MATEMATIKA 2

Kombinatorika i verovatnoća

Ljubica Oparnica
Pedagoški fakultet u Somboru
ii
Contents

1 Kombinatorika 1
1.1 Permutacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.2 Varijacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.3 Kombinacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.4 Binomni obrazac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

2 Verovatnoća 15
2.1 Prostor elementarnih dogadjaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.2 Verovatnoća. Definicija i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.3 Uslovna verovatnoća i nezavisnost dogadjaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
2.4 Formula totalne verovatnoće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

iii
iv CONTENTS
Chapter 1

Kombinatorika

Opisno rečeno, kombinatorika je oblast u matematici koja se bavi problemima rasporedjivanja

elemenata iz konačnih skupova1 i “prebrojavanja” mogućih rasporeda.

Primer 1.1. Na koliko načina mogu tri učenika da sednu jedan do drugog u klupu (sa 3 sedišta)?
Odgovor: Ima 6 načina. Da vidimo i koji su to, obeležimo učenike sa A, B i C. Tada su mogući
sledeći rasporedi u klupi:
ABC BAC CAB
ACB BCA CBA
2

Primer 1.2. Koliko ima trocifrenih brojeva sastavljenih od cifara iz skupa S = {1, 2, 3}?
Koliko je od tih brojeva sastavljeno od sve tri različite cifre?
Odgovor: Ima 27 trocifrenih brojeva sa ciframa iz skupa S, a samo 6 od tih 27 imaju sve tri
cifre različite. Zaista:
111 121 131 211 221 231 311 321 331
112 122 132 212 222 232 312 322 332
113 123 133 213 223 233 313 323 333
2

Primer 1.3. a) Koliko ima “reči“ dužine 2 sastavljenih od slova iz skupa A = {a, b, c, d, e}?
b) Koliko ima reči dužine 3, sastavljenih od slova u skupu B = A \ {e}, ali takvih da se u tim
rečima slova ne ponavljaju?
c) Koliko ima reči dužine 4 sastavljenih od slova iz skupa C = {a, b} ?
Odgovor: a) 25 = 52 , b) 24 = 4 · 3 · 2, c) 16 = 24 . Nabrojmo te reči:

aa ab ac ad ae abc acb adb bac bca dba

ba bb bc bd be abd acd adc bad bcd bdc
a) ca cb cc cd ce b)
da db dc dd de cab cba cda dab dba dca
ea eb ec ed ee cad cbd cdb dac dbc dcb

aaaa aaab aaba aabb

abaa abab abba abbb
c)
baaa baab baba babb
bbaa bbab bbba bbbb
1 Moguće je proučavati i probleme sa beskonačnim skupovima, ali je to znatno redje.

1
2 CHAPTER 1. KOMBINATORIKA

Primer 1.4. Na turniru učestvuje 7 timova.

a) Na koliko načina mogu da se timovi plasiraju na prva dva mesta?
b) Dva najbolja tima prolaze u viši rang takmičenja. Koliko je mogućih ishoda?
Odgovor: a) 42 načina b) 21 načina. Navedimo ih. Označimo timove sa brojevima od 1 do 7.
Uredjen par (x, y) označava da je prvi tim x a drugi tim y. Mogućnosti su sledeće:
(1, 2) (1, 3) (1, 4) (1, 5) (1, 6) (1, 7)
(2, 1) (2, 3) (2, 4) (2, 5) (2, 6) (2, 7)
(3, 1) (3, 2) (3, 4) (3, 5) (3, 6) (3, 7)
(4, 1) (4, 2) (4, 3) (4, 5) (4, 6) (4, 7)
(5, 1) (5, 2) (5, 3) (5, 4) (5, 6) (5, 7)
(6, 1) (6, 2) (6, 3) (6, 4) (6, 5) (6, 7)
b) u ovom slučaju nebitan je redosled timova (bitno je samo ko ide dalje) pa su ishodi (x, y)
i (y, x) jednaki, odnosno bitno je da dalje idu timovi x i y. Dakle ishod da su prošli timovi x i y
označićemo se skupom {1, 2}. Prema tome, potrebno je nabrojati sve dvočlane podskupove skupa
K = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7}. Imamo:

{1, 2} {1, 3} {1, 4} {1, 5} {1, 6} {1, 7}

{2, 3} {2, 4} {2, 5} {2, 6} {2, 7}
{3, 4} {3, 5} {3, 6} {3, 7}
{4, 5} {4, 6} {4, 7}
{5, 6} {5, 7}
{6, 7}.
2

U životu i praksi problemi iz navedenih primera postavljaju se na skupovima sa znatno više

elemenata, pa je navodjenje mogućnosti težak ili čak i nemoguć problem. Stoga je naš glavni cilj da
izučimo opšte metode prebrojavanja datih rasporeda. Osnovni rasporedi ilustrovani u primerima
1.1-1.4 imaju svoja posebna imena: permutacije, varijacije i kombinacije. Sa permutacijama sreli
smo se u primerima 1.1 i 1.2, sa varijacijama u primerima 1.2, 1.3 i 1.4 a), a sa kombinacijama u
primeru 1.4 b).

