Civilizacija 1

Drava Jamato
Odnosi sa kraljevstvima Koreje

Unutranja politika Japana u VI i VII veku bila je u uskoj sponi sa deavanjima na
Korejskom poluostrvu
U vreme kada je stareina Otamo klana, Kanamura, postavio cara Keitai-ja na presto
(507g), japanska pokrajina Mimana bila je pod stalnom pretnjom okolnih korejskih
kraljevina, Sila i Paekche i severne kraljevine Koguryo
Veliki broj Japanaca u Minami tajno je saraivao sa korejskim kraljevinama protiv Japana
Ekspediciona snage su poslate 527 da uspostave red, ali ih je zadrzao Iwai koji je bio u
tajnom dogovoru sa Silla-om
Godine 530. novi upravitelj, lan Otomo klana, je postigao dogovor sa Paekche-om da se
Mimana vrati Japanu, ali da oni zadre teritorije anektirane od Silla-e
Paekche je sada bio u opasnosti od Silla-e i Koguryo-a te se za pomod obratio Yamato-u
Obedana pomod je stigla 552. ali je Paekche 554. poraen. Primirije je sklopljeno 555.
Silla, sada u nadmodnoj poziciji, 562. okupira i anektira Mimana pokrajinu. Japan gubi
oslonac na poluostrvu
Japan je poraen ne zbog vojne nesposobnosti, ved zbog nemogudnosti centralne vlasti
Yamato-a da se osloni na izaslanike na poluostrvu
Kralj Paekche-a je 552. godine, uz molbu za pomod, poslao i bronzanu statuu Bude i
nekoliko tomova budistikog uenja, to se smatra za poetak uvoenja budizma u
Yamato
Budizam nailazi na opoziciju. Voe klanova su uvale domadi kult, a najistaknutiji meu
njima bio je Nakatomi klan i vojniki klan Mononobe
Nasuprot toj konzervativnoj partiji stajao je Soga klan i Veliki ministar Iname.
Soga Umako, sin Inamea, koji ga je nasledio na elu klana i kao Veliki ministar, od cara je
prvi dobio dozvolu za klanjanje Budi i izgradnju malog svetilita za svoje line potrebe
Nakon smrti cara Bidatsu-a (585.) pitanje budizma stopilo se sa borbama oko nasleivanja
i bilo jedno od centralnih problema
Novi car, Yomei, izjasnio se u korist budizma, ali je ubrzo umro, 587.
Nakon estokih borbi i konane pobede nad Mononobe klanom, Soga Umako je postavio
cara , ija je majka bila iz njegovog klana, a koji se popeo na presto 587. kao car Sujen.
Najvedi protivnici budizma su uklonjeni pa je pod zatitom Soga klana brzo doiveo uspon
i do kraja VI veka se uvrstio u Yamato-u
Po nalogu Umaka car Sujen je ubijen (592.) i postavljena je carica Suiko
Kada je ona dola na presto, Umako je za naslednika i regenta postavio ne jednog od
njenih sedam sinova, ved sina cara Yumei-a, princa Umeyado-a (Shotoku Taishi)

Domai zadatak br.1 1

Uvod u reforme

Shotoku Taishi zasluan za razne uspehe tog vremena, promociju i irenje budizma,
razvijanje odnosa sa Kinom, irenje uenosti i postavljanje vrstih osnova za neophodnu
reformu drave
Godine 604. je izdao dokument koji je poznat kao Ustav od 17 lanova, koji sam po sebi
nije bio ustav, ved osnova za razvijanje i reforme, set moralnih pravila
Godine 602. sakupljena je vojska za napad na Silla-u, ali je glavnokomadujudi, princ Kume,
umro, te je plan naputen. Slian plan je pokuan 622. ali i on nije bio realizovan
Kina je 646. napala Koguryo, ali je odbijena. 660. Paekche je okupiran a 663. pretvoren u
koloniju sa kineskim poglavarom na elu
Yamato je 663. poslao vojsku od 27000 ljudi kao pomod Paekche-u, ali ih je potukla
kineska mornarica. Od tada Japan prelazi na defanzivnu politiku
Shotoku Taishi je promenio unutranju i spoljanju politiku Japana (ne zna se da li je sve
to mu je pripisano zaista i uradio, ak se sumnja da je ita uradio on sam)
Princ Shotoku je umro 622. u svojoj 49. godini ivota, a nedugo za njim i Soga Umako,
koga je kao Velikog ministra i glavu Soga poredice zamenio sin Yemishi
Nakon smrti carice Suiko 628. Soge su uzele na sebe imenovanje novog cara, unuka
Bidatsu-a, 629.
Shotaku-ov sin, Princa Yamashiro no Oye, je sklonjen u stranu, iako je njegovo pravo na
presto bilo jako
Novi car Jomei je umro 641. i Soge su opet uzele da izaberu naslednika, odluivi se za
praunuku Bidatsu-a
Soga Yemishi je dao svom sinu Iruki i drugoj svojoj deci visoke inove. Bio je skoro
svemodan. Jedina konkurencija bio mu je Yamashiro no Oye, ali je njega Iruka zarobio sa
porodicom, i svi su pobijeni ili izvrili samoubistvo
Reakcija na svemod Soga dola je od ranije poraene Nakatomi porodice, koja se udruila
sa Princem Naka no Oye i zanemarenim lanovima Soga porodice
Iruka je bio ubijen na dvoru, na oigled carice koju je sam postavio. Sledeceg jutra carica
Kogyoku je abdicirala, a princ Karu je ustolien kao car Kotoku (645)
Dve bitne stvari koje treba izvudi iz ovih deavanje su: da je carska kuda preivela ( iako
nije vladala) uprkos svojoj slabosti i modi velikih klanova, i spremnost japanskog drutva
za reforme nakon pada svemodnih Soga
Preivljavanje carske kude bilo je i zahvaljujudi Soga porodici, koji su bili zatitnici porodice
zbog krvne povezanosti
to se tie stanja Japana pre 645. jasno je da nije bio ni priblino dobro organizovan ni
civilizovan, kako to tvrde zvanini istoriari perioda; koriden kineski za pisanje.

Japanski naunici dokazali su da su mnoge pesme iz Kojiki-ja i Nihon-shoki-ja mnogo
starije nego dogaaji koje opisuju tj. da su udeene i osavremenjene zarad potrebe
kineske poetske ritmike

Pokret za reforme, 645-701; rana faza

Nakon poraza Soga porodice, car Kotoku (645) i njegovi savetnici mogli su da prionu na
sprovodjenje reformi
Najvedi problem bio je kako ubediti teritorijalno plemstvo da se odrekne autonomije nad
svojim posedima i postanu sluge cara i uvari poseda, a ne vlasnici. Za to su posluili brojni
presedani iz Kine ( da car ne moe dozvolti dve vlade, i da podaniki ne moe imati sluiti
dva gospodara).
Taj problem reavali su krunisani princ Naka no Oye i glava Nakatomi porodice, Kamako,
koji de kasnije ostati poznat kao Fujiwara Kamatari. Fujiwara Kamatari je jedna od
najznaajnih linosti japanske istorije, osniva Fujiwara porodice
Na poetku vladavine cara Kotaku-a 645. plemidke porodice su pozvane na dvor i doktrina
apsolutne monarhije je proklamovana
U drugoj godini Taikwa- Velika reforma- (646) Kaishin no Cho je objavljen. Bio je sastavljen
od 4 prosta lana
1. Prvi lan je ukinio privatno pravo na zemlju i radnike
2. Drugi lan je osnivanje metropolskog regiona, Kanai
3. Tredi lan je predviao uvoenje registara za zemlju koja se koristi za uzgoj
pirina, njenu raspodelu na osnovi jednakosti i namete
4. etvrti lan je ukinuo stare prakse i kuluk i uveo novi sistem oporezivanja
Da bi ohrabrio plemstvo car se prvi odrekao svojih privatnih imanja i stavio ih pod javni
domen, a ovo stavlja vlast u njegove ruke
Iako je odreeni broj vlasnika zemlje bio protiv reforme, mnogo vedi broj ljudi je sada
napredovao u rangu i dobio izvor direknih primanja. Oporezivanje je sada olakano jer se
pladala samo odredjena fiksna taksa lokalnom porezniku
Nakon poraza od Tang dinastije, Japan je napustio ideju vradanja u Koreju i pokuao da
uspostavi to prijateljskije odnose sa Kinom pa je intenzivnija diplomatska razmena
I mada je situacija sa Kinom i Korejom bila glavni uzrok nemira u japanskoj vladalakoj
eliti, to ne znai da su bili bezbedni od problema na samom ostrvu
Nakon smrti cara Tenchi-ja 671., izbili su nemiri oko nasleivanja. Tenchi-jev sin ubijen je
od strane mlaeg brata, koji je kao pobednik nekoliko meseci kasnije stupio na presto kao
Car Tenmu 672.
Uspon budizma


Budizam se vremenom razvio u veoma kompleksno verovanje, sa velikim kanonom i
sveobuhvatnim opusom metafizikih verovanja. Uenje Bude se moe svesti na to da je
mogude ukloniti ovozemljaske patnje ivotom po osmostrukom putu
Budistiko uenje ima ideju da je celokupan univerzum ciklini proces ivota i smrti, pun
patnje koja se moe otkloniti dostizanjem cilja (nirvane). Ona se ne moe postidi dokle
god ovek misli u kontekstu svog identiteta
Kada su Kinezi primili budizam bili su ved visoko napredna nacija i literalno i filozofski, te
su brzo shvatili filosofiju budizma. Japan je bio daleko iza Kine u tom podruiju,te ih je
prvo kod Budizma privukao magijski aspekt vere i njenih rituala. Najvedi uticaj na Japance
imala je doktrina karme
Iako je politiki i kulturni razvoj Japana u VII veku bio pod ogromnim uticajem Kine,
reforme koje su sprovoene bile su doekane sa otporom koji su proizveli duboko
ukorenjeni nacionalni obiaji i verovanja
Iako je razvijem po kineskom modelu japanski politiki sistem je tokom narednih vekova
proiveo toliko promena da je poprimio totalno razliite karakteristike
Raniji protivnici budizma nisu vie bili toliko modni da politikim pritiskom spree irenje
vere. Ved od 650. budizam ima podrku drave, te su budizam i intoizam postigle
kompromis
Najvedi napredak budizam je doiveo za vladavine princa Shotoku-a (660), ali sada ne
uticajem iz Paekche-a ved iz severnog kraljevstva Korai koje je bilo u dodiru sa kineskim
carstvom Sui gde je budizam cvetao
Obian narod je bio privuen najvie lepotom i raskoi novih hramova, a manje verom o
kojoj je slabo znao jer je bila vera za uene (kineski je bio potreban za razumevanje)
Japanska umetnost, kaligrafija i skulptura pre budizma bile su skoro nepostojede te se
smatra da su sve ove discipline bile direktno ili indirektnu indukovane budizmom
Prvi podatak o irenju budizma van prestonice bilo je nareenje iz 685. koje zahteva da se
u svakoj kudi nalazi malo svetilite sa statuom Bude i nekim budistikim spisom.
Iako nije bio zvanina dravna vera, budizam je bio veoma blizu toga jer je uivao podrku
cara i najmodnijih prodica, te je imao izuzetan politiki uticaj i ekonomsku mod

Uticaj kineske kulture
Novi administrativni sistem

Prva faza reformi zapoetih Taikwa ediktom 646. bavi se stvaranjem osnovnih principa za
odravanje autoriteta centralne vlade, ukidanje privatnog vlasnitva- model je Kina
Sistem po uzoru na Kinu za vlasnitvo zemljita i poreze usvojen uz malo promena u
Japanu, ali sistem centralne uprave nije dovren zbog ratova i odnosa sa Korejom

Zakonici- rad na njima zapoet 662. a 689. razaslati vladinim kancelarijana po zemlji i tek
posle revizije 702. nastaje kompletna administrativna organizacija- Taihouryou
Prema Taihouryou-u centralna vlast se deli na Odsek za oboavanje (Jingi-kan) i Dravni
odsek (Dajou-kan); prvi ima vedu mod to iskazuje povezanost sa religijom
Dajou-kan- Levi ministar i Desni ministar, njihovi nadzornici, Vii savetnici i Nii savetnici i
pod kontrolom Levog i Desnog, brojna ministarstva
Zemlja podeljena na kuni, sa guvernerima kami-jima, provincije podeljene u gun-ove sa
guvernerima gunshi koji se bave regrutacijom, skupljanjem poreza, odravanjem mira...
Razlike od Tang sistema- Odsek za oboavanje ima vie modi od Dravnog saveta, odrava
se nacionalno verovanje da je car nepovrediv i svet, sistem titula-u Japanu najbitnije
poreklo, a ne talenat, za uspostavljanje hijerarhije
Bitno ministarstvo- Nakatsukasa, kancelarija medijuma, usvojen koncept yin-yang,
direktno iz kineske misli i konfucijanizma koji se bavi univerzalnim zakonom i harmonijom
svega to nas okruuje- Li (moralno postupanje u odreenim situacijama)
Kineska misao imala jak uticaj na japansku misao- pogled na svet nije bio
antropocentriki, ved samo kroz odnos sa ljudima, Kinezi smatrali da ponaanje modnih
ljudi utie na red u prirodi- odstupanje od zakona nemoralno- zato u japanskom zakoniku
gotovo da nema opisa kazni- strano je i opasno napustiti Li
Uenja iz I-ching-a (Knjige promena) utiu na formiranje novog pogleda na svet kod
Japanaca, to se moe primetiti u novim, gotovo naivnim fragmentarnim idejama u
Koikiju i Nihonokiju, a uticaj konfuijanizma i uopte kineske misli se vidi i u ranijem
Ustavu od 17 lanova- harmonija, kompromis, kosmiki poredak, moralno pogreno
Teorije o suverenitetu

Jedan od problema rane japanske istorije jeste utvrivanje do koje je mere kineska
politika teorija oblikovala japanske ideje o suverenitetu
Teko je redi da je Japan imao bilo kakvu politiku teoriju jer je boansko poreklo
vladajude dinastije proizalo iz domadeg kulta i plemenskih praksi
Iako postoje odreeni nacionalni elementi u Kojiki-ju i Nihon-shoki-ju ne moe se redi da
opisuju isto japanske institucije
Postoje dva dokumenta iz VII i VIII veka koji pokazuju boansko poreklo vladara i njegovu
apsolutnu vlast po uzoru na kinesku praksu
Prvi edikt izdat posle reforme 646. nalae guvernerima provincija da vladaju po nalogu
nebeskih bogova a o caru se govori samo kao o vladaru ljudi, ali kada su izaslanici iz
Paekche-a i Koguryo-a bili u poseti Japanu, u poruci se o caru govori kao o nebeskom
vladaru (isti simboli kao u Kini)

U ediktima cara Monmu-a (667) i carice Gemmyo (708) postoji slian jezik i terminologija i
jasno se vidi, iako slab, kineski uticaj- boanska svrha, mir, red, ljubav za narod, istota
srca
Uopteno govoredi u prvoj polovini VII veka oseda se veliki kineski uticaj to se podudara
sa vremenom kad je budizam stekao izvanredan poloaj u Japanu
U vie navrata japanski carevi su u svojim ediktima (721. i 732.) prihvatali na sebe krivicu
za nepogode koje su pogodile zemlju (zemljotresi, poplave i sue) i to zbog nedostatka
vrline u ovome se vidi spoj konfucijanizma, budizma i vere u dobru volju dravnih bogova
Ovakvi gestovi careva bili su oigledno pod uticajem kineske tradicije, kao i njihovi potezi
nakon toga koji su bili akt vrle vlasti po kineskim principima vlasti ( davanje pomodi
pogoenim podruijima, izuzimanje od taksi i dr.)
Vano je primetiti da kineska filozofija vere i drave nisu naile na nikakve
kontradiktornosti sa domadim kultom te Japanci nisu morali da biraju izmedju dva

Snaga domadeg kulta

Uvoenje kineskog pisma je donekle ojaalo domadi kult jer je omogudilo zapisivanje
Japanske istorije i odomadenih ideja i verovanja
Kojiki i Nihon-shoki zavreni 710. i 720. iako pisani pod kineskim uticajem, i dalje su
prvorazredna literarna dela japanske drevne tradicije
Slino je uvoenje budizma i konfuijanizma probudilo domadi kult. Tek nakon sto su uli
za butsudo kao put Bude, o shinto-u se poelo govoriti kao o Putu bogova
Zahvaljudi kineskom pismu imamo kolekciju japanskih drevnih liturgija koje bacaju svetlo
na verovanja i obiaje Japanaca u vreme pre uvodjenja nove vere
Jedni od vanijih takvih dokumenata su oni koji su sauvali obredni jezik za etvenu
molitvu i slubu Velikog proidenja
etvena molitva se odravala na prolednu ravnodnevnicu u glavnom gradu. Prvi zapis
odravanja takve molitve je iz 871.
Sluba velikog proidenja, iako je sauvani tekst iz IX veka, sigurno potie iz drevne
istorije. Odravala se na carskom dvoru u prisustvu svih znaajnih figura carstva i sluila je
za proidenje cele nacije greha koju su svesno ili nesvesno poinili. Grehovi su se delili na
nebeske (tete narodu i zemlji) i zemaljske (uznemiravanje socijalnog poretka)
Tsumi (greh) je vie neto to je socijalno nepoeljno nego moralno pogreno (sramota,
ne krivica)- higijenska svrha ovoga. U ranim pripovedanjima yoki-ashiki, uruwashiki-
kitanaki i parovi koji se tiu kokoro (srca)- akaki-kuraki, kiyoki-kitanaki. Nema satanistike
vrste zla, ved samo nevaljalih bogova

Razvoj organizovane drave

Ne postoje pouzdani podaci o politikom razvoju kroz godine nakon usvajanja budizma, ali
budistike institucije i rad politiara doveo do organizovanja drave i osnivanja stalnog
sedita vladajude dinastije u provinciji Yamato
Prestonica, 710-774; Nova prestonica, 794-894
Prestonica, 710-774
Osnivanje Nare

Sa smrdu svakog cara, prestonica se stalno pomera zbog into verovanja da smrt zagauje
mesto ivljenja
710. prestonica se pomera iz Asuke u Naru, iako je mogude zbog priobalnog poolaja
Naniwa bila pogodnija
Nara je bila pogodna zbog blizine budistikih institucija kao Horyuji i Yakushiji i jer je
zadovoljava uslove kineske geomantije- postaje metropola i administrativni i centar
umetnosti i budizma

Crkva i drava i zemlja

Dve karakteristike VIII veka u Japanu su pokuaj drave da ima kontrolu u svim delovima
zemlje i pokuaj budistike crkve da bude rival njenom autoritetu
Ekonomski sistem u ovom periodu je propao zbog tvrdoglavog osedaja uzvienosti
vladajude klase i fiskalnog imuniteta velikih religijskih institucija
Glavni zadatak reformatora u novoj prestonici je da osiguraju izvravanje Taiho zakona
koji su se odnosili na prihode sa zemljita
Novi sistem je eleo da razbije veliku kontrolu klanova i da raspodeli zemlju nairoko i
time da sigurnost i komad zemlje i obinom oveku; raspodela zemlje za pirina vrena po
glavi po sistemu prilagoenom za pol, uzrast i status
Svaki zemljoposednik je po ovom sistemu bio duan da plada porez- na posedovanje, na
proizvodnju proizvoda sem pirina, porez u radu
Porez na zemljite nije bio preveliki, oko 5% proizvodnje normalne etve po godini, porez
na proizvodnju je bio vedi, a porez u radu je bio najstraniji- regrutacija u vojsku,
uestvovanje u javnim radovima- u kudama nije bilo mukaraca na due periode
Suiko- pozajmljivanje zbog neimanja dovoljno pirina za pladanje poreza, sistem koji
dovodi do jo vedih dugovanja zbog kamate koje su nekada dostizale i skoro 100%
proizvodnje
Kubunden- sistem raspodele zemljita preuzet od Kineza- dinastija Sui i Tang- i bio
neprilagoen Japanu- nesposobni supervizori u regionima (potkradali dravu),
nestabilnost administrativne kontrole (ljudi izuzimani od poreza), ortina poreza

Privatizacija zemljita od strane pripadnika vladajude klase ila na tetu samoj dravi jer je
smanjivala autoritet vlade i povedavala poreze malim zemljoposednicima i zato su oni
beali u slubu kod drugih vedih zemljoposednika ili prodavali ili stavljali zemljite pod
hipoteku
722. se nareuje melioracija 3 miliona hektara zemljita i iz perspektive agrikulture to je
bilo uspeno, meutim, ovog zadatka se poduhvataju samo veliki zemljoposednici koji
zauzvrat privatizuju isto zemljite, to drava nije mogla da zaustavi, pa je zemljite
davano na po generaciju, pa dve i tri i na kraju im je priznato nasledno pravo na zemljite
743.
711. i 713. zabranjena bila privatizacija kultivisanog zemljita- konden- i vlada odluuje ko
sme i koje zemljite da rekultivie, meutim 749. car Shomu za posvedenje Velikog Bude u
Nari dozvoljava budistikim institucijama da rekultiviu zemljite; ovo vodi do toga da se
sa ovog zemljita porez ne moe pokupiti- imunitet
Drava gubi prihode, porez na javno zemljite raste, mali zemljoposednici prodaju ili
stavljaju pod hipoteku zemljite ili rade za vede zemljoposednike jer reklamacija zemljita
nije posao za male porodice- raspodela postaje sve vie nejednaka
Posle 708. postoji malo bakrenjaka u cirkulaciji, ali glavna valuta je gvozdeno orue za rad
na zemlji, a to su donirali najede budistiki centri kojima je to poklanjala sama drava;
budistike institucije primaju stalne donacije u zemlji i radu od plemida i uzdiu se u
politikoj modi

Nara politika: problemi dinastije i pogranine borbe

VIII vek Japana znaajan po velikom broju enskih vladara- carica Genmyo 708., koja je
sestra prethodne carice, pa ju je nasledila derka 715. koju sledi car Shomu, a njega
njegova derka koja vlada dvaput, kao carica Koken i carica Shotoku
Mod i uticaj budizma rastu neverovatno brzo- Todaiji, osnovan 738. i u kratkom roku
postao najuticajnija i najbogatija institucija budizma u Japanu
737. epidemija velikih boginja- podizanje statue velikog bronzanog Bude u Nari, 53 stope
visok i zavren 749. i pri ceremoniji u Daibutsuden-u car o budizmu pria kao pod
pokroviteljstvom domadih boanstava, mada je ved tada budizam bio nezvanino glavna
religija carstva
Budistiki monasi zavode carice- monah Dokyo i carica Koken, Dokyo gotovo biva
imenovan za naslednika trona, meutim Fujiwara porodica se ovome suprotstavlja i za
vreme Oshikatsu-a Dokyo nije svemodan, meutim nakon njegove smrti carica Koken se
vrada na presto kao carica Shotoku i Dokyo je svemodan
Nakon vladavine carice Shotoku, Fujiware postavljaju kao cara Konin-a i savetnici odbijaju
da vie postavljaju ene na tron- presedan koji je koriden i na dalje

Konina nasledjuje princ Yamabe- car Kenmu, jedan od najvedih vladara u carskoj liniji, a
prestonica se posle ovih dogaanja pomera iz Nare- izbegavanje budistikog uticaja
Pomeranje granica, pokoravanje Ainu naroda, otvaranje nove zemlje- ciljevi vlade
Oshikatsu planirao strategije protiv Ainu, sa seditima operacija u Mutsu i Dewa regijama,
ali projekat je propao, kao i drugi projekat slanja ekspedicije protiv Koreje
Car Konin (770-781)- uklanja povrne zvaninike i posveduje panju lokalnoj administraciji
i komunikaciji sa spoljanjim provincijama zarad utvrivanja centralne modi, ukida sistem
obaveznog vojnog sluenja i uvodi sistem regularnih vojnih snaga od treniranih ljudi

Kulturni napredak

Vlada se svojski trudila da izvede reforme i revizija Taiho zakonika je zavrena 718.-
pokuavali su da zaista prilagode zakone istinskim potrebama ili ih menjajudi ili stvarajudi
specijalne organe rada ovi zakoni su osnova zakona koji su trajali do zamene feudalnim
U ovom periodu razvoj sholastike u svim pogledima- knjievnost takoe- u prozi, dva
glavna dela Kojiki i Nihonshoki i uz njih Fudoki- topografska ispitivanja provincija, i u
poeziji Manyoshu
Manyoshu- kolekcija pesama do 760. sa 4000 poema i autentinim japanskim osedanjem
ne toliko pod uticajem budizma ved samo u povezanosti sa budistikim mislima, pesama
pod uticajem intoizma, a i puno ljubavnih pesama i pesama o lojalnosti suverenu;
najposedeniji motiv- lepota prirode
Pre Manyoshu-a postoji Kaifuso- pesme koje su pisali Japanci na kineskom
Konfucijanska uenja imaju vrlo vanu ulogu u VIII i IX veku pogotovo jer sainjavaju
gotovo ceo kurikulum na Univerzitetu- kineske ideje o lojalnosti i posvedenosti i
organizovanje odavanje poasti precima, ali ne tako veliki uticaju kreativnoj sferi- tu je
budizam bio glavni uticaj od VIII veka do 1500-ih godina
Konfucijanizam malo doprinosi individualnim osedanjima dobrog i zlog, ved samo
socijalnom moralu- ono to je bilo u skladu sa prirodnim redom je Li, a ono to nije bilo je
zlo- zapostavlja se individua i spiritualni razvoj oveka- naglasak na dunosti pre prava
osobe

