ПСИХОАКТИВНE СУПСТАНЦE

Психоактивним супстанцама (скраћено ПАС) називамо све оне материје које мењају
стање свести, опажање, мишљење, расположење, понашање. Због разноликости ових супстанци,
све више се уместо ужег термина ДРОГА користи термин психоактивна супстанца. Термин
ДРОГА обично користимо за илегалне (законом забрањене) психоактивне супстанце.
Једна од најважнијих ствари које треба разумети када су дроге у питању, јесте да оне
показују различито дејство код особа које је конзумирају. За једну особу конзумирање дрога
може бити животно опасно, за неку другу особу је „мање опасно“, али увек штетно! Нарочито је
опасан новонастали тренд конзумирања више дрога одједном, што неретко може довести до
тровања опасних по живот човека.
Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени,
али и илегални и законом санкционисани. По тој основи супстанце се деле на:
 медикаменте: аналгетици, седативи и сл,
 алкохол, кафа и дуван - чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
 дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
Савремене класификације болести дефинишу све поремећаје здравља до којих може доћи
због узимања психоактивних супстанци. Међу њима најважнији су појмови акутно тровање
(интоксикација), злоупотреба и зависност од супстанце и апстиненцијални синдром или криза.
Акутна интоксикација је пролазно стање које се јавља по уношењу психоактивних
супстанци, када долази до промена психичког функционисања, са променама стања свести
(најчешће се видја појачана будност или поспаност-зависно од тога која је дрога у питању),
измењеним мисаоним током, понекад појавом халуцинација. Такође се мења и расположење,
може доћи до еуфорије, али и страха или напада панике, код марихуане на пример. Понашање се
такође мења од хиперактивног и убрзаног, са мноштвом покрета и пренаглашеним испољавањем
емоција до успореног, летаргичног, где особа делује поспано и одсутно. Трајање ових промена је
различито и зависи од врсте унете супстанце (на пример, акутна интоксикација хероином траје
до 8ч, а код марихуане 3-5ч). У случају да се узме прекомерна доза супстанце која може да
доведе и до смртног исхода говори се о предозирању (енгл. overdose).
Злоупотреба је периодично узимање психоактивне супстанце које доводи до оштећења
здравља, било физичког (као у случајевима хепатитиса код уношења дроге нестерилним
шприцевима) било менталног (на пример, епизоде депресивних стања код интензивног
конзумирања алкохола).
Зависност од психоактивне супстанце подразумева постојање бар три од наведених
симптома: жудња за узимањем супстанце, физички апстиненцијални синдром када се употреба
супстанце прекине, толеранција на дејство раније ефикасних доза супстанце, заокупљеност
супстанцом, запостављање других интересовања, велики утрошак времена за набављање и
узимање супстанце, као и настављање узимања супстанце и поред знања о њеном штетном
дејству.
Постоји психичка и физичка зависност од психоактивне супстанце. Алкохол, седативи и
опијати доводе и до једне и до друге, остале дроге углавном доводе до стања психичке
зависности чији симптоми некада могу бити врло изражени и утицати на погоршање целокупног
психофизичког стања зависника.
Апстиненцијални синдром или криза (у жаргону) представљају групу симптома који се
јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна. Почетак и ток
апстиненцијалне кризе је временски ограничен и зависи од врсте и количине супстанце која се
узима. Симптоми апстиненцијалне кризе могу бити изражени на психичком и на физичком,
телесном нивоу.
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено
узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и
алкохола појачавају њихова дејства. Млад организам тешко подноси таква мешања, често имају
рупе у сећању, уопште не знају шта су радили, може да дође до тешког тровања организма, а
било је и смртних случајева. Адолесценти воле све да пробају, радознали су и не размишљају о
последицама. Често се воде мотом: „Нећу да ме старост пита где ми је била младост, лудост” и
без размишљања ће посегнути за оним што им се нуди. У осмом разреду другарице те исмевају
ако не пијеш кафу јер је тада актуелно гледање у шољу. Онда те исмевају ако не желиш да
пробаш алкохол. Наговарају те, мешају различита алкохолна пића, ако не пробаш, бићеш
одбачен. Уз кафу иду цигарете, уз цигарете алкохол, уз алкохол психоактивне супстанце. А све
изазивају зависност, мање или више су штетне, разика је само да ли утичу и на расуђивање.