Pre nego što predjemo na definicije permutacija, varijacija i kombinacija, i izvodjenje formula
za njihova prebrojavanja definišemo posebne oznake neophodne za rad.
• Neka je n ∈ N0 . Faktorijel broja n, u oznaci n!, je prirodan broj definisan na sledeći način:
0! = 1, 1! = 1, n! = n · (n − 1)!. (1.1)
Primer 1.5. Na osnovu definicije (1.1) se vidi da je
2! = 2 · 1! = 2 · 1 = 2,
3! = 3 · 2! = 3 · 2 · 1 = 3 · 2 = 6,
4! = 4 · 3! = 4 · 3 · 2 · 1 = 4 · 6 = 24,
5! = 5 · 4! = 5 · 4 · 3 · 2 · 1 = 5 · 24 = 120,
kao i da je
n! = n · (n − 1) · (n − 2) · · · 3 · 2 · 1. (1.2)
 
n
• Neka su n, k ∈ N i k ≤ n. Binomni koeficijent, u oznaci , čitamo ”n nad k“, je broj
k
 
n n!
= (1.3)
k (n − k)! · k !
 3

Primer 1.6. Prema (1.3) i koristeći (1.1) i (1.2) imamo na primer:

 
5 5! 5 · 4 · 3! 20
= = = = 10,
2 (5 − 2)! · 2! 3! · 2! 2
 
6 6! 6 · 5 · 4! 30
= = = = 15,
4 (6 − 4)! · 4! 2! · 4! 2
 
6 6! 6 · 5 · 4! 30
= = = = 15,
2 (6 − 2)! · 2! 4! · 2! 2
 
4 4! 4 · 3! 4
= = = = 4,
1 (4 − 1)! · 1! 3! · 1! 1
 
4 4! 4 · 3! 4
= = = = 4,
3 (4 − 3)! · 3! 1! · 3! 1
 
3 3! 1
= = = 1,
0 (3 − 0)! · 0! 0!
 
3 3! 1
= = = 1.
3 (3 − 3)! · 3! 0!

Teorema 1.1. Neka su n, k ∈ N0 i k ≤ n. Tada:

   
n n
a) = = 1,
0 n
   
n n
b) = = n,
1 n−1
   
n n
c) = ,
k n−k
     
n n−1 n−1
d) = + , n > 1, k < n.
k k−1 k

Dokaz. Slično kao u Primeru 1.6, koristimo (1.3), (1.1) i (1.2) i dobijamo:

   
n n! n n n! n
a) = = = 1, a zatim i = = = 1.
0 (n − 0)! · 0! 0! n (n − n)! · n! 0!
 
n n! n · (n − 1)! n
b) = = = = n, odnosno
 1 (n − 1)! · 1! (n − 1)! · 1! 1
n n! n · (n − 1)! n
= = = = n.
n−1 (n − (n − 1))! · (n − 1)! 1! · (n − 1)! 1
   
n n! n! n
c) = = = .
n−k (n − (n − k))! · (n − k)! (n − k)! · k! k

d) Da pokažamo ovu jednakost, krenućemo od desne strane i transformacijama izraza uz

pomoć (1.3), (1.1) i (1.2) doći cemo do leve strane.
4 CHAPTER 1. KOMBINATORIKA

   
n−1 n−1 (n − 1)! (n − 1)!
+ = +
k−1 k ((n − 1) − (k − 1))! · (k − 1)! ((n − 1) − k)! · k!
(n − 1)! (n − 1)!
= +
(n − k)! · (k − 1)! (n − k − 1)! · k!
(n − 1)! (n − 1)!
= +
(n − k) · (n − k − 1)! · (k − 1)! (n − k − 1)! · k · (k − 1)!
 