Nova prestonica, 794-894
Pomeranje iz Nare

U Nari, budistike institucije doprinose izuavanju doktrine i postavljaju bazu za
istraivanje; budizam ohrabruje uenje i povedava estetsko iskustvo Japanaca- materijalni
napredak- zanatstvo, poljoprivreda

Budizam pored dobrog ima i lo uticaj jer je povedao politiku mod budistikih institucija
tako da postaje rival po modi centralnoj vlasti i zato car Kanmu odluuje da pomeri
prestonicu
Sem budistikog uticaja, jo jedan razlog bio je pomeranje blie moru, pa je najpre
izabrana Nagaoka za prestonicu, 784., meutim, nesreda udara na carsku porodicu pa se
smatra da je Nagaoka pod zlim uticajem- sujeverje
Radovi poinju na novoj prestonici 793.- Kjoto, prestonica ovde ostaje do 1868. do Meii
restauracije- car se seli sa porodicom 794. a radovi se nastavljaju
Heian-kyo- prestonica mira i smirenosti, izgraena na istim linijama kao Changan,
prestonica Sui dinastije, a ona je takoe bila model za Naru- Wake no Kiyomaru se
pobrinuo da ova prestonica bude zatidena od zlih duhova- 4 kardinalne take- uvar
boanstvo
Heian-kyo je bio grad simetrinih ulica, sa ogromnim pravougaonim zdanjem u centru gde
je bila carska palata i vladine kancelarije i paviljone i hale gde su se odravale ceremonije
Nara- starinsko, tradicija, a Kjoto- novo i moderno i ivahno
Budistike institucije nemaju vie onolikog politikog uticaja i car Kanmu izdaje edikt da se
ogranii broj budistikih zdanja koja se mogu zidati i da se ogranii primanje novih
monaha, kao i da se sprei doniranje ili prodavanje zemlje religioznim institucijama

Politika scena, 794-891

Period kada je carski autoritet dobro odravan ispoetka, ali je kasnije mod raspodeljena
meu velikim klanovima, meu znaajnijim Fujiwara klan (Nakatomi osnovao u VII veku)
Za vreme cara Kanmua je presti i mod carske porodice bila najveda, ali kada je umro 806.
naslednici nisu uspeli da se odupru velikim plemidima
Fujiwara porodica je osigurala sebi sve znaajnije pozicije u vladi od kancelara do regenta
pa do skromnijih ali i dalje znaajnih pozicija- koristili su svoju mod diskretno
Fujiwara Yoshifusa bio je kancelar i regent od 857. do 872., nasledio ga Mototsune koji je
imao najveda zvanja do 891. i u tom periodu administrativni poslovi su uglavnom bili
obavljani od strane vladara jer su pokuavali da ogranie mod Fujiwara
Car Daigo je pokuao da slomi mod Fujiwara i da ujedno i vlada, a ne da samo simbolino
bude car, meutim kada je on umro, Fujiwara regent je imenovan i posle toga suvereni
nikada nisu imali apsolutni autoritet
Glavni politiki problemi ovog perioda: nastavak sa kampanjama za pokoravanje
domorodaca u istonim i zapadnim provincijama zbog novog obradivog zemljita, zatim,
reforma sistema poseda zemljita i poreza, i reorganizacija administrativnog sistema
preuzetog iz Kine


(a) Naseljavanje zemljita i pogranini problemi

Posle reformi 645. stanje zemlje se poboljalo, stanovnitvo je poraslo i Kinai ravnica nije
mogla da izdrava ljude i zato su ljudi migrirali istono u potrazi za obradivim zemljitem-
u pravcu Kanto ravnice
Za zemljite su se borili sa domorocima Yezu ili Ainu i granica je 720. ila do Taga grada.
Meutim kod Mutsu i Dewa gradova domoroci nisu bili miroljubivi i nisu ih mogli pokoriti
Vojni sistem nije bio prigodan u Japanu, zbog slube koja je varirala, mogli su biti pozvani
da slue na granicama, ili u provincijalnim delovima- vladajuda klasa je preteno bila
civilna, pa je vie volela kompromis nego nasilje- uticaj budizma
Vojna obaveza- kada mukarca pozovu da slui, porodica mu je propala
Nedovoljno obuenih ljudi za borbu protiv Ainu pa 792. novi vojni sistem uvodi car
Kanmu- svaka provincija treba da ima svoju vojsku, tj. odbrana u rukama velikih
zemljoposednika
Uzdizanje privatne ratnike klase koja de vremenom vladati zemljom- regrutovanje ljudi sa
Istoka jer su imali vie ratnog iskustva- Azumabito
789. oruana snaga pod novim komandantom dolazi iz Taga u Mutsu i biva poraena, da
bi 791. novi general bio postavljen sa titulom Seito Taishi- komesar za pacifikaciju Istoka,
njegov zamenik je bio Sakanoue Tamura Maro.
Tamura Maro- nadmauje svog generala i vradaju se kao pobednici, meutim, bilo
potrebno nastaviti opresiju, pa se on vrada da dovri svoju kampanju 800. i vrada se 803.
pobedniki- dobija titulu Sei-i Tai-Shogun- prvi s ovom titulom
Ljudi su patili od trokova ovih kampanja, pa je nastupio period milosti- pomilovanja
dugova i poreza, a ljudi koji su premeteni da nasele novoosvojeno zemljite su dobili
obedanje da de zemljite biti izuzeto od oporezivanja dok se ne stabilizuje
Tu su se razvile najmodnije ratnike porodice koje nisu pratle nareenja iz prestonice-
ruralni protiv metropolitanskih interesa- ko de kontrolisati obradivo zemljite

(b) Propadanje zakona o zemljitu

Sistem Taiho reformi se pokazao neprilagoenim Japanu i od njegovog uvoenja
postepeno je propadao, bududi da je samo prekopiran iz Kine
Posle 902. godine ne postoje dokazi bilo kakve raspodele zemljita po pokudstvu i sada
briga postaje kako skupiti prihode sa praznog zemljita
Ukarebito ili ronin su bili zemljoposednici koji su naputali svoja zemljita jer su umrli ili jer
su preli u slubu kod bogatijeg zemljoposednika i nisu mogli biti pozvani na javne radove
jer vlasti nisu smele da idu protiv velikih i bogatih zemljoposednika
Glavni razlog propasti handen sistema je neprilagoenost jer su se obraivai vezivali za

svoj plot zemljita, plus porezi su bili teak teret malim zemljoposednicima, bile su loe
komunikacije meu lokalnim i centralnom vladu, a i pripadnici vladajude klase su esto
imali imunitet na porez jer se nisu povinovale nareenjima centralne vlasti

(c) Neprilagoenost zakona

Gotovo nijedan deo zakona nije u potpunosti primenjen i sama njegova propast ne moe
se pripisati samo jednom uzroku, sistem koji je primenjem bio je suvie razvijen za
japansku civilizaciju u tom trenutku
Nasledni princip koji je ostajao jak u Japanu je bio taj koji je smanjivao mod zakona, pored
toga i plemidi su bili neposluni i korumpirali su guvernere provincija
Zloupotreba zvaninog autoriteta je bila, recimo, u vidu falsifikovanja poreskih registara
kako bi provincijalni zvaninici zadrali deo poreza za sebe i pored ovoga, zemlja je iz
raznih razloga bila privatizovana, a ljudi primoravani da rade privatno
Komisionari za otputanje, Kageyushi, organizacija iz 867., su bili ti koji su pri postavljanju
novog guvernera odreivali i istili sve optube protiv prethodnog kako on ne bi mogao
biti za bilo ta progonjen u penziji
Taika reforme su samo nominalno dale svu vlast caru i centralnoj vlasti, ali u realnosti,
mod lokalnih gospodara nije bila skrena- sistem birokratije bio je vetaki sistem
odreivanja modi, u stvari je prava mod bila u zemljitu
Shoen- posed sa fiskalnim imunitetom, prepoznat od strane centralne vlasti iako
nevoljno- shoen se sastojao od vile- sho, kultivisanog zemljita, i itnica i drugih zgrada i tu
su bili slobodni ljudi- ryomin i ljudi odatle- semmin (kmetovi), i druge porodice

Institucionalne promene

Ovaj period je period reakcije protiv zakona od oko 800. godine, kada su pravljene
revizije, ali je i dalje bio vidan kineski karakter- reakcija je bila jer su mnogi bili
neprilagoeni i zbog elje za oslobaanjem od Kine
Zakoni su se sastojali iz dva dela: ritsu- zabrane i disciplinarne mere, ryo- administrativni i
civilni zakonik od kojih je prvi postavljao titule i funkcije i presedane, a drugi odreivao
status svakoga u dravi
Zakon je obuhvatao celo drutvo, ali se ono brzo menjalo, pa su bile potrebne dopune,
revizije i brisanja u vidu kyaku i shiki
Kyaku su bile regulative izdavane ad hoc da modifikuju ili revizuju postojede zakone koji
vie nisu primenljivi, a shiki su detaljna pravila i forme koje su dopunjavale zakone kako bi
mogli praktino da funkcioniu
Posle ritsuryo perioda ide kyakushiki period; izdaju se kompilacije kyaku i shiki- Konin (obe

820.), Jogan (869. i 871.) i Engi (909. i 967.). Prve su se odnosile na revizije od Taiho
zakonika, druge na su dodavale na prvu kompilaciju, a Engi-kyaku je dodavala na
prethodne kyaku kompilacije, a Engi-shiki je obuhvatala prethodne i stavljala ih u jedno
Uskoro posle izdavanja, dopune su zanemarivane- organizovani izvanzakonski organi ili su
primenjivane komande Fujiwara porodice; neki od izvanzakonskih organa su bili
Kageyushi, zatim Kampaku (regent), Kurando-dokoro, Kebishii-cho
Prvi regent bio je Fujiwara Mototsune (titula Sessho- regent za maloletnog suverena ili
caricu) i to je zapoeo 880.- diktatorska mod
Kurando-dokoro- blagajnici koji su bili upudeni u careve privatne poslove i koji su bili
zadueni za njegova privatna vlasnitva i 810. su preuzeli vedinu funkcija Nakatsukasa-
zadueni za odnose izmeu cara i izvrnih zvaninika
Kebishii-cho- policija metropole, postala organ koji je bio zaduen za pronalaenje i
hapenje kriminalaca, mnogo bolja u tome od obine policije, priznata sa redovnim
funkcijama 816.
Fujiwara porodica zasluna za vedinu vanih deavanja u legislaturi- Fubito napravio nacrt
Taiho zakonika, Tokihira revizije kyaku i shiki
Apsolutna vlast suverena, preko edikta i zapovesti sa carskim peatom, to je bilo sporo, pa
se razvile prostije forme- obavetenja koja izdaje Kurando-dokoro, pa Fujiware u njegovo
ime izdaju Pisma instrukcija Mi-kyo-sho i poslednji stadijum je kudashi-bumi- volja visokih
zvaninika

ivot u metropoli: religija i kolovanje

Jaz izmeu Dvora i naroda, prestonice i ostatka zemlje, raste, jer se aristokrate i zvaninici
profinjuju i postaju sofisticirani i odvojeni od obinih briga- ukus i osedanja, ceremonije,
knjievnost- vetako drutvo van realnog sveta
Budizam pokreta kulture i interesovanja za emotivno i spiritualno, za umetnost u svim
njenim formama
Budistike kole u Nari su bile bitne za intelektualni ivot Japana s obzirom na to da
razvijaju filozofska pitanja u umu Japanaca, ali su ta uenja odvojena od svetovnog i
naroda
Budizam se razvija i u Heian periodu u vidu dve bitne kole- Shingon i Tendai
Saicho- reaguje protiv konzervativnog i formalnog, prvi zapoeo tradiciju potrage za
samodom u planinama, verovao u rigorozan trening i aksetski ivot; njegov hram na
planini Hiyei Enryakuji, molio se i bogu te planine- Sanno, a u Japanu osnovao, po ugledu
na Tientai kinesku sektu, Tendai Lotus sektu 805.
Tendai- nije imao indijsko poreklo, ved kinesko, nacionalni karakter vere, raj dostian i
obinom oveku

Kukai- i on je kao i Saicho iao u Kinu na studije, privuen vajrayana ili mantrayana
budizmom tamo, i osnovao u Japanu sektu sa slinim praksama- Shingon, 816. osnovao na
planini Koya svoj hram
Shingon- ezoterian, kompleksne doktrine, manje filosofski, vie praktian i popularan
zbog magija i ini i formula (mantre), u Japanu nije imao viaka koji su izopaili
Mantrayana budizam u Indiji i Kini, uticao na lepu umetnost
Glavno uenje Shingon budizma- ceo univerzum je manifestacija Uzvienog Bude
Vairocana- sve ostalo je samo produetak njega, pa je s ovom doktrinom bilo lako
podvesti i into boanstva pod pokroviteljstvo budizma njihovim izjednaavanjem sa
budama i bodisatvama to je sada obrnuta situacija od prethodne u Nari- ovako
naposletku nastaje Ryobu shinto
Obe doktrine inspirisale sistematino razmiljanje i dopirale do ire populacije- otvorene i
tolerantne vere, Kukai uspeo da sjedini Mahayana budizam sa konfucijanskih pet
elemenata dodavi jo jedan- svest
Manyoshu- sem ovog i jo nekih, Japan imao vrlo malo sopstvenih knjievnih dela; Nihon
Genzaisho Mokuroku- zapis svih naslova u Japanu
Od plemida, mukaraca i ena, oekivalo se da u skladu sa pradenjem kineske misli, sada
znaju i malo o istoriji Kine i da znaju i citate iz knjievnih dela Kine- pokazatelj da je
postojao red naitanih ljudi, koji su se posvetili uenju
Japanci u ovom stadijumu nisu kreativni niti originalni, radije, posveduju se prouavanju
kineske knjievnosti i svih njenih grana, jezika kroz kineske misli i budistike terminologije
Car Saga koji je bio kaligraf, muziar i pesnik, preporuivao izuavanje kineskih klasika i
knjievnosti; napisane antologije kineskog stiha od japanskih pesnika na zahtev cara Sage-
Ryoun-shu, Bunka Shurei-shu, Keikoku-shu, a njih sledi Kokinshu koji je antologija
japanskog stiha
Sistem obrazovanja je predstavljen u zakoniku je stvoren za centralni univerzitet u
prestonici- daigaku i po jedan provincijalni fakultet- kokugaku; studenti su bili deaci iz
porodica prineva ili plemida do petog ranka ili iz porodica uenjaka koji su tradicionalno
sluili dravi
Nije bilo prilika za kolovanje za sinove osoba niih titula i iako su pravljene privatne kole
malo ih je opstajalo jer nije bilo dovoljno ljudi za uitelje- kuni no hakase su bili direktori
provincijalnih kola koji su esto imenovani nakon obinog testa itanja
U prestonici su bili entuzijastini u vezi sa kolovanjem- porodice su pravile kole za svoje
mlade gde su ostajali dok su pohaali predavanja na Univerzitetu, pa su Fujiware
napravile Kangaku-in i fino ga opremili knjigama
Odnos prema studentima i kolovanju organizovan i poboljan
Konfucijanska misao i dalje jaka- u upravljanju dravom i kod kude prema porodici-
lojalnost i dunost, pa i revizije zakona, ak i pisanje poezije i proze inspirisani

konfucijanizmom
Kinesko uenje je bilo toliko vano da je bilo nuno za ulazak u vladu- administrativni
zakonik obrazlae da su predmeti za kvalifikacioni ispit klasici poput Chou Li, Tso Chuan,
Shih Ching, Analekti, Klasici odanosti roditeljima
Za obian prolaz poznavanje Wen Hsuan-a je bilo potrebno, citiranje i prepoznavanje delova

Reakcija protiv kineskog uticaja
Knjievnost

vrsta reakcija protiv kineskog uticaja ogleda se u reviziji mnogih zakona i paralelnog
razvoja mnogih iregularnih organa
Javlja se tenja da se problemi ree na japanski nain i bez velikog pritiska na tradiciju
Japan polako razvija osedaj nezavisnosti od kineskog uticaja kako sve vie apsorbuju
znanje i sazrevaju
Veza sa Kinom ogleda se u zvaninim misijama do Kine- prva misija je bila 607. i voa ove
prve misije bio je Ono no Imoko
Nakon ovoga se u regularnim intervalima, misije nastavljaju sve do 838. kada Ono
Takamura odbija da predvodi misiju- putovanja su bila opasna i teka
Tek 894. predlae se da se opet zapone sa misijama do Kine, ali osoba koja je trebalo da
predvodi, Sugawara Michizane, zamolio je da bude poteen te dunosti zbog nemira koji
su izbili u Kini zbog pada Tang dinastije
Privatne razmene i misije su se nastavljale i kada zvaninih nije bilo
Razlog za prekid misija nije bio samo politiki, ved i to to je japanska kultura poela da se
razvija i da dobija supstancu- kombinacija domadeg i pozajmljenih elemenata u novu
formu
Knjievnost je moda najbolji pokazatelj promene ukusa- kineske studije i jezik nisu
naputeni, ali ubrzo nakon izdavanja tri antologije stiha na kineskom, poinju da se dive
japanskoj poeziji
Takoe, predstavljanje japanskih zvukova kineskim znakovima bilo je teko- izmiljena je
hiragana (kurzivni oblik) koja je lako i u tenim brzim pokretima predstavljala japanski
jezik
Razvija se, zahvaljujudi tome, pisani stil koji je bio blizak svakodnevnom govornom jeziku-
piu se pisma, prie i pesme
Ovo koristi onima koji nisu imali veliko poznavanje kineskog, a pogotovo enama,
nosiocima knjievnosti u Heian periodu
Nastaju dela: Taketori monogatari i Kokinshu
Prirodno je to se javio poriv da se oslobodi kineskog uticaja i superiornosti nad japanskim
Ipak, iako je stvoren novi trend, kineska knjievnost nije zaboravljena niti zapostavljena

Po Chu-i je bio potovan kineski pesnik, njegova knjiga Hakushi Monju popularna
Kineski uticaj na japansku knjievnost je bio pozitivan jer joj je dao dubinu i iri doseg
nego ranije
Naunici i istoriari rade na tome da pronau meu kineskim delima izvore za gotovo sva
japanska prozna dela, ali i dalje se polako poinje videti u IX veku poetak nacionalne
knjievnosti
Yamato jezik poinje da bude instrument za izraavanje domadeg naina miljenja
Japanski prozni stil usavren do 1000. godine kada Murasaki pie Genji monogatari, i taj
stil je prilagoen dnevnicima, pismima, romansama- izbruen stil modernog govora u
kojima su naturalizovane kineske rei
Kineski jezik i dalje koriden za formalne i zvanine dokumente, ali se sada Yamato jezik
bori za sopstveno mesto u knjievnosti

Politike i trgovinske veze

Razvoj politikih formi u IX, X, XI veku se ogleda u odvajanju od kineskih modela- gotovo
sve karakteristike kineskih modela su u Japanu postale suvine
Vladari u Japanu, postaju sigurniji u sebe i samopouzdani da mogu da se bave sopstvenim
poslom primenjujudi novo znanje i materijalne vrednosti steene kroz razmenu sa Kinom
Nov odnos prema Kini bio je pun potovanja, ali ponekad i kritiki- Kara-jie i Yamato-
damashii
Kibi no Mabi- popularan svitak o tome kako se Japanci uvek odupru Kinezima koji bi da ih
ponize
Veze sa Kinom nisu prekinute niti im se znaenje smanjilo- nastavljene su i jaale su
Prva poslanstva posle Taiho reforme poela su 702. i nakon toga trajala su do cara
Kenmua 781. nakon ega nije bilo poslanstava 20 godina zbog selidbe prestonice iz Nare
803. nastavljeno poslanstvo sa predvodnikom Fujiwara Kadonomarom- puno nesreda i
nevolja, meu putnicima tada bili i Kukai i Saicho, dva broda uspeno stigla do cilja
Kadonomaroa doekao Tang car, ali ubrzo nakon toga umro, pa je zbog toga misija
prekinuta i poeli su sa povratkom 805.
Nakon ovoga i pored prijateljstva s Kinom i potovanja prema njihovoj knjievnosti, nije
bilo misija sve do 833. kada je Fujiwara Tsunetsugu sa Ono Takamurom putovao zarad
nabavljanja knjiga, slika, luksuznih predmeta- misija puna nesreda
Obina misija obino ukljuivala ambasadora, njegovog zamenika, sekretare,
interpretatore, brodare, neke kineske monahe, Japance koji su ili u Kinu zarad studija
Tsunetsugu otplovio tek 838. i doekao ga je car Wen Tsung, a u povratku je imao
potekoda, stigao je u Japan 839. i umro sledede godine
Nesrede su uinile da misije prema Kini budu nepopularne i nije bilo mnogo protivljenja

odluci da se sa njima prekine
Glavni poriv ka Kini bio je zbog znanja, religijskog, filosofskog, tehnikog
Kada bi se trgovaki brodovi vradali, najpre su uglavnom stizali u Kyushu, ali nije im bilo
dozvoljeno da bilo ta prodaju pre nego to zvaninici prvi odaberu ta de uzeti- ovo
pravilo se nije potovalo u praksi
Uglavnom je to bila trgovina luksuznim predmetima i esto se moralo pregovarati sa
trgovcima iz Sile, ali Japanci nisu eleli da zaponu diplomatske odnose sa njima zbog
opasnosti- Kyushu nije bio dovoljno dobro branjen
Dvor je bio neverovatno nezabrinut oko nepovoljne vojne situacije u zemlji- bili su
neratoborni i nisu se obraunavali ni sa piratima- Japan siromaan vojskom, ali je zemlja
Bogova pa de molitvom pirati biti oterani
894. je ponovljen predlog da se nastavi s misijama, ali je odbijen zbog nemira u Kini- Tang
dinastija je propadala jo od VIII veka, ali je uspevala nekako da se odri sve do IX veka-
Sung dinastija je nasledila vlast
Sung dinastija pokuava da stupi u diplomatske odnose s Japanom, ali ovi ostaju hladni i
paljivi, pa su na kraju Kinezi bili ti koji su preuzeli inicijativu da ostvare kontakt s Japanom
i zvanino i trgovinski
Fujiwara Chonen dobija zlato od cara da putuje u Kinu, tamo ga doekuje car Kine i divi se
genealogiji japanskih careva i naslednom principu
I kada je politika situacija bila napeta, kulturna razmena je nastavljana- kineski monasi i
obini ljudi su dolazili, a i mnogi su iz Japan odlazili u Kinu- trgovci i monasi
Od sredine IX veka, uslovi pomorskih putovanja od i do Kine su se mnogo poboljali i tada
je bilo dosta brodova iz Kine u japanskim lukama- gradili su bolje brodove, a i Japanci su
sada mogli iskoristiti korejske brodove
Japanci su odvajkada bili slabi u pomorskom znanju, poevi od nemogudnosti poznavanja
vetrova oko samog Japana, do same izgradnje i navigacije brodova- centralna vlast je bila
daleko od mora
Poljoprivreda je u Japanu bila bitnija od pomorske tehnologije ili pomorske trgovine stoga
je rana brodogradnja u Japanu bila uglavnom zarad priobalnog saobradaja i piratskih
napada pre nego za trgovinu

Fuivara regenti
Politika suparnitva- presto i klanovi, 794-967

Sistem vladavine gde se puna mod suverena ostvaruje u ulozi regenta, a gde ta titula
postaje nasledna u modnim porodicama razvija se u Japanu- Fuivare
4 grane Fuivara porodice, a osnivaju ih sinovi Fubita (sin Kamatarija, osnivaa klana kada
dobija ime Fuivara 669.)

