Univerzitet u Nišu

FILOZOFSKI FAKULTET

MASTER RAD

Ivan Stamenković
 Univerzitet u Nišu
FILOZOFSKI FAKULTET

Departman za anglistiku

Master studije
Pragmatika

ANALIZA DISKURSNIH KORAKA I

STRATEGIJA NEUĈTIVOSTI U
SRPSKOM I ENGLESKOM JEZIKU –
KONTRASTIVNA STUDIJA

Mentor Kandidat
prof. dr Biljana Mišić Ilić Ivan Stamenković, 1

Niš, 2013.
Abstract

Impoliteness is defined as communicative strategies designed to attack face, and thereby cause
social conflict and disharmony. The area of impoliteness has been neglected in favour of research
conducted in a significantly more popular area of pragmatics – politeness. This paper deals with the
contrastive research of the realization of the phenomenon of impoliteness in Serbian and English. More
specifically, the focus of this research is comparing the percentage of the offensive and defensive
impoliteness strategies and the percentage of individual discourse moves in Serbian and English. The
starting hypothesis of this research is that Serbian and English are very similar regarding the
manifestation of the phenomenon of impoliteness because the societies where the languages are spoken
are classified into the same broad category of Western cultures. This quantitative research was performed
on a corpus consisting of authentic language gathered from two episodes of the Serbian show named
“Luda kućа” and two episodes of the American show named “Jerry Springer Show”, which were
transcribed in whole in accordance with the method of “staves” transcription. After defining impoliteness
and the key term of face, and the review of previous research on this topic and the current theoretical
framework, the thesis focuses on two aspects of research – the analysis of offensive and defensive
impoliteness strategies and the analysis of the discourse moves. After calculating the percentage of every
individual strategy within the number of all strategies recorded and the percentage of every individual
reaction to face attack (i.e. discourse move) within the entire number of reactions in both parts of the
corpus, the results for both aspects of the research were compared for every corresponding category in
order to determine the percentage of similarity or difference between the two languages in this respect.
The original hypothesis was partially confirmed – the percentage of impoliteness strategies did not show a
significant degree of similarity between the two aspects of the corpus, while the analysis of the discourse
moves showed that interlocutors usually had a very similar sequence of reactions to the threat posed to
their face. The general conclusion is that the quantitative analysis system presented is generally
substantial for the analysis of a corpus made up of authentic language, but that it is necessary to perfect
and verify it further in order to achieve a more efficient analysis process and authentic results.

1
Apstrakt
Neuĉtivost predstavlja komunikativne strategije osmišljene da napadaju lice i izazovu društveni
sukob i naruše harmoniju. Oblast neuĉtivosti je dugo bila u senci istraživanja mnogo popularnije oblasti
pragmatike – uĉtivosti. Ovaj rad se bavi kontrastivnim istraživanjem realizacije fenomena neuĉtivosti u
srpskom i engleskom jeziku. Preciznije, cilj ovog rada je da uporedi procentualnu zastupljenost
napadaĉkih i odbrambenih strategija neuĉtivosti i pojedinaĉnih diskursnih koraka u srpskom i engleskom
jeziku. Poĉetna hipoteza istraživanja je da su srpski i engleski jezik veoma sliĉni u pogledu manifestacije
fenomena neuĉtivosti zbog zajedniĉke klasifikacije u širu kategoriju „zapadnjaĉkih“ društava. Ovo
kvantitativno istraživanje je obavljeno na korpusu sastavljenom od autentiĉnog jezika prikupljenog iz po
dve epizode srpske emisije „Luda kuća“ i ameriĉke emisije „Jerry Springer Show“ koje su transkribovane
u celosti i u skladu sa metodom „lestviĉaste“ transkripcije. Nakon definisanja neuĉtivosti, definisanja
kljuĉnog pojma lica i pregleda prethodnih istraživanja i aktuelnog teorijskog okvira, ovaj rad se fokusira
na dva istraživanja – analizu napadaĉkih i odbrambenih strategija neuĉtivosti i analizu diskursnih koraka.
Nakon izraĉunavanja procentualnog udela svake pojedinaĉne strategije neuĉtivosti u ukupnom broju
strategija i procentualnog udela svake pojedinaĉne reakcije na napad na lice (tj. diskursnog koraka) u
ukupnom broju tih reakcija za oba dela korpusa, rezultati za oba aspekta istraživanja su uporeĊeni za
svaku odgovarajuću kategoriju kako bi se prepoznao stepen sliĉnosti ili razlika izmeĊu dva jezika.
Poĉetna hipoteza je delimiĉno potvrĊena – zastupljenost strategija neuĉtivosti nije pokazala znaĉajan
stepen sliĉnosti izmeĊu dva dela korpusa, dok je analiza diskursnih koraka pokazala da su uĉesnici u
razgovoru obiĉno imali veoma sliĉan tok reakcija na ugrožavanje svog lica. Opšti zakljuĉak je da je
predstavljen sistem za kvantitativnu analizu dovoljno dobar za analiziranje korpusa sastavljenog od
autentiĉnog jezika, ali da je neophodno njegovo usavršavanje i dalja provera da bi se postigla efikasnija
analiza i verodostojniji rezultati.

2
Sadržaj
1. Uvod ..................................................................................................................................................... 5
1.1 Definicija neuĉtivosti .................................................................................................................... 8
1.2 Namera ........................................................................................................................................ 14
1.3 Cilj istraživanja ........................................................................................................................... 16
1.4 Znaĉaj istraživanja ...................................................................................................................... 16
1.5 Korpus ......................................................................................................................................... 18
1.6 Koncept lica ................................................................................................................................ 21
2. Prethodna istraživanja ..................................................................................................................... 27
3. Napadačke strategije neučtivosti ..................................................................................................... 34
3.1 Ignorisanje................................................................................................................................... 36
3.2 Distanciranje od sagovornika ...................................................................................................... 37
3.3 Nezainteresovanost, nedostatak brige i saosećanja ..................................................................... 38
3.4 Korišćenje neprikladnih oznaka identiteta .................................................................................. 39
3.5 Težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja ................................................................................. 40
3.6 Korišćenje tabu reĉi .................................................................................................................... 42
3.7 Pretnja/zastrašivanje ................................................................................................................... 43
3.8 Snishodljivost, prezir i ismevanje ............................................................................................... 44
3.9 „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom ..................................................... 45
3.10 Sarkazam/lažna uĉtivost .............................................................................................................. 46
3.11 Uskraćivanje uĉtivosti ................................................................................................................. 47
3.12 Korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika .................................................................................... 48
3.13 Povreda sagovornikovog prostora ............................................................................................... 49
3.14 Direktno isticanje tuĊeg zaduženja ............................................................................................. 51
3.15 Kritikovanje ................................................................................................................................ 52
3.16 Ometanje/blokiranje sagovornika – fiziĉki i komunikativno ...................................................... 52
3.17 Nametanje zamene uloga ............................................................................................................ 54
3.18 Izazivanje .................................................................................................................................... 55
3.19 Težnja da se sagovornik oseća neprijatno ................................................................................... 56
4. Anatomija neučtivosti ....................................................................................................................... 58
4.1 „Poĉeci“ diskursa ........................................................................................................................ 58
4.2 Središnji delovi diskursa ............................................................................................................. 61
4.2.1 Ne odgovoriti na napad na lice ........................................................................................... 61

3
 4.2.2 Odgovoriti na napad na lice ................................................................................................ 63
4.2.2.1 Prihvatiti napad na lice .................................................................................................... 63
4.2.2.2 Uzvratiti napad na lice .................................................................................................... 64
4.2.2.2.1 Napadaĉke strategije uzvraćanja napada na lice ....................................................... 64
4.2.2.2.2 Odbrambene strategije uzvraćanja napada na lice .................................................... 65
4.2.2.2.2.1 Stavljanje neuĉtivosti van snage ........................................................................ 66
4.2.2.2.2.2 Odbaciti napad na lice šalom ............................................................................. 67
4.2.2.2.2.3 Ignorisati napad na lice ...................................................................................... 68
4.2.2.2.2.4 Ponuditi opravdanje/objašnjenje ........................................................................ 69
4.2.2.2.2.5 Uputiti molbu ..................................................................................................... 70
4.2.2.2.2.6 Iskljuĉiti se iz razgovora .................................................................................... 71
4.3 Završeci diskursa ........................................................................................................................ 72
4.3.1 Potĉinjavanje protivniku ..................................................................................................... 73
4.3.2 Intervencija dominantne treće strane .................................................................................. 74
4.3.3 Kompromis ......................................................................................................................... 75
4.3.4 Nerešen ishod ...................................................................................................................... 77
4.3.5 Povlaĉenje ........................................................................................................................... 78
5. Empirijsko istraživanje .................................................................................................................... 80
5.2 Metodologija ............................................................................................................................... 80
5.3 Analiza dobijenih rezultata ......................................................................................................... 87
5.3.1 Analiza rezultata dobijenih za strategije neuĉtivosti ........................................................... 87
5.3.1.1 Analiza rezultata dobijenih za napadaĉke strategije neuĉtivosti ..................................... 87
5.3.1.2 Analiza rezultata dobijenih za odbrambene strategije neuĉtivosti .................................. 93
5.3.2 Analiza rezultata dobijenih za diskursne korake ................................................................. 96
6. Zaključak ......................................................................................................................................... 103
Literatura ................................................................................................................................................... 107

4
 1. Uvod

1. Uvod1

[K]onfliktivne ilokucije su uglavnom, na sreću, marginalne u ljudskom jeziĉkom ponašanju u normalnim

okolnostima.2
(Leech 1983: 105)

Ova izjava Geoffreyja Leecha iz njegove knjige Principles of Pragmatics (1983)

godinama je bila norma u istraživanjima uĉtivosti u govoru. Poslednje tri decenije dvadesetog
veka dovele su do postepenog porasta i naknadne eksplozije izdanja u oblasti istraživanja
uĉtivosti tj. ilokucija iskazanih sa namerom da održavaju društvenu harmoniju. Od kljuĉnog
izdavanja gorepomenute Leechove knjige (1983) i dela Politeness: some universals in language
use koju su napisali Penelope Brown i Stephen Levinson (Brown i Levinson 1987), što su
kljuĉna dela za nastanak klasiĉne teorije uĉtivosti, došlo je do pojave velikog broja razliĉitih
pristupa istraživanju ovog fenomena, pa je u cilju ilustracije važno pomenuti da je Fraser (1999)
ispravno uoĉio da je do tog trenutka objavljeno preko hiljadu knjiga, istraživanja i ĉlanaka o
uĉtivosti. Pored ove konstatacije, u narednom periodu evidentirani su komentari i o
„mamutskom“ (Chen 2001: 87) i „maltene geometrijskom“ (Xie 2003: 811) povećanju broja
tekstova koji istražuju, kritikuju i ispravljaju aktuelne teorije uĉtivosti. Od poĉetka XXI veka
primećeno je objavljivanje desetina istraživaĉkih monografija i zbirki ĉlanaka i više od sto
istraživaĉkih radova objavljenih u nauĉnim zbornicima iz oblasti uĉtivosti. Dovoljno je naglasiti
da Watts (2003: xi) pominje bibliografsku zbirku koju poseduje, a koja se sastoji od „oko 1200
naslova i uvećava se iz nedelje u nedelju“. Ovakvo povećanje interesovanja je svoju najbolju
potvrdu dobilo osnivanjem ĉasopisa Journal of Politeness Research koji je u potpunosti
posvećen fenomenu uĉtivosti. Smatralo se da neučtivost nije neophodno posebno istraživati i da
detaljno prouĉavanje uĉtivosti može samo da doprinese boljem razumevanju neuĉtivosti, jer bi
dobijeni teorijski okvir bio dovoljno dobar da podrazumevano objašnjava i neuĉtivost. Ovakvo
stanje stvari je predstavljalo ono što je Eelen (2001) nazvao „konceptualnom pristrasnošću“
(engl. conceptual bias) u prouĉavanju uĉtivosti.

1
Autor bi želeo da upozori da se u ovom radu analizira autentiĉni neuĉtivi govor koji ĉesto ukljuĉuje i vulgarne
izraze koji mogu da budu uznemirujući. Korpus u raĉunarskom oblaku koji je priložen uz rad sadrži necenzurisane
video snimke u ĉijim odreĊenim aspektima ima scena golotinje (epizoda „I refuse to wear clothes“ emisije „Jerry
2
[C]onflictive illocutions tend, thankfully, to be rather marginal to human linguistic behaviour in normal
circumstances.

5
 1. Uvod

MeĊutim, pokazalo se da prva pretpostavka od koje su istraživaĉi krenuli nije u

potpunosti taĉna, tako da je neuĉtivost poĉela da privlaĉi sve više pažnje. Neuĉtive ilokucije su
veoma prisutne u svakodnevnoj komunikaciji, kao što se vidi iz sledeće konstatacije Culpepera,
Bousfielda i Wichmannove (2003):

Otkriveno je da konfliktivni govor igra ulogu – i to ĉesto centralnu – u, na primer, diskursu vojne obuke
(Culpeper 1996), diskursu u sudnici (Lakoff 1989; Penman 1990), diskursu u porodici (Vuchinich 1990),
diskursu adolescenata (Labov 1972; Goodwin i Goodwin 1990), diskursu izmeĊu doktora i pacijenta
(Mehan 1990), terapeutskom diskursu (Labov i Fanshel 1977), svakodnevnom razgovoru (Beebe 1995) i
fikcionalnim tekstovima (Culpeper 1998; Liu 1986; Tannen 1990).3
(Culpeper, Bousfield i Wichmann 2003: 1545–1546)

Pošto se iz gorenavedenog vidi da neuĉtivost ni u kom sluĉaju ne predstavlja marginalni

deo meĊuljudske komunikacije, postalo je jasno da ju je potrebno detaljnije prouĉiti. Suoĉeno sa
ovakvim kontinualnim porastom interesa za prouĉavanje uĉtivosti, prouĉavanje neuĉtivosti je
„puzeći napredovalo“, a neuĉtivost je smatrana „zanemarenim siromašnim roĊakom uĉtivosti“
(Locher i Bousfield 2008: 2). Mnogi istraživaĉi (Craig, Tracy i Spisak 1986; Culpeper, Bousfield
i Wichmann 2003; Tracy 1990) zagovaraju stav da bi za razvijanje adekvatnog teorijskog okvira
(modela uĉtivosti) za dinamiku meĊuljudske komunikacije bilo neophodno uzeti u obzir
neprijateljski nastrojenu komunikaciju zajedno sa onom koja je usmerena ka kooperaciji.
Culpeper (1996) se slaže sa stavom da konflikt nije marginalan i da to nije manje željena opcija u
interakciji, a da je neuĉtivost ĉesta pojava u situacijama gde je status izmeĊu sagovornika
nejednak, kao na primer kada sagovornici imaju interese koji su sukobljeni ili kada neuĉtivošću
mogu da steknu odreĊenu dobit. Neuĉtivošću je moguće steći razliĉite vrste nadmoći u razgovoru
u razliĉitim situacijama jer ona omogućava upravljanje njime, a najveći deo neuĉtivosti kod
govornika ne predstavlja samo neuspelu uĉtivost, već strateški odabrane iskaze koji su usmereni
ka napadu na lice4 (engl. face) sagovornika. House (2010) je naglasio da se osnovna ideja vodilja
ljudskog ponašanja ogleda u prikazanoj brizi uĉesnika jedno za drugo u razgovoru tj. brizi za

3
Conflictive talk has been found to play a role – and often a central one – in, for example, army training discourse
(Culpeper 1996), courtroom discourse (Lakoff 1989; Penman 1990), family discourse (Vuchinich 1990), adolescent
discourse (Labov 1972; Goodwin and Goodwin 1990), doctor-patient discourse (Mehan 1990), therapeutic discourse
(Labov and Fanshel 1977), „Everyday conversation‟(Beebe 1995) and fictional texts (Culpeper 1998; Liu 1986;
Tannen 1990).
4
Lice je je javna slika koju osoba ima o sebi. Detaljna definicija lica je data u odeljku Koncept lica.

6
 1. Uvod

oĉuvanje njihovih lica; meĊutim, House naglašava da ta briga ne mora da bude uvek iskrena, pa
je vrlo moguće da u odreĊenim situacijama kada oĉuvanje lica prestane da bude u interesu nekog
od uĉesnika doĊe do neuĉtivosti. Iz svega navedenog u prethodnom delu je jasno da neuĉtivost
zavreĊuje pažnju akademske javnosti. Pored toga, istraživanja uĉtivosti u Srbiji nisu toliko
brojna, dok bi se istraživanja koja se makar delimiĉno bave neuĉtivošću mogla nabrojati na prste
jedne ruke. Stoga je potreba za ovim istraživanjem evidentna.
Ovo istraživanje teži ne samo da uspostavi ravnotežu izmeĊu istraživanja uĉtivosti i
neuĉtivosti, već i da pruži novi uvid u to kako je analizom neuĉtivosti moguće dobiti novu
perspektivu dosadašnje teorije uĉtivosti, što će predstavljati korak ka formiranju objedinjene
teorije koja bi obuhvatila oba pomenuta fenomena. Ne samo da će biti izloženi osnovni postulati
onoga što je do sada otkriveno iz oblasti neuĉtivosti, već će se obratiti pažnja i na „anatomiju“
neuĉtivih razgovora. Time će se predstaviti opcije koje uĉesnici u neuĉtivim razgovorima imaju
kada se suoĉe sa ovim fenomenom, što može dovesti do novih otkrića u praktiĉnom pogledu, tj.
do odgovora na pitanje da li je moguće na neki naĉin izbeći neprijatnost uĉešća u neuĉtivoj
komunikaciji i koji su rizici koje na sebe preuzimaju uĉesnici. Pored toga, moguće je doći do
vrednih saznanja po pitanju strategija koje koriste uĉesnici koji napadaju sagovornikovo lice u
razgovoru, kao i strategija koje sagovornik ĉije je lice ugroženo ima na raspolaganju da bi se
odbranio.
Istraživanje je podeljeno u nekoliko delova radi lakšeg izlaganja – najpre će biti
definisano šta predstavlja neuĉtivost, cilj i znaĉaj istraživanja i karakteristike korpusa i biće
objašnjen koncept lica. U sledećem delu će biti predstavljena prethodna istraživanja na ovu temu,
a sledeće poglavlje je posvećeno izlaganju teorijskog okvira koji će se koristiti u istraživanju
zajedno sa primerima pronaĊenim u korpusu. Odeljak posvećen empirijskom istraživanju
predstavlja metodologiju analize korpusa i analizu dobijenih rezultata. Poslednji deo rekapitulira
zakljuĉke celog rada izvedene iz tih rezultata.

7
 1. Uvod

1.1 Definicija neuĉtivosti

Pre upuštanja u detaljniju analizu fenomena neuĉtivosti potrebno je pozabaviti se

pitanjem definicije samog termina i preciznim razgraniĉenjem šta će se u ovom radu
podrazumevati pod neuĉtivošću. MeĊutim, pre svega toga bi prvenstveno trebalo predstaviti
diskusiju o pitanju koje je godinama sputavalo razvoj oblasti neuĉtivosti, a to je pitanje da li je
uopšte potrebno razvijati teorijski okvir i model neuĉtivosti. Naime, kako su Culpeper, Bousfield
i Wichmann (2003) naglasili, nakon izlaganja svog modela neuĉtivosti, Culpeper (1996) je
pretrpeo ozbiljne kritike tadašnjih istraživaĉa iz oblasti uĉtivosti. Kritike su se uglavnom ticale
toga da je potpuno izlišno kreirati bilo kakav model neuĉtivost, jer je celokupna ova oblast već
obrazložena samo jednom kategorijom iz modela uĉtivosti Brownove i Levinsona (1987), a to je
krajnje direktna učtivost (engl. bald on record politeness). Thomas (1995) je serijom primera
naglasio situacije gde je govornik „namerno izabrao da bude maksimalno uvredljiv“ koristeći
krajnje direktan pristup uĉtivosti. Istina je da u ovoj sistematizaciji krajnje direktna uĉtivost jeste
najdirektniji vid uĉtivosti pri kom je potencijal za ugrožavanje lica najveći; meĊutim, kako
navode Culpeper, Bousfield i Wichmann (2003), ako se uzme u obzir kako se strategija višeg
reda krajnje direktne uĉtivosti definiše i konceptualizuje, jasno je da je ovakvo svoĊenje
neuĉtivosti na jedan aspekt teorije uĉtivosti veoma problematiĉno, u najmanju ruku. Definicija
krajnje direktnih iskaza je da su to oni iskazi koji se iznose „na najdirektniji, najjasniji i
najkoncizniji naĉin koji je moguć [...] u skladu sa specifikacijama Griceovih maksima
kooperativnosti“5 (Brown and Levinson, 1987: 69). MeĊutim, ako se njihov teorijski model
detaljnije posmatra, jasno je da je strategija višeg reda krajnje direktne neuĉtivosti primenljiva na
veoma specifiĉne kontekste tj. na situacije kada je ugroženost lica veoma mala, pa je potrebno
veoma malo aktivnosti iz oblasti uĉtivosti. Drugim reĉima, sugeriše se da se krajnje direktna
uĉtivost koristi (1) kada govornik i slušalac shvataju da su potrebe lica suspendovane zbog nekog
hitnog sluĉaja, (2) kada je ugroženost lica veoma mala i (3) kada je govornik znatno moćniji od
slušaoca (1987: 69). Štaviše, upravo maksimalno uvredljivi primeri ne mogu nikako da se
svrstaju u kategoriju krajnje direktne uĉtivosti. Iako ova strategija višeg reda ima svoje

5
The FTA is performed “[…] in the most direct, clear, unambiguous and concise way possible [...]with regards to
Grice‟s conversational maxims.

8
 1. Uvod

specifiĉnosti, ona ipak mora da se uklopi u opštu definiciju uĉtivosti Brownove i Levinsona koja
navodi da:

[...] uĉtivost, kao i formalni diplomatski protokol (za koji je sigurno uzor), pretpostavlja
potencijal za agresiju i pokušava da ga umanji, time omogućavajući komunikaciju izmeĊu potencijalno
agresivnih stranaka.6

(Brown i Levinson 1987: 1)

Krajnje direktna uĉtivost nije adekvatna da bi se objasnio širok spektar fenomena

neuĉtivosti koji mogu da se jave u komunikaciji. Ako se ovo pitanje posmatra iz potpuno
suprotne perspektive, neuĉtivi iskazi nikako ne moraju da budu direktni, što dokazuju mnoge
sofisticirane metode ugrožavanja lica, kao što je, na primer, sarkazam, koji na prvi pogled uopšte
direktno ne napada lice slušaoca. Culpeper, Bousfield i Wichmann (2003), pozivajući se na
Eelen (1999; 2001), ovo podvoĊenje cele jedne oblasti koja je paralelna uĉtivosti pod samo jedan
aspekt teorije uĉtivosti smatraju posledicom konceptualne pristrasnosti (engl. conceptual bias),
tj. pojave da se neosnovano pretpostavlja da su koncepti koji se koriste za objašnjavanje uĉtivosti
adekvatni i za neuĉtivost. Ako se ovome doda i Leechova (1983) konstatacija o „marginalnosti“
neuĉtivih ilokucija koja je već pomenuta, jasno je zašto je neuĉtivost tako slabo prouĉavana u
periodu koji je obeležio procvat istraživanja u oblasti uĉtivosti. Ipak, kako je u prethodnom delu
dokazano da Leechova tvrdnja o marginalnoj ulozi koju igraju neuĉtive ilokucije nije taĉna, a
nema sumnje da krajnje direktna uĉtivost ne može da obuhvati sve neuĉtive jeziĉke situacije,
jasno je da je apsolutno neophodno razviti model za neuĉtivost uz teorijski okvir koji bi
adekvatno objasnio ovaj jeziĉki fenomen i omogućio njegovo detaljnije lingvistiĉko istraživanje.

MeĊutim, i pored ovog saznanja, definisati neuĉtivost je i dalje veliki izazov za

istraživaĉe iz ove oblasti. Za poĉetak, može se postaviti „najmanji zajedniĉki sadržalac“
postojećih definicija neuĉtivosti, a to je da neuĉtivost predstavlja „ponašanje koje ugrožava lice u
odreĊenom kontekstu“7 (Locher i Bousfield 2008: 3), ali je ipak ta definicija priliĉno širokog
opsega i nije adekvatna za praktiĉniju primenu na jezik iz realnog života. Jedno od prvih
istraživanja koje se bavilo pitanjem definisanja neuĉtivosti bilo je Goffmanovo (1967). Iako se

6
[…] politeness, like formal diplomatic protocol (for which it must surely be the model), presupposes that potential
for aggression as it seeks to disarm it, and makes possible communication between potentially aggressive parties.
7
Impoliteness is behaviour that is face-aggravating in a particular context.

9
 1. Uvod

ova knjiga nije direktno bavila neuĉtivošću, u njoj se prepoznaje zaĉetak gotovo svih modernih
teorija o neuĉtivom ponašanju i jedan od aspekata razmatran u njoj je iskorišćen kao osnova za
definiciju neuĉtivosti na kojoj se aktuelni rad zasniva. Goffman je pokušao da definiše tri tipa
radnji koje mogu da dovedu do oštećenja lica, koje se nalazi u osnovi svakog ĉina neuĉtivosti.
Takve tipove radnji predstavljaju situacije kada (1) izgleda da je osoba koja je izazvala uvredu
delovala zlonamerno i prkosno sa namerom da otvoreno uvredi nekog; (2) je došlo do sluĉajne
uvrede; one se javljaju kao neplanirani, ali ponekad oĉekivani nusproizvod aktivnosti – radnji
koje osoba koja je izazvala uvredu obavlja uprkos njihovim uvredljivim posledicama, ali ne iz
prkosa; i (3) kada izgleda da je osoba koja je izazvala uvredu nije delovala namerno; njena
uvreda izgleda kao da je nenamerna i nesvesna (parafrazirano iz Goffman 1967: 14). Iako ova
klasifikacija radnji koje mogu dovesti do ugrožavanja lica nije adekvatna da razgraniĉi sve
situacije koje se javljaju u svakodnevnom govoru (Culpeper, Bousfield i Wichmann 2003: 1552),
pokazaće se da je definicija zapravo veoma dobro sroĉena i da će se ove tri kategorije javljati u
literaturi o uĉtivosti i neuĉtivosti još dugi niz godina, dok je za neuĉtivost najznaĉajniji prvi
aspekt ove definicije u koji je znalaĉki ukljuĉeno pitanje namere, što je i danas kljuĉan aspekt u
oblasti istraživanja neuĉtivosti.

Lachenicht (1980) ovaj fenomen nije nazvao neuĉtivošću, već jezikom koji
uznemiruje (engl. aggravating language) koji je definisao kao svestan i nameran naĉin da nekoga
„povredite“ ili mu nanesete neku vrstu štete (1980: 607). Terkourafi (2008) se zalaže za to da
neuĉtivost nastaje kad se koriste izrazi koji ugrožavaju lice koji „nisu konvencionalizovani u
kontekstu u kome se javljaju“, ali u situaciji kada „slušalac ne pripisuje nikakvu nameru za
ugrožavanjem lica govorniku“ (2008: 70)8. MeĊutim, ona dodaje da kada slušalac prepozna da je
do takve namere došlo, može da se zakljuĉi da se radi o srodnom pojmu nepristojnosti (engl.
rudeness). Sa druge strane, Culpeper (2008) iskljuĉivo povezuje neuĉtivost sa namerom:
„Neuĉtivost [...] obuhvata komunikativno ponašanje ĉija je namera da izazove gubitak lica osobe
kojoj je upućeno ili da osoba kojoj je upućeno to ponašanje na taj naĉin shvati“ (Culpeper 2008:
36). Cashman (2006) definiše neuĉtivost kao „remećenje društvene ravnoteže ili konstrukciju

8
[I]mpoliteness occurs when the expression used is not conventionalised relative to the context of occurrence; it
threatens the addressee‟s face (and, through that, the speaker‟s face) but no face-threatening intention is attributed to
the speaker by the hearer. (originalni kurziv)

10
 1. Uvod

konflikta prilikom interakcije“ (2006: 218)9. Kasper (1990) smatra da je nepristojnost devijacija
od onoga što se smatra politiĉkim ponašanjem u datom kontekstu (1990: 208)10. Kienpointner
(1997 i 2008) definiše dve vrste neuĉtivosti, motivisanu i nemotivisanu, izmeĊu kojih se može
napraviti razlika prema nameri govornika, i prvi je koji je izjednaĉio neuĉtivost i nepristojnost,
termin koji je razvojem istraživanja neuĉtivosti postao sinonim za neučtivost 2 tj. „laiĉki“
koncept o neuĉtivosti koji ljudi imaju i koji je stavljen u suprotnost sa neučtivošću 1 koja
predstavlja „teoretski“ aspekt kojim se istraživaĉi bave (Watts 2003: 18). Kienpointner (2008)
definiše neuĉtivost/nepristojnost kao

prototipiĉno nekooperativno i kompetitivno ponašanje u komunikaciji:

– koje destabilizuje liĉne odnose osoba u interakciji i time otežava postizanje zajedniĉki
prepoznatog cilja interakcije ili u startu otežava postizanje usaglašenosti oko tog zajedniĉki
prepoznatog cilja;
– koje, preciznije, stvara ili održava emocionalnu atmosferu meĊusobnog nepoštovanja i
antipatije koja prvenstveno doprinosi egocentriĉnim interesima;
– koje je delimiĉno odreĊeno konceptima moći, distance, emocionalnom orijentacijom i skalom
cena–korist koji su opšte prihvaćeni u govornoj zajednici.11
(Kienpointner 2008: 245)

Culpeper (1996) definiše neuĉtivost kao korišćenje strategija koje za cilj imaju napad na
sagovornikovo lice i remećenje društvene harmonije. Iako su Culpeper, Bousfield i Wichmann
(2003) proširili svoje istraživanje neuĉtivosti na otkrivanje primene višestrukih strategija i na
pojavu tih strategija u dužim diskursnim segmentima, originalna definicija kojom se vodio
Culpeper (1996) nije znaĉajno promenjena i glasi da neuĉtivost predstavlja „komunikativne
strategije osmišljene da napadaju lice i izazovu društveni sukob i naruše harmoniju“12, što je

9
Impoliteness […] is the disruption of social equilibrium or the construction of conflict in interaction.
10
[Rudeness] is constituted by deviation from whatever counts as politic in a given social context, is inherently
confrontational and disruptive to social equilibrium.
11
Rudeness is a kind of prototypically non-cooperative or competitive communicative behaviour: 1) which
destabilises the personal relationships of the interacting individuals and thus makes it more difficult to achieve the
mutually accepted goal of the interaction or makes it difficult to agree on a mutually accepted goal in the first place;
2) which, more particularly, creates or maintains an emotional atmosphere of mutual reverence and antipathy, which
primarily serves egocentric interests; 3) which is particularly determined by concepts of power, distance, emotional
attitudes and cost-benefit scales which are generally accepted in a speech community.
12
[This paper focuses on the notion of] impoliteness, communicative strategies designed to attack face, and thereby
cause social conflict and disharmony.

11
 1. Uvod

potvrdilo njegovu posvećenost verovanju da je neuĉtivost iskljuĉivo „strateška“ tj.

„instrumentalna“ (Culpeper, Bousfield i Wichmann 2003: 1546). Culpeper (2005) je napravio
reviziju svoje definicije i malo detaljnije je prouĉio ulogu koju u neuĉtivosti igra namera, a
zapaženo je i to da je u definiciju po prvi put ukljuĉio i slušaoca: „[n]euĉtivost se javlja kada (1)
govornik sa namerom napada lice slušaoca, ili (2) slušalac shvata i/ili konstruiše to ponašanje
kao nameran napad na lice, ili u kombinaciji (1) i (2)“13 (Culpeper 2005: 38). Pored toga što je
dao možda i najkompletniju definiciju u tom trenutku, Culpeper (2005) je pokušao i da se
dodatno fokusira na negativan aspekt definicije neuĉtivosti tj. da razgraniĉi one situacije koje ne
predstavljaju neučtivost. Culpeperove (2005) tvrdnje u parafraziranom obliku glase: (1)
neuĉtivost nije sluĉajno ugrožavanje lica; (2) neuĉtivost nije nenamerna; (3) neuĉtivost nije
prijateljsko zadirkivanje (engl. banter); i (4) neuĉtivost nije krajnje direktna uĉtivost (2005: 36–
37). Mills (2003: 139) je dodatno naglasila ulogu slušaoca kada je istakla da je neuĉtivost
fenomen zasnovan na proceni koji se oslanja na ocenu ponašanja govornika i njegovu ulogu u
zajednici prakse. Watts (2003: 18) definiše neuĉtivost kao „istaknuti oblik društvenog ponašanju
u smislu da je ono u suprotnosti sa kanonima prihvatljivog, prikladnog ponašanja koje odgovara
društvenoj interakciji koja je u toku“14 (Watts 2003: 18). Watts u ovom istraživanju pravi razliku
izmeĊu dve vrste neuĉtivosti – one koju koristi laiĉki deo populacije i one koju koristi nauĉnik
koji prouĉava društvo – i zalaže se za prouĉavanje iskljuĉivo prvog aspekta, navodeći da „nauĉna
teorija termina iz obiĉnog života mora da se fokusira na prouĉavanje tog termina iz obiĉnog
života dok se koristi u obiĉnom životu“15 (Watts 2003: 9).