(n − 1)! 1 1
= · +
(n − k − 1)! · (k − 1)! n−k k
(n − 1)! k+n−k
= ·
(n − k − 1)! · (k − 1)! (n − k) · k
(n − 1)! n n(n − 1)!
= · =
(n − k − 1)! · (k − 1)! (n − k) · k (n − k)(n − k − 1)! · k(k − 1)!
 
n! n
= =
(n − k)! · k! k
2

1.1 Permutacije
Definicija 1.1. Neka je S = {a1 , a2 , ..., an } skup od n različitih elemenata. Permutacija (bez
ponavljanja) nad skupom S je bilo koja uredjena n-torka obrazovana od elemenata skupa S. Per-
mutacije pišemo na taj način što izostavljamo zagrade i zareze u oznaci za n-torku. Tako na
primer, umesto (a1 , a2 , ..., an ) pišemo a1 a2 ...an
Primer 1.7. U Primeru 1.1 ispisane su permutacije nad skupom X = {A, B, C}, dok su u Primeru
1.2 trocifreni brojevi sa različitim ciframa upravo permutacije nad skupom {1, 2, 3}
Primer 1.8. Napisati sve permutacije nad skupom: (a) A1 = {1}, (b) A2 = {1, 2}, (c) A3 =
{1, 2, 3}, (d) A4 = {1, 2, 3, 4}. Koliko ima permutacija nad datim skupovima?
Odgovor:
(a) Nad skupom A1 ima jedna permutacija: 1.
(b) Nad skupom A2 postoje dve permutacije 12 i 21.
(c) Nad skupom A3 ima 6 permutacija: 123, 132, 213, 231, 312 i 321. Primetimo na koji način
smo ispisali ove permutacije. Prvo smo fiksirali na prvom mestu element 1, a zatim dopisali sve
permutacije preostala dva elementa 2 i 3. Zatim smo fiksirali na prvom mestu element 2, i na
kraju 3 i dopisivali permutacje preostala dva elementa (kojih opet ima po dve). Dakle, imali smo
tri puta po dve permutacije, odnosno, 3 · 2 = 6.
(d) Na isti način kao u zadatku pod (c) prvo ćemo fiksirati na prvom mestu broj 1 a zatim
brojeve 2, 3, 4 nizati na sve moguće načine (prema (c) ima 6 takvih načina). Dobijamo:

1234 1243 1324 1342 1423 1432.

Zatim fiksiramo na prvo mesto broj 2, a preostala tri broja permutujemo, zatim fiksiramo 3 i na
kraju 4.
2134 2143 2314 2341 2413 2431,
3124 3142 3214 3241 3412 3421,
4123 4132 4213 4231 4312 4321.
Prema tome 4 puta permutujemo tri preostala broja i svaki put ispisujemo 6 permutacija. Tako
dolazimo do 6 · 4 = 24 permutacija.
1.1. PERMUTACIJE 5

Teorema 1.2. Neka je n ∈ N. Broj permutacija skupa od n elemenata jednak je n!.

Dokaz. Označimo sa P (n) broj permutacija skupa od n elemenata. Teorema tvrdi

P (n) = n!

što ćemo dokazati principom matematičke indukcije. Iz Primera 1.8 jasno je da važi P (1) = 1!.
Pretpostavimo da važi P (n) = n! i dokažimo da je P (n + 1) = (n + 1)!.
Posmatrajmo skup S = {a1 , a2 , ..., an , an+1 } koji ima n + 1 različitih elemenata i posmatrajmo
permutacije nad skupom S. Fiksirajmo na prvo mesto element a1 . Prema induktivnoj pretpostavci
preostalih n elemenata možemo poredjati na n! načina i tako dobiti prvih n! permutacija. Zatim
fiksiramo element a2 na prvo mesto i preostale elemente permutujmo na n! načina. Sada smo
nabrojali još n! (novih) permutacija, što je ukupno 2·n!. Zatim fiksiramo element a3 na prvo mesto,
što će nam dati novih n! permutacija,a ukupno 3 · n!. Nastavljamo ovaj proces do postavljanja
elementa an+1 na prvo mesto kada dolazimo do konačnog broja permutacija (n + 1) · n! = (n + 1)!,
što je i trebalo pokazati. 2

Napomena 1.1. Primetimo da se u Primeru 1.8 vidi da je P (2) = 2!, P (3) = 3! i P (4) = 4!.

Leksikografsko uredjivanje permutacija

Slično kao što se uredjuju reči u rečnicima moguće je urediti i permutacije. Za to je potrebno
odrediti koja je permutacija prva. Ako su elementi slova onda za prvu permutaciju uzimamo
njihov azbučni red, a ako su elementi prirodni brojevi onda ih u prvoj permutaciji redjamo po
veličini.

Primer 1.9. Nad skupom {D, I, Z, A, J, N, E, R} prva permutacija je ADEZIJN R, dok je nad
skupom S = {1, 2, 3, 4} prva permutacija 1234.

