Zagađivači voda moraće da plaćaju

naknadu za zagađivanje
Svi zagađivači voda će, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara
biti dužni da plaćaju naknadu za neposredno zagađivanje voda, izjavio je načelnik
Nacionalnog registra izvora zagađivanja u Agenciji za zaštitu životne sredine
Nebojša Redžić.
On je na vebinaru koji su organizovali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj
(NALED), Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Agencija za zaštitu životne
sredine, rekao da će do kraja godine biti doneti novi, precizniji podzakonski akti koji će imati
i veći obuhvat subjekata koji će podnositi izveštaje.

Redžić je rekao i da je u pripremi novi Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine i

ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, koji je propisan Zakonom o vodama i da je njime
predviđeno da svi izvori zagađivanja dostave izveštaje Agenciji.

"Sada izveštaje dostavlja oko 330 preduzeća, uglavnom najveće industrije i javna
komunalna preduzeća, ostala do sada nisu bila u obavezi, a novim pravilnicima će se
značajno povećati broj onih koji moraju da izveštavaju", rekao je Redžić.

Prema njegovim rečima, Nacionalni registar o uticaju na životnu sredinu o svim vrstama
zagađenja sada izveštava oko 30.000 subjekata u Srbiji, što se čini unošenjem podataka u
informacioni sistem registra.

On je dodao i da jedinice lokalnih samouprava imaju svoje pravilnike o ispuštanju otpadnih

voda i ti pravilnici su delimično usklađeni sa republičkim.

Nema napretka bez standarda životne sredine

Predsednik Udruženja "3e" Srđan Gajić rekao je da je Srbija jedna od najzagađenih zemalja
Evrope, te da su pored voda zagađene njive, jezera, vazduh.

"Ako hoćemo da napredujemo kao društvo moramo uključiti standarde životne sredine koji
su jako skupi", ocenio je Gajić.

Dodao je da je problem i što zakonska regulativa nije u potpunosti usklađena sa

standardima EU i da "ako hoćemo da napredujemo kao društvo i privreda, ne možemo bez
standarda životne sredine".
Gajić je kazao da je potrebno da se u razgovoru predstavnika države, predstavnika civilnog
društva i privrede pronađu rešenja koja su prihvatljiva svima.

"Identifikovali smo manjak kapaciteta kontrole, imamo problem i sa izveštavanjima, a bez

podataka ne možemo da pravimo strategiju", rekao je Gajić.

Predstavnica MK Grupe Beata Fridrih je rekla da je za sve kompanije značajno da mere

količine vode, obavljaju monitoring, naprave svoje planove upravljanja otpadnim vodama, a
to zahteva poznavanje procesa proizvodnje.

"Kompanije koje nemaju tretman otpadnih voda, a ispuštaju, treba da naprave akcioni plan,
sa rokovima i merama, koje će dovesti do dostizanja graničnih vrednosti emisija, objasnila
je ona.

Kako je ocenila Fridrih, ulaganje u upravljanje otpadnim vodama kompanije bi trebalo da

sprovode najboljim dostupnim tehnikama na tržištu.