Multi/Inter/-kulturalna

reforma škole i kurikuluma

Danijela Petrović
Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Beograd
Uloga obrazovanja u formiranju
interkulturalno osetljivog društva i
pojedinaca

n američka i evropska tradicija

n terminološka razgraničenja
q multikulturalizam – interkulturalizam
q multikulturalno obrazovanje – Interkulturalno
obrazovanje
Američka tradicija (SAD)

n multikulturalno = interkulturalno
n vodeći autori:
q James Banks, University of Washington (Seattle)
q Sonia Nieto, University of Massachusetts
q Paul Gorski, Hamline University
q Geneva Gay, Purdue University
Istorijski osvrt

n početkom XX veka veliki broj emigranata dolazi u

zapadnu Evropu, UK, USA, Kanadu i Australiju
n od njih se očekuje da se asimiluju – “melting pot”
n škola treba da potpomogne proces asimilacije
q od dece emigranata /koja govore drugi jezik i imaju drugačije
kulturno i religijsko nasleđe/ se očekuje da idu u školu, savladaju
jezik nove sredine i postanu prosečni građani
n deca iz manjinskih grupa i siromašna deca imaju
problem u školi zato što nisu u potpunosti
asimilovana
q ti učenici su opisivani kao kulturno deprivirani ili kulturno
hendikepirani
q model kulturnog deficita - porodična kultura učenika inferiornija
zato što ih ne priprema da se uklope u školske standarde
Novi pogled na kulturne razlike

n hipoteza o kulturnom deficitu je odbačena

n smatra se da se ne radi o kulturnom deficitu već da postoji
nekompatibilnost između porodične kulture i očekivanja škole
n 60-tih i 70-tih godina se sve više postavlja i pitanje
ljudskih prava
n jača stav manjinskih grupa da ne žele da se u
potpunosti asimiluju u dominantnu kulturu
n Pripadnici manjinskih grupa žele da zadrže svoj identitet i
svoju kulturu, a da pri tome i dalje budu potošvani i uvaženi u
široj zajednici
n Multikuturalno obrazovanje je jedan od odgovora na
povećanu raznovrsnost školske populacije i na
jačanje zahteva za jednakošću svih grupa
Određenje multikulturalnog obrazovanja (1)

n MO veoma različito određuje

uže određenje
q uske definicije MO odnose se na proširivanje
kurikuluma i obrazovnih aktivnosti tako da one
uključe perspektivu, istoriju, postignuća i
probleme naroda koji nemaju evropsko poreklo
q naglašava se važnost inkluzije ne-evropske
perspektive u kurikulum, odnosno, potrebu da
se više govori i podučava o kulturama i
doprinosima ne-zapadnih društava
Određenje multikulturalnog obrazovanja (2)
šire određenje
n na MO se gleda kao na koncept koji objedinjuje
obrazovnu politiku i obrazovne praksu usmerenu
na unapređivanje obrazovnih rezultate svih
učenika
n suština MO je da se svim učenicima obezbede
jednake obrazovne mogućnosti (Banks, 1999)
q bez obzira na to kojoj etničkoj, klasnoj, religijskoj, polnoj
grupi pripadaju
q bez obzira na to koju vrstu posebnih potreba imaju
n bez obzira na to da li se radi o nadarenim ili učenici sa
sniženim sposobnostima, učenicima sa oštećenjem
sluha i vida, i sl.
Obim multikulturalnog obrazovanja

n Multikulturalno obrazovanje treba da ima uticaj na

svaki aspekt školskog života (Nieto, 1992) :
q osoblje škole
q kurikulum
q prohodnost
q ocenjivanje znanja
q pedagogiju škole
q politiku disciplinovanja
q angažman učenika
q angažman roditelje
q angažman lokalne zajednice
 Dimenzije multikulturalnog
obrazovanja, (Banks, 1999)