Definicija koja je prihvaćena kao najdetaljnija i najprikladnija teorijskom okviru koji će

se koristiti u ovom istraživanju je definicija Bousfielda (2007; 2008). Bousfield tvrdi da

neuĉtivost predstavlja ispoljavanja namerno neisprovociranih i konfliktnih govornih ĉinova

ugrožavanja lica, a koji su izvedeni sa svrhom i to: (1) u neublaženom obliku, u kontekstima gde je
odreĊeno ublažavanje neophodno i/ili (2) uz namernu agresiju, tj. u situacijama gde je pretnja licu
namerno povećana, „pojaĉana“ ili maksimalizovana na neki naĉin da bi se pojaĉala i povreda naneta

13
Impoliteness comes about when: (1) the speaker communicates face-attack intentionally, or (2) the hearer
perceives and/or constructs behaviour as intentionally face-attacking, or a combination of (1) and (2).
14
[…] impoliteness is clearly a salient form of social behavior in the sense that it appears to go against the canons of
acceptable, appropriate behaviour operative for the ongoing social interaction.
15
[…] a scientific theory of a lay term must take that lay term in lay usage as its central focus […]

12
 1. Uvod

neĉijem licu. Štaviše, da bi se neuĉtivost smatrala uspešnom potrebno je da osobe u ulozi slušalaca
moraju da shvate nameru govornika (ili „autora“) da „nanese uvredu“ (ugrozi/ošteti lice)“16

(Bousfield, 2007: 2186-2187).

Kada se razmotri gorenavedena definicija, jasno je da neuĉtivost ne postoji gde jedan, ali
ne i drugi uĉesnik u razgovoru (kada u razgovoru uĉestvuju dve osobe) namerno ugrožava
lice/shvata nameru da se lice ugrozi. Iako ovo deluje priliĉno konfuzno, Bousfield (2008) je to
objasnio na jednostavan naĉin:

1) Ako govornik (ili neko u ulozi adresora) namerava da nanese štetu

slušaocu, a slušalac (ili neko u ulozi adresata) shvati nameru govornika (adresora) da
nanese štetu licu (Goffman 1967: 14), onda je došlo do uspešne komunikacije neuĉtivosti
2) Ako govornik/adresor ima nameru da nanese štetu licu, ali slušalac/adresat
ne shvati nameru govornika/ne shvati poruku kao štetu nanetu svom licu, onda nije došlo
do uspešne komunikacije neuĉtivosti
3) Ako govornik/adresor nema nameru da ugrozi lice, ali slušalac/adresat
shvati iskaz govornika/adresora kao takav koji namerno ugrožava lice, ova situacija bi se
mogla nazvati nenamerno ugrožavanje lica (a ne namerno ili slučajno ugrožavanje lica;
Goffman 1967: 14), što može biti izazvano iz jednog ili više sledećih razloga:
nepristojnost (nedovoljan nivo uĉtivosti); neosetljivost (od strane govornika/adresora);
hipersenzitivnost (od strane slušaoca/adresata); sukob očekivanja; kulturološki izazvan
nesporazum; pogrešna identifikacija zajednice prakse (od strane govornika ili slušaoca)
ili tipa aktivnosti u koju su govornik i slušalac uključeni; neka kombinacija navedenih
stavki ili nekog do sada neidentifikovanog naĉina izazivanja uvrede ili shvatanja nekog
iskaza kao uvrede kada nije postojala namera za to.
4) Ako govornik/adresor nema nameru da ugrozi lice, ali slušalac/adresat
shvati iskaz govornika/adresora kao takav koji nenamerno ugrožava lice, ova situacija bi
se mogla nazvati jednim od sledećih naziva: slučajno ili nenamerno ugrožavanje lica (a

16
[…] impoliteness constitutes the issuing of intentionally gratuitous and conflictive verbal face-threatening acts
which are purposefully performed: 1) Unmitigated, in contexts where mitigation is required, and/or 2) With
deliberate, aggression, that is, with the face threat intentionally exacerbated, „boosted‟, or maximised in some way to
heighten the face damage inflicted. Furthermore, for impoliteness to be considered successful impoliteness, the
intention of the speaker (or „author‟) to threaten/damage face must be understood by those in a receiver role.

13
 1. Uvod

ne namerno ugrožavanje lica; Goffman 1967: 14), koje može biti izazvano iz jednog ili
više sledećih razloga: nepristojnost (nedovoljan nivo uĉtivosti); neosetljivost (od strane
govornika/adresora); hipersenzitivnost (od strane slušaoca/adresata); sukob očekivanja;
kulturološki izazvan nesporazum; pogrešna identifikacija zajednice prakse (od strane
govornika ili slušaoca) ili tipa aktivnosti u koju su govornik i slušalac uključeni; neka
kombinacija navedenih stavki ili nekog do sada neidentifikovanog naĉina izazivanja
uvrede ili shvatanja nekog iskaza kao uvrede kada nije postojala namera za to.

(parafrazirano iz Bousfield 2008: 72)

Ovime je dovoljno detaljno razgraniĉen i definisan koncept neuĉtivosti kojim će se ovaj

rad baviti. Pored toga, neophodno je naglasiti da se, prateći Culpepera i ostale (2003) i
Bousfielda (2007, 2008), ovaj rad bavi „strateškom“ (Lakoff 1989) ili „instrumentalnom“ (Beebe
1995) neuĉtivošću, što znaĉi da je to neuĉtivost koja ima odreĊenu svrhu i cilj tj. koja ispunjava
„funkciju koju je govornik namenio, a ne predstavlja samo neuspelu uĉtivost“ (Beebe 1995:
166). TakoĊe je potrebno napomenuti da centralna tema istraživanja ovog rada obuhvata
„pravu“, „iskrenu“ uĉtivost, nasuprot „ritualnoj“ i „šaljivoj“ neuĉtivosti (engl. banter). MeĊutim,
ono što se u definicijama stalno pominje je koncept namere, pa je logiĉno da se postavlja pitanje
pripisivanja namere uĉesnicima u razgovoru.

1.2 Namera

Centralni koncept u bilo kom pristupu nekom lingvistiĉkom pitanju u okviru pragmatike
(ukljuĉujući i ovo) je namera, ili, preciznije, pripisivanje namere. Kao što su Culpeper, Bousfield
i Wichmann (2003) uoĉili:

Uĉesnicima u razgovoru namere ne pišu na ĉelu i jedan uĉesnik u razgovoru nema pristup
unutrašnjem stanju drugih uĉesnika. MeĊutim, namere govornika su kljuĉne u teoriji govornih ĉinova.
Rezultat toga je ĉinjenica da teorija uĉtivosti Brownove i Levinsona (1987), zasnovana na teoriji
govornih ĉinova, za posledicu ima to da ta teorija u svojoj osnovi ima namere govornika. MeĊutim,

14
 1. Uvod

ĉak i u okviru analize razgovora i ostalih više sociološki orijentisanih pristupa interakciji postoji
konstatacija da uĉesnici u razgovoru pripisuju namere i svrhe razgovoru.17

(Culpeper, Bousefiled i Wichmann 2003: 1552)

Grimshaw (1990: 281) u svojoj reviziji skupa sociolingvistiĉkih istraživanja

„konfliktnog razgovora“ dolazi do sledećih zakljuĉaka:

Istraživaĉi o ĉijim zakljuĉcima se ovde govori ne osporavaju stav da ono što se nalazi u glavama ljudi
nije dostupno analitiĉarima ili uĉesnicima u razgovoru (u krajnjoj liniji, nije ĉak u potpunosti dostupno
onima ĉije ponašanje se istražuje). MeĊutim, većina istraživaĉa takoĊe zagovara da dostupnost
etnografskog konteksta i optimalno kompletan zapis ponašanja omogućavaju analitiĉarima da doĊu do
takvih zakljuĉaka koji „u najpraktiĉnije svrhe“ (parafraza Garfinkela) nisu ništa manje taĉni od onih
do kojih dolaze sami uĉesnici u razgovoru.18

(Grimshaw 1990: 281)

Culpeper, Bousfield i Wichmann (2003) stoga ne tvrde da se stvarne namere govornika mogu
rekonstruisati, već da je moguće rekonstruisati „verovatne“ namere, uz prisustvo adekvatnih
dokaza. Mooney (2004) ukazuje da se namera rekonstruiše na osnovu nekih karakteristika koje
pripadaju komunikativnom dogaĊaju kao što su prethodni susreti, poznavanje društvenih uloga
itd. (Mooney 2004: 901). Ostale primenjive karakteristike moraju nesumnjivo da obuhvataju
diskursne uloge uĉesnika u razgovoru, kontekst, kotekst, tip aktivnosti u koju je osoba ukljuĉena,
prethodne dogaĊaje, stanje afekta izmeĊu uĉesnika i naravno moć, prava i obaveze uĉesnika u
razgovoru, kao i još mnogo toga. Neke od ovih ili sve karakteristike (uz neke druge koje su u
datoj situaciji relevantne) mogu da pruže dovoljno adekvatne dokaze pomoću kojih adresor može
da rekonstruiše moguće namere datog govornika u odreĊenoj taĉki lingvistiĉke razmene.

17
Interlocutors do not wear their intentions on their sleeves. Speakers‟ intentions, of course, are not just the basis of
Goffman‟s categorisation above, they are also fundamental to speech act theory. And, as a consequence of the fact
that Brown and Levinson‟s (1987) politeness theory is built on speech act theory, it too has speakers‟intentions at its
heart. However, even within conversation analysis and other more sociologically oriented approaches to interaction,
there is an admission that participants in conversation do attribute intentions and purposes of some kind to talk.
18
The researchers whose work is reported here do not contest the position that what is in people‟s heads is
accessible neither to analysts nor to interlocutors (nor even, ultimately, fully accessible to those whose behaviour is
under investigation). I believe most of them will also argue, however, that the availability of ethnographic context
and of an optimally complete behaviour record permits analysts to make such inferences and attributions which are
„„for-the-most-practical-purposes‟‟ (paraphrasing Garfinkel) no less plausible than those of actual participants.

15
 1. Uvod

1.3 Cilj istraživanja

Cilj ovog istraživanja se uopšteno može izložiti kao ispitivanje i razumevanje fenomena
neuĉtivosti u jeziku, dobijanje potpunijeg saznanja o njegovom „anatomskom mehanizmu“ i
pronalaženje sliĉnosti i razlika u manifestaciji ovog fenomena u srpskom i engleskom jeziku, što
će biti zasnovano na podacima koji sadrže neuĉtivost u interakciji. Hipoteza ovog istraživanja je
da su u pogledu jeziĉkih sredstava koja se koriste i rasporeda tih sredstava srpski i (ameriĉki)
engleski jezik u velikoj meri sliĉni, budući da su društvene i kultorološke pozadine govornika
ovih jezika sliĉne jer u najširim crtama pripadaju zajedniĉkoj pozadini „zapadnjaĉkih kultura“.
Istraživanje naĉina na koji se neuĉtivost manifestuje u dužem diskursu u dva jezika ima za cilj da
ispita dosadašnji teorijski okvir primenjivan uglavnom na engleski jezik, kao i njegovu
univerzalnu primenljivost. Identifikacijom šablona koji se nalaze unutar interakcione strukture
sekvenci koje sadrže neuĉtivost istražuje se jeziĉko (i vanjeziĉko) ponašanje koje ugrožava lice
uĉesnika u interakcijama.

Jedan od sekundarnih ciljeva koji će doprineti postizanju primarnog cilja je otkrivanje: 1)

kako jeziĉke razmene koje sadrže neuĉtivost zapoĉinju 2) kako se odvijaju i realizuju i 3) kako
dolazi do njihovog razrešenja u okviru dužeg diskursa u srpskom i u engleskom. Istraživanje
ovakvih širih šablona će dovesti do boljeg razumevanja prirode neuĉtivosti u praksi i diskursa
gde neuĉtivost i povezani fenomeni preovladavaju u odnosu na druge vrste diskursa. Preciznije,
cilj je otkriti u koliko situacija će u oba jezika doći do razvijanja neuĉtivog diskursa iz inicijalnog
ĉina pretnje licu, a u koliko sagovornik neće odgovoriti ili će pokušati da se na neki naĉin
odbrani, kao i koje strategije neuĉtivosti će se koristiti tokom ove komunikacije.

1.4 Znaĉaj istraživanja

Znaĉaj ovog istraživanja se prvenstveno ogleda u tome što je na ovim prostorima ovo
jedno od prvih istraživanja ovog tipa. Iako je objavljeno dosta istraživanja na temu uĉtivosti,
veoma je mali broj onih koja se bave neuĉtivošću, a još je manji broj onih koja su kontrastivna i
zasnovana na kvantitativnoj metodi analize korpusa. Kontrastivno uporeĊivanje jedne

16
 1. Uvod

pragmatiĉke kategorije u dva jezika takoĊe ima ulogu u testiranju da li su teorijski okviri koji su
razvijeni prvenstveno za engleski jezik i u njemu uspešno primenjeni adekvatni za primenu na
srpski jezik, što bi trebalo da pruži uvid u njihovu univerzalnost i primenljivost na ostale jezike
koji pripadaju razliĉitim kulturama.

Pored toga, većina istraživanja koja su sprovoĊena na autentiĉnom jeziku u oblasti

pragmatike, a posebno u oblasti neuĉtivosti, sprovoĊena su oslanjajući se na kvalitativan opis
zapaženih fenomena. Ova pojava je donekle razumljiva, jer za neuĉtivost nije postojao dovoljno
razvijen sistem analize, a pošto se ne može reći da i danas postoji, bilo je potrebno najpre
detaljno obrazložiti sve kategorije koje su pronaĊene i time opravdati njihovo postojanje. Ipak,
istraživanje u oblasti neuĉtivosti je danas dovoljno odmaklo da se može posvetiti i malo pažnje
kvantitativnom aspektu, odnosno uĉestalosti pojavljivanja odreĊenog fenomena u korpusu
sastavljenom od autentiĉnog jezika. Ĉinjenica da je istraživanje kontrastivno može da pruži samo
još bolji uvid u procentualnu zastupljenost odreĊenih dikursnih koraka i strategija u
svakodnevnom neuĉtivom govoru.

U ovom istraživanju je u teorijskom okviru došlo do integracije Bousfieldovog (2008)

modela i modela Culpepera, Bousfielda i Wichmannove (2003) i Culpepera (2005) i pokušano je
njihovo prilagoĊavanje radi stvaranja jedinstvenog sistema, što može predstavljati odliĉnu
osnovu modela koji bi se mogao primenjivati u budućim istraživanjima na polju neuĉtivosti.

Na kraju, opšti znaĉaj ovog rada je pokušaj dodatnog popunjavanja praznina u

dosadašnjim istraživanjima neuĉtivosti i rešavanje problema konceptualne pristrasnosti u
trenutnim istraživanjima uĉtivosti u odnosu na neuĉtivost. Razmatranje teorija uĉtivosti se može
upotpuniti samo ako se u obzir uzme i neuĉtivost. Ovo je takoĊe pokušaj doprinosa tzv.
„diplomatskom protokolu“ koji služi kao pomoć osobama koje su žrtve verbalne agresije utoliko
što razjašnjava tip agresije koji se može koristiti i opcije „upravljanja neuĉtivošću“ ili „odbrane “
od nje koje su dostupne u okviru diskursa ili konteksta (Bousfield 2008: 4).

17
 1. Uvod

1.5 Korpus

Korpus za ovo istraživanje se sastoji od snimaka i transkripta emisija studijskog karaktera

„Luda kuća“, koja se emituje na srpskoj televiziji „Happy“, i „Jerry Springer Show“, koja se
emituje na više televizija u sklopu televizijske sindikacije19. Ove tzv. „talk show“ emisije
predstavljaju programe koje se organizuju u studiju pred publikom i video kamerama gde su
gosti ljudi iz razliĉitih sfera društva koji govore o jednoj temi ili rešavaju neki prethodni
nesporazum. U epizodama koje su korišćene se sagovornici uglavnom znaju, mada to nije norma
u celokupnom formatu ovih emisija. Pretpostavka bi bila da postoji veći potencijal za nastajanje
neuĉtivih situacija kada se uĉesnici ne znaju, jer ne postoji bliskost meĊu njima. MeĊutim,
interesantna je ĉinjenica da je zapravo znatno veći potencijal za neuĉtivost zbog male socijalne
distance i stepena moći, a i zbog toga što tim uĉesnicima održavanje tuĊeg lica nije u interesu,
već upravo suprotno (Culpeper 2003). Iz istih ovih razloga je primetno i smanjenje „paradoksa
posmatraĉa“, pojave da pri snimanju u cilju beleženja autentiĉnog govora uĉesnici imaju
poteškoća da koriste prirodan govor zbog toga što su svesni da ih neko snima. U ovim
situacijama kada neko za cilj ima liĉnu promociju i dokazivanje svog mišljenja kao taĉnog dolazi
do opuštanja uĉesnika, što vodi do proizvodnje autentiĉnog govora, koji je uz to odliĉan izvor
kontekstualnih informacija zbog video snimka, koji daje uvid u ekstralingvistiĉke kontekstualne
informacije.

Još jedna od prednosti ove vrste podataka je visok stepen autentiĉnosti govora prisutnog u
ovim emisijama. PoreĊenja radi, korpus koji je ranije smatran za materijal visoke autentiĉnosti i
koji je bio oznaĉen kao prototip za prikupljanje podataka je onaj koji su prikupili Brenneis i Lein
(1977) i Lein i Brenneis (1978). Naime, ovi autori su za istraživanje konfliktnog diskursa
formirali korpus tako što su veštaĉki izazivali konflikt tražeći od dece da odglume svaĊu na neku
temu (lopta koju neko ne želi da vrati i sliĉno). Taj materijal su zatim snimali i transkribovali.
Prednosti su bile te što je materijal sa konfliktnim diskursom bio lako dostupan i što je tema
mogla lako da se odredi u trenutku. Ovi autori tvrde da su se deca toliko uživela u uloge da su
rasprave koje su generisane bile spontane i duge, što je tada smatrano za veoma autentiĉan
materijal. Ipak, pored „paradoksa posmatraĉa“, postoje još neki problemi sa ovim korpusom. Od
19
Televizijska sindikacija je pojava gde nijedna televizijska kompanija nema iskljuĉiva prava na emisiju, već veći
broj televizija ima prava na emitovanje te emisije.

18
 1. Uvod

dece je bilo zatraženo da se svaĊaju i odglume svaĊu, što, bez obzira na nivo ozbiljnosti koji su
deca pokazala, mora da se uzme u obzir kao veštaĉki izazvan govor. Još jedan sluĉaj sa ovakvim
pokušajem generisanja autentiĉnog govora je rad Camrasa (1977). On je pokušao da stvori pravi,
spontani konflikt meĊu uĉesnicima tako što je deci davao objekte koje žele, ali tako da u paru
samo jedno od dece može da ga koristi u istom trenutku. To je u velikom broju sluĉajeva
dovodilo do konflikta, koji je zatim sniman i transkribovan. Koristi ovog pristupa su oĉigledne u
pogledu lakog naĉina dobijanja verbalnih podataka, kao i neverbalnih vanjeziĉkih podataka –
gestova, izraza lica, fiziĉkog kontakta itd. MeĊutim, i u ovom pristupu postoje problemi jer su
podaci i dalje veštaĉki generisani, a takoĊe se otvaraju i odreĊena etiĉka pitanja toga što se deca
navode na konfliktno ponašanje bez njihove saglasnosti. U aktuelnom istraživanju takvih
problema nema, pošto su uĉesnici svojevoljno došli i pristali su da budu snimljeni, a uz to ih niko
nije naterao da se svaĊaju. Naravno da uvek postoji problem „paradoksa posmatraĉa“, ali je on u
ovoj situaciji dosta smanjen zbog toga što su pitanja kojima se bave uĉesnici uglavnom toliko
važna za njih same, da je evidentno da se posle odreĊenog perioda razgovor vodi kao da kamere
nisu prisutne.

U korpusu su upotrebljene po dve epizode obe emisije – epizoda „SvaĊa sa komšijom“ i

„Mislim da me deĉko vara“ emisije Luda kuća i epizode „I Refuse to Wear Clothes“ i „Sisters at
War“ emisije Jerry Springer Show. Obe epizode serijala Luda kuća i epizoda „Sisters at War“
emisije Jerry Springer Show besplatno su dostupne za gledanje sajtu www.youtube.com, dok je
epizoda „I Refuse to Wear Clothes“ dostupna na DVD izdanju Jerry Springer Uncut iz 2010.
godine. Epizode sa sajta YouTube su preuzete sa Interneta, a zatim su preuzete epizode i
transkripti priloženi putem skladišta u raĉunarskom oblaku Google Drive na adresi
https://drive.google.com/folderview?id=0B96PoLzmbRMMSWVLcUVHUmZXdEk&usp=sharing. Epizode
nisu birane ni po kom posebnom kriterijumu, niti po koliĉini neuĉtivog sadržaja u njima, već
nasumiĉno, a ĉinjenica da u njima ima zaista dosta takvih iskaza se može opravdati takvim
karakterom emisija. Mora se naglasiti da izbor ovakvog korpusa ne znaĉi da je cilj ovog rada
ispitivanje neuĉtivosti u kontekstu emisija ovog tipa, tj. emisija sa sadržajem konfrontacione
zabave (engl. confrontainment), već da je takav tip emisija izabran iskljuĉivo zbog bogatstva
autentiĉnim govorom. Ova razlika mora da se napravi zbog velikog znaĉaja koji su samom
kontekstu kofrontacione zabave pridavali Culpeper, Bousfield i Wichmann (2003) i Lorenzo-Dus
(2005), koji su uz analizu neuĉtivosti sproveli svojevrsnu analizu emisija sa ovim sadržajima.

19
 1. Uvod

Tip kome pripadaju ove dve emisije koje će se koristiti kao korpus za ovo istraživanje jesu
„eksploatativne“ emisije, koje su stavljene nasuprot „standardnim“ emisijama. Sliĉnosti ova dva
tipa su više nego oĉigledne: postoji publika u studiju, voditelj koji usmerava razgovor i postavlja
pitanja, publika pred malim ekranima, odreĊeni redosled pitanja na koja uĉesnici moraju da
odgovaraju i gosti koji su obiĉni ljudi. MeĊutim, ono što emisije „Jerry Springer Show“ i „Luda
kuća“ razlikuje od „standardnih“ emisija, kao što je recimo „Oprah Winfrie Show“ ili „Nedeljno
popodne kod Lee Kiš“, jeste što je u „eksploatativnim“ emisijama „uslov konfrontacije da
uĉesnicima bude dozvoljeno da razgovaraju izmeĊu sebe, a ne sa voditeljem ili publikom“20
(Richardson i Meinhof 1999: 136). I zaista, iako je voditelj taj koji vodi razgovor, u ovakvim
„eksploatativnim“ televizijskim emisijama uĉesnicima brzo bude prepuštena glavna reĉ, dok su
voditelji tu da budu neka vrsta posrednika koji zapravo još više rasplamsava neuĉtivu retoriku
svojim provokativnim pitanjima. MeĊutim, kljuĉna razlika izmeĊu „eksploatativnih“ i
„standardnih“ emisija je obilje neuĉtivosti u prvoj od ove dve navedene vrste. Obiĉne emisije u
kojima uĉesnici vode razgovor u studiju su osmišljene tako da odobravaju i slave uspehe svojih
uĉesnika, dok se kod eksploatativnih televizijskih emisija zapravo izvrću ove norme i teži se
ponižavanju gostiju. Razlog zašto su upravo ove emisije upotrebljene je autentiĉnost govora i
obilje neuĉtivosti u njima, tj. potencijala za nastanak neuĉtivosti, koji retko kada ostaje
nerealizovan.

Transkripcija epizoda je korišćena kao dodatak video snimcima kako bi se olakšala analiza i
pismeno predstavljanje odreĊenih situacija. Tip transkripcije koji je korišćen je „lestviĉasta
transkripcija“ (u originalu „staves transcription“), koja je dobila taj naziv zbog toga što podseća
na naĉin zapisivanja muzike u notnom sistemu. Ovaj vid transkripcije pruža najpogodniji pregled
toka razgovora za ovakvo istraživanje jer je veoma bogat kontekstualnim informacijama koje se
lako mogu uoĉiti – taĉno se vidi ko kada govori, kada neko govori istovremeno, kada neko
nekoga prekine ili povisi glas. Dodatne informacije pored samog teksta razgovora omogućavaju
još bolji uvid u kontekstualne informacije koje se iz obiĉnog teksta ne bi videle. Konvencije
ovakvog vida transkripcije su preuzete iz Culpepera (1996: 360) i Bousfielda (2007: 2192; 2008:
8), koje su oni preuzeli iz nekoliko drugih izvora (Ochs 1979; Gumperz 1992), i ukratko su
iznesene u Tabeli 1.

20
A condition of confrontation on screen is that subjects be allowed to talk to one other rather than to the
host/audience.

20
 1. Uvod

# Broj reda u lestvici (# je broj: 1, 2, 3, …)

Identifikator za govornika u odlomku („G1“ = „govornik 1“, „G2“ = „govornik 2“,
G#
itd)
[nejasno] Ono što je govornik rekao je nejasno.
[tekst] Autor nije siguran šta je govornik rekao.
Ono što je govornik rekao nije jasno i ne može se razumeti jer je cenzurisano od strane
[cenzurisano]
urednika zbog neprikladnog sadržaja.
. Pauza koja se može razaznati i koja traje do ½ sekunde.
Pauza koja se može razaznati koja traje izmeĊu ½ i 1 sekunde (sliĉno tome, dodatne
..
taĉke „.“ oznaĉavaju period pauze koji je duži za po ½ sekunde).
Govor koji se nadovezuje na prethodni deo. Jedan govornik poĉinje da govori odmah
=
nakon što prethodni govornik završi svoj segment.
VELIKA Glasan govor. Veoma naglašen govor (npr. vikanje).
SLOVA
[pljuje/udara Neverbalno izražavanje.
šamar]
Krajnja taĉka koja pokazuje kraj iseĉka ili krajnju taĉku koja pokazuje da nema daljeg
Izmenjeno/Kraj
razgovora izmeĊu uĉesnika
Tabela 1. Konvencije transkripcije

1.6 Koncept lica

Koncept lica je centralni koncept u okviru svih teorija uĉtivosti i neuĉtivosti, pa je

neophodno razmotriti ga pre bilo kakvog ozbiljnijeg bavljenja neuĉtivošću. Lice je prvi u svojim
istraživanjima pomenuo Goffman (1967) koji je rekao da je lice

[…] pozitivna vrednost koju osoba efikasno pripisuje sebi na osnovu pravca u razgovoru za koji drugi
smatraju da ga se ta osoba držala tokom odreĊenog kontakta. Lice je slika sopstvene liĉnosti koja je
ograniĉena u pogledu odobrenih društvenih atributa – ali je to slika koju ljudi mogu da dele sa drugima,
kao kada osoba prikazuje svoju religiju ili zanimanje u najboljem svetlu tako što sebe predstavlja u
najboljem svetlu.21
(Goffman 1967: 5)

Drugim reĉima, lice je javna slika koju osoba ima o sebi, kao što su kasnije definisali Brownova
i Levinson (1987: 61) u svom prvobitnom radu o uĉtivosti. Upravo je taj emocionalni i društveni

21
[…] the positive social value a person effectively claims for himself by the line others assume he has taken during
a particular contact. Face is an image of self delineated in terms of approved social attributes – albeit an image that
others may share, as when a person makes a good showing for his profession or religion by making a good showing
for himself.

21
 1. Uvod

utisak o sebi ono što svi poseduju i što oĉekuju da svi ostali prepoznaju. Lice po tome kako ga
vide Brownova i Levinson je najbolje rezimirano reĉenicom da je to osećaj sopstvene vrednosti
individue ili slika koju osoba ima o sebi (Thomas 1995: 169). Brownova i Levinson smatraju da
svaki pripadnik društva ne tretira lice kao norme ili vrednosti već kao osnovne potrebe za koje
svaki ĉlan društva zna da ih svi ostali ĉlanovi imaju, a ĉije je zadovoljenje u interesu svakog
„sposobnog odraslog ĉlana“ društva (1987: 61). Ovi autori su izvršili podelu lica na dva aspekta,
a to su „negativno lice“ i „pozitivno lice“, a ti termini se mogu ukratko definisati na naĉin dat u
nastavku:
– Negativno lice: želja svakog ĉlana društva da druge osobe ne postavljaju prepreke njegovim
postupcima tj. želja za „slobodom postupanja i slobodom od nametanja“
– Pozitivno lice: želja svakog ĉlana društva da njegovi prohtevi budu poželjni barem jednom delu
drugih osoba tj. „pozitivna konzistentna slika o sebi ili ‟liĉnosti‟ (za koju je od presudne važnosti
da ukljuĉuje i ĉinjenicu da je ta slika o sebi cenjena i da nailazi na odobrenje) na koju polažu
pravo uĉesnici u razgovoru“
(Brown i Levinson 1987: 61)

Lice i mogućnost njegovog ugrožavanja se ignorišu u situacijama gde je neophodna hitna

saradnja i efikasnost i u situacijama kraha društvenih odnosa, dok Thomas dodaje da se lice
„oštećuje, održava ili podupire kroz interakciju sa drugim ljudima“ (Thomas 1995: 169), što
samo dodatno potkrepljuje stav Brownove i Levinsona. Oĉekivanja ljudi vezana za sliku o sebi
(tj. potrebe lica) mogu biti ugrožena, kada dolazi do ĉina ugrožavanja lica i upravo je tada
neophodno umanjiti pretnju licu putem strategija uĉtivosti, ĉime uĉesnik u razgovoru stavlja
sagovorniku do znanja da poštuje njegovo lice i da isto oĉekuje zauzvrat. MeĊutim, može doći
do potpuno suprotne situacije gde se ĉinovi ugrožavanja lica ispoljavaju namerno i gde se ne
primenjuju strategije za ublažavanje takvih pretnji tj. do neuĉtivosti. Zato je koncept lica toliko
bitan i u oblasti neuĉtivosti, pa je i prirodno da pored toga što se nalazi u osnovi teorija uĉtivosti
Brownove i Levinsona (1987) i Leecha (1983), ovaj pojam igra kljuĉnu ulogu u najuticajnijim
teorijama neuĉtivosti Culpepera (1996), Culpepera, Bousfielda i Wichmannove (2003) i
Bousfielda (2007; 2008).
MeĊutim, ova rana definicija lica je pretrpela mnogo kritika (Watts 2003; de Kadt 1998;
Lee-Wong 1999; Gu 1990; Locher 2004; Mao 1994; Matsumoto 1998), od kojih su neke veoma
bitne za ovo istraživanje, jer ta promena u poimanju lica sa sobom povlaĉi i promenu u sistemu

22
 1. Uvod

strategija neuĉtivosti koje će se primenjivati za analizu korpusa. Ukratko, ono što svi ovi
istraživaĉi zameraju je da su Brownova i Levinson pretpostavili da je lice uĉesnika u razgovoru
univerzalno primenjivo u svim kulturama širom sveta, kao i da je interno stvoreno i veoma
individualno nastrojeno, uprkos tome što Brownova i Levinson zagovaraju da je to „slika koju
neko ima o sebi u javnosti“ (Brown i Levinson 1987: 62). Locher (2004: 53) je ispravno
primetila da ovakva konstatacija sa sobom povlaĉi zakljuĉak da postoji i unutrašnje i spoljašnje
viĊenje lica, ali da se razlika izmeĊu tih aspekata izgubila u kasnijoj analizi Brownove i
Levinsona jer su se oni posvetili internom aspektu, a zanemarili spoljašnje faktore. O‟Driscoll je
na adekvatan naĉin rekapitulirao zamerku koju je Locher (2004: 53) iznela:

Goffman (1967: 5) o poreklu lica govori kao o „pravcu u razgovoru za koji drugi smatraju da ga se ta
osoba držala tokom odreĊenog kontakta“. Lice predstavlja „sliku“. To znaĉi da je lice dodeljeno iz
spoljašnjeg sveta tj. post-factum. Sa druge strane, Brownova i Levinson naglašavaju da se lice sastoji od
„potreba“ (1987: 62) ĉime se implicira da se lice formira u unutrašnjosti (pre-facto). MeĊutim, Brownova
i Levinson su donekle pomešali ove termine kada su rekli da je lice takoĊe i „nešto…što se može izgubiti,
održati ili podupreti“(1987: 61) što znaĉi da se termin koristi i u smislu u kome ga je Goffman koristio.22
(O‟Driscoll 1996: 6)

Konkretna zamerka svim dosadašnjim definicijama koju treba detaljnije obrazložiti je

problem dualizma tj. dihotomije u konceptualizaciji lica koji je postao neispravno uvrežen u svim
istraživanjima. O‟Driscoll naglašava da se lice sastoji od pozitivnih i negativnih potreba, za koje
tvrdi da bi ih trebalo smatrati primarnim konceptima umesto pozitivnog i negativnog lica, koji
predstavljaju složene sklopove ĉiju osnovu ĉine gorepomenute potrebe. TakoĊe je naglasio da se
može smatrati da je uĉtivost (time i neuĉtivost) skalarna tj. da neka osoba može da bude veoma
pozitivno ili veoma negativno uĉtiva. O‟Driscoll je najbolje rekapitulirao ovaj dualizam koji se
javlja u definisanju lica i nedoumice do kojih dolazi:

22
Goffman (1967: 5) refers to the origin of face in “the line others assume [a person] has taken”. It is “an image”.
Thus it is bestowed from the outside and post-factum […] B[rown] & L[evinson], on the other hand, stress that face
consists of “wants” (1987: 62). Thus it is bestowed from the inside, and pre-facto. B[rown] & L[evinson], however,
confuse the issue somewhat by also referring to face as “something that…can be lost, maintained or enhanced”
(1987: 61), thus also using the term in Goffman‟s sense.

