19 Apstraktni ekspresionizam i nova ameriéka umetnost ovoredi 0 etrdesetim godinama, ameritki.stikar Barnit Njumen (Barnett Newman) se se¢ao kako st ‘umetnici njegove generacije; ‘oseéali moralnu krizu sveta koji poseé, sveta, koji su opu- stofil ckonomsta kriza i okrutni rat, i bilo je nemoguce sevarati slike kakve soo mi stvarali— cveée,ledeée akzove i ude koji svirau violonéelo... Mi smo dodivljavali krizw morala pri jzboru tema Neposredino nakon sro su Sjedinjene Dréave ule u rat, 1942. godine, sikarstvom su jo8 uvek dominirali socijalre- alizam i regionalizam (videti poglavlje 18). Rat je inicirao stimulanse koji su doveli do stvaranja prve 2naéajne ori- ginalne struje u istoriji ameridkog slikarstva, apstraktnog ckspresionizia, ili, kako ga éeiée nazivaju, Njujortke Sko- le, Raspoloienje uslovljeno ratom — oseéanje otudenosti i gubitak vere u stare sisteme i stare oblike izradavanja ~ navelo je umetnike da istrae Sicoki dijapazon misli, od egzistencijalizma, do teorija Frojda i Karla Gustava Junga. Razaranje evropskih centara kulture tokom rata stvorilo je prazan prostor koji je Njujork trebalo da popuni. Staviie, politika polarizacija i Hladni rat dali su tezinu onome sto se smatralo kvintesencijalnim amerikanizmom apstrak tnog ekspresionizma — vitalnost, spontanost i pouzdanje = stvarajuéi popalarnu sliku Zapada, koja je stajala kao procivteza sumornoj, osiromatenoj i drlavnoj komuni- stizkoj kuleur. Ulazak u novu arenu: ob! apstraktnog ekspresionizma Grupa razligitih umetnika se protivila svim oblicima soci- jalnog realizma i svakoj formi umetnosti koja podseéa na nacionalizam, Iavestan broj umetnika je odr#avao veau sa ameritkim zapadom i Zak zauzeo antievropski stav. Ko- liko god da su se divili Mondrijanu, koji je u Njujorku bio prisutan jo¥ pre 1940. godine, oni su, smatrajuei je trivijalnom, odbacivali Gistu geometrijsku apstrakeiju koju je promovisala grapa Ameritkih apstraktnih umet- nika (AAA). S druge strane, odnos novog pokreta prema evropskim nadrealistima (podsetimo, neki od njih st se pted rat sklonili u Njujork) bio je od presudnog znagaja. 410 POGLAVUE 19 Amerikance je posebno privukao organski, apstrakini, au- tomatizovani nadrealizam Mata, Miroa i Masona (vide- ti poglavije 15), Kako je u Njujorku Ziveo od 2939, do 1948. godine, Mata je doprineo uvodenju ideje psiholo’- kog automatizma u apstraktni ekspresionizam, Medutim, Amerikance novi metod nije toliko zanimao kao sredstvo, da se cksploatite podsvest, Kaliko kao oslobacajuca proce- dura koja vodi ispitivanju novih formi, ‘Umetnicki svet, tokom éctrdesetih, nije bio koherentna zajednica. Iskustvo rada u okviru Federalnog umetnickog, projekra stvorilo je odredenn bliskost medu umetnicima, medutim, umetnici, koji su se okupili oko neformalne Njujorske skole, sastajali su seu ateljeima, kafeima i ka- fanama Grinié Vilid?a kako bi razgovarali (ponckad se sukobljavali) o gorucim umetniékim pitanjima. Galerija Pegi Gugenhajm, Umetnost ovog veka, okupila je mlade stvaracce, kao Sto su bili Kliford Stil, Robert Madervel (Robert Motherwil} i Dickson Poiok. Jedan broj trgo- vaca umetninama, alii kritidara, posebno