Neka je dat skup od n elemenata S i neka su elementi u prvoj permutaciji označeni sa

a1 , a2 , ..., an . Kažemo da je ai ≺ aj (ai ispred aj ) ako je i < j. U skupu svih permutacija
nad skupom S definišemo relaciju ≺ (“je ispred“) na sledeći način:

Definicija 1.2. Permutacija p = ai1 ...ain je ispred permutacije p0 = aj1 ....ajn , i to označavamo
sa p ≺ p0 ako

(i) ai1 = aj1

ili

(ii) ai1 = aj1 , ai2 = aj2 ,..., aik−1 = ajk−1 , aik ≺ ajk , 2 ≤ k ≤ n.

Ovako definisana relacija je relacija poretka (vidi Zadatak 1.9).

Primer 1.10. (a) Neka je S = {a1 , a2 , a3 }. Tada je, na primer,

a2 a1 a3 ≺ a2 a3 a1 ≺ a3 a1 a2 .

(b) Sve permutacije u Primeru 1.8 su leksikografski uredjene.

Primer 1.11. Kako glasi dvadeseta permutacija od elemenata a, b, c, d?

Primer 1.12. Koja je po redu permutacija 3241 od osnovne 1234?

6 CHAPTER 1. KOMBINATORIKA

Permutacije sa ponavljanjem
Kao što smo do sada naučili postoji 3! = 6 permutacija elemenata skupa od tri (različita) elementa
S = {a1 , a2 , a3 }. To su:
a1 a2 a3 a1 a3 a2 a2 a1 a3 a2 a3 a1 a3 a1 a2 a3 a2 a1 .
Pretpostavićemo sada da je a1 = a2 . Permutacije sada postaju:
a1 a1 a3 a1 a3 a1 a1 a1 a3 a1 a3 a1 a3 a1 a1 a3 a1 a1 .
Odmah se vidi da se svaka permutacija ponavlja i da umesto 6 imamo 3 različite permutacije. To
je zato što se element a1 pojavljuje dva puta, pa se po 2! = 2 permutacije se stapaju u jednu. Kao
3!
rezultat umesto 3! = 6 imamo = 3 permutacije.
2!
Permutacije sa kojima radimo u ovom slučaju su permutacije sa ponavljanjem.
Definicija 1.3. Neka je S skup od n elemenata i neka je medju njima ima jednakih (pogledati
napomenu posle definicije!): element x1 se ponavlja k1 puta, x2 se pojavljuje k2 puta,...,xl se
ponavlja kl puta i pri tome je k1 + k2 + · · · + kl = n, odnosno S se sastoji iz sledećih n elemenata:
x , · · · , x , x , · · · , x , · · · · · · xl , · · · , xl .
| 1 {z 1} | 2 {z 2} | {z }
k1 -puta k2 -puta kl -puta

Permutacija sa ponavljanjem nad skupom S je bilo koja uredjena n-torka obrazovana od elemenata
skupa S.
Dakle, permutacije sa ponavljanjem su permutacije u smislu Definicije 1.1 (uredjene n-torke),
sa tom razlikom da se neki elementi mogu ponavljati.
Napomena 1.2. Neka su dati skupovi A = {1, 1, 2} i B = {1, 1, 1, 2, 2}. U teoriji skupova jasno
je da je A = B = {1, 2}. Ovde, u kombinatorici skupovi A i B se razlikuju: skup A ima 3 elementa
od kojih se jedan ponavlja 2 puta a drugi jedan put, dok skup B ima 5 elemenata i prvi se ponavlja
3, a drugi 2 puta. Primer ovakve situacije imamo ako, na primer, govorimo o dve kutije A i B
koje sadrže bele (oznčene sa 1) i crvene (označene sa 2) kuglice. Dakle pojam skupa u kome se
elementi ponavljaju u kombinatorici je legitiman pojam.
Ipak, i dalje je skup od n elemenata (bez obzira da li se oni ponavljaju ili ne) neuredjena
struktura za razliku od uredjene n-torke. Na primer, {1, 1, 1, 2, 2} = {1, 2, 1, 2, 1}, ali (1, 1, 1, 2, 2) 6=
(1, 2, 1, 2, 1).
Pre nego što predjemo na prebrojavanje permutacija sa ponavljanjem, pogledajmo još jedan
primer.
Primer 1.13. Napisati sve permutacije od elemenata 1222. Koliko ima takvih permutacija?
Uočiti na koji način prebrojavamo ove permutacije i odgovoriti koliko ima permutacija od ele-
menata 1234555.
Tražene permutacije su:
1222 2122 2212 2221.
Jasno je da ima 4 permutacije. Ako ne bismo ispisivali sve permutacije do rezultata dolazimo
sledećim razmišljanjem: Ako bi svaka dvojka bila različita, recimo u drugoj boji, imali bismo 4
različita elementa, recimo 121 22 23 i prema tome 4! permutacija. Ali s obzirom da su te dvojke
iste, permutacija 121 22 23 je jednaka sa svakom permutacijom koja ima dvojke na drugom, trecem
i četvrtom mestu (na primer sa 123 21 22 ), a takvih ima 3! permutacija. Dakle od ukupnih 4!, po
4!
3! se stapaju u jednu i konačno, imamo 3! = 4 permutacije sa ponavljanjem tri dvojke.
U slučaju elemenata 1234555, imamo 7 elemenata i 7! permutacija ako bi se petice razlikovale.
Pošto imamo 3 petice koje se ne razlikuju svaki raspored tih petica na 7 mesta ponavlja se 3! puta.
7!
Konačno imamo = 7 · 6 · 5 · 4 = 840 permutacije od elemenata 1234555. 2
3!
U opštem slučaju,
1.2. VARIJACIJE 7