Severna grana (Hokke) bila najmodnija i najuticajnija, dok pripadnici ostalih grana odlaze u
provincije i postaju ratnici ili ostaju u prestonici kao sitne birokrate
Fuivara devojke udavane za careve i iako carica treba da bude carske krvi, antikvitet,
Fuivara ene postaju carice
Fuivare ne koriste silu da postignu ciljeve, ved politiki pritisak (imali veliku mod zbog
veza sa carevima, a i rasle su im teritorije jer su imali mod da zatite manje
zemljoposednike koji su im predavali svoju zemlju)
Zemlja je uvek bila klju za politiku istoriju u Japanu
Prvi Fuivara koji je bio regent, a da nije bio carske krvi, je bio Joifusa, oenjen derkom
cara Sage- 858-872 bio Sesshou (car Seiwa- 9 godina)
Drugi Fuivara regent bio je Motocune, koji je posle toga nastavio slubu kao Kanpaku,
diktator koji izdaje zapovesti kao car (car Seiwa je naredio da Motocune bude slededi
regent, a tada je Motocune bio sekretar u Kurando-dokoro), tada je car bio Youzei
Youzei je bio nerazuman vladar, Motocune se ak i povukao sa svoje pozicije, ali se ubrzo
vratio u slubu; Youzei abdicira 884. i nasleuje ga monarh koji je sve svoje poslove
prepustio Motocuneu do 887. kada umire
Car Uda dolazi na presto i ne dopada mu se kako se Motocune ponaa (bio je Kanpaku od
880.) i, iako mu je naredio da nastavi sa svojom slubom, trudio se da na sve naine radi
protiv njega; Motocune uspeva da zadri poziciju do smrti 891. nakon ega nije bio
postavljen Kanpaku
Cara Udu nasleuje car Daigo koji poput oca uspeva da vlada samostalno uz savete
ministara (Michizane), meutim ne uspeva da zadri Fuivare van slube pa Tokihira
postaje Levi ministar i iako nije bio Kanpaku, vladao je zemljom- nakon njega Fuivara
poglavari (Uji no Chouja) su pravi vladari zemlje do 1068.
Nakon Motocunea, ne Tokihira, ved njegov brat Tadahira postaje Sesshou i Kanpaku do
949.
Svaki bitan in je drala Fuivara porodica do 1167. i inilo se da ih ne pokrede lina
ambicija ved istinska elja da predvode monarhiju u najboljem interesu drave-
solidarnost i ponos; prema njihovom ponaanju razvija se politika tradicija- odanost
klanu, odanost osobama pre nego principima, podrka
Kampyou Testament (Kampyou Go-Yukai) sastavljen od strane cara Ude, 889-898- saveti
nasledniku koji ukljuuju potovanje prema dravnicima Fuivara Tokihiri, Sugavara
Midizaneu, Ki Haseo; zatim, ta je polo naopako u njegovim naelima, Motocuneova
strogost, pohvala Tokihiri, kog preporuuje kao savetnika Daigu, uzdizanje Midizanea;
najvie panje poklanja problemma kao postavljanje novih zvaninika, njihove nagrade,
unapreenja, porez, ceremonije, odravanje i sl., uglavnom privatne stvari vladara- sve u
svemu jak osedaj za primereno ponaanje, moralne dunosti princa, jednostavnost.
Car Daigo takoe ostavlja slian dokument- visok standard ponaanja

Bilo je mnogo mladih ljudi koji su se uputali u avanture, ali nasuprot tome i mnogo
radnih i vrednih ozbiljnih ljudi poput Fuivare Ocugua koji je bio Inspektor severnih
provincija
Tokihira predstavljen u istorijama kao bezobzirni diktator koji je prognao Midizanea, ali je
u stvari bio energetian i praktian administrator koji je video potrebu za reformom
provincijalne vlade- nije umetnik, ved dravnik, menjao stvari na Dvoru i u ruralnim
oblastima
Tokihira video koren problema koji su izazivali gubitak modi centralne vlade i propast
sistema finansijskih snaga, napravljeni edikti koji nisu bili na snazi koji bi suzbili fiskalne
imunitete, ali generalno nije bio uspean (delimino oiveo sistem raspodele zemlje)
Njegovi sledbenici Tadahira i Nakahira nisu bili jaki kao on i nisu se mogli nositi sa
problemima drave tog vremena- pobune u provincijama, kriminal, pljake
Glavni pobunjenik Taira no Masakado, poglavar Taira i teritorijalni gospodar u oblastima
imousa i Hitadi 940. se proglasio carem, imao navodnu mod nad 8 provincija, ali
pokoren 940.
Sumitomo na zapadu Japana ide unaokolo u pljake po obali, pogotov provinciji Iyo, gde
je bio guverner i gde je odluio da ostane po kraju mandata, a ne da se vrati u prestonicu,
pobeen je 941. i tada car ide lino u Kamo hram na ceremoniju zahvalnosti; molitve
takoe odravane i u Enrjakuiju
Oko 940-941 problemi u provinciji Dewa, pobuna Emiija (varvara) koji su nanosili teti
naseljima Japanaca
Niko nije mogao predvideti da de ratnici koji su pokorili pobunjenike Masakadoa i
Sumitomoa biti toliko razvijeni jednog dana da de pretiti civilnoj vlasti- najjai od njih de
jednog dana spasiti dravu od anarhije stvaranjem feudalne vlade, ali sada su bili
zadovoljno da budu ratnici za civilne autokrate (period kada cveta kultura, umetnost,
religija)
Fuivarama je nakon to su slomili mod najvedih rivala bilo intrigantno da manipuliu
aristokratama umesto da vode dravu kojoj je oajno bila potrebna reforma; glavni cilj im
je bio da povedaju mod i bogatstvo porodice, ali ne preko administrativnih sposobnosti,
ved preko uvida u psihu ljudi, delikatnim postupcima i sl.
I pored toga to se govori da je drava nakon potiskivanja pobuna ula u Engi i Tenrjaku
periode mira, tzv. Zlatno doba, ali to je samo u poreenju sa prethodnim periodima, i to
se zna zbog brojnih edikata koji su esto ponavljani- vlada je imala problema da rei
probleme
2 proslavljena dokumenta, dva dravnika mole cara da izvri reformu zbog brojnih
zloupotreba- Iken fuji (Saoptenje ili zapis miljenja) iz 914. od strane Mijoi Kijocure, i
drugi od strane Sugavare Fumitokija iz 954.
Iken Fuji- detaljan izvetaj o propadanju javnih finansija, degradaciji morala u vladajudoj

kasti, to kako on tvrdi poinje sa uvoenjem budizma, i govori o rastu luksuza i trokova
na isti, i o uvedanju siromatva nacije zbog hirovitih promena trendova, a govori i o
Univerzitetu koji gubi prihode i kome opada standard uenja, koji postaje mesto
razoarenja i gde profesori ne ocenjuju talenat
Drugi zapis je opisivao iste zloupotrebe iako je iz kasnijeg perioda, kritikuje ljude niih i
viih klasa jer troe novac na izgradnju manastira, na ekstravagantnu odedu, na retke
luksuzne predmete, moli da se krene sa jednostavnodu, ohrabruje uenje kao sredstvo
irenja dobrih ideja.
Nisu toliko vani kao dokazi ekonomske situacije ved kao dokumenti koji predstavljaju
kontrast izmeu laganog i otrog pogleda na ivot oputenijih plemida i konfucijanskih
uenjaka predanih uenju i plodonosnom ivotu
to vie slabi centralna vlast, to je car manje i manje onaj koji odrava zakon i ima oruani
autoritet, a vie je simbol uenja, ceremonijalnog- u X veku su stvarana velika knjievna
dela na njihov zahtev- Sandai Jitsuroku, kyaku i shiki, antologije (Kokin Wakashuu- tim
pisaca sa Ki Curajukijem), Geni monogatari, Makura no soui, zatim memoriajli Oje
Masahira, koji je bio tutor prestolonasledniku i poduavao cara kineskim klasicima, bio je
nii etvrti rank i nije uspeo da dobije vie inove moda jer nije imao podrku Fuivara
(pria o Fuivara Nariakiju)

Pad carskog autoriteta

Tokom XI veka car gubi prihode i mod koji idu u ruke velikih zemljoposednikih porodica u
provincijama
Moe se redi da je jedan od glavnih razloga zato car gubi mod to to nema efikasnu
stajadu vojsku, ali i pre se car uvek oslanjao na neki klan za vojnu podrku i sistemi vojne
slube nisu uspevali
injenica je da nakon propasti Sile i poetka prijateljskih odnosa sa Tang carstvom, Japan
ulazi u period mira jer prestaje da se plai stranih invazija ili domadih pobuna, bitke su
uglavnom sa Emiima na severnim granicama
Nije bilo potrebe za vojskom zbog fokusiranja na uzdizanje kulture, novog slobodnog
zemljita, novog sistema administracije, i jedini vojnici u prestonici su bili Telohranitelji-
ceremonijalno i dekorativno postoje
Od potiskivanja pobuna, opada mod careva posle cara Ude, kraj IX veka, koji imaju i
bogatstvo i vojnu mod (Gukanshou- razumna interpretacija i studija japanske istorije, koja
pokazuje da je stari reim carska vladavina zavrena sa Kampjo erom 898. i da tada do
950. poinje srednji vek Japana kada presto cveta kao zatitnik kulture i uenja), 967.
pravi transfer modi u ruke Fuivara. Sanejori je Kanpaku (car Reizei)
Jo jedan od razloga je gubljenje prihoda jer nisu mogli da kontroliu lokalne

zemljoposednike, car Daigo 902. izdaje edikte da bi prekinuo konfiskaciju zemljita, ali se
zemljoposednici nisu mogli obuzdati, jer su kao podrku imali modne plemide na Dvoru
Jedan od poslednjih pokuaja da se situacija sa prihodima sa zemljita sredi je bio 985.
kada je izdato carsko nareenje da se oeni moraju prilagoditi (sluaj sa guvernerom
provincije Bizen i imanjem koje je pripadalo Fuivarama i iji je prihod iao Kofukuiju i
Kasuga hramu, i regentom Joritadom- zakoni cara mogu se zaobidi ako je Fuivara
porodica u pitanju)
Fuivara Midinaga (regent 995-1017) imao fiskalno imune posede kroz zemlju i govorilo
se tada da sva zemlja pripada Ichi no Ie (prvoj porodici), a i Kofukui je u to vreme bio u
provinciji bez guvernera jer bi se to uplitalo sa sekularnom modi opata
Carevi su pokuavali da obuzdaju Fuivare i 1032. i 1040. ali bezuspeno, i 1056. su
pokuali da obuzdaju stvaranje novih oena, ali dok je mod Fuivara opadala, drugi
klanovi su jaali pa ovo nije uspelo
Car Go-Sanjou (1068-1072) osniva Kiroku-jo (Zapisnika kancelarija)- zemljoposednici
morali da nabave nekakvu dozvolu da dokau da mogu da imaju imunitet na porez, ali i
pored toga je u vedini sluajeva centralna vlada bila primorana da prizna imunitet i kada
nije bilo validnih dozvola (retko koje imanje je imalo zvaninu validnu legalnu dozvolu od
cara ili ministara drave da bude imuno na porez)
Car irakava (1072-1086) ustanovio Insei sistem vladavine, sistem vladavine zamonaenih
careva koji iako abdicirali i dalje vladaju zanemarujudi regenta i kancelara i to dalje
doprinosi padu Fuivara (irakava povedava broj imanja izuzetih od poreza da bi povedao
svoje finansije to je suprotno svrsi edikata Go-Sanoa)

Nasledni diktatori

Regenti iz Fuivara porodice: Sanejori, Koretada i njegovi sinovi Kanemidi, Joritada,
Kaneije, zatim sinovi Kaneijea Miditaka, Midikane i Midinaga, sa poslednjim Hokko dostie
vrhunac modi i prestia- dominira vladajudom kudom
Prava osnova modi Fuivara nije bila sposobnost ili titula mukaraca ved brani uspeh
ena iz klana, i oni pripadnici porodice koji su zahtevali najvie titule nisu nuno bili oni
koji su bili najuspeniji ili najtalentovaniji, ved oni koji su mogli tvrditi da su najblii roaci
preko braka vladaru ili njegovom nasledniku
Sluaj Fuivare Morosukea i njegove derke Jasuko- konkubina cara Murakamija, rodila
prestolonaslednika koji je krunisan i tada Morosuke ima gotovo apsolutnu mod, ali je on
ne koristi
Regent Koretada umire 972. i njegov tredi sin Kaneije eli da slededi bude regent, ali
najstariji brat Kanemidi ima pisano obedanje carice Jasuko pa on postaje regent caru
Reizeiju (prema godinama)- krajnja re carice, a ne cara oko toga ko de biti regent i

kanpaku- porodina stvar Fuivara
Pred smrt 977. Kanemidi imenuje Joritada da bude regent i opet odbija Kaneijea- derka
Joritade ne moe da ima dete, pa car eni derku Kaneijea (car Kazan) i Joritada ne moe da
bude regent
Iako je neki Fuivara regent, konanu odluku ne moe da donese ukoliko nije bliski roak
po majinoj liniji, samo takva osoba ima konanu re u odluivanju (Kaneije zbog ovoga ne
moe da postane regent caru Kazanu, pa eka dok se car Idio ne krunie i tada postaje
regent 986. umesto Joritade (koji postaje yosoubito)
Kaneije postaje regent i uopte ne pokazuje potovanje prema caru, bio je poglavar
porodice, imao tri derke udate na Dvoru, i tri sina da ga naslede, od kojih je poslednji
Midinaga bio najuspeniji
Nakon Midinage regent postaje Jorimidi iako nije bio na visokoj poziciji pre toga, ali izdat
je edikt da ga naini Ichi no hito (prvim podanikom) odmah pored prestola
Dve vane stvari proizilaze iz institucije regentstva- bilo je u interesu Fuivara da odre
carsku porodicu i da tite presto; mod njihovog klana poticala ne samo iz njihovih talenata
ved i krvne veze sa vladajudom porodicom
Svi regenti, iako povremeno neprijatni i uopte bezobzirni prema carevima, pazili su da ne
naine trajnu tetu, jer sva njihova mod potie od njih
Imanja Fuivara porodice i drugih jakih klanova esto veda od imanja cara, i carevi dosta
vremena provode kod Fuivara jer su ene imale obiaj da se vradaju u roditeljske kude
kada zatrudne i esto su tamo i ostavljale decu da ih podiu u okviru porodice Fuivara-
nasleivanje je bila unutranja stvar porodice odluivana u njihovom mandokoro-u
Kroz istoriju se vidi tendencija da veliki klanovi vladaju dravom iz svog mandokoroa i za
svoje interese, i vie od propasti fiskalnih polisa cara i nedostatka stajade vojske da odri
njegov autoritet, propasti centralne vladavine je doprinelo odsustvo stvarnog nacionalnog
osedaja koji bi se odupreo solidarnosti klanova i principu nasleivanja
Deca Kaneijea sa njegovom glavnom enom- Akiko i Jukiko derke i sinovi Miditaka,
Midikane i Midinaga
Kagerou nikki- opis ivota Kaneija i njegove sekundarne ene koja raa sina Midicunu i
zavrava se 974. godine kada je Kaneije na putu za najvii in u zemlji
Njegova derka Akiko, zaela sina sa carem Enjuuom, koji se krunie i Akiko postaje carica,
a Kaneije regent, Akiko postaje toliko uticajna da je ona imala krajnju re u odluivanju
pozicija i nasledstva, bila protiv Koredike, izdejstvovala da Midinaga dobije titulu Nairan
995., 991. se zamonauje, ali i dalje ivi na Midinaginom imanju i uestvuje u politikom
ivotu- Higashi Sanjou no In
Skandal sa Koredikom i ljubavnicom koja je u isto vreme bila ljubavnica cara Kazana,
Midinaga namestio ceo incident, razmatranje ovog sluaja od strane vodedih sudija
(Myoubou Hakase) i Koredika gotovo proteran u Kjuu (tamo postavljen za zamenika

guvernera), njegova sestra Sadako takoe naputena, Akiko je nije volela, a druge
miljenice cara prosperiraju (Joiko)
Ipak, Sadako poseduje car, i ona se ubrzo vrada na dvor sa bebom, deakom 999. i dobija
titulu carice, a istovremeno Midinagina derka postaje konkubina- Akiko
Midinaga za svoj poloaj moe biti zahvalan ranoj smrti starije brade i tome to je imao
nekoliko pametnih derki, a pored toga je bio i pametan i znao je kako da se nosi sa
prijateljima i neprijateljima- takoe, predvideo je da de se vojniki klanovi uzdidi i pokuao
je d aih zadobije na svoju stranu- izabrao Minamoto klan
Midinagina titula je bila Nairan, ali bio je prema tituli samo Desni ministar, nikad nije bio
Dajo Daijin, niti Kanpaku- nije imao dovoljno blisku majinsku vezu pa ju je stvorio preko
Akiko, svoje derke koja je postala druga konkubina- chuuguu, cara Idioa. (Napravljena
velika proslava za njen ulazak u unutranji dvor)
Nakon Idioa, vlada Sano, pa zatim sinovi Akiko- Go-Idio i Go-Suzaku. Sva trojica su
oenila, redom, Midinagine preostale derke, dok je petu oenio sinom Sanoa

Mod i slava, 966-1027

Uspon porodice Fuivara, preko Midinage, opisan je u delu Eiga Monogatari (Prie o modi
i slavi), a postoji i delo Oo-kagami (Veliko ogledalo) koje je kritinije prema njemu
Najbitniji dnevnici koji opisuju period vrhunske modi Fuivara su Shouyuki (957-1023),
Gonki (991-1017), Sakeiki (1016-1035), Shunki (1038-1042), Chuuyuuki (1087-1131),
Sankaiki (1151-1194), Gyokuyou (1163-1200), Taiki (1142-1155)
Gyokuyou je napisao regent Fuivara Kanezane, on je otiao na dvor 1158, tako da nije
pripadao vremenu Fuivara nadmodi, dostigao najvii in, ali nije bio miljenik Go-irakave,
niti Taira klana koji dominira politikom scenom od 1156., pa nije bio deo planova i
diskusija
Taiki je dnevnik Jorinage koji je izgubio ivot u pobuni 1156.
Ovi dnevnici su bili izvetaji svakodnevnih dogaaja, uglavnom vezani za administrativne
poslove, rituale, socijalne situacije, uglavnom carske poslove, i potpuno neutralno belee
glavne politike i administrativne dogaaje, ali generalno, ono to je bitno je da pokazuju
da je kineski uticaj i kineska teorija vladavine i dalje nosila veliku teinu i odreivala
formu zvaninih poslova- odravanje harmonije
Na osnovu raznih dokumenata (za koje su vie brinuli da forma bude ispravna, rei,
znakovi, peati i sl.) vidi se da su se odluke donoene na carskom dvoru malo ticale
praktinih problema, to se urgentnih problema tie, reavani su preko direktnih
nareenja zamenika regenta ili na odgovornost lokalnih inovnika- mod cara opada i vie
se fokusira na ceremonijalno
Samo zasluga nije nekome zasluivala titulu, inovi su davani na osnovu porekla, pedigrea,

poznavanja pravila ponaanja, i esto su se odreene titule prenosile s kolena na koleno u
okviru jedne porodice; esto ljudi nisu bili pogodni kandidati za neku poziciju, ali bije na
osnovu porekla dobili
Kebiishi-cho propadaju kao jedina institucija koja bi mogla zatititi cara i to zbog
nekompetentnosti osobe na najvioj poziciji, a Fuivare shvataju da iako imaju politiku
mod, ne bi bilo loe da imaju i vojnu podrku i tu su se dodvoravali ili lanovima
Minamoto ili Taira klana- zahvaljujudi njima Midinaga je uspeo da odri red u prestonici,
ali te modne vojnike porodice su nareenja iz prestonice sluala samo kada im je
odgovaralo
Osedanje hijerarhije je bilo jako u Japanu jo i u vremenu pre kineskog uticaja, a prva
institucija koju su pozajmili od Kine upravo je i bio taj sistem ranka prema kapama; kasnije
su se ove tradicije razvile u skladu sa domadim naelima
Sistem inova je opstao sve do 1868., a u Heian periodu je bilo 9 dvorskih inova, koji su
se delili svaki ponaosob u niske i visoke, a niski dalje na nie i vie klase- u sistemu koji je
otoku uveo bilo je 12 inova
Najvii in bio je Shou Ichi-i i retko kada je nekome dodeljivan, i to vrlo esto tek nakon
smrti, niski prvi in je dodeljivan uglavnom osobi na najvioj poziciji na dvoru- Dajou
Daijin, dok je drugi vii in bio rezervisan za ljude najplemenitijeg porekla; ponekad su
inovi dodeljivani i boanstvima i duhovima- svaki in je imao primerenu platu u vidu
zemlje i radnika koji bi istu obraivali
Najveda razlika meu inovima pravljena je izmeu dve grupe- denjou bito- oni koji su na
istom nivou primani kod cara na audijencije, i chige- oni koji su ostajali na niem nivou
Pored dvorskih inova postojali su i zvanini inovi iz administrativnih zakona- Fuivare su
esto imale inove u zvaninoj hijerarhiji koji nisu odgovarali njihovim dvorskim inovima;
ljudi su najesde nazivani po njihovim titulama i mestima gde ive, izbegavalo se
pozivanje po porodinom ili linom imenu- od Murakamija, ak i carevi su nosili imena
nekih lokaliteta, zgrada i sl., i nisu bili poznati po linim ili posthumnim imenima
Jingi-kan je imao vedi presti nego realnu mod i bio je mali po obimu, dok je Dajou-kan bio
neto poput Dravnog saveta koji kontrolie i nadgleda ceo administrativni aparatus-
predsedavajudi ljudi iz osam ministarstava nisu bili lanovi ali su odgovarali Savetu- Dajou
Daijin, Sadaijin, Udaijin, Naidaijin, a pod ovim oficirima cara, Dainagon, Chuunagon,
Shounagon, Sangi, Sadaiben, Udaiben; 8 ministarstava su bila pod kontrolom ministara
(kyou) i njihovih zamenika i svako ministarstvo se sastojalo od vie biroa, na vrhu su bili
kami, i suke, zamenici; sve titule u prestonici bile su za in vie nego u provincijama
(guvernerima je dvorski in varirao sa vanodu teritorije, to su blie prestonici bitnije su)
Kako Fuivare jaaju, funkcije ministara gube na modi, jer regenti preferiraju direktnu
akciju pre nego administrativnu rutinu, i koriste i vanzakonske institucije koje zamenjuju
konvencionalne organe- ministri imaju sve formalniji karakter, in i titule se predaju ali

nemaju izvrni autoritet, pa i Kancelar drave nije imao mod ukoliko nije bio Fuivara ili
neko kog oni odobravaju (deavalo se da to mesto ne bude popunjeno jer im odgovara da
sve rade preko ministarstva Levog, pa ponekad nije bilo ni regenta iako bi i u tom periodu
Fuivare vladale)
U takvim situacijama, ivot plemida na dvoru se okrede ka uivanju i umetnosti i zabavi,
ceremonijama, knjigama, ali je postojao strog kanon ponaanja, moralni principi ili u
najmanju ruku strogim stilom, i atmosfera nije bila onako oputena koliko se iz dnevnika i
opisa ini- Midinaga je bio ekstravagantan, ali je pazio da bude umeren i promovisao je
umetnost i ukraavao hramove, a i sagradio jedan Houjouji- gde de kasnije ostati i njegova
dua, mada i nakon predavanja vlasti sinu Jorimidiju, nastavio je da dri mod u svojim
rukama
ivot plemida bio je ispunjen fokusom na detalje i odede i ponaanja, i esto su njihove
zabave ukljuivale i neki religijski element koji bi sluio da pokae odanost, a i da izazove
estetsko uivanje
Imanja Fuivara bila su neverovatno skupa i dekorisana i vrlo velika, jednostavno lepa i u
njima su morali da odravaju velike zabave i festivale kako bi potvrivali svoju mod, to je
verovatno bilo vrlo skupo, a opet njihova mod i presti su im dozvoljavali da akumuliraju
dovoljno bogatstva za sve to i to kroz posedovanje i prisvajanje imanja irom zemlje koja
su im davanja na uvanje
Fuivare su uspele da koliko-toliko povrate red u prestonici i oblinjim provincijama, ali na
dalje njihova mod nije uspela da uradi nita jer se njihova politika i interesi nisu podudarali
sa pravednom administracijom situacija u ruralnim podrujima- zato kako su provincijalne
porodice postajale svesnije svoje modi, to je mod Fuivara sve vie opadala, i za sve to
vreme u prestonici buja drutvo posvedeno eleganciji i potrazi za lepotom, izolovano od
okova realnog ivota

Vladavina ukusa

Najizraenija karakteristika aristokratskog drutva u prestonici Heian je bila panja prema
estetskom kvalitetu, iako je drutvo bilo sainjeno od malog broja odabranih ljudi, u
svemu, pa i najsitnijim stvarima pokretala ih je panja prema uglaenosti i vodio ih je ukus
Upravo pod Fuivara regentima se meu privilegovanim mukarcima i enama razvio
kanon tano odreenog naina ponaanja i uopte estetski sud, a ovo je bila baza za razvoj
japanskog drutvenog ivota i u kasnijim periodima
Postoji mnogo knjievnih dela kao to su dnevnici, hronike, romanse, pesme, koje su
izuzetan izvor informacija o drutvenom ivotu vladajude klase, a jedno od najbitnijih je
Pria o Geniju, fiktivno delo, ali zasnovano na iskustvima spisateljice Murasaki ikibu-
prouavanje drutva na dvoru, njihovih verovanja, ideja, motiva, sila koje su ih pokretale