23
 1. Uvod

Pošto oĉigledno postoje stepeni bliskosti, uĉtivost u pogledu dualizma lica je skalarna. Nešto može biti
pozitivno ili negativno uĉtivo u veoma velikoj ili u maloj meri. MeĊutim, trebalo bi da bude jasno [...] da
odgovarajuća dvojna priroda uĉtivosti nije binaran izbor, već pitanje stepena.23
(O‟Driscoll 1996: 28)

Ipak, ono što Bousfield (2007: 35) dodaje na ovu konstataciju je ĉinjenica da se lice
nikako ne sme posmatrati kao dihotoman koncept polarnih suprotnosti tj. da se nikad ne može
smatrati da se u nekom iskazu podržava ili napada iskljuĉivo jedan aspekt lica, već da se
skalarnost lica javlja u mešovitom obliku. Takvo dualistiĉko poimanje dolazi iz same semantiĉke
osnove u reĉima pozitivno i negativno, gde postojanje jednog termina naizgled automatski
iskljuĉuje postojanje drugog. Zapravo, dvojna priroda lica u uĉtivosti i neuĉtivosti nije pitanje
binarnog izbora već se radi o stepenu u okviru spektra. Ono što Bousfield (2007: 36) pokušava
da ospori je poimanje lica Brownove i Levinsona pri kome apsolutno nije moguće mešanje
uĉtivosti (ili neuĉtivosti) orijentisane ka pozitivnom i negativnom licu u istom iskazu. Culpeper
(1996) nije uzeo u obzir ovu mogućnost, pa je u kasnijim istraživanjima (Culpeper, Bousfield,
Wichmann 2003: 1555) priznao grešku nakon što su empirijski dokazi dokazali da u njegovom
prvobitnom teorijskom okviru postoje nedostaci. Bousfield (2008: 36) kao svoj cilj postavlja
sistematsko opovrgavanje ideje da uopšte postoji dihotomija pozitivne i negativne uĉtivosti i
neuĉtivosti. Razlog zašto je ovom problemu posvećeno ovoliko pažnje je ĉinjenica da je sistem
koji je godinama primenjivan u istraživanju neuĉtivosti na korpusu saĉinjenom od autentiĉnog
govora polazio od pretpostavke da je u pojedinaĉnim iskazima moguće prisustvo samo jedne
strategije koja je usmerena iskljuĉivo ka jednom aspektu lica. OdreĊeni iskaz ne utiĉe samo na
jedan aspekt lica, već neke strategije unutar iskaza istovremeno napadaju i aspekte pozitivnog i
aspekte negativnog lica. U takvim situacijama se radi o pitanju stepena, pa se zbog toga što se
obraća pažnja na aspekt lica koji je najintenzivnije ugrožen dolazi do pogrešnog zakljuĉka da je
samo taj aspekt ugrožen (Bousfield 2008: 241, gde je opisana strategija izazivanja koja ujedno
napada slobodu delovanja i želju za odobravanjem). Ono za šta se ranije smatralo da je iskljuĉiv
napad na pozitivne ili na negativne aspekte lica je zapravo napad na celokupno lice i sve njegove
aspekte, dok je napad koji je na prvi pogled delovao kao jedini zapravo samo najoĉigledniji tj.

23
Since there are obviously degrees of proximity, politeness addressed to face dualism is scalar. It can be either very
positively or negatively polite or only slightly so. However, it should be clear … that the corresponding dual nature
of politeness is not a binary choice but rather a matter of degree.

24
 1. Uvod

onaj najvećeg intenziteta. Ovaj zakljuĉak ima automatske posledice na samu podelu strategija
koja je izvršena na osnovu aspekta lica koji se navodno ugrožava, ĉineći takvu podelu suvišnom
(videti poglavlje „“; Bousfield 2008: 94). Ova konstatacija ne znaĉi da je neophodno ostaviti
podelu na pozitivno i negativno lice u potpunosti po strani, jer će zbog njene velike prisutnosti u
istraživanjima biti neophodno povremeno pozivanje na tu podelu.
Druga bitna zamerka ovim najrasprostranjenijim definicijama lica jeste postavljanje
ovakvog koncepta kao univerzalnog koje se ogleda u pretpostavki da bi takav sistem bio
primenjiv za sve pojedinaĉne kulture. Najviše kritika dospelo je iz istoĉnjaĉkih kultura (Japan,
Kina) gde su istraživaĉi tvrdili da su uloga i snaga negativnog aspekta lica prikladni za
„zapadnjaĉke“ kulture, ali da takav sistem ne bi bio primenjiv na kulture koje pripadaju Dalekom
istoku. Ljudima sa tih prostora nije toliko bitna sopstvena teritorija koliko odnos sa drugim
pripadnicima grupe i to da budu prihvaćeni u toj zajednici, dok se gubitak lica odreĊene osobe
vezuje za situaciju kada drugi pripadnici zajednice konstatuju da ta osoba nije shvatila i
prihvatila strukturu i hijerarhiju grupe (Matsumoto 1988: 405). Negativno lice osobe iz Kine nije
ugroženo time što govornik postavlja prepreke slobodi delovanja slušaoca, već kada ta osoba ne
može da ispuni ono što je tvrdila, tj. kada ono što ta osoba uradi može da dovede do loše
reputacije (Gu 1990: 241–242). Oĉigledno je da ovde negativno lice nema istu strukturu kao u
kulturama kojoj pripada i srpska. Ipak, izgleda da je kod ovih istraživaĉa došlo do zamene teza,
jer se u oba ova sluĉaja radi o nekoj vrsti (ne)odobravanja okoline, koja je zapravo povezana sa
pozitivnim, a ne negativnim licem. Moguće je da do ovih grešaka upravo dolazi zbog toga što
pozitivno i negativno lice nije dovoljno dobro razgraniĉeno. MeĊutim, ovo ne znaĉi da pripadnici
kultura koje nisu ‟zapadne‟ nemaju želju da budu slobodni od ograniĉenja i da imaju slobodu
delovanja ili pak da nemaju porive za odobravanjem drugih. Ovo su zapravo samo dva od
mnogih aspekata lica ĉiji broj još uvek nije utvrĊen, a ĉiji se broj, vrsta, snaga i istaknutost
razlikuju u odnosu na kulturu, diskurs ili kontekst (Bousfield 2008: 37). Iako su generalno u
pravu, autori kao što su Gu (1990), Lee-Wong (1999), Mao (1994) i Matsumoto (1988) pri
kritikovanju neadekvatnosti negativnog aspekta lica za njihove kulture polaze od pogrešne
pretpostavke da bi dva aspekta lica trebalo da imaju istovetnu važnost i znaĉaj u svakoj kulturi,
što nije sluĉaj. U svakoj kulturi su prisutna oba ova aspekta, samo što je jedan od ovih aspekata
izraženiji u pojedinim kulturama, pa im se time pridaje i razliĉit znaĉaj. Dakle, pogrešno je
mišljenje da su Brownova i Levinson osmislili svoje aspekte lica kao meĊusobno iskljuĉive u

25
 1. Uvod

svim kulturama, diskursima i kontekstima, kao i da u njima ova dva aspekta imaju jednaku
važnost.
Nakon detaljnijeg opisa predloženih modifikacija koncepta lica, potrebno je rekapitulirati
definiciju pojma lica koja će se koristiti u ovom istraživanju:
– Lice je individualno (interno, kognitivno, istorijski) oĉekivano od strane liĉnosti, ali se
stvara u interakciji (eksterno, meĊusobno, kontinualno) izmeĊu te liĉnosti i sagovornika.
– Vezano za „kontinualni“ aspekt lica: nakon poĉetnog stvaranja, lice se poboljšava
(unapreĊuje) ili mu se preti/ugrožava se u interakcionim parovima (2 uĉesnika) tokom
ĉitavog razgovora koji se potencijalno proteže tokom više razmena u interakciji, dok se
sama komunikacija ne završi. Naĉin na koji liĉnost razume sopstveno lice se formira i
razvija tokom ove interakcije, a zatim prelazi u epizodno pamćenje i postaje deo internih
oĉekivanja liĉnosti u pogledu lica koje će se koristiti u budućim razgovorima sa
nedavnim ili nekim drugim sagovornikom.
– „Pozitivno“ i „negativno“ lice može da se primeni u gotovo svim, ako ne i svim
kulturama, ali ovi koncepti imaju razliĉitu snagu i istaknutost u zavisnosti od konteksta.
– „Pozitivno“ i „negativno“ lice su samo dva identifikovana aspekta lica. Postoje i drugi
aspekti koji se mogu primeniti na razliĉite kulture i kontekste, a i oni će takoĊe imati
razliĉitu snagu i istaknutost.
(modifikovano iz Bousfield 2008: 42)

26
 2. Prethodna istraživanja

2. Prethodna istraživanja

Jedan od prvih istraživaĉa koji je na sistematiĉan naĉin krenuo da se bavi prouĉavanjem

fenomena neuĉtivosti bio je Lachenicht (1980). On je pokušao da na model Brownove i
Levinsona doda i jedan aspekt koji bi obuhvatio temu neuĉtivosti i objedinio ove dve teorije. U
ovom istraživanju je predstavio veoma detaljan teorijski okvir za lingvistiĉku neuĉtivost koju je
on u svojoj nomenklaturi nazvao „jezik koji uznemiruje“ i dodatno je definisao ovu pojavu kao
jezik koji ugrožava liĉnost kojoj je upućen a) prenošenjem poruke da osoba kojoj se neko obraća
nije voljena i da ne pripada tom društvu i b) smetnjama slobodi delovanja te osobe. Ovime je
napravljena paralela sa negativnom i pozitivnom uĉtivošću, a pored toga su izdvojene i ĉetiri
strategije višeg reda koje veoma podsećaju na strategije Culpepera (1996) koje su u delimiĉno
izmenjenom obliku do skoro smatrane adekvatnim modelom za opisivanje neuĉtivosti i donekle
predstavljaju podlogu teorijskom okviru ovog istraživanja. Sliĉnost ovih modela nije toliko
ĉudna kada se uzme u obzir da su oba modela osmišljena kao dijametralna suprotnost strategija
uĉtivosti Brownove i Levinsona (1987):

(i) Indirektne uvrede (engl. Off record): dvosmislene uvrede, insinuacije, nagoveštaji i
ironija. Ova strategija je maltene ista kao strategija uĉtivosti i osmišljena je tako da
omogući osobi koja nanosi uvredu da se tvrdnjom nevinosti odbrani od izazova osobe
koja je uvreĊena.
(ii) Krajne direktne uvrede (engl. Bald on Record): direktni ĉinovi ugrožavanja lica i
nareĊenja („Zatvori vrata“, „Radi posao“, „Ne priĉaj“ itd) iste vrste kao u strategiji
uĉtivosti.
(iii) Pozitivne uvrede (engl. Positive aggravation): strategija uvrede koja je osmišljena da
pokaže adresatu da ga ne odobravaju, ne cene, da ne pripada grupi i da se sa njim
neće saraĊivati.
(iv) Negativne uvrede (engl. Negative aggravation): strategija vreĊanja koja je osmišljena
da nareĊuje adresatu, da mu ometa slobodu delovanja i napada njegov društveni
položaj i osnovu za društveno delovanje.

(parafrazirano iz Lachenicht 1980: 619)

27
 2. Prethodna istraživanja

Lachenicht je zanemario mogućnost ćutanja, tj. toga da neko od uĉesnika ne koristi uĉtivost kada
je to neophodno, a kao najveća slabost njegovog modela neuĉtivosti može da se izdvoji to što je
zanemario da empirijski dokaže svoj teorijski okvir i strategije neuĉtivosti. Primere je sam
smišljao, što znaĉi da nisu iz realnog života, tj. da govor nije autentiĉan. Interesantno je što je još
tada Lachenicht predvideo mešanje strategija u istom iskazu, što je veoma znaĉajno jer ni
Brownova i Levinson nisu predvideli takvu mogućnost u svom modelu uĉtivosti, a proći će više
od dvadeset godina pre nego što se ta mogućnost razmotri u oblasti neuĉtivosti (Culpeper,
Bousfield i Wichmann 2003).

Potrebno je pomenuti i istraživanje Austinove (1990) koja je promenila pristup

primenjivan u svim dotadašnjim istraživanjima neuĉtivosti zasnovanim na modelu koji je nastao
kao paralela teorijskog okvira uĉtivosti Brownove i Levinsona. Austin je podsetila da su
Brownova i Levinson maltene u potpunosti zanemarili ulogu slušaoca u komunikaciji uĉtivosti,
pa da je stoga logiĉno da je taj nedostatak paralelno prebaĉen i u modele korišćene za
istraživanje neuĉtivosti. MeĊutim, njen rad ipak nije o komunikaciji neuĉtivosti, već je više
orijentisan ka percepciji i interpretaciji neuĉtivosti. Izdvojeni su i primeri pogrešno komunicirane
uĉtivosti kod kojih je došlo do nenamerne neuĉtivosti. Kao što je naglašeno u poglavlju
Definicija neučtivosti ovog rada, većina istraživaĉa u ovom trenutku ne bi sluĉajne ĉinove pretnje
licu podvela pod pojam neuĉtivosti. Generalna slabost rada Austinove je to što nije empirijski
testirala svoje nalaze, što bi možda dovelo do ublažavanja ekstremne orijentacije u istraživanju
gde je uloga govornika skoro u potpunosti zanemarena.

Jedno od najbitnijih dela tokom perioda kada je prouĉavanje neuĉtivosti bilo u povoju je
rad Culpepera (1996) koji je prvi testirao sopstveni teorijski okvir na autentiĉnom jeziku i time
postavio primer za dalja istraživanja i rasplamsao interesovanje za ovu do tada zanemarenu
granu pragmatike. Interesantno je da ovaj rad ima mnogo sliĉnosti sa gorepomenutim
istraživanjem Lachenichta (1980), ali se Culpeper (1996) nije pozivao na ovaj rad. Jasno je da
sliĉnost potiĉe zato što su oba autora za polaznu taĉku uzeli sistem uĉtivost Brownove i
Levinsona, a zatim su formirali teorijski okvir koji se zasnivao na suštoj suprotnosti ovog
sistema. Culpeper (1996) se vraća govorniku kao najbitnijem ĉiniocu u razgovorima koji sadrže
neuĉtivost, ali je svoje poimanje neuĉtivosti testirao na korpusu veoma sliĉnom onom koji se
koristi u aktuelnom istraživanju, a koji potiĉe iz tada popularnih britanskih rijeliti (engl. reality)

28
 2. Prethodna istraživanja

emisija koje su obilovale neuĉtivim govorom. Poimanje neuĉtivosti u Culpeperovom istraživanju

je imalo veze sa društvenom harmonijom – pošto je promovisanje i održavanje društvene
harmonije zadatak uĉtivosti, neuĉtivost napadom na sagovornika teži da izazove prekid
harmonije i narušavanje društvenih odnosa. Kao što je već pomenuto, model je dijametralno
suprotan od strukture uĉtivosti Brownove i Levinsona (1987) u tome što su strategije neuĉtivosti
suprotne u pogledu orijentacije prema licu, pošto ga napadaju umesto da ga brane. Ipak,
pozitivna osobina ovog modela je što u ostalim pogledima strategije nisu „izvrtane“ (npr.
suprotnost direktne neuĉtivosti nije indirektna neuĉtivost):

1. Krajnje direktna neučtivost (engl. Bald on record impoliteness). Culpeper (1996: 356)
predlaže da se krajnje direktna neuĉtivost razlikuje od strategije krajnje direktne uĉtivosti
Brownove i Levinsona (1987). Culpeper objašnjava da se strategija uĉtivosti krajnje
direktna učtivost koristi u uĉtive svrhe u specifiĉnim okolnostima: na primer, kada lice
nije preterano ugroženo, kada je u pitanju hitna situacija i kada ne postoji namera napada
na lice slušaoca. Suprotno tome, Culpeperova (1996) strategija višeg reda krajnje
direktne neuĉtivosti se primenjuje kada je lice priliĉno ugroženo i kada postoji namera
govornika da napadne lice slušaoca.
2. Pozitivna neučtivost (engl. Positive impoliteness). Culpeper (1996) predlaže da se
strategije u okviru ove strategije višeg reda koriste da bi ugrožavale pozitivne potrebe lica
adresata.
3. Negativna neučtivost (engl. Negative impoliteness). Strategije u okviru ove strategije
višeg reda se koriste za ugrožavanje negativnih potreba lica adresata.
4. Sarkazam ili neiskrena učtivost (engl. Sarcasm or mock politeness). Sarkazam ili
neiskrena uĉtivost je kod Culpepera (1996) posebna strategija višeg reda, pošto je
Lachenicht (1980) smešta kao jednu od obiĉnih strategija u okviru strategije višeg reda
pozitivne neuĉtivosti. Ĉin ugrožavanja lica se obavlja korišćenjem strategija uĉtivosti
koje su oĉigledno neiskrene. Sarkazam (neiskrena uĉtivost u cilju narušavanja društvene
harmonije) je suprotnost prijateljskog zadirkivanja (neiskrene neuĉtivosti u cilju
društvene harmonije).
5. Uzdržavanje od neučtivosti (engl. Withhold politeness). Ćutanje kojim se ugrožava lice
slušaoca kada se oĉekuje uĉtivost ili kada je neophodna ili obavezna.
(parafrazirano iz Culpeper 1996: 356–357)

29
 2. Prethodna istraživanja

Kao što je već reĉeno, prednost ovog modela je to što je testiran na stvarnim primerima
autentiĉnog govora iz života, a zakljuĉak je da je takav model adekvatan za analizu pisanih i
govornih situacija koje nastaju u svakodnevnoj komunikaciji. Problem kod ovog modela je što je
Culpeper tražio samo individualne strategije, pa nije uzeo u obzir da u istom iskazu može doći do
mešanja više razliĉitih strategija. Pored toga, sam Culpeper naglašava da su navedene strategije
samo neke od onih koje mogu da se upotrebe u tim strategijama višeg reda, ĉime je ostavio
otvorenu mogućnost dodavanja novih strategija koje bi bile utvrĊene u praksi. Ovo dovodi do
toga da model postaje robustan i nepraktiĉan pošto prevelikom adaptacijom i nerezonskim
proširivanjem ne bi postojala mogućnost da se ograniĉi broj strategija, od kojih bi većina
verovatno bilo izmišljeno sledeći pogrešne smernice.
Culpeper, Bousfield i Wichmann (2003) su nastavili razvijanje i usavršavanje modela iz
prvobitnog teorijskog okvira koji je predstavio Culpeper (1996). U startu je naglašeno da se
prouĉava samo strateška, tj. instrumentalna neuĉtivost i da se samo to može adekvatno
prouĉavati, dok pod termin neuĉtivosti nikako ne bi smela da potpadne neuspešna uĉtivost. U
ovom radu je posebno naglašeno ograniĉenje prethodnog Culpeperovog (1996) modela
neuĉtivosti u tom pogledu što je to istraživanje previše fokusirano na pojedinaĉne strategije
neuĉtivosti saĉinjene od pojedinaĉnih gramatiĉkih i leksiĉkih elemenata koji su traženi u
pojedinaĉnim iskazima. Za ovo istraživanje je proširen opseg podataka koji dolaze iz snimaka
govora iz stvarnog sveta ĉiji su izvor „rijeliti“ emisije, a to je uĉinjeno prvenstveno zbog
bogatstva kontekstualnih podataka za koje se smatra da su od presudne važnosti u formiranju
autentiĉnog korpusa za prouĉavanje ovog fenomena. U pitanju nisu bile samo pojedinaĉne
strategije koje bi bile prisutne u pojedinaĉnim iskazima, već kombinacije i paralelne strukture
strategija, ali i strategija višeg reda koje su pronaĊene u dužim etapama diskursa. U ovom radu
otkrivene su neke nove strategije i može se reći da su ovi autori prvi koji su pokušali da utvrde
kako neuĉtivost funkcioniše tokom proširenog diskursa, a po prvi put je uzeto u obzir kako
adresat može da reaguje na neuĉtivost. Ovim je razvijen prvi sistem mogućnosti odgovora na
inicijalnu neuĉtivu situaciju predstavljen na Slici 1 (2003: 1563) koji je kasnije dopunio
Bousfield (2007; 2008), a koji je u osnovi modela po kome su analizirani podaci i u aktuelnom
radu (Slika 2).

30
 2. Prethodna istraživanja

Napadački
Pojačani Uzvratiti
čin Odgovoriti Odbrambeno
ugrožava
Prihvatiti
nja lica –
događaj- Ne odgovoriti
okidač

Slika 1. Rezime mogućnosti odgovora u neuĉtivim situacijama (Culpeper, Bousfield i Wichmann2003:

1563)
UtvrĊeno je i koje strategije se koriste u pojedinaĉnim diskursnim koracima, a ovaj rad je
znaĉajan zato što je prvi pokušao da uvede prozodiju u prouĉavanje neuĉtivosti i da dokaže
koliko je taj element takoĊe bitan pored jeziĉkih sredstava koja se koriste.
Mills (2003) sa druge strane iznosi popriliĉan broj kritika na raĉun Culpepera (1996) i
Culpepera, Bousfielda i Wichmannove (2003), ali priznaje doprinos ova dva istraživanja za
celokupnu oblast istraživanja neuĉtivosti. MeĊutim, zamerke koje iznosi priliĉno dovode u
pitanje ispravnost pristupa u ta dva rada jer se kritikuje to što je neuĉtivost istraživana na
dekontekstualizovan naĉin i što je ignorisano to kako sami govornici interpretiraju iskaze.
Upozorenje koje Mills iznosi je da ne treba slediti prakse analitiĉara koji gledaju na
transkribovani tekst kao na jedini faktor za kreiranje znaĉenja, a ne kao na nešto što je posledica
prosuĊivanja ponašanja uĉesnika u razgovoru imajući u vidu norme u društvu, tj. proces ili
ĉinove procene koje ljudi obavljaju tokom razgovora (Mills 2003). Ona predlaže kontekstualnu
analizu spontanih razgovora, podatke sa intervjua i anegdote, što je metod koji se uzima iz
konverzacione analize i kritiĉke analize diskursa.
Culpeper (2005) nastavlja rad na razvoju modela neuĉtivosti na kome je uĉestvovao u
prethodna dva pomenuta istraživanja; meĊutim, u ovom radu se fokus polako pomera sa modela
zasnovanog na modelu Brownove i Levinsona (1987) osmišljenog oko pet strategija višeg reda i
uvodi se kontekstualno osetljiviji i kulturno odreĊeniji model lica koji je razvila Spencer-Oatey
(2002), ĉime bi trebalo da doĊe i do promene u rasporedu strategija neuĉtivosti. Pristup Spencer-
Oatey (2002: 540–542) izdvaja dva razliĉita, ali povezana fenomena: lice i prava na društvenost
(engl. sociality rights). Ona smatra da se lice sastoji od kvalitativnog lica (engl. quality face) –
želje osobe da na nju gledaju pozitivno, i lica društvenog identiteta (engl. social identity face) –
želje osobe za poštovanjem i prihvatanjem u okviru društvenih uloga. Prava na društvenost se po
njoj sastoje od prava na jednakost (engl. equity rights) – želje osobe da se prema njoj postupa
31
 2. Prethodna istraživanja

pošteno i da joj drugi ne nareĊuju bez potrebe i prava na udruživanje (engl. association rights) –
uverenja neke osobe da ima prava na ostvarivanje veze sa drugima i razvijanje pozitivnih
odnosa. Uprkos najavljenim promenama, Culpeper ipak u velikoj meri ne menja svoju prethodnu
nomenklaturu, dok uvoĊenje sistema podele lica na manje, ali bolje razgraniĉene celine ne
postiže željeni efekat efikasnijeg razdvajanja strategija prema aspektu lica koji napadaju u
iskazima koji sadrže neuĉtivost. U ovom radu je pored toga uvedena i nova kategorija strategije
višeg reda pod imenom indirektna neučtivost, koja je zamenila prethodnu strategiju višeg reda
sarkazma za koju se utvrdilo da ne može da se podvede pod posebnu kategoriju strategija, jer
zalazi u više drugih strategija višeg reda. Uvreda se prenosi indirektno putem implikature, tako
da može da se poništi, ali je ipak jedan naĉin razumevanja – neuĉtivi, onaj koji odslikava nameru
govornika – jaĉi od ostalih.
Iako se u svom radu bave istraživanjem uĉtivosti, znaĉajno je pomenuti istraživanje koje
su sproveli Holmes i Schnurr (2005), koji dolaze do veoma znaĉajnih zakljuĉaka u pogledu
potrebe za integracijom kvalitativnih i kvantitativnih pristupa u ovoj oblasti pragmatike. Oni
tvrde da kvantitativni pristup ne bi trebalo da bude iskljuĉen iz istraživanja uĉtivosti jer može da
doprinese boljem uvidu u to šta se dešava u interakciji na radnom mestu, kao i kako se proces
uĉtivosti odvija u konkretnim situacijama. Ovaj pristup je veoma znaĉajan za aktuelno
istraživanje, jer je kvantitativno kontrastivno istraživanje primarni metod obrade podataka. Ono
što Holmes i Schnurr (2005) pokušavaju da pokažu je kako razliĉite zajednice prakse mogu da se
razlikuju i po koliĉini i po vrsti humora koji koriste, gde kvantitativna analiza pruža vredne
informacije o normama i šablonima razliĉitih zajednica prakse. U srodnom istraživanju, Holmes i
Meyerhoff (2003) su izjavili da u pragmatici postoji mesto za kvantitativno orijentisana
istraživanja, barem u pogledu dodatnih informacija za razumevanje društvenog znaĉaja
odreĊenih izbora u jeziku u odreĊenim trenucima tokom interakcije.
Lorenzo-Dus (2009) je takoĊe prouĉavala neuĉtivost u televizijskim programima na
sliĉan naĉin na koji su to uradili Culpeper (2005) i Bousfield (2007; 2008), s tim što je ona
primenila metod koji će se koristiti u aktuelnom istraživanju gde je pored kvalitativnog opisa
diskursnih koraka i primenjenih strategija u njima obavljena i kvalitativna uporedna analiza.
Radilo se o emisiji Dragon’s Den gde trojica finansijskih struĉnjaka slušaju poslovne ponude o
investiranju obiĉnih ljudi koji moraju da ih pridobiju da novac ulože baš u njihov poduhvat. U toj
emisiji postoji velika diskrepanca u moći, što veoma ĉesto dovodi do neuĉtivih iskaza,

32
 2. Prethodna istraživanja

prvenstveno od strane finansijera, a to dalje pruža mogućnost analiziranja takvih iskaza, ali i
odgovora na takve napade uĉesnika. Problem je što su uĉesnici u toliko podreĊenom položaju da
su vrlo retko na napad odgovarali napadom, što nije dovelo do situacije koja bi verovatno nastala
u realnom životu. Pored diskursnih koraka i strategija neuĉtivosti, u ovom istraživanju se ispituje
i odnos izmeĊu neuĉtivosti u televizijskim programima i njegove percepcije od strane gledalaca.
Lorenzo-Dus je imala jedan problem prilikom analize korpusa – sama emisija je bila
konfigurisana i režirana na principu razgraniĉenih celina koje je ĉinio razgovor jednog uĉesnika
sa finansijerima, pa ona sama priznaje (2009: 163) da je to kontraproduktivno, pošto je u emisiji
evidentno da je u post-produkciji došlo do izbacivanja odreĊenih snimaka ili do stišavanja
odreĊenih delova razgovora kako bi se ĉuo komentar naratora, koji obiĉno nije bio naklonjen
uĉesniku. U korpusu primenjenom u aktuelnom radu prisustvo montiranja nije toliko evidentno,
već se radi o neprekidnom razgovoru koji traje tokom ĉitave emisije, sa kratkim prekidima zbog
propagandnog programa, bez obzira na to što se u emisiji Jerry Springer Show promeni po
nekoliko grupa uĉesnika. Za razliku od naknadno dodatih komentara, voditelj je taj koji reguliše
kada ko može da govori; meĊutim, on ĉesto gubi svoju moć i biva uvuĉen u razgovor na nivou
obiĉnog, ravnopravnog uĉesnika. Zakljuĉci Lorenzo-Dus pokazali su mane korpusa – većina
uĉesnika je koristila samo razliĉite vrste odbrane, a i onaj mali broj napada koji bi bili upućeni ka
finansijerima bi skoro uvek bili uzvraćeni napadaĉki.
Poslednja dva rada koja su znaĉajna za oblast neuĉtivosti u pragmatici i za aktuelno
istraživanje su istraživanja Bousfielda (2007; 2008). Ova istraživanja se pominju zajedno zato
što je istraživanje iz 2007. godine bilo samo uvod u jednu od najznaĉajnijih knjiga u oblasti
neuĉtivosti pod nazivom Impoliteness in Interaction (Neuĉtivost u interakciji); ipak, teorijski
okviri su identiĉni, pa nije neophodno razmatrati ova dela izolovano. Bousfield je u ovim delima
obavio preraspodelu strategija neuĉtivosti i podelio ih u samo dve grupe, odustavši od podele na
pet delova uslovljene modelom lica aktuelnim do tada (Bousfield 2008: 35–42). Bousfield je
detaljnije razvio sistem dikursnih koraka u razgovoru koji sadrži neuĉtivost i detaljno je izložio
mogućnosti koje sagovornici imaju nakon zapoĉinjanja neuĉtive komunikacije, obavljajući
nadogradnju gorepomenutog modela Culpepera, Bousfielda i Wichmannove (2003: 1563) koji je
objašnjen na Slici 1. O ovim delima neće više biti reĉi u ovom poglavlju jer ona predstavljaju
dobar deo osnove teorijskog okvira koji će biti izložen u sledećem poglavlju, pa će u nastavku
biti detaljnije razmotrene njihove prednosti i mane.

33
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

3. Napadačke strategije neučtivosti

Ovaj deo nosi naslov „Napadaĉke strategije neuĉtivosti“ da bi se napravila razlika izmeĊu
strategija koje se koriste u napadu na lice i strategija koje se koriste kada sagovornik odluĉi da se
brani (odbrambene strategije). U stvarnosti su napadaĉke strategije u prethodnom periodu jedine
smatrane „strategijama neuĉtivosti“, pa se svako pominjanje strategija neuĉtivosti u ovom
odeljku podrazumevano odnosi na njihovu ofanzivnu varijantu. Model klasifikacije napadaĉkih
strаtegija neuĉtivosti preuzet je od Bousfielda (2008: 99–143) koji je prilikom njegovog
pravljenja primenio svoje stavove po pitanju izvodljivosti podele lica, a istovremeno i uĉtivosti i
neuĉtivosti, na pozitivan i negativan aspekt, pa je time izmenjena podela strategija neuĉtivosti
koju je prvenstveno zastupao Culpeper (1996; 2003; 2005), a koja je bila zasnovana pet aspekata
koji su odgovor na pet vrsta strategija uĉtivosti Brownove i Levinsona (1987). Taj model je
pretrpeo izmene i u pogledu strategije višeg reda krajnje direktne neučtivosti, jer je opravdanost
njenog postojanja osporena argumentom da je to strategija zasnovana na formi iskaza kojim je
proizvedena, a da je funkcija tog iskaza zanemarena. Drugim reĉima, to što je neki iskaz krajnje
direktan (npr. naredba) ne može da bude kriterijum klasifikacije koji je na istom nivou kao
aspekt lica koji se time napada. Ako bi se detaljnije pogledao svaki iskaz koji se mogao
klasifikovati kao krajnje direktan, bilo bi evidentno da bi se on mogao svrstati u jednu od drugih
kategorija istog modela tj. najĉešće u pozitivnu/negativnu neuĉtivost (Bousfield 2008: 62–64).
Ako se na ovu izmenu doda i ukidanje dihotomije pozitivnog i negativnog lica, od poĉetnog
modela Culpepera (2005) preostaje sledeći model zasnovan na dve strategije višeg reda i dve
podvrste jedne od njih:

Direktna neučtivost (engl. Direct impoliteness) – korišćenje strategija osmišljenih da izričito (a)
napadaju lice sagovornika, (b) konstruišu lice sagovornika ne neharmoniĉan i konfliktan naĉin ili
(c) uskraćuju želje, prava i potrebe lica uĉesnika u razgovoru, ili neka kombinacija navedenih
stavki. Napad se vrši na nedvosmislen naĉin u datom kontekstu.

Indirektna učtivost (engl. Indirect impoliteness) – korišćenje strategija neuĉtivosti gde se pretnja
ili napad na sagovornikovo lice obavlja indirektno implikaturom, ali gde jedna namera koja se
može pripisati ima veću težinu od ostalih u datom kontekstu.

34
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

(a) Sarkazam (engl. Sarcasm) – korišćenje individualnih ili kombinovanih strategija koje
na prvi pogled izgledaju kao prikladne, ali je namera da se shvate kao suprotne u
pogledu orijentacije prema licu, tj. iskaz koji na površini izgleda kao da podržava, a
zapravo ugrožava i napada lice sagovornika.
(b) Uskraćivanje učtivosti (engl. Withhold politeness) – suzdržavanje od uĉtivosti u
situacijama gde je uĉtivost neophodna ili obavezna.