Integracija Konstrukcija
sadržaja znanja
Multikulturalno
obrazovanje

Smanjenje
Pedagogija
predrasuda
jednakosti i pravičnosti

Osnažujuća školska
kultura
 Dimenzije multikulturalnog
obrazovanja (1)

n Intregracija sadržaja
q uvođenje sadržaja, pojmova i vrednosti iz različitih kultura u
redovni proces nastave i učenja
n Konstrukcija znanja
q sva znanja su socijalno konstruisana i zato su podložna
preispitivanju
q ideje koje oblikuju društvo se menjaju
q MO podrazumeva (re)konstrukciju znanja
q da bi bio u stanju da podučava multikulturalno, nastavnik
mora da bude u stanju da prvo rekonstruiše sopstveni
pogled na svet
 Dimenzije multikulturalnog
obrazovanja (2)
n Pedagogija jednakosti i pravednosti
(Equity pedagogy)
q uvođenje različitih metoda podučavanja radi prilagođavanja
kulturnim razlikama u stilovima učenja koje postoje među
učenicima i stimulisanja njihovih školskih postignuća

n Smanjenje predrasuda
q menjanje stavova učenika prema rasnim i etničkim razlikama
q može da uključiti i učenje tolerancije prema razlikama u
verskim i seksualnim opredeljenjima, fizičkim i mentalnim
sposobnostima itd.
 Dimenzije multikulturalnog
obrazovanja (3)

n Osnažujuća školska kultura (Etos)

q odnosi se na stvaranje školskog ambijenta i
ukupne atmosfere koja omogućava i podstiče
potpuni razvoj svakog učenika/ce
q podjednako osnažuje pripadnike različitih etničkih
grupa (učenike i njihove porodice)
q ova dimenzija interkulturalnog obrazovanja
omogućava realizaciju ostale četiri dimenzije
Evropska tradicija (EU)

n multikulturalno n interkulturalno
n multikulturalizam n interkulturalizam

multikulturalno ≠ interkulturalno
Multikulturalno - multikulturalizam

n termin multikulturalno opisuje kulturnu

različitost ljudskog društva
q ne odnosi samo na elemente etničke ili
nacionalne kulture nego uključuje jezičku,
religioznu i socioekonomsku različitost

n multikulturalizam ukazuje na činjenicu da

ljudi različitih kultura žive jedni pored
drugih
Interkulturalno - Interkulturalizam

n termin interkulturalno je dinamičan i

odnosi se na uspostavljanje i razvijanje
odnosa između grupa ljudi koje pripadaju
različitim kulturama

n Interkulturalizam označava da različite

kulture žive u interakciji
n ta interakcija podrazumeva prisustvo uzajamne
zainteresovanosti, prihvatanja i poštovanja
Odnos:
multikulturalizam – interkulturalizam

n Interkulturalizam pretpostavlja
multikulturalizam i ukazuje na razmenu
među kulturama i dijalog na različitim
nivoima

n lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili

međunarodnom
Evropski pogled

n Multikulturalno n Interkulturalno obrazovanje

obrazovanje teži da prevaziđe pasivnu
nastoji da kroz koegzistenciju i ostvari razvijen
učenje o drugim i održiv način zajedničkog
kulturama života u multikulturnom
omogući društvu:
prihvatanje ili bar q kroz izgradnju razumevanja,
toleranciju na uzajamnog poštovanja i dijaloga
druge kulture među grupama iz različitih kultura
q kroz obezbeđivanje jednakih
mogućnosti i borbu protiv
diskriminacije
Interkulturalno obrazovanje
n uvažava i podržava različitost u svim
oblastima ljudskog života
q čini nas osetljivim na ideju da su ljudi prirodno
razvili različite načine života, običaje i poglede na
svet i da ta raznolikost ljudskog života sve nas
obogaćuje
n promoviše ravnopravnost i ljudska prava,
obezbeđuje jednake mogućnosti za sve,
suprotstavlja se nepravdi i diskriminaciji i
zalaže za vrednosti na kojima se izgrađuje
ravnopravnost
Multikulturalna i interkulturalna
obrazovna reforma
n Multikulturalna/interkulturalna transformacija
škole
n Pristupi multikulturalnoj/interkulturalnoj
reformi kurikuluma
n Obrazovanje nastavnika
n Nastavne metode
n Udžbenici
n Participacija i akciona istraživanja
Faze transformacije škole
(Gorski, 2000)