Budizam je imao veliki uticaj na ivot na dvoru, pa i sama injenica da su naizgled uspeli da
pomire konfucijanizam, budizam i intoizam je objanjiva time to su naela ukusa
neverovatno potovana, i neuznemirena spiritualnim i intelektualnim potrebama-
sentimentalnost, osedajnost, bez ikakvih moralnih dilema oko dobrog, loeg i postojanja
Glavni izvori za ovo su Pria o Geniju Murasaki ikibu i Zapisi s uzglavlja Sei onagon- ova
dela nisu tani i realistini prikaz modernih deavanja u prestonici, ali nisu ni samo fiktivna
dela jer kroz oko pisca predstavljeno je drutvo voeno osedanjima primerenosti i ukusom
Pria o Geniju- galantnost, udvaranje i zavoenje su uglavnom centralna tema, kao i
posledice takvih dogaaja, pa se moe pretpostaviti da su i glavno interesovanje
visokoroenih mukaraca i ena u prestonici, a ono to je interesantno je da nema
erotskih insinuacija ved se samo prikazuje dubina ljudskih emocija i finese u interakciji
polova, uglaenost, ne senzualnost, i ponekad to vodi do osedanja asketskog
Za ukus Heian perioda karakteristian je taj osedaj asketskog, jednostavnosti, istote, kao i
osedaj za formu i boje izraene u kontrastu divnih kostima i komplikovanih ceremonija
Kujou-den no Goyuikai (Opomene u testamentu Kuo-dena) koje je zapisao Fuivara
Morosuke, Desni ministar, 960. i koji govori o standardima primerenosti i kako se ponaati
(od ustajanja ujutru, rituali, doruak, eljanje, posao, obaveze, odeda, prianje kada se
susretnemo s ljudima, ozbiljnost, umerenost, planiranje, itanje, pisanje, pa igre, odanost
gospodaru i roditeljima, odnos prema ljudima, posedivanje drugih, procenjivanje ljudi,
samokontrola)
Opomene u ovom dokumentu deluju kao izjave proroka koji govori o zlu svog vremena, ali
ovo nisu uistinu moralni principi, ved pravila za uspeh u ivotu- samokontrola, potovanje
pravila ponaanja poteklih od budistikih i konfucijanskih uenja
Porodica je jedinica i smisao ivota- odanost roditeljima je neverovatno cenjena, porodica
je samodovoljna i nezavisna od drugih porodica, esto i neprijateljski nastrojena prema
njima
Jednostavnost je kao princip potekla iz konfucijanskih uenja, ali delom dolazi iz
intoistikih uenja; osuivana je ekstravagantnost i preporuivana jednostavna odeda i
nametaj, to se pominje i u Tsurezure gusa
U Prii o Geniju postoji mnogo mudrih komentara o ivotu ljudi, pa se osvetljavaju i neka
pitanja stila- Shina-sadame (sud o kvalitetu) govori o raspravi Genijevih prijatelja o tome
kakva je savrena ena (postoje tri klase, via, srednja i nia, ali ne znaju da li bi poreklo ili
lepota ili karakter bili najbitnija karakteristika supruge)- Uma no Kami vri poreenje sa
umetnodu
Murasaki ima takav pogled da bi moderni ljudi morali da izbegavaju ono to je veliko i
nametljivo i da trae ono to je uglaeno, delikatno i da se tome dive
Geni- plemenitog porekla, bogat, lep, duhovit, pametan, neodoljiv, ali nigde se ne
spominje hrabrost jer to nije bila jedna od osobina koja se potovala; Geni se isprva

ponaa vrlo neoprezno i nepromiljeno, ali kako stari, postaje sve mudriji i saosedajniji i
neniji u ponaanju i sve je vie razoaran i pritisnut loom karmom, pa opet ovo delo, iako
postaje neverovatna pria o ljudskim odnosima i melanholiji i fatalizmu, proeto je
osedajem za lepo
Pripadnici dvorskog drutva su esto opisivani na vrlo lo nain, to drutvo jeste bilo
poligamno, stalno su traili zadovoljstvo, zabavu, ali nije bilo nazadno, ved elegantno,
umetniki nastrojeno, puritansko i odano strogoj ceremonijalnosti- sve je bilo umereno i
primereno
Rukopisi izraavali karakter, poreklo, izdvajali ljude, esto se rangiralo kao bitnije od samog
govora, a u umetnosti bilo na visokoj poziciji
Plemidi iveli u uglaenosti, ali ne u luksuzu, ved u nesreenim, neudobnim okruenjima,
vreme su provodili u nevinim stvarima- muzike zabave (opisuje Sei onagon), deijim
igrama i zadovoljstvima (dame sa caricom Sadako), ili ozbiljne stvari kao uenje i
obrazovanje (dame carice Akiko)
U dnevnicima i hronikama mukaraca opisane su ceremonije, takmienja u streliarstvu,
konjske trke, a to se tie opisa, izgledu mukaraca je pridavana velika vanost, to se ne
moe redi za opise ena, koji su bili krti, moda jer ih niko nije smeo videti- mada ene su
se ponosile dugim crnim ravnim kosama, neseenim, samo s razdeljkom bez ikakvih
dodatnih ukraavanja, zubi su crnjeni, ali koa je trebalo da bude sneno bela sa roze
primesama, koristile su puder za ovo, i ne samo one, ved i mukarci, takoe, bile su
uasnute golotinjom
Murasaki u poglavlju Hotaru u Prii o Geniju, govori kroz Genija o svom pogledu na
roman i kako je ta umetnost nastala to potvruje da je njeno delo, iako fiktivno, bazirano
na iskustvu, pa su i mnoge linosti istorijske, a sam Geni, veruje se, baziran je na Korediki
i Midinagi delom; kroz roman se vremenski krede od zabavnog ivota na dvoru sve do elje
da se pobegne iz sveta izgleda to je promena u osedaju perioda, kasniji Heian period je
osetio pesimizam
Murasaki ikibu ima suptilan osedaj za lepotu izraaja, i to kroz umetnost sugestije, gde
ona napravi efekat kroz naizgled najprostije rei, sklopove
U Zapisima s uzglavlja Sei onagon moe se dosta saznati o pitanjima ukusa gde su opisi
direktniji, ali nikako manje prodorni od onih Murasaki ikibu- ona najvernije opisuje
estetske tendencije sopstvenog vremena- u njeno, drutvu pitanja ukusa nisu bila voena
etikim principima
Sei onagon osuuje glupost i runodu, ali ne daje moralne osude, ona opisuje ivot u
ceremonijama i religijskim ritualima, ali i u satima zabave provedenim u razgovorima i
jednostavnim radnjama- poezija, pisanje pisama, kaligrafija (rukopis je neverovatno bitan
za popularnost ljudi i prihvadenost u drutvu), odore (pravilno oblaenje je znak dobrog
ukusa, poloaja, i loe sloene boje ili pogrena nijansa mogu dovesti do loih kritika); ona

govori istim tonom i o izvoenju rituala i ceremonija jer se budistike svetkovine smatraju
izrazom bogatih odora i lepih uniformi i pravilnog dranja, pa smatra da i svetenik mora
biti dobrog izgleda da um ne bi odlutao od ceremonije- rei za dobro i lepo su u gotovo
jednake u ovakvom drutvu
Sei onagon pripada drutvu gde se strasno uiva u vizuelnoj lepoti, pa se povremeno
moe pomisliti da se najjae emocije ovih ljudi izraavaju ne u ljubavnim aferama, nego
kada vide dobro odabrane i sloene boje, lep rukopis, uju izvanrednu manipulaciju
slogova
I u dnevniku Murasaki ikibu postoje delovi koji govore o boji- sluaj dame na dvoru koja
je pogreno sloila boje tkanina oko zgloba
Sem za ukus u formi i boji, dela knjievnica poput Murasaki ikibu i Sei onagon su
interesnatna i za lingvistiku istoriju Japana- izum slogovnog sistema pisanja je omogudio
ovim spisateljicama da napiu svoja dela na maternjem jeziku i da pobegnu od dominacije
kineskih klasika koji su pretili da uspore rast nacionalnog stila
Poeci nacionalnog stila mogu se videti jo u delu Manyoushuu i into liturgijama pa se
takva tradicija pisanja istog japanskog, iako neveto, moe pratiti sve do 800. godine, a
ako se gleda od vremena Taketori Monogatari onda bi to bila 900. godina- neverovatno je
da je ne visoko razvijen japanski uspeo da se takvom jainom odupre razvijenom kineskom
jeziku
Pitanje je da li bi kineski jezik ikada mogao da pravilno izrazi japanski temperament, jer
nije lako zamisliti japanski duh kako je izraen u monosilabinom osornom jeziku-
praktina upotreba kineskog stoji, ali se sutina japanske kulture mogla izraziti jedino
preko nacionalnog jezika, preko ritma japanskog jezika
Waka je kratka japanska pesma koja je bila instrument za izraavanje osedaja pre nego
injenica i bilo je vrlo teko to uraditi u ogranienom broju zvukova pa su japanski pesnici
bili primorani da se okrenu enigmatinosti, delikatnosti, igri rei (paronomazija)
U nekim sferama ponaanje ljudi u Heian periodu postaje i ekstremno i neverovatno, ali
nije malo dostignude razviti takav nain postojanja koje je posvedeno opaanju lepote i
uglaenosti u linim odnosima do te mere da se ideje i osedanja mogu izraziti samo
nagovetajem
Postoji pitanje toga kakav je efekat ljubav prema lepoti imala na intelektualnu istoriju
Japanaca do kraja srednjeg veka i malo toga nagovetava da su bili izuzetno ligino
nastrojeni, dok mnogo toga ukazuje na to da su pre svega bili potovaoci lepote
Zakljuci koje moemo izvesti odnose se, pre svega, na odreenu, vladajudu klasu, dok se
vrlo malo zna o seljacima, voama radnji, vojnicima, svetenicima, pa ak i umetnicima i
zanatlijama
Aristokratsko drutvo mora da je bilo vrlo malo, i do 1100. osueno da izgubi na
ekskluzivnosti uvoenjem lanova koji nisu imali mnogo visoko poreklo i uzgajanje, ali kao

drutvu, vaan je kvalitet, ne kvantitet- bilo je izolovano od realnosti, ali pokazivalo je
znake propadanja i pre dolaska Fuivara na vlast, jer je bilo planirano da se dosta uveda
broj ljudi, to se nije desilo, a i iako je proces urbanizacije poeo, mnogi su se selili i u
ruralne krajeve u potrazi za zemljom
Prestonica je jednim delom i pala u propast- Istoni deo (Nishi no Kyou), jer nije bilo
stanovnika, ved do 900. mnoge zgrade su propale, pa je to ukazivalo na vrlo spor rast
populacije, ako ga je uopte i bilo
Populacija aristokrata moda je, prema nekim nagaanjima, imala jedva vie od 2-3 hiljade
ljudi u Midinagino vreme, a ako se ukljue i nii inovi, moda oko 5 hiljada i stie se utisak
da su svi ljudi na jedan ili drugi nain povezani rodom
Metropolitanska kultura je bila bitan elemenat u istoriji Japana, ali samo malo deo
populacije je bio pogoen urbanizacijom- ved do 900. godine ruralna populacija je i po
broju i po proizvodnom kapacitetu poela da oduzima mod aristokratama u gradu,
porodice u ruralnim podrujima su polako povedavale nezavisnost i snagu
Tada su vojnike porodice dolazile u centar zbivanja i postajale sve vanije; tokom X veka
su i dalje bile pod vostvom Fuivara, ali to se zavrava krajem vladavine Fuivara oko
1150.
Vladavina zamonaenih careva

Fuivara regenti nikada nisu uzimali zvanine carske titule niti su se pozivali na carska
prava, ak i kada su imali carsku mod, a ovu mod su uivali samo kratko vreme nakon
Midinagine smrti 1027.
Naslednik Midinage bio je Jorimidi koji je bio Kanpaku tokom vladavine tri cara Go-Idio,
Go-Suzaku i Go-Reizei- svi su vladali redom od 1016. do 1068.- i svi su bili pod uticajem
Fuivara pa se opadanje modi Fuivara nije jasno videlo
Nakon Midinagine smrti, rivali poinju da dobijaju na modi, a same Fuivare postaju
bezobzirne i gledaju samo sebe
Go-Sano nasleuje Go-Reizeija 1068. i on je bio prvi car posle dugo vremena da nema
direktne povezanosti sa Fuivarama, pa im nije dugovao lojalnost niti vernost, stoga je
eleo da samostalno vlada iako je sve do preuzimanja prestola bio neprestano vrean od
strane Kanpakua Jorimidija
Za vreme Go-Sanoove vladavine Jorimidijev mlai brat postaje Kanpaku i on tvrdi kako je
njegova titula postala samo dekorativna, dok je car imao sopstvene poverenike i savetnike
i pokuavao da povrati autoritet kruni; osniva Kirokujo (Kancelariju registara zemlje) to je
bio pokuaj da se nosi sa stalnim povedanjem oena, a to je unitavalo centralni autoritet
Go-Sano umire 1073. nakon samo 4 godine vladanja i ostavlja jo mnogo problema koje
treba reiti iako je stisak Fuivara slomljen- diktatorstvo zamenjuje novi sistem vladavine-
Insei- manastirska vladavina

Insei- titularni suveren abdicira u korist naslednika koji je uglavnom maloletan i kroz kog de
ovaj modi da vlada, sa onog mesta na koje se povukao (uglavnom bi se zamonaio), i to
mesto, poto ulazi u ivot religije, nosi naziv In, pa prema obiaju i car svom imenu
pridodaje ovaj sufiks (Go-Sano In)
Sin kroz kog je Go-Sano nameravao da vlada bio je irakava koji je bio i titularni i stvarni
suveren od 1072. do 1086. kada abdicira i zamonauje se i nastavlja da vlada do 1129. kao
insei
Sam insei sistem vladavine je strogo govoredi zapoeo abdikacijom irakave 1086., ali ovaj
obiaj da se suvereni i drugi ljudi na glavnim pozicijama povlae rano postojao je i ranije
zbog jako zamornih i iscrpnih ceremonijalnih i porodinih dunosti- ovaj obiaj je inkyo
U istoriji Japana abdikacija je vrlo esta, ponekad je bila primorana, ali sigurno je da su
neki carevi abdicirali da bi se otarasili dunosti ili da se zatite od zavera, pa su mnogi
ulazili u religiju i postajali Hou-ou- sveti vladari- postupak ulaska u religiju davao im je
odreenu zatitu od svetovnih opasnosti
Anomalije iliti mane insei sistema bile su te da je u isto vreme moglo biti ak dva cara koja
su abdicirala, a jedan aktuelni suveren (Toba i Sutoku)- kada je irakava umro, njegov unuk
Toba ga je nasledio kao insei do 1156. i sa njegovom smrdu dolazi i kraj insei vladavine (u
formi je postojala neto due)
Ratniki klanovi dobijaju na modi- oni su koristili Go-irakavu u svojoj bici za nadmod tako
to su svi tvrdili da su zatitnici krune, a Go-irakava je bio simbol modi suverena, i
preiveo je ove borbe samo jer je umeo da se snalazi kroz sve njihove prepirke
Kroz ovaj novi sistem akcenat se stavlja ne na povezanost s majkom, ved sa ocem- Fuivare
vladaju preko sinova koje raaju Fuivara ene, dok u insei sistemu, carevi vladaju kroz
sopstvene sinove- u insei sistemu mandokoro Fuivara premeten je u odaje povuenog
cara
Fuivare nesredne posle Midinage- derke raaju ili samo devojice ili uopte nemaju decu i
slabe, pa i neslaganja u samoj severnoj grani porodice (kada Go-Sano nasleuje presto
ima podrku Fuivare Joinobua, roaka poglavara i regenta Jorimidija)
Sve ove intrige dovode do forme vladavine koja ima kao centar modi vojnu klasu, kojoj nije
bitno poreklo i reputacija, ved borbena mod- od 645. sve vreme se pokuava sa
odravanjem centralizovane administracije koja nema pravu mod da je podri
Dok su vojniki klanovi odluivali o meusobnoj nadmodi, insei sistem je prosperirao dok
je Fuivara porodica gubila mod i presti- oni su jo neko vreme drali bitne pozicije, ali
one su vie bile dekorativne jer je zamonaeni car imao sopstvene inovnike,
administrativne i pravne- novi dravnici nieg statusa od onih koje su zamenjivali (Oye
Masafusa npr.)
Ljudima iz Fuivara klana nije uskradivana pozicija dok god su nalaeni kao ljudi od
poverenja, a sada su se na bitnim pozicijama polako nalazili lanovi Minamoto porodice- u

sutini Fuivare zamenjuju zvaninici koji su bliski sa Inom i ne duguju odanost regentima
Na bitnim pozicijama se sada nalaze i bogati ljudi, takoe nieg ranka od onih koje
zamenjuju (Kanpaku Jorimidi alje svog sina da ga usvoji jedna ovakva porodica i to sve
zbog bogatstva koje Fuivarama ponestaje)- Fuivare i dalje dre pozicije koje im daju
kakav-takav autoritet i prilike da prave zavere protiv zamonaenih careva
Fuivara Koremidi- tast cara koji je vladao Konojea, ali nije imao nikakvu mod iako je
mogao biti unapreen, ljut zbog sistema koji su ustanovili zamonaeni carevi
Postojao je odreen uticaj individua, pripadnika starog reima koji su dosta patili zbog
elja i hirova kasnijih regenata, pa je tako i politika careva, kao poljoprivredna politika Go-
Sanoa imala uticaj na ivot mnogih zvaninika koji nisu opstajali zahvaljujudi primanjima,
ved prihodima od tih imanja, ili zahvaljujudi ispomodi zemljoposednikih porodica, od kojih
su neke bile i vojnike- oni inovnici koji nisu imali prihode od zemlje su uglavnom bili u
problemima
Nije jasno da li je Go-Sano, ili njegovi zvaninici, nameravao da insei sistem bude
permanentan, ali je prilino sigurno da ga je ovaj car izmislio jer je smatrao da car ne treba
da postane obian podanik i da proivljava ostatak ivota; svakako je vano da je njegov
sistem doveo novu vrstu savetnika i dravnika na pozicije, to je izmestilo Fuivare
Nova vrsta dravnika nije nastala pod direktnim uticajem insei sistema (ove klase ljudi ved
su postojale, bogate porodice ili zuryou, guverneri ili zamenici guvernera koji su tokom
svojih mandata skupili bogatstvo i traili za sebe poziciju na dvoru nakon isteka mandata),
ali je pod njima prosperirala poto su njihove usluge bile na vreme i prekopotrebne
Zamonaeni suvereni nisu imali dovoljno novca, a njihovi podravaoci su bili ljudi od
znaajnog bogatstva, i oni su postajali kandidati za visoke pozicije, njihov uspon je
posledica velikih drutvenih promena u XI veku- oputanje strogih pravila hijerarhije
recimo (neki od ovih ljudi su: Fuivara Akisue, Minamoto Toiaki, Fuivara Akitaka- Yoru
Kanpaku)
Ovi bogati ljudi su mogli da podravaju zamonaene careve i da im daju finansijsku
podrku jer nisu zavisili od zvaninih plata ili titula, imali su svoje bogatstvo i odreen
stepen slobode (jedan od takvih ljudi je Fuivara Ienari koga je Joinaga mrzeo, ali koji je
caru Tobi uspeo da se dodvori svojim bogatim troenjem na hramove i festivale i
ceremonije, i ekstravagantne poklone caru)
Nova vlada je uglavnom bila sastavljena od ljudi koji su bili nekompetentni i bez integriteta,
a u poreenju sa Fuivarama, jo i nieg socijalnog statusa- Fuivare su, iako moda
nevoljene zbog metoda vladavine, ipak imale standarde i morale, podravali su i
ohrabrivali uenje
Potreba za uenodu i stalnim uenjem bila je prisutna ak i kada se sistem organizovane
vladavine raspadao, pa i zamonaeni car irakava nije hteo da unapredi svoje miljenike ako
su bili nepismeni kao Akisue i Akitaka

U Japanu i Kini postojala je tendencija za religjiskim uenjem, ali to je bio samo jedan deo,
sem toga je sve bilo svetovno uenje aristokrata i njihovih sledbenika, svaka osoba koja je
elela da postane neko u drutvu ili politici, morala je da bude ili da se trudi da postane
uenjak
Jedna karakteristika vlade u propadanju bila je ta borba izmeu tradicije uenja i prohteva
novog drutva- zato su se novom drutvu najvie protivili pripadnici starog reima kao
Fuivara plemidi zajedno sa nekim lanovima Minamoto porodice
Go-Sano je imao nekog uspeha sa poljoprivrednom reformom, a da je poiveo moda bi
postigao i vie, ali irakava nije imao interesa za reforme niti je posedovao pravu mudrost
potrebnu za to, svog sina je tretirao formalno i tako su se njegov dvor i dvor njegovog sina
udaljavali (jaz izmeu dvora zamonaenog i titularnog cara); irakava je takoe uprkos
reformama Go-Sanoa, stvorio vie oena kako bi podigao sopstvene prihode, a time je
ugroavao prihode stvarnog suverena- slom efikasnosti administrativnog sistema
Insei sistem vladavine je doneo vie tete od samog regentstva, stvara jazove u vladajudoj
klasi i pobune onih ije je postojanje i bogatstvo ugroeno
Nakon irakavine smrti 1129. Toba postaje zamonaeni vladar i nema dobar odnos sa
carem Sutokuom to povedava jaz, a javljaju se i prepirke izmeu Sutokua i regenta
Tadazanea (oko konkubina), i tada se razvija borba izmeu novih ljudi i onih koji brane
tradiciju regentstva- aristokrate dravnici (Moromidi i Jorinaga)
Moromidi- iz istorijskog dela Honcho Seiki, 1094. postaje Kanpaku i poglavar Fuivara, od
1069. do 1099. dok je bio u javnom ivotu bilo je mira, imao je veliki osedaj dunosti i
ponos prema svojoj porodici i neslaganje sa insei sistemom, smrtna bolest bila je pripisana
njegovom sukobu s monasima kojima se suprotstavio kada su sili sa planinskih hramova i
naoruani napali prestonicu
Fuivara Jorinaga- nakon burne mladosti, smirio se i poeo sa uenjem, kineski klasici, ali
malo zainteresovan za domadu literaturu, pa je moda kao dravnik bio nesposoban da
oseti pravi osedaj japanskog- u prestonici nenost, tolerantnost, fatalizam; bio vrlo preke
naravi, omiljen sin Tadazanea, regenta, koga je pratio njegov najstariji sin Tadamidi 1121.;
ambicija Jorinage bila je da povrati i reformie mod Fuivara regentstva, ali bio je vie
nego samo tradicionalista; nakon to je postao Levi ministar pokuao je da oivi neke od
starih praksi jer je smatrao da je dolo do propusta u disciplini; car Konoe ga nije voleo, a
ni zamonaeni car Toba, i bio je poznat kao Aku Safu (zli Levi ministar)
Kada car Konoe umire 1155. sudbina Jorinage bila je odluena, jer, majka cara Konoea je
pokuala da postavu svoju derku na presto, ali joj to nije polo za rukom zbog ranijih
presedana, a borba je bila meu Tadamidijem i Jorinagom- Tadamidi pobeuje i Go-
irakava nasleuje kao car, nakon ega Jorinaga pokuava da postane tutor
prestolonasledniku, to mu opet nije dozvoljeno, tada on skuplja trupe i zajedno sa
Sutokuom sprema se za mar na prestonicu

Ova pobuna je poznata kao Hougen 1156. (Hougen no ran) i ona dovodi do prvih
stadijuma evolucije u feudalnu dravu- Jorinaga, iako tvrdoglavo stoji za stari sistem, Go-
irakava na svojoj strani ima podrku obe modne vojnike porodice Minamoto i Taira, koji
su ga podravali iz drugih razloga, ne zbog principa, i Jorinaga gubi u toj bici- njegova
pobuna ne dovodi, kako je on hteo, do povratka starog reima, nego do njegovog
konanog poraza

Aristokratski budizam
Uvod u Heian budizam

Od ulaska u Japan, budizam polako raste pod pokroviteljstvom carske porodice i klanova
koji su podizali hramove i darivali im zemlju i poljoprivredne poklone to im je davalo
ekonomsku bazu za odravanje institucija; 624. godine bilo je 46 hramova, a 681. bilo je 24
u samoj prestonici
Iako je carska porodica podravala budizam smatrajudi da de rituali tititi dravu, poeli su
da brinu jer su se hramovi irili i postajali sve modniji zbog zemlje izuzete od poreza i u
novoj dravi, od Taiho ricurjo zakonika iz 702. pa i u Joro ricurjo zakoniku postojao je deo
sonirjo- administrativni zakoni koji se tiu monaha i monahinja (o njihovom ponaanju,
poloaju, dunostima, aktivnostima)
U sonirjo-u je najbitnija stavka bila ograniavanje monaha i monahinja kako ne bi
iskoridavali svoj religijski status da se meaju u politike afere, pa i da steknu veliko lino
bogatstvo- zabranjeno im da osnivaju sopstvene kapele doo i trebalo je da trae dozvole
za razne prakse; bilo mnogo zloupotreba od strane svetenstva koje je drava htela da
sprei, primarni problem je bio izuzetost od poreza (pozajmljivanje imena drugima, nisu
mogli imati sopstvene posede, ido nisu mogli imati sveteniki status ak iako su primili
zvanje od svojih uitelja ako im drava nije odobrila to)- sva ova pravila primenjivana do
neke mere, ali od cara omua i njegove derke Koken oni dosta jaaju i mnoga pravila
krena
Stari hramovi prebaeni u Naru (Asuka, Jakuii, Kofukui) i novi graeni ekstravagantno
(Todaii, Toodaii, Saidaii) i povedavao se broj monaha koji su se pridruivali redovima-
zbog irenja budizma i potovanja odavanog uenom svetenstvu bilo neizbeno da
monasi budu duboko umeani u dravnu situaciju (Genbo kojim su se Fuivare protivile-
Hirocugu, Dokjo i njegova veza sa caricom Koken, Dokjo postaje Daiin Zeni i posle Dao
Daiin Zeni, pa Hoo- najvii inovi u dravi i religiji, pokuao da postane car)