(adaptirano iz Bousfield 2008: 95)

Ono što je neophodno naglasiti je da po Bousfieldu pojedinaĉne strategije ne moraju

iskljuĉivo da potpadaju pod jednu od ovih strategija višeg reda, već da je kontekst taj koji
odreĊuje da li je nešto direktna ili indirektna strategija. Drugim reĉima, pojedinaĉne strategije
neuĉtivosti u nastavku nije potrebno smeštati u iskljuĉive kategorije strategija direktne ili
indirektne neučtivosti, jer se one mogu javljati u obe ove grupe (Bousfield 2008: 96). Spisak
strategija po Bousfieldovoj klasifikaciji je dat u nastavku:

1. Ignorisanje (engl. Snub)

2. Distanciranje od sagovornika (engl. Disassociate from the other)
3. Nezainteresovanost, nedostatak brige i saosećanja (engl. Be uninterested,
unconcerned, unsympathetic)
4. Korišćenje neprikladnih oznaka identiteta (engl. Use inappropriate identity
markers)
5. Težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja (engl. Seek disagreement/avoid
agreement)
6. Korišćenje tabu reĉi (engl. Use taboo words)
7. Pretnja/zastrašivanje (engl. Threaten/frighten)
8. Snishodljivost, prezir i ismevanje (engl. Condescend, scorn or ridicule)
9. „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom (engl. „Explicitly‟
associate the other with a negative aspect)
10. Sarkazam/lažna uĉtivost (engl. Sarcasm/mock politeness)
11. Uskraćivanje uĉtivosti (engl. Withhold politeness)
12. Korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika (engl. Use obscure or secretive language)
13. Povreda sagovornikovog prostora (engl. Invade the other‟s space)

35
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

14. Direktno isticanje tuĊeg zaduženja (engl. Put the other‟s indebtedness on record)
15. Težnja da se sagovornik oseća neprijatno (engl. Make the other feel
uncomfortable)
16. Kritikovanje (engl. Criticise)
17. Ometanje/blokiranje sagovornika – fiziĉki i komunikativno (engl. Hinder/block –
physically, communicatively)
18. Nametanje zamene uloga (engl. Enforce role shift)
19. Izazivanje (engl. Challenges)

(adaptirano iz Bousfield 2008: 101–134)

Ovaj deo istraživanja posvećen je upravo tome kako se neuĉtivi iskazi realizuju u
prikupljenom korpusu po pitanju strategija koje uĉesnici u razgovoru koriste i njihove
uĉestalosti. Neophodno je napomenuti da su granice ovih strategija ĉesto priliĉno nejasne, a da je
redovna pojava da se više strategija javlja u jednom iskazu, što je nešto što su ranija istraživanja
(Culpeper 1996) zanemarila. U nastavku su predstavljena pojedinaĉna objašnjenja šta svaka od
ovih strategija podrazumeva, što je potkrepljeno primerima iz engleskog i srpskog korpusa u
cilju ilustracije.

3.1 Ignorisanje

Ovo je strategija za koju je Culpeper (1996) smatrao da napada želju sagovornika za

odobravanjem u društvu. MeĊutim, ignorisanje (engl. snubbing) ne samo da pokazuje
neodobravanje, već i spreĉava da ignorisani sagovornik komunicira sa sagovornikom koji ga
ignoriše. Kao što se vidi, ovo je još jedna situacija koja dokazuje da je dihotomija
pozitivnog/negativnog lica i odgovarajućih strategija problematiĉna, iako se ne dovodi u pitanje
da je lice ugroženo. U sledećem primeru iz engleskog dela korpusa, emisija „Jerry Springer
Show“ prisutna je oĉigledna situacija gde uĉesnik u razgovoru pokušava da ignoriše
sagovornika.

36
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

Konekst: Desiree (G2) je saznala da je dugogodišnji partner Cruze (G4) vara sa njenom sestrom
Bobby (G3). Posle svađe Desiree je briznula u plač, a Cruze pokušava da joj se izvini. G1 je
Jerry Springer, voditelj, a Bobby (G3) ne govori ništa u ovom odeljku.

43 G1
G2 if you wanted me for the rest of your life you wouldn't have did that with
G3
G4 don‟t get this up on me
44 G1
G2 my own sister I don't want
G3
G4 it was a mistake Desiree if I have to get down on my knees and beg I will
45 G1 you still love him
G2 you to no no I'm done [aplauz]
G3
G4 that‟s all I get all I get is attitude no respect you accuse me
46 G1
G2 could you get him out of my face thank you
G3
G4 of cheating I'm not going anywhere you accuse me

U ovom odlomku se vidi da iskazom could you get him out of my face thank you G2 blokira
svaki pokušaj G4 da se iskupi za ono što je uradio. Iako G4 sa izvinjavanja prelazi na napadaĉku
strategiju (red 36), G2 pokazuje potpunu nezainteresovanost za bilo kakvo opravdanje koje bi
mogao da pruži. Iako je G4 i dalje uporan, G2 je ovim potezom efikasno pokazala da nije
zainteresovana za potrebe lica koje G4 ima, ĉime je izvršila napad na njegovo lice.

3.2 Distanciranje od sagovornika

Distanciranje od sagovornika se svodi na poricanje bilo kakve veze sa sagovornikom,

bilo ĉega zajedniĉkog sa njim ili negiranje bilo kakvog meĊusobnog razumevanja i slaganja. Ova
strategija je najbolje ilustrovana u sledećem primeru iz korpusa:

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (G3) i Džonijem (G4). Velja i Džoni su studenti koji
svako veče prave lude i bučne žurke i smetaju Jonelu da vodi normalan život. Jonel takođe ima
druge zamerke na svoju dvojicu komšija, kao što je činjenica da bacaju otpad u hodnik

37
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

(pomenuti kondom), pa ih je pozvao u emisiju da pokušaju da reše problem. Voditelj Dejan

Stanković (G1) nema puno udela u ovom razgovoru.

194 G1 komšija ja se izvinjavam da li ste vi

G2 da ti nabijem ja u usta taj kondom sa spe**om od tvog
G3 matori da ti nabavimo nešto doĊi slobodno
G4
195 G1
G2 voljenog cimera
G3 ti skupljaš njegove kondome je**te24 nisam znao
G4 [pomera stolicu dalje od Jonela] perverznjak bre pomeri se malo na
tamo

U ovoj situaciji G4 svesno bira da se distancira od svog sagovornika ĉime napada

njegovo lice. Izgovarajući reĉenicu perverznjak bre pomeri se malo na tamo kojom poziva G3 da
pomere stolice dalje od G2 on pokazuje neslaganje sa njegovim stavovima i svoju želju da ni na
koji naĉin ne budu dovedeni u vezu sa tom osobom, što se potvrĊuje i fiziĉkim distanciranjem od
G2.

3.3 Nezainteresovanost, nedostatak brige i saosećanja

Ova strategija je veoma efikasna u ugrožavanju lica sagovornika. Sledi jedna od situacija
u kojoj je bila prisutna ova strategija u korpusu za ovo istraživanje:

Kontekst: Britney (G2) je transseksualka koja je od skoro u emotivnoj vezi sa Fernandom (G4)
koji je još uvek u homoseksualnoj vezi sa Cameronom (G3). Britney ih je obojicu pozvala kod
Jerryja Springera (G1) u emisiju da bi Cameron saznao o raskidu njegove veze sa Fernandom.
Cameron ne može da se pomiri sa činjenicom da je njihova veza gotova, pa pokušava da zamoli
Fernanda da ne raskinu i klečeći mu čita pesmu.

24
Zvezdicama je obavljena delimiĉna cenzura vulgarnih reĉi koje nisu cenzurisane u samim emisijama. Za taĉan
tekst pogledati transkripte i video materijal koji su priloženi na adresi
https://drive.google.com/folderview?id=0B96PoLzmbRMMSWVLcUVHUmZXdEk&usp=sharing

38
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

437 G1
G2
G3 wait I have something to say [kleĉi] Fernando my heart beats red you look great in blue when I
G4
438 G1
G2
G3 see you I want to call you my boo I love when you call me big daddy that night we spent in my caddy
G4
439 G1
G2
G3 you brought me to Jerry Springer Show to tell me you've been acting like a ho [hvata mu ruku] I'm
G4 I’m good no no [pušta mu
440 G1
G2
G3 willing to forgive you I love you [pokušava da ga zagrli]
G4 ruku] I don't want to be with you It's done I don't want to be with you I‟m
441 G1
G2 yeah yeah
G3 you‟re going to stay with that
G4 sorry I want to be with her yeah actually this is who you I am going home with

U ovom odlomku G4 pokazuje nedostatak saosećanja ka gestovima G3 koji na sve naĉine

pokušava da ga odobrovolji da ne raskine sa njim. Emotivni gestovi koji ugrožavaju sopstveno
lice G3 (kleĉanje, ĉitanje pesme, želja za kontaktom) ostaju bez odgovora i grubo su odbijeni od
strane G4, ĉime se dodatno napada lice G3. G4 pokazuje svoju nezainteresovanost, nedostatak
brige i saosećanja, a iako u redu 440 i 441 on izgovara izvinjenje (I’m sorry), evidentno je da to
izvinjenje nije iskreno jer on grubo odbija bilo kakav pokušaj prisnog fiziĉkog kontakta sa G3.

3.4 Korišćenje neprikladnih oznaka identiteta

U sledećem primeru vidimo da G3 koristi neprikladnu oznaku identiteta ĉija se upotreba

delimiĉno meša sa strategijom sarkazam/lažna učtivost:

Kontekst: Ana (G3) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G2) i njihovu zajedničku
prijateljicu Sonju (G1). Ana je sumnjala da je Jasmin vara sa Sonjom, što se ispostavilo kao
tačno. Voditelj je Dejan Stanković (G4).

39
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

482 G1
G2 jeste pa da sam provodio sad ne bih bio sa
G3 i leteti naglavaĉke iz mog stana u kojem je provodio vreme
G4 da li si ponosna i da li misliš da će
483 G1
G2 Sonjom
G3 a ne ĉujem te od ovog klošara izvini
G4 veĉeras cela Srbija biti uz tebe da li misliš da si veĉeras ispala prava i da
484 G1
G2 ispala bolje da je ispala iz autobusa nego što je ispala prava
G3 hvala bogu da jesam ja ĉista nisam ološ kao ova gospođica ovde i kreten k‟o
G4 si i da ti je trebalo sve ovo
485 G1
G2 ma ti glumiš ne lupaj bre nemoj da za**bi ana bre
G3 ovaj ovde što sad kao tu mi glumi šta šta glumim
G4

G3 koristi neiskrenu i neprikladnu oznaku identiteta gospođica za prijateljicu koju

poznaje dugi niz godina i time na otvoren naĉin pokazuje svoju neiskrenost i ugrožava njeno lice.
Njihov odnos nije takav da zbog socijalne distance postoji potreba da se G1 naziva gospoĊicom,
pa se ovo savršeno uklapa u Culpeperovo (1996: 357) poimanje ove strategije: Koristite
neprikladne oznake identiteta – na primer, koristite zvanje i prezime kada preovladava bliska
veza, a nadimak kada ne postoji bliska veza25

3.5 Težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja

Kako bi se ova strategija lakše pronašla, Bousfield (2008: 108) je predložio da se baci
akcenat na još jedan aspekt ove strategije, a to je izbegavanje slaganja sa sagovornikom. Sledeći
odlomak sadrži nekoliko instanci gde jedan sagovornik koristi ovu konfliktivnu strategiju
neuĉtivosti kako bi ugrozio lice drugog sagovornika:

Kontekst: J.B. (G2) je muškarac koji je nekada bio žena, ali je promenio pol. Tiffany (G3) je
njegova devojka sa kojom se zabavlja oko pola godine, koja ne zna za njegovu prošlost. Doveo je

25
Use inappropriate identity markers – for example, use title and surname when a close relationship pertains, or a
nickname when a distant relationship pertains.

40
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

u emisiju kod Jerryja Springera (G1) da bi joj kazao da je nekada bio ženskog pola i da bi
pokušao da je natera da ostane sa njim. Tiffany je to teško prihvatila i došlo je do svađe.

288 G1
G2 would have did what you would have did
G3 I would have rejected you but that's my choice not yours
289 G1 that‟s true
G2
G3 that‟s my choice [aplauz] you took that choice from me now you are expecting me to stand
290 G1
G2 yes yes yes
G3 here and say I love you and we are still going to be together no no no no no it doesn't work that way it
291 G1
G2 it does yes it does just open your heart and your mind you
G3 doesn't work that way my heart was open
292 G1
G2 can't just close it that fast
G3 yes I can you know how many past relationships I‟ve had and the bad
293 G1
G2 I know I understand that I didn't mean to
G3 relationships I had no you don’t because you still hurt me. you still freaking hurt me
294 G1
G2 do that I really didn‟t
G3 yes you did you meant it

U više navrata G3 oĉigledno odbija da se složi sa G2 koji pokušava da je ubedi da

promeni mišljenje i ostane u vezi sa njim. Na njegovu konstataciju da to treba da funkcioniše na
taj naĉin ona odgovara direktnom kontradikcijom no no no no it doesn't work that way, što je
produženo izbegavanje slaganja sa objašnjenjem zašto do neslaganja dolazi. U pretposlednjoj
instanci direktnog neslaganja sa iskazima G2 G3 kaže no you don’t because you still hurt me,
ĉime pored izbegavanja slaganja ona nudi i objašnjenje zašto je do toga došlo. Razlog ovde igra
ulogu pojaĉivaĉa neuĉtivosti. Naime, Brownova i Levinson (1987) su izneli pretpostavku da je
davanje razloga ili objašnjenja radnji jedna od strategija uĉtivosti. MeĊutim, kao što se vidi ovde,
govornik koristi taj razlog/objašnjenje da bi naglasio zašto je tako uznemiren, što je, sa druge
strane, oblik strategije kritikovanja. Pored toga, ovo objašnjenje delimiĉno služi kao opravdanje
za poĉinjenu neuĉtivost.

41
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

3.6 Korišćenje tabu reĉi

Najpotpuniji opis ove strategije se nalazi u širem nazivu strategije koji je Bousfield
(2008: 110) preuzeo od Culpepera (1996: 358), a koja glasi Koristite tabu reči – psujte ili
koristite nepristojan ili skaradan jezik26. Najbolja ilustracija ove strategije se vidi na nekoliko
razliĉitih mesta u sledećem odlomku:

Kontekst: Sonja (G1) priznaje Ani (G3) da je Anin momak Jasmin (G2) varao Anu sa njom
nakon što je Jasmin to već učinio. Ana do sada nije verovala u potpunosti pošto Sonja nije
priznala, ali sada potvrđuje svoje sumnje i izuzetno je besna. Dejan Stanković (G4) je voditelj,
ali on nema udela u ovom razgovoru.

412 G1
G2 nemamo više laži.za**bi.dokle više. zar smo se malo krili tri i po ĉetiri meseca i je**ga brate.ne
G3 je**te
G4
413 G1 je**ga.ne mogu ni ja eto..jesam [ljubi Jasmina]
G2 mogu više svaka ĉast i tebi i tvom deĉku reci
G3 ja sam u šoku ja ne mogu da..
G4
414 G1
G2
G3 ku**etino jedna ku**etino d**ljo jedna odvratna odvratna si odvratna odvratna pomeri se pomeri
G4
415 G1
G2
G3 se….ku**etino odvratna.pusti me..ubiću te ubiću te ubiću te ubiću te ološu
G4

Ono što je prvo primetno je veliki broj instanci u kojima se ova strategija koristi kao i to
da uĉesnici u razgovoru koriste tabu reĉi kako bi napadali lice sagovornika. Postoje dva naĉina
na koji se te tabu reĉi koriste koji se konzistentno pojavljuju u ĉitavom korpusu, a jedan od njih,
direktni, je u više navrata prisutan u ovom odlomku. Ako se pogledaju redovi 414 i 415 vidimo
da se G3 obraća direktno G1 kada joj upućuje pogrdan naziv ku**etino, d**ljo i ološu ĉime
napada njeno lice na direktan i nedvosmislen naĉin. Drugi naĉin na koji se tabu reĉi koriste se
vidi u sledećem primeru:

26
Use taboo words – swear, or use abusive or profane language

42
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

Kontekst: Adara (G2) i Amanda (G7) su egzibicionistkinje koje se bave striptizom, ali i u
slobodno vreme odbijaju da nose odeću, sa čime se ne slaže Adarina rodbina – sestra Ramina
(G3), majka Vivian (G4) i zet Tim (G6). S druge strane Adarin dečko Eddie (G6) je u potpunosti
podržava. U ovom trenutku na scenu izlazi Jim (G8), Amandin momak, koji se protivi tome da
ona ne nosi odeću. Voditelj je Jerry Springer (G1).

200 G1 let‟s bring out Jim[aplauz] Jim

G2
G3
G4
G5 [otkriva Amandu]
G6
G7
G8 what the f*ck is going on here hi [prekriva Amandu]

U ovom sluĉaju je primarna strategija koju G8 koristi je izazivanje, ali se ona kombinuje
sa strategijom korišćenje tabu reči (f*ck) kojom G8 pojaĉava pretnju licu izazvanu originalnom
strategijom. Iz perspektive razgovora ova tabu reĉ odaje izuzetno negativan stav prema
sagovornicima jer kumulativni efekat korišćenja strategija koje se meĊusobno podupiru izaziva
pojaĉanu ili poboljšanu neuĉtivost. Potrebno je naglasiti da je strategija korišćenje tabu reči
jedna od onih koje se najĉešće kombinuju sa ostalim strategijama, naroĉito u pomenutom
drugom obliku, kada pojaĉavaju postojeću strategiju neuĉtivosti.

3.7 Pretnja/zastrašivanje

Ova strategija se bazira na tome da jedan sagovornik drugom usadi verovanje da će se

nešto pogubno po njega desiti. U realizacijama ove strategije prisutne su kako instance gde se
napada sloboda delovanja jednog od sagovornika, tako i one vezane za odobravanje i solidarnost
(nekadašnje pozitivno i negativno lice). Jedna od prototipiĉnih situacija nastaje kada je svaĊa na
rubu eskalacije u fiziĉko nasilje, pa su pretnje konaĉan vid „upozorenja“, kao što je oĉigledno u
sledećem primeru:

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (G3) i Džonijem (G4). Velja i Džoni su studenti koji
svako veče prave lude i bučne žurke i smetaju Jonelu da vodi normalan život. Velja tvrdi kako je

43
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

u prolazu flertovao sa Jonelovom ženom, što ljuti Jonela. Dejan Stanković (G1) je voditelj
emisije.

169 G1 li možda nekada da li su postojali neki tajni signali izmeĊu njegove žene i vas
G2
G3 pa pazi nije da nije da se
G4
170 G1
G2 ajde kaži hoćeš živo da te nabodem sad
G3 ne lažemo… pazi ovo je živa emisija pa mi malo glupo znaš
G4
171 G1
G2
G3 neki dan smo neki dan sam baš u liftu sam je sreo pa sam joj ponudio ĉokoladu
G4 koga ćeš bre da nabodeš

G2 kroz ovu igru reĉi koja se nadovezuje na prethodnu reĉenicu G3 pokušava da ugrozi
njegovo lice i time ga spreĉi da i dalje iznosi nepristojne insinuacije na raĉun flertovanja sa
suprugom G2. Pretnje ĉesto nisu ovoliko otvorene, pa ih je potrebno protumaĉiti na osnovu
okolnog konteksta i koteksta. U ovoj situaciji, pošto je pretnja u obliku pitanja, moglo bi se
zakljuĉiti da se ova strategija kombinuje sa strategijom izazivanje.

3.8 Snishodljivost, prezir i ismevanje

Ova strategija je jedna od najefikasnijih strategija neuĉtivosti, kao što pokazuje sledeći
primer:

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (pred kraj emisije ga je obezbeđenje izbacilo
napolje zbog fizičkog obračunavanja sa Jonelom) i Džonijem (G3). Velja i Džoni su studenti koji
svako veče prave lude i bučne žurke i smetaju Jonelu da vodi normalan život. Na samom kraju
emisije voditelj Dejan Stanković (G1) pokušava da neuspešno pomiri učesnike ili da ih barem
smiri. Džoni preti da će se fizički obračunati sa Jonelom kada ga sledeći put sretne na ulici.

277 G1 znaĉi vi i dalje želite osvetu

G2
G3 govoriš osvetu.ma koju osvetu prema ovome mentolčiću i impotenku

44
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

278 G1
G2 impotenko a pa ja ću da ti se svetim
G3 jednom malom a fali mu smeta mu zato što mi [cenzurisano] a njemu se ne diže znaĉi

Na pitanje G1 da li će za svaĊu u emisiji uslediti osveta, G3 na snishodljiv i prezriv naĉin

govori o G2. On time sebe postavlja u poziciju relativne moći nad G2 i naglašava je; meĊutim,
mora da se uzme u obzir da ta relativna moć nije zasnovana na autoritetu, već je izgraĊena
iskljuĉivo na etiĉkim naĉelima (ili nedostatku istih) i poimanju situacije govornika. Takav
subjektivni temelj za prezir, snishodljivost i podozrenje zapravo maksimalizuje napad na lice
pošto nema objektivnih merila kojima bi se konstatacije govornika procenile kao opravdane ili
ne.

3.9 „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom

U ovoj strategiji kljuĉno mesto igra Griceova (1975) maksima relacije, jer se sagovornik
obiĉno indirektno povezuje sa odreĊenim negativnim aspektom i na taj naĉin se ugrožava
njegovo lice. Ova strategija je ilustrovana u sledećem odlomku:

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (G3). Velja je student koji svako veče sa cimerom
pravi lude i bučne žurke i smeta Jonelu da vodi normalan život. Jonel takođe ima druge zamerke
na svoju dvojicu komšija, kao što je činjenica da bacaju đubre u hodnik (pomenuti kondom), pa
ih je pozvao u emisiju da pokušaju da reše problem. Voditelj emisije je Dejan Stanković (G1).

104 G1 pa dobro ali nije normalno da vi to

G2 ej alo ostavi mi porodicu jel' znaš usta te [cenzurisano] škrbava vidi kakav si bre
G3 ovo ĉeljade njegovo ali ja mislim da je to sasvim normalno
105 G1 bacate i da te kondome prljave bacate ispred vrata zar ne
G2 vidi na šta liĉiš bre majmune jedan bre
G3 normalno je normalno je zato što ne
106 G1
G2
G3 možeš svaki put da potrefiš baš kantu baš a komšijin stan je i onako zaudara malo znaš pa svaki put
107 G1
G2 pa zaudaraću ja tebe znaš hoćeš a
G3 pomisliš da znaš kanta i ono tu haha ajde

45
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

Ĉinjenica je da na indirektan naĉin G3 želi da ugrozi lice tako što komentariše higijenske
navike svog komšije konstatacijom da njegov stan neprijatno miriše. On tu tvrdnju nije direktno
izneo, ali je opšte poznato da se neprijatan miris povezuje sa lošom higijenom i zaraznim
bolestima, a dalje i sa siromaštvom i nevaspitanjem. Poenta je da jednom konstatacijom G3 ne
konstatuje samo ĉinjeniĉno stanje, pošto je malo verovatno da stan G2 zaista neprijatno miriše,
već time povezuje svog sagovornika sa odreĊenim opštim negativnim aspektom. U samom
naslovu strategije reĉ „izriĉito“ je stavljena pod znake navoda zato što je oĉigledno da ova
strategija nije u pravom smislu te reĉi eksplicitno neuĉtiva jer bi se mogla nazvati i indirektnim
neučtivim kritikovanjem (Bousfield 2008: 116), što ne znaĉi da je njen uticaj na lice manji.

3.10 Sarkazam/lažna uĉtivost

Sarkazam se ĉesto koristi za komunikaciju neuĉtivosti i napad na lice sagovornika.

Culpeper je takoĊe sarkazmu, tj. lažnoj uĉtivosti, dao veoma bitno mesto i definisao ga je kao
korišćenje „strategija uĉtivosti koje su oĉigledno neiskrene i koje ostaju samo površinske
realizacije“27 (Culpeper 1996: 356; Culpeper 2005), a ovo poimanje je blisko Leechovom (1983:
82, 142) konceptu ironije. MeĊutim, u ovu strategiju ukljuĉeno je još dosta ĉinilaca, koji od nje
ĉine jednu od najkompleksnijih. Culpeper, Bousfield i Wichmann (2003: 1568–1575) su
pokazali da prozodija ima veoma bitan uticaj na to da li će neki iskaz biti protumaĉen kao
neuĉtiv, a sarkazam je bio najizrazitiji primer za to jer je ta strategija praktiĉno neodvojiva od
odreĊenih prozodijskih karakteristika. Te paralingvistiĉke karakteristike, zajedno sa ostalim
širim kontekstom i kotekstom, koji su takoĊe od presudne važnosti, ĉine uĉtive iskaze izuzetno
neuĉtivim. U sledećem odlomku postoje dve instance sarkazma:

Kontekst: Ana (G3) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G2) i njihovu zajedničku
prijateljicu Sonju (G1). Ana je sumnjala da je Jasmin vara sa Sonjom, što se kasnije ispostavilo
kao tačno. U ovom trenutku ni Jasmin ni Sonja nisu još uvek priznali da su u vezi. Jasmin je
pipnuo Sonju po grudima gledajući njenu nedovršenu tetovažu, što je razbesnelo Anu. Voditelj je
Dejan Stanković (G4).

27
Sarcasm or mock politeness – the FTA is performed with the use of politeness strategies that are obviously
insincere, and thus remain surface realisations.

46
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

246 G1 onda šta pipaš moje grudi

G2 pa zbog njega ĉoveĉe nije video slova
G3 [sarkastiĉno] izvini draga zar nisi malopre rekla da je on
G4 svojoj devojci
247 G1 pa jesam ali ne znam.ni. ja ne znam ni o ĉemu on govori ne znam ni o ĉemu ti govoriš više
G2
G3 to tako.
G4
248 G1
G2 pa zašto nije jel nas ona pozvala u Ludu kuću kako te nije
G3 [sarkastiĉno]ti si tako naivna poštena izvini molim te
G4

U ovom odlomku G3 se najpre obraća G1 sa izvini draga, a zatim sa ti si tako naivna

poštena izvini molim te što su instance uĉtivog obraćanja. MeĊutim, zbog tonaliteta kojim Ana
ovo izgovara nemoguće je interpretirati ova dva iskaza kao uĉtive i jasno je da je ovo lažna
uĉtivost namenjena ugrožavanju lica G1. Pored toga, takav vid naglašavanja ovih iskaza od
strane G3 nije ni bio preterano neophodan jer bi se uz širi kontekst i kotekst ovog razgovora koji
je bio prepun neuĉtivosti moglo lako doći do zakljuĉka da ovi uĉtivi iskazi nisu iskreni. Drugim
reĉima, ĉak i da je uklonjena oznaka „[sarkastiĉno]“ niko ne bi imao problema da doĊe do
zakljuĉka da je u pitanju lažna uĉtivost, tj. sarkazam.

3.11 Uskraćivanje uĉtivosti

Culpeper istiĉe da se neuĉtivost može realizovati i putem „odsustva uĉtivosti kada bi je

trebalo oĉekivati“28 (Culpeper 1996: 357), što je u skladu sa stavom Brownove i Levinsona koji
tvrde da „uĉtivost mora da se komunicira, a nedostatak komunikacije uĉtivosti može, ceteris
paribus, da se smatra kao odsustvo uĉtivog stava“ (Brown and Levinson 1987: 5). Primere
uskraćivanja uĉtivosti je veoma teško identifikovati u korpusu zbog male sigurnosti i nedostatka
kontekstualnih dokaza o tome gde je do uĉtivosti trebalo da doĊe, a ona je izostala. U krajnjoj
liniji, svaka instanca neuĉtivosti bi mogla na neki naĉin da se smatra uskraćivanjem uĉtivosti.

28
Withhold politeness – the absence of politeness work where it would be expected.

47
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

Jedini naĉin da se sa sigurnošću utvrdi postojanje ove strategije je u situacijama kada govornik
direktno kaže da ne želi da koristi uĉtivost, kao što je situacija u sledećem odlomku:

Kontekst: Sonja (G1) priznaje Ani (G3) da je Anin momak Jasmin (G2) varao sa njom nakon što
je Jasmin to već učinio. Ana do sada nije verovala u potpunosti pošto Sonja nije priznala, ali
sada potvrđuje svoje sumnje i izuzetno je besna. Jasmin sada pokušava da je natera da mu
oprosti i izvinjava se. Dejan Stanković (G4) je voditelj.

458 G1 tvoju drugaricu koja je već bila povreĊena ili šta

G2 ni javno da iznosim a onda pod dva nisam htela nju da povredim a pod tri nisam htela njemu da
G3 Ana to je bio samo seks izvini
G4 ma izvinjavaj se nekom drugom od mene se goni
459 G1
G2 dozvolim da ispadne znaĉi
G3
G4 ona je fina i poštena

Iako ovaj primer ne ilustruje na najbolji naĉin ovu strategiju jer se kombinuje sa nekoliko
drugih strategija, ovde se vidi jasno odbijanje G4 da koristi uĉtivost u komunikaciji sa G3. Iako
je izvinjenje G3 iskreno, G4 u startu osujećuje nameru i uskraćuje mu oĉekivani odgovor na
izvinjenje koji bi bio oĉekivan po naĉelima uĉtivosti. Naime, Bousfield (2008: 236) je naglasio
znaĉaj takozvanih „susednih parova“ (engl. adjacency pairs) i njihove „preferencijalne
organizacije“ (engl. preference organization) u uĉtivosti i kako nedostatak jednog od njih može
da se smatra neuĉtivošću. Drugim reĉima, ova strategija koristi to kako ljudi shvataju strukturu
razgovora i koja oĉekivanja imaju prilikom njega. Susedni parovi se zasnivaju na tome da je po
pravilima uĉtivosti potrebno izraziti slaganje sa konstatacijom nakon njenog iznošenja ili pak
dati (željeni) odgovor na svako pitanje, dok bi se suprotan ishod smatrao neuĉtivim ponašanjem.
Tako bi se i kod izvinjenja smatralo da bi preferencijalni odgovor bilo prihvatanje izvinjenja ili
barem potrebe govornika da se izvini. U datom sluĉaju je oĉigledno da G4 ne želi ni da pruži
priliku G3 da se izvini, što je jedan od oblika uskraćivanja uĉtivosti.

3.12 Korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika

U originalu ova strategija podrazumeva dovoĊenje slušaoca u zabludu korišćenjem

žargona ili nekog šifrovanog jezika poznatog odreĊenoj grupi ljudi, ali ne i slušaocu ĉije se lice

48
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

napada, zbog oĉigledne namere da se kod dotiĉnog slušaoca izazove nelagoda i da se ugrozi
njegovo lice. MeĊutim, primeri ove strategije su priliĉno retki u istraživanjima, pa Bousfield
(2008), na primer, nije pronašao nijednu instancu ove strategije. Korpus ovog istraživanja beleži
nekoliko primera ovih strategija, mada možda ne u obliku koji bi u potpunosti zadovoljavao
prvobitnu definiciju. Jedan od najkarakteristiĉnijih primera je sledeći:

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (G3). Velja je student koji svako veče sa cimerom
pravi lude i bučne žurke i smeta Jonelu da vodi normalan život. Velja i Džoni su počeli da prave
insinuacije da su flertovali sa Jonelovom ženom i on se vrlo uznemirio zbog toga. Voditelj je
Dejan Stanković (G1).

147 G1
G2 da ti ga bolje stavlja kad orgijate [cenzurisano] gle kakav si [cenzurisano] beži bre
G3 [nejasno] [smeje se] mlekadžija šta je
G4 [smeje se]
148 G1 zašto je on mlekadžija
G2 muzli krave bre kao klinci sada su
G3 vidiš da se sav izmuzao nema više šta da kaže
G4 [smeje se]

U ovom odlomku se vidi da G2 iz ofanzive i napada odjednom zastaje kada G3 i G4 poĉinju da

se došaptavaju i koriste izraze koje G2 ne razume najbolje. Verovatno je nadimak mlekadžija
interna šala G3 i G4, pa se G2 oseća izostavljenim i nesigurnim jer ne zna o ĉemu se radi, a
njegovu trenutnu nemoć pojaĉava i ĉinjenica što ne zna kako bi adekvatno odgovorio na ovakav
napad. Evidentno je da G2 ponovo kreće u verbalni napad odmah nakon što su G3 i G4 razjasnili
na šta su mislili.

3.13 Povreda sagovornikovog prostora

Ova strategija ima svoju doslovnu manifestaciju koja se svodi na povredu

sagovornikovog fiziĉkog prostora postavljanjem na manju udaljenost od one koja bi bila
oĉekivana u odnosu koji sagovornici imaju, kao i metaforiĉku manifestaciju koja podrazumeva
zadiranje u neĉiju intimu tako što sagovornik traži ili iznosi informacije koje su previše intimne u

49
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

datom kontekstu odnosa. Primer metaforiĉke povrede sagovornikovog prostora se može primetiti
u sledećem odlomku:
Kontekst: Adara (G2) je egzibicionistkinja koja se bavi striptizom, ali i u slobodno vreme odbija
da nosi odeću, sa čime se ne slaže Adarina rodbina – sestra Ramina (G3) i majka Vivian (G4).
Sa druge strane Adarin dečko Eddie (G5) je u potpunosti podržava. Voditelj je Jerry Springer
(G1). Eddie optužuje Adarinu majku da je ona kriva što joj se ćerka tako ponaša danas i iznosi
detalje iz njenog privatnog života. Mora se naglasiti da postoji prilična razlika u godinama
između Vivian i Eddieja.
137 G1 you said to the producers it was her mother‟s fault that she is like she is
G2
G3
G4
G5 yeah how many times yeah
138 G1
G2
G3
G4
G5 she‟s been with her for twenty years I‟ve been with her what eight years she’s walking around the
139 G1
G2
G3
G4 in my house I‟m in my house I live
G5 house negligéd or whatever yeah but you have people coming over
140 G1
G2
G3
G4 out in the country wait a minute I don‟t have anybody coming over but you show up in the middle of
G5

Kao što je oĉigledno, G5 ugrožava lice G4 tako što iznosi informacije iz njenog privatnog
života koje izazivaju nelagodu kod G4. G4 je starija gospoĊa, pa postupak G5 dobija još više na
težini jer bi izmeĊu njih trebalo da postoji i odreĊena distanca koja bi spreĉila G5 da obaveštava
ĉitavu javnost o intimnim navikama G4. Evidentno je da je neuĉtivi napad uspeo jer G4 poĉinje
žustro da se brani navodeći da je to njena intimna stvar jer se nalazi u sopstvenoj kući. G5 je
izneo informaciju koja bi u normalnom odnosu trebalo da ostane tajna i time je metaforiĉki
ugrozio liĉni prostor G4.