formalista Kle- ment Grinberg (Clement Greenberg), Harold Rozenberg, (Harold Rosenberg), kao i Tomas Hes (Thomas Hess), poteo je da podréava novi pokres. Poseban uticaj ostvarila, je Grinbergova koncepcija modernizma. Na predavanju, koje je odriao 1954, godine (objavijeno je 1961. pod na- slovom Umetnost i kultura), on je izneo ideju o sposob- nosti umetnosti da s¢ snazino veie za Zovekovo iskustvo, postoji nezavisno od svakog predstavijatkog kevaliteta koji ona mote posedovati. Najenaéajni muzeji su daleko spo. rije prihvatali novi pokret. Muze moderne umetnosti je sredinom éetrdesetih otkupio dela nekolicie ovih umet- nika i ukijutio njihove radove u grupne izlozbe poswecene savremenoj ameritkoj tunetnosti. Neka vrsta medunarod- fe apotcoze apstraktnog impresionizma odigrala se jo8 pre 1958, godine zahraljujuci izlozbi Novog americkog, slikarstvat", koja je prikazana u osam evropskih zemalja Inlozba je dosla u trenutku kada su ameriéki novac i po- pulatna kultura preplavile Evropu, ina taj natin potvedila ameti¢ku dominacju i na polju visoke kulture. Mada apstraktni ekspresionizam nosi onoliko razliti- tosti koliko su razligiti umetnici koji su se ajime bavi, mit ipak moiemo razaznati dve glavne tendencije, Prev bi Sinilo takozvano slikarstvo akcije (gestural painting), ‘APSTRAKTINY EKSPRESIONIZAM | NOVA AMERICKA UMETNOSTkoje se zasnivalo na razligitim vrstama spontanosti i je- dinstvenosti umetnikovog dodira, njegovom ili njenom rukopisu, i empati¢koj ceksturi boje. U tu straju bill su ukfjuéeni znagajni umetnici, medu Kojima Dickson Po- lok (Paul Jackson Pollock), Vilem de Kooning (Witiem de Kooning) i Franc Kisjn (Franz Kline). Drugu stru- ju Ginilo bi slikarstvo obojenih polja, zasnovano na ap- strakeiji koja se ispoljava kroz. velike, unificirane obojene obtike ili povedine. Predstavnici ove struje bili su Rotko, Njumen, Stil i Gotlib, alii, donekle, Madervel i Rajnhart. Nekolicina ovih umetnika je 1948. godine osnovala ne- formalnu 3kolu, nazvanu Umetnikove teme. Ujedinilo ih je njihovo uverenje da apstraktna umetaost moze izraziti univerzalne, vanvremene teme. Kao ito su izjavili u pi- smu, poslatom Njijoré zajmsu: ,Ne postoji dobra slika ni 0 Gemmu*. .Mi evrdimo da je tema od presudnog znadaja, napisali su, a da je samo vabidna ona tenoa koja je tragi nai vanvemen. Cak i kada je najapstrakenija, umetnost Rotkovih dela moze preneti smisao ,tragedife, ekstaze i sudbine Slika kao dogadaj: eksperimenti s gestom Harold Rosenberg je, 1952. godine, iskovao feazu yakei- ‘ono slikarstvo" kako bi opisao proces kojim se spontani gest ovekovetuje na platnu. On je napisao: U jednom tren potelo da se otkriva platno pre kao arena u kojoj ecba delovati, nego kao prostor na kome teba reprodukavati, ponovo dizajnirati, analizica ili ,zeezt* predmer, svar ni ili zamiSlen. Ono Sto se na platnu pojaviuje nije slka, veé dogadsj svakom od slikara, postepeno je Ono, Sto termin akciono stikarstvo nije mogao da izra- 1, jeste ravnote2a koju su umetici uspostavili izmedu predumisljaja i spontanosti, izmedu kontrolisanog i ne- otckivanog. Hofman Kerijera Hansa Hofimana (Hans Hofimann, 1880-1966) spaja