Uspostavljanje vladine kontrole nad budistikom crkvom
Genbo i Dokjo pokazuju opasnost nekontrolisanog svetenstva, ali nisu samo kroz religiju
doli na pozicije modi, ved i zbog uenosti (Genbo), ambicioznosti (Dokjo), svejedno se vidi

opasan uticaj verskih institucija- car Kanmu, da bi pobegao od meanja religije sa dravnim
poslovima, pomera prestonicu 781., a moda i zbog pozicije Nare i nedostatka resursa;
Kanmu donosi broj edikata kako bi izvrio ekonomsku reformu, najpre Nagaoka ispitivana
za mesto nove prestonice- izgradnja nije ila dobro zbog verovanja u posednutost
teritorije (Fuivara no Tanecugu i princ Savara), prestonica se pomera u Heian 794.
Ne nastavljaju budistiku tradiciju Nare- car Konin se bavi primarno vojnim i ekonomskim
problemima, tek kasnije poinje da razmatra funkcionisanje crkve odvojeno od drave-
registrovanje zvaninih monaha- kanso i svi koji su ilegalno bili u prestonici vradeni su kudi;
780. izdao edikt u kome kori svetenstvo
Car Kanmu ili Dravni savet, izdaju tokom njegove vladavine oko 30 direktiva da potisnu
zloupotrebe modi od strane svetenstva i smanje pretnju budistikih institucija- nije hteo
da ponizi budiste jer je i sam bio poklonik, ved da oivi ricurjo i ojaa vladu- oiveo sonirjo;
objava iz 782. je da se obustave konstrukcije, razvije poljoprivreda i uedem vlade i tako
de drava prosperirati; njegova najveda briga je bilo prisvajanje zemlje izuzete od poreza
kroz izgradnju hramova
U Nari je bilo dozvoljeno nekim porodicama da osnivaju hramove koji su pod njihovom
kontrol i gde bi se vrili rituali za zatitu drave i nacije i za to su oni dobijali stipendije
pirina i njihovi sponzori danocu su imali pravo da postavljaju zvaninike sango da se
brinu o administraciji hramova- ogakui (hramovi unutar granica), kojima je i odreeno
koliko zemlje mogu da imaju- Kanmu je pokuao da sredi ovu situaciju zabranom privatnih
hramova i kapela nego zemlja nije smela biti donirana hramovima to se odralo i u Kjotou,
a i porodice su bile upozorene da ne prisvajaju zemlju i blokiraju puteve obinim ljudima;
ak i manastirska dozvoljena zemlja je bila proveravana
Kako bi proveravali godinje izvetaje hramova, postavljeni su provincijalni guverneri u
vreme Kanmua koji je na zub uzeo hramove iz Nare, koji su uzgred uzimali veliku kamatu
na pozajmice suiko poljoprivrednicima pa je Kanmu ograniio stopu kamate na 10
procenata; meutim 795. Kanmu je informisan da 7 hramova iz Nare ignorie te zabrane-
zloupotrebe modi od strane svetenstva tokom Heian perioda nisu ostale ograniene na
Nara svetenstvo- izdat niz edikata u toku Kanmuove vladavine da regulie njihovo
ponaanje i da im podigne stopu obrazovanosti kroz trening i ispite kani i ini, ali ini je
uklonjen 801.

Saido
Saido i Kukai su dominirali Heian periodom svojim kolama budizma Tendai i ingon
zasnovane na onome to su monasi prouavali u Kini
Saido je roen 767. i kad je imao 11. godina napustio je porodicu da bi trenirao za monaha,
postao je poetnik i kasnije i pun monah 785. u Todaiiju nakon ega je otiao na Hiei
planinu da se skloni od korumpirane atmosfere hramova u Nari i tamo prouavao Tendai

sutre, oko njega se skupljaju sledbenici (Endin i Giin), 797. postaje naigubu u zeni i
dunost mu je da se moli za cara, odravao predavanja u svom malom svetilitu; car
Kanmu promovisao Tendai jer je mislio da bi on ujedinio razjedinjene budistike kole i na
kraju kako bi Tendai kola postala zvanina budistika kola
Saido ide u Kinu 804. gde izuava razne doktrine, vrada se u Japan 806. i ironino car je
zainteresovan za ezoterini mikkjo budizam vie nego za sam tendai; Saido rekonstruie
deset monaha koji godinje treba da se mole za cara da bi sve priznate kole mogle imati
predstavnike i ukljuuje i sopstvenu kolu u taj sistem- nenbun doa (12 monaha) i u
ovome zapoinje suparnitvo tendai i mikkjo kola (konsultacije s Kukaijem koji je zarad
prouavanja tih doktrina i otiao u Kinu)
Saido osniva odnos razmene znanja sa Kukaijem i postaje, uslovno reeno, njegov uenik u
mikkjo budizmu, i prima najnii nivo inicijacije od Kukaija, ali oni idu razliitim putevima-
mikkjo se moe preneti s uma na um ne kroz tekstove- postaju suparnici 816.; Saido
propoveda tendai doktrinu univerzalnog spasenja i prosvetljenja iz Hokekjo sutre i
suprotstavlja se drugim kolama (Hosso); 818. udaljava se od centralnih budistikih kola i
odrie se inbunricu disciplinarnih pravila koje se zavetovao da de pratiti kad je postao
monah i napravio je novih 6 regulativa za budude monahe tendai kole: ne uklanja im se
ime iz registra porodice, inicijacija kao poetnika i kao punog monaha treba biti u istoj
godini i inicijacija treba biti zasnovana na bui kai pravilima ponaanja za sinove bude bui,
tendai monasi bi trebalo da se fokusiraju na protekciju drave i sl.
Saido je dodavao zakone i predlagao jo dvaput carskom dvoru, ali oni su ostajali nemi i
nisu odgovarali na njegovu elju da osnuje zaista individualnu tendai kolu pa on pravi
poslednji provokativni set pravila tendai hokke-u nenbun doa eo kodai iki (manastir
samo za jednu kolu, promenio regulative iz inbunricu u bonmokjo, i takoe sistem
proglaenja monaha je proglasio hinajanistikim umesto mahajanistikim pa je izmislio
sopstveni nov sistem za tendai kolu koji vie ne zavisi od ricu manastira- sve ovo
Kancelarija hijerarhista odbija
Protesti protiv Saidoa i njegov odgovor u Kenkairon-u na koji oni ne odgovaraju, pa zatim
Saido alje Kenkairon Engi na koji opet ne dobija odgovor i frustriran je to ne dobija
dozvolu da napravi sopstvenu dvoranu za imenovanje, pred smrt ga je car Saga unapredio
u dai koii, najvii sveteniki rang, a uskoro 822. on umire i nakon njegove smrti
imenovanja su odobrena na planini Hiei i njegov manastir dobija ime Enrjakui

Kukai
Kukai je osniva ingon kole, roen je 774. u uticajnoj porodici, najpre je imao namere da
postane konfucijanistiki uenjak, a onda se susreo sa monahom koji ga je uio
ezoterinim ritualima i tako poinje njegov budistiki put- povlai se na planinu, postaje
monah u Todaiiju, 804. ide u Kinu gde izuava Mikkjo, govori se da je za Dainidikjo saznao

u snu, i da je nakon to je sutru pronaao u Jamatou odluio da ide u Kinu; i pre Kukaijevog
vremena, Mikkjo tradicija postoji u Japanu samo ne kao zasebna kola, u Kini ga Hui-kuo
prihvata za uenikai 805. postaje majstor ezoterinog budizma i dobija dozvolu da
propoveda i vrada se posle smrti Hui-kuoa u Japan 806. gde nije bio toplo doekan zbog
politike situacije
Kukai se sprijateljio sa carem Sagom od 809. i postaje znaajnija linost, ima pristup Dvoru
i aristokratiji gde postavlja temelje ingon mikkjoa- u Takaosaniju se odrava ritual kono,
inicijacija u ezoterini budizam (Saido) i kasnije 829. Kukai i njegovi pratioci postaju
upravnici Takaosanija; 816. Kukai dobija pravo da osnuje hram na planini Koja da trenira
budude ingon monahe, a i osniva konodo- ingonin na podruju Todaiija kojim
upravljaju samo ingon monasi i tako se razlikuju od Nara kola budizma, 823. Kukai
kontrolie Toi
Kukai je uvek bio u dobrim odnosima sa zvaninicima nadajudi se da de prihvatiti ingon
kao glavni sistem koji de doneti dobitak individuama i dravi i uspevao je da dobije njihovu
podrku; 832. se vrada na planinu Koja i zahvaljujudi njemu zapoinje se sa godinjim
ritualom miiho za osiguranje dobrobiti cara i prosperiteta drave 834., takoe 835. tri
ingon monaha postaju deo nenbun doa i Kongobui postaje priznat hram ogakui i ima
vrstu poziciju na carskom dvoru sve do Meii perioda

Tendai kola nakon Saidoa
Posle Saidove smrti, iako su dobili pravo da vre imenovanja na planini Hiei, ipak Tendai
kola nije bila u dobroj situaciji jer su do 820-ih godina ved svi bili opinjeni Mikkjo
uenjima i jednostavno Tendai kola nije bila popularna pored Kukaija koji ih je potpuno
nadmaio, dolo je do toga da su gladovali na svojoj planini i bilo im je jasno da, ukoliko
ele da poboljaju svoj odnos sa aristokratijom morade da se dokau u Mikkjo-u koji je od
strane Saidoa vien kao jedno krilo Tendai kole i Endin je bio taj koji je od Kukaija zatraio
trening

Ennin, Endin i Annen
835. Ennin, monah koji je postao uenik Saidoa 808. je otiao u Kinu sa Fuivara
Cunecuguom i iako je trebalo da ode da poseti planinu Tien-tai on je usput iskoristio da
naui to vie o Mikkjo doktrinama i stie u Kinu 838. i uspeva da bude iniciran u kolu
ezoterinog budizma i da nabavi spise uenja, on ostaje u Kini i kasnije putuje u Vu-tai gde
je mogao da upozna tendai ali i mikkjo monahe, a usput je nauio i goe nenbucu (Amida
buda), uio je mikkjo pod uenicima Hui-kuoa i primio incijacije koje i Kukai, ali i tredu
vrstu prema Soicui sutri, na kraju se 847. vratio u Japan i sada je bio u poziciji da izazove
monop ingona nad Mikkjoom i to je spasilo Hiei pada (Hiei kano- godinji rituali za
zatitu drave) i od 850. Ennin je zvan na dvor da vri ezoterine rituale i vrhunac njegovog

uticaja na aristokratiju je bio 856. kad je izvrio dvojaku inicijaciju za cara Montokua,
princa, desnog ministra, Joifusu i njegovog sina Motocunea, a od 854. je on bio zasu opat
Enrjakuija
868. posle Ennina, Endin postaje opat Enrjakuija; on je takoe proveo 5 godina u Kini na
studijama Mikkjoa i Tendai doktrina i kada se vratio 859. je imenovan za opata Onoija i
nije eleo da deluje kao suparnik Enninu
Zahvaljujudi Enninu i Endinu Tendai je transformisan u ezoterinu kolu koja zapostavlja
tradicionalnu kinesku doktrinu Tendaija (Ennin je ustanovio da Hokekjo u stvari jeste
ezoterina sutra prema doktrini- doktrina jednog vozila-kola i Sakjamuni buda je u stvari
Dainidi Njorai- koja moe da stoji jednaka sutrama Dainidi i Kongodo)
Sve ovo dovodi do neverovatnih ocena nekih sutri od strane Annena koji je stvorio
sistematizaciju Tendai Mikkjoa; Mikkjo koji se propoveda u istim ezoterikim spisima je
krajnje uenje budizma, a klasini Tendai je bio ispod Mikkjoa i Zena
Hiei od svega ovoga prosperira, ak dobija neverovatne teritorije izuzete od poreza i u
svim tim teritorijama dobijaju dozvolu da sve hramove kontroliu Tendai monasi i samo
oni to ih ini neverovatno modnim

Rjogen
Kada je Rjogen postao opat Enrjakuija 966., Hiei je postao grandiozan i modan; Rjogen je
imao pokrovitelje u Tadahiri, Morosukeu, Koretadi i Kaneieu
966. je Enrjakui doiveo poar i Rjogen se zavetovao da de ga obnoviti iako se jo nije
oporavio od ranijeg poara 935., i Rjogen je za ovo upotrebio sve raspoloive ispomodi
ukljuujudi i carsku porodicu, i zgradu po zgradu obnavljao ga je i vrhunac je bio kada je
Konpon Dudo obnovljen 980.
Rjogen je kroz kontakte sa Fuivarama i carskom porodicom doao na poziciju goiso-a,
monaha zatitnika princa naslednika, a imenovao ga je Morosuke koji je odluio da obnovi
Jokava hram koji je bio pod kontrolom Enninove linije monaha, i Kaneie je nastavio da daje
podrku zajednici Jokava hrama i da isti proiruje
Rjogen je redovno izvodio ezoterine rituale za carske i aristokratske pokrovitelje, napisao
nekoliko dela o Mikkjou, ali nije podnosio to to je uenje klasinog Tendaija opadalo pa je
predloio da na godinjice Saidove smrti odravaju petodnevnu debatu o interpretaciji
Hokekjoa- kogaku rjugi ili jama no rongi i ovo je oivelo Tendai uenje
Rjogen je eleo da pobolja disciplinu monaha pravilnikom Niurokkao kio od 26
lanaka (zabrane davanja hrane ili poklona svetenicima, monasi treba da vebaju i budu
upoznati sa razliitim ritualima, ne treba da naputaju planinu, ne smeju da skrivaju lica,
nose oruje, kanjavaju telesno- akuso zli monasi)
Rjogen je postao boanstvo za svoje doprinose Enrjakuiju i potovan za uspene molitve
za carske i aristokratske pokrovitelje, postao je i arhibiop i nosiljkom je ulazio u palatu,

postao je ie Daii posle smrti, a postao je poznat i kao Ganzan Daii, smatran
inkarnacijom Saidoa, Ennina

Podela unutar Tendai kole
Podela na Sammon (Hiei) i imon (Onoi) frakcije u X veku potiu od ranijih rasprava
Saidovih uenika- Giin i Endo (Giina prihvatili kao opata, ali njegovog uenika nisu hteli
jer su mislili da eli da zameni Saidoovu liniju monaha svojom, to se svejedno desilo sa
Endinom 868. iji su uenici bili modniji od Enninovih iako Endin i Ennin nisu bili suparnici),
pa onda Ennin i Endin i njihovi uenici (Rjogen bio Enninov uenik) 980. pozivanje na
ceremoniju; prvi nasilni sukob bio je 981. kada je imenovan Jokei za opata Hooija i
Endinova frakcija odlazi sa planine Hiei dok su drugi branili ostavu sutra Endina; Jokei se
povukao sa mesta opata i situacija se smirila
Nakon ovoga Enninova frakcija odluna da bude glavna na planini Hiei i opet dolo do
nemira kad je Jokei imenovan za opata Enrjakuija to Ennin frakcija nije elela da prihvati
ak i kad su konano uspeli da ga imenuju, on se povukao posle tri meseca i njegov uenik
osan kao za osvetu ide u pohod na mesto gde je Ennin iveo i oteduje mnoge
predmete ; na ovo Enninova frakcija odgovara unitavajudi zgrade Endinove frakcije pa oni
bee vedinom u Onoi i oni postaju imonha- Grana hrama, a Enninova frakcija
Sammonha (Planinska grana)
Posle toga su eleli da i dalje imaju pravo da iz Endinove frakcije monasi budu opati
Enrjakuija poto je on glavni hram cele kole ne pojedinih grana i to je testirano 1038. to
se zavrilo nasilnim ponaanjem monaha sa Hieija koji su divljali na Jorimidijevoj
rezidenciji i nastao je sukob- tri nedelje kasnije Jorimidi postavlja monaha sa planine za
opata i nakon toga monasi iz Onoija nisu uspevali da zadre poziciju ak i kad bi je dobili

Militarizacija svetenstva
Kako je rasla svetovna mod vedih manastira tako su sve vie pribegavali sili kada su im bili
ugroeni interesi- vedina vojske su malo obrazovani monasi i oni koji su zavisili od
hramova- degradacija velikih delova svetenstva (protest 949. pa opet nemiri 969.,
uglavnom u XI i XII veku se trudili kroz proteste da postignu svoje interese, a ne kroz
sukobe- protestovali uglavnom Fuivarama i na njihovim rezidencijama, a u XI veku
poseban nain zaplaivanja zvaninika nosedi mikoi sa sedam glavnih hramova i ako
protesti ne bi uspevali, oni bi ostavljali mikoi na tlu rezidencije te osobe koja ne bi znala
kako da se odnosi prema njoj)
Vedina nesuglasica je bila oko podele zemlje, nekog imenovanja, a retko zbog same
doktrine

Zahtev Onoija da ustanovi sopstvenu platformu imenovanja

Veliko neprijateljstvo izmeu Enrjakuija i Onoija, nisu verovali jedni drugima-
sukobljene dve frakcije Ennin i Endin frakcije, nepoverenje produbljeno 1039. sa
Mjosonom koji od Dvora trai dozvolu da napravi svoju platformu imenovanja, Enrjakui
bio protiv ovoga, a na kraju ni dvor nije dopustio da se ovo desi; ovo je diskutovano opet
1070. i 1074.; kulminacija bila u oruanom napadu monaha sa Hieija na Onoi, ceo
izgoreo i nisu traili pomod Hieija
Neprijateljstvo se nastavljalo i Onoi u poaru i 1121. i 1140., a Hiei zabranio imenovanje
poetnika za Onoi na planini i Dvor zabranio poetnicima imenovanje u Todaiiju, ved
samo na planini Hiei, na ta su ovi, naravno, protestovali, do kraja Heian perioda nije bilo
reenja

ingon kola posle Kukaija
ingon nastavio da uiva podrku carske porodice i Dvora i posle smrti Kukaija- dva bitna
rituala odravana godinje su go-idinidi miiho i taigenho

Kukaijevi uenici
Najvedi problem njegovih naslednika u IX veku bio je nedostatak univerzalnog centra
ingona kao to je bila planina Hiei za Tendai; bilo ih je etiri- Toi, Takaosani, ingonnin
u Todaiiju, Kongobui sa 4 uenika Kukaija koji su predvodili kolu i nema dokaza da
pokau da oni nisu meusobno bili u dobrom odnosu, ali verovatno je bilo tekoda, pa su
ponekad bili u politkim konfliktima na suprotnim stranama (inzen i inga)

Rivalstvo meu glavnim hramovima ingona
Rivalstvo izmeu Toija i planine Koja- oko udaljenosti i izolovanosti planine i treninga
uenika u Toiju i procesi imenovanja u Toiju i na planini Koji (885. Koja uspela da izbrie
dekret prema kome se imenuju u Toiju, ali se opet vratio 897.), reenje u 10. veku
inzen je bio taj koji je branio planinu Koja kao mesto Kukaija i smatrao je da se monasi u
Toiju koncentriu samo na izvoenje rituala za aristokratiju i u to vreme je on promovisao
Kongobui i kasnije ostavio svoje poslove udou koji postaje zasu
Toi polako postaje superioran u odnosu na Koju i opat postaje i supervizor Kongobuija
919.
ingon kola postaje jednaka sa Tendaijem 921.

Ninnai i Daigoi
Od cara Ude carska porodica razvija bliske odnose sa ingon kolom verovatno zbog
povezanosti Fuivara sa Enrjakuijem i u ovoj vezi najprominentniji su hramovi Ninnai (iz
888. sa kojim je bio povezan car Uda, i iz carske porodice oko 22 princa bili opati, monzeki
ukaku) i Daigoi (iz 874. car Daigo pokrovitelj osnivaa oboa, zasu monasi iz njegove

linije opati, Kangen ujedinitelj glavnih hramova ingona 919., pokrovitelji i Daigoovi sinovi,
i Daigoi bio mauzolej za ova careve i drubenice, opati i sinovi careva koji potiu od
Daigoa svi, Sanboin- centar ingon uenja 1115. i tu su monzeki)

Ono i Hirosava grane ingona
U XII veku zbog sloenosti rituala javlja se 12 pod-kola rju svaka u razliitom hramu, a sve
podeljene u dve grupe- Ono rju i Hirosava rju; Ono rju je linija od oboa preko Ningaija, i
dalje se podelila na dve grupe daigo sanrju i kanui sanrju; Hirosava rju potie od
Jakuina, sedmog opata Toija preko cara Ude, dalja podela na 6 kola, 4 u Ninnaiju,
ostale zasebno

Restauracija Koje
Posle 919. interesi Kongobuija nisu podravani pa je odlueno da postoji izvritelj na Koji
koji de promovisati restauraciju Kongobuija iako podanik zasua bio je de facto opat i on je
kasnije nazivan nadzornik kengjo; kasnije Kongobui u poaru, Kando trai da se odmah
resturira, ali teko, i onda kad su im oduzete zemlje, morali su da napuste planinu monasi-
oni koji su na kraju restaurirali bili su Kiin i Ningai (vrada se znaaj nakon njih, i hodoada
careva i regenata, i kult Kukaija raste, identifikovan sa Miroku budom, a Koja je zemaljski
raj, a kasnije izjednaivan sa Dainidi Njoraijem i Koja sa istom zemljom)

Rast budizma iste zemlje
Vera u Amida budu, centralnu figuru budizma iste zemlje, on je kroz sopstvene zasluge
stvorio istu zemlju nudedi sklonite svima koji pokau veru u njega preko nekih
ceremonija
Od V veka ova vera se iri i raste u Kini i u VI veku osniva se kola samo ovog budizma
Bitan ritual je recitovanje Amidinog imena, i u Heian periodu u Japanu je vrlo vana ova
kola budizma jer je ovaj buda vien kao jedini koji moe odvesti due u svoju istu zemlju
(Gokuraku- raj)- uglavnom ga oboavali obini ljudi

Obredi iste zemlje na Hieiju
Ennin je uveo recitovanje Amidinog imena kao uslov da se moe zadobiti ponovno roenje
u istoj zemlji, a Ennin je ovu mantru saznao na svojim putovanjima u Kini, izgradio
ogjodo, dvoranu posvedenu obredu ogjo zanmai, jedna od 4 vrste meditacije; Ennin bio
usko vezan za Amidu pa je i svojim uenicima naloio da praktikuju fudan nenbucu
(miljenje o Amidi), koji se irio kao obred i meu aristokratijom i obinim narodom, i
popularnost raste polako i osvaja i planinu Hiei i hram Jokavu- svuda graeni ogjodo

Oo jou i diseminacija vere iste zemlje meu aristokratijom

985. pojavljuje se Oo Jou- Antologija o preporodu u istoj zemlji koju je napisao Genin,
uenik Rjogena, povukao se u izolaciju u Jokavu i pisao o raznim temama, i njegova
interpretacija iste zemlje je postavila osnove za veru koja de zahvatiti XI i XII vek i uzdidi
nove kole odo i odo in, i i kole u Kamakura periodu
Geninova interpretacija se razlikuje zbog koncepta mappo, on u stvari postavlja teorijske
osnove doktrine iste zemlje- za slabe ljude u periodu mappo on daje reenje u iin onen,
prizivanje Amidinog imena, nenbucu i to ino nenbucu, ali to je ideal, pa reava rinu
gjogi ritualom na samrti, osoba priziva ime Amide
Ceo Oo Jou je trebalo da bude praktini vodi za spiritualno drutvo meusobne
ispomodi niugo zanmai oformljeno 986. od strane 26 monaha iz Jokave, i pravila je
sastavio Joiige no Jasutane; u ovo drutvo se ukljuili i sam Ganin i car Kazan koji se
zamonaio
Aristokratija lepo prihvatila Oo Jou, Midinaga je bio odan italac i poklonik Ganina, on
se zamonaio 1019. i sagradio Amidinu dvoranu gde je bilo 9 slika Amide