Teorema 1.3. Broj svih permutacija od n elemenata medju kojima ima k jednakih, u oznaci
Pk (n) je:
n!
Pk (n) = .
k!
Ovaj rezultat se jednostavno proširuje na permutacije iz Definicije 1.3.
Teorema 1.4. Neka su skup S, n, i k1 · · · kl kao u Definiciji 1.3 i označimo sa Pk1 ,k2 ··· ,kl (n) broj
permutacija sa ponavljanjem nad skupom S. Tada je:
n!
Pk1 ,k2 ··· ,kl (n) = .
k1 !k2 ! · · · kl !
Primer 1.14. Odrediti broj svih permutacija elemenata 0, 0, 1, 1, 0, 0, 1.
Odgovor: Ukupno imamo n = 7 elemenata, elemenat x1 = 0 ponavlja se k1 = 4 puta, a
elemenat x2 = 1 se ponavlja k2 = 3 puta. Prema tome, na osnovu Teoreme 1.4 imamo da broj
7!
svih permutacija iznosi = 35. 2
4! · 3!
Permutacije sa ponavljanjem uredjuju se leksikografski na isti način kao i permutacije bez
ponavljanja.

1.2 Varijacije
Definicija 1.4. Neka je S = {a1 , a2 , ..., an } i neka je k ∈ N, k ≤ n. Varijacija klase k od
n elemenata je svaka uredjena k-torka različitih elemenata iz S. Broj varijacija klase k od n
elemenata označvamo sa Vnk .
Odmah ćemo definisati i varijacije sa ponavljanjem
Definicija 1.5. Neka je S = {a1 , a2 , ..., an } i neka je k ∈ N. Varijacija sa ponavljanjem klase
k od n elemenata je svaka uredjena k-torka elemenata iz S. Broj varijacija sa ponavljanjem
klase k od n elemenata označvamo sa Vnk
Kao i kod permutacija prilikom pisanja varijacija izostavljamo zagrade i zareze.
Napomena 1.3. a) Varijacije n-te klase od n-elemenata su permutacije od n elemenata.
b) Primetimo da kod varijacija k-te klase od n elemenata obavezno mora biti k ≤ n jer je
nemoguće formirati (n+1)-torku od različitih elemenata skupa sa n elemenata. Bar dva elemenata
moraju biti jednaki. Kod varijacija sa ponavljanjem tog ograničenja nema i k ∈ N može biti veći
broj od broja elemenata n.
Primer 1.15. (a) U Primeru 1.3 b) radili smo sa varijacijama klase 3 od 4 elemenata i prebro-
javanjem utvrdili njihov broj: V43 = 4 · 3 · 2 = 24.
(b) U Primeru 1.3 a) sreli smo se sa varijacijama sa ponavljanjem klase 2 od 5 elemenata i
videli da je V52 = 52 = 25. Takodje, u Primeru 1.3 c) sreli smo varijacije sa ponavljanjem klase 4
od 2 elementa, a u Primeru 1.2 varijacije sa ponavljanjem klase 3 od 3 elementa.
Objasnimo malo bliže kako smo prebrojali ove varijacije.