50
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

3.14 Direktno isticanje tuĊeg zaduženja

Jedan od osnovnih postulata uĉtivog ponašanja je da se zaduženje slušaoca prema

govorniku, bilo ono materijalno (pozajmljen novac) ili moralno (uĉinjena usluga, naĉinjena šteta
licu), nikada ne iznose u javnost i ne koriste kao argument u raspravi. Ova strategija koristi
upravo to pravilo kako bi maksimalno povećala napad na lice sagovornika:

Kontekst: Melissa (G2) je prevarila svog nevenčanog supruga Briana (G3) sa njegovim
najboljim prijateljem. Brian uskoro treba da otputuje na vojnu obuku, a Melissa se sa tim ne
slaže. U situaciji emocionalne osetljivosti Melissa je prevarila Briana sa njegovim najboljim
prijateljem i sada pokušava da mu se izvini. Voditelj je Jerry Springer (G1).

83 G1
G2 = but you're leaving to go to the army=
G3 I'm always going to be there for my son= =wait. I planned to
85 G1
G2 ok I can have
G3 marry you right before I leave so you can have a better life my son would have a better life
86 G1
G2 a better life but what happens if you go to the army and something happens to you why can't some other
G3
87 G1
G2 man defend this country I'm sorry to sound selfish but I‟m=
G3 =what you're telling me is I've got to go
88 G1
G2
G3 over there. I'm trying to make money to support you and my family and you're too busy sleeping with
89 G1
G2 I'm sorry babe
G3 my best friend

G3 u dva navrata naglašava svoju ulogu glave porodice koja zaraĊuje novac za izdržavanje G2 i
njihovog deteta. G3 ugrožava lice G2 jer javno iznosi to da mu je G2 na neki naĉin dužna, time
ĉineći njeno lice još ranjivijim i podložnijim napadu. Prevara G2 dobija još težu dimenziju kada
se u javnost iznese podatak da je G3 brižan otac i muž, pa je lice G2 time dodatno trpi zbog
pritiska okoline. G3 je upoznat sa time i to veoma otvoreno koristi.

51
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

3.15 Kritikovanje

Po Bousfieldu (2008: 126) ova strategija vodi poreklo od Leechovog (1987: 35) principa
učtivosti (engl. politeness principle) ĉija maksima odobravanja (engl. approbation maxim) glasi:
„Minimalizovati kritiku sagovornika. Maksimalizovati pohvale na raĉun sagovornika.“ 29 Iz toga
logiĉki sledi da je naĉin da govornik bude neuĉtiv kršenje maksime odobravanja i praćenje
naĉela „maksimalizovati kritiku sagovornika“. Primer se može videti u sledećem odlomku:

Konekst: Desiree (G2) je saznala da je dugogodišnji partner Cruze (G4) vara sa njenom sestrom
Bobby (G3). Posle svađe Desiree je briznula u plač, a Cruze pokušava da joj se izvini. G1 je
Jerry Springer, voditelj, a Bobby ne govori ništa u ovom odlomku.
45 G1 you still love him
G2 no no I'm done [aplauz]
G3
G4 that’s all I get all I get is attitude no respect you accuse me
46 G1
G2 could you get him out of my face thank you
G3
G4 of cheating I'm not going anywhere you accuse me of cheating and all I
47 G1 she's coming out ok
G2 [vraća se na scenu]
G3
G4 get is a sc*ew you [publika negoduje] [publika skandira „you suck“]

Iako je G4 pokušavao da se izvini G2, svojoj devojci koju je prevario, njena ravnodušnost
i ignorisanje iz reda 46 su izazvale kod njega revolt i on sad napada njeno lice kritikom njenog
ponašanja. Primetno je da je ovu strategiju G4 kombinovao sa korišćenjem tabu reĉi kako bi
postigao maksimalni efekat.

3.16 Ometanje/blokiranje sagovornika – fiziĉki i komunikativno

Blokiranjem se spreĉava pojedinac da iskoristi svoj red u redosledu razmene informacija

u razgovoru ili da se povuĉe iz razgovora. Blokiranje primarno utiĉe na strukturalni tok
interakcije i stoga ugrožava slobodu delovanja i potrebu za odobravanjem osobe ka kojoj je
upućeno – ne samo što ugrožava pravo osobe kojoj je upućena ova strategija da iskoristi svoj red
29
Minimise dispraise of other. Maximise praise of other.

52
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

u razgovoru, već joj i stavlja do znanja da nije poželjna, dobrodošla ili cenjena u društvu. Ovo je
još jedna od situacija gde jedna strategija podjednako napada i nekadašnje pozitivne i negativne
aspekte lica, pa je stoga ovo ponovna potvrda konstatacije da je podela strategija po aspektu lica
koji ugrožavaju izlišna. U sledećem primeru se vidi klasiĉan primer ometanja/blokiranja u
komunikaciji:

Kontekst: Ana (G3) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G2) i njihovu zajedničku
prijateljicu Sonju (G1). Ana je sumnjala da je Jasmin vara sa Sonjom, što se kasnije ispostavilo
kao tačno. U ovom trenutku je Jasmin priznao prevaru, ali Sonja još uvek nije. Voditelj, Dejan
Stanković (G4), postavio je Jasminu pitanje na koje on ne može da odgovori zato što ga Ana
stalno prekida i govori mu da ućuti, čime blokira njegovo pravo da iskoristi svoj red u
razgovoru.

396 G1
G2
G3 sad lepo sedi tu i slušaj ĉovek mi je=
G4 pa hajde onda da slušam ali da kažeš napokon Sonjice istinu a ne da mi se
397 G1
G2 kakvu manekenkicu izvini molim te
G3 ĉovek mi je postavio pitanje ĉovek mi je postavio pitanje EJ BRE LJUDI SAD JA
G4 praviš i glumiš tu manekenkicu i tako to ti umukni ti umukni ti
398 G1
G2 nemoj da se dereš da te ne bih zviznula
G3 PRIĈAM ĈOVEK MI JE POSTAVIO PITANJE ajde lupi mi šamarĉinu
G4 ti umukni da ti ne bih lupila šamarčinu umukni
399 G1
G2 konjino
G3 molim te ĉovek mi je postavio pitanje jel‟ možeš da ponoviš molim
G4 umukni umukni

G3 već duže vreme pokušava da odgovori na pitanje koje je ranije postavljeno, ali ne
može da doĊe na red jer ga (prvenstveno) G4 stalno blokira i ometa u komunikaciji vrlo otvoreno
spreĉavajući njegove pokušaje da se izbori za svoj red, što se vidi u nekoliko puta ponovljenoj
naredbi umukni. Oĉigledno je da je strategija uspela jer se G3 oseća kao da mu je uskraćeno
pravo da odgovori na pitanje, što je najbolje vidljivo iz njegovog podignutog tona kojim iskazuje
svoje nezadovoljstvo, ali i pokušava da nadglasa ostale uĉesnike i time ih zaustavi u ometanju.

53
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

3.17 Nametanje zamene uloga

Ova strategija neuĉtivosti funkcioniše tako što se slušalac primorava da se iz jedne

društvene i/ili diskursne uloge prebaci u drugu. Ovo je primarno napad na negativno lice jer
ograniĉava slobodu delovanja slušaoca, ali i pozitivni aspekt lica može biti ugrožen jer se ta
strategija generalno koristi kada govornik ne odobrava neki stav ili radnju slušaoca. U sledećem
primeru se vidi jasan zahtev za zamenu uloga:

Kontekst: Adara (G2) je egzibicionistkinja koja se bavi striptizom, ali i u slobodno vreme odbija
da nosi odeću, sa čime se ne slaže njena rodbina – sestra Ramina (G3) i majka Vivian (G4).
Voditelj je Jerry Springer (G1). Ramina pokušava da natera Adaru da prekine sa svojim
egzibicionizmom, ali ona to uporno odbija. Ramina pokušava da je natera da se stavi u ulogu
majke, iako ona to još uvek nije.
73 G1
G2 me because I don‟t wear clothing yes
G3 are you ever planning on having children you are.and you think
G4
74 G1
G2 of course they are
G3 they are going to be proud of their mother little who little Eddie is going to be
G4
75 G1
G2
G3 playing with one of his friends one day with a magazine that he has found at his dad‟s that the kids dad
G4
76 G1
G2
G3 has flipping through there and all of a sudden there you are all sprawled out in the middle of the pages
G4

Ceo odlomak predstavlja duži scenario gde G3 primorava G2 na zamenu uloge u životu,
tj. G3 želi da se G2 stavi u ulogu majke. Namera G3 je da pokaže da je ono što G2 radi pogrešno
i da je potrebno da promeni svoje stavove o životu, a jedan od naĉina je i da ugrozi njeno lice
time što će njene postupke prikazati iz moralno neprihvatljive perspektive. Najveća prednost ove
strategije je što je slušalac u većini situacija primoran da praktiĉno sam vrši napad na sopstveno
lice time što je stavljen u hipotetiĉki scenario, pod uslovom da na napad ne odgovori novim
napadom.

54
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

3.18 Izazivanje

Izazovi se uvek manifestuju u obliku pitanja, pa ova strategija može da se definiše kao
postavljanje pitanja sagovorniku koje ga izaziva i dovoĊenje u pitanje sagovornikovog stava,
uverenja, pretpostavljene moći, prava, obaveza, etiĉkih naĉela itd. (Bousfield 2008: 132)
Neuĉtivo izazivanje sagovornika zapravo predstavlja zahtev sagovorniku za obavljanje neke
radnje ili pružanje nekih informacija. Postoje dva naĉina na koje izazivanje funkcioniše, pa stoga
i dve razliĉite vrste izazova – retoriĉko izazivanje i zahtevi za dobijanje odgovora. Razlika
izmeĊu ova dva vida nije baš najbolje definisana, ali je poznato da je kod zahteva za dobijanje
odgovora poenta naterati slušaoca da direktno kaže nešto ĉime će oštetiti sopstveno lice. Vrlo
ĉesto tek dati odgovor zapravo pokaže o kojoj vrsti ove strategije je reĉ. U sledećem odlomku iz
korpusa se javljaju oba vida strategije izazivanje:

Kontekst: Ana (G4) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G3) i njihovu zajedničku
prijateljicu Sonju (G2). Ana je sumnjala da je Jasmin vara sa Sonjom, što se kasnije ispostavilo
kao tačno. U ovom trenutku je Jasmin priznao prevaru, ali Sonja još uvek nije. Voditelj, Dejan
Stanković (G1), pokušava da izvuče priznanje i od Sonje, dok se Ana ljuti na Jasmina i Sonju
zbog prevare.

381 G1 on je to dobro
G2 ne ja samo potvrĊujem da su muškarci takvi da
G3
G4
382 G1 rekao znaĉi da je istina ti si priznala potvrdila
G2 vole da nisam priznala ništa
G3 dokle više nju da bude sramota dokle više nju da bude sramota
G4 kako te nije sramota KAKO TE NIJE SRAMOTA sad si potvrdila sad si potvrdila
383 G1
G2 sam za celokupnu srpsku.to jest mušku populaciju
G3
G4 pa da ti znaš to

U ovom primeru G4 postavlja dva retoriĉka izazova pitanjem kako te nije sramota što je
vrlo uobiĉajeno retoriĉko pitanje na koje se ne oĉekuje odgovor, već se implicira da kod G2
postoji nešto ĉega bi trebalo da se stidi, pa time predstavlja napad na lice G2. Sa druge strane,
G3, iako njemu nije bio upućen ovaj izazov, odgovara na njega napadom na lice G4 novim
izazivanjem. Situacija je ovde malo kompleksnija jer je izazov dokle više nju da bude sramota
55
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

nastavak na prethodni napad kojim G3 ne samo da stavlja G4 do znanja da greši, već i implicira
da i nju treba zbog neĉega da bude sramota, ali to ĉini tako da je ovo zapravo zahtev za dobijanje
odgovora. Ukoliko bi G4 dala odgovor, morala bi da prizna i da ona nije bila dobar partner u vezi
sa G3, ĉime bi zapravo ugrozila sopstveno lice.

3.19 Težnja da se sagovornik oseća neprijatno

Ova strategija je namerno ostavljena kao poslednja zato što ju je veoma teško
razgraniĉiti. Naime, ako se pogleda bilo koji od navedenih primera, jasno je da bi se svaki primer
mogao klasifikovati kao ova strategija, tj. svaka napadaĉka strategija neuĉtivosti ima za cilj da se
sagovornik ĉije se lice napada oseća neprijatno. Evidentno je da je ovo jedna od strategija koja je
osmišljena bez mnogo empirijske analize i da je zatim prenošena u svaku sledeću verziju
teorijskog okvira – od Culpepera (1996), preko Culpepera, Bousfielda i Wichmannove (2003),
Bousfielda (2007), pa sve do Bousfielda (2008) ova strategija nastavlja da postoji iako je njeno
postojanje u vidu posebne kategorije neopravdano jer joj granice nije moguće odrediti. Jedna od
definicija ove strategije „težite da se sagovornik oseća neprijatno (npr. ne izbegavajte ćutanje, ne
šalite se i ne koristite ćaskanje)“30 (Culpeper 1996: 358) je takoĊe veoma opšta i ne može da
pomogne previše prilikom analize korpusa, jer je poznato da ćutanje može da ima više znaĉenja
prilikom ispoljavanja neuĉtivosti (pogledati odeljak Ne odgovoriti na napad na lice). Primeri
kojima je ilustrovana su bili veoma opšti (pogledati Bousfield 2008: 124, primer 24) i evidentno
je da se u njima aktivno koriste druge strategije koje izazivaju utisak neprijatnosti kod
sagovornika ĉije se lice napada, što je nuspojava svake strategije neuĉtivosti.
Predlog nije izbacivanje ove strategije sa spiska, nego njena preformulacija. Naime,
postoji jedan karakteristiĉan vid verbalnog ponašanja tokom neuĉtivih razgovora koji bi mogao
da potpadne u okrilje ove strategije. To je situacija kada sagovornik ĉije je lice napadnuto sam
dodatno napada sopstveno lice da bi kod drugog uĉesnika koji je njegovo lice napao izazvao
neprijatnost ili istakao lošu situaciju u kojoj se sagovornik nalazi. Ne može se reći da je ovo
direktan napad na lice i da je to napad na lice koji ima snagu kao neki od gorenavedenih naĉina,
ali je ipak legitimna napadaĉka strategija. Zbog toga što se ne napada direktno lice protivnika,

30
[M]ake the other feel uncomfortable (e.g. do not avoid silence, joke, or use small talk)

56
 3. Napadaĉke strategije neuĉtivosti

adekvatan je naziv ove strategije težnja da se sagovornik oseća neprijatno, što na pravi naĉin
prenosi cilj ove strategije da indirektno napada lice sagovornika. Primer ove modifikovane
strategije vidimo u sledećem odlomku:

Kontekst: Ana (G4) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G3) i njihovu zajedničku
prijateljicu Sonju (G2). Ana je sumnjala da je Jasmin vara sa Sonjom, što se ispostavilo kao
tačno. Ovo je sam kraj emisije kada voditelj, Dejan Stanković (G1), od učesnika traži poslednje
opšte utiske o celoj situaciji.

504 G1 pošto moramo da privodimo emisiju kraju.kaži mi da li ti misliš da si veĉeras ispao maĉo i da li si
G2
G3
G4 ispao je klošar
505 G1 pokazao veĉeras svoj ego ili misliš da si ispao klošar kao što Ana kaže
G2
G3 ja sam ispao jako primitivan što
G4
505 G1
G2
G3 nisam shvatio ĉemu sve ovo vodi kad me je Ana pozvala ne primitivan. glup
G4 bravo glup [aplauz] glup
506 G1
G2
G3 glup zašto.zato što.aam.ja sam nisam mogao da shvatim zašto mene moja devojka
G4 [cenzurisano] glupo
507 G1
G2
G3 zove ovde.da sam shvatio.veruj mi mi bi to rešili na mnogo.aam.bezbolniji naĉin
G4

G3 je pretrpeo napad od G4 reĉenicom ispao je klošar, što je kombinacija strategija korišćenje

tabu reči i snishodljivost, prezir i ismevanje. U odgovoru G1 on pokušava da uzvrati napad na
lice koji je G4 uputila na indirektan naĉin tako što napada sopstveno lice konstatacijama da je on
ispao glup i primitivan, ĉime indirektno napada lice G4 kada kasnije otkrije da je on tu tvrdnju za
sebe izneo zato što je popustio pod uticajem G4, što se može uzeti kao varijacija strategije
direktno isticanje tuđeg zaduženja. Drugim reĉima, G4 je navodno nanela toliku štetu G3 da je
on spreman da sebe okrivi za lakovernost. Time se zapravo još intenzivnije istiĉe zaduženje G3.

57
 4. Anatomija neuĉtivosti

4. Anatomija neučtivosti

Iako su razmotrene strategije neuĉtivosti pružile prvi teorijski okvir za istraživanje

neuĉtivosti, jasno je da ove strategije nisu dovoljne da opišu sve neuĉtive situacije koje se mogu
javiti u komunikaciji. Iako je do razvijanja teorijskog modela opisanog u prethodnom poglavlju
razmotreno kako se ove strategije manifestuju u dužim razgovorima koji sadrže neuĉtivost, a
utvrĊena je i ĉinjenica da je moguće da u istim iskazima postoji više strategija, to i dalje nije
zadovoljavalo istraživaĉe koji su shvatili da je ovaj model nedovoljan za bilo kakvu ozbiljniju
analizu korpusa jer ne uzima u obzir neuĉtivost u dužim sekvencama govora, tj. ne razmatra
kako sagovornik ĉije je lice ugroženo odgovara na ugrožavanje svog lica. Bousfield (2007: 2186)
je nastavio ono što su pokušali Culpeper, Bousfield i Wichmann (2003) kada su izneli opcije
odgovora na neuĉtive iskaze (pogledati odeljak ovog rada Prethodna istraživanja; pogledati
Sliku 1). MeĊutim, ono što se dešava nakon ovih parova neuĉtivost–odgovor nije navedeno, a
nije navedeno ni kako do tih neuĉtivih iskaza dolazi, niti na koji naĉin dolazi do njihovog
završetka. Bousfield (2007; 2008) je detaljnije istražio ovaj fenomen i došao je do zakljuĉaka o
postojanju početaka diskursa (engl. discourse beginnings), središnjih delova diskursa (engl.
discourse middles) i završetaka diskursa (engl. discourse ends). U nastavku sledi detaljnije
objašnjenje svakog od ovih delova neuĉtivog razgovora.

4.1 „Poĉeci“ diskursa

Neuĉtivost ne postoji u vakuumu i ne može da se javi ni iz ĉega u normalnim

okolnostima. Konteksti u kojima se neuĉtivost pojavljuje i strateški koristi morali su da nastanu
iz nekog razloga, tj. jedan od uĉesnika je morao da se oseća isprovocirano da bi u jednom
trenutku zapravo izvršio napad na lice drugog sagovornika. U osnovi, neuĉtivost izaziva situacija
koju sagovornik koji izgovara neuĉtivi iskaz shvata kao pretnju nekom aspektu sopstvenog lica.
U nastavku će se govoriti o tome koji fenomeni mogu da utiĉu na odluku sagovornika da
napadne lice drugog sagovornika.

58
 4. Anatomija neuĉtivosti

Jay (1992, 2000) je ispitivao jedan vid neuĉtivosti, psovanje, i u tom istraživanju je
definisao događaj koji izaziva uvredu (engl. offending event) kao skup fenomena koji su okidaĉ
za takav vid neuĉtivosti. Naveo je da su njegovi glavni elementi osoba ili dogaĊaj koji izaziva
bes ili socijalno-fiziĉka situacija dogaĊaja (Jay 1992: 8). MeĊutim, ono što je jasno i Jayu je da
faktor koji dovodi do besa varira od osobe do osobe i od perioda do perioda, kao i da znaĉaj
nekog od elemenata u datoj situaciji ne može biti u potpunosti poznat i vrlo verovatno će se
menjati u zavisnosti od govornika i situacije. Drugim reĉima, dogaĊaji koji izazivaju uvredu u
potpunosti zavise od konteksta, što je jedan od razloga zašto ih je teško utvrditi, pa su stoga
iskljuĉeni iz ovog kvantitativnog istraživanja. Jay (1992: 98–100) i Bousfield (2007: 2191–2192)
su izdvojili najbitnije elemente dogaĊaja koji izazivaju uvredu, a sledi njihov rezime:

Osoba koja nanosi uvredu: Osoba koja nanosi uvredu poseduje izvesne osobine, bilo stvarne ili
zamišljene, taĉne ili netaĉne.

 Uzrast: Dete, tinejdžer, odrasla osoba ili starija osoba su najistaknutije karakteristike.
 Pol: Jedna od najsnažnijih dimenzija u komunikaciji je pol govornika ili slušaoca,
posebno kada se radi o neuĉtivosti.
 Status: Pretpostavka društvenog ili ekonomskog statusa, kao što je razlika
bogat/siromašan, nivo obrazovanja, razlika izmeĊu poslodavca/zaposlenog, zanimanje ili
status u crkvi, utiĉu na to kako neko usmerava neuĉtivost.
 Etnička grupa: Rasno/manjinsko ili pretpostavljeno etniĉko poreklo su karakteristike
koje se uzimaju u obzir prilikom izbora izraza kada je govornik uvreĊen.
 Fizički izgled: Svaka primetna devijacija od onoga što se smatra „normalnim“, tj.
veliĉina tela, abnormalne karakteristike lica, težina, deformiteti i pokreti tela koji su
neuobiĉajeni, izaziva uvrede koje uzimaju u obzir fiziĉke razlike.
 Društveno-fizička situacija: Neformalna/poslovna, privatna/javna,
homogena/heterogena, prisustvo roĊaka/prisustvo ljudi koji se ne poznaju. U svakom
prvom od dva termina u paru podrazumeva se manje ograniĉenja komunikacije.
 Počinilac koji nije ljudsko biće: Razdraženi pas, ptiĉiji izmet, loše vreme. U pitanju su
dogaĊaji gde bes ne izaziva osoba već sluĉajan ili nenamerno izazvan dogaĊaj.
 Sama osoba kao počinilac: Osoba upućuje uvredu sebi, iskazuje bes na samu sebe kako
bi sama sebi skrenula pažnju na nešto loše što je uradila.

59
 4. Anatomija neuĉtivosti

Događaj: Fokus je na prirodi radnje ili neobavljanju radnje od strane poĉinioca koji je uvredio
osobu. DogaĊaj može da podrazumeva neko ponašanje koje je oĉekivano, ali do njega nije došlo,
neku vrstu komunikacije ili naĉin na koji je do dogaĊaja došlo. Bitni faktori su vremenske i
fiziĉke karakteristike dogaĊaja, kao i spontanost i namera.

 Ponašanje: Neoĉekivano, neobiĉno, vulgarno, agresivno i grubo. Ponašanje se ocenjuje

po moralnosti i legalnosti.
 Jezik: Govor ili komentar koji provocira. Pored fiziĉke radnje, ono što provocira nekog
može da bude nešto što je neka osoba rekla ili naĉin na koji je to rekla.
 Namera: Kod ovog aspekta je bitno da li je dogaĊaj izazvan ili je do njega došlo
sluĉajno. Namera utiĉe na naĉin shvatanja nekog uvredljivog ĉina. Što više neki dogaĊaj
izgleda kao nameran, to je veće opravdanje za ljutit odgovor.
 Naneta šteta: Uticaj dogaĊaja se može meriti njegovim trajanjem, stepenom fiziĉkog
bola, novĉanom cenom, potrošenim vremenom i energijom. Što je veća naneta šteta
nekim dogaĊajem i što je teže da se šteta nadoknadi, to je više agresije povezano sa
dogaĊajem.

(parafrazirano iz Jay 1992: 98–100)

Ako se uzmu u obzir elementi kao počinilac koji nije ljudsko biće ili sama osoba kao
počinilac, mora se doći do zakljuĉka da Jay (1992) nije napravio model koji se u potpunosti bavi
komunikacijom. Ovaj model može da bude koristan za otkrivanje uzroka koji su doveli do
neuĉtivosti. MeĊutim, ono što je oĉigledno je da postoji previše kontekstualnih varijabila da bi
ovaj model mogao da se koristi za analizu korpusa. Bilo bi previše riziĉno pripisati jednoj
neuĉtivoj razmeni iskljuĉivo jedan događaj koji izaziva uvredu. Stoga je u ovom prvenstveno
kvantitativnom istraživanju izbegnuto analiziranje i kategorizacija celokupnog ovog aspekta za
koji nedostaje prava objektivnost koju bi jedan takav model morao da poseduje da bi se dobili
pouzdani rezultati. Mora se naglasiti da je događaj koji izaziva uvredu veoma širok pojam koji
obuhvata sve mogućnosti iniciranja neuĉtivosti. Stoga je bespredmetno u kvantitativnoj analizi
utvrĊivati sve aspekte događaja koji izaziva uvredu, jer je nemoguće identifikovati sve faktore
koji stoje u njegovoj pozadini pošto oni nisu dostupni u empirijskom istraživanju. Vrlo ĉesto
može da se desi da događaj koji izaziva uvredu nema jeziĉku manifestaciju, pa da neuĉtivu

60
 4. Anatomija neuĉtivosti

sekvencu zapoĉne strana ĉije je lice napadnuto. Skoro je nemoguće utvrditi zbog ĉega se taĉno ta
osoba osetila ugroženo da bi tako odgovorila.

4.2 Središnji delovi diskursa

Svaki odgovor na događaj koji izaziva uvredu se od strane sagovornika može protumaĉiti
kao novi događaj koji izaziva uvredu, što predstavlja dalji okidaĉ osećaja ugroženosti lica i
predstavlja podsticaj za novi neuĉtivi iskaz. Locher (2004: 29, 174, 309) potvrĊuje ovo kada
kaže da se odgovori na dogaĊaje koji izazivaju uvredu sami po sebi mogu takoĊe smatrati
dogaĊajima koji izazivaju uvredu. Drugim reĉima, kada zapoĉne neuĉtiva sekvenca,
komunicirana neuĉtivost se može smatrati okidaĉem neuĉtivog odgovora. U nastavku sledi
pregled naĉina na koji neuĉtivost može da se realizuje u govoru nakon inicijalnog neuĉtivog
iskaza u vidu opcija koje sagovornici imaju u toku razgovora. Istraživanje je pokazalo da osoba
koja je suoĉena sa ĉinom ugrožavanja lica u tom trenutku ima dve moguće opcije – može da
odgovori i da ne odgovori (tj. ćuti).

4.2.1 Ne odgovoriti na napad na lice

Postoj velika poteškoća za istraživaĉe prilikom detaljnijeg prouĉavanja ove opcije, jer je
interpretacija svakog ćutanja veoma komplikovana. Ćutanje može da pokazuje veliki broj
jeziĉkih fenomena ili namera uĉesnika u razgovoru. Na primer, to može biti (a) odbrana
sopstvenog lica, (b) napad na lice sagovornika, (c) ĉinjenica da sagovornik nije ĉuo sadržaj
iskaza, (d) prihvatanje ĉina ugrožavanja lica ili (e) nerazumevanje konteksta. Može ĉak i da se
radi o periodu kada slušalac razmišlja na koji naĉin želi da odgovori, o ćutanju zbog
iznenaĊenosti slušaoca u vezi sa iskazom koji je ĉuo ili o situaciji gde slušalac nema šta da kaže
na tu temu. Broj mogućnosti je jednak broju konteksta, pa je potrebno upotrebiti kontekst i
kotekst da bi se protumaĉilo koje ćutanje je znaĉajno za neuĉtivost. Drugim reĉima, potrebno je
da se izaberu one situacije u kojima je ćutanje strateški postupak u cilju uticaja na sopstveno ili
tuĊe lice. Izbor da se ne odgovori predstavlja riziĉnu situaciju, jer je upravo zbog više

61
 4. Anatomija neuĉtivosti

mogućnosti lako pripisati pogrešno znaĉenje ovom potezu. U sledećem primeru je navedena
situacija koja ilustruje ovu opciju:

Kontekst: Mindy (G3) je devojka koja je odlučila da se bavi prostitucijom, a njena majka Linda i
njen muž Jeffrey (G4) to ne odobravaju. Treba napomenuti da Jeffrey ima blagu govornu manu.
Odlomak je uzet iz dela emisije kada publika ima priliku da postavi pitanje gostima, što se
uobičajeno svodi na uvredljive komentare koje prati oduševljenje ostatka publike u studiju. G2 i
G5 su dva člana publike kojima je Jerry Springer (G1) dao reč. G2 je osoba malo punijeg stasa.

447 G1
G2 this is for the guy in the pink shirt you might want to get more than a swine flu shot [aplauz i navijanje
G3
G4
G5
448 G1
G2 publike]
G3
G4 looks like you need a couple of them for your fat
G5 yeah this is for the guy in the pink shirt don‟t
449 G1
G2
G3
G4
G5 you get enough money being a spokesman for Subway [aplauz i navijanje publike]

Evidentno je da G4 nije odluĉio da dosledno ne odgovara na napade na svoje lice, što se vidi
u njegovom odgovoru u redu 448. Nakon toga je ipak odluĉio da na sledeći napad strategijama
„izričito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom i snishodljivost, prezir i
ismevanje ne odgovori (red 449). Pošto je u Sjedinjenim Ameriĉkim Državama stereotip da u
lancu brze hrane „Subway“ rade pretežno emigranti koji ne govore dobro engleski jezik, G5
ismeva G4 tako što ga povezuje sa tim aspektom. Zbog burne reakcije publike i ĉinjenice da je
napad usledio neposredno nakon prethodnog, G4 je odluĉio da na napad ne odgovori.
Pretpostavka je da nije imao dovoljno dobru ofanzivnu opciju koju bi iskoristio ili da je hteo da
ne pruži G5 dalji povod za ugrožavanje njegovog lica.

62
 4. Anatomija neuĉtivosti

4.2.2 Odgovoriti na napad na lice

Uĉesnik u razgovoru koji odluĉi da odgovori na ĉin ugrožavanja lica ima dodatne dve
opcije – da taj napad prihvati ili da pokuša da uzvrati napad na svoje lice.

4.2.2.1 Prihvatiti napad na lice

Prihvatanjem napada na lice slušalac može, na primer, da preuzme odgovornost za ĉin

neuĉtivosti kojim ga napadaju ili se može složiti sa neuĉtivim osobinama koje mu se pripisuju u
ĉinu ugrožavanja lica. To znaĉi da na naglašene prigovore može da se odgovori izvinjenjem, a
sliĉno tome se na kritiku može odgovoriti prihvatanjem. Potrebno je imati u vidu da ova opcija
obiĉno ukljuĉuje povećanje ugrožavanja lica slušaoca, tj. osobe koja prihvata napad na lice.
TakoĊe je neophodno uvideti da ćutanje, koje je prethodno razmotreno, može da bude jedan od
naĉina prihvatanja napada na lice, ali će se u svrhu bolje klasifikaacije smatrati posebnom
kategorijom.

Kontekst: U situaciji emocionalne osetljivosti Melissa (G2) je prevarila svog nevenčanog

supruga Briana (G3) sa njegovim najboljim prijateljem i sada pokušava da mu se izvini. Brian
uskoro treba da otputuje na vojnu obuku, a Melissa se sa tim ne slaže. Voditelj je Jerry Springer
(G1).
86 G1
G2 country I'm sorry to sound selfish but I‟m=
G3 =what you're telling me is I've got to go over there. I'm trying
87 G1
G2 I'm sorry
G3 to make money to support you and my family and you're too busy sleeping with my best friend
88 G1
G2 babe I promise it will never happen again
G3 wow

G3 napada lice G2 kritikom u redovima 86 i 87, a G2 odmah prihvata napad na lice i

izvinjava se. G2 ovim ĉinom praktiĉno dodatno napada sopstveno lice jer izvinjenjem zapravo
potvrĊuje da je napad na lice njenog sagovornika opravdan i da su njegove tvrdnje taĉne.

63
 4. Anatomija neuĉtivosti

4.2.2.2 Uzvratiti napad na lice

Ako osoba ĉije je lice napadnuto odluĉi da uzvrati govorniku, ponovo se javljaju dve opcije –
uzvratiti napadaĉki ili uzvratiti odbrambeno – a za svaku od njih postoji skup strategija.

4.2.2.2.1 Napadaĉke strategije uzvraćanja napada na lice

Do primene ovih strategija dolazi kada se radi o napadima na lice kojima se uzvraća na
prethodno izreĉeni napad. Ovo su strategije koje su pomenute u odeljku ovog istraživanja
Napadačke strategije neučtivosti. Ove strategije je Bousfield (2008) osmislio modifikujući
model Culpepera (1996) i Culpepera, Bousfielda i Wichmannove (2003), pa o njima neće biti
mnogo reĉi pošto je detaljan pregled tih strategija dat u pomenutom odeljku. U nastavku sledi
primer ovih ofanzivnih iskaza radi bolje ilustracije, mada je u dosta odlomaka iz korpusa već bilo
prisutno nekoliko ovakvih napadaĉkih odgovora na napad na lice.