Popularizacija vere iste zemlje
Vera obinog oveka u Amidu se razlikovala od vere aristokrate, nije bilo bogatih
ceremonija i veru su irili ne monasi nego hiiri, sveti ljudi, monasi daleko od manastira i
bilo je raznih takvih ljudi- kanin i ustanovljivanje afiniteta kedieri sa hiirijem i zadobijanje
nekih zasluga
Prvi hiiri koji je irio veru u Amidu je bio Kuja- idi hiiri , hiiri pijace u Kjotu, postao hiiri
jer nije mogao dobiti imenovanje na planini Hiei, iao unaokolo i radio poslove obinih
ljudi i zahvaljujudi njemu i njemu slinima svi obini ljudi krenuli da vide nenbucu kao
glavni metod za osiguravanje ponovoroenja u istoj zemlji, nenbucu bez drugih praksi
To da su i zli ljudi samo preko recitovanja Amidinog imena mogli udi u njegov raj i da se
nenbucu sastoji samo iz recitovanja imena Amide postavilo je osnove za kole iste zemlje
u Kamakura periodu
Religijske prakse

ivot aristokrata u Heian periodu bio je odreen nizom rituala posvedenih odreenim
kamijima ili budama i bodisatvama- potiu od taoizma, budizma, yin-yang praksi ili
politike; telo je uvano (ezoterini budizam ili autohtona doktrina istode) i smeteno u
vedi kontekst prostora i vremena; interakcija meu domadim i uvezenim kulturalnim i
religijskim praksama
Razvoj budizma kroz carsku podrku, ujedno podizanje hramova i svetilita; pod ricurjo
sistemom osnovan ingikan- formalizovanje rituala i regulisanje oboavanja kamija Neba i
Zemlje (ingi ihai)- postoji i tokom Heian perioda i uticajan je
Osnivanje prestonica prema kineskom modelu znaajno jer: drava u razvoju i radikalno

drugaija nego pre, i odnosi izmeu centra i periferije, carske linije i klanova oko nje;
religija igra strateku ulogu u potvrdi carske legitimnosti (Koiki i Nihonoki), pokuaj
ujedinjavanja liturgija i kultova i njihovih praksi- ujedinjavanje kultova Nebeskih kamija i
kamija Zemlje: institucionalizacija kontrole nad klanovima oko carskog preko odravanja
jedne doktrine simbola i rituala i protokola; kontrola nad svetilitima je kontrola nad
hramovima; definisanje i legitimnost centralizovane drave u simbolinom i ritualnom
carstvu svetilita i hramova

Asocijacija into svetilita sa budistikim hramovima
Potreba za ujedinjenjem rituala u svetilitima
Postojanje specijalista za liturgijske i ritualne probleme od IV veka na dalje- ukjo-teki
bemin, socijalne grupe sa liturgijskim funkcijama; danas ake- specijalisti za ritual i
liturgijske probleme su bili iz raznih kola koje je vlada pokuavala da ujedini toko VIII veka
(Nakatomi porodica tj. Fuivara su bili protektori hramova koji su simbolizovali carsku
dravu
ingikan- iznad organa vlade koji su pravili politiku, rituali su u to vreme bili centralni za
definisanje strukture
Koiki i Nihonoki
Cilj ustanoviti da li je supremat u rukama odreenih klanova ui tako to su svoje poreklo
vodili od kamija i to onih bitnijih- presti za kude, i drutvo izgleda kao graena prema
panteonu kamija- sociokosmika struktura drave i klanova- kamiji Nebesa, i kamiji Zemlje,
molitve njima jaaju politiku strukturu- sociopolitika struktura hramova
Neki hramovi posvedeni ljudi iz Nara perioda, i iji su preci bili bogovi, vlada pokuava da
je bilo fragmentacije drutva, i mnogi hramovi postaju dravom sponzorisane operacije-
graevine koje podsedaju na ezoterini budizam- Enrjakui, Toi, Lotusov cvet
Tokom Saidovog vremena raspodela, Tendai ezotericizam i Taimicu ezotericizam- to je bila
podela na institucionalnom nivou i drugaijim akcentom na neke rituale- forme su
inkluzivne i eklektine i glavni instrument za usvajanje drugih filozofija u budizam-
kombinacija sa intom

Institucionalna razmatranja
Religijska praksa Heian perioda obeleena je podizanjem svetilita (ina) i hramova (tera)
sa odobrenjem vlade i kodifikacijom rituala, stvaranjem novih budistikih kola, cenjenjem
prakse pre no teorije i asociranjem kamija sa budama i bodisatvama; asociranje svetilita
sa hramovima je bilo povezano sa osnivanjem protekcije drave (dingo kokka), sa
stvaranjem ideologije uzajamnog podravanja drave i budizma (obo buppo) i sa
evolucijom Heian kulture kroz svetilita-hramove (ingui) i 22 svetilita (niunia)


Svetilita-hramovi: ingui
Monasi su gradili hramove na tlu svetilita od sredine Nara perioda, verovatno zapoeto sa
Usa svetilitima posvedenim Hadimanu gde je 779. izgraen Mirokui, ali najraniji zapis
ovoga je iz 749. gde je Mangan podigao hram pored svetilita Takemikacudi no mikotoa,
zatitnika Fuivara klana, isto se desilo i sa svetilitem drugog zatitnika Fucunui no
mikotoa a podizani su hramovi i od strane monaha povezanih sa Kofukuijem uidera
Fuivara
Sluaj sa inguijem Utagahama koji je podigao odo 784. a zahtev je napisao sam Kukai;
u to vreme ingui su predstavljali trend neekskluzivnog stava prema autohtonim i
uvezenim doktrinama i praksama, a u isto vreme pokazivale i mod porodica koje su ih
kontrolisale kao Fuivare- tamo su se odvijali budistiki rituali pred kamijima kojima je
trebalo prosvetljenje, postojali su i inbun doa, monasi imenovani da oboavaju kamije

Sistem 22 svetilita
Ovaj sistem ukljuuje 22 svetilita sa carskom podrkom i koji su postali glavne institucije
koje su simbolizovale kultski sistem carske linije- zalagali su se za ujedinjenje ritualnih
naina i stabilizaciju vladine politike oko odnosa izmeu svetilita i hramova; zatita carske
drave dingo kokka preko uestvovanja cara ili zvaninika u ritualu i uzajamnog
podravanja obo buppo drave i egzoterinog i ezoterinog sistema kenmicu taisei
svetilita i hramova; vedina svetilita je bila u Kinai oblasti i bili su centri popularnih sekti i
prema poreklu vrlo stari (poznati su bili Hie-Enrjakui, Kasuga-Kofukui, Hadiman-
Gokokui...)
Navodna unifikacija ovih svetilita je moda poela 966. sa pojavom liste 16 svetilita koje
je carska porodica podravala (via grupa od njih 7, srednja grupa od 7 i nia od 2 svetilita
kojima je dodato jo 3 991. pa jo jedan 994. pa jo dva 1039.) a koja su imala veze sa
Fuivarama i budistike institucije povezane sa sobom pa su do sredine Heian perioda
postali ia, multipleksi svetilita-hramova; podela je bila geopolitika (prva grupa je blizu
prestonice, druga predstavlja istoriju linija u Jamatu i treda se bavila periferijom) i politika
(prisustvo Fuivara)
ingo kokka teorije i prakse
Kokka se u uem smislu odnosi na carsku liniju i kude koje je podravaju ka koji upravljaju
dravom koku, a u irem smislu odnosi se na dravu, sa akcentom na geopolitiku
teritoriju- ideologija vladavine legitimizovane od strane rituala u svetilitima i nekim
hramovima u ime carske linije i drugih kuda (pogotovo Fuivara)
Ue znaenje moe biti zapoeto jer je drava, carstvo bilo otelotvoreno u samom caru koji
je potomak bogova Izanami i Izanagija i Amaterasu i njegovo telo je telo carske
drave kokutai (rituali izvoeni za carevo telo i ujedno za dravu- tama-izume ili
dinkonsai rituali)

Sistem multipleksa hramova i svetilita nikada nije postao jedinstvena institucija prakse ili
teorije jer je unifikacija bila jedino na nivou ritualnih i legitimnih potreba carske kude i u
kasnom X veku su njima poeli da vladaju aristokrate svetenici (monzeki, pod upravom
kiu i rjoke), a i zbog pada ricurjo sistema jer su ovi multipleksi postajali bogati zemljom i
dolazili u sukobe sa carskom ili vojnim kudama ili meusobno; multipleksi su bili okrenuti
kudama

Ritualne aktivnosti i aktivnosti ritualizacije
Rituali izvoeni u multipleksima svetilita-hramova
Tokom Nara perioda rituali su izvoeni da se zatiti drava od prirodnih katastrofa i bolesti
i zato su se kopirale sutre (akjo) i podizale budistike statue, kao i manastiri za zatitu
drave na dva nivoa- obrazovanje i ritual (Kannon, itenno- zomicu pomeani
ezotericizam)
Kukai i Saido uvode nove rituale za zatitu drave (Saido- Gundari-danpo, Fugen-danpo,
Biruana-ho, Njoirin-danpo, Gobudo-ho, Kukai- go-idinidi mi-iho u ingoninu)
ingon tradicija i rituali za dravu
Prvi ritual zatite drave koji je Kukai izveo bio je 810., a 814. nakon to je stao na stranu
severne grane Fuivara i otvaranje Nanen-do u Kofukuiju; Kukai ovde naglaava da mora
da trenira i da raniji rituali su naglaavali izgovaranje spisa, ali da bi rituali bili efektniji ako
bi bili zasnovani na ezoterinoj doktrini i adekvatnim formulacijama formula i ini darani
sa pravilnim uzimanjem lekova (zatititi telo i um je zatita drave, buda medicine); sutre
su bile Konkomjokjo, Daihannja-kjo, Kongohannjakjo (poslednja u ritualima dan itanja
spisa, veernji rituali pokajanja jakui keka; pokajanje je bilo grupno zarad drave, a do
kraja IX veka vee se posvedivalo recitovanju ini budi medicine i bodisatvi saosedanja-
komjo ingon i aka bucugen ingon); rituali za pojedince u panteonu, 2 za zatitu drave-
ingon ritual daigen(sui)-ho, a tendai ioko-ho
Ritual Daigen(sui)
Izvoen za figuru Daigensui- Kralj nauke mjoo, kasnije je Daigensui oznaavao cara kao
glavnog komandanta svih snaga (od Meii perioda) poto je on glavnokomandujudi svih
demona i duhova koji tite zemlju; ritual- preliminarnog proidenje, recitovanje ini, rtve,
izlaganje vojnih atributa koji ga simbolizuju; prvi put izvoen 840. u oneidenu u carskoj
palati, svake godine, regularnije od idindi mi-iho
Rituali za dozivanje kie
Vrlo bitni rituali za dravu povezani s carem, bilo je 49 svetilita specijalizovanih za ovo, a
meu budistikim kolama, ingon je bio glavni, mada je tendai imao par rituala za ovo;
bilo je dva glavna rituala za prizivanje kie Kuaku-ho (Ritual pauna) Hirosava ingon kole
i ou-kjo-ho Ono ingon kole (Ninkai poznat ovde, 9 puta uspean 1028-1044); prema
legendi Kukai je prvi izveo ovaj ritual 824. u insenen bati prestonice (dokument gde

carevo telo predstavlja celinu drave i izvodi ritual kao nosilac svih, a Kukai je bio carevo
ritualno telo), prvi siguran dokument koji opisuje ritual je iz 875. sa imenom obo

Tendai tradicija i dravni rituali
Iako je Saido uveo nekoliko bitnih rituala u ime carske drave, ingon rituali su bili
privlaniji (kompleksni rituali sa doktrinom koja se sviala aristokratiji) pa zato Ennin 840-
ih donosi jo rituala iz Kine- Enmjo-ho, idibucu Jakui-ho, Monu hadii-ho, najbitniji
ioko-ho

Ritual ioko
ioko znai isijavanje ivopisne vatre; ovaj ritual je poznavao i Kukai ali ga u ingonu
nikada nije forsirao, ved ga je zastupao tendai u Enrjaku tradiciji, balans sa Daigensui
ritualom
Prvo izvoenje rituala bilo 849. ili 850. na planini Hiei od strane Ennina- spreavanje
prirodnih katastrofa, a onda asocirano direktno s carem, u spreavanju vojnih opasnosti,
14 monaha izvode ritual, a od 905. 40 monaha, tajni ritual, izvoen kasnije u carskoj
palati; pometnje u prirodnom redu su upozorenje na vojne pobune u bududnosti

Privatizacija ritualnih aktivnosti
Kako je mod cara opadala, rituali koji su izvoeni za njega poruivani su i od strane
aristokrata za njihovo dobrostanje, to je posle 901. zabranjeno, ali je ponovo zapoeto sa
dezintegracijom socijalnog sistema baziranog na statutima- individualizacija kultnih i
politikih briga vodi do prihvatanja doktrine iste zemlje; graeni su i bodaii, lini
hramovi
Verovalo se da odreene sile odreuju sudbinu pojedinca iznutra i spolja, astrologija i
oboavanje planeta i zvezda za bolju egzistenciju na ovom svetu genze rijaku
Najizvoeniji ritual za individualne aristokrate je fugen enmjo-ho za dui ivot (ingon
monasi izvodili da uklone strah od smrti, od 950. se izvodi za aristokrate koji predstavljaju
dravu i jedan od prvih je Fuivara no Morosuke), i fudo-ho ritual Akale (Fuivara no
Tokihira za izleenje bolesti i za bezbedno roenje deteta 903.); jo jedan rital je bio
daiitoku-ho posveden Jamantaki, jednom od godairiki bosacua koji je zatitnik zapada,
opasnog pravca
Buda poseduje pet mudrosti kroz tri aspekta: sopstvena priroda, simbol buda, ispravan
Zakon, simbol bodisatva i Odredba (injunkcija), simbol je gnevni prikaz bude ili bodisatve

Ritualni svet svetilita
U dokumentima ogan giiki i Engi iki pokazano je da je redefinisano oboavanje kamija
Neba i Zemlje prema ideologiji vlade; vedina svetilita u Heian periodu je bila pod

pokroviteljstvom glavnih drutvenih linija i klanova (ui)- podsetnik njihove veze sa
carskom; vlada priznaje njihovu privatnost, ali smatra svetilita sopstvenim simbolom u
Heian periodu (finansije, pokloni, nadzornici pri izgradnji... 22 svetilita primala glasnike
od cara za vreme velikih rituala koji bi itali proglas cara za kamija)
Pravila u Engi ikiju za rituale i liturgije se odnose na ingikan ali i na rituale na dvoru
(novac, mesto i vreme); formulisanje ritualnog ponaanja u Engi ikiju je paralelno sa
osnivanjem 22 svetilita- unifikacija praksi; veza izmeu svetilita i hramova- nema
sinkretizma, ved samo kombinacije nekih elemenata kako ne bi jedna religija postala
dominantna; budizam je bio ogranien unutar granica drutveno politikog poretka

Trokovi, vreme i mesto u ritualu
Osnovne osobine rituala u Heian periodu: izvoenje kodifikovanog ponaanja striktno
definisanog drutvenog tela unutar granica odreenih mesta u odreeno vreme, koje se
odnosi na odreenu vezu sa boanskim entitetom izraeno kroz proidenje i ponude
(hrana)
Akcenat na mestu u kontekstu kombinacije uvezenih i autohtonih kultskih sistema, striktna
kontrola trokova tokom rituala (nema takmienja sem u darivanju zemlje odreenim
hramovima), akcenat na hijerarhiji i kodu i protokolu- sociologika briga i briga o
zagaenju i istodi, akcenat na igrama, pesmi, muzici; oboavanje predaka u svetilitima
(ritualno proidenje organa percepcije), a i kami predaka (trostruko proidenje: oharae,
omisogi, mono-imi); insistiranje na drutvenim vezama u odreenim kontekstima vremena
i mesta, inkluzije i ekskluzije
Noenje sa silama prirode
Biro jina i janga (Onmjorjo)
Biro je reorganizovan Joro zakonikom iz 718. a zasnovan na modelu iz Tang dinastije, u
Japanu drugaiji, na elu je bio direktor zaduen za astronomiju i kalendar (abnormalnosti
i), 4 administrativna pomodnika, 6 majstora jina i janga (onmjoi) koji su se bavili uranai i
fusui; 4 polja istraivanja: jin i jang, kalendar, astronomija, vreme (na elu svakog hakase)
Mnoge prakse vezane za jin i jang su bile taoistike u vezi sa medicinom (biro medicine ali
se ne razvija u Heian periodu); u Nara periodu zabranjene magine prakse (zloupotreba i
medicina- jamabui), geomantija koridena za odreivanje mesta struktura i gradova,
rituali nisu podravani od strane vlade (bliske taoizmu, kasnije ih usvaja ezoterini
budizam), jin i jang prakse menjaju i praksu proidenja (Nakatomi, Urabe, Abe, Kamo;
midi-ae); u Heian periodu ingikan rasputen i Dvor se oslanja na ingon i tendai kole za
posao onmjorjoa; tada je broj nesreda i epidemija ogroman, a dobrih znakova mali (car
Jozei), u oba sluaja, rituali su se odravali kao i liturgije- povedanje rituala i kultski proces
postaje teak i zamoran
Praksa potovanja 4 pravaca (ihohai) pa onda i osnivanje tabua u pravcima (kata imi)koji

se odnose na pomeranje ljudskog tela kroz prostor i i dan-danas postoje takva sujeverja

Nebeske nepravilnosti
Studije jina i janga su evoluirale delom zahvaljujudi kineskim studijama tokom Nara i Heian
perioda i fokusirale su se na poziciju oveka u kosmosu- priroda utie na oveka i obrnuto
(sukujodo- sistem koji je rezultovao ukrtanjem astronomije i astrologije, kroz budizam);
od IX veka se vlada i aristokrate interesuju za astrologiju, a u isto vreme udna kretanja
meu planetama i sazveima- znak nadolazedih nesreda (nengo- ime ere, menjanje kada
se desi neto pozitivno ili u sluaju nesrede zarad zatite drave, rituali tendai i ingon i
kompetetivnost koja raste kroz Heian period kao i sukobi u gradovima) i rana reakcija je
bila itanje sutri, a onda tenku i seiku
Najpoznatiji zvezdani ritual je posveden Severnjai hokuto, ranije zabranjivan, ali u Heian
periodu popularan (Gikai, 945. kometa), zatim ritual povezan sa honmjoo (honmjo- lina
sudbina, a o nebeska tela) koji je bio samo za cara, a onda se rairio (potovanje zvezde
na roendan osobe); nakon zlog znaka jo majstori jina i janga su donosili tabue i zabrane
kinki, a od 960. izvode rituale protiv sila katastrofa kasai macuri
Unutar carskog dvora sve mogude forme kultske prakse su upotrebljivane: jin i jang,
taoizam, into, sa korejanskim amanizmom, i taimicu i tomicu forme ezoterinog budizma,
a neke od ovih formi bile su prisutne i meu narodom i moda su neke tamo i zapoete pa
dole do dvora

Prakse proricanja
Proricanje je svakako bio jedan od prevalentnih aspekata kultskog ivota u Nara periodu,
ali je bio jo vaniji u svim nivoima drutva u Heian periodu (Hadiman, Kitano, Gion kultovi,
pitanje boanstva za njihovu volju kroz proricanje ili kroz proroite takusen; Urabe-
proricanje preko oklopa kornjae, a Nakatomi preko jelenskih lopatica)
3 tipa proricanja u Heian periodu: ingui fenomen sa proroitima, gorjo i onrjo; ingui
je imao Mirokui kao najbitnijeg (ene su primaoci poruka, isputaju zvukove koje
mukarci saniva interpretiraju; Hadimanove rei prenose monasi)

Gorjo i onrjo kultski sistemi
Gorjo primarno oznaava duh preminule osobe, ali kasnije se primenjivalo na to da ili
duhovi aristokrata nepravedno umrlih ili neka kosmika sila izazivaju epidemije (Gozu
tenno- kralj devas sa glavom bika; kult koji je izvodio rituale leti u toku dana u Gion hramu)
Onrjo, gnevni duh, je jo jedan kult koji se razvio u IX veku- duh aristokrate koji je
primoran na nepravednu smrt i nije primiren i ostaje u limbu gde je manifestovao svoj
gnev tatari u vidu bolesti, zemljotresa, sua i sl. (Sugavara no Midizane)
Glavna razlika- onrjo je uvek osvetniki duh preminule osobe, a gorjo moe biti i druga sila;

rituali egzorcizma (dobuku-ho, ritual za kontrolu i unitavanje u onrjo kultovima- princ
Nagaja sluaj 729. i dr.)
Sugavara no Midizane: Kitano kult
Najpoznatiji i najbitniji u tradiciji ljutih duhova, od ovoga stvoren veliki kult; Midizane je
bio Ministar desni i Fuivara no Tokihira je uinio da on bude prognan pod lanim
optubama, on kao osvetniki duh izaziva smrt zvaninika koji su ga doveli do prognanstva
prema legendi, 930. ga poistoveduju sa munjom, boanska forma; zahtevao svoj kult i
svetilite Tenmangu, a onda pomeranje svetilita u Kitano svetilite (od 987. pod
kontrolom planine Hiei i Dvora)- potovan kao Tenman Daiizai Tenin; vie puta proban
egzorcizam i pacifikacija naroda i aristokrata uplaenih ovim duhom i kultom groma-
munje; idara kult je zaetak Kitano kulta- povezanost izmeu prirode i kulture- ovek je
agent kosmike promene, zli duhovi izazivaju nesrede i oni koji izazivaju nepravedne smrti
moraju biti kanjeni da bi se vratio prirodni red
Gorjo i onrjo su opisana kao rezultat strukturalnih interakcije meu budizmom i
oboavanjem kamija, izmeu prirode i kulture to je evoluiralo kroz nivoe drutva i dolo
do svetilite-hram multipleksa gde su odravani kroz rituale amanske posednutosti i
proricanja, kao i ezoterinog budizma- dolazi do toga da narod tvrdi da zbog
nezadovoljstva Neba zbog nekih politikih akcija dolazi do nesreda u njihovim ivotima

Povezivanje kamija sa budama
Veza izmeu kamija i buda/bodisatvi
Kultska asocijacija kamija sa budama i bodisatvama je nepravilno tumaena kao
sinkretizam izmeu intoizma i budizma; intoizam kao sistem verovanja nezavistan od
budizma nije postojao pre Edo perioda, a i tada je taj sistem bio pod uticajem neo-
konfucijanizma, taoizma i jin i jang praksi; svetilita u Heian periodu su imala svoje prakse i
doktrine koje su se retko sukobljavale sa svetom hramova a generalni ujedinitelj ova dva
sveta su bile vladajude porodice, a japanska kultska tradicija naglaava pre nego
sinkretizam samo lokalne povezanosti izmeu kamija i bude i bodisatve hrama sa kojim je
svetilite povezivano- inbucu ugo- kombinacije kamija i buda i bodisatvi koje su
predlagali Kukai i Saido
Hramovi su bili dominantniji od svetilita, a i monasima je ostavljeno kako de definisati
kamije; bitna injenica je da niko u to doba nije bio ist budista niti ist intoista- budistiki
monasi su ili do kamija u hodoade da bi traili blagoslov u pokuaju da dostignu
prosvetljenje, porodice su podizale multiplekse, a u ovom kontekstu, budisti su pokuavali
da definiu kamije u skladu sa budistikom doktrinom (honi suiaku- Buda se
manifestuje u ovom svetu u raznim vidovima hoben da bi odveo svet ka spasenju i tu
spadaju i kamiji; neki kami je imao svog parnjaka u budistikom panteonu prema nekim
znakovima), a poto sudbina drave zavisi od ovih boanskih sila, njihova volja se

manifestuje kroz rituale gatanja i proricanja i kroz rituale koji su reakcija na njihovu volju
Svetilita insistiraju na vradanje poecima kroz regularne rituale, a hramovi insistiraju da je
stvarnost rezultat kompleksnih mrea uzajmane uzronosti engi nad kojom individua
nema mnogo modi (narodu se ovo govorilo kroz secuva, didaktika literatura)

Kombinacije u Kunisakiju
Kunisaki poluostrvo na Kjuuu je diskretan region pod upravom planinskih asketa koji su
pod tendai vostvom organizovali kult Lotos sutre i Hadimana sa ciljem zatite drave,
religijski svet je svet kombinacija i interakcija lokalnih doktrina, tendai i ingon rituala,
taoistikih tema i rituala; inkoku- sveta nacija
Hadiman kult je dosta misteriozan, nekoliko put reorganizovan, a izvor je verovatno Koreja,
a moda i dalje od toga, primarno povezivan sa solarnim oboavanjem i oboavanjem
maa, kasnije se kombinovao sa mitologijom gde je Hadiman boanska forma cara Oina i
carice ingu, i glavni centar kulta se naao u Usi, a Mirokui hram je izgraen odmah
pored- Usa linija su bili amani monasi koji su bili posvedeni kamijima, sa budistikim
pogledom na svet
Hadiman postaje zatitnik Todaiija, a posle se razvija blia veza sa dravom, a razvija se i
planiniski asketizam blizu Use, pa se religijski sistem Kunisakija razvio pod uticajem
Hadimana, tendai budizma i planinskog asketizma- Ninmon je bio bodisatva, budistiki
aspekt Hadimana u tom delu Japana, a poluostrvo naposletku posmatrano kao
otelotvorenje Lotos sutre jer je bilo hramova koliko i poglavlja u sutri i rituali su bili za
zatitu zemlje od invazija