n Faza odsustva promene

n Faza heroja i praznika
n Faza multikulturalnog (etničkog) učenja
n Faza međuljudskih odnosa
n "zašto se svi ne bismo bolje slagali"
n Faza selektivnog MO
n “radili smo TO prošlog meseca"
n Faza transformativnog MO
n pravedno obrazovanje
 Faze transformacije škole

1. Faza odsustva promene

q škola neguje tradicionalnu obrazovnu praksu u
kojoj nema mesta kritičkom promišljanju
postojećih oblika nejednakosti u različitim
aspektima školskog života i obrazovnog sistema
q kurikulum, načini podučavanja i učenja i dalje
odražavaju pristupe koji su tipični za dominantne
ili privilegovane društvene grupe
 Faze transformacije škole
2. Faza heroja i praznika
q škola u kurikulum ili nastavni materijal uvodi male novine
koje se isključivo vezuju za uočljive, ali površne
specifičnosti drugih kultura
q najčešće one koje su zasnovane na preteranom
uopštavanju i stereotipima
q primeri:
n organizovanje "međunarodnog festivala hrane", "dana romske
muzike ", " bugarske kuhinje" i sl.
n posete takvim manifestacijama
n učenici prave delove odeće ili sportske rekvizite specifične za
pojedine kulture
n priprema školskog panoa na kome su predstavljene poznate
žene
 Faze transformacije škole

3. Faza multikulturalnog (etničkog) učenja

q škola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na
proučavanje običaja i ponašanja onih kultura iz
kojih potiču njeni učenici
q cilj - razumevanje načina na koji bi trebalo da
se odnosi prema njima.
n primer: nastavnicima su dostupni priručnici koji opisuju
kako da se ophode i odnose prema pripadnicima
specifičnih grupacija ili etničkih zajednica
 Faze transformacije škole

4. Faza međuljudskih odnosa

q škola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na
uviđanje i prihvatanje različitosti kroz negovanje
veza između pripadnika različitog kulturnog
identiteta
n primer - nastavnici se podstiču da:
q dublje upoznaju različite kulture
q se oslanjaju na postojeća iskustva učenika različitog
kulturnog nasleđa
q stvaraju uslove u kojima učenici uče jedni od drugih kroz
razmenu ličnih iskustava i perspektiva
 Faze transformacije škole
5. Faza selektivnog multikulturalnog
obrazovanja
q škola povremeno u kurikulum uvodi novine koje se odnose
na prepoznavanje nejednakosti i nepravičnosti u raznim
aspektima obrazovanja
q tim pitanjima se bavi samo u određeno vreme ili privremeno
kroz posebne školske projekte
q ovakva nastojanja su " kratkog daha " - uglavnom se javljaju
kao reakcija na neki aktuelni događaj ili trend u društvu
n primer:
q škola realizuje tromesečni projekat čiji je cilj da podstakne
zainteresovanost devojčica za matematiku i prirodne nauke
 Faze transformacije škole

6. Faza transformativnog MO
q škola sistematski uvodi novine
q transformiše postojeći kurikulum tako da učini
podjednako dostupnim i pravednim svaki aspekt
školskog života i obrazovanja
 Pristupi MO reformi kurikuluma
(Banks, 1999)

n Kurikulum = školski program

n Benks razlikuje 4 osnovna pristupa reformi

kurikuluma:
q doprinos
q dodavanje
q transformacija
q socijalna akcija
 Pristupi MO reformi kurikuluma

n Doprinos
q minimalno uključivanja MO u kurikulum
q periodično se obrađuju odabrane knjige i slave
značajni datumi, heroji ili događaji iz različitih
kultura
q ovaj pristup ne podrazumeva sistematsko
uključivanje knjiga i tema iz različitih kultura u
kurikulum
n primer: u mesecu januaru se planira vrema kada se u
SAD-u čita i govori o Martinu Luteru Kingu
 Pristupi MO reformi kurikuluma