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (G3) i njegovim cimerom Džonijem. Velja i Džoni
su studenti koji svako veče prave lude i bučne žurke i smetaju Jonelu da vodi normalan život.
Pošto Jonel ima i druge zamerke na svoju dvojicu komšija, pozvao ih je u emisiju da pokušaju da
reše problem. Voditelj Dejan Stanković (G1) nema puno udela u ovom razgovoru.

79 G1
G2 znaĉi znao sam ja u svoje vreme kako su se pravile žurke ma kakvi
G3 nije svako veĉe kada nije ispitni rok
80 G1
G2 su bre ovo studenti
G3 ma da ono sedite do 9 sati ono znači pijete kafu i u 9 zove keva da vratiš ženu..ali
81 G1
G2 alo bre nemoj za ženu znači nemoj za ženu da me diraš
G3 dobra mu je žena ne ali stvarno..dobra je dobra je
82 G1
G2 jel’ znaš jel’ razumeš ti [gura ga] e nemojte za ženu znači ono nosi se bre [cenzurisano] materinu bre
G3 ja bolje da se pomerim

64
 4. Anatomija neuĉtivosti

83 G1
G2 [cenzurisano] ti materina na šta to liči kada si bre uzeo nove gaće ono bre šetaju bre u one gaće gledam
G3 [maše ispred nosa]
84 G1
G2 bre kače gaće ne peru ih samo ih okače na terasi
G3

U ovom primeru se vidi u više navrata primer ofanzivnog odgovora na napad na lice. Na
inicijalni napad od strane G2 kombinacijom strategija snishodljivost, prezir i ismevanje i
„izričito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom ma kakvi su bre ovo studenti G3
odgovara strategijom snishodljivost, prezir i ismevanje reĉenicom ma da ono sedite do 9 sati
ono znači pijete kafu i u 9 zove keva da vratiš ženu što je komentar na prethodnu konstataciju G2
da je i on u svoje vreme znao kako se prave žurke, a zatim G3 dodatno napada lice G2
strategijom povreda sagovornikovog prostora zadiranjem u njegovu intimu komentarom o
njegovoj supruzi dobra mu je žena. Na taj komentar sledi odgovor G2 alo bre nemoj za ženu
znači što se u kontekstu uklapa u kategoriju strategija pretnja/zastrašivanje, na šta odmah sledi
odgovor kojim se ponavlja prethodna strategija G3, pa G2 ponovo preti, što se potvrĊuje time što
blago gura G3 kako bi pojaĉao tu pretnju. Posle pretnje G2 nastavlja da napada lice G3
strategijom korišćenje tabu reči, na šta G3 odgovara gestikulacijom koja je realizacija strategije
„izričito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom ĉime komentariše higijenske
navike G2. G2 na to odgovara kombinacijom strategija „izričito“ povezivanje sagovornika sa
negativnim aspektom i povreda sagovornikovog prostora komentarom kada si bre uzeo nove
gaće i šetaju bre u one gaće gledam bre kače gaće ne peru ih samo ih okače na terasi. Ovo je
primer dužeg razgovora u kome se vide primeri konstantnog odgovaranja napadima na lice na
napade na lice, gde svaki novi napad predstavlja novi događaj koji izaziva uvredu i time
produžava ovaj neuĉtivi razgovor.

4.2.2.2.2 Odbrambene strategije uzvraćanja napada na lice

Odbrambene strategije prvenstveno uzvraćaju napad na lice odbranom sopstvenog lica i

njima se teži da se odbije ili blokira napad na lice ili na neki drugi naĉin „upravlja“ njime kako bi
se smanjila ili uklonila opasnost od ugrožavanja lica. Odbrambene strategije nemaju manji

65
 4. Anatomija neuĉtivosti

potencijal za produžavanje neuĉtivih razgovora, pošto se svaka odbrambena strategija može

protumaĉiti kao napad na lice, isto kao što se svaka napadaĉka strategija uvek može protumaĉiti
kao pokušaj odbrane sopstvenog lica (Culpeper, Bousfield, Wichmann 2003:1563). Odbrambene
strategije neuĉtivosti su:

1) Stavljanje neuĉtivosti van snage (engl. Abrogation)

2) Odbaciti napad na lice šalom (engl. Dismiss: make light of face damage, joke)
3) Ignorisati napad na lice (engl. Ignore the face atack)
4) Ponuditi opravdanje/objašnjenje (engl. Offer an account/explanation)
5) Uputiti molbu (engl. Plead)
6) Iskljuĉiti se iz razgovora (engl. Opt out)

U nastavku sledi pregled svih odbrambenih strategija uzvraćanja napada na lice.

4.2.2.2.2.1 Stavljanje neuĉtivosti van snage

Stavljanje neuĉtivosti van snage je odbrambena strategija kojom uĉesnik u razgovoru

pokušava da izbegne odgovornost za svoje postupke koji su kod drugog sagovornika izazvali
izricanje iskaza koji ugrožava lice. Zbog liĉne prirode pretnje licu, stavljanje neučtivosti van
snage funkcioniše kao odbrambena strategija tako što osoba koja je koristi pokušava da porekne
liĉnu odgovornost za situaciju koja je nanela inicijalnu uvredu (događaj koji izaziva uvredu) i
zbog koje je ta osoba postala centar pažnje strategija namenjenih ugrožavanju lica sagovornika.
Drugi naziv za ovu odbrambenu strategiju je „zamena uloga kao odbrana“, što dobro definiše na
ĉemu se ona zasniva – odgovornost za nanetu uvredu koja je dovela do napada na lice se poriĉe
zamenom društvenih ili diskursnih uloga. U nastavku sledi primer ove strategije iz korpusa:

Kontekst: Adara (G2) je egzibicionistkinja koja se bavi striptizom, ali i u slobodno vreme odbija
da nosi odeću, sa čime se ne slaže Adarina rodbina – sestra Ramina (G3) i majka Vivian (G4).
Adarina majka ulazi na scenu i baca na nju majicu uz zahtev da je obuče.

66
 4. Anatomija neuĉtivosti

51 G1
G2
G3
G4 I think you ought to put this on right now [aplauz] you know I‟ve been sitting back stage watching this
52 G1
G2 this is what I
G3
G4 whole thing this is the first time I‟ve ever seen you like this I mean what are you thinking
53 G1
G2 do for a living this is what I believe in I am an entertainer
G3
G4 this is what you do for a living

U dva navrata G4 napada lice G3 pitanjima koja su izazovi, a G2 takoĊe u dva navrata
(red 52 i 53) primenjuje odbrambenu strategiju kojom svoju odluku da bude egzibicionista
pripisuje tome što joj je to zanimanje. Time štiti svoje lice od izazivaĉkih pitanja G4 zbog kojih
bi morala da odgovori na naĉin koji bi dodatno oštetio njeno lice. Ovime je svoje društveno
ponašanje od liĉne odluke preobrazila u potrebu njenog zanimanja.

4.2.2.2.2.2 Odbaciti napad na lice šalom

Strategija odbaciti napad na lice šalom je zasnovana na principu odbacivanja

napada na lice kao neĉega nebitnog što nije ispunilo svoju svrhu i nanelo bilo kakvu štetu licu.
Najefikasniji naĉin da se ovo postigne je šalom umanjiti znaĉaj tog napada:

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (G3) i njegovim cimerom Džonijem. Velja i Džoni
su studenti koji svako veče prave lude i bučne žurke i smetaju Jonelu da vodi normalan život.
Pošto Jonel ima i druge zamerke na svoju dvojicu komšija, pozvao ih je u emisiju da pokušaju da
reše problem. Voditelj je Dejan Stanković (G1).

83 G1
G2 bre [cenzurisano] ti materina našta to liĉi kada si bre uzeo nove gaće ono bre šetaju bre u one gaće
G3 [maše ispred nosa]
84 G1
G2 gledam bre kaĉe gaće ne peru ih samo ih okaĉe na terasi
G3 pazi ja šetam go te gaće su mi kad izlazim znaš

67
 4. Anatomija neuĉtivosti

85 G1 ĉekaj ja sad ovde ništa ne razumem

G2
G3 pa ne ja ne nosim gaće ono preko dana

G2 napada lice G3 kombinacijom strategija „izričito“ povezivanje sagovornika sa

negativnim aspektom i povreda sagovornikovog prostora priĉom o higijenskim navikama G3.
G3 se brani od tog napada tako što se šali na sopstveni raĉun jer oĉigledno iznosi netaĉne
podatke o sebi. Ovom šalom on odbacuje napad G2 i time poništava njegov potencijal
ugrožavanja lica.

4.2.2.2.2.3 Ignorisati napad na lice

Naziv ove strategije govori da se ova strategija zasniva na ignorisanju napada na lice u
svrhe odbrane od njega. Pretpostavka je da će osoba koja upućuje ĉin ugrožavanja lica prestati sa
napadima ako bude suoĉena sa situacijom gde napadnuta osoba ignoriše da je do napada uopšte
došlo. Jedan od karakteristiĉnih naĉina na koje se ova strategija može realizovati jeste u
sluĉajevima kada se nudi neiskreno slaganje sa napadom na lice. Ovaj vid strategije se koristi
najviše prilikom napada na lice sarkazmom, kada se osoba ĉije je lice napadnuto pretvara da je
neiskrena uĉtivost, tj. sarkazam, zapravo iskrena, pa u skladu sa time odgovara. MeĊutim, takvih
primera odgovora na sarkazam nije bilo u korpusu, ali je pronaĊen primer strategije koji bi se
uklopio u njen opis:

Kontekst: Ana (G3) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G2) i njihovu zajedničku
prijateljicu Sonju, koja u ovom trenutku još uvek nije prisutna. Ana sumnja da je Jasmin vara sa
Sonjom. Voditelj je Dejan Stanković (G4).

87 G1 ĉinjenice bog da je hteo

G2 pa ne znam ja ne znam ko je ovde [nejasno]
G3 kako vi to tako.mladi ste lepi
88 G1 =a ja nisam lep… jel‟ da
G2 u to više nisam ni ja sigurna
G3 ste.aa.mislim za tebe.godinu i po dana ste u vezi=
89 G1 moguće
G2 ne
G3 nisi nisi više sigurna da je mlad i lep..a zašto si onda s njim u vezi

68
 4. Anatomija neuĉtivosti

Nakon provokativne konstatacije G3 (voditelja), koji je hteo da udeli kompliment G2, a

time napao lice G1 strategijom „izričito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom,
G2 se nadovezuje na taj napad i istom strategijom ponovo napada lice G3. Na ofanzivni odgovor
G1 strategijom izazivanje (red 88) i ponovnog ponavljanja napada G2 istom strategijom, G1
prihvata napad na lice neiskrenim slaganjem sa konstatacijom da nije „mlad i lep“ reĉju moguće i
tako spreĉava dalje napade na svoje lice na ovu temu.

4.2.2.2.2.4 Ponuditi opravdanje/objašnjenje

Ovaj odbrambeni potez se koristi u pokušaju da se iznesu nove ĉinjenice koje bi

potencijalno ublažile situaciju zbog koje je došlo do neuĉtivosti. NuĊenje objašnjenja i
objašnjavanje razloga za odreĊenu aktivnost može da bude korisno za smanjenje ugrožavanja
lica nekim iskazom, a to može ĉak i da dovede do njegovog povlaĉenja ili do saznanja da je u
samom zaĉetku govornik pogrešio prilikom upućivanja tog napada. U nastavku sledi primer ove
strategije iz korpusa:

Kontekst: Ana (G2) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G1). Ana je sumnjala da je
Jasmin vara sa Sonjom, njenom najboljom drugaricom, što se kasnije ispostavilo kao tačno. U
ovom trenutku ni Jasmin nije još uvek priznao da je prevario, ali Ana je odlučna u nameri da
dokaže da je to istina. Svađa koja traje se vodi oko toga što je Jasmin navodno prezauzet da se
viđa sa Anom, ali se zato redovno viđa sa Sonjom. Voditelj je Dejan Stanković (G3).

107 G1 ti vrlo dobro znaš da se ja družim s tom Sonjom isto koliko i ti.a šta je to problem
G2 moje Sonje ma da družiš se a to što se viĊaš sa njom
G3
108 G1 to je čista slučajnost ja ako vidim Sonju na ulici
G2 više nego sa mnom što sam ti devojka ja razumem [sarkastiĉno] ĉista sluĉajnost
G3
109 G1 naravno da ću da je.odem sa njom da popijem piće
G2
G3

69
 4. Anatomija neuĉtivosti

G1 na napad na svoje lice, koji je u redovima 107 i 108 strategijama sarkazam/lažna

učtivost i kritikovanje G2 izvršila, odgovara klasiĉnim vidom opravdanja to je čista slučajnost.
Ovaj vid strategije ponuditi opravdanje/objašnjenje ne nailazi na željeni efekat, pa G2
ponavlja napad strategijom sarkazam/lažna učtivost ponavljajući reĉi G1, koji kao odgovor na
to daje detaljnije objašnjenje svog postupka kojim želi da ublaži napad na svoje lice i da dokaže
da je G2 pogrešila reĉima ja ako vidim Sonju na ulici naravno da ću da je.odem sa njom da
popijem piće, kojima pokušava da dokaže da je to što se on viĊa sa drugaricom G2 sasvim
normalna situacija, pa su stoga njeni napadi bespredmetni.

4.2.2.2.2.5 Uputiti molbu

Bousfield je strategiju uputiti molbu nazvao „teoretskom opcijom“ (2008: 199) za

odbranu od napada na lice, pošto konkretni primeri njenog korišćenja kao odgovora na jeziĉku
pretnju licu nisu zabeleženi u korpusu njegovog istraživanja. Ova opcija zapravo nije uopšte
toliko retka jer ima veoma karakteristiĉan sklop. Ova strategija je prisutna kao odgovor na ĉin
ugrožavanja lica kada osoba koja je koristi proceni da je bolje naneti štetu sopstvenom licu kako
bi se izbegla pretnja većeg ugrožavanja istog. Za strategiju uputiti molbu je karakteristiĉna
primena opsežnih strategija uĉtivosti; meĊutim, te strategije se ponekad svesno koriste kako bi
osoba koja je izgovorila napad na lice u nekom pogledu izgledala mrsko zbog toga što pred
takvom uĉtivošću ne želi da povuĉe ili ublaži napad na lice. Korpus ovog istraživanja nije
obilovao primerima ove odbrambene strategije, ali je bilo nekoliko instanci od kojih je sledeći
vredan pomena radi ilustracije:

Konekst: Desiree (G2) je saznala da je dugogodišnji partner Cruze (G4) vara sa njenom sestrom
Bobby (G3). Posle svađe Desiree je briznula u plač, a Cruze pokušava da joj se izvini. G1 je
Jerry Springer, voditelj, a Bobby (G3) ne govori ništa u ovom odeljku.

70
 4. Anatomija neuĉtivosti

41 G1
G2 can‟t have me because you‟re not if you wanted to marry me you
G3
G4 why I want to marry you Desiree
42 G1
G2 wouldn't have done it why.
G3
G4 I told you I was drinking all I want to do is spend the rest of my life with you
43 G1
G2 if you wanted me for the rest of your life you wouldn't have did that
G3
G4 please don’t get this up on me

Nakon kritike koju G2 upućuje G4 u redovima 41 i 42, on pokušava da se izvini strategijom

ponuditi objašnjenje/opravdanje u redu 42, ali bezuspešno jer na to dobija izazivaĉko pitanje
G2. Zatim G4 menja strategiju odbrane od napada na lice koje vrši G2 i prebacuje se na
strategiju uputiti molbu ĉiji je glavni deo please don’t get this up on me, dok bi u celokupnom
obliku to bio ceo iskaz G4 iz redova 42 i 43. Taj prethodni deo (all I want to do is spend the rest
of my life with you) ima ulogu pojaĉivaĉa ove strategije, jer tu postoji želja da se uradi upravo
ono što je naglašeno na poĉetku opisa ove strategije – da se izazove utisak da je G4 oštećena
strana pošto on praktiĉno ugrožava sopstveno lice u javnosti da bi mu G2 uvažila izvinjenje i
povukla svoj napad. Ono što je evidentno je da G2 nema nameru da ovo uvaži i nastavlja da
kritikuje G4, što znaĉi da je u ovoj situaciji ova odbrambena strategija bezuspešna.

4.2.2.2.2.6 Iskljuĉiti se iz razgovora

Za ovu strategiju pod nazivom isključiti se iz razgovora nije potrebno preterano detaljno
objašnjenje, pošto sam naziv govori šta uĉesnik u razgovoru radi. Uĉesnik u razgovoru ĉije je
lice napadnuto se direktno (engl. on record) obraća sagovorniku koji napada njegovo lice da bi
naznaĉio da se iskljuĉuje iz razgovora. Tako jedan od sagovornika u sledećem odlomku koristi
mogućnost da se iskljuĉi iz razgovora:

71
 4. Anatomija neuĉtivosti

Kontekst: Sonja (G1) je priznala Ani (G3) da je Anin momak Jasmin (G2) varao Anu sa njom
nakon što je Jasmin to već učinio. Ana je potvrdila svoje sumnje i izuzetno je besna. Dejan
Stanković (G4) je voditelj, ali ima malo udela u ovom razgovoru.

498 G1
G2 izvinjavam ti se daj Ana izvinio sam ti se bila je greška to je
G3 treba bre da bude sramota tu se žvalaviš sa njom na moje oĉi
G4
499 G1 ja sad ćutim ja sam rekla
G2 bio samo sekund i kažem ti nisi bila tu
G3 da a ona samo ćuti fina gospoĊica ne sme ništa da kaže
G4
500 G1 mišljenje znači svi svoje
G2
G3 ti si se pokazala kao ku**etina najgora bre a ona
G4 sonja je rekla svoje i ona više nema šta da kaže

Nakon napada G3 strategijom sarkazam i izazivanje u redu 499, G1 odluĉuje da ne želi da

odgovori na ovaj ĉin ugrožavanja live napadaĉki, već da će se odbrambeno iskljuĉiti
konstatacijom ja sad ćutim ja sam rekla mišljenje znači svoje ĉime je pokušala da spreĉi dalje
ugrožavanje svog lica. Oĉigledno to nije bilo izuzetno uspešno jer su se napadi odmah nastavili
na tu strategiju. Ipak, prepoznaje se pokušaj da se izopštavanjem iz razgovora ukloni opravdanje
ĉinova ugrožavanja lica.

4.3 Završeci diskursa

Do sada je završnom aspektu neuĉtivih razgovora posvećivano zanemarivo malo pažnje.

Bousfield (2007; 2008) je prvi dotadašnja saznanja o ovoj temi inkorporirao u svoj anatomski
sistem neuĉtivosti, a njegov model se zasniva na sistemu Vuchinicha (1990). Postoji pet
identifikovanih naĉina za završetak konfliktnih situacija:

1) Potĉinjavanje protivniku (engl. Submission to opponent)

2) Intervencija dominantne treće strane (engl. Dominant third party intervention)
3) Kompromis (engl. Compromise)
4) Nerešen ishod (engl. Stand-off)
5) Povlaĉenje (engl. Retreat)

72
 4. Anatomija neuĉtivosti

Svaka od ovih mogućnosti biće detaljnije razmotrena u nastavku.

4.3.1 Potĉinjavanje protivniku

Ova opcija podrazumeva da osoba ĉije je lice pretrpelo napad u prethodnom navratu
popusti i prihvati stav svog protivnika. Prihvatanjem osoba trpi dodatan napad na lice, ali
efikasno spreĉava mogućnost dodatnih napada u sluĉaju nekog napadaĉkog ili odbrambenog
odgovora. Ova mogućnost za završetak neuĉtivog razgovora se relativno retko pojavljivala u
korpusu zbog prirode emisija od kojih je on saĉinjen. U ovom tipu emisija generalno ne postoje
nikakve stege zasnovane na autoritetu ili socijalnoj distanci, što dovodi do toga da se uĉesnici
ĉešće odluĉuju da na napad na svoje lice odgovore drugim napadom. Jedna instanca ove opcije
završetka neuĉtivog diskursa je data u narednom odlomku:

Kontekst: Ana (G3) je u emisiju pozvala svog momka Jasmina (G2) i njihovu zajedničku
prijateljicu Sonju (G1). Ana je sumnjala da je Jasmin vara sa Sonjom, što se ispostavilo kao
tačno. Voditelj je Dejan Stanković (G4).

298 G1 =šta je bilo šta si ti

G2 priznao sam pokušavao sam da priznam=
G3 kako te nije sramota g**no jedno g**no toliki je frajer
G4 ti jasmine što si je lagao što joj odmah nisi rekao
299 G1 radio sa mnom nismo karte otvorili jer ti sa mnom nisi bio
G2 Sonja. karte smo otvorili dobro ja sam ih otvorio izvini
G3
G4
300 G1
G2 možda izvini
G3
G4

Nakon napada G1 strategijom težnja ka neslaganju u redu 299, G2 ne želi da se upušta u dalju
raspravu jer zna da je G1 u pravu, pa on prihvata njen napad na lice i tako se potĉinjava i
završava ovu neuĉtivu sekvencu na svoju štetu, ali time blokira mogućnost G1 za dalje napade na
njegovo lice.

73
 4. Anatomija neuĉtivosti

4.3.2 Intervencija dominantne treće strane

Ova opcija je veoma prisutna u korpusu i svodi se na to da dominantna treća strana, tj.
lice sa većom društvenom moći i autoritetom, može da prekine konflikt izmeĊu dve ili više
strana svojom intervencijom. Primer intervencije treće strane ilustrovan je sledećem primeru:

Kontekst: Adara (G2) i Amanda (G7) su egzibicionistkinje koje se bave striptizom, ali i u
slobodno vreme odbijaju da nose odeću, sa čime se ne slaže Adarina rodbina – sestra Ramina
(G3), majka Vivian (G4) i zet Tim (G6). S druge strane Adarin dečko Eddie (G5) je u potpunosti
podržava. Jim (G8), Amandin momak, se takođe protivi tome da ona ne nosi odeću. Voditelj je
Jerry Springer (G1).

253 G1
G2 is the person that promotes us he is the person that does the lights for us
G3
G4
G5
G6
G7 he‟s not a pimp
G8 a genius why is he pimping you out then
254 G1 ok I’m not talking about work we’re not
G2 how is he a pimp we‟re not fu**ing anybody talking about what happens at work this is how you want to
G3
G4
G5
G6
G7 yeah
G8 whoa
255 G1 talking about what happens at work this is how you want to live your life
G2
G3
G4
G5
G6
G7
G8

U ovom odlomku se jasno vidi kako svaĊu izmeĊu G8 na jednoj strani i G2 i G7 na

drugoj gde oni naizmeniĉno razmenjuju napade na lice ofanzivnim strategijama prekida G1
svojom intervencijom pošto je video da je osnovna premisa njihove rasprave pogrešna. On to

74
 4. Anatomija neuĉtivosti

verovatno takoĊe ĉini da bi spreĉio da emisija postane nezanimljiva jer se pomenuti uĉesnici
raspravljaju već neko vreme, pa on prekida raspravu i daje reĉ drugom uĉesniku.

4.3.3 Kompromis

Kompromis je situacija u kojoj uĉesnici uspeju da se dogovore meĊusobnim ustupcima i

pronaĊu poziciju koja je nešto izmeĊu stavova koje sukobljene strane zastupaju. Kompromisom
se postiže delimiĉno pobijanje stavova koje protivnik zastupa, iako se sopstveno lice donekle
ugrožava, i dolazi do prekida sukoba kada se oko njega slože sve sukobljene strane. U sledećem
primeru se vidi kako kompromis funkcioniše:

Kontekst: Adara (G2) i Amanda (G7) su egzibicionistkinje koje se bave striptizom, ali i u
slobodno vreme odbijaju da nose odeću, sa čime se ne slaže Adarina rodbina – sestra Ramina
(G3), majka Vivian (G4) i zet Tim (G6). S druge strane Adarin dečko Eddie (G5) je u potpunosti
podržava. Jim (G8), Amandin momak, se takođe protivi tome da ona ne nosi odeću. Voditelj je
Jerry Springer (G1).

240 G1 you‟re in a grocery store that‟s your girlfriend for ten years she‟s naked some guy comes up to her and
G2
G3
G4
G5
G6
G7
G8
241 G1 says wohoho hey [aplauz] you‟re just going to stand there and take it
G2
G3
G4
G5 it’s not exactly what I would do
G6
G7
G8 that‟s a good point Jerry

75
 4. Anatomija neuĉtivosti

242 G1
G2
G3
G4
G5 but I support her in anything she does I mean it happens every day in our society maybe its not about
G6
G7
G8
243 G1
G2
G3
G4
G5 nudity you’re mad because your wife left toothpaste all over the sink or the guy shaves and leaves stuff I
G6
G7
G8
244 G1
G2
G3
G4
G5 mean everybody got their things you got to put up with for the people you wouldn’t do yourself and it’s
G6
G7
G8
245 G1
G2
G3
G4
G5 like I support her
G6
G7
G8

U ovom odlomku vidimo jedan dugaĉak primer kompromisa kao završetka neuĉtivog
napada. Na napad G1 provokativnim pitanjem strategijom izazivanje G5 odgovara pokušavajući
da završi tu neuĉtivu komunikaciju kompromisom gde najpre kaže it’s not exactly what I would
do ĉime stavlja svima do znanja da je napad G1 delimiĉno opravdan, a zatim daje detaljno
objašnjenje zašto je moguće izbalansirati oba ekstremna stava, što je suština ove opcije.

76
 4. Anatomija neuĉtivosti

4.3.4 Nerešen ishod

Prilikom ovog naĉina završetka neuĉtivih sekvenci dolazi do situacije gde se konflikt
može nastaviti (teoretski neograniĉeno) tako da nijedna od sukobljenih strana neće popustiti ili se
potĉiniti. U stvarnosti do nerešenog ishoda dolazi kada se promeni tema zato što obe strane
shvate da druga strana neće da se potĉini protivniku. Iako do ove situacije retko dolazi, postoji
nekoliko primera ove opcije završetka neuĉtivog razgovora:

Kontekst: J.B. (G2) je muškarac koji je nekada bio žena, ali je promenio pol. Tiffany (G3) je
njegova devojka sa kojom se zabavlja oko pola godine, koja ne zna za njegovu prošlost. Doveo je
u emisiju kod Jerryja Springera (G1) da bi joj kazao da je nekada bio ženskog pola i da bi
pokušao da je natera da ostane sa njim. Tiffany je to teško prihvatila i došlo je do svađe koja već
duže traje. U ovom trenutku Jerry Springer pokušava da razreši nesuglasicu kritkom na račun
J.B.-a da je prevario Tiffany što joj na vreme nije rekao da je promenio pol.

313 G1 you did you kept the lights on. off I mean you tried to trick her
G2 no no not really who has sex in the light
G3
314 G1
G2 [smeh publike] I don't
G3 what do you mean who has sex in the light.. of course you don't this is why because
315 G1
G2 so what you‟re saying is you can‟t love me ok let Jerry
G3 you are lying to no I can't love you I can't trust you
316 G1
G2 talk
G3

Evidentno je da razmena napada G3 i defanzivnih/ofanzivnih strategija G2 može da potraje i da

neće doći ni do kakvog drugog vida razrešenja. Kako bi se prekinuo ovaj zaĉarani krug, G2
namerno menja temu razgovora dajući reĉ G1 reĉima ok let Jerry talk.

77
 12. Analiza dobijenih rezultata

4.3.5 Povlaĉenje

Prilikom ove mogućnosti završetka neuĉtive sekvence dolazi do povlaĉenja jedne od

suprotstavljenih strana iz komunikativne aktivnosti, a to se najĉešće radi fiziĉkim napuštanjem
oblasti, ali se može i staviti do znanja jeziĉkim sredstvima. Interesantno je da povlaĉenje može
da izvrši i osoba koja je pretežno ofanzivno nastrojena ka sagovorniku, a ne samo ona koja trpi
napade na svoje lice i koristi odbrambene strategije. Jedan karakteristiĉan primer povlaĉenja je
dat u sledećem odlomku:

Kontekst: Adara (G2) i Amanda (G7) su egzibicionistkinje koje se bave striptizom, ali i u
slobodno vreme odbijaju da nose odeću, sa čime se ne slaže Adarina rodbina – sestra Ramina
(G3), majka Vivian (G4) i zet Tim (G6). S druge strane Adarin dečko Eddie (G5) je u potpunosti
podržava. Jim (G8), Amandin momak, se takođe protivi tome da ona ne nosi odeću. Voditelj je
Jerry Springer (G1).

265 G1
G2
G3
G4
G5
G6
G7
G8 Amanda now that I‟ve got your attention I want you to come home or else you can stay with these
266 G1
G2
G3
G4
G5
G6
G7 Jim I love you
G8 guys and live this little circus gipsy BS nude deal whatever they got going on right here
267 G1
G2
G3
G4
G5
G6
G7 very much you know I want to be with you but you told me six months ago when I started this I can do it
G8

78
 12. Analiza dobijenih rezultata

268 G1
G2
G3
G4
G5
G6
G7 it‟s my choice it‟s what I want to do so maybe you this is your choice either stay with me and be
G8
269 G1
G2
G3
G4
G5
G6
G7 scandalous or you can leave
G8 I‟ve made my choice it‟s over [gura Eddiea] f*ck you [aplauz] [izlazi]

Pošto G8 napada lice G7 strategijom pretnja/zastrašivanje koja je pojaĉana strategijama

korišćenje tabu reči, „izričito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom i težnja ka
neslaganju/izbegavanje slaganja (redovi 265 i 266), G7 inicijalno izgleda kao da pokušava da
naĊe kompromis, ali se uskoro ispostavlja da je to još jedan ultimatum (redovi 266–269) kojim
G7 uzvraća napad na svoje lice. G8 zatim uzvraća napad strategijama distanciranje od
sagovornika i težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja (red 269). Zatim G8 ugrožava liĉni
prostor G5 i napada njegovo lice strategijom korišćenje tabu reči (red 269), da bi se zatim
povukao odlazeći iz studija (red 269).

79
 5. Empirijsko istraživanje

5. Empirijsko istraživanje

5.2 Metodologija

Nakon transkripcije materijala u skladu sa konvencijama navedenim u Tabeli 1,

sprovedena je analiza engleskog i srpskog korpusa u pogledu strategija neuĉtivosti koje su
korišćene u njima, kao i diskursnim koracima koji su prisutni u tim razgovorima. Nije bilo
moguće uporediti broj pojavljivanja svake strategije ili svakog diskursnog koraka zbog toga što
su formati emisija delimiĉno razliĉiti, pa ukupan broj instanci u srpskom i engleskom delu nije
bio približno isti. Naime, emisija „Luda Kuća“ ima jednu postavu gostiju tokom cele epizode,
dok „Jerry Springer Show“ dovodi više razliĉitih gostiju u toku emisije. To automatski znaĉi da u
emisiji „Jerry Springer Show“ dosta vremena oduzima uvod u svaki novi odeljak sa novim
gostima, a kada se tome doda saznanje da su u toj emisiji prekidi zbog ekonomsko propagandnog
programa znatno ĉešći, evidentno je da srpski korpus efektivno sadrži više materijala sa
neuĉtivim jezikom, iako video materijal korpusa traje približno podjednako za oba jezika. Zbog
toga je izraĉunat procentualni udeo pojavljivanja svake od 19 napadaĉkih strategija u ukupnom
broju pojavljivanja u pojedinaĉnom delu korpusa (srpski i engleski), a zatim su te brojĉane
vrednosti uporeĊivane da bi se stekao utisak o tome koja strategija i koji diskursni korak su
najzastupljeniji i da li su iste strategije i diskursni koraci podjednako zastupljeni u srpskom i
engleskom jeziku.

Prilikom analize diskursnih koraka se neće uzimati u obzir poĉeci diskursa, tj. dogaĊaj
koji izaziva uvredu, pošto je to previše kompleksan i subjektivan pojam koji nije prikladan za
kvantitativnu analizu. Analiziraće se ukupan broj iskaza koji su reakcije na dogaĊaje koji
izazivaju uvredu i to prema dijagramu predstavljenom na Slici 2 u nastavku. U ovaj dijagram su
ukljuĉene sve opcije koje jedan od uĉesnika u razgovoru ima kada je suoĉen sa dogaĊajem koji
izaziva uvredu, a bilo koji odgovor (ili izbor da ne odgovori) može da bude protumaĉen kao novi
dogaĊaj koji izaziva uvredu, što dalje otvara novi skup opcija za odgovor, pa je moguće
neograniĉeno ponavljanje ovog ciklusa. Prilikom uporeĊivanja zastupljenosti diskursnih koraka
korpus će se analizirati po sledećim naĉelima:

80
 5. Empirijsko istraživanje

1) Ukupan broj reakcija na dogaĊaje koji izazivaju uvredu će biti podeljen na broj onih na
koje je odgovoreno i onih na koje nije odgovoreno.
2) Biće izdvojen broj dogaĊaja koji izazivaju uvredu na koje dalji odgovori mogu da budu
spreĉeni intervencijom dominantne treće strane ili dogaĊaja koji izazivaju uvredu na
koje je odgovoreno tako što je neuĉtiva razmena došla do kraja nerešenim ishodom ili
povlačenjem.
3) Broj odgovora će biti podeljen na broj onih u kojima se prihvata stav protivnika
(pogledati odeljak Potčinjavanje protivniku, Prihvatiti stav protivnika i Sliku 2) i onih u
kojima se sagovornik usprotivio stavu svog protivnika.
4) Od broja odgovora u kojima je iskazano protivljenje stavu protivnika biće izdvojen broj
situacija gde je odgovor bio pokušaj kompromisa (pogledati odeljak Kompromis) i broj
situacija kada je napad uzvraćen.
5) Od broja iskaza gde je na dogaĊaj koji nanosi uvredu uzvraćeno biće izdvojen broj iskaza
u kojima je na napad odgovoreno napadaĉki (pogledati odeljak Napadačke strategije
neučtivosti) i broj iskaza kada je na napade odgovoreno odbrambeno (pogledati odeljak
Odbrambene strategije uzvraćanja napada na lice).
6) Pošto ukupne brojĉane vrednosti u srpskom i engleskom jeziku nisu približno iste,
najbezbednija metoda je da se izraĉuna procentualna zastupljenost u odnosu na ukupan
broj iskaza u pojedinaĉnom korpusu za svaku od navedenih kategorija i da se ta
zastupljenost uporedi. Drugim reĉima, uporeĊivaće se odnos svih kategorija izmeĊu dva
korpusa, a ne broj pojavljivanja neke opcije.