(a) Slično kao kod permutacija prvo smo fiksirali element na prvom mestu. To je moguće učiniti
na 4 načina, recimo da smo izabrali a. Zatim fiskiramo element na drugoj poziciji i s obzirom
da smo ”potrošili“ jedan element na drugu poziciju možemo staviti jedan od preostala 3. Znači,
moguće su sledeće situacije ab , ac ili ad , gde označava prazno mesto, treću poziciju gde treba
dopisati jedan od preostala 2 elementa. Tako dobijamo 3 · 2 = 6 varijacija koje počinju sa slovom
a: abc, abd, acb, acd, adb i adc. Na isti način se dobija po 6 varijacija koje počnju sa slovima b, c
i d. Dakle, kraće, razmišljali smo ovako: na prvo mesto možemo da stavimo jedan od 4 elementa,
zatim na drugo jedan od preostala 3 i na kraju jedan od preostala 2, dakle imamo 4 · 3 · 2 varijacija.
8 CHAPTER 1. KOMBINATORIKA

(b) Kada smo formirali varijacije sa ponavljanjem klase 2 od 5 elemenata u Primeru 1.3 a)
prvo smo fiksirali element a, a potom na drugo mesto dopisali jedan od 5 elemenata: aa, ab, ac,
ad ili ae. Stavljajući na prvo mesto redom svaki od 5 elemenata i dopisujući mu jedan od 5 dobili
smo 5 · 5 = 52 varijacija sa ponavljanjem. Dakle, pri izboru elementa za prvo mesto imali smo 5
mogućnosti, a pošto se elementi smeju ponavljati, isto toliko mogućnosti (5) smo imali pri isboru
elementa za druu poziciju.
Primetimo i sledece: da smo hteli da formiramo varijacije bez ponavljanja klase 2 od 5 eleme-
nata, pri izboru elementa za drugu poziciju imali bismo samo 4 mogućnosti i konačno bismo imali
5 · 4 = 20 varijacije. Zaista ako sa spiska u Primeru 1.3 a) izbacimo varijacije kod kojih se elementi
ponavljaju aa, bb, cc, dd i ee ostaće nam tačno 20 varijacija. 2

Primer 1.16. (a) Napisati sve varijacije klase 2 i 3 nad elemenata a, b, c, d. Prebrojati ih. Koliko
ima varijacija klase 3 od 7 elemenata?
(b) Koristeći se Primerima 1.2 i 1.3 odgovori koliko ima varijacije sa ponavljanjem: (i) klase
3 od 3 elementa, (ii) klase 4 od 2 elemenata. Koliko ima varijacija sa ponavljanjem klase 3 od 5
elemenata, a koliko ima varijacija sa ponavljanjem klase 5 od 3 elementa?

Rešavanje problema u ovom primeru ostavlja se čitaocu za vežbu. Dalje prelazimo na formu-
laciju i dokaz opših tvrdjenja.

Teorema 1.5. Neka n, k ∈ N. Tada:

(a)
n!
Vnk = n · (n − 1) · · · (n − (k − 1)) = , k ≤ n. (1.4)
(n − k)!
(b)
Vnk = nk .

Napomenimo još da se varijacije leksikografski uredjuju na isti način kao i permutacije.

1.3 Kombinacije
Definicija 1.6. Neka je S = {a1 , ..., an }. Kombinacija klase k (k ≤ n) od n elemenata skupa
S je bilo koji podskup skupa S koji sadrži k elemenata, odnosno bilo koja neuredjena k-torka
elemenata skupa S. U buduće cemo kombinacije pisati tako što ćemo izostavljati pisanje zagrada
{, } i zareza.

Napomena 1.4. Primetimo da su kombinacije klase k od n elemenata varijacije klase k od n

koje se smatraju jednakim ako su sastavljane od istih elemenata, tj. ne vodi se računa o njihovom
poretku.

Primer 1.17. Neka je S = {1, 2, 3}. Sve varijacije klase 2 ovih elemenata su: 12, 13, 21, 23, 31,
32. Jasno je da su kao podskupovi, varijacije 12 i 21, 13 i 31 kao i 23 i 32 jednaki odnosno da ima
tri dvočlana podskupa od 3 elementa: {1, 2}, {1, 3}, {2, 3}, odnosno tri kombinacije klase 2 od 3
elementa koje zapisujemo uzimajući prvu varijaciju u leksikografskom uredjenju za ”predstavnika”
odgovarajućeg skupa: 12, 13 i 23.

Primer 1.18. U primeru 1.4 b) prvi put smo se sreli sa kombinacijama. Ponovo pogledajte taj
primer i uporedite broj nabrojanih kombinacija i varijacija u 1.4 a). Šta primećujete?

Primer 1.19. Koliko ima kombinacija klase 3 od elemenata skupa {a, b, c, d}? Uporediti sa
Primerom 1.3 b).