n Dodavanje
q sadržaji, pojmovi, teme i perspektive različitih
kultura dodate kurikulumu, ali tako da se ne
menja njegova postojeća struktura.
q knjige i teme iz različitih kultura se uključuju u već
postojeći kurikulum
q ovaj primer ne obezbeđuje i promenu načina
mišljenja kod učenika
n primer: ispitivanje viđenja Dana zahvalnosti iz ugla
američkih Indijanaca kako dodatak tradicionalnom
(većinskom) viđenju tog praznika u SAD
 Pristupi MO reformi kurikuluma

n Transformacija
q menja se struktura kurikuluma tako da su učenici
ohrabreni da pojmove, teme i probleme
sagledavaju iz nekoliko različitih uglova i kulturnih
perspektiva
q ovaj pristup nastavi i učenju podrazumeva razvoj
kritičkog mišljenja kod učenika i prihvatanje
različitosti kao polazne pretpostavke
n primer: tema Dana zahvalnosti postaje čitava nastavna
celina koja istražuje sukob kultura
 Pristupi MO reformi kurikuluma

n Socijalna akcija
q ovaj pristup kombinuje pristup transformacije i
aktivnosti koje teže socijalnoj promeni
q učenike ne podučavamo samo da razumeju i
preispituju aktuelna socijalna pitanja, već i da po
tom pitanju umeju da nešto preduzmu
n primer: učenici nakon uvedene teme o statusu
emigranata u SAD, pišu pisma senatorima, kongresu i
novinama u kojima izražavaju svoje mišljenje o politici
države prema emigrantima
Karakteristike dobrog programa MO/IO
(Gorski, 2000)

n Sadržaj
n Izvođenje i metode
n Radni materijali
n Multi-perspektivnost
n Inkluzivnost
n Socijalna i građanska odgovornost
n Evaluacija i provera
Karakteristike dobrog programa MO/IO
(Gorski, 2000)

n Sadržaj
q Sadržaj programa/tema treba da bude kompletan i
tačan tj. da uključi doprinose i perspektive svih
relevantnih kultura i grupa
n Izvođenje i metode
q Program treba da je tako osmišljen da prepoznaje
i koristi raznovrsne stilove učenja
n kooperativno učenje, dijalog, individualni rad, vršnjačko
učenje i sl.
Karakteristike dobrog programa MO/IO
(Gorski, 2000)

n Radni materijali
q Radni materijali za učenje treba da budu raznovrsni i
kritički preispitani sa stanovišta naklonosti i predrasuda
prema različitim grupama
n Multi-perspektivnost
q Da bi sadržaj bio kompletan i tačan on mora da uključi
(integriše) različite perspektive i uglove gledanja
n sadržaj/tema je prikazana iz različitih uglova, a ne samo iz
ugla većinske grupe ili dominantne kulture
n sadržaj/tema je prikazana kroz viđenje različitih aktera
(glavnih i sporednih).
Karakteristike dobrog programa MO/IO
(Gorski, 2000)

n Inkluzivnost
q Učenici moraju biti aktivno uključeni u proces učenja
n prevaziđen je frontalni pristup i stvoreni su uslovi u kojima
učenici uče jedni od drugih kroz razmenu različitih iskustava
i perspektiva svih grupa kojima učenici/ce pripadaju.

n Socijalna i građanska odgovornost

q Učenici se treba da se osposobe da postanu aktivni
učesnici u demokratskom društvu
n kroz upoznavanje sa temama socijalne pravde i razvijanje
osećaja građanske odgovornosti kroz ceo nastavni program
Karakteristike dobrog programa MO/IO
(Gorski, 2000)

n Evaluacija i provera
q Nastavni program se stalno procenjuje i proverava
sa stanovišta kompletnosti, tačnosti i
oslobođenosti od predrasuda
q Procena se obavezno traži i od učenika