Мењају рокове трајања да би спречили

бацање хране
Сет од 27 закона које је усвојио Европски парламент у наредној деценији ће
мењати начин на који се у ЕУ производи, прерађује, купује и конзумира храна

(Фото Pixabay)
Када производу истекне рок трајања са ознаке
„употребити до”, намирница више није за јело, а
када прође и термин „најбоље употребити до”,
храна се може конзумирати данима и недељама
– све зависи о којој намирници је реч. Већина
потрошача не прави разлику између ових ознака,
због чега огромне количине хране заврше на
отпаду. Европска унија је зато, у оквиру
стратегије „Од њиве до трпезе”, одлучила да
уведе нови јаснији систем ознака на храни,
најавила је Биљана Борзан из Одбора за заштиту
потрошача у ЕУ. Пошто је Европски парламент
дао зелено светло за пакет од 27 законских
предлога и политика, у наредној деценији
мењаће се начин на који се у Европи производи,
прерађује, купује и конзумира храна. Према
последњим истраживањима у Европској унији се
годишње баци више од девет милиона тона
хране, а 10 одсто тих производа на отпаду
заврши управо због неразумевања рокова
трајања јер се показало да мање од пола грађана
ЕУ схвата разлику између „употребити до” и
„најбоље употребити до”.

– Претпостављали смо да су велике количине

бачене хране повезане с погрешним
означавањем рокова на прехрамбеним
производима, а онда смо обезбедили и чврсте
доказе за то, због чега су уследиле измене
прописа. Према истраживању, које је обухватило
2296 производа купљених у 109 продавница на
територији осам држава чланица, највише
могућности да се смањи бацања хране у
контексту рокова трајања пронашли смо у случају
млечних производа, јогурта, свежих сокова и
пакованог меса и рибе – објаснила је Борзанова
резултате студије. Како каже, мање од пола
становника ЕУ схвата разлику између рокова
трајања намирница и иако после истека рока
„најбоље употребити до” храна може да се
користи за јело још данима, недељама, па и
месецима, она се масовно баца на дан истека
овог рока.
Према истраживању које је обухватило 2296 производа купљених у 109 продавница
на територији осам држава чланица, највише могућности да се смањи бацање хране
у контексту рокова трајања постоји у случају млечних производа, јогурта, свежих
сокова и пакованог меса и рибе

Како кажу у овом одбору, ознака „најбоље

употребити до” значи да произвођач тврди да је
до тог дана производ најквалитетнији, да на
пример задржава оптималну хрскавост и боју. У
Шведској и Норвешкој, наводе, експериментално
су заменили ту ознаку са „најбољи квалитет до” и
„најбоље до, али употребљиво после”, па се
сугерише да и Европска комисија покуша да ту
иницијативу узме у обзир. Један део произвођача
који су обухваћени истраживањем изјавио је да
намерно користе краће рокове трајања него што
би требало јер се тиме штите од потенцијалних
проблема. С друге стране, истраживања
европских потрошачких удружења показала су да
се та стратегија понекад користи и како би
производи краће били на полицама, то јест да се
трговцима пружи прилика да чешће наручују
робу.

– Занимљиво је да у различитим земљама исти

производи имају другачије ознаке рокова трајања
и упутства за чување, што може да збуни купце.
Произвођачи су објаснили да је реч о различитим
температурама и условима под којима се
намирнице чувају. На пример, просечна
температура расхладних уређаја у Немачкој је
виша него у Данској и зато производи за немачко
тржиште имају краће рокове него за данско.
Смернице ЕУ или прописане температуре на
читавом заједничком тржишту би то решиле –
изјавила је Биљана Борзан. Студија која је о овој
теми спроведена још пре три године бавила се и
питањем проширења листе дуготрајних
намирница које су, према ЕУ регулативи, изузете
од обавезе истицања рока трајања попут соли,
шећера, сирћета, вина, свежег воћа и поврћа и
хлеба. Предлог је био да се тој листи додају и
тестенина, пиринач и кафа. И док је један део
стручњака тврдио да би се тиме смањило
бацање тих намирница, други су тврдили да би
их потрошачи бацали више из предострожности.