regionalna hegemonija. STANJE NA KJUUU Kjuu je, u trenutku kada su stigli prvi Portugalci i Jezuiti u Japan, bio poprite borbi manjih i veih daimjoa, to nee biti bitnije menjano sve do 1587. godine i velikog ujedinitelja Tojotomija Hidejoija koji e zamiriti ostrvo osvajanjem. U potrazi za zatitom i sigurnim mestom misionari su esto menjali
perioda. U XIV veku, daimjoi su slali velike trgovake ekspedicije u Kinu i Koreju kako bi uveali svoje bogatstvo i status. Meutim, Ming Kina (13681644) je zabranila civilnu trgovinu sa Japanom, i uvela samo dravnu ( Haijin) u nadi da e suzbiti pojavu gusara. Daimjoi su time gubili privilegije, i poeli da pribegavaju nasilnom sticanju profita. Nelegalnoj trgovini prikljuili su se i nezadovoljni kineski trgovci, to je dovelo do jaanja vakoa irom istone Azije, a pre svega u Kini. 4 Ako su svi Japanci tako eljni znanja (kao Jaoro), onda mislim da su, od svih dosad otkrivenih zemalja, oni narod koji najvie udi za njim., Francis Havijer. Cambridge History of Japan, Volume 4, New York, Cambridge University Press, 2008 (u daljem tekstu: Cambridge). 5 Hirado ostrvo je kao luka zaivelo jo u Nara periodu, da bi se kasnije Hirado proirio i postao grad u prefekturi Nagasaki. Tokom Kamakura (11851333) i Muromai perioda (13361573) ostrvo je bilo pod upravom lokalnog Macura klana (Matsuura-t), koji je drao prava na trgovinu sa Korejom i Kinom Sung dinastije (9601279). Tokom sengokua (od sredine XV do XVII veka) i ranog Edo perioda (1603 1868), Hirado postaje trgovaki centar, pre svega Ming Kine i Holandske istonoindijske kompanije (VOC). Portugalci stiu 1550 -tih, a Englezi i Holanani e u Japan stii poetkom XVII veka. 6 Sacuma je stara provincija koja danas obuhvata zapadni deo Kagoima prefekture na Kjuuu. Tokom sengokua, bila je pod upravom imazu daimjoa koji je vladao veim delom juga Kjuua, iz svog zamka u gradu Kagoima. 7 Jo krajem VII veka, provincija Tojo (Toyo) podeljena je na Buzen (prednji) i Bungo (zadnji deo Tojo provincije). Do Heian perioda, Bungo je bio poznat kao Toyokuni no Michi no Shiri. Najsvetiji hram inilo je into svetilite Usa Haimangu, sve do sengoku perioda, do kada je imalo i politiki uticaj na lokalnu vlast. Tokom sengokua (XVI vek) bilo je uporite Otomo klana.

uporita svojih uenja, dok nisu shvatili kako da iskoriste endemske nemire zaraenog Japana u svoju korist. Juni Kjuu je bio posebno arite klan imazu je jo od kasnog XIV veka drao zvanje vojnog zapovednika ugoa (shugo) triju provincija (Sacuma, suma i Hjga) koje su opstajale kao nezavisne pod ratobornim baronima, opirui se svom nadreenom, daimjou imazu Takahisi (151471). Takahisa je slabo napredovao u uspostavljanju kontrole nad junim Kjuuom. Zamak Ivacuragi pada nakon vienedeljne bitke 1554. godine, kada je sa pet vatrom naoruanih brodova opkolio zamak. To je, meutim, bio samo jedan korak u dugom konfliktu imaza klana i kokuin gospodara iz regiona. 8 Takahasin sin i naslednik, imazu Joihisa (1533-1611), tek e 1570-tih povratiti autoritet. Sa druge strane, severni Kjuu je bio pod uticajem dve velike ugo familije, ni iz ikuzena i tomo iz Bunga, da bi u kasnom XV veku ui familija iz Jamaguija u Su provinciji, preko imonoseki moreuza na Honuu, pritiscima uruila srednjovekovnu strukturu na severu Kjuua. Godine 1536. ui Joitaka e uspeti da uniti ni Sukemota i sam klan ni, nakon to je na svoju stranu privukao njegovog vazala i najaktivnijeg generala Rjzija Iekanea. Ipak, klan tomo e od ovih dogaaja imati najvie koristi, a nakon duge dominacije ni klana, uzdii e se njihovi vazali, klan Rjzi, koji e izgraditi moan daimjo domen i odigrati vanu ulogu u istoriji ranog japanskog hrianstva. Godine 1533. tomo Joiaki (150250) uspeo je da od Aikaga oguna dobije za svog trogodinjeg sina iobi-marua (kasnije poznatog i pod imenima Joiige, Srin i Francisko; 153087) titulu ugoa Buzen oblasti. ui Joitaka je to shvatio provociranjem svoje dominacije nad Buzenom i sledee godine odgovorio napadom na Bungo, koju su tomovi uspeli da zaustave. Posredovanjem oguna Aikage Joiharua (151150, vladao 152247) godine 1535. uspostavljen je mir, pod uslovom da uijevi odreene sporne oblasti u ikuzenu vrate tomu Joiakiju. Meutim, 1543. godine Joiaki e se aliti kako im nisu vraena prava u lukom gradu Hakati. Do tada, primirje je oba klana usmerilo na profitabilnije stvari. Nakon gorepomenutog ui Joitake koji je sa scene uklonio nija Sukemota, Joiaki iz klana tomo je svog brata igeharua sklonio postavljanjem za fiktivnog naslednika starog, ali ve ugaslog ugo klana Kikui iz Higoa. Podalje od uticaja tomovih, sada pod imenom Kikui Joitake, nadao se danu kada e uijevi preovladati na severu Kjuua i podii oruje protiv njegovog starijeg brata Joiakija. Do 1543. Joiakijeva dominacija nad Higoom je bila dovoljno velika da se proglasi ugoom te oblasti. Bungo i Higo provincije bili su tako uporite klana tomo i njihove rastue hegemonije nad regionom. Ali, 1550. godine Joiakija je, zbog pokuaja da smeni svog sina ubio njegov sin Joiige, koji tako postaje voa klana tomo. Poevi kao lord nad dvema provincijama, proirie svoju teritoriju na ak sedam, da bi na kraju ostao tek mali deo Bunga. DEUS ILI DAINII ? Daimjo imazu Takahisa, ui Joitaka i tomo Joiige bili su najznaajnije politike linosti zapadnog Japana i sagovornici misionara Francisa Havijera. Problem u sporazumevanju hrianskih misionara i
8

Ivacuragi zamak se nalazi na prostoru dananje igetomi plae u Aira -. O ovoj bici se pie i u delu Iwatsurugi kassen nikki. Cambridge, str. 305.