UporeĊenje zastupljenosti napadaĉkih strategija neuĉtivosti je izdvojeno kao poseban cilj

i odeljak kontrastivne analize u ovom istraživanju zato što je do pre samo nekoliko godina to bio
jedini teorijski okvir kojim je obavljana analiza u neuĉtivom autentiĉnom govoru. Logiĉno je
bilo izdvojiti taj deo kao jezgro istraživanja pošto takva istraživanja nisu raĊena do sada na
korpusu na srpskom jeziku, te je smatrano da bi se stavljanjem ovog dela kao posebnog cilja
stekla slika o zastupljenosti ofanzivnih strategija neuĉtivosti u srpskom jeziku koja ne postoji
zbog nedostatka pomenutih istraživanja.

Da bi se upotpunio uporedni pregled strategija koje se koriste u autentiĉnom neuĉtivom

govoru u srpskom i engleskom jeziku, nakon analize diskursnih koraka i izdvajanja broja

81
 5. Empirijsko istraživanje

odbrambenih strategija za srpski i engleski, biće izraĉunata procentualna zastupljenost svake od

6 strategija za oba jezika i ti rezultati će biti uporeĊeni po istom principu kao i kod napadaĉkih
strategija neuĉtivosti. Izraĉunaće se procentualni udeo svake pojedinaĉne strategije u ukupnom
broju odbrambenih strategija, pa će te vrednosti biti uporeĊene kako bi se izvukli zakljuĉci o
sliĉnostima ili razlikama izmeĊu srpskog i engleskog korpusa. Mora se naglasiti da se nije
raĉunao procentualni iznos napadaĉkih i odbrambenih strategija u ukupnom broju strategija (zbir
napadaĉkih strategija neuĉtivosti i odbrambenih strategija neuĉtivosti) pošto je zastupljenost
odbrambenih strategija mnogo manja od napadaĉkih strategija neuĉtivosti, što bi dovelo do
malog procentualnog udela za odbrambene strategije koji bi bilo teško uporediti sa udelom
napadaĉkih strategija.

Na sledećoj stranici, na Slici 2, nalazi se dijagram na kome je naveden sistem diskursnih

koraka, tj. opcija koje uĉesnik u razgovoru ima kada se suoĉi sa dogaĊajem koji izaziva uvredu.
Primetno je da je Bousfield (2008) odluĉio da spoji opciju za završetak razgovora potčinjavanje
protivniku i opciju prihvatiti napad na lice u jedan korak, tako da će ovo predstavljati
jedinstvenu kategoriju prilikom analiziranja.

82
 5. Empirijsko istraživanje

Radnja
Opcija odgovora uĉesnika 2
uĉesnika 1

Uzvratiti
napadaĉki
Uzvratiti
Usprotiviti se stavu
Uzvratiti
sagovornika
odbrambeno
Odgovoriti Kompromis
Prihvatiti stav
DogaĊaj koji sagovornika
izaziva uvredu (Potĉiniti se)
Ne odgovoriti

(Jeziĉki se povući iz
razgovora)
Intervencija
dominantne treće
strane

Povlaĉenje

Nerešen ishod
(Opcionalno) Uzvratiti
napadaĉki

Uzvratiti
Usprotiviti se stavu
Uzvratiti
sagovornika
Odgovor odbrambeno
Odgovoriti Kompromis
uĉesnika 2 koji Prihvatiti stav
je shvaćen kao sagovornika
dogaĊaj koji (Potĉiniti se)
Ne odgovoriti
izaziva uvredu
(Jeziĉki se povući iz
razgovora)

itd.

Odgovor
Opcija odgovora uĉesnika 1
uĉesnika 2
Slika 2. Pregled opcija odgovora na dogaĊaj koji izaziva uvredu

83
 5. Empirijsko istraživanje

U nastavku sledi jedan duži odlomak iz korpusa kako bi se ilustrovao naĉin analize celokupnog
korpusa. Znacima za veće ili manje (<>) će se odvajati pojedinaĉne napadaĉke ili odbrambene
strategije neuĉtivosti, a velikim zagradama ({}) biće izdvojeni pojedinaĉni diskursni koraci, tj.
naĉini na koje je osoba reagovala na dogaĊaj koji izaziva uvredu. Pored završetka svake
strategije (>) ili svakog diskursnog koraka (}) biće naveden broj da bi se u nastavku lakše
identifikovao taj element. Prazne velike zagrade ({}) sa brojem oznaĉavaju da je uĉesnik u
razgovoru izabrao da ne odgovori na napad. Odlomak je iz emisije „Luda kuća“ i to iz epizode
„SvaĊa sa komšijom“.

Kontekst: Jonel (G2) živi u zgradi sa Veljom (G3) i Džonijem (G4). Velja i Džoni su studenti koji
svako veče prave lude i bučne žurke i smetaju Jonelu da vodi normalan život. Jonel takođe ima
druge zamerke na svoju dvojicu komšija, kao što je činjenica da bacaju otpad u hodnik
(pomenuti kondom), pa ih je pozvao u emisiju da pokušaju da reše problem. Voditelj je Dejan
Stanković (G1).31

168 G1 neko od vas je rekao ti si rekao da se tebi

G2 došli u prestonicu {}2
G3
G4 {<ti stvarno nikada nisi bio mlad majke mi>1 <nesrećno detinjstvo nesrećno>2}1
169 G1 dopada i njegova žena da li možda nekada da li su postojali neki tajni signali izmeĊu njegove žene i vas
G2
G3
G4
170 G1
G2 {<ajde kaži>4}4
G3 {<pa pazi nije da nije da se ne lažemo>3}3… {<pazi ovo je živa emisija pa mi malo glupo
G4
171 G1
G2 {<hoćeš živo da te nabodem sad>6}6
G3 znaš>5} {<neki dan smo neki dan sam baš
G4 {<koga ćeš bre da nabodeš>7}7
172 G1
G2 {<u liftu si je sreo>9}9 {<[cenzurisano]>10}10 {<ĉokoladu a>11}11
G3 u liftu sam je sreo pa sam joj ponudio ĉokoladu uzeo sam imao sam ĉokoladu>8}8 {<jel‟ ti
G4
173 G1
G2 {<a da ti ja sad malo ĉokoladu ono u bu**u>13<da ti podmažem bu**u>14<da ti ovaj
G3 rekla nije>12}12 [smeje se]
G4 [smeje se]

31
Referentan je samo broj poĉetnog reda pošto je došlo do izmeštanja numeracije redova zbog razlike u
formatiranju. Redovi su ipak numerisani radi lakšeg praćenja toka razgovora.

84
 5. Empirijsko istraživanje

174 G1
G2 cimer bolje da ti ga bolje stavlja kad orgijate>15< [cenzurisano]>16<gle kakav si [cenzurisano] beži
G3
G4
175 G1 zašto je on mlekadžija
G2 bre>17}13 {}15
G3 {<mlekadžija šta je>18}14 {<vidiš da se sav izmuzao nema više šta
G4 [smeje se]
176 G1 na koji naĉin se on to izmuzao ko je njega izmuzao šta vi mislite
G2 {<muzli krave bre kao klinci sada su došli ovde nešto>20}17
G3 da kaže>19}16 {<pa izmuzla ga je žena vidi
G4
177 G1
G2 {<[cenzurisano]>22<[cenzurisano]>23}19
G3 na šta liĉi kao štakor neki>21}18
G4 {<život go**eta život kojim se bavi>24<diluje tamo neke
178 G1 on kaže da vi dilujete da li ste nekada probali da koristite drogu
G2 {<šta dilujem>26<šta dilujem bre>27}21 {}22
G3
G4 stvari>25}20 {<šta šta diluješ>28<ma ajde molim te>29}21
179 G1
G2 {<donose vam u balama>31<u balama
G3 {<nenene ne radi on drogu on je dobar ĉovek ne radi s drogom>30}23
G4
180 G1
G2 im donose gandžu>32<znaĉi baliranu travu donose vam ovi seljaci odakle ste>33}24
G3 {<pa ja sam na
G4
181 G1
G2 {<pa vidi se na poljoprivredi>35<nije da duvaju znaĉi ono nego znaĉi duvaju na
G3 poljoprivrednom meni treba za istraživanje možda ne kažem>34}25
G4 {<treba treba u laboratoriju da te stavimo>36}27
182 G1 {a šta se to dešava kada organi reda doĊu kod njih i jednostavno ništa ne rade}28
G2 prikolice>37}26
G3 {}27
G4
183 G1 Izmenjeno
G2
G3
G4

Strategije neuĉtivosti koje su zabeležene su:

Napadaĉke strategije neuĉtivosti (<>#)

1: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim 3:Povreda sagovornikovog prostora

aspektom
4: Izazivanje
2: Povreda sagovornikovog prostora

85
 5. Empirijsko istraživanje

6: Pretnja/zastrašivanje 23: Korišćenje tabu reĉi

7:Izazivanje 24: Korišćenje tabu reĉi; Snishodljivost, prezir i

ismevanje
8:Povreda sagovornikovog prostora
25: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
9:Izazivanje aspektom

10:Korišćenje tabu reĉi 26: Izazivanje

11:Izazivanje 27: Izazivanje

12:Izazivanje 28: Izazivanje

13:Izazivanje; Korišćenje tabu reĉi 29: Sarkazam/lažna uĉtivost

15 Korišćenje tabu reĉi; „Izriĉito“ povezivanje 30: Sarkazam/lažna uĉtivost
sagovornika sa negativnim aspektom
31: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
16: Korišćenje tabu reĉi aspektom
17: Snishodljivost, prezir i ismevanje; Korišćenje 32: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
tabu reĉi aspektom

18:Korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika
19: Snishodljivost, prezir i ismevanje
20: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
aspektom
21: Snishodljivost, prezir i ismevanje
22: Korišćenje tabu reĉi
33: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
aspektom
35: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
aspektom
36: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
aspektom
37: „Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim
aspektom

Odbrambene strategije neuĉtivosti (<>#)

5: Ponuditi opravdanje/objašnjenje

34:Odbaciti napad na lice šalom

Diskursni koraci koji su zabeleženi su ({}#):

1:Uzvratiti napadaĉki 5: Uzvratiti odbrambeno

2:Ne odgovoriti (Jeziĉki se povući iz razgovora) 6: Uzvratiti napadaĉki

3: Uzvratiti napadaĉki 7: Uzvratiti napadaĉki

4: Uzvratiti napadaĉki 8: Uzvratiti napadaĉki

86
 5. Empirijsko istraživanje

9: Uzvratiti napadaĉki 19: Uzvratiti napadaĉki

10: Uzvratiti napadaĉki 20: Uzvratiti napadaĉki

11: Uzvratiti napadaĉki 21: Uzvratiti napadaĉki

12: Uzvratiti napadaĉki 22: Uzvratiti napadaĉki

13: Uzvratiti napadaĉki 23: Uzvratiti napadaĉki

14: Uzvratiti napadaĉki 24: Uzvratiti napadaĉki

15: Ne odgovoriti (Jeziĉki se povući iz razgovora) 25: Uzvratiti odbrambeno

16: Uzvratiti napadaĉki 26: Uzvratiti napadaĉki

17: Uzvratiti napadaĉki 27: Ne odgovoriti (Jeziĉki se povući iz razgovora)

18: Uzvratiti napadaĉki 28: Intervencija dominantne treće strane

5.3 Analiza dobijenih rezultata

5.3.1 Analiza rezultata dobijenih za strategije neuĉtivosti

5.3.1.1 Analiza rezultata dobijenih za napadaĉke strategije neuĉtivosti

Pregled rezultata pronaĊenih u srpskom i engleskom delu korpusa za instance napadaĉkih

strategija neuĉtivosti i njihov procentualni udeo u ukupnom broju instanci za svaki jezik je dat u
tabelama 2 i 3.

Procentualni
Napadaĉka strategija neuĉtivosti Broj instanci
udeo (%)
Izazivanje 355 20,29
Korišćenje tabu reĉi 213 12,17
Snishodljivost, prezir i ismevanje 170 9,71
„Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom 158 9,03
Direktno isticanje tuĊeg zaduženja 153 8,74

87
 5. Empirijsko istraživanje

Procentualni
Napadaĉka strategija neuĉtivosti Broj instanci
udeo (%)
Sarkazam/lažna uĉtivost 132 7,54
Povreda sagovornikovog prostora 94 5,37
Pretnja/zastrašivanje 93 5,31
Ometanje/blokiranje sagovornika – fiziĉki i komunikativno 91 5,2
Kritikovanje 73 4,17
Distanciranje od sagovornika 58 3,31
Težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja 40 2,3
Korišćenje neprikladnih oznaka identiteta 27 1,54
Korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika 22 1,26
Težnja da se sagovornik oseća neprijatno 22 1,26
Ignorisanje 17 0,97
Nametanje zamene uloga 13 0,74
Nezainteresovanost, nedostatak brige i saosećanja 12 0,69
Uskraćivanje uĉtivosti 7 0,4
Ukupno: 1750 100
Tabela 2. Broj instanci svake od napadaĉkih strategija neuĉtivosti i procentualni udeo tih instanci
u ukupnom broju pronaĊenih instanci svih napadaĉkih strategija u srpskom delu korpusa po
opadajućem redosledu

Procentualni
Napadaĉka strategija neuĉtivosti Broj instanci
udeo (%)
Izazivanje 135 15,36
Direktno isticanje tuĊeg zaduženja 129 14,68
Snishodljivost, prezir i ismevanje 84 9,56
Povreda sagovornikovog prostora 83 9,44
Korišćenje tabu reĉi 78 8,87
Težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja 76 8,65
„Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom 50 5,69
Kritikovanje 44 5
Distanciranje od sagovornika 43 4,89
Ometanje/blokiranje sagovornika – fiziĉki i komunikativno 33 3,75

88
 5. Empirijsko istraživanje

Procentualni
Napadaĉka strategija neuĉtivosti Broj instanci
udeo (%)
Nezainteresovanost, nedostatak brige i saosećanja 28 3,19
Korišćenje neprikladnih oznaka identiteta 27 3,07
Nametanje zamene uloga 23 2,62
Sarkazam/lažna uĉtivost 15 1,71
Pretnja/zastrašivanje 10 1,14
Ignorisanje 9 1,02
Težnja da se sagovornik oseća neprijatno 8 0,91
Uskraćivanje uĉtivosti 3 0,34
Korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika 1 0,11
Ukupno: 879 100%
Tabela 3. Broj instanci svake od napadaĉkih strategija neuĉtivosti i procentualni udeo tih instanci
u ukupnom broju pronaĊenih instanci svih napadaĉkih strategija u engleskom delu korpusa po
opadajućem redosledu

Ono što je primetno jeste velika razlika u ukupnom broju instanci pojavljivanja
napadaĉkih strategija neuĉtivosti jer srpski deo korpusa ima skoro duplo više instanci nego
engleski deo. To je najverovatnije posledica već navedenog problema u strukturi emisija pošto
emisija „Jerry Springer Show“ ima više posebnih blokova sa razliĉitim gostima koji diskutuju o
posebnim problemima, kao i više reklamnih blokova, dok emisija „Luda kuća“ ima jednu
postavu gostiju koji celu emisiju raspravljaju o jednom problemu. Dakle, u emisiji „Jerry
Springer Show“ je potrebno više vremena da se rasprava rasplamsa, što je dovelo do manjeg
ukupnog broja instanci pojavljivanja napadaĉkih strategija neuĉtivosti. Upravo je zbog toga
primenjivana metoda uporeĊivanja procentualnog udela broja pojavljivanja pojedinaĉnih
napadaĉkih strategija neuĉtivosti u ukupnom broju pojavljivanja svih napadaĉkih strategija za
odreĊeni jezik. Ovime se izbegava uporeĊivanje brojeva pojavljivanja strategija jer to uporeĊenje
ne bi imalo realnu osnovu. S druge strane, procentualni udeo broja instanci neke strategije u
srpskom ili engleskom korpusu odslikava njenu prisutnost u korpusu i, ako uzmemo da je korpus
ogledalo celog jezika, u svakodnevnom jeziku. Zbog toga će se uporeĊivati iskljuĉivo
procentualna zastupljenost odreĊene napadaĉke strategije u korpusu.

89
 5. Empirijsko istraživanje

Na prvi pogled je uoĉljivo da srpski i engleski nemaju mnogo toga zajedniĉkog u pogledu
zastupljenosti napadaĉkih strategija neuĉtivosti, osim toga što je u oba jezika najzastupljenija
strategija izazivanje. U srpskom jeziku je ta strategija vrlo ubedljivo na prvom mestu, a za njom
idu korišćenje tabu reči, snishodljivost, prezir i ismevanje, „izričito“ povezivanje
sagovornika sa negativnim aspektom i direktno isticanje tuđeg zaduženja. Najmanje
zastupljene strategije su ignorisanje, nametanje zamene uloga, nezainteresovanost,
nedostatak brige i saosećanja i uskraćivanje učtivosti, koje su zastupljene u udelu manjem od
jednog procenta. Sem strategija izazivanje i korišćenje tabu reči, koje su izdvojene na vrhu
liste, primetno je da su ostale strategije priliĉno ravnomerno rasporeĊene jer je razlika izmeĊu
dve uzastopne strategije na listi najviše 1,2 procenta.

Što se tiĉe engleskog dela korpusa, vidi se apsolutna dominacija napadaĉkih strategija
izazivanje i direktno isticanje tuđeg zaduženja, dok su ostale najzastupljenije snishodljivost,
prezir i ismevanje, povreda sagovornikovog prostora i korišćenje tabu reči. Primetno je da
su od prvih pet napadaĉkih strategija u oba dela korpusa ĉetiri iste, ali je njihov raspored
drugaĉiji. Strategije koje su najmanje zastupljene su težnja da se sagovornik oseća neprijatno,
uskraćivanje učtivosti i korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika, koje su zastupljene u manje
od jednog procenta engleskog korpusa.

U cilju boljeg vizuelnog prikaza razlike izmeĊu udela pojedinaĉnih napadaĉkih strategija
neuĉtivosti vrednosti za procentualni udeo iz oba korpusa date su u uporednom prikazu u Tabeli
4.

Procentualni Procentualni
udeo udeo
pojavljivanja pojavljivanja
Napadaĉka strategija neuĉtivosti napadaĉke napadaĉke
strategije u strategije u
srpskom delu engleskom delu
korpusa (%) korpusa (%)
Ignorisanje 0,97 1,02
Distanciranje od sagovornika 3,31 4,89
Nezainteresovanost, nedostatak brige i saosećanja 0,69 3,19

90
 5. Empirijsko istraživanje

Procentualni Procentualni
udeo udeo
pojavljivanja pojavljivanja
Napadaĉka strategija neuĉtivosti napadaĉke napadaĉke
strategije u strategije u
srpskom delu engleskom delu
korpusa (%) korpusa (%)
Korišćenje neprikladnih oznaka identiteta 1,54 3,07
Težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja 2,3 8,65
Korišćenje tabu reĉi 12,17 8,87
Pretnja/zastrašivanje 5,31 1,14
Snishodljivost, prezir i ismevanje 9,71 9,56
„Izriĉito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom 9,03 5,69
Sarkazam/lažna uĉtivost 7,54 1,71
Uskraćivanje uĉtivosti 0,4 0,34
Korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika 1,26 0,11
Povreda sagovornikovog prostora 5,37 9,44
Direktno isticanje tuĊeg zaduženja 8,74 14,68
Težnja da se sagovornik oseća neprijatno 1,26 0,91
Kritikovanje 4,17 5
Ometanje/blokiranje sagovornika – fiziĉki i komunikativno 5,2 3,75
Nametanje zamene uloga 0,74 2,62
Izazivanje 20,29 15,36
Tabela 4. Uporedni prikaz procentualnog udela svake od napadaĉkih strategija neuĉtivosti u
ukupnom broju instanci pronaĊenom za srpski i engleski jezik

Najveću razliku u procentualnom udelu zastupljenosti izmeĊu dva korpusa pokazuju

napadaĉke strategije težnja ka neslaganju/izbegavanje slaganja (2,3% u srpskom delu korpusa,
8,65% u engleskom delu korpusa, tj. 6,35% više u engleskom delu korpusa), direktno isticanje
tuđeg zaduženja (8,74% u srpskom delu korpusa, 14,68% u engleskom delu korpusa, tj. 5,94%
više u engleskom delu korpusa), sarkazam/lažna učtivost (7,54% u srpskom delu korpusa,
1,71% u engleskom delu korpusa, tj. 5,83% više u srpskom delu korpusa), izazivanje (20,29% u
srpskom delu korpusa, 15,36% u engleskom delu korpusa, tj. 4,93% više u srpskom delu

91
 5. Empirijsko istraživanje

korpusa), pretnja/zastrašivanje (5,31% u srpskom delu korpusa, 1,14% u engleskom delu

korpusa, tj. 4,17% više u srpskom delu korpusa), povreda sagovornikovog prostora (5,37% u
srpskom delu korpusa, 9,44% u engleskom delu korpusa, tj. 4,07% više u engleskom delu
korpusa). Napadaĉke strategije koje su pokazale delimiĉnu doslednost pojavljivanja u oba dela
korpusa (1–4%) su: „izričito“ povezivanje sagovornika sa negativnim aspektom (9,03% u
srpskom delu korpusa, 5,69% u engleskom delu korpusa, tj. 3,34% više u srpskom delu korpusa),
korišćenje tabu reči (12,17% u srpskom delu korpusa, 8,87% u engleskom delu korpusa, tj.
3,3% više u srpskom delu korpusa), nezainteresovanost, nedostatak brige i saosećanja (0,69%
u srpskom delu korpusa, 3,19% u engleskom delu korpusa, tj. 2,5% više u engleskom delu
korpusa), nametanje zamene uloga (0,74% u srpskom delu korpusa, 2,62% u engleskom delu
korpusa, tj. 1,88% više u engleskom delu korpusa), distanciranje od sagovornika (3,31% u
srpskom delu korpusa, 4,89% u engleskom delu korpusa, tj. 1,58% više u engleskom delu
korpusa), korišćenje neprikladnih oznaka identiteta (1,54% u srpskom delu korpusa, 3,07% u
engleskom delu korpusa, tj. 1,53% više u engleskom delu korpusa), ometanje/blokiranje
sagovornika – fizički i komunikativno (5,2% u srpskom delu korpusa, 3,75% u engleskom delu
korpusa, tj. 1,45% više u srpskom delu korpusa) i korišćenje nejasnog ili tajnovitog jezika
(1,26% u srpskom delu korpusa, 0,11% u engleskom delu korpusa, tj. 1,15% više u srpskom delu
korpusa). Najveću doslednost, tj. manje od jednog procenta razlike izmeĊu udela napadaĉkih
strategija neuĉtivosti, pokazale su strategije kritikovanje (4,17% u srpskom delu korpusa, 5% u
engleskom delu korpusa, tj. 0,83% više u engleskom delu korpusa), težnja da se sagovornik
oseća neprijatno (1,26% u srpskom delu korpusa, 0,91% u engleskom delu korpusa, tj. 0,35%
više u srpskom delu korpusa), snishodljivost, prezir i ismevanje (9,71% u srpskom delu
korpusa, 9,56% u engleskom delu korpusa, tj. 0,15% više u srpskom delu korpusa) i
uskraćivanje učtivosti (0,4% u srpskom delu korpusa, 0,34% u engleskom delu korpusa, tj.
0,06% više u srpskom delu korpusa) i ignorisanje (0,97% u srpskom delu korpusa, 1,02% u
engleskom delu korpusa, tj. 0,05% više u engleskom delu korpusa).

92
 5. Empirijsko istraživanje

5.3.1.2 Analiza rezultata dobijenih za odbrambene strategije neuĉtivosti

Pregled rezultata pronaĊenih u srpskom i engleskom delu korpusa za instance

odbrambenih strategija neuĉtivosti i njihov procentualni udeo u ukupnom broju instanci za svaki
jezik je dat u tabelama 5 i 6.

Procentualni
Odbrambena strategija neuĉtivosti Broj instanci
udeo (%)
Ponuditi opravdanje/objašnjenje 57 56,44
Ignorisati napad na lice 14 13,86
Stavljanje neuĉtivosti van snage 14 13,86
Odbaciti napad na lice šalom 7 6,93
Iskljuĉiti se iz razgovora 6 5,94
Uputiti molbu 3 2,97
Ukupno: 101 100%
Tabela 5. Broj instanci svake od odbrambenih strategija neuĉtivosti i procentualni udeo tih
instanci u ukupnom broju pronaĊenih instanci svih odbrambenih strategija u srpskom delu
korpusa po opadajućem redosledu

Procentualni
Odbrambena strategija neuĉtivosti Broj instanci
udeo (%)
Ponuditi opravdanje/objašnjenje 47 42,73
Stavljanje neuĉtivosti van snage 31 28,18
Ignorisati napad na lice 15 13,64
Uputiti molbu 11 10
Odbaciti napad na lice šalom 5 4,54
Iskljuĉiti se iz razgovora 1 0,91
Ukupno: 110 100%
Tabela 6. Broj instanci svake od odbrambenih strategija neuĉtivosti i procentualni udeo tih
instanci u ukupnom broju pronaĊenih instanci svih odbrambenih strategija u engleskom delu
korpusa po opadajućem redosledu

93
 5. Empirijsko istraživanje

Primetno je da su po ukupnom broju instanci pojavljivanja odbrambenih strategija srpski

i engleski deo korpusa priliĉno sliĉni, ali i da je broj instanci pojavljivanja odbrambenih
strategija u znaĉajnoj meri manji od broja pojavljivanja napadaĉkih strategija (1750 instanci
pojavljivanja napadaĉkih strategija u srpskom naspram 101 instance pojavljivanja odbrambenih
strategija u srpskom jeziku i 879 instanci pojavljivanja napadaĉkih strategija naspram 110
instanci pojavljivanja odbrambenih strategija u engleskom jeziku). Preterano bi bilo izvući
zakljuĉak da je takav trend na snazi u svakodnevnom govoru, ali se može sa sigurnošću reći da je
karakteristika ovog korpusa dominantno prisustvo neuĉtivog govora i situacija gde se prilikom
neuĉtivog razgovora na napad pretežno uzvraća napadom, umesto odluke da se lice brani nekim
od odbrambenih jeziĉkih sredstava.

Srpski deo korpusa pokazuje izrazitu razliku izmeĊu odbrambene strategije ponuditi
opravdanje/objašnjenje i ostalih strategija, pošto su ostale strategije u zbiru i dalje prisutne u
manjem udelu od pomenute strategije (56,44%). TakoĊe je karakteristiĉno da drugo mesto po
zastupljenosti dele strategije ignorisati napad na lice i stavljanje neučtivosti van snage sa
identiĉnim procentualnim udelom (13,86%). Najmanje zastupljena je strategija uputiti molbu sa
2,97%.

Sa druge strane, u engleskom delu korpusa takoĊe je ubedljivo prva strategija ponuditi
opravdanje/objašnjenje, sa 42,73%, ali njena dominacija nije toliko izražena kao u srpskom
jeziku pošto priliĉnu zastupljenost pokazuje i strategija stavljanje neučtivosti van snage
(28,18%). Najmanju zastupljenost ima strategija isključiti se iz razgovora, koja je zastupljena u
udelu manjem od jednog procenta (0,91%), tj, zabeleženo je samo jedno pojavljivanje ove
strategije u celokupnom korpusu.

U cilju boljeg vizuelnog prikaza razlike izmeĊu udela pojedinaĉnih odbrambenih

strategija neuĉtivosti vrednosti za procentualni udeo iz oba korpusa date su u uporednom prikazu
u Tabeli 7 na sledećoj stranici.

94
 5. Empirijsko istraživanje

Procentualni udeo pojavljivanja Procentualni udeo pojavljivanja

Napadaĉka strategija neuĉtivosti napadaĉke strategije u srpskom napadaĉke strategije u
delu korpusa (%) engleskom delu korpusa (%)
Ponuditi opravdanje/objašnjenje 56,44 42,73
Odbaciti napad na lice šalom 6,93 4,54
Ignorisati napad na lice 13,86 13,64
Stavljanje neuĉtivosti van snage 13,86 28,18
Uputiti molbu 2,97 10
Iskljuĉiti se iz razgovora 5,94 0,91
Tabela 7. Uporedni prikaz procentualnog udela svake od napadaĉkih strategija neuĉtivosti u
ukupnom broju instanci pronaĊenom za srpski i engleski jezik

Najveću razliku u procentualnom udelu zastupljenosti izmeĊu dva korpusa ima

odbrambena strategija stavljanje neučtivosti van snage (13,86% u srpskom delu korpusa,
28,18% u engleskom delu korpusa, tj. 14,32% više u engleskom delu korpusa). Još jedna od
strategija koje se u znaĉajnoj meri koriste više u jednom nego u drugom jeziku je ponuditi
opravdanje/objašnjenje, koja se pojavljivala u 13,71% situacija više u srpskom nego u
engleskom delu korpusa (56,44% u srpskom delu korpusa, 42,73% u engleskom delu korpusa).
Znaĉajna razlika je zabeležena i kod strategija uputiti molbu (2,97% u srpskom delu korpusa,
10% u engleskom delu korpusa, tj. 7,03% više u engleskom delu korpusa) i isključiti se iz
razgovora (5,94% u srpskom delu korpusa, 0,91% u engleskom delu korpusa, tj. 5,03% više u
srpskom delu korpusa). Strategija koja je pokazala najviše doslednosti u stepenu pojavljivanja u
srpskom i engleskom korpusu je ignorisati napad, koja je bila zastupljena u gotovo istom udelu
u oba korpusa (13,86% u srpskom delu korpusa, 13,64% u engleskom delu korpusa, tj. 0,22%
više u srpskom delu korpusa).

95
 5. Empirijsko istraživanje

5.3.2 Analiza rezultata dobijenih za diskursne korake

Rezultati koji pokazuju koliko je puta svaki pojedinaĉni diskursni korak korišćen kao
reakcija na dogaĊaj koji izaziva uvredu u srpskom delu korpusa su prikazani na Slici 3. Dijagram
je korišćen umesto tabele da bi se na slikovitiji i pregledniji naĉin prikazalo koliko je instanci za
svaku opciju odgovora na dogaĊaj koji izaziva uvredu sa Slike 2 zabeleženo u srpskom delu
korpusa.
Ukupan broj reakcija na dogaĊaje koji izazivaju uvredu

1434 (100%)

Ne odgovoriti Odgovoriti na
na napad napad

280 (19,53%) 1016 (70,85%)

Prihvatiti stav Usprotiviti se

protivnika stavu protivnika

15 (1,05%) 1001 (69,80%)

Povlaĉenje Kompromis Uzvratiti napad

Nerešen ishod
Intervencija
2 (0,14%) 1 (0,07%) 1000 (69,73%)
dominantne treće 7 (0,49%)
strane

129 (8,99%)

Uzvratiti napad Uzvratiti napad

Slika 3. Pregled korišćenih opcija za odgovor na odbrambeno napadaĉki
dogaĊaj koji izaziva uvredu u srpskom korpusu i 101 (7,04%) 899 (62,69%)
udeo u ukupnom broju reakcija

Ono što je na prvi pogled primetno je da odnos izmeĊu broja napadaĉkih strategija
neuĉtivosti u srpskom delu korpusa (1750) i broja opcija gde je na napad odgovoreno napadaĉki
(899) nije isti, što znali da izmeĊu strategija koje se koriste i iskaza koji se tom prilikom koristi

96
 5. Empirijsko istraživanje

ne postoji preklapanje u odnosu jedan prema jedan. Drugim reĉima, u velikom broju sluĉajeva
strategije pokazuju tendenciju za kombinovanjem, pa se ĉesto u jednom iskazu koristi više
razliĉitih strategija. S druge strane, odnos izmeĊu broja instanci kada je uĉesnik u razgovoru
odluĉio da odgovori na napad na lice, tj. dogaĊaj koji izaziva uvredu, postiže preslikavanje u
odnosu jedan prema jedan, što pokazuje da odbrambene strategije imaju manju tendenciju za
kombinovanjem. TakoĊe je jasno da u svakom paru opcija u srpskom delu korpusa uvek
preovladava izbor sa ciljem uzvraćanja napada na lice sagovorniku, a to je putanja u dijagramu
odgovoriti na napad > usprotiviti se stavu protivnika > uzvratiti napad > uzvratiti napad
napadački. Karakteristiĉno je da intervencija dominantne treće strane, jedna od tri opcije
(povlačenje, intervencija dominantne treće strane i nerešen ishod) koje ne mogu da se
podvedu pod Bousfieldov sistem parova opcija odgovora na dogaĊaj koji izaziva uvredu, ima
veći procentualni udeo u ukupnom broju opcija koje su uĉesnici u razgovoru izabrali kao
odgovor na napad na svoje lice (8,99%) od odbrambenog uzvraćanja na napad, tj korišćenja
odbrambenih strategija neuĉtivosti (7,04%). Ovo je jednostavno objasniti time što su formati
emisija od kojih je sastavljen korpus takvi da je potrebno održati odreĊeni tok razgovora za šta je
zadužen voditelj, koji to ĉini prekidajući rasprave svojih gostiju pitanjima, iako su ta pitanja
ĉesto povod za dalje napade.