Kombinacije u Kumanou
Kumano je jedna od najbitnijih kultskih regiona u Japanu- hramovi Kumano-hajatama,
Kumani-nimasu, Nadi; Kumano je mesto gde je navodno sahranjena Izanami, a s druge
strane smatran kao idealno mesto za povudi se iz javnosti i ovo mesto je od cara Ude bilo
mesto hodoada careva i aristokrata; mesto je bilo centar planinskog asketizma ingon i
tendai linija, i bilo je uticaja domadeg naglaavanja proidenja; transcendentalna kapija ka
istoj zemlji

Razvoj u kasnom Heian periodu
Line prakse u kasnom Heian periodu
Rituali su imali tendencije da ne budu samo za cara kada on poinje da gubi svoju mod kao
otelotvorenje drave i obrnuto pa su i aristokrate upranjavale ranije ekskluzivno carske
rituale - trend individualnih briga o spasenju, potovanje raznih boanstava, u svima njima
individua je bila mesto kultskog verovanja i prakse u sociokosmikom kontekstu
Nenbucu, recitacija za prizivanje Amida bude je postala popularna kada je narod poeo da

uvia da su rituali izvoeni ekskluzivno da bi zatitili aristokrate na modnim pozicijama i
kada nisu bili uspeni; budistika doktrina vremena i istorije- istorija nije vie bila
manifestacija volje kamija i buda i bodisatvi ved proces nad kojim ljudi imaju vrlo malo
kontrole, vreme je vodilo sudaru svetova, poslednji period istorije mappo, 1052.- osobine
perioda su bile politiki i drutveni nemiri i nestabilnost to se deavalo u Japanu u to
vreme- spas u Amidi kroz recitovanje imena, nije potrebno oboavanje kamija samo
Amide; kasni Heian period- rituali individua i rituali za zatitu drave
Insei period je bio krcat religijskim aktivnostima- dravni rituali za ustanovljivanje carskog
autoriteta opet kroz manipulaciju simbolima, car uguen ritualnim aktivnostima

Ekstatini masovni pokreti
Razvili su se kultovi povezani sa doktrinom iste zemlje pod uticajem Kuje jugjoso-a,
aristokrata monah, popularizovao nenbucu u narodu i meu aristokratama, a i odori
nenbucu; on je bio idi hiiri- svetac pijace; dalja popularizacija doktrine iste zemlje je kroz
Oo Jouu, delo Genina, a meu narodom je popularizovao Rjonin koji je predlagao
magijsku, masovnu recitaciju bajalice Amidi juzu-nenbucu

Rano oboavanje Bude

Brzo irenje budizma od Indije ka daljim predelima Azije je vedinom zato to je, nakon to
je indijski prvi car prihvatio uenja Sakjamunija, religija poela da postaje svetska religija.
U I veku se iri kroz centralnu Aziju do Kine, gde Han dinastija toplo prihvata ovu religiju, a
nakon to Han dinastija pada, kineski kraljevi se meusobno takmie ko de bolje i vie
podrati budizam, pa on prosperira (takmienja u prevoenju- Kumarajiva i Tao-an)
Sakjamunijeva uenja su sluila da pokau kako se dostie prosvetljenje i kako se
osloboditi patnje tako to demo odbaciti sve prolazno- meutim, kineski uenjaci koji su
prouavali sutre i osnivali kineske kole su prilagodili ta uenja pod uticajem taoizma i uz
taoizam i konfucijanizam je ova ideologija podravala kraljevski autoritet
U tom periodu se u Japanu i Koreji stvaraju jaka kraljevstva i oni uviaju da je budizam
imao centralnu ulogu u kineskim konceptima suvereniteta i zakljuuju da je korisno
usvojiti ovu religiju sa drugim kineskim tehnikama za uvedanje modi drave

Budizam i uspon korejskih kraljevina
Tokom IV veka prvo korejsko kraljevstvo u usponu bilo je Kogurjo, prvo koje je politiki i
kulturno bilo pod uticajem budizma, a zatim Paeke koji je sporije usvajao kineske metode
i religije, pa onda i trede, Sila, koja je jo kasnije prihvatila budizam, ali kada ga jeste
usvojila bilo je to temeljno i nezaustavljivo. Vedi deo budistikih uenja koja stiu do
Japana su iz ovih kraljevstava- moe se videti interakcija izmeu uloga vladara kao

sprovoditelja religjskih rituala i vladara kao nosioca politike modi (keni- spiritualni
autoritet, kenryoku- mod)

Kogurjo
Kogurjo je osnovan 313. kada je federacija plemena tunguke linije uspela da nadjaa
kinesku komandu u severnoj Koreji, do kraja IV veka kralj Sosurim gradi centralizovanu
dravu, promovie budizam, gradi Nacionalnu konfucijansku akademiju i postavlja kineski
legalni sistem, jo u njegovo vreme Kina alje budistikog monaha Shun-taoa sa sutrama i
slikama; Sosurim podie i dva budistika hrama
Kralj Kvangaeto uvedava snagu Kogurjoa, njegovo doba se smatralo zlatnim dobom
politike modi i budistikog prestia, i on je gradio budistike hramove- Tan-shih je
predavao budizam u zemlji tokom njegove vladavine
Tongmjong je bio festival gde je svako od osnivakih plemena odavao potu svom
patrijarhu i godinje su se skupljali da odaju poast Susinu- dvojaki karakter, a takoe
grobnica kralja Tongmjonga je bila sveto mesto, i u njoj, freske su imale dizajn lotusa i
druge elemente prikaza budistikog raja, i grobnica je pomerena u Pjongjang kad je postao
prestonica 427., a u njoj je bilo manastira sa pagodama u centru prema kojima je kasnije
nastala Asuka-dera
Veza izmeu Kogurjoa i Japana bila je dublja, u smislu budizma, pa su i japanski carevi i
carice pokuavali posle 645. da ojaaju svoj duhovni autoritet tako to de razvijati japanski
budizam dok, s druge strane, nastavljaju sa ritualima odavanja poasti carskim precima i
kamijima
Kogurjo je bio pod uticajem dravnog budizma kineskih severnih kraljevstava pogotovo
nakon 427., a ovu vezu su odravali, toplo prihvatajudi uvoenje budistikih uenja i
ceremonija koje ine da oboavanje Bude bude velika podrka vladarevoj duhovnoj modi

Paeke
Paeke je osnovan u prvoj polovini IV veka kada se jedna Mahan drava spojila sa
susednom dravom i sruila kinesku komandu i u roku od nekoliko decenija zapoeli su
ratovi sa Kogurjoom, pladali su doprinos dvoru u junoj Kini, a budizam je doao poetkom
VI veka jer ljudi nisu eleli da prihvate strana verovanja, vedina njih je bila iz Han klana, i u
analizi rituala tog vremena vidi se da su aktivna amanistika i poljoprivredna verovanja, a
druga su bila jaa i snanija (stub, zvona, bubnjevi, oboavanje seoskog boanstva)
Verovanjima nisu mogli lako manipulisati, ali je dolo do krize 475. kada su napadnuti od
strane Kogurjoa, nastaje nova prestonica, uvoenje novih birokratskih ureenja, irenje
budizma van carske porodice, zlatno doba budizma bilo je nakon pomeranja prestonice u
Pujo 538. i tada je njihova vrsta budizma predstavljena Japanu


Sila
Sila se pojavljuje otprilike u isto vreme kad i Paeke i do VII veka dominira poluostrvom, ali
do poetka VI veka je nita vie do federacija gradova-drava- sporije se razvijali jer je
kineski uticaj bio dalje, a i zato to su je susedi napadali, meutim sve se menja sa kraljem
Pophungom koji usvaja budizam i postaje glavni svetenik i njega, i takoe i ovde postoje
dve faze duhovne modi kralja, uvoenje budizma iz june Kine preko Peakea, poeci i
zlatno doba tokom VI veka, preko Kogurjoa budizam iz severne Kine; i ova drava se
upoznala s budizmom preko monaha susednih drava

Soga budizam
U kineskim dokumentima o Jamato dravi pie da su od Paekea primili budistike spise i
da su od tada, prvi put, imali pisani jezik

Rani period
Postoje dve teorije kako je budizam stigao u Japan- prva prema Nihonokiju je da je
budizam u Jamato dravu stigao preko kralja Songmjonga iz Paekea 552. i da je on slao
spise i slike i da su se ministri dvoumili da prihvate veru, nakon ega je Soga no Iname
izvrio eksperimentalno budistiku ceremoniju, ali je to bilo pradeno epidemijom koja je
tumaena kao bes kamija, a druga teorija je da je to bilo 538. prema ranoj istoriji Gango-i
engi
Vedina naunika se slae da je teorija po Nihonokiju sa dve mane- najpre nema pomena
tako visokog zvaninika iz Paekea nigde drugde, a drugo, prevod spisa koji su poslati nije
postojao sve do 700-ih godina, a u Gengo-iju se potvruje da je korejski car poslao statue
i spise, da je bilo sukoba oko prihvatanja i da je Soga no Iname bio za nju

Podeljeno drutvo
Postojale su dve fundamentalno drugaije vrste klanova- one gde je poglavar imao
duhovnu mod poteklu od izvravanja rituala za odavanje poasti Budi ili onde gde su
oboavali kamije
Ovakva podela postojala je i u Paekeu gde je bilo teko naterati Han narod da promeni
svoje rituale, pa ovako i u Japanu- kraljevi su se izdizali iznad federacija gde je duhovna
mod voa poticala od njihovih uloga kao svetenika poljoprivrednih rituala, i oni su to
stalno naglaavali, svoju liniju porekla. Soge su konano i preuzele ulogu irenja budizma.
Soga poglavari su ojaavali svoju duhovnu mod obredima u hramovima tera a carevi i
kraljevi su imali ulogu svetenika u oboavanju kamija u svetilitima ina- protivljenje je
postojalo jer su smatrali da de njihov ivot biti bogatiji ukoliko se rituali kamijima pravilno
izvode (Nihonoki, prvo potiskivanje budizma 552., sukob Soga no Inamea i dva ministra
koji su za autohtonu religiju; Gango-i engi govori da je 569. kada je Soga no Iname

pogubljen krajem vladavine Kinmeija)
Soga no Umako vrada snagu uticaja Soga klana i budizam opet zaivljava, on je poklonik
budizma, meutim zbog jo jedne zaraze, budizam opet zabranjen, pa je samo Umakou
dozvoljeno da bude poklonik, prema Nihonokiju, a prema Gango-i engiju otprilike je sve
isto, sem toga da su organizatori zabrane budizma ministri (yashin)- ovde je to sam car
Bidacu

Soga autoritet
Duel u dve faze (587. suparniki poglavar ubijen u okraju i 592. ubijen car Suun) se
zavrio pobedom Soga klana i budizam zaivljava i prosperira, postavljanje na tron carice
Suiko 593. se smatra poetkom prosvetljenja Asuka perioda kada je Soga no Umako sve
kontrolisao
U Japanu je bilo dva suparnika drutva klanova- oni koji su bili manje brojni, imigranti,
koji su se koristili stranim tehnikama i tehnologijom i uenjem i koji su bili poklonici
budizma, i oni koji su bili daleko brojniji, nacionalni klanovi koji su oboavali autohtone
poljoprivredne bogove
Soga no Umako, glavni poglavar meu imigrantskim klanovima zna da nede biti prihvaden
kao vladar, jer je bio od manje brojne grupe, a i tradicionalno car je bio carski sin koji je
izvodio dugopotovanu tradiciju visokog svetenika u ritualima za autohtone bogove

Carski autoritet
Nemogudnost da se spoje ove dve uloge se ne moe shvatiti ukoliko se ne razume snaga i
osnova oboavanja kamija- intoizam: cela zajednica izvodi rituale, jer svi od toga neto
dobijaju, a bogovima odaju poast poglavari, carevi, vladari- ukoliko su oni svi izabrani
ritualno, onda se svi poslovi u dravi sprovode prema volji kamija
Carica Suiko je bila dete Soga, ali je mogla da bude i poklonik budizma, a i da slui kao
visoka svetenica za oboavanje kamija, i za ovo postoje reference u Nihonokiju, ali ona
takoe izdaje i edikt gde izjavljuje da treba prema pravilima oboavati kamije i da ih ne
treba ljutiti i tada njeno podravanje budizma mora biti odvojeno od Umakoovog (U
Nihonokiju postoje anti-soga izjave i vidi se pokuavanje da Jamato vladar ima versku
mod, a ne Soga

Pokroviteljstvo Soga
Prosperitet budizma posle 587. ne moe se osloniti samo na ulogu carice Suiko, ved i na
vodedi budistiki hram perioda- Asuka-dera, koji je podigao Soga no Umako, a zavren je
596., imao je centralno mesto u prestonici i bio je prva kontinentalna zgrada, i imao je
neto zajedniko s ostalim hramovima (uji-dera) i oko njega skoncentrisani hramovi
imigranata

Uspon budizma zahvaljujudi ogromnoj podrci imigrantskih klanova, meu njima i Soga, i
egzotinoj privlanosti budizma, a opet, postojao je u samoj religiji i privlani element
magije, koja moe da proizvede spektakularne fizike olakice
Ubrzan uspon budizma- 587-645, hramovi se pojavljuju, slini su kao into svetilita jer se
unutra nalazio sveti objekat shintai koji je u stvari bio deo Budinog tela koji ima potencijala
da koristi ljudskoj zajednici na neki sutinski, znaajan nain

Budizam princa otoku
Princ otoku je smatran ocem japanskog budizma, a bio je vie lan carske porodice od
carice Suiko bududi da je bio sin cara Jomeija, regent carice i njen naslednik; on je bio
odgovoran za stvaranje odnosa sa Kinom (Sui) i za razne reforme, a i udaljio se od Asuke i
Soga budizma
Istoriari dosta sumnjaju u izvore u Nihonokiju to se tie njegove uloge u reformama, ali
ne sumnja se u njegovu veru poto postoji vie dokaza za to (ono to je na samrti rekao
sinu, na vezenoj slici raja koju je napravila njegova ena Iracume, i na kraju, u lancima 2-
10 Ustava od 17 lanova iz 604. za koji se kae da je napisao, a neki istoriari pokuavaju
da opovrgnu)
Princu otokuu se takoe pripisuje jo jedan dokument- Sangjo gio, Komentari na tri
budistike sutre- oman, Juima i Hoke-kjo sutru, i smatra se da je za poslednju on sam
pisao; za ovo dokazi nisu definitivni i svakako postoje miljenja od toga da otoku nije bio
ozbiljan budistiki mislilac do toga da je ne samo razumeo i prihvatio ved i prvi koji je
razumeo koncept odricanja- sve to nije Buda je nestalno i stoga ga se odriemo; smatra
se da se budizmu posvetio posle 604. nakon pisanja Ustava, nakon to se bavio dravnim
poslovima
Princ otoku je bio centralna figura u japanskom budizmu, iako se smatra da je bio
usamljeni mislilac nerazumljiv savremenicima, ali on je 608. poslao uenike u Kinu kako bi
uili budizam, i kada su se vratili, oni su bili ti koji su oblikovali budizam VII veka- okretanje
od budizma Paekea i Kogurjoa ka budizmu Sui i Tang dinastije u Kini

Ka dravnom budizmu
Ne moe se sa sigurnodu tvrditi u kakvom je odnosu otoku stajao izmeu dve ranije
sukobljene frakcije, i da li je primarno brinuo o izgradnji jake drave ili uvoenju
budistikog zakona ili formiranjem dravnog budizma, pa opet, da li je njegov Ustav
prethodnik formiranju dravnog budizma ili izraz njegove misli da budizam treba da bude
svetska religija koju svaka drava treba da prihvati- njegova odanost ultimativnoj istini
Bude
Izvodi se zakljuak da je princ otoku imao jaku poziciju u obe frakcije- kod budistikih
imigrantskih klanova i kod intoistikih domadih klanova sa caricom Suiko na elu jer je bio

potovalac budizma u Ikarugi koja je bila blizu Asuke i takoe je bio princ naslednik carice,
meutim njegovi religijski interesi i duhovna mod razlikovali su se od oba
Postoji teorija da je i Soga no Umako pokuavao da stvori dravni budizam, ako ne i da ga
je stvorio sa Asuka-derom kao prvim hramom- oko njegove lokacije i njegovih manastira u
kojima su izvoenje ceremonije ne toliko drugaije od intoistikih sa akcentom na
dobijanju pomodi ili neega sutinskog odmah i sada, i sve ovo, pogotovo bogatstvo
troeno na izgradnju mu je donelo veliku duhovnu mod (grobnice koje su do tada
simbolizovale kraljevski autoritet postajale su sve beznaajnije nakon njega), meutim
prema nekima ovo nije tano vienje- moda je on hteo da pojaa svoj autoritet, a mislio
je da kasnije stvori dravni budizam, pa je taj drugi korak preduzeo car posle poraza Soga
645.
Prema lanku u Ustavu koji sadri konfucijanske ideje i fraze, jasno se vidi da je car najvedi
autoritet, ali to sada nije vrsto povezano sa tradicionalnom ulogom cara kao glavnog
svetenika kami rituala, a ni od konfucijanskih vrlina ili budistike istine, moda je to samo
zato to su carevi oduvek imali taj autoritet; ovo je vuklo ka tome da autoritet bude
ekskluzivno carev i to se Umakoovom sinu i unuku nije dopalo pa su eliminisali princa
Jamairoa, njegovog sina, to je vodilo dalje do njihovog unitenja, iako je posle toga Soga
budizam bio taj koji je potovan, onaj koji akcentuje magiju i ceremonije poasti precima

Ricurjo budizam
Nakon poraza Soga no Emiija 645. voe novog administrativnog sistema su usvojile
reforme koje su vodile do formiranja kineskog stila administracije- ricurjo drava; u isto
vreme su postojali napori da se uveda autoritet cara i da se budizam usvoji kao dravna
religija; postojao je pokuaj da se raniji hramovi odvoje od Soga pokroviteljstva i da se
stave pod pokroviteljstvo carske porodice i to je zaetak ricurjo budizma
Postojale su dve struje u budistikoj istoriji posle 645.- ona centrirana oko cara Tenija i
ona formirana oko njegovog brata cara Tenmua posle 672., a obojica su bila glavni
svetenici u kami ritualima (primarni izvor njihovog autoriteta je u naslednim ulogama
visokog svetenika)

Tenijev ricurjo budizam
Posle 645. prema Nihonokiju lanovi carske porodice su se sastali i usaglasili da moe biti
samo jedan carski put, i u objavama tih dana moe se videti da je oboavanje kamija i dalje
vrlo modno (car Kotoku je nameravao da vlada direktno i da jo vie naglasi svoju funkciju
glavnog svetenika intoizma), a poruke su poslate i budistikim hramovima sa novom
politikom prema budizmu, naglaava se carska kontrola i pokroviteljstvo, sa postavljenih
10 glavnih budista koji treba da nadgledaju da se sve odvija prema zakonu, a imenovano je
i 3 hozua

Vidi se uticaj kineskog budizma Tang dinastije, a takoe i uticaj kraljevstva Sile, jer sada je
dolo do zamene Soga kontrole sa carskom kontrolom to, opet, nije odbacilo Soga
budizam magije (vie se delalo nego uilo i italo, odravane mase, stvarane slike...),
naprotiv, on se zadrao, dok je otokuov budizam bio neshvaden i stoga neodriv

Tenmuov carski sistem
Car Tenmu je nakom rata 672. vie panje pridavao uvedanju svoje duhovne nego fizike
modi sa centralnim budistikim sistemom (poboljao Ise hram, sastavljanje hronika,
naloio da se itaju sutre u Kavara-deri, oslobodio ivotinje u provincijama, davao
stipendije monasima, imenovao 673. Takedi no O-dera kao Daikan Daii, veliki zvanini
hram, sutre za zatitu drave- Zlatno svetlo, Konkomjo-kjo i Milosrdni kraljevi, Ninno-kjo;
685. naloio da svaka kuda aristokrata u odreenim provincijama ima budistiku kapelu i
da unutra budu slike i sutre i da se daju prinosi i da se oboava Buda, verovao u mod
leenja budizma, naloio izgradnju Jakui-ija u kojem je itana Jakui sutra- Jakui Njorai),
a njegova drubenica i naslednica carica ito je nastavila da promovie budizam.

Budizam kontrolisan zakonom
Jedan deo Taiho zakonika iz 701. se odnosio na budistike monahe (sonirjo) i centralna
tema je bila dravna kontrola nad njima i hramovima, to je nasleeno od cara Tenija, i
oni postaju nain da se kontrolie svetenstvo (svaki monah mora biti treniran i imenovan
u skladu sa zakonom drave, mora da odseda samo u budistikom hramu i da se ne mea
u religijske aktivnosti van njega, da izbegava krenje civilnog i kanonskog zakona; na ovaj
nain se razlikuju od civila, a imali su i posebne kazne za neke od prekraja, npr. da
postanu privatno sveteniko lice) i da postanu podrka Tenmuovom carskom sistemu

Nara budizam
Nakon pomeranja prestonice u Naru 710. godine Japan gotovo postaje budistika drava,
razvijen je sistem hramova irom zemlje, panja se davala primarno ritualima zatite
drave; hramovi sa kulturnim aktivnostima slinim Tang dinastiji jaaju duhovnu mod
careva i hramovi nakupljaju zemljita, a svetenici zadobijaju veliki politiki uticaj (car
omu, carica Koken, koja kasnije postaje carica otoku) i poinju da izbegavaju kontrolu
drave

Dravni sistem hramova
Stvaranje sistema dravnih hramova je zapoeto nakon selidbe prestonice u Naru, i carski
edikt omua iz 741. je naredio osnivanje dravnih hramova (kokubun-i) u svakoj provinciji
i obedao da de izgraditi statuu Ruane na ta je otilo mnogo resursa u slededoj deceniji, a
njegov sistem hramova nije se odnosio samo na kapelice za izvoenje rituala ved na itave

komplekse novih, razliitih budistikih graevina sa pagodama na sedam spratova; ovaj
sistem izgradnje budistikih hramova je postojao ranije i u Japanu, a i u Kini, ali omu nije
samo eleo da nastavi tradiciju i projekat svog dede ved je zaista verovao da de ih to tititi
jer je u tom periodu bilo dosta epidemija i nesreda pa i pobuna

Velika statua bude Vairokane (jap. Ruana)
Nakon edikta iz 741. car omu je izdao jo jedan edikt gde govori o gradnji velike statue
bude Vairokane (proces masovne konverzije i potovanje Vairokane umesto etiri nebeska
kralja), a kroz to i carsko odobrenje za koridenje nove sutre Kegon i s njom za novi
budizam, pogotovo jer je novo boanstvo bilo univerzalno i pokrovitelj biliona carstava-
prevazilaenje lokalnog
Car omu je najpre posmatrao budizam u maginom svetlu ceremonija koje de doneti
dobra vremena i odneti epidemije i nesrede, a onda par godina kasnije, prelazak sa aka
bude na Rushana budu i nova sutra Kegon, a ne Zlatno svetlo i Milosrdni kraljevi, i akcenat
na mod bude da donese prosvetljenje ljudima, i na univerzalnu istinu bude koji prevazilazi
fiziki svet
Izgradnja statue je zapoeta 747. i zavrena je 749., a ceremonija posvedivanja je bila 752.
i izvrila ju je carica Koken, njeni carski roditelji i najvii zvaninici

Kegon sutra i Gjokijev uticaj
Kegon sutra se najranije spominje u zapisima iz 722., ali nije imala mnogo uticaja na
religiju u Japanu do Robena, budistikog monaha koji je studirao Kegon uenja u Kini, i
vratio se u Japan 740. kada i nastaje Kegon kola u Japanu i dostie dvor oko 742. i utie na
cara omua
omuov okret ka Kegon uenjima je takoe bio pod uticaj popularnog budistikog pokreta,
sa predvodnikom Gjokijem koji se povezao sa Jakui-ijem, a bio je uenik svetenika koji
je studirao u Kini i u Japanu napravio hram za zen kontemplaciju, a smatra se da je ovaj
svetenik osniva Hosso sekte (samo svest i joga doktrine)
Gjoki je bio misionar i pokuavao je poput uitelja da iri religiju, a gradio je i hramove,
mostove i iskopavao jezera, ali izalaje zabrana njegovih aktivnosti 717. i pored toga to je
uspevao da sakupi sledbenike (izlazio i propovedao van svog hrama, skupljao prihode vie
od propisanih, spaljivali i unakazivali tela to je takoe bilo zabranjeno), Gjoki je ignorisao
ovu zabranu i do 731. njegovi sledbenici su postali ubasoku i ubai, ljudi trenirani za
svetenstvo, ali im je i dalje uskradivana legitimnost do 741. to je imalo veze sa carem
omuom i njegovim zajednikim interesom s Gjokijem za univerzalnost i humanost
budizma
Car omu je postao prvi car koji je uao u budistiko svetenstvo nakon abdikacije i i dalje
je potpomagao razvoj budizma, on se nije okrenuo od magine upotrebe budistikih

rituala za zatitu drave, naprotiv, statua Ruane koju je podigao je simbol careve duhovne
modi nad svim zemljama i ljudima u Japanu i smatrao je sve preobradenike instrumentima
za jaanje budizma, u ediktu je izrazio svoju elju da donese savrenu zatitu i harmoniju
svima
Neki istoriari su zakljuili da je Gjokijev budizam sutinski magian, ali neki ga vide u
religijskoj poziciji fundamentalno drugaijoj od arhitekata ricurjo drave i visokih
svetenika koji su bili preokupirani maginim ritualima i traenjem koristi u svetu, a
previali budistiku poruku odricanja linog- zato je on postupao protivno zakonima i
postupao u duhu Mahajane, ak i u izgradnji statue Ruane imao je moda minimalnu
ulogu jer je shvatao da je ona samo zarad maginih efekata i da povedava pritisak na ljude;
745. bio daisoo rang visokog svetenstva i to je pratilo naporne javne radove u kojima je
uestvovao