njihovih domaina-informatora je naravno postojao, pitanje je samo koliko su ga bili svesni. Osnove japanske religioznosti koje je vak gusar Jair saoptavao Havijeru bie verovatno najvea odmo buduem svecu.9 Prema Jairu tako, japanska vera propoveda da postoji samo jedan Bog, stvoritelj svih stvari, i da postoji jedan red svetenika koji oboava samo jednog boga, koga zovu de ny chy. Ponekad ga opisuju kao troglavog boga sa jednim telom pod imenom cogy. Hriani e, naravno, pogrene konstatacije proiriti i pojaati svojim finim teolokim analogijama. Jair nije poznavao znaaj te tri glave, sem da je sve to jedno, de ny chy i co ny gy, ba kao to je kod nas Bog i Trojstvo. Nema sumnje da je Jair bio upoznat sa uenjem ingon budistike sekte de ny chy je zasigurno buda Mahvairoana (Mahvairocana), ili na japanskom Dainii (Dainichi), centralno buda boanstvo ove sekte. 10 ta je meutim mislio pod pojmom cogy ili co ny gy nije najjasnije, jer u izuzetno bogatoj ikonografiji ingona, Dainii ne spada u vieglave bogove. Bilo kako bilo, ishod njegovih objanjenja bio je da Havijer zapone svoju propoved u Japanu Dainiijem. Povezivanje kljune terminologije hrianstva sa budistikim znaenjima olakalo mu je ulazak u Japan isprva i bar na neko vreme. injenica da je doao iz Tenikua (Tenjiku), to e rei Indije, domovine budizma, dalo mu je izvesnu harizmu i prihvatljivost (npr. daimjo imazu Takahisa, ili svetenik Ninicu iz zen-budistikog hrama Fukui, najznaajnijeg u Kagoimi). Tako je Havijer zajedno sa svojim pomonicima prekrstio vie od stotinu ljudi, privuenih vie harizmom nego idejama koje su razumeli, a iji je karakter i danas teko jasno odrediti. Vremenom, nauivi japanski jezik dovoljno dobro da bi uestvovali u intelektualnijim razgovorima i debatama sa budistikim monasima, misionari su postali svesni svojih pogrenih zakljuaka.11 Ve leta 1551. godine, daleko od Sacume, Havijer je konano napustio beznadenu terminologiju Jaira. Desilo se to prilikom njegove druge posete Jamaguiju. Svetenstvo ingona aplauzom je pozdravilo njegovu tvrdnju o primarnosti Dainiija kao samostvorenom principu svih stvari, ali njihovi odgovori na njegova pitanja o Trojstvu, vaskrsenju i stradanju Hristovom nisu uspeli da ga zadovolje. Shvativi teinu svoje zablude, poslao je Fernandeza da na ulicama propoveda kako je Dainii i njegova vera izum avola, ba kao i sve druge sekte u Japanu. Ovo je izazvalo bes i proteste budistikog svetenstva u Jamaguiju, dok su misionari sada sa prezirom gledali na bilo kakav sinkretizam vera i propovedali beskompromisnu istinu i zakone Deusa. Kao rezultat, japanski jezik je postao bogatiji za brojne neologizme, katehizacione termine iz latinskog i portugalskog.12 POTRAGA ZA SIGURNIM PATRONIMA Da bi preiveli, ali i uveali svoj uticaj u Japanu, misionari su trebali zatitu monika. Tokom sengokua pak takva zatita nije bila dugog veka, a ni bez interesa. Ljubazni Daimjo imizu Takahisa i elnici Kagoime verovatno su oekivali da, uz posredovanje Padresa, Portugalci dou svojim brodovima u luku,
9

Jair je, prema Havijeru, za osam meseci nauio da pie, ita i govori portugalski jezik i bio vrlo upoznat sa doktrinom Gospoda naeg Isusa Hrista. Cambridge, str. 307. i 308. 10 Dainii bi se mogao opisati kao krajnja, konana realnost identina potpunom funkcionisanju kosmosa, ali i prosvetljenog uma. Jairo je ovu silu pogreno izjednaio sa jedinim Tvorcem u hrianstvu. 11 Havijera su na putu pratila i dva panska jezuita Padre Cosme de Torres i Irmo Juan Fernandez. Cambridge, str. 308. 12 Katehizam (gr. katchsis usmena nastava) pouavanje; u hrianskoj crkvi pouavanje u obliku pitanja i odgovora; pouavanje onih koji ele da preu u hrianstvo.

a imajui u vidu njegov uticaj i zasluge meu njima koji bi im bio od takve koristi, odluili su za mnoge trikove i obeanja. I godinu dana nakon Havijerovog boravka u njihovom gradu, Portugalci su pristajali negde drugde, te je imizu zabranio dalja pokrtavanja i prisilio misionare da napuste Sacumu. Havijer je potom otiao na portugalsko pristajalite u lukom gradu Hirado, odakle je nadalje povezao uporita jezuitske misije sa vanim portugalskim lukama, to e potrajati sve do prekida trgovine sa katolikim zemljama 1639. godine. U Hiradu (japanskom domu kineskog morskog kralja Vang iha (Wang Chih), kako je to Havijer zapamtio) ih je toplo doekao lokalni tono (gospodar), Macuura Takanobu (152999), eljan naravno samo trgovine sa Portugalcima. Havijer je sada arko eleo da vidi dvorove Meakoa (Mijako, iliti Kjoto), prestonicu itavog Japana kako je on to mislio, dok nije shvatio njihovu nedostupnost i efimernost (privremnost, prolaznost). Jo pre dolaska u Japan, tokom boravka u Indiji, Havijer je od Jaira dobio zapis o prilikama u Japanu vrhovni kralj Vo (zapravo car Go-Nara) i goxo (gosho ili ogun, Aikaga Joifui, poznat i kao Joiteru) manje-vie stvorili su mu sliku o postojeem dvovlau u Japanu.13 Stroga poslunost podreenog nadreenom o kojoj je takoe doznao spala je na najnie grane gekokuj-a, stanje anarhije u kojoj su oni dole manje-vie uspeno zbacivali one gore. Prvi pokuaj da poseti Kjoto krajem decembra 1550. godine bio je neuspean. Na putu ih je najpre doekao napad na zamak Nagao, poslednje uporite oguna Joifuija na severoistoku prestonice, slika i prilika situacije u dravi. Havijer se zaputio u ravnicu Kansai sa dva cilja. Prvi cilj bio mu je da poseti, pa ak i preobrati japanskog kralja, od koga bi izmolio dozvolu da zemljom iri hrianstvo. Drugi cilj bio je da do pre do vodeih institucija visokog obrazovanja Univerzitet u Meaku sa njegovih pet najznaajnijih fakulteta (mislei na Gozan, pet velikih zen manastira Kjota), ali i drugih, koji se nalaze na Fiesonu (Hieizan, citadela tradicionalnog japanskog budizma, na kome je Enrjakui, veliki hram Tendai kole budizma). Nakon mesec dana neudobnog i opasnog putovanja, Havijer je sredinom januara 1551. stigao u prestonicu. Prvo je (bezuspeno) pokuao da pronae izbeglog gooa, oguna Joifuija, a potom i da poseti Voa, univerzalnog kralja celog Japana, ali je odbijen, jer verovatno nije imao uz sebe bilo kakvu legitimaciju niti darove. Posle ravno jedanaest dana Havijer je napustio Kjoto. HAVIJER I UI JOITAKA Ono to je Havijer nauio na ovom putu jeste to da suvereni Japana nisu ni izbliza tako moni kao neki lokalni vladari, kao i da harizma i hrabrost (bez poklona i pisama preporuke) nisu dovoljni za ulazak na dvor. Nakon to je uo da je kralj Jamaguija (ui Joitaka) najmoniji princ u Japanu, Havijer se novembra 1550. zaputio za Jamagui, gde sem nekoliko pokrtavanja nije postigao mnogo. Doek je proao manjevie hladno. Tokom svoje druge posete, krajem aprila 1551. godine, zadrao se oko etiri i po meseca. Ovoga puta kao za najviu svitu Portugalske Indije, u finoj odedi, sa pismima i egzotinim poklonima. Joitaka je bio zadivljen i brzo odobrio javnu propoved i naredio ljudima da prihvate novu veru, to nije bila mala stvar imajui u vidu irinu prostora nad kojim je vladao nekih desetak provincija, od Bunga na
13

O Jairvom opisu i Havijerovom zapisu, kao i istorijskom tumaenju stvarne slike perioda videti Cambridge, str. 311.