Odgovor: Znamo da varijacija klase 3 od 4 elementa ima 24 = 4 · 3 · 2 i one su sve nabrojane

u Primeru 1.3 b). Kao podskupovi datog skupa, jednake su one varijacije koje su sastavljene od
istih slova. Kada odaberemo 3 slova od 4 imamo 6 = 3! različitih varijacija sastavljenih od ta tri
1.3. KOMBINACIJE 9

odabrana slova, a sve one se stapaju u jednu kombinaciju. Dakle, imamo 6 različitih varijacija
na 1 kombinaciju i prema tome broj kombinacija klase 3 je 6 puta manji od broja varijacija klase
3. Kako imamo 24 varijacije klase 3 od 4 elementa broj kombinacija klase 3 od 4 elementad je
24
= 4. To su:
6
abc abd acd bcd.
2
Sada smo spremni za opšte tvrdjenje:
Teorema 1.6. Broj kombinacija k-te klase od n elemanata, u oznaci Cnk , je:
 
n
Cnk = (1.5)
k
Napomena 1.5. Ova se teoremanajčešce
 koristi u sledećem obliku: Na koliko načina od n
n
elemenata možemo izabrati k? Na načina.
k
Dokaz. Neka je a1 a2 · · · ak jedna kombinacija klase k elemenata skupa S = {a1 , a2 , · · · , ak }.
Svaka permutacija elemenata a1 , a2 , · · · , ak daje jednu k varijaciju elemenata skupa S. Kako je
broj permutacija k elemenata jednak sa k! imamo da je
Vnk = k! · Cnk .
Prema tome, koristeći poznate formule za broj varijacija (1.4) i binomni koeficijent (1.3) dobijamo
Vk
 
n! n
Cnk = n = = .
k! (n − k)! · k! k
2
Slično se definišu kombinacije sa ponavljanjem i sa njima se do sada nismo susreli.
Definicija 1.7. Neka je S = {a1 , ..., an }. Kombinacija sa ponavljanjem klase k (k ≤ n)
od n elemenata skupa S je bilo koji podskup skupa S koji sadrži k elemenata od kojih se neki
mogu i ponavljati, odnosno bilo koja neuredjena k-torka elemenata skupa S medju kojima može
biti jednakih elemenata.
Napomena 1.6. Kombinacije sa ponavljanjem klase k od n elemenata su varijacije sa ponavl-
janjem klase k od n elemenata koje se smatraju jednakim ako su sastavljane od istih elemenata,
tj. ne vodi se računa o njihovom poretku.
Primer 1.20. Varijacija sa ponavljanjem klase 2 od elemenata skupa S = {1, 2, 3} ima 32 = 9 i
to su:
11 12 13
21 22 23 ,
31 32 33
a kombinacije sa ponavljanjem klase 2 od elemenata skupa S su
11 12 13 22 23 33.
Prebrojavanjem utvrdjujemo da kombinacija sa ponavljanjem klase 2 od 3 elemenata ima 6.
Prebrojavanja kombinacija sa ponavljanjem je malo zahtevnije od prethodnih prebrojavanja,
pa ćemo prvo opisati princip i dati opštu formulu za izračunavanje.
Teorema 1.7. Broj kombinacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata, u oznaci je Cnk , je
 
k k n+k−1
Cn = Cn+k−1 = . (1.6)
k
10 CHAPTER 1. KOMBINATORIKA

Dokaz. Neka je ai1 ai2 · · · aik kombinacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata skupa S =
{a1 , a2 , ..., an }. Toj kombinaciji sa ponavljanjem pridružujemo jednu kombinaciju bez ponavljanja
klase k nad skupom od n + k − 1 elemenata: T = {a1 , a2 , ..., an , an+1 , ...an+k−1 }, gde su dodati
elementi aj , j ∈ {n + 1, n + 2, ..., n + k − 1} različiti medjusobno i različiti od svih elemenata u
skupu S. To je sledeća kombinacija.
ai1 ai2 +1 ai3 +2 · · · aik +k−1 .
Da je ovo zaista kombinacija bez ponavljanja sledi iz činjenice da je ai1 ai2 · · · aik leksikografski
prva medju svim varijacijama od elemenata ai1 , ai2 , ..., aik , odnosno da je i1 ≤ i2 ≤ · · · ≤ ik .
Dakle, broj kombinacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata skupa S = {a1 , a2 , ..., an } jednak
je broju kombinacija bez ponavljanja klase k od n elemenata skupa S = {a1 , a2 , ..., an } (Zašto?
Videti napomenu posle dokaza.) i prema tome (1.6). 2