dva sveta i dve generacije, Roden u Bavarskoj, Ho- finan je, izmedu 1903, i 1914. godine, Ziveo i studio u Paria gde se upoznao sa modernim pokretima, od neo- impresionizma, do fovizma i kubizma, Bio je veoma bli zak sa Robertom Delonejom (videti poglavije 10), dij su. ideje o strukturi boje imale presudni uticaj na njega, Svoju prvu Skolu Hofman je orvorio Minhenu 1918. godine On se, 1932, godine, preselio u SAD, gde je predav2o, prvo na kalifornijskom univerzitetu, potom u njujorskoj Ligi seudenata umetnosti i, konaéno, sopstvenoj, Skoli lepih umetnosti Fans Hofman* i n Prinstaunu (drzava Masaénsets). U centru njegove painje kao slikara, profe- sora i teoretiéara bili su koncepti piktoralne strukture, 22 snovani na athitektonskim principima éiji su Koreni bili v kaubizmu. Ovo ga, mediutim, nije spredavato da se isproba POGIAYUE 19 1 najslobodnijim oblicima automatskog slikarstva. Jedan broj ovih radova, nastalih stedinom éetrdesetilr godina, anticipirao je Polokov dvipinyy (engl. prskati) ‘Tokom postednjih dvadeset Sest godina Zivota Hof- man je pravio najrazlitije apstrakcije, od peeciznih, ali slikarski geometrijskih, do onifs koje pripadaju lirskcom, ekspresionizmu. U svojim najpoznatijim radovima on se Koristio pravougaonim plofama guste boje, koje su pa- ralelne sa ivicama slika (sl, 19.1), demonstrirajuci svoju ideju o boji kao napravi 2a kreiranje prostora. Obojeni pravougaonici istitu poetiku. povrdine sfike, istovreme- no se priblifavajud i udalujudi, stvarajudi, kako je sam Hofman govorio, ,guraj-povuci efekat. Kao i ajegov nematki kolega, takode cmigrant, Jozef Albers, Hof man je bio jedan od najanaésjnijih pedagoga i teoretigara lumetnosti u SAD, a njegov uticaj na generaciju mladih slikara, kakav je bio Li Keesner (Lee Krasner) (videti sl 19.14), i kritidaca, kakay je bio Klement Grinberg, bio je ogroman, 19.1 Hons Hofman, Kopijo, 1959-60, ulje na platnu, 1,9 11,23 m, Murej Solomon Gugenhajme, Njujork APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM | NOVA AMERIKA UMETNOST 411Gorki Jermenin, Ackil Gorki (Archile Gorky, pravo ime Vostanik. Manoog Adoyan, 1905-1948) je bio podsticajna figura tokom prvih godina postojanja Njujoréke Skole. Pretezno, je bio samouk, a njegovo delo predstavlja presudnt veza izmedu evropskog nadrealizma i americkog apstraktnog, 19.2 Adil Gork, Ummeinik so modelom, oko 1929-36, ulie na plotny, 152,4 x 127 cm, Nacianalne golerija umemosi, Vosington 19.3 Adsl Gorki, Diigerica je petlove kresto, 1944, ulje na plain, 1,9 x 2,5 m, Umetnitka golerija Clbrojt-Noks, Befalo, Nivjork 412 POGIAVLE 19 ckspresionizma. U Sjedinjene DrZave je stigao 1920, go- dine, beiedi od turskog genocida nad jermenima. Nje- govi rani eksperimenti, bilo sa figuracijom, bilo sa ap- strakcijom, bill sa pod snaznim uticajem, prvo, Sezana, 2 kasnije, Pikasa i Miroa. Dosegao je izeazajni figuralni stil u kompoziciji Umemnit sa modelom (sl, 19.2), radeno} prema staroj porodiénoj fotografiji, na Kojoj je umetnik, snimljen sa majkom, mnogo godina pte nego 3to je ona, na njegovim rakama, umtla od glad. Veé potetkom éetrdesetih godina Gori je razvio zreli stil, izuzetno