istoku do Hizena na zapadu. Nakon to im je poveren i prostor starog, praznog hrama za mise, u naredna dva meseca oko pet stotina ljudi, veinom plemenitih porodica (fidalgos), primilo je za novu veru. ui porodica, koja se diila lanim korejskim kraljevskim poreklom, imala je dugu istoriju diplomatskih , trgovinskih i kulturnih odnosa sa Kinom i Korejom. Njihove aristokratske tenje, patronatvo umetnosti i religije ih je u Japanu uinilo poznatim, ne manje od vojne sile kakva su bili. Joitaka je posebno bio ovek irokih interesovanja koji se bavio vojnim i dvorskim pitanjima, a okruen knjievnicima i poznavaocima religije stvarao je i stihove, razmatrao filozofiju. Poznat je po svojim studijama o konfucijanizmu, pre svega klasinom (Kjoto kole, i uenjaka kao to su Kijohara Jorikata, ili Ekata, i Ozuki Koreharu), ali i novodolom i jo nejasnom neo-konfucijanizmu. Jednom je ak poslao i misiju za Koreju kako bi dobio kompletno izdanje Pet klasika prireivaa, neokonfucijaniste, u Hsija (Chu Hsi). Svojim bliskim saradnicima 1546. odrao je i predavanja na temu etiri knjige i Pet klasika, ali se isto tako interesovao i za budizam i into. Stoga ne udi njegov interes i za poruke koje moe da ponudi hrianstvo. Ali, negde sredinom septembra 1551. godine, nakon to mu je javljeno da u Bungo pristaje portugalski brod, Havijer je napustio Jamagui. Dve sedmice potom, 30. septembra, Joitaka je, sateran pobunom svog bliskog vazala Sue Takafuse (iliti Sue Harukata), izvrio samoubistvo. Padre Kosme de Tores, koji je tada ostao u Jamaguiju, preiveo je sukobe. Pobuna je bitno uzdrmala teritorije pod uijevima, no novostvoreni reim nije trajao due od est godina. Takafusa je pobunu sproveo uz pomo tradicionalnog neprijatelja uijevih, daimjoa tomoa Joiigea iz Bunga, ijeg e mlaeg brata tomoa Haruhidea pozvati da nasledi tron klana ui. Stoga e Haruhide od 1553. biti poznat pod imenom ui Joinaga, barem do prolea 1557, kada ga je ubio daimjo Mri Motonari (14971571) iz Aki provincije. Vlasnitva hrianskih misionara potom su konfiskovana i vraena budistikom svetenstvu. To je bio kraj hrianskog misionarstva u Jamaguiju na tri decenije. Ono je nakratko zaivelo tokom nekoliko meseci 1586. i 1587. godine i ponovo je uvedeno od 1599. do 1602. godine, da bi potom bilo potpuno potisnuto sve do modernog doba. Oslanjanje na daimjoe svakako se za misionare pokazalo kao korisno i nuno no ko bi trajanje te saradnje mogao garantovati? TOMO SRIN JOIIGE Jezuiti su vie sree imali sa njihovim sledeim patronom, tomom Joiigeom (poznat i kao Srin od 1562. godine), koji e ostati uz njih od 1551. kada je upoznao Havijera do svoje smrti 1587. godine. Kao i njegov rival ui Joitaka, Srin se interesovao za kulturu. Veliki jezuit i japanolog Joo Rodrigues Tuzzu (15611633) koji je lino poznavao Srina posvedoio je o njegovom velikom interesovanju za znanje, posebno religiju, ak i kao dvadesetjednogodinjak, kada se prvi put susreo sa propovedi Havijera. Opisao ga je kao dareljivog i vrlo utivog. Verovatno je i on teio da jakim diplomatskim i ekonomskim odnosima sa strancima osigura svoju vojnu i ekonomsku poziciju i stekne ugled. Portugalski brodovi posetili su Bungo jo 1544. ili 1545. godine, jo u vreme Srinovog oca Joiakija. U Funaiju, gde je daimjo povremeno odsedao, otvorili su trgovaku ispostavu, a trgovac Diogo Vaz de Arago je tamo proveo pet godina (od 1546. do 1551.). Dolazak broda Duartea da Game i poseta Fransisa Havijera koja je usledila jesena 1551. omoguili su mu da uvrsti odnose sa Portugalcima kada je Da Gama sa Havijerom isplovio za Indiju, Srin im je poslao ambasadora za Portugalskog guvernera u Goi (jugozapadna Indija, portugalska kolonija), kao i pisma i poklone adresirane na samog kralja Portugalije. Iako su brodovi u Bungo svratili jo samo etiri-pet puta 1550-tih, poznato je da je Srin esto pisao

portugalskoj bazi u Makau (jug dananje Kine) i zahtevao municiju, te je njegova nepoputajua gostoprimstvo, ast i usluge prema Bojim stvarima i Hrianima moga kraljevstva usliavala te zahteve. Do 1578. godine Srin je odbijao baptizam14, ali je titio posede misionara, koji su 1555. godine u Funaiju (jedan od dva najvea grada u Bungo provinciji) osnovali sirotite. Irmo Luis de Almeida, iskusni lekar, tamo 1557. godine otvara i vodi bolnicu. Do 1556. Kosme de Tores napustio je ratom razrueni Jamagui i pridruio se sa po dvojicom svetenika i postulanata (irmos) Funaiju, ime je ovo mesto postalo sedite hrianske aktivnosti u Japanu. Misionari se smeteni u kue nainjene od kedra, koje su meu najboljima u zemlji i obeano im je pet stotina dukata godinje (koje ipak nisu tano dobijali od pretpostavljenog). Ipak, Srinovo zastupanje hriana imalo je veliki odjek na severnom Kjuuu kojim je poeo da dominira nakon surovog rata sa Mrijem Motonarijem 1560 -tih. Taj glas dopree i do samog Kjota, u kome je imao svoje veze na dvoru ogunata (institucije osnova ne u prestonici 1559. godine). Srin je bio vrlo potovan u Muromai bakufuu, to se ogleda u brojnim titulama i poastima koje je od ogunata dobijao. POETAK HRIANSKE MISIJE U KANSAI REGIJI Pretpostavlja se da je pismo tomo Srina koje je napisao i poslao u Kjoto uticajnom, veruje se, Ise Sadataki, efu (shitsuji) kancelarije administracije ogunata u prestonici (mandokoro), bio klju koji je otvorio vrata bakufua Padreu Gasparu Vileli. Jezuiti su 1559. godine planirali kako da ponovo osvoje metropolu itavog Japana i izvorite svih njegovih zakona. Vilela je pozvan na audijenciju oguna Aikage Joiterua, kome je predstavljen kao svetenik Nanbana (junih varvarskih zemalja), odnosno prostora Indije, koji je istog crkvenog ranga kao vrhovni japanski verski poglavari. Negde tokom 1560. godine bakufu je Bteren-u, sveteniku kiriitan-ske zemlje odobrio kinzei, javnu dozvolu za obavljanje posla i dobru zatitu, ime su mogli da nesmetano propovedaju hrianstvo. Ipak, to im nije garantovalo punu sigurnost u Kjotu, a jo manje celoj zemlji. U Kinki regiji, i domovinskim provincijama15, posebno je trebalo stei naklonost daimjoa, pre svih Mijoija Nagajoija i Macunage Hisahidea (157077, poznat i kao Stai), pravih primera gekokuj-a (stanje dravne anarhije, smenjivanje na drutvenoj lestvici). Mijoi Nagajoi (ili kei) ratnik je iz Ava provincije, ostrvo ikoku, koji je prvi poveo vojsku u Kjoto 1539. godine sledee dve decenije je neverovatno uspeno prelazio preko brojnih prepreka, i prevarama i delima vrednim potovanja i divljenja, dok nije porazio svoje neprijatelje, klanove Hosokava i Hatakejama, i postao dominantan faktor na Avi, Sanukiju i Avaiju, kao i u pet drevnih provincija (jap. Gokinai). Macunaga Hisahide mu se pridruuje do 1541. godine. Vremenom postaje njegova desna ruka, i iako je uzurpirao mo svog gospodara, ostao je nominalno Mijoijev podreeni. Ali do 1560. godine kada ih je upoznao misionar Vilela, Hisahide je ve postao nadmoan u Kinai regionu. Vilela je od obojice dobio privlilegije sline onima koje mu je da ogun iste godine. Meutim, Hisahide je, prema zapisima jezuita, bio vatreni sledbenik Hokke budistike sekte (znane i kao Niiren), te nije ostao imun na brojne pozive budistikog svetenstva i laika iz Kjota koji su mu, negde
14

Baptisti (gr. baptz) lanovi hrianske sekte koji odbacuju krtavanje dece, trae da se krtavaju samo odrasli, tj. oni koji su svesni akta koji se nad njima vri. 15 Domovinske provincije (eng. Home provinces, jap. Gokinai) jesu pet provincija, simbol kolevke iliti prapostojbine japanske drave. Pod njima se oznaava prostor koje pokrivaju provincije Jamairo, Jamato, Kavai, Seccu i Izumi. Cambridge, str. 319.