Адолесценција је један од битнијих фактор ризика за почетак злоупотребе психоактивних
супстанци. Ово је преломни период у животу човека када од детета постаје одрастао човек,
битне промене се дешавају свим адолесцентима, јер долази до:
 стицања полне зрелости и бира се емотивни партнер,
 бира се професија и завршава процес едукације,
 одвајања од породице и осамостаљивања,
 формирања система моралних вредности и принципа битних за једну личност који
најчешће представљају збир свих особина и моралних принципа различитих модела за
идентификацију (родитељи, учитељи, родјаци, вршњаци, медијске личности и идоли и
сл.) и одређује се сопствени систем вредности сваке особе по коме се она влада и који
је обично ускладјен са општеважећим и признатим вредностима и нормама.
За неке адолесценте ово је мучан период конфузије идентитета који тешко подносе.
Неретко се код зависника од дрога дешава да, због малог капацитета за подношење тензије,
изаберу да се определе и идентификују управо са оним што старији не препоручују и изричито
су против, јер је то лакше него да сами проналазе и одређују шта ће прихватити, а шта не. Код
особа са потешкоћама у сазревању адолесценција је често преломни моменат када се уочавају
прве озбиљније тешкоће у прилагодјавању захтевима средине. Испит зрелости не полажу они
млади који имају проблема са прихватањем ауторитета родитеља, професора и институција, они
често бирају тзв. „негативни идентитет”. Делинквенција, промискуитет, експериментисање са
дрогама су само део понашања коме су склони они млади који воле ризике, изазове, који не
уважавају искуства претходних генерација и желе све сами да искусе, да стекну свој суд, да
доживе јаке емоције и снажне стимулусе.
Сматра се да су млади који имају проблема у сазревању и показују одређене поремећаје у
понашању (лоши односи са породицом, вршњацима, професорима, неуспех у школи, бежање од
куће и сл.) у повећаном ризику да пробају дроге. Таква деца обично су неприхваћена у својој
околини, друштву у школи, што изазива осећање несхваћености и отуђености. Посебно је
ризично ако у њиховој околини има оних који већ узимају дроге, тј. ако се друже са наркоманима
или ако у породици постоји проблем зависности. Ако је родитељ алкохоличар или и сам узима
дроге, коцка се и сл. његово дете ће лакше и само постати зависник.
Прва дрога која се проба је у већини случајева марихуана, а број оних који је учесталије
конзумирају све је већи. Имајући у виду да су последице узимања марихуане дискретније и у
почетку се углавном не запажају промене начина живота онога ко је узима све чешће, многи
мисле да је ово безазлена и нешкодљива дрога. Вечина младих верује да неће постати зависни,
да марихуана у ствари и није дрога, као и да могу да престану кад год пожеле. Статистике
указују на то да је већина лечених зависника прво почела са марихуаном. Од свих оних који су у
животу бар једном пробали марихуану мали је број оних који наставе да је узимају или прелазе
на друге дроге, али се тај број све више повећава у савременом друштву. У нашој средини од
ових других дрога које се често користе најзаступљенији је хероин, али и екстази. У свету,
нарочито у развијенијим земљама поред хероина, често се злоупотребљавају и кокаин,
амфетамини, а такође екстази и најразличитији облици синтетичких дрога чије је дејство
углавном стимулативно.
Узимање дрога је у толикој мери штетно по здравље човека, чији мозак и организам
еволуцијом нису припремљени за стално излагање њиховом дејству, па су у друштву дроге и
неприхваћене управо због тога што угрожавају развој и сам живот човека који их узима, а лоше
утичу и на његову породицу, посао и друштво у целини. Али и поред тога многи млади пробају
дроге, данас далеко више и лакше него ранијих деценија, најчешће наводећи радозналост и
утицај вршњака као примарни разлог за то. Многи млади мисле да су неке дроге опасне, а неке
не и најчешћа заблуда свих наркомана је да неће изгубити самоконтролу кад почну са узимањем
дрога.
Прве промене код наркомана се јављају на социјалном плану. Они полако мењају своје
друштво и све више се друже са особама сличним себи, са којима могу да буду отворени,
размењују дрогу или је несметано узимају. Пријатеље из периода пре узимања дрога избегавају,
измишљају различита оправдања што се не виђају са њима јер немају више заједничких тема за
разговор, а и вероватно се плаше да ће их разоткрити, критиковати и убеђивати их да треба да
престану. Запостављају своје обавезе према учењу или послу, често позајмљују новац или лажу,
чак и краду новац из куће. Касније када им треба све више и више новца неретко препродају
дрогу, баве се крађама и сл, улазе у криминал.