originalan nagin izrazavanja nastao kombi- novanjem hibridnih formi i bogate, fhtidne boje. Jedan od njegovih najambicioznijih radova, Déigerica je petlo va kresta (sl. 19.3), kompozicija je velikog formata koja istovremeno nalikuje divljem, Sirokom pejzntu i mikro- skopski detaljnoj anatomiji. Gorki je kombinovao skrive- ne, ali prepoznatijive oblike, kao Sto si kandi ili perje, sa otiglednim sekstalnim oblicima, koristedi se, pri com, bilistavim bojama i stvarajaci atmosferu nabijenu eroti kom. Njegove biomorthe predstave s jedne strane dugu- jn mnogo Kandinskom i Mirou, éija je dela poznavao, a ‘a druge, nadrealistignom automatizma Masona i Mata, koji su tokom éetrdesetih boravili u Njujorku, Iste godine ada je napravio ovu sliku, Gorki je upoznao Andre Bre- tona, samozvanog Vodu nadrealista, Koji se zainteresovao za njega i organizovao izlozbu njegovih radova u jednoj njujorskoj galerij Mada je odabrana tema vitezuatna, Betrodbol je jedna od ai istoimene kompozicije koje je Gorki sagradio oko centralne slike Eoveka na konju, Nadelikatnu konstrukeiju, _umetnik je postavio tanke namaze prigusene boje, ostav- Ijajuct da se potezi Getke jasno vide. Dinamigna ravnote#a APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM | NOVA AMERIKA UMETNOSTiamedu reprezentativnog i figuralnog motiva dopala se sayremenicima Gorkog, Posle niza traumatignih dogada- ja, Gorki je izvr3io samoubistvo u svom ateljeu, upravo u vreme kada su apstraktni ekspresionisti, éija su dela bila pod njegovim uticajem, bili u najvegem usponu. Vilem de Kooning Mada nije bio med prvima koji su se predstavili javnosti tokom deirdesetih, Vilem de Kooning (1904-1997) je bio centratna figura apstraktnog ekspresionizma. Roden u Roterdamu, ut Holandiji, De Kooning je profao stroge studije na tamoSnjoj Akademiji (Academie van Beelden- de Kunsten en Technische Wetenschappen). U Sjedinje- ne Drdave je do8ao 1926. godine i tokom tridesetih je polako napredovao od soboslikara, preko komercijalnog dizajnera i amatera, do profesionalnog slikara. Od najve- eg znataja je bio njegov susret sa Stjuartom Dejvisom, Gorkim i Dzonom Greemom (John Graham), ,trojicom, znajpametnijih momaka na sceni, kako ih je sam nazivao. Zajedno su esto odlazili u Metropoliten muzej, gde su mogli videti dela antiékih i starih majstora. Mada svoje radove nije izlagao sve do 1948, godine, De Kooning je jo pre 1940. bio siva eminencija medu mladim stikarima ceksperimentatorima Jedan od najznaéajnijih aspekata De Kooningovog ta- lenta bila je sposobnost da se kreée izmedu reprezenci tivnog (konkretnog) i apstraktnog, jer ih on nikada nije smatrao nepomisljvim. Tokom sedamdesetih je nastavio da pravi figuralno slikarstvo, a aki na slikama koje su nj blize apstrakciji nalazimo tragove aluzija na figuru. ,Cak i apstraktni oblici moraju posedovati sliénost’, kazao je on, Krajem Gecrdesetih godina De Kooning je napravio seriju smelih ceno-belih apstrakcija u kojima je u patpunosti asi- milovao naéela knbizma, a koja je preobratio u dinamigan, slikarski idiom. Koristeti se gotovim, fabrickim bojama 2a email, on je napravio kompoziciju Stika (sl. 19-4) na 19.4 Vilem