izmeu 1560. i 1562. godine, esto slali svoje peticije i zahteve da padrea i njegove pomonike protera ne samo iz Kjota, ve i iz svih pet provincija, zbog podrivanja svete domae tradicije. Njih je podravao izvesni Macunagin samuraj uvar, Takajama Zuo, kastelan Save (Sawa) u Jamatu, koji je savetovao svog gospodara da utvrdi da li se doktrina koju propovedaju Vilela i njegov prevodilac na japanski Lorenco16 suprotstavlja japanskim verama, i da im se, ukoliko se to dokae, odseku glave. Macunaga se odluio na zvaninu istragu, te je poetkom leta 1563. u Nari sprovedena inkvizicija17 uz dvojicu tada vrlo potovana uenjaka, koje je odabrao Hisahide. Jki Jamairo no Kami Tadamasa, astronom, i Kijohara Ekata, neokonfucijanski filozof i bivi tutor uija Joitake. Na osnovu onoga to su uli, obojica su prihvatili novu veru i bili baptizovani, ba kao i sam Takajama Zuo, sada Dom Dario Takajama. Zuo je znaajan iz razloga to je ovaj samuraj, kada je 1564. na krtenje poveo celu svoju porodicu, sebe ne samo stavio u slubu nove vere, ve je u nju uveo i svog sina. Zuov sin Ukon, ilit i Dom Husto (Dom Justo, 1552?1615), postae veran uenik jezuita i jedan od najprepoznatljivijih hriana u Japanu, koji e istrajavati u svojoj veri pod brojnim progonima, no to ga nee spreiti da se bori tokom Sengoku i Momojama perioda. Poetkom Tokugava ere proteran je iz zemlje zbog svojih verskih ubeenja i svoj ivot skonao u Manili. Neverovatan ishod misije u Kjotu bio je i sin Jkija Tadamase, Jki Saemon no , kasnije Dom Anto. Ovaj mladi oficir u slubi Mijoija Nagajoija zajedno je s ocem prigrlio hrianstvo, i oduevljen revnou prozelita18 reio da se prihvati posla preobraivanja u Nagajoijevom zamku u Iimorijami (danas grad i Navate, Osaka prefektura). Kada je iskusni Lorenco posetio Iimorijamu krajem prolea 1564. zatekao je sedamdeset etvoricu Nagajoijevih samuraja kao hriane, meu kojima i vazali poput Sanga Hki no Kami Joriteru (Dom Sano), kastelana19 vanog utvrenja u Sangi (danas grad Dait, Osaka prefektura). Pokrtavanje, ali i nepokolebljivost u veri ove elitne grupe ljudi, meu kojima se posebno istiu Jki, Takajama i Sanga, bilo je znaajan iskorak u istoriji japanskog hrianstva, posebno na prostoru prestonice Kjota. Ono to ove ljude razlikuje od barona sa Kjuua jeste to to njih nije vodila glad za profitom, ve iskreno interesovanje za sam karaker hrianske vere.

16

Loureno (biwa hshi ili slepi ongler) je prihvatio hrianstvo od Havijera i pomagao misionarima kao prevodilac. Cambridge, str 320. 17 Inkvizicija (lat. inquisitio) istraivanje, istraga, samovoljna istraga; u rimokatolikoj crkvi: duhovni sud za pronalaenje i kanjavanje odstupnika od pravog uenja vere (jeretika). Kazne su se sastojale u muenju, oduzimanju imanja, javnom bievanju i spaljivanju na lomai. Inkvizicija je, kao naroita ustanova papina, vladala u svim zemljama Zapadne Evrope kroz skoro ceo srednji vek. Naroito je po zlu poznata ona u paniji, gde je autodafe progutao hiljade nevinih rtava. Autodafe (port. auto-da-f, lat. actus fidei in vere) sveano spaljivanje jeretika, bezbonika, Jevreja i vetica u srednjem veku, u paniji, Portugaliji i njihovim kolonijama; izvrenje jeretike presude, ponekad i nad jeretikim knjigama; autodefe.
18

Prozelit (gr. pros-litos) doljak, pridolica; obraenik, onaj koji je preao u drugu veru, koji je iz jedne stranke, naroito religiozne, preao u neku drugu. Izraz potie od grkog jevrejstva, kada su se, u vreme Hristovo, ovako nazivali neznaboci koji su primili jevrejsku veru.
19

Kastelan (lat. castellanus) upravnik (ili nadzornik) dvorca (ili zamka); upravnik ili kuvar jednog drutvenog lokala; uvar kue; nadzornik graevina.

SIMBIOZA DAIMJOA, MISIONARA I TRGOVACA Ipak, Kjuu je ostao baza hrianstva u Japanu, a obeanja daimjoima o profitu bio je mamac koji su Jezuiti stalno koristili kako bi ojaali i proirili svoj uticaj. Takoe, Kjuu je zbog svog geografskog poloaja predstavljao vanu stanicu kinesko-japanske trgovine. Ulazak Portugalaca u igru i njihova monopolizacija trgovine (nakon to su kasnih 1550-tih razbijene glavne vak bande) bitno je pomogla misionarima u Japanu. Ono to su sve strane elele jeste da portugalski brodovi, bogati kineskom svilom i ostalim egzotinim akonijama, donesu profit ma kom gospodaru koji bi uspeo da ih za stalno zadri u luci. Pokrtavanje zemljinih gospodara i njihovih podreenih zapoelo je 1560-tih, pa je tako to dovelo i do prve secesije luki grad Nagasaki i jedan deo njegove okoline pripao je 1580. godine Drutvu Isusovom. Prepoznavanje uticaja koji misionari imaju na trgovce pomoglo je Japancima da promene svoju politiku prema hrianima. Interesantna je injenica da broj jezuita u Japanu tokom 1550 -tih nije prelazio devet tek je 1564. taj broj povean na deset. imazu Takahisa, tomo Joiige i Macuura Takanobu iz Hiradoa svi su eleli samo korist. Smatra se da je za godinu dana, poev od kraja 1557. godine, Padre Gaspar Vilela pokrstio 13.000 ljudi na ostrvima Ikicukiima i Takuima kao i drugim mestima pod Dom Antoniom Kotedom Jasucuneom, vazalom Macuure Takanobua, u blizini Hiradoa. Uprkos tom velikom broju, broj novih vernika na Kjuuu tokom prve dekade verovatno nije premaio brojku od etiri hiljade. Njihovo prebrojavanje oteano je i zbog injenice da je krajem 1558. godine dolo do prekida misionarkog rada, nakon to je Takanobu, protivei se spaljivanju knjiga i unitavanju budistikih slika svojstvenih evaneliziranju20 Vilele, proterao padrea sa teritorije Macuure. Usledila je petogodinja zabrana boravka misionarima, pa je neizves tan broj neofita21 koji su istrajali u svojoj veri tokom tih godina. Uvidevi propuste tokom 1550-tih, razoaran i dogaajem sa Macuurom iz Hiradoa, Kosme de Tores (Cosme de Torres) je poslao Irmo Luisa de Almeidu da ponovo istrai ima li kojeg barona na zapadu Kjuua koji nee odbiti hriane, sa nadom da e Veliki brod (nao de carreira) doi u njihove luke, imaju li odgovarajue. Tako je 1561. godine portugalski brod doao u mesto Jokoseura (danas deo Sakai-a, Nagasaki prefektura), luka na severnom kraju zapadnog Sonogi poluostrva, teritoriju mure Sumitade (153387). Nakon to je procenjeno da je Jokoseura povoljno mesto za trgovce i njih ov nao, Sumitada je upitan da prihvati hriansku veru, te ako dozvoli da se Boji zakoni propovedaju njegovom zemljom, velika duhovna i prolazna bogatstva e ga pratiti otad pa nadalje. Sumitada je pristao i obeao da e dati luku Jokoijure (Yocoxiura) crkvi kako bi se velika hrianska zajednica tamo podigla, i u ijim e

20

Evaneliziranje, evanelizacija (gr. euanglisomai dobru vest donosim) irenje evanelistike crkve i uenja. Evanelje (gr. euanglion, nlat. evangelium radosna vest, dobra vest) 1. dobar, radostan glas ili dobra, radosna vest koja u hrianskom uenju prikazuje Isusa kao obeanog mesiju i spasioca ljudskog roda; 2. Nov i zavet ili objavljivanje spasenja; 3. evanelja opisi ivota, rada i stradanja Isusa Hrista. etiri evanelista: Matej, Marko, Luka u Jovan pisci su tzv. kanonskih evanelja, tj. onih koje crkva priznaje kao autetine i verne, za razliku od velikog broja tzv. apokrifnih (sumnjivi, lani, nepravi, podmetnuti, mrani s obzirom na njihovo poreklo; takoe: dela nepoznatih pisaca). 21 Neofit (gr. neophytos tek posaen) novi preobraenik, sasvim sve prebeg u drugu religiju; poetnik, novajlija.