Оштећења здравља јављају се и локално, тј. на месту уласка дроге, на пример инфекције
коже због узимања дроге нестерилним иглама, али могу бити штетна и за цео организам. Може
доћи до инфекције бактеријама или вирусима који се преносе зараженим иглама или сексуалним
односима са инфицираном особом. Најпознатије инфекције које се добијају овим путем су
вирусима ХИВ, хепатитиса Б и Ц. Токсичко дејство дрога нарочито оштећује јетру и бубреге,
преко којих се оне метаболишу и елиминишу из организма, али и мозак, срце, плућа, крвне
судове.
Породица је место где се нормално проблеми прво уочавају, међутим породице зависника
обично нису у стању да региструју проблем и да га реше. Родитељи углавном не желе себи да
признају да је њихово дете наркоман, вероватно не желећи да признају соптвени пораз као
родитеља. Такође верују свом детету које често лаже да жели да остави дрогу, да му је жао што
их је разочарало и повредило, чекајући моменат да и украде новац и оде по дозу. Школа је
следећа инстанца где се поремећај понашања адолесцента уочава, а ако ни на овом нивоу
проблем није могуће решити, као што је то често случај код зависника од дрога, онда се помоћ
мора потражити у специјализованој здравственој институцији.
Лечење наркоманије је дуготрајан и комплексан процес који траје и неколико година, за
неке и више деценија. Овај процес има више етапа и подразумева интеграцију различитих
облика лечења. Најчешће се комбинују фармакотерапија (медикаменти) са
психосоциотерапијом. Прва фаза у лечењу је обично детоксикација, тј. чишћење организма од
токсичних метаболита дрога. Тада се јавља и апстиненцијална криза која се лечи различитим
лековима, зависно од тога од које дроге је особа зависна. После ове фазе настваља се са
психотерапијом у коју је укључен не само пацијент, него и његова породица, пошто је и њима
потребна помоћ у превазилажењу наркоманије која је болест која погадја и појединца, али и
његову породицу. Промена животног стила ка животу без дрога, прихватање позитивних
вредносних опредељења и промена личности наркомана су основни циљеви у лечењу. До ових
промена се долази упорним и стрпљивим трудом пацијента, његове породице и терапеута.
Наркоманија је болест која се тешко и споро лечи, а често се враћа, али успеси су могући
уколико су и пацијент и његова породица у томе упорни.
Конзумирање психоактивних супстанци уништава живот не само уживаоцу већ и целој његовој
породици, ппријатељима, а и друштву. Иако сви кафу доживљавају као позив на дружење, у
жаргону позив на кафу углавном је синоним за дружење у пријатељском разговору, она изазива
зависност, а претерана конзумација може изазвати лупање срца, несаницу и дехидратацију.
Пушећи цигарете не штетимо само свом здрављу већ и здрављу свих око нас који пасивно удишу
дим. Никотин изазива зависност, смањује нам капацитет плућа, умањујући нам шансу за
бављењем спортом. Опасноти од конзумирања алкохола малди углавном нису свесни. Према
истраживању проведеном у студентској популацији Високе здравствене школе струковних
студија у Београду, на случајном узорку Н-316 студената свих година основних струковних
студија 92,4% испитаника има искуство конзумирања алкохола. Половина је прво алкохолно
пиће конзумирала по наговору друга/другарице. Мотиви пијења алкохола су углавном
хедонистичке природе. Резултати указују да 69,3% испитаника има искуство опијања.
Испитаници конзумирају приближно све врсте алкохола, а више од половине испитаника
алкохол конзумира у друштву једног пријатеља, њих 56,3%. Више од половине испитаника 56%
има позитиван став према конзумирању алкохола, док само 33% студената су добро
информисани о штетности конзумирања алкохола 1. Млади су посебно подложни испробавању и
експериментисању чиме спадају у ризичну групу да развију зависност. Треба бити психични
снажна личност са чврстим упориштем у породици да не би кренуо путем наркоманије.
Последице уживања психоактивних супстанци оставља велике последице и на физичком, и на
психичком здрављу младих, а може довести и до смрти.

1
Конзумирање алкохола као штетне навике у популацији младих
Миљановић Г.а, Станић Г.а, Стојановић Г.а, Терзић Н.а, Јаношевић М.б