de Kooning, Slika, 1948, email i ulje na platny, 108,3 x 142,5 cm, Muze] moderne umetno: Nivjork POGLAYUE 19 19.5 Vilem de Kooning, Zeno, |, 1950-51, ulje ne plainy, 1,9 x 1,47 m, Muze| modeme umetnosti, Njujork ojoj prevladava ctna, Po ovoj ne-boji, on je raSicio mretu belih finija, ponekad dopuftajuéi da one same potekw po- vi8inom, Ockrivamo izvesne prepoznatljive forme — i mukavicu u gornjem desnom ugha. Ostatak slike sadrZi figuralne reference unutar ritmignog toka linija, éime su stvorente rudimentarne forme koje funkcionigu kao kakav karakteristifan stenografski znak 2a Ijudsko telo. Muze} moderne umetnosti je otkupio Stikx kada je ona bila izlo- ena u otviru De Kooningove prve samostalne iziozbe w Njujorku, a De Kooning je javaosti postao poznat kao jedan od pionira novog stila U isto vreme kada je pravio svoje crno-bele slike, De Kooning je radio i na slikama sa Zenskim likovima. Naj: poznatije platno iz ove serije, Zena I (sl. 19.8), zapoteo je 1950. godine. Ova monumentalna slika ¥ene u kupa- em kostimu predstavlja snanu, pomalo odbojnu, ali hi- pnotiénu evokaciju Zene kao seksualnog simbola i boginje plodnosti. Mada snaian slikarski potez deluje kao impro- vizacija, De Kooning je na slici radio osamnaest meseci, strugao njenu povrdinu, popravijao slik i, usput, napravio bezbroj crteZa sa istim motivom. Kada su, 1953. godine, slike Zena izlogene, kriti8ari su ih ocenili kao mizogene, ne uspevajuci da na njima vide dozu humora, Sto je raz0- Garalo De Koonings i on je jednom prilikom rekao da je njegov rad ,obavijen melodramom vulgarnosti®. Tvedio je da njegove slike imaju veze sa ,slikanjem ene u svim epohama, sa svim idolima', pri demu je mislio na getku APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I NOVA AMERICKS UMETNOST 413vencru, renesansne aktove, Pikasove portrete i ameritke filmske 2vezde i njihove velike, izveitaéene osmehe. I t0- kom kasnijih godina, kada god bi mu neko postavio pita- nje vezano za slike Zena, De Kooning je naglasavao dvoj- nu prirodu njihovog seksualnog identiteta, twrdedi da su ajihovi koteni u Zenskom principa, unutar ajega samog, Sredinom éetrdesetih De Kooning je pravio takozvane sapstraktne urbane pejzaze" koji, svojim oStrim linijama i sukobljenim formama, odrazavaju Ziva, Zustra amos- feru njujorékib ulica. Na slici Godam njuz: (sl. 19.6), De Kooning je ugljem vukao po viainoj boji, stvoriv’i tako ‘vmudn atmosferu koja pulsira u ritmu metropole, Ovo je suitinski primer akcionog, apstraktnog ekspresionizma, emocijom nabijenog gesta, koji je svuda vial. ‘Tokom Sezdesetih, De Kooning se preselio u veliki, svetli atelje na Long Ajlendu gde je nastavio isteazivanja nna temu Zene, mada, kako je sam kazao, w ,prijateliski- jem i pastoralnijem* duh. Na kompoziciji Dre figure pejenéu (91. 19.7) gotovo je nemoguée razzznati figure medu barokno razbarusenim likovnim sredstvima, De Kooning je i tokom osamdesctih nastavio da pravi odlié- ne slike (zbog bolesti je prestao da radi 1990.) i, mada su ta dela mahom apstraktna, moguée je, medu krivudavim, prevojima boje, naslutiti figure (s1. 