kuama portugalski trgovci biti sigurni; a ukoliko Portugalci dou u nju oslobodie ih dunosti za deset godina. Naredne 1562. godine jezuiti su osim Velikog broda Proa Bareta Rolima (Pro Barreto Rolim), u Jokoseuru doveli i drugi nao i portugalsku starudiju iz Makaa koje su odvratili od Hiradoa, u kome su ve bili usidreni. Naredne godine u luku su stigla jo tri broda. Krajem maja ili poetkom juna te iste 1563. godine, Sumitada je postao Bartolomej (Bartolomeu), a dosta istoriara oznaava ga kao prvog daimjoa hrianina u Japanu. Meutim, Visitator Alexandro Valignano je Dom Bartolomea dve decenije kasnije oznaio kao kuni (feudalni termin iz Bungoa), znaenja slinog kao kokuin, to je obian gospodar (lord) ili baron. Pitanje je ta je to Sumitadi omoguilo da nadmai kokuine u Hizenu, da mura klan postanu daimjoi? Verovatno prelaz u hrianstvo. Pria o Sumitadi je duga i teka. Iako primorska lokacija, njegova teritorija u Sonogi oblasti u Hizenu nije bila bogata resursima, a njegovo gospodarenje tim podrujem je od poetka bilo nesigurno. Kao drugo dete u klanu Arima (Takaku region u Hizenu), tanije Arime Haruzumija (14831566), dat je na usvajanje porodici mura. Njegov novi otac, usvojitelj, mura Sumiaki, spreio je svog roenog sina Matahaira da zauzme njegovo mesto, kako bi, preko usvojenog Sumitade, obezbedio povoljan savez sa Arima klanom. Matahair je potom usvojen u Got klanu, vojnoj porodici iz Hizena koja se nalazila u Takeou, na granici sa podrujem Rjzija Takanobua. Njegovo novo ime bie Got Takaakira. Kasno uvee 15. avgusta 1563. godine u Jokoseuri, tek baptizovani Dom Bartolomeu, beei u divljine Taradakea na istonoj granici Sonogi oblasti, jedva je izbegao zaveru vazala nezadovoljnih zbog njegovog prihvatanja hrianstva. Nedeljama i mesecima inilo se da nee povratiti svoju vlast. Svaa trgovaca iz Bunga kojima su stranci otimali partnere dovela je do dve-tri rtve. Kosme de Tores i Luis Froa ( Luis Frois) su nekoliko dana proveli u zatoenitvu, dok su trgovci iz Bunga ekali Portugalce da se vrate i isporue ve (visoko) plaenu svilu. Tri meseca potom poslovni odnosi su bili dobri,. Kasnog novembra meutim, dok su se portugalski brodovi spremali da krenu za Makao, grupa nacionalista spalila je hriansku crkvu i jezuitski dom u Jokoseuri, ostavljajui pepeo od onog to je cvetalo prethodnih manje od godinu dana.22 Iako je delovalo da se odnos izmeu ova tri tela (daimjoi, trgovci i jezuiti) konano uruio, sve tri strane su ostale svesne njihove meuzavisnosti. mura Sumitada znao je da svoje privilegije moe stei samo uz inostranu robu, posebno vatreno oruje, koje Macuurama iz Hiradoa nije bilo dostupno. Uprkos savetima jezuita da se klone Hiradoa, Portugalci su se 1564. uputili tamo, gde je u poaru (verovatno naruenom od samog Macuure Takanobua) spaljen dobar deo njihovog tovara. Sledee godine, jezuiti su uspeli da ubede kapetana-majora Doma Jooa Pereiru da krene u Fukudu mure Sumitade. uvi za to, Macuura iz Hiradoa zajedno sa nekim Sakai trgovcima alje osamdeset plovila da presretnu Portugalce i napadnu ih. Meutim, zapadnjaka premo galijske artiljerije lako ih je dotukla. Godine 1566, kada se Sumitada snabdeo municijom naoa Dom Simoa de Mendoe, usidrenom u Fukudi, ta premo je jo jednom demonstrirana Sumitada je povratio vano strateko utvrenje u istonom Sonogiju koje su zaposeli Got Takaakira i njegovi ljudi.

22

Porto de nossa Senhora da ajuda iliti Luka nae Gospe od pomoi, esto se naziva prvom ugovorom stvorenom lukom misionara, daimjoa i trgovaca.

JEZUITSKA KOLONIJA U NAGASAKIJU Fukuda, koja se nalazila na maloj obali mora Sum, od 1570. postepeno je gubila trku sa novim pristanitem Portugalaca, preko Inasa brda na istoku, mestom Nagasaki, u kome su jezuiti bili aktivni od 1568. godine. Nagasaki je tada bio grupa malih i zabaenih zaseoka grupisanih oko utvrenja Nagasakija inzaemona Sumikagea (Nagasaki Jinzaemon Sumikage), vazala mure Sumitade. Njegov prirodno povoljan poloaj, uz dolazak Evropljana koji su prognani iz mesta kao to su Hirado i Jamagui, uinili su da Nagasaki do 1573. dobije vie novih i manjih utvrenja. U naredne dve decenije izrae u neverovatnu luku i hrianski grad, glavno utoite i portugalskih trgovaca i hrianskih misionara sve do zabrane rada prvih (1614) i proterivanja drugih (1639). Nakon toga, ak i tokom zatvorenosti u Tokugava eri (1639 1854), Nagasaki e ostati prozor u zapadni svet Japancima, pa je tako Holananima dozvoljeno da rade od 1641. Kasnih 1560-tih, severni Kjuu je bio zahvaen ratom tomoa Sorina i Mrija Motonarija, koji je osvajanjem teritorija palog ui klana (na zapadu Honua), na sebe takoe preuzeo poslove i sukobe na Kjuuu. Jeseni 1569. snage Mri klana povukle su se sa ostrva Kjuu, nakon su im potomci njihovih starih (ve osvojenih) neprijatelja, klanova ui i Amako, ugrozili sedite na Honuu. Saveznici Motonarija na Kjuuu su se predali tomou Srinu, koji preuzima Buzen i ikuzen provincije, sam sever ostrva. No tomo nije uspeo da se pobrine za istrajnog Rjzija Takanobu invaziju 1570. godine koja je trebalo da Takanobua istera iz njegove Saga tvrave (severoistok Hizena), odbranio je kapetan Nabeima Naoige (15381618). Taj trenutak predaha od tomoa Srina na istoku omoguio je Takanobuu da se usmeri na svoje zapadne teritorije. Potinjavanjem ili zastraivanjem Gtoa Takaakire, Macuure Takanobua i Arime Harunobua (1567?1612) dovelo je do dominacije Rjzija Takanobua Hizenom 1570-tih. Dominiranje Takanobua Hizenom komplikovalo je situaciju muri Sumitadi, koji se i pre toga jedva odravao. Izmeu 1572. i 1574. Sumitada je opkoljen i skoro uniten od saveza koji su sklopili njegovi, kako unutranji, tako i spoljanji neprijatelji. Predvodnik zavere bio je njegov zet, baron Saig Sumitaka iz Isahaje. Nakon to se desilo da Veliki brod potone 1573. godine, neprijatelji Dom Bartolomea su bili ubeeni da nee biti u stanju da im se odupre. No, etiri portugalska broda koja su pristala 1574. spasila su ga ove pretnje. Uvidevi korist koju ima od stranaca, reio je da sve karte stavi na Portugalce i svojim saveznicima iskae svoju bona fides23. Hroniar Lui Froa zabeleio je Sumitadine rei da su mu jedino hriani, iako malobrojni, ostali lojalni i kada su mu bili najpotrebniji. Stoga je mura pomno sluao Padrea Gaspara Koeljoa (Padre Gaspar Coelho), ratobornog nadreenog jezuitima na zapadu Kjuua, koji je navaljivao da Dom Bartolomeo (mura Sumitada) vrati svoje velike obaveze koje su ga uz Boju pomo oslobodile od neprijatelja. Prema samom Koelju, to bi bilo najbolje uiniti tako to e potpuno uguiti oboavanje i poklon idola u njegovoj zemlji tako da univerzalnim pokrtavanjem svojih vazala nijedan paganin ne ostane. Prema Padreu Afonsu de Luceni (Padre Afonso de Lucena), Bartolomeo je naredio i zahtevao da svi postanu hriani, a oni koji to ne ele da napuste zemlju i odu u druge u kojima ima paganskih boanstava. Iako oba hroniara to ne kau, ovo su bili savremeni i ve poznati iberijski 24 metodi za obezbeivanje politike i ideoloke istote i ujedinjenosti. Unitavanje domaih, tradicionalnih kultova i verovanja, kako bi hrianstvo moglo da cveta, navodno je zapoelo

23 24

Bona fide (lat. bona fide) dobronamernost, u dobroj nameri (uiniti, kazati). Iberija (gr. Ibra, lat. Iberia) zemlja kojom tee Iber (danas Ebro), dakle stara Hispanija, tj. celo Pirinejsko poluostrvo (panija i Portugalija); Takoe stari naziv za istonu Gruziju.