Najmanje zastupljeni diskursni koraci, tj. opcije koje su uĉesnici najreĊe birali u svojstvu
odgovora na dogaĊaj koji izaziva uvredu su kompromis (0,07%) i povlačenje (0,14%), što
dodatno pokazuje da su uĉesnici u razgovorima u ovim emisijama bili pretežno napadaĉki
nastrojeni. MeĊutim, znaĉajno je primetiti procenat situacija u kojima je uĉesnik u razgovoru
odluĉio da ne odgovori na napad koji iznosi 19,53% ukupnog broja opcija odgovora na dogaĊaj
koji izaziva uvredu, što je veoma veliki procenat od ukupnog broja mogućnosti koje su na
raspolaganju uĉesnicima u razgovoru. To navodi na zakljuĉak da uĉesnici u razgovoru pre
odluĉuju da na napad ne odgovore, nego da upotrebe neko od sredstava kojim umanjuju
ugrožavanje svog lica ili da se odbrane od napada. Ćutanje verovatno pruža mogućnost negiranja
da je do napada uopšte došlo, ĉime se napadaĉu na veoma efikasan naĉin bez upotrebe jeziĉkih
sredstava stavlja do znanja da njegov napad nije uspešan i time mu se delimiĉno taj napad
uzvraća.

97
 5. Empirijsko istraživanje

U nastavku slede rezultati koji pokazuju koliko je puta svaki pojedinaĉni diskursni korak
korišćen kao reakcija na dogaĊaj koji izaziva uvredu u engleskom delu korpusa i oni su prikazani
na Slici 3. Dijagram je ponovo korišćen umesto tabele radi preglednijeg prikaza broja i
procentualnog udela instanci za svaku opciju odgovora na dogaĊaj koji izaziva uvredu sa Slike 2
koji su zabeleženi u engleskom delu korpusa.

Ukupan broj reakcija na dogaĊaje koji izazivaju uvredu

1151 (100%)

Ne odgovoriti Odgovoriti na
na napad napad

256 (22,24%) 829 (72,03%)

Prihvatiti stav Usprotiviti se

protivnika stavu protivnika

19 (1,65%) 810 (70,38%)

Povlaĉenje Kompromis Uzvratiti napad

Nerešen ishod
Intervencija
13 (1,13%) 10 (0,87%) 800 (69,51%)
dominantne treće 2 (0,17%)
strane

51 (4,43%)

Uzvratiti napad Uzvratiti napad

Slika 4. Pregled korišćenih opcija za odgovor na odbrambeno napadaĉki
dogaĊaj koji izaziva uvredu u engleskom 110 (9,56%) 690 (59,95%)
korpusu i udeo u ukupnom broju reakcija

Što se tiĉe ukupnog broja reakcija na dogaĊaje koji izazivaju uvredu u engleskom delu
korpusa, primetno je ponovo da je njihov broj manji od ukupnog broja reakcija na dogaĊaje koji
izazivaju uvredu u srpskom delu korpusa, sliĉno kao što je situacija sa napadaĉkim strategijama

98
 5. Empirijsko istraživanje

neuĉtivosti. Kao što je već pomenuto, najverovatnije je format emisije „Jerry Springer Show“ taj
koji je izazvao ovu neravnotežu iako je video materijal približno jednakog trajanja za oba dela
korpusa, a transkripti imaju približno isti broj stranica. MeĊutim, primetno je da razlika nije
toliko izražena (1434 reakcije na dogaĊaj koji izaziva uvredu u srpskom jeziku prema 1151
reakcije na dogaĊaj koji izaziva uvredu u engleskom jeziku) kao u sluĉaju broja instanci
napadaĉkih strategija neuĉtivosti koje su korišćene u oba dela korpusa (1750 instanci korišćenja
strategija neuĉtivosti naspram 879 instanci korišćenja strategija neuĉtivosti). MeĊutim, bez
obzira na nesrazmeran broj reakcija u delovima korpusa, u engleskom delu korpusa primećuju se
neke sliĉne tendencije kao i u srpskom delu.

Naime, u većini situacija se uĉesnici u razgovoru opredeljuju za napadaĉku opciju kada

god su suoĉeni sa mogućnošću izbora kako će da reaguju na dogaĊaj koji izaziva uvredu, a tome
u prilog govori da je najdominantniji sled opcija isti kao u srpskom jeziku (odgovoriti na napad
> usprotiviti se stavu protivnika > uzvratiti napad > uzvratiti napad napadački). Kada se
uzmu u obzir i podaci vezani za broj instanci napadaĉkih strategija neuĉtivosti, primetna je
manja tendencija ka kombinovanju strategija u pojedinaĉnim iskazima, pošto postoji 879 instanci
napadaĉkih strategija na 690 napadaĉkih odgovora na dogaĊaje koji izazivaju uvredu. Napadaĉki
odgovori na dogaĊaje koji izazivaju uvredu su najzastupljeniji u pojedinaĉnim opcijama
odgovora (59,95%), a pored reakcije ne odgovoriti na napad koja je na drugom mestu po
zastupljenosti u engleskom korpusu (22,24%), priliĉno je zastupljena i reakcija uzvratiti napad
odbrambeno (9,56%). Od tri nezavisne reakcije (povlačenje, intervencija dominantne treće
strane i nerešen ishod) je ponovo najzastupljenija intervencija dominantne treće strane, iako
je zastupljena u više nego duplo manjem udelu (4,43%) nego u srpskom delu korpusa. Najmanje
zastupljene opcije odgovora su kompromis sa 0,87% i nerešen ishod sa svega 0,17% u
ukupnom broju reakcija na dogaĊaje koji izazivaju uvredu.

Mora se naglasiti da se pri poĉetnoj analizi ovog sistema pregleda procentualnog udela,
tj. kada se posmatra pojedinaĉni korpus u izolaciji, kao najvažniji ĉinioci moraju uzeti elementi
koji se dalje ne dele ili takozvane „slepe grane“ u dijagramu. Drugim reĉima, treba obratiti
pažnju na tri pomenute nezavisne mogućnosti, povlačenje, intervencija dominantne treće
strane i nerešen ishod, na opciju ne odgovoriti na napad, zatim na prihvatiti stav protivnika,
kompromis, uzvratiti napad odbrambeno, i uzvratiti napad napadački, jer su to zapravo

99
 5. Empirijsko istraživanje

osnovni i najprostiji delovi koji zajedno ĉine celokupan broj reakcija na dogaĊaje koji izazivaju
uvredu. Sa druge strane, prilikom uporeĊivanja rezultat dobijenih za pojedinaĉne korpuse su
znaĉajne sve stavke da bi se lakše došlo do saznanja o tendencijama korišćenja opcija reakcija na
dogaĊaj koji izaziva uvredu. U nastavku je prikazana Tabela 8 u kojoj je broj reakcija i njihov
procentualni udeo u oba dela korpusa dat paralelno kako bi se lakše mogli izvući dodatni
zakljuĉci o trendovima do kojih se dolazi uporeĊivanjem.

Procentualni Procentualni
Broj reakcija Broj reakcija udeo reakcije udeo reakcije
Reakcija na dogaĊaj koji izaziva
u srpskom u engleskom u srpskom u engleskom
uvredu
delu korpusa delu korpusa delu korpusa delu korpusa
(%) (%)
Uzvratiti napad napadaĉki 899 690 62,69 59,95
Uzvratiti napad odbrambeno 101 110 7,04 9,56
Uzvratiti napad 1000 800 69,73 69,51
Kompromis 1 10 0,07 0,87
Usprotiviti se stavu protivnika 1001 810 69,80 70,38
Prihvatiti stav protivnika 15 19 1,05 1,65
Odgovoriti na napad 1016 829 70,85 72,03
Ne odgovoriti na napad 280 256 19,53 22,24
Povlaĉenje 2 13 0,14 1,13
Intervencija dominantne treće strane 129 51 8,99 4,43
Nerešen ishod 7 2 0,49 0,17
Ukupan broj reakcija 1434 1151 100 100
Tabela 8. Uporedni pregled broja reakcija na dogaĊaj koji izaziva uvredu za svaku od opcija
odgovora u srpskom i engleskom korpusu i procentualni udeo broja reakcija na dogaĊaj koji
izaziva uvredu za svaku od opcija u ukupnom broju reakcija u odgovarajućem delu korpusa32

Ono što je oĉigledno je velika sliĉnost izmeĊu procentualnog udela pojedinaĉnih opcija
reagovanja u ukupnom broju reakcija u korpusu za pojedinaĉni jezik. Najveća razlika postoji
izmeĊu procentualnog udela broja reakcija za opciju intervencija dominantne treće strane

32
Sivom bojom su obeležene opcije ĉije je brojno stanje zbir broja reakcija za prethodne dve opcije, a šrafirane su
kolone sa rezultatima tri opcije odgovora koje ne potpadaju pod više kategorije (povlačenje, intervencija
dominantne treće strane i nerešen ishod).

100
 5. Empirijsko istraživanje

(8,99% u srpskom delu korpusa, 4,43% u engleskom delu korpusa, tj. 4,56% više u srpskom delu
korpusa), dok se ostale razlike izmeĊu procentualnih udela ne kreću iznad 3%, što je zaista
velika sliĉnost u pogledu zastupljenosti diskursnih koraka u ova dva jezika. Osim gorepomenute
opcije, najveću razliku izmeĊu procentualnog udela u ukupnom broju reakcija u pojedinaĉnim
korpusima beleže opcije uzvratiti napad napadački (62,69% u srpskom delu korpusa, 59,95%
u engleskom delu korpusa, tj. 2,74% više u srpskom delu korpusa), ne odgovoriti na napad
(19,53% u srpskom delu korpusa, 22,24% u engleskom delu korpusa, tj. 2,71% više u engleskom
delu korpusa) i uzvratiti napad odbrambeno (7,04% u srpskom delu korpusa, 9,56% u
engleskom delu korpusa, tj. 2,52% više u engleskom delu korpusa). Jedina od preostalih opcija
odgovora koja je zabeležila razliku veću od jednog procenta izmeĊu procentualnih udela u
srpskom i engleskom korpusu je odgovoriti na napad (70,85% u srpskom delu korpusa, 72,03%
u engleskom delu korpusa, tj. 1,18% više u engleskom delu korpusa), dok ostale opcije beleže
razlike u procentualnom udelu izmeĊu rezultata za oba dela korpusa koje su manje od jednog
procenta. Naravno, trebalo bi imati u vidu da su razlike izmeĊu nekih od ovih procentualnih
udela reakcija za odreĊenu opciju uslovljene ostalim rezultatima, pošto su ti procentualni udeli
zbir druge dva procentualna udela, što znaĉi da se razlika vezana za procentualni udeo jedne
opcije prenosi u razliku sledeće opcije. Ipak, ovaj uporedni pregled je veoma koristan da se
stekne utisak o opštoj tendenciji diskursnih koraka u neuĉtivosti u srpskom i engleskom jeziku.
Ta tendencija pokazuje da ne postoje znaĉajne razlike izmeĊu izbora koje uĉesnici prave tokom
neuĉtivih razgovora u srpskom i engleskom jeziku. Jedina znaĉajna razlika je u mogućnosti
odgovora intervencija dominantne treće strane, ali se ne može reći da je ta mogućnost
odgovora na dogaĊaj koji izaziva uvredu zapravo izbor samog uĉesnika, pa se iz toga može
zakljuĉiti samo da je neka dominantna treća strana (voditelj ili režija) imala veću tendenciju da
reaguje na dogaĊaje koji izazivaju uvredu. Najbitnija serija izbora koje uĉesnik pravi tokom
neuĉtivog razgovora je u suštini ista i glasi odgovoriti na napad > usprotiviti se stavu
protivnika > uzvratiti napad > uzvratiti napad napadački.

Nakon pregleda trendova vezanih za strategije neuĉtivosti (deo 12.1) i diskursne korake
(aktuelni deo 12.2) dolazi se do priliĉno razliĉitih zakljuĉaka. Iako uĉesnici u neuĉtivim
razgovorima u srpskom i engleskom jeziku pretežno biraju da koriste iste opcije kada su suoĉeni
sa dogaĊajem koji izaziva uvredu, strategije koje pri tom primenjuju su u velikoj meri razliĉite,
osim što je najzastupljenija napadaĉka strategija neuĉtivosti koja se koristi u oba jezika

101
 5. Empirijsko istraživanje

izazivanje, dok je najzastupljenija odbrambena strategija u oba jezika ponuditi

opravdanje/objašnjenje. Ostatak napadaĉkih i odbrambenih strategija ne pokazuje bilo kakvu
sliĉnost u distribuciji ovih strategija izmeĊu srpskog i engleskog jezika.

102
 6. Zakljuĉak

6. Zaključak

Neuĉtivost je dugo vremena bila u senci uĉtivosti u istraživanjima u oblastima

pragmatike. Cela jedna oblast koja je paralelna sa uĉtivošću je namerno marginalizovana
pošto su istraživaĉi odbijali da prihvate da je neuĉtivi govor toliko važan u svakodnevnoj
komunikaciji, tako da su pokušavali da situacije u kojima se javljaju podvedu pod neki vid
„aberacije“ teorije uĉtivosti. Vremenom je postalo oĉigledno da je neuĉtivost oblast sa isto
toliko složenom strukturom kao i uĉtivost, kao i da je neuĉtivi jezik prisutan u
svakodnevnom govoru u mnogo većoj meri nego što su istraživaĉi uĉtivosti hteli da priznaju.
To je izazvalo buĊenje interesovanja za prouĉavanje neuĉtivosti i do razvoja prvih teorijskih
okvira koji su pokušavali da je objasne. Osnovu svake teorije ĉini konstatacija da neuĉtivost
predstavlja napad na lice koji je strateški osmišljen i ima odreĊenu svrhu, a od suštinske
važnosti je da postoji namera adresora, kao i da adresat tu nameru prepozna.

Ovo istraživanje u svojoj osnovi ima pokušaj da uporedi neuĉtivost u dva jezika –
srpskom i engleskom. To je uĉinjeno analizom autentiĉnog govora prikupljenog iz emisija
koje se odigravaju u studiju gde uĉesnici iz stvarnog sveta vode autentiĉne razgovore bez
mnogo stega koje obiĉno nastaju uz saznanje da ih gleda veliki broj ljudi. Iako ih kamera
snima, atmosfera u studiju je takva da uĉesnici nemaju problema da upotrebe širok spektar
sredstava za iskazivanje neuĉtivosti, a ponekad ih ĉak publika stimuliše da dokažu da je
njihov stav ispravan, što dodatno podstiĉe autentiĉni razgovor. UporeĊivanje ovog
autentiĉnog govora obavljeno je pomoću donekle modifikovanog sistema koji je osmislio
Bousfield (2007, 2008) po ugledu na Culpepera (1996) i Culpepera, Bousefileda i
Wichmannove (2003), gde je izložen sistem napadaĉkih i odbrambenih strategija neuĉtivosti
koje se uklapaju u širi sistem izbora koji su stavljeni pred jednog od uĉesnika u razgovoru
kada je suoĉen sa inicijalnom situacijom koja mu je nanela uvredu, tj. dogaĊajem koji izaziva
uvredu. Te opcije i reakcije su diskursni koraci, koji su uvršteni u istraživanje kako bi se
doĉarala šira slika i postigao pregled celokupne anatomije neuĉtivih razgovora. U osnovi
celokupnog istraživanja je osećaj sopstvene vrednosti individue, tj. slika koju osoba ima o
sebi, koji se naziva lice. Promenom i revizijom koncepta lica i njegovih aspekata je dobijen i

103
 6. Zakljuĉak

drugaĉiji i efikasniji sistem strategija koje napadaju te aspekte i dokazano je da je prethodni

sistem bio osmišljen na osnovu premalo empirijskih testiranja da bi predstavljao efikasnu
alatku za analizu korpusa, a posebno kvantitativnu analizu.

Ovo istraživanje je u nedostatku osnove za postavljanje pretpostavke o ishodu skromno

krenulo od hipoteze da će uporednim istraživanjem biti dokazano da su srpski i engleski jezik
priliĉno sliĉni u upotrebi neuĉtivosti pošto su srpska i ameriĉka kultura (pošto je za engleski
deo korpusa korišćena ameriĉka emisija sa ameriĉkom varijantom engleskog) u globalnim,
najširim crtama veoma sliĉne i mogu da se podvedu pod kategoriju „zapadnjaĉkih“ kultura
prema svom društvenom ureĊenju i sistemu vrednosti. Ova pretpostavka pokazala se kao
delimiĉno taĉna. Iako je u pogledu izbora koje uĉesnik napravi tokom razgovora situacija
priliĉno dosledna, uporeĊivanjem procentualnog udela broja pojedinaĉnih vrsta strategija
neuĉtivosti u ukupnom broju svih strategija (odbrambenih ili napadaĉkih) za pojedinaĉni
jezik nije se moglo doći do znaĉajnijih zakljuĉaka o šablonu koji bi bio zajedniĉki za srpski i
engleski jezik. Izuzetak je samo to da je ista strategija i kod napadaĉkih i kod odbrambenih
strategija bila na prvom mestu. Ovo dovodi do direktnog zakljuĉka da će tok neuĉtivog
razgovora u srpskom i engleskom jeziku biti naĉelno isti, ali da će jeziĉka sredstva koja se
koriste biti znaĉajno razliĉita. TakoĊe je evidentno da u srpskom postoji neznatno veća
tendencija da se više napadaĉkih strategija kombinuje u jednom iskazu nego u engleskom.
Pored toga, ono što je zajedniĉka tendencija je i da odbrambene strategije neuĉtivosti retko
kada dozvoljavaju kombinovanje više njih u jednom iskazu jer se u jednom odbrambenom
jeziĉkom potezu koristi samo jedna odbrambena strategija.

Može se smatrati da su prethodni zakljuĉci uspešno dali odgovor na postavljene ciljeve.

Fenomen neuĉtivosti je detaljno izložen i njegovom analizom je proniknuto u njegovu
suštinu i ostvareno je potpunije saznanje o njegovoj „anatomiji“. PronaĊene su sliĉnosti i
razlike u manifestaciji fenomena u srpskom i engleskom jeziku na osnovu autentiĉnog jezika
u korpusu, a dokazano je i da je teorijski okvir koji je u neznatno drugaĉijem obliku do sada
primenjivan na engleski jezik u velikoj meri adekvatan za srpski jezik. Izloženo je kako
neuĉtivi razgovori poĉinju, kako se razvijaju i kako mogu da se završe i to je dokazano na
praktiĉnim primerima. Ovo istraživanje je otišlo korak dalje od pukog navoĊenja i
objašnjenja kategorija svojom analizom detaljnih autentiĉnih primera i kasnijom primenom

104
 6. Zakljuĉak

izloženih kategorija na kvantitativnu analizu korpusa, što predstavlja napredak ne samo u

oblasti neuĉtivosti, već i u ĉitavoj oblasti pragmatike.

Iako je teorijski okvir u velikoj meri bio primenjiv na srpski jezik, mora da se konstatuje
da nisu sve kategorije opravdale svoje postojanje u ovom sistemu koji je korišćen za analizu.
Napadaĉka strategija neuĉtivosti težnja da se sagovornik oseća neprijatno je bila previše
opšte definisana i nije zadovoljila kriterijume potrebne za analizu, pa je obavljena njena
preformulacija. Pošto je većina ovih strategija priliĉno preskriptivno prenošena iz prethodnih
radova u novija istraživanja, postoji opasnost da i u ovom teorijskom okviru ima mesta za
reviziju kako broja, tako i definicije napadaĉkih i odbrambenih strategija neuĉtivosti. Ovo je
motiv za dalja istraživanja koja bi se sprovodila na autentiĉnom jeziku jer je empirijsko
istraživanje jedini naĉin da se proveri da li je predloženi teorijski okvir taĉan i primenljiv za
univerzalnu analizu jezika. Tema za dalja istraživanja bi takoĊe mogla da bude proveravanje
primenljivosti ovog sistema za analizu na druge vidove autentiĉnog govora koji ne mora
nužno da potiĉe iz emisija u studiju. Razvojem oblasti rijeliti programa u Srbiji postoji velika
koliĉina materijala iz emisija nalik na „Veliki brat“ u kojima se u dodatnoj meri smanjuje
paradoks posmatraĉa zbog nepostojanja voditelja i publike u studiju i dugog boravka
uĉesnika u programu. Korpus sastavljen od autentiĉnog jezika iz ovakve vrste programa bi
bio problematiĉniji za sastavljanje, ali bi mogao da pruži dodatan uvid u temu ovog
istraživanja i da potvrdi ili opovrgne njegove rezultate.

Postoji oĉekivanje da će ovo istraživanje izazvati pojaĉano interesovanje za naredna

istraživanja u oblasti neuĉtivosti koja je slabo obraĊivana u našoj zemlji. Pored toga može da
postavi odreĊene temelje za postepeni prelazak i kombinovanje kvalitativnih i kvantitativnih
istraživanja u oblasti uĉtivosti, pa ĉak i oblasti pragmatike, što otvara mogućnost za
pravljenje uporednih pregleda odreĊenih fenomena u više jezika jer bi se postigla
objektivnost podataka koja je potrebna za taĉnu kontrastivnu analizu. Naposletku, ovo
istraživanje može da posluži kao jedan svojevrsni priruĉnik za situacije u kojima su ljudi
suoĉeni sa napadom na njihovo lice. Iako je kompetencija za neuĉtivost nešto što se kod ljudi
razvija veoma rano, što dokazuje istraživanje Cashman (2006), ništa od tog znanja do skoro
nije bilo sistematizovano i izloženo u logiĉkom sledu, pa će time ljudima biti lakše da
izbegnu neprijatne situacije. Ĉinjenica je da je neuĉtivost jedan veoma bitan jeziĉki aspekt

105
 6. Zakljuĉak

kome do sada nije pružena adekvatna koliĉina pažnje, pa je ovaj rad pokušaj da se
ispravljanjem te nepravde otvori jedan novi front kojim bi se saznalo više o jeziĉkim
sredstvima koja se koriste u meĊuljudskoj komunikaciji širom sveta.

106
 Literatura

Literatura

Austin, P. 1990. “Politeness revisited – the dark side.” In New Zealand ways of speaking English,
Bell, A. and Holmes, J. (eds.), 277–293. Philadelphia: Multilingual Matters.

Beebe, L. M. 1995. “Polite fictions: Instrumental rudeness as pragmatic competence.”

Linguistics and the Education of Language Teachers: Ethnolinguistic, Psycholinguistics and
Sociolinguistic Aspects, 154–168. Georgetown University Round Table on Languages and
Linguistics. Georgetown: Georgetown University Press.

Bergson, H. 1911. Laughter: An Essay on the Meaning of the Comic. London: Macmillan.

Bousfield, D. 2007. “Beginnings, Middles and Ends: Towards a biopsy of the dynamics of
impoliteness”. Journal of Pragmatics 39 (12): 2185–2216. Amsterdam: Elsevier.

Bousfield, D. 2008. Impoliteness in Interaction. Philadelphia and Amsterdam: John Benjamins.

Brenneis, D. and Lein, L. 1977. “„You fruithead‟: A sociolinguistic approach to children‟s

dispute settlement.” In Child discourse, Ervin-Tripp, S. and Mitchell-Kernan, C. (eds.), 49–65.
New York: Academic Press.

Brown, P. and Levinson, S. C. 1987. Politeness: Some universals in language usage. Cambridge:
Cambridge University Press.

Camras, L. A. 1977. “Facial expressions used by children in a conflict situation.” Child

Development 48: 1431–1435. Chichester: Wiley.

Cashman, H. R. 2006. “Impoliteness in children‟s interactions in a Spanish/English bilingual

community of practice.” Journal of Politeness Research 2: 217–246. Berlin and New York:
Mouton de Gruyter.

Chen, R. 2001. “Self politeness: a proposal.” Journal of Pragmatics 33: 87–106. Amsterdam:
Elsevier.

Craig, R., Tracy, K. and Spisak, F. 1986. “The discourse of requests: Assessment of a politeness
approach.” Human Communication Research 12: 437–468. Chichester: Wiley.

Culpeper, J. 1996. “Towards an anatomy of impoliteness.” Journal of Pragmatics 25: 349–367.

Amsterdam: Elsevier.

Culpeper, J. 1998. “(Im)politeness in drama.” In Exploring the language of drama: From text to
context, Culpeper, J., Short, M. and Verdonk, P. (eds.), 83–95. London: Routledge.

107
 Literatura

Culpeper, J., Bousfield, D. and Wichmann, A. 2003. “Impoliteness revisited: With special
reference to dynamic and prosodic aspects.” Journal of Pragmatics 35 (10/11): 1545–1579.
Amsterdam: Elsevier.

Culpeper, J. 2005. “Impoliteness and entertainment in the television quiz show: The Weakest
Link.” Journal of Politeness Research 1 (1): 35–72. Berlin and New York: Mouton de Gruyter.

Culpeper, J., Marti, L., Mei, M., Nevala, M. and Schauer, G. 2010. “Cross-cultural variation in
the perception of impoliteness: a study of impoliteness events reported by students in England,
China, Finland, Germany and Turkey.” Intercultural Pragmatics, 7(4): 597–624. Berlin and New
York: Mouton de Gruyter.

de Kadt, E. 1998. “The concept of face and its applicability to the Zulu language.” Journal of
Pragmatics 29: 173–191. Amsterdam: Elsevier.

Eelen, G. 1999. Ideology in politeness: A critical analysis. Unpublished PhD thesis. Antwerp,

Holland.

Eelen, G. 2001. A critique of politeness theories. Manchester: St. Jerome Publishing.

Eggins, S. and Slade, D. 1997. Analysing Casual Conversation. London and Washington:
Cassell.

Fraser, B. 1999. Whither Politeness? Plenary paper given at the International Symposium on
Linguistic Politeness, Chulalongkhorn University, Bangkok, Thailand, 7–9 December 1999.

Goffman, E. 1967. Interaction ritual. Chicago: Aldine Publishing.

Goodwin, C. and Harness Goodwin, M. 1990. “Interstitial argument.” In Conflict Talk:

Sociolinguistic investigations of arguments and conversations, Grimshaw, A. D. (ed.), 85–117.
Cambridge: Cambridge University Press.

Grimshaw, A. D. (ed.), 1990. Conflict Talk: Sociolinguistic investigations of arguments and

conversations. Cambridge: Cambridge University Press.

Gu, Y. 1990. “Politeness phenomena in modern Chinese. ” Journal of Pragmatics 14 (2): 237–
257. Amsterdam: Elsevier.

Gumperz, J. J. 1992. “Contextualization and understanding.” In Rethinking context: Language as

an interactive phenomenon, Duranti, A. and Goodwin, S. (eds.), 229–252. Cambridge:
Cambridge University Press.

Holmes, J. and Meyerhoff, M. (eds.) 2003. Handbook of Language and Gender. Oxford: Basil
Blackwell.

108
 Literatura

Holmes, J. and Schnurr, S. 2005. “Politeness, humour and gender in the workplace: Negotiating
norms and identifying contestation.” Journal of Politeness Research (1): 139– 167. Berlin and
New York: Mouton de Gruyter.

House, J. 2010. “Impoliteness in Germany: Intercultural Encounters in Everyday and

Institutional Talk.” Intercultural Pragmatics 7 (4): 561–595. Berlin and New York: Mouton de
Gruyter.

Jay, W. 1992. Cursing in America: a psycholinguistic study of dirty language in the courts, in the
movies, in the schoolyards and on the streets. Philadelphia: John Benjamins.

Kasper, G. 1990. “Linguistic Politeness. Current research issues.” Journal of Pragmatics 14:
193–218. Amsterdam: Elsevier.

Kienpointner, M. 1997. “Varieties of rudeness: Types and functions of impolite utterances.”

Functions of Language 4, 2: 251–287. Philadelphia and Amsterdam: John Benjamins.

Kienpointner, M. 2008. “Impoliteness and emotional arguments.” Journal of Politeness Research

4, 243–265. Berlin and New York: Mouton de Gruyter.

Labov, W. 1972. Language in the inner City: Studies in the black English vernacular. Oxford:
Blackwell.

Labov, W. and Fanshel, D. 1977. Therapeutic Discourse: Psychotherapy as conversation. New

York: Academic Press.

Lachenicht, L. G. 1980. “Aggravating language: A study of abusive and insulting language.”

International Journal of Human Communication 13 (4): 607–688. London and New York:
Routledge.

Lakoff, R. 1989. “The limits of politeness.” Multilingua 8: 101–129. Berlin and New York:
Mouton de Gruyter.

Leech, G. N. 1983. Principles of Pragmatics. London: Longman.

Lee-Wong, S.-M. 1999. Politeness and Face in Chinese Culture. Frankfurt: Peter Lang.

Lein, L. and Brenneis, D. 1978. “Children‟s disputes in three speech communities.” Language in
Society 7: 299–323. Cambridge: Cambridge University Press.

Liu, R. 1986. A Dream of Red Mansions. Unpublished MPhil dissertation. Lancaster University,
UK.

Locher, M. 2004. Power and Politeness in Action: Disagreements in Oral Communication.

Berlin: Mouton de Gruyter.

109
 Literatura

Locher, M. A. and Bousfield, D. (eds.). 2008. Impoliteness in Language: Studies on its Interplay
with Power in Theory and in Practice. Berlin and New York: Mouton de Gruyter.

Lorenzo-Dus, N. 2009. “‟You‟re barking mad – I‟m out‟: Impoliteness and broadcast talk”,
Journal of Politeness Research 5: 159-187. Berlin and New York: Mouton de Gruyter.

Mao, L. R. 1994. “Beyond politeness theory: „Face‟ revisited and renewed.” Journal of
Pragmatics 21 (5): 451–486. Amsterdam: Elsevier.

Matsumoto, Y. 1988. “Reexamination of the universality of face: Politeness phenomena in

Japanese.” Journal of Pragmatics 12 (4): 403–426. Amsterdam: Elsevier.

Mehan, H. 1990. “Rules versus relationships in small claims disputes.” In Conflict Talk:
Sociolinguistic investigations of arguments and conversations, Grimshaw, A. D. (ed.), 160–177.
Cambridge: Cambridge University Press.

Mills, S. 2003. Gender and politeness. Cambridge: Cambridge University Press.

Mišić Ilić, B., Dimitrijević, M. 2006. “Lice u ogledalu pragmatike – kako jezikom saĉuvati
obraz.” U: Lice u jeziku, književnosti i kulturi, Ĉubrović B., Daniĉiĉ M. (ur.), 129–145. Beograd:
Philologia.

Mooney, A. 2004. Cooperation, violations and making sense.“ Journal of Pragmatics 36: 899–
920. Amsterdam: Elsevier.

Myers, G. (2001). “I‟m out of it; you guys argue: making an issue of it on the Jerry Springer
Show.” In Television talk shows: discourse, performance, spectacle, Tolson, A. (ed.), 173–192.
New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

Ochs, E. 1979. “Transcription as Theory”. In The Discourse Reader, Jaworski, A. and Coupland,
N. (eds.), 1999. London and New York: Routledge.

O‟Driscoll, J. 1996. “About face: A defence and elaboration of universal dualism.” Journal of
Pragmatics 25 (1): 1–32. Amsterdam: Elsevier.

Panić Kavgić, O. 2010. “Mitigated Disagreement in Dialogues Selected from an American and a
Serbian Film”. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 429–441. Novi Sad: Filološki
fakultet.

Prćić, T. “Mali englesko-srpski reĉnik pragmatiĉkih termina”. U Diskurs i diskursi. Zbornik u

čast Svenki Savić, Vasić, V. (ur.), 399-415.Novi Sad: Filozofski fakultet.

Penman, R. 1990. “Facework and politeness: Multiple goals in courtroom discourse.” Journal of
Language and Social Psychology 9: 15–38. New York: Sage.

110
 Literatura

Richardson, K. and Meinhoff, U. 1999. Worlds in Common? Television Discourse in a Changing

Europe. London: Routledge.

Spencer-Oatey, H. 2002. “Managing rapport in talk: Using rapport sensitive incidents to explore
the motivational concerns underlying the management of relations.” Journal of Pragmatics 34:
529–545. Amsterdam: Elsevier.

Tannen, D. 1990. “Silence as conflict management in fiction and drama: Pinter‟s Betrayal and a
short story „Great Wits‟.” In Conflict Talk: Sociolinguistic investigations of arguments and
conversations, Grimshaw, A. D. (ed.), 260–279. Cambridge: Cambridge University Press.

Terkourafi, M. 2008. “Towards a unified theory of politeness, impoliteness, and rudeness.” In

Impoliteness in Language: Studies on its Interplay with Power in Theory and Practice.
Bousfield, D. and Locher, M. A. (eds.), 45–74. Berlin and New York: Mouton de Gruyter.

Thomas, J. 1995. Meaning in interaction. London and New York: Longman.

Tracy, K. 1990. “The Many Faces of Facework.” In Handbook of language and social
psychology, Giles, H and Robinson, W. P. (eds.), 209–226. Chichester: Wiley.

Vuchinich, S. 1990. “The sequential organization of closing in verbal family conflict.” In

Conflict talk: Sociolinguistic investigations of arguments and conversations, Grimshaw, Allen D.
(ed.). Cambridge: Cambridge University Press.

Watts, R.J. 2003. Politeness. Cambridge: Cambridge University Press.

Xie, C. 2003. “Review of Gino Eelen (2001).” Journal of Pragmatics 35: 811–818. Amsterdam:
Elsevier.

111