19.8). Uz katakteri- stitno osvetljenje, nezma paletu, koju gine rudigasta, Zuta, zelena, plava i bela, De Kooning je umirio svoj, nckida snaini potez, dosegavéi gotovo rubenovski elegantan tok bojenih oblika 414 POGLAVUE 19 19.6 Vilem de Kooning, Gadom njuz, 1955, ulie na plainu, 1,75x2 m, Umetnigke gelerija Olbrait Noks, Bafalo, Niujork ne plainy, 1,8x2 m, Gradski muze). Amsterdam Polok De Kooning je govorio da je Déekson Polok (1912- 1956), svojom radikalnom rchnikom dipinga (kapijanjc), kkrajem Setrdesetih ,probio led. Polok je dosao sa zapada, rotutnjao njujor’kom umetnigkom sccnom, Ziveo barno,, APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM | NOVA AMERICKA UMEFNOSTopijao se i pogino u saobraéajnoj nesre¢i kada mu je bilo, Getrdeset étiri godine, Postao je mitska lignost, Vee na samom poéetku pedeserih on je bio medunarodni simbol novog ametitkog slikarstva i ostao simbol posleratnog, umetnika. U Njujork je stigao iz Kodija (drzava Vajo- ming), preko Arizone i Kalifornije, Polok je bio student ‘Tomasa Harta Bentona (videti sl. 18.32) u Ligi studenata umetnosti. Tzjavio je, da je njegov profesor predstavljao ono protiv éega je, naknadno, trebalo reagovati snazno*. POGIAVLE 2 19.8 Vilem de Kooning, Pirat (Bez nosfova Il), 1981, ulje ng plainy, 2,2 « 1,9 m, Muze| modeme umetnosti, Niviode Ipak, postoji veza izmedu njegovih apstraktnih arabeski i Bentonovih ritmiénih figuralnih obrazaca. Rajderovi. pej- ath (videti sl. 2.63), radovi meksigkih muralista (videti sh 18.55 i 18.57) i automatitki metod Masona i Miroa bili su znaéajan izvor Polokovih ranih, veoma izraajn sla. ‘Muzej moderne umetnosti je, 1939. godine, priredio ve~ lik izlozbu Pikasovih dela j to je bio dogadaj koji je kao katalizator delovao na umetnike kakvi su bili De Kooning. i Polok. Oni su pokuéavali da eamumeju Pikasoy rad, uée ‘od njega i sagrade viastiti, nezavisni stil Polokove slike, nastale sredinom Eetrdesetih, na koji ma je primenjen izvestan stepen stvamne ili nagovestene figuralnosti, bile su sirove i tamne, Upuéivale su na Pi- asa, ali su istovremeno bile pune samosvojne, nervozne, brutalne energije. Na slici Cuvari tajne (sl. 19.9), nastaloj 1943. godine, shematizovane figure ceremonijalno stoje sa obe strane velikog pravougaonika, mofda stola, olta- ra ill posmrtnog oda. Pas éuvar, mozda raden po uzoru na Tamarove Zivotinje (videti sl. 18.60), ledi u podnogju, Polok, koji je platno pokrio kaligrafskim, tajanstvenim ‘nacima, koji nalikuju kakvom privatnom hijeroglifskom pismu, otigledno je poéeo od éitljivih oblika, koje je po- stepeno sakrivao. Kasnije je rekao svojoj supruzi slikaeki Li Kresner: ,lzabrao sam da sakrijem slike". Prizori su detaljno analizirani u okviry Polokovih interesovanja, tkljugujudi ritualno slikarstvo Navaho indijanaca, afticke skulpture, preistorijsku umetnost i egipatsko slikarstvo. ‘Neki analitigari su otkrili jangovske teme u izrazito psiho- logkom sadréaju Polokovih ranih radova, Jungove teorije 19.9 Diekson Polok, Covari Tojne, 1943, ule no plainy, 1,2 21,9 m, Muzej modeme umetnosti, zbirka Alberta M. Bendero, fand Alberta M. Bendaro APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM | NOVA AMERICKA UMETNOST 415