novembra 1574, kada su budistiki hramovi i intoistika svetilita paljeni i unitavani irom murinih teritorija. Smatra se da je baptizovano 60.000 ljudi. San Kosme de Toresa i plan Gaspara Koeljoa se ostvarivao, univerzalno preobraivanje cele jedne feudalne oblasti. I prema samim misionarima, potrebne su godine da bi nasilno pokrtene mase zaista prihvatile veru. Ono to je bilo sam centar jezuitske misije u Japanu trajae do 1606, kada je sin -naslednik Dom Bartolomea, mura Joiaki ili Dom Sano (Dom Sancho, 15681616), jezuite video kao smetnju svojim interesima u Nagasakiju. Hrianstvo e on zameniti budizmom, no godinama e vei deo populacije nastaviti da neguje veru u Hrista, uprkos odvraanju njega i njegovih najbliih saradnika. Godine 1577. i 1578. Rjzi Takanobu slao je napade na muru Sumitadu. Do 1580. bilo je jasno i Dom Bartolomeu i misionarima da njihov otpor, uprkos ujedinjenosti zemlje pod jednom verom, nee dugo trajati. mura bi tako potpao pod paganina Rjzija, koji bi time preuzeo kontrolu nad portugalskom trgovinom. Sumitada i najvii jezuitski prestavnik, Visitator Alexandro Valignano, odluili su da Nagasaki proglase teritorijom Drutva Isusovog, ime Nagasaki vie nije ni Sumitadin, ali ni Takanobuov. To je znailo da vlast nad teritorijom, samom lukom i njenom okolinom, prelazi u ruke jezuita. Time je obezbeeno sigurno svraanje portugalskih trgovaca u luku, te Nagasaki postaje pravi bastijon hrianstva, a Sumitada provizijom zadrava dobar deo profita od trgovine. Potpisivanje predaje luke Nagasaki i okolnog Mogija (zapad Kjuua) zauvek jezuitima, obavljeno je 9. juna 1580. godine. Svoj potpis su dali i Sumitada i njegov sin Joiaki. Negde tokom 1580. godine Sumitada je, zajedno sa svojom rodbinom i pratiocima (glavni ljudi regiona pod murama), otputovao u Sagu, gde se obavezao na vazalstvo Takanobuu. Jezuiti su tako stekli punu administrativnu i sudsku vlast i suverenitet, ime su stekli slobodu da postavljaju i uklanjaju ljude na vlasti, kao i da progone, kanjavaju i ubijaju izgrednike kako bi ouvali mir u zemlji. No, Nagasaki nikad nije postao portugalska kolonija kako se to esto misli. On je bio, tokom nekoliko godina, jezuitska kolonija. Svoju sigurnost bazirali su na vatrenom oruju i strahu lokalnih zemljinih gospodara. Tako su 1581. podignuti i bedemi. Vojni planovi odbrane jezuita svakako su postojali, a njihovo upravljanje teritorijom liilo je na vladanje tipino za politika previranja i fragmentizaciju koje su odlikovala Sengoku Japan. No, periodu Sengokua se bliio kraj, a 1580-te su poslednja dekada univerzalnih konflikata i rasparavanja zemlje. Prvi od velikih ujedinitelja, Oda Nobunaga (153482), silom je zapoeo sastavljanje zemlje u centralnom Japanu. Jedan od prvih njegovih zadataka bio je eliminacija samostalnih verskih ustanova koje su se razvijale u sekularne i time pravile jo vei haos u Japanu kasnog srednjeg veka. Potinjavanje verskih institucija i stavljanje pod centralnu kontrolu bilo je jedan od najvanijih zadataka unifikacije. Kapitulacija (i usledeli egzil) Kennjo Kse (154392), pontifa (svetenik) verske monarhije Hongani (glavne grane budistike sekte ista zemlja (Jdo Shinsh)), Odi Nobunagi 22. maja 1580. godine, nakon desetogodinjeg krvavog rata najvei je trijumf politike obrauna sa takvim verskim institucijama. Veliki hram i utvrenje ove sekte, Iijama Hongani u Osaki, spaljen je 10. septembra. Iako se Nobunagine snage nikada nisu proirile na Kjuu, Odini naslednici, Tojotomi Hidejoi i Tokugava Iejasu (15431616) svakako nisu kasnije pokazali tolerantnost prema crkvenoj oblasti kakva je bio Nagasaki, niti ugovorima sa daimjoima i prisilnim pokrtavanjima. Podignuta je optunica i formirana su obrazloenja edikata kojima je zabranjen rad misionara. Potpadanjem Kjuua pod centralni reim 1587. poruka je postajala sve jasnija Sengoku periodu je doao kraj, a sa njim i slobodi delanja jezuita.

HRIANSKA EKSPANZIJA NA KJUUU Jezuiti su bili svesni da e njihova misija u Japanu naleteti na dosta potekoa. Ali, da bi bil i osigurani, njihova metoda ekspanzije bila je ortodoksna i istovremeno odgovarajua japanskim obiajima. Ti problemi su dobrim delom bili prouzrokovani od strane oca Franciska Kabrala. Meutim, politiki izaslanik Valinjano ga je 1581. godine liio slube. Ekonomske potekoe su se i dalje nastavljale ali su dosta ublaene dogovorom koji je Valinjano postigao sa gradom Makao 1578. godine koji je Jezuitima garantovao fiksni udeo profita u tovarima kineske svile koju su godinje portugalci prevozili u Japan iz Makaa. Ovo direktno meanje u trgovinske poslove nije bilo prikladno za lanove verskog reda ali za Jezuite postao neophodan. Misija se irila Japanom. Krajem 1581. godine, postojalo je 64 lanova Isusovskog drutva u Japanu. Dodatno ubrzanje jezuitske misije u Japanu dolo je kada je Amakusa igeisa (krten Migel) ubeen da prevede svoje podanike u hrianstvo 1577. godine. Tada su njegovi podanici koji su bili budistiki isvetenici bili primorani ili da prihvate hrianstvo ili da napuste Amakusu. Budistiki hramovi su uniteni a na njihovim mestima nikle su crkve. Oko dvanaest hiljada Migelovih podanika je krteno. Do ranih 1550-ih godina, krteno je oko dve hiljade ljudi ali su oni na viim rangovima i dalje predstavljali neplodno tlo za hrianstvo. Skoro etvrt veka od Havijerove posete Bungo provinciji, Jezuiti nisu uspeli da preobrate vie od jednog lana tamonjeg plemstva, oveka koji je udom izleen od bolesti.Meutim, Jezuiti su kralja Franciska od Bungoa (Sorin) smatrali herojem, idealnim vladarom. Za njih je ovo preobraenje bilo trijumfalno. Slavili su ga misama, ritualima i priestima du cele portugalske Azije. Poetkom 1578. godine dolo je do razvijanja ozbiljne strateke pretnje na jugoistonim obodima Otomo carstva. Ova pretnja je zapravo bila uspon kue imazu. Do sredine 1578. godine, kua imazu je uspela da primora feude iz oblasti Sacuma i Osumi na vernost. Pod vostvom glaveine ove kue, Joihisea, zapoeli su ambiciozni projekat ekspanzije koja je trebalo da izmeni itav politiki sistem ostrva Kjuu. U drutvu supruge Julije, pod jurisdikcijom japanskog glaveine Jezuita, oca Franciska Kabrala i tri stotine hrianskih samuraja ,Sorin je,kao hrianski feudalni gospodar, ustanovio rezidenciju u Miiki. Plan je bio da tu oformi grad koji bi bio "voen novim zakonima i institucijama, razliitim od japanskih". Ovaj grad bi postao centar provincije "koja bi prerasla u Utopiju". Da bi lokalno stanovnitvo moglo da ivi sa Sorinovim podanicima, morali su da postanu hriani i "ive j edni sa drugima u bratskom zajednitvu i slaganju." Ovo se moda ini radikalnijim pristupom od drugih "hrianskih feudalnih gospodara", ali su sve metode koriene da se postigne hriansko jedinstvo u Japanu bili iste. Da bi se postarao da osvajanje od strane kue Otomo bude prema propisima i obiajima Evrope, "dobri kralj Francisko" ohrabrivao je misionare i traio da se napravi istka svih mesta oboavanja i ikona japanske religije u Hjugi. U Bungou taoke, Sorin je naredio da se unite budsitika i intoistika svetilita. Meutim, Hjuga je bila poseban sluaj. Novopeeni hrianin, Sorin i njegovi jezuitski mentori, oseali su potrebu za naroitim fanatizmom i ruilatvom "zbog prevelikog potovanja koje su u toj zemlji uivali kamiji " Du cele teritorije okupirane od strane Otomoa, budistiki svetenici koji nisu odluili da pobegnu u druge delove zemlje imali su dosta razloga da postanu neuteni imajui u vidu da su njihovi manastiri i hramovi, kao i lina imovina unitavani a njihovi idoli obarani. Meutim, Sorinov "sveti poduhvat" (santo exercisio) naglo se zavrio suprotno oekivanjima misionara i Otomoa. Umesto da osvoji celu oblast Hjuga, Otomo je pretrpeo poraz 1578. godine od strane imazua. Pre kraja 1578. godine Otomo je morao, zajedno sa svojom svitom Jezuita, da napusti Miiku dok je ostatak Otomove vojske beao nazad u Bungo.

