Unutrašnja energija gasova i čvrstih tela, temperatursko širenje

Unutrašnja energija
Čvrtsta tela Idealni gasovi
Neka funkcija temperature

def
Promena
Toplotni Temperatura generator Termalno
Zavisi od
kapacitet širenje
temperature

def

Termodinamička
Statistička Entropija
verovatnoća
fizika

sotirobert: Building Physics , page 1

 Jedan eksperiment
Interesuje nas sva moguća stanja raspodele po komorama

Neka uzmemo 4 čestice koje se mogu razlikovati

3
1
1 4
2

4 2
3

Sada zapreminu razdelimo na dva jednaka dela

Čestice se kreću stohastički, stavljamo ih u neku zatvorenu kutiju
sotirobert: Building Physics , page 2
 Pojam mikrostanja i makrostanja
1 4 Najmanje verovatna makrostanja Y=1 1 4
3 2 3 2

1 4 2
3 2 3 4 1
1 4
2 3
2 4 1
3 1 3 4 2
1 4
3 2
Osnovno3 pitanje:Kako
4 pronalaziti statističku
1
4 verovatnoću?
1 2 2 3
1 3
4 2
Y=4 4 1 1 Y=4
3 2 3 2 4
2 4
3 1
Broj mikrostanja=24=16
Y=Statistička verovatnoća=6
2 3
4 1

3 1
4 2

sotirobert: Building Physics , page 3

 Rešenje za N čestica i n komora

Verovatnoća jednog mikrostanja = 1/broj svih mogućih mikrostanja

Verovatnoća makrostanja = broj svih mikrostanja, koji obrazuju dato makrostanje/

/broj svih mogućih mikrostanja

Broj svih mikrostanja, koji obrazuju dato makrostanje =

= Multiplicitet makrostanja ili TERMODINAMIČKA VEROVATNOĆA

Uprethodnom primeru:
1. Broj svih mikrostanja je: 24 = 16
2. Termodinamička verovatnoća najverovatnijeg stanja je: Y=6
3. Verovatnoća najverovatnijeg stanja je P = 6/16

Najinteresantnije pitanje...
Kako naći broj termodinamičku verovatnoću...
Odnosno kako dobiti broj 6
Npr. 6=5+1...ili..2*3..?
Broj 6 možemo naći kao:
(4*3*2*1) / (2*1*2*1)
sotirobert: Building Physics , page 4
 Kako možemo računati verovatnoće

Rešenje prethodnog zadatka za N čestica i n komora

Tako, rešenje za 4 čestice i dve komore

Termodinamička verovatnoća
Makrostanja
2 čestice -- 2 čestice
Y = 4!/2!2!=24/4=6

Broj 6 možemo napisati kao:

(4*3*2*1) / (2*1*2*1)=6

sotirobert: Building Physics , page 5

Kako možemo okarakterisati neuređenost sistema

Stepen neuređenost sistema je ENTROPIJA

S ≡ k ln Y (U , V , N )

S – Entropija sistema (aditivna veličina: S=S1+S2+...)

Termininamička verovatnoća (Y) je u opštem slučaju funkcija
unutrašnje energije (U), zapremine (V) i broja čestica (N)
ln – prirodni logaritam
Stanje sa najvećom entropijom je najverovatnije

k - Boltzmann-ova konstanta
Jedinica : J/K

sotirobert: Building Physics , page 6

 Koje
makrostanje
Imamo
ima najveću
ukupno 10
entropiju?
čestica

Zadatak izraditi za
sledeći čas!!
Koje stanje je
ravnotežno? Zapreminu
podelimo na 2
jednaka dela

Koje Koliki je broj

makrostanje svih Koja su
je mikrostanja? moguća
najverovatnije
makrostanja?

sotirobert: Building Physics , page 7

 Idealan gas

z Interakcija između čestica se zanemaruje

z Mesto i impulds čestice se može odrediti vx
sa proizvoljnom tačnošću
z U principu čestice možemo razlikovati

z Molekul smatramo klasičnom česticom

z Svakom stepenu slobode pridružimo energiju
½ kT
z Broj stepeni slobode za translatorno kretanje
je
f=3 Energija jedne čestice: E= 3/2 kT
z Na sobnim temperaturama moramo uzeti u
obzir i rotaciju molekula
f=3+2 Energija jedne čestice: E= 5/2 kT
z Na višim temperaturama moramo (T>1000 K)
uzeti u obzir I oscilacije molekula
f=3+2+2 Energija jedne čestice: E= 7/2 kT
– Za N čestica unutrašnja energija je:

sotirobert: Building Physics , page 8

Teorija i eksperimentalni rezultati

Za 1 mol N=NA

Kontinualne prelaze objašnjava kvantna teorija čestica

NAk = R-Univerzalna gasna konstanta

sotirobert: Building Physics , page 9

Brzine molekula gasa

Sa povećanjem temperature
kriva se pomera nadesno

sotirobert: Building Physics , page 10

 Unutrašnja energija čvrstih tela

Sa promenom
•Klasični model čvrstog tela : temperature menja
model vezanih oscilatora se distribucija broja
•Kvantno-mehanički model: model fonona po
fonona (kvanti pobuđenja kristalne frekventnim
rešetke) – akustički i optički fononi opsezima, što
•Debye-ev model: Sabiranje prouzrokuje
energije akustičkih fonona po promenu unutrašnje
zapremini kristala i po svim energije
frekvencijama, model zadovoljava
na tempetaturama T<TD ( zavisi od
materijaka 150-400 K)
•Na sobnim temperaturama, kada
je T jednak približno TD važi
Dulong-Petit-ov zakon

sotirobert: Building Physics , page 11

Nekoliko primera

sotirobert: Building Physics , page 12

Gde sve ovo koristi jedan inženjer

sotirobert: Building Physics , page 13

O specifičnom toplotnom kapacitetu još jednom

sotirobert: Building Physics , page 14

Neki podaci

sotirobert: Building Physics , page 15

Jedna primena toplotnog kapaciteta vode

sotirobert: Building Physics , page 16

Zapreminsko termalno širenje

sotirobert: Building Physics , page 17

Aproksimacije

sotirobert: Building Physics , page 18

Važni izrazi

sotirobert: Building Physics , page 19

Ovo vredi znati

sotirobert: Building Physics , page 20

Ovo je dobro znati (na T=293 K)

sotirobert: Building Physics , page 21

 Zašto nam sve ovo treba?

Da se ovo ne bi desilo!!

sotirobert: Building Physics , page 22

Pitanja...

sotirobert: Building Physics , page 23