Asketski planinski budizam
Drugi budistiki pokret u Nara periodu je asketski planinski budizam (sanrin bukkjo) i imao
je nekih zajednikih obeleja sam Gjokijevim religijskim aktivnostima- irili su se meu
obinim ljudima, cvetali van dravnog sistema hramova, i nisu se zasnivali na doktrinama
zatite drave, ali sem toga, ovaj pokret je imao i svoje jedinstvene odlike- misteriozne
modi dobijene kroz ezoterine akcije (ovu odliku imali Tendai, ingon, i originalni budizam
u Indiji)
Planinski pokret zapoet u VII veku sa En no Ozunuom, njegove magine prakse spojene i
ojaane into verovanjima i ezoterinim formama budizma, najpre bili na Kacuragi planini,
a kasnije se on i ostali irili po zemlji, i izvrili uticaj na dvorski religijski i politiki ivot
(Dokjo- magine modi leenja, njo-i-rin ukujo, svetenik u Todaiiju, tamo kanbjo zeni,
postao favorit carice Koken i dobijao unapreenja jedno za drugim, 765. je imenovan kao
daiodaiin zeni- kancelar zen majstor, a 766. budistiki kralj Hoo-oo, 769. prema ukazu
Hadimana on je bio najbolji za naslednika trona i bio aktivan sve do 770. do smrti carice)
Za vreme Dokjoa budistike institucije bile na vrhuncu modi, 764. budizam ak prema
ediktu carice bio iznad intoizma, gradili se novi hramovi, dva velika Saidaii i Sairjui, i
ak i kad je privatno vlasnitvo zemlje bilo smanjeno ukazom 765. budistike institucije su
zadrale svoje
Iako je budizam bio neverovatno aktivan u ovom periodu, ipak je Nara videla into
ceremonije kao najbitnije i ujedno i oboavanje kamija, i vedina budistikih ceremonija
nije se razlikovala od intoistikih- pomagali ljudima, za velike etve, za zdravlje, zatitu od
nesreda; asketski budizam je postao poznat zbog povezanosti s planinama gde su iveli
odreeni popularni kami
into karakteristike tadanjeg budistikog oboavanja se vide u lokalnim zajednicama, gde
je njegov porast bio ne individualnom konverzijom ved akcijama poglavara (kao into

visoki svetenik) za ceremonije za kamije, a i podizao budistika svetilita i ujedno,
budizam i intoizam su se meusobno podravali to je povedalo irenje budizma; pa i u
izgradnji arhitektura into hramova je bila pod budistikim uticajem (Usa Hadiman hram),
kao i priroda samih kamija (vie humanistika)
I budizam je bio pod uticajem intoa, bio prihvadeniji zbog tih dobiti tu i tada, a i verovanje
u kamije je povedavalo otpor prema tome da se treba osloboditi svega to nas vezuje za
ovaj svet, neki budistiki hramovi su podravani od strane kamija (Usa Hadiman i Ruana, i
kasnije Hadiman u vezi sa Dokjoom, kami odreuje naslednika), to evoluira (Saido i Kukai)
pa se kasnije i spajaju u jednotelesno boanstvo ili kami manifestacija Bude; inbucu ugo
Rano oboavanje kamija
Japanci su od preistorijskih vremena oboavali animistike duhove i boanstva- kami, i to
se na kraju razvilo u religijski sistem into, put bogova, nazvan ovako na kraju VI veka
kako bi se razlikovao od budizma prisvojenog sa azijskog kontinenta; kamunagara-
put propovedan od strane bogova bez revizija ljudi
Kada je into definisan, ved se dosta razvio od primarnog oboavanja prirodnih sila i rituala
koji su titili klanove ui i osiguravali prosperitet istih
Kami je re koja oznaava boanstvo, ali ne postoji specifina razlika izmeu boga i oveka,
bogovi nisu omnipotentni i sveznajudi niti moraju biti besmrtni (definicija Motoori
Norinage)- mnogi su definisali kamije- modni, sveti, natprirodni- uopte, Japanci su
verovali da svaki izuzetni fenomen poseduje mod (sunce, zvezde, kamenje, munja...) i
harizmu poput mane
Bida koja su potovana sunajede zvana kami, ali postojala su i druga imena sa suptilnim
razlikama poput tama, mono, cudi, mi, di icu; bogovi su birani, davani su im rangovi,
unapreivani su i sl., a neki klanovi su birali odreenog boga kao zatitnika klana
Mit o postanku- Izanaki i Izanami; musubi u imenu boga oznaava da je imao mod kreacije;
Amaterasu, Izanaki i Izanami, Takamimusubi- visoka pozicija u panteonu

Etika i ritualna istota
into nema jaku etiku doktrinu u poreenju sa budizmom, bitna je ritualna istota pre
nego etika i moralnost i tako su i rituali dizajnirani da se suprotstave okaljanosti- cumi
oznaava greh, ali ne u zapadnjakom smislu, i nema kazne nakon smrti, ved ukljuuje
prekraje za koje je osoba odgovorna i nesrede za koje nije- povreivanje drugih,
epidemije, prirodne nepogode su magagoto
Cumi se razvio u doba bogova mnogo pre ljudi (Izanami i Izanaki)- spiranje neistoda
vodom; (Susanoo okaljao sestrina pirinana polja)- sabotiranje poljoprivredne proizvodnje,
prljanje prostorija ivota, rtvovanje ivotinja
Prekraji neba spirani tokom Oharae (ceremonije velikog proidenja) dvaput godinje-
prekraji poput Susanoovih, a u norito pominje se i druga kategorija prekraji zemlje-

nesrede u ljudskom drutvu koje nemaju poreklo u mitovima- putanje krvi, kriminal,
incest... (nema ubistva bez prolivanja krvi meu njima, ni krae)
Poseban ritual Oharae tri meseca pred Daiosai, veliku gozbu krunisanja koju prati
krunisanje cara, slui da protera cumi preko mora u Ne no kuni, i da se moli za obilnu etvu,
kasnije gubi znaenje i koristi se za svakodnevne nesrede- rtveni jarac
Svi cumi prete kosmikom i drutvenom poretku koji su meusobno povezani i izazivanje
neravnotee jednog poremeduje i drugog- pravila ponaanja nisu prema moralnim
principima i neki loi postupci mogu se potpuno sprati ukoliko se izvede primeren magini
ritual

into literatura i struktura into mitologije
Postoje mnoga dela od VIII do X veka koja pruaju informacije o intoizmu, a posebno su
korisna dela Koiki i Nihonoki i Fudoki, kao i Kotai ingu giikido i Tojuke no mija giikido
(iz velikog Ise hrama), Kogoui Inbe no Hironarija i Engiiki koje ukljuuju molitve, opise
carskih rituala i zapise o zvaninim hramovima
Najsistematiniji opis se nalazi u delu Koiki i Nihonoki u delu o vremenu bogova- ove
hronike su sastavljene kako bi opravdale napore jednog modnog klana da zavlada celim
Japanom i postane carski klan- u ovim hronikama moe se primetiti politika manipulacija
mitovima jer je politika bila motivacija za njihovo sastavljanje pogotovo za Koiki
Cuda Sokidi pretpostavlja da se namerno manipulisalo mitologijom, i da se oni bogovi koji
su primarni u panteonu uopte nisu potovali meu obinim ljudima, ved da su produkti
svesnog napora da se stvori politika ideologija za dvor Jamatoa, ali mnogi drugi tvrde da
su svi mitovi potekli iz naroda i da su bogovi zapoeli u vidu prirodnih duhova i da su
mitovi prie ribara
Postoje isti ili slini elementi i u mitovima drugih naroda sa azijskog kontinenta-
prenoenje- motiv spajanja ene i kamija

Periodizacija
Primeduje se evolucija mitova kroz periode, pogotovo je za ovo koristan Nihonoki koji ima
vie razliitih verzija istog mita zapisanih u sebi
Miina oeijeva periodizacija: prva faza je primitivni mit (Jajoi), apolitiki mitovi i rituali
oboavanja zarad osiguravanja efekta maginim sredstvima; ceremonijalni mit (Kofun),
mitovi i rituali za dobru etvu, mitovi pokazuju pokoravanje lokalnih poglavara Jamato
dvoru; tredi period politiki mit gubitak religijskog karaktera (do kraja Nara perioda) koriste
se za politiku
Periodizacija sa 4 faze: I omon-Jajoi period, animistika priroda intoa, oboavanje
prirodnih elemenata, magini rituali za pomod u ivotu, II IV, V vek, animistiki duhovi
personalizovani, posebna mesta za potovanje, klanovi uzimaju posebnog kamija za

zatitnika; III VI i VII vek, centralizacija kontrole dvora preko intoa, car ima vedi duhovni
autoritet od klanskih poglavara; IV kasni VII i VIII vek, usvajanje kineskih politikih i
kulturalnih formi, ricurjo drava, into se koristi za osiguravanje centralizovane modi-
carskog sistema, korekcija mitova kako bi sluili potrebama politike- nacionalne hronike i
poreklo od Amaterasu
ingikan odmah ispod cara, carevi postaju akicukami, manifestovana boanstva,
istovremeno na intoizam utiu druge filozofije (budizam, kineske)
into- popularni into seoskih hramova i dravni into sa ceremonijama pod nadzorom
vlade
Dravni into- pojavljuje se u IV periodu i uvek je interagovao sa popularnim intom
(lokalni heroji postajali dravni, oboavanje u seoskim hramovima pod carskim nadzorom)

Evolucija inta
Period I: zaetak i rane forme
Koreni oboavanja kamija u animistikim formama oboavanja prirode, dokazi u
hronikama u raznim primerima ponaanja ljudi pa i naziva boanstava, a neki smatraju da
je into isprva bio kult oboavanja predaka ili heroji- kami su bili ljudi- to je ono u ta se
into kasnije pretvara; isprva kami oboavani u hramovima, a ljudi sahranjivani odvojeno,
kasnije na istom mestu; i into nije samo autohtono razvijen- uticaji iz raznih delova Azije i
Okeanije
Fiziki univerzum podeljen na pet delova, a po vertikalnoj strukturi na tri nivoa- nije samo
motiv u Japanu ved i u drugim azijskim zemljama- zaeci japanskog verovanja u omon i
Jajoi periodu-mogude je da su mitovi odraavali metode koje su ljudi koristili da bi opstali-
magini rituali za plodnost ivotinja koje su lovili ili biljaka koje su brali
omon- dogu- smrt i vaskrsnude, razmnoavanje- jama no kami su boginje plodnosti,
verovalo se da su one predstavljene dogu figurama, a javljao se i muki falus kao objekat
za rituale; dodatni elementi- vaenje zuba ritualno, tetoviranje, kultivacija taro korena
Marebito- boanstvo gost ili duh za kog se verovalo da je uveo ovu ranu formu
poljoprivrede- taro koren- godinje ceremonije za dobrodolicu ovom kamiju koji donosi
etvu
Jajoi- pirina je glavna hrana, gatanje preko kostiju, amanizam, pirinani duh ije je
oboavanje bio bitan element ove kulture, i verovalo se da on ivi u posebnim balonima
pirina tokom etve, ovaj duh je moda Tojouke ili Ukanomitama, od ovoga se razvija
kasniji into i u kasnijim hramovima postoji posebna dvorana za potovanje kamija hrane
Tojouke
Mitologija podvlai religijsku vanost poljoprivrede- kultivacija potie iz vremena bogova
(Susanoo i Ogecuhime, Cukujomi i Ukemodi); u ovom periodu bitni dotaku- zvona koja su
zakopavana blizu poljoprivrednih polja, na njima su bili prikazi tekude vode, riba, amaca i

poljoprivrednih orua, a ovako su zakopavane i halebarde i maevi od bronze
Dravom Jamatai vladala carica Himiko, amanka, ne zna se mnogo o njenim religijskim
obavezama, njeno ime sugestira na dete ili svetenicu sunca, moda je poklonik sunca, a
njeni ljudi su u Wei chih-u nazivani ljudima vode

Period II: Od primitivnog intoa do klanskog intoa
U Kofun periodu (250-600) primitivni oblici hramskog intoa se razvijaju sa politikim
sistemom koji evoluira- animistiki duhovi dobijaju imena i funkcije specifine za svakog i
dobijaju stalno mesto na kome ih oboavaju, a kasnije u ovom periodu neki kami postaju
zatitnici odreenih klanova- uigami
U ranom delu perioda kami se smatraju samo duhovima prirode koji obitavaju u i
kontroliu neka mesta, ali poinje da se razvija koncept svetog mesta, i neke od njihovih
lokacija su bile velike stene ivakura, velika drveda himorogi, a druga onde gde su ljudi
postavili kamenje u odreenu formaciju ivasaka, ili poseeno drvede himorogi- nekad su
kami obitavali stalno na tim mestima, a nekad samo u toku festivala; mesta oznaavana
imenavom dekorisanim ogledalima, draguljima, tkaninom, maevima
U ovom periodu kami imaju rangove, bitni su bili boginja sunca i bog meseca, i oni
zadueni za kreaciju, ispod njih su kami prirode, a ispod njih kami povezani sa ljudskim
ivotima- bogovi jo uvek nisu antropomorfni niti u striktnoj hijerarhiji
Na poetku perioda, modni klanovi zahtevaju religijski autoritet koji ide sa oboavanjem
boga bitnog za regiju u kojoj su uspostavili kontrolu- kunitama i vodeni kami, povremeno
kami zatitnik postaje kami predak klana, ali jo to nije esto; Janagita tvrdi da koncept
kami potie od deifikacije predaka (koji uvaju i brane polja svojih potomaka, dva mesta
oboavanja), ali postoji mnogo dokaza za protiv- kami na vrhu ne mora biti predak klana,
nekad je to sunce, mesec ili planina, a takoe, planina ne mora biti jedini put da kami
doe kod ljude, to je i more
Kami preko mora (kamen, njegov intai, ono gde obitava), planine merdevine bogovima,
grana svetog drveta pomod pri silaenju- festivali etve i dolaska kamija preko mora
sugestira da su oni posetioci ljudskog sveta, ne njihovi preci
Nainiti svog boga u pretka nije isto to i nainiti pretka bogom- kako su bogovi postajali
preci vidi se u mitu o devojci koju nodu poseduje boanstvo, ali ona ne zna ko je on, pa mu
kai vrpcu i ujutru, kad on ode, ona ga prati i saznaje ko je i kasnije raa dete boga (Miva),
kasnije, tokom kuge, sazna se da je dete njegovo i on izvodi rituale za potovanje boga-
legenda grnara iz Koreje- sueki; ivotinjska forma boga (zmija pogotovo est motiv) to
nije pokazatelj totemizma, tu je ivotinjska vrsta povezana sa klanom, a ne samo odreena
jedinka
Kami koji su bili preci uglavnom nisu bili deifikovani preci ili heroj koji je zaeo klan ved
neki bogovi koji su ved oboavani, pa se onda odredi neki predak koji de biti povezan s

njim- objanjenje porekla i modi poglavara klanova, pravdanje monopola na sveti autoritet
koji dolazi sa svetenikim ulogama

Period III: into prvog klana do dravnog intoa
U VI i VII veku, dvor Jamato je oduzeo modnim provincijalnim klanovima mod i magijski
religijski autoritet i oni su postali plemstvo dvora kojem su bili lojalni, a koji je usvojio
njihove tradicije da pojaa autoritet cara- Amaterasu, boginja sunca, je postavljena za
pretka carskog klana i dobila je najvedu poziciju u panteonu- organizacija intoa na nivou
nacije
Preuzimanje vrhovne modi je bio spor proces, apsorbovanje lokalnih mitova, tradicija,
rituala, blaga; najpre su poglavari osigurali svoju nadmod svetovno i religijskim
autoritetom, pa se razvilo sveto kraljevstvo uz rituale i regalije- ritual za kuni no mijacuko,
postavljanje provincijalnog guvernera (prvi na toj poziciji kami koji je svoju mod
predao ljudima)- slino se deavalo i na Daiosai festivalu za postavljanje cara- deli
obrok sa Amaterasu, godinje
Povezanost careva sa bogovima Izanaki i Izanami koji su stvorili Jamato dravu, oni su
potomci njihovi, svi su svesni starih tradicija i znaju da kreacija nije samo asocirana sa
bogovima koji su povezani sa carskom porodicom- narodno verovanje u Izanagija meu
ribarima- Avai ostrvo
Klanovi govore da su potekli od bogova koji se sputaju sa nebesa nosedi regalije i druga
blaga sa sobom i neki mitovi su suvie rasprostranjeni da bi bili potisnuti kako bi samo
carska porodica bila jako povezana sa bogovima (tradicija Mononobe klana); nekad su ovi
bogovi najpre silazili na podruje Koreje (Ame no Hiboko, verovatno ga potovali korejski
imigranti)
Centralni element dravnog intoizma je oboavanje Amaterasu, boginje sunca, smatrana
vrhovnom boginjom, pa je carska porodica kroz povezanost s njom mogla da trai vrhovnu
mod nad zemljom i da svoju kontrolu time pravda, ali i drugi klanovi su potovali boanstva
sunca (Ame no Hiboko, Amateru, Amateru Mitama, Ame no Hohi- Izumo klan)
Ne zna se kako i kada je boginja sunca u Iseu izabrana da bude glavna i boginja predak
carskom klanu, i zato uopte boanstvo sunca, kada je ispoetka zatitno boanstvo
carskog klana bio Takamimusubi, koji je bio stvaralaki duh, poljoprivredni bog
(Takamimusubi alje na zemlju Hononinigija, koji je sin Amaterasu- veza sa carskom
porodicom)
Vrlo je verovatno da su isprva ribari bili ti koji su oboavali Amaterasu i propovedali prie
koje su kasnije postale centralne u carskoj mitologiji- u Nihonokiju ogledalo Amaterasu je
u Jamato selu, pa carski klan alje princezu da vri rituale u njenu ast i ona putuje
unaokolo sa ogledalom i stie do Isea i tu je nastao hram ovoj boginji- pravdanje osnivanja
hrama u Iseu i slanja princeze da bude aman u Ise hramu- verovatno izmiljena legenda,

Nakatomi i Inbe pratioci, visoki svetenici
Nain na koji je Amaterasu usvojena kao glavna boginja moe biti slededi- preko korejskih
kraljevstva saznaju za oboavanje sunca u kraljevskoj porodici, moraju biti jednaki s njima
po poreklu i osedaju da moraju da imaju iskljuivo svog boga, Takamimusubi nije primeren
jer ga i drugi oboavaju, biraju Ise hram jer nema mnogo onih koji bi se suprotstavili
njihovom preuzimanju ovog lokalnog boanstva; preuzimaju ceremonije i verovanja ali i
regalije
Mitovi o sakrivanju sunca u pedini i o svai izmeu sunca i meseca, sestre i brata priani
meu ribarima Isea
Daiosai je bio ritual u kome klanovi potvruju svoju vernost carskom klanu, a carski klan
preuzima lokalna verovanja, ali i snabdeva lokalne hramove svetim blagom, finansirali su
izgradnju hramova jer je to bio jedan nain da povedaju autoritet i da kontroliu sve na
lokalnom nivou; razlog za stalne graevine je moda bio da se tu postave intai, sveti
objekti u kojima su obitavali kami, to su nekad bila sveta blaga za koja se smatralo da je
kami doneo sa sobom kada je siao sa nebesa- ogledala, maevi, dragulji
Na popularnom nivou se verovatno i dalje zadrao popularni into pored ovog carskog
intoa, ali je bio pod uticajem koncepta intai i konstrukcije stalnih hramova

Period IV: Sazrevanje dravnog intoa
Poslednji stadijum evolucije ranog intoa je paralelan sa pokuajem centralne vlade da
izgradi birokratsku dravu kakva je bila u Kini i tada religija i politika utiu meusobno
jedna na drugu dosta, postoji politika potreba da Jamato kralj postane car u kineskom
stilu pa se forsira stvaranje into hijerarhijske strukture i organizacije, akcenat je na caru
kao detetu sunca- njegove funkcije ostaju vie svete nego sekularne, to ga naposletku
izoluje iz politike
Od sredine VII veka do kraja VIII veka je ricurjo period (kineski administrativni i kazneni
zakon) i tada se sve modeluje prema birokratskim formama i legalnim praksama Tang
Kine- dvor postaje gotovo savrena replika kineskog dvora, makar povrinski; razlika
ingikan koji je na istom i vedem nivou od Daiokana i koji preuzima kontrolu nad svime
to je vezano za into
Postavljani su poglavari klanova kao nadzornici distrikata i to je znailo da im se potvruje
sekularni i spiritualni autoritet od strane kralja
U ovom periodu je nareeno sastavljane Koikija i Nihonokija, a sastavljaju se i
informacije i tradicije provincija drugih klanova Fudoki- politiko jedinstvo kroz fokusiranje
na dravnu zvaninu verziju mitova i istorije- Amaterasu i Takamimusubi postavljeni na vrh
panteona, a svi bogovi podeljeni na bogove nebesa i zemlje; oni koji su se spustili s Neba
su nebeski, oni koji su ved bili na zemlji su zemaljski
Tri boanstva Fuivara (Nakatomi) klana postaju bitna u ovom periodu

Koiki pripoveda mitove u loginom sledu, od postanka do boanskog roenja prvog
ljudskog vladara, i sve prie povezuju cara sa boanstvom stvaraocem- prva knjiga o
vremenu bogova, druga o kasnijim potomcima posle potomaka Onamudija, od immua
Vladar poinje da bude posmatran kao inkarnacija boga, najvaniji ritual Daiosai gde car
komunicira sa bogovima i deli obrok s njima (prvo Takamimusubi, a kasnije s Amaterasu) i
akcenat je stavljan na afirmaciju carskog autoriteta
U ovom periodu into je bio na putu da postane ustanovljena religija drave, ali
poljoprivredni elementi su zadrani- ruenje i ponovna izgradnja hrama u Iseu, kao u ranija
vremena kad su kamiji obitavali samo tokom etve ili festivala u tim mestima, pa su ruili i
svake godine ponovo gradili
Tokom ovog perioda into je izazvan od strane budizma to na kraju vodi do toga da se
stvori sinkretika verzija vere- bilo je nesuglasica meu klanovima koji su podravali
budizam i onih koji su smatrali da se njihovi kamiji smatraju uvreenim zbog uvoenja
strane religije, ali budizam je bio magijski, podravao je dravu, i cara, integralni deo
kineske kulture koji de sigurno ojaati dravu; irio se meu plemstvom i graeni su
hramovi i postavljani monasi, davane im sutra i pozivani da ih itaju- dobijali su rangove i
funkcija budizma bila je da osigura dobrobit drave svojim ritualima
Oni plemidi koji su podravali budizam nisu zapostavljali intoizam, imali su drugaije
funkcije- into je objanjavao poreklo i inio svetom poziciju i funkcije cara, a povezivao je
dvor sa animistikom prolodu, a budizam je imao metafiziki pogled na svet i
sofisticirana uenja i koriden je taj red da se podri carsko pravo na tron, ali i dalje je into
bio glavni element koji mu je osiguravao pravo na vladanje
Sinkretizam izmeu dve religije- kami su korak iznad ljudi, ali im je i dalje bio potreban
spas budizma, a s druge strane, bogovi su posmatrani kao uvari budistikog zakona-
budistika svetilita ingu-i graena kod velikih into hramova i budisti su itali sutre
kamijima, a kami su nazivani bosacuima; budizam je takoe uticao na into umetnost i
arhitekturu, pre toga nije bilo slika kamija, a arhitektura hramova postaje sloenija i vie
ekstravagantna
into nikad nije razvio metafiziki pogled na svet ili etiki sistem, ali se i pored toga
zadrao u japanskom verovanju- budizam je imao dovoljno metafizike i etike za obe religije,
a into nastavio da se fokusira na ljudske osnovne strahove i da im daje nadu da se to
moe spreiti natprirodnom intervencijom

Civilizacija 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Civilizacija 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Drava Jamato

Odnosi sa kraljevstvima Koreje

You might also like