Nema sumnje da je Sorinova opinjenost hrianstvom po cenu tradicionalnih verskih vrednosti, obiaja i institucija ratnike klase, poveala netrpeljivost ratnika ka Otomou. U samom Bungou je postojalo nezadovoljstvo Joimunevim vostvom (Otomov naslednik), dolo je do neravnotee unutar vladajue kue i nezadovoljstva Otomovih vazala. Meutim, kriza je prola. 1580. godine, imazu sklapa mir sa Otomom. Hegemon Oda N obunaga postaje kampaku (kampaku - regent) ali u meuvremenu su se neki okretali Rjuzoi Takanobi. Sredinom 1581. godine Rjuzoi je osigurao sigurno mesto u toj provinciji ime je predstavljao pretnju provinciji Sacuma, domu imazua. Usled svega ovoga je imazu usmerio svoju panju van Bungoa. Dolo je do razvoja situacije da je susret Rjuzoi Takanobua i imazua postao neizbean to je za posledicu imalo Takanobuov poraz i smrt 1584. godine. PAD OTOMO CARSTVA Neuspeh jezuitskih poduhvata nije rukovoen iz provincije Sacuma koje su se najvie plaili i usput pokuavali da otete ve od strane kampakua Tojotomi Hidejoija, njihovog samoprozvanog prijatelja iju su podrku jako cenili i sa kime su teili da prodube veze. Njegovi planovi, pak, ticali su se istki i osvajanja provincija. Najpre, Hidejoi je doveo do ponienja kue imazu. Kampanja koju je poveo protiv imazu klana je utvrdila njegov poloaj i dominaciju nad Kjuuom i, to je moda i najvanije, pokaz ala vetinu narodnog dravnika nad feudalnim gospodarima u sredinjem i zapadnom Japanu. Kae se da je Hidejoi za invaziju na Kjuu naredio mobilizaciju dvesta hiljada ljudi iz ak trideset i sedam provincija. To je bio vojni poduhvat do tada bez presedana u japanskoj istoriji. Velika zatitnika porodica severnog dela ostrva Kjuu, Otomo, morala se zadovoljiti svojom umanjenom dravicom. Da je Sorin i dalje bio na vlasti kue Otomo, Hidejoi bi moda pokazao i vie milosti. On je uveo novi kompletno novi red na ostrvu Kjuu a politika karta ostrva Kjuu je dobila potpuno novi izgled nakon njegovih poduhvata. Hidejoi nije samo uveo novi reim ve je i svoj poloaj zakonski utvrdio dravnim funkcijama regenta, i dravnog sekretara. HIDEJOIJEVI ANTIHRIANSKI EDIKTI Hidejoiju je ostao jo jedan budui feud, svetenik Isusovskog drutva u Japanu, otac Gaspar Koeljo. On je doao u Hakozaki da se sretne sa Hidejoije. Koeljo sigurno najvie eleo da se obezbedi poloaj misionara od strane kampakua. Dogovor je bio da tokom sledeeg perioda Hidejoi odrava obeanje i ini usluge oevima (padres) dok bi mu oni vraali uslugu misama i molitvama i blagoslovima u ratnikim poduhvatima. Ovaj sastanak koji se odrao 19. jula 1587. godine obeavao je dobre odnose jezuita i regenta Hidejoija. Upravo zato je bilo veliko iznenaenje kada je samo nedelju kasnije 24. jula 1587. godine Hidejoi izdao edikt kojim se hrianska doktrina proglaava tetnom i hrianskim misionarima daje dvadeset dana da napuste Japan. Hidejoijev edikt poinje reima "Japan je Zemlja Bogova" - a to je izjava koja se ponavlja vie puta u potonjim antihrianskim proglasima. Hidejoi onda naglaava kako su hrianski ruilaki napadi na japanske hramove i svetilita "neto do tada nevieno u prethodnim dobima". Takoe naglaava kako hrianstvo "pomuuje i komea nie klase stanovnitva". Normalno, oni koji su odgovorni za ova skandalozna dela - jezuitski oevi -" moraju napustiti Japan u roku od dvadeset dana". Zanimljivo je da su portugalski trgovci su bili izostavljeni iz ovog edikta jer je "cilj Crnih brodova iskljuivo trgovina, to je druga stvar".

Hrianstvo i vernici su bili predmet sumnje, kritike i povremenih napada u raznim delovima Japana jo od dolaska Havijera ali je ovo bio prvi sveobuvatni antihrianski edikt u ovoj zemlji koji je izdao jedan znaajni dravni autoritet. Postavlja se pitanje ta je navelo Hidejoija da preduzme ove mere. Naime, dan pre ovog edikta jasno objanjava kampakuove motive. U jednom dokumentu Hidejoi zabranjuje nasilno preobraenje u hrianstvo. On kae :"Prisiljavanje seljana na zemlji budistikih hramova u inove sekretara oeva je nerazumno i skandalozno. ". U ovom dokumentu poredi hriane sa pripadnicima sekte iste zemlje (takoe poznate kao Ikko). U esnaestom veku su najeminentniji lanovi ove sekte razvili religioznu monarhiju pod ijom vlasti su bile cele provincije i nadmetali su se sa sekularnom feudalnim gospodarima. Smatralo se da su oni uskih pogleda i Oda Nobunaga je imao velikih problema sa njima. Ovime je Hidejoijev plan da se otarasi hriana aminovan od strane vojnike klase jer je jo je veu podrku dobio objanjavanjem kako su Batereni (jezuitski oevi, padres) bili privreni inkantacijama to je bio isti sluaj sa sledbenicima Ikko sekte, ija je parola bila ikki (zakleti na vernost), kletva upuena feudalnim gospodarima. Ovo je jo vie anatemisalo hriane. Jezuiti su na Hidejoijev edikt reagovali zaprepaenjem i odbijali da ga prihvate. U propagandama koje su slali u Evropu govorili su kako je ovo osuivanje Hriana bilo nita vie do niim izazvanog besa jednog tiranina. Ali, osim navoenja da su misionari upleteni u trgovinu robljem, Hidejoijeve presude su u osnovi bile injenino stanje. Ime zamenika Koelja nije bilo eksplicitno pomenuto ni u jednom od dva dokumenta, ali je to to se ovaj verski poglavar pretvarao da ima sekularnu vlast i paradirao svojim brodom sa vojnicima sigurno pomoglo Hidejoiju da izbaci ovog oca iz Japana. Hidejoijeve sumnje da Koeljo eli da postane voa svih hrianskih feudalaca nije bila neosnovana. Istina, njegovi napori da oformi ligu hrianskih feuda bili su svi bez uspeha, ali Hidejoi nije bio svestan fanatinosti koja je vodila Koelja koji je ak skupljao i municiju za mogue napade protiv antihrianskih tiranina. Hidejoi je i sam bio svedok uticaja hrianstva na dvorjane i elitu populacije Kjuua to ga je uinilo zabrinutijim za broj i privrenost jezuitskih preobraenika u svojoj blioj sviti. Jo jedna briga dravnog ujedinitelja koji se spremao da napusti Kjuu i posveti se daljem sreivanju drave, bio je status stranih jezuita koji su drali oblast Nagasakija, vanog trgovinskog grada jer je predstavljao krajnju stanicu portugalskih trgovakih brodova. Nakon edikta, Hidejoi je kon fiskovao Nagasaki i postavio svog upravnika (daikan) da vodi grad. Jezuitski uticaj na ovu katoliku zajednicu nije bio izbrisan, ali je Nagasaki izgubio status kolonije. Istorijski znaaj ovog dogaaja je u tome to feudalni gospodari vie nisu mogli svojevoljno da biraju hoe li tolerisati, ohrabljivati ili odbacivati hrianstvo. Hidejoi je hrianstvo uinio dravnim problemom. Meutim, za sada, kampaku nije eleo da pojaava svoje antihrianske mere. Tu i tamo je uniteno nekoliko crkava, misionarima je nareeno da smanje obim svojih javnih aktivnosti ali niko nije napustio Japan trajno nakon edikta iz 1587. godine. Sve dok su bili diskretni i nisu se eksponirali, Hidejoi im je dopustio da obitavaju bez uzmemiravanja, najverovatnije jer je katolike svetenike video kao posrednike sa portugalskim trgovcima. HRIANSKI FEUDALCI I RANI TOKUGAVA REIM Daljih prolema za hriane pod Hidejoijem nije bilo. U preostalih godinu i po dana svog ivota, bio je preokupiran genocidima koji su se odvijali u Koreji. Pod njegovim naslednikom, Tokugava Iejasuom, hriani su uivali deceniju mira. Iejasu je u poetku prema hrianima bio pacifistiki nastrojen, najverovatnije zbog udela koji su hrianski feudalci imali u usponu kue Tokugava u velikom vojnom konfliktu 1600. Godine u bici kod Sekigahare.

Zanimljivo je, ali ne i iznenaujue, da je zaetak antihrianskih mera Tokugava reimu blisko povezan sa problemom korupcije unutar kue Tokugava. ovek koji je zaeo ovaj problem je bi Don Protasio Arima, feudalni hrianski gospodar. ANTIHRIANSKI REIM TOKUGAVA Prva antihrianska mera bila je nareivanje isterivanja misionara iz Japana. Mnogi od njih su se usprotstavljali dekretu bakufua i ostali u zemlji da bi odrali japansko hrianstvo u ivotu. Drugi, jo hrabriji, traili su da uu u Japan iz inostranstva to je bilo teko zbog malog broja kapetana koji su bili spremni da rizikuju i uplove u japansku teritoriju pod strogim reimom bakufua. U nekim delovima Japana su svetenici nalazili utoite i zatitu meu lokalnim stanovnitvom. To je najee bio sluaj u predelima oko Nagasakija. Ne manje od etrdeset i sedam misionara, ukljuujui i 27 jezuita, odbilo je da napusti Japan 1614. godine, izbegavalo je ogunove agente i nastavilo sa svojim delatnostima u potaji. Zapravo, zajedno sa onima koji su prokrijumareni brodovima, broj misionara se u Japanu do 1621. godine poveao na 36. Fanatizam misionara nije jenjavao ni pod pogromima: izmeu 1614. i 1626. samo jezuiti uspeli su da obave sedamnaest hiljada krtenja, dok je broj Japanaca koji su preobraeni u hriane pod jezivim uslovima tih godina verovatno bio dosta vei jer su i sledbenici drugih verskih pokreta bili takoe aktivni u ovakvim misijama. Svestan slabih taaka svoje pijunske mree, ogun Hidetada je 1616. godine naredio da svi feudalni gospodari pojaaju svoje napore da se hrianstvo u stanovnitvu iskoreni. Ova istka je bila brutalnija od prolih. Sporadina krvoprolia meu sumnjivim stanovnicima su usledila. Sve ovo je dovelo do tzv. "Velikog muenitva" u Nagasakiju 1622. godine kada je pedeset i pet hriana pogubljeno. Meutim, ovaj sistem je imao dva lica. Sa unutranje strane je bakufu utvrdio svoju suprematiju uinivi potragu za hrianima instrumentom kontrole drutva du cele zemlje. Spoljno lice je pokazalo ubeenje da se "hrianska poast" moe kontrolisati i ak eliminisati ako bi se Japan kompletno izolovao od izvora te "zaraze". Unutar Japana, svi katoliki svetenici i njihovi sledbenici su progonjeni, terani da se odreknu vere ili pogubljivani. Njihovim simpatizeri i,ponekad, dostavljai, portugalski trgovci, bili su prognani iz zemlje. 1639. godine, Portugalci su isterani i sve veze sa katolikim zemljama su preseene. Sledee godine, svih ezdeset i jedan lanova delegata koje su poslali Portugalci iz Makaa traei ponovni pristup zemlji - obezglavljeno je. Svetu je trebalo poslati poruku da je ogun mislio ono to je izrekao u svojim ukazima. Nadalje, jedini evropljani kojima je bilo dozvoljeno postojanje unutar Tokugava Japana bili su Holanani. Trgovci su bili optoeni istom, protestantskom etikom, bili su hriani koji su istovremeno bili neprijatelji katolika. Oni su ispunjavali ogunove prohteve zarad profita i bili zadovoljni time to predstavljaju izolovanu niu u sakoku-u (zemlji u izolaciji). injenica je da do 1660-ih godina zapravo nije bilo hriana u Japanu. Oko tri hiljade japanskih hriana je umrlo zbog svoje vere, ukljuujui i est stotina uhvaenih u Omuri krajem ezdesetih godina. Oni su bili poslednja vea grupa koja je otkrivena. Svi sem nekoliko "depova privrenosti destruktivnoj i tetnoj veri" bili su eliminisani i teko je bez sumnje rei da bi se nekoliko preostalih grupa vernika moglo nazvati hrianima. Lieni svetenika, odseeni od izvora svoje vere, njihovo seanje i znanje o hrianskim doktrinama bledelo je kako je Tokugava era tekla. Dolo je do stvaranja takozvanih kripto -hriana (kakure Kirishitan) ija je doktrina odlutala od katolianstva a postala sintetika narodna veroispovest, obojena budizmom i intoizmom. Ali, uprkos nestajanju hriana, nadgledanje od strane dravnog vrha nije prestalo. Zapravo, ta potraga za hrianima postala je besmislena rutina, potraga za hrianima kojih vie nije bilo. Taj proces je bio sklop "cenzusnih registara religijske inkvizicije" (shumon aratame ninbetsu cho). To je ustvari bila jedna od ema kontrole drutva. Niko nije bio iskljuen iz ove inkvizicije bez obzira na to da li je u njihovom porodinom stablu nekada bilo hriana ili ne. Budistike institucije su dobile odgovornost za

potvrivanje jeste li dotina osoba hrianin ili nije. To je takozvani "garantni sistem hramova"( terauke seido). 1630-ih godina, od ljudi se trailo da na uvid daju uverenje izdato od strane budistikog hrama na uvid kao dokaz njihove vere, drutvene prihvatljivosti i vernosti reimu. Na ta se svodi politika ogunata? Edo bakufu je prigrabio kontrolu nad dravnim odnosima sa spoljnim svetom i uspostavio dravnu mreu policije koja se borila sa unutranjim neprijateljem - sledbenicima hrianstva, tuinske religije. Osim mesta So u Cuimi,ija je uloga bila posrednitvo u odnosima sa Korejom, feudalni gospodari nisu se bavili inostranim poslovima. Radei iskljuivo unutar drave, sledili su oguna i bili njegovi pijuni u tragali za onima koji slede "tetnu veru". Ba kao to su se neki od njihovih prethodnika posvetili siljenju populacije da postanu hriani istei zemlju bez milosti od monaha, simbola i upranjavanja domaih religija, budizma i intoizma, tako su i vladari Edo perioda teili da iskorene sve tragove strane, tuinske vere. Primoravali su ljude da se odreknu hrianstva i da postanu budisti. Ono to se primeuje ovde jeste izuzetna ilustracija promene kroz koju je prola institucija daimjo feudalnih gospodara tokom hrianskog veka u Japanu, u roku od devedeset godina koliko je prolo od dolaska Havijera u Japan i jezuitskih institucija pa sve do istki i finalnih sakoku direktiva. Sa dolaskom Oda Nobunage, Tojotomi Hidejoija i Tokugava Iejasua, lokalna hegemonija u raznim delovima Japana integrisana je u jedno politiko telo i feudalni gospodari, vladari delova tog tela, podreeni su. Hrianska misija koja je uspostavljena u rasparanom carstvu i koja je uspela da preivi previranja sengoku perioda i daimjo politike izgubila je priliku da procveta u okviru novog, jakog, centralistikog reima. Feudalni gospodari koji su nekada saraivali sa strancima u elji da obezbede profit, bili su vezani od strane razliitih interesa Tokugava ogunata.

Dodatak mapa starih provincija, sa vanijim mestima i lukama ostrva Kjuu

Literatura

The Cambridge History of Japan, Cambridge University Press, New York, 2008. Leksikon stranih rei i izraza, Milan Vujaklija, Prosveta, Beograd, 1996.