Napomena 1.7. Tvrdnja da je broj kombinacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata skupa

S = {a1 , a2 , ..., an } jednak broju kombinacija bez ponavljanja klase k od n + k − 1 elemenata
skupa T = {a1 , a2 , ..., an , an+1 , ...an+k−1 } u gornjem dokazu nije eksplicitno dokazana. To sledi iz
činjenice da je u dokazu definisano preslikavanje
G : C S → CT , G : ai1 ai2 · · · aik 7→ ai1 ai2 +1 ai3 +2 · · · aik +k−1 .
gde smo sa C S označili skup svih kombinacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata skupa S,
a sa CT skup svih kombinaciju bez ponavljanja klase k nad skupom od n + k − 1 elemenata T ,
bijekcija. Dokaži.
Primer 1.21. Neka je S = a1 , a2 , a3 . Sve kombinacije klase 2 sa ponavljanjem su
a1 a1 a1 a2 a1 a3 a2 a2 a2 a3 a3 a3 .
Njima odgovarajuće kombinacije klase 2 nad skupom od 3 + 2 − 1 = 4 elementa T = {a1 , a2 , a3 , a4 }
su:
a1 a1+1 a1 a2+1 a1 a3+1 a2 a2+1 a2 a3+1 a3 a3+1 ,
a bijekcija G je data sa:
 
a1 a1 a1 a2 a1 a3 a2 a2 a2 a3 a3 a3
G= .
a1 a2 a1 a3 a1 a4 a2 a3 a2 a4 a3 a4
Kombinacije sa i bez ponavljanja leksikografski se uredjuju na isti način kao i permutacije i
varijacije.

1.4 Binomni obrazac

U prehodnim sekcijama naučili smo da je broj mogućnosti da od 5 objekata izaberemo 2 jednak
sa 52 = 10. Primetimo da je broj načina da izaberemo 2 objekta iz grupe od 5 jednak broju

načina da iz te iste grupe odaberemo 3 (preostala, neodabrana) objekta što potvrdjuje i činjenica
5


3 = 10. Tako je broj mogućnosti da iz grupe od 5 izaberemo 1, 2, 3, 4 ili 5 objekata čini simetričan
niz
1 5 10 10 5 1.
Ako uzmemo grupu od 1, 2, 3, 4 ili 6 dobićemo zanimljivu šemu poznatu pod imenom Paskalov
trougao :
1
1 1
1 2 1
1 3 3 1 .
1 4 6 4 1
1 5 10 10 5 1
1 6 15 20 15 6 1
1.5. ZADACI 11

Ako uzmemo grupu od n objekata i biramo iz nje 1, 2, 3, ..., (n − 1), n objekata, broj načina da
to izvedemo poredjaće se u niz:
       
n n n n
1 n ··· ··· ··· n 1.
2 k n−k n−2

Da je ovo simetričan niz posledica je opšteg, logičnog tvrdjenja da je broj načina da se od n

objekata izabere k jednak broju načina da se od n objekata izabere n − k. Primetite da je ova
logičnost drugi dokaz za tvrdjenje c) iz Teoreme 1.1.

Teorema 1.8. Za svaki prirodan broj n važi jednakost:

n            
n
X n k n−k n n 0 n n−1 1 n n−2 2 n n−l l n 0 n
(x+y) = x y = x y + x y + x y +· · ·+ x y +· · ·+ x y ,
k 0 1 2 l n
k=0
 
n
gde su binomni koeficijenti definisani sa (1.3).
k
Dokaz. 1. način: matematička indukcija.
2. način: kombinatorni 2

Primer 1.22. Tako je na primer:

     
2 2 2 0 2 1 1 2 0 2
(x + y) = x y + x y + x y = x2 + 2xy + y 2 .
0 1 1

i      
2 2 2
2 0 2 1 1 n 0 2
(x − y) = (x + (−y) ) x (−y) + x (−y) + x y = x2 − 2xy + y 2 .
0 1 0
što su dobro poznate formule za kvadrat binoma i razlike. Takodje,
       
3 3 0 3 2 1 3 1 2 3 0 3
(x + y)3 = x y + x y + x y + x y = x3 + 3x2 y + 3xy 2 + y 3 .
0 1 2 3

i
       
3 3 3 3 0 3 2 1 3 1 2 3 0
(x−y) = (x+(−y)) = x (−y) + x (−y) + x (−y) + x (−y)3 = x3 −3x2 y+3xy 2 +y 3 .
0 1 2 3

Koristeći Paskalov trougao možemo brzo izračunati

(x + y)6 = x6 + 6x5 y + 15x4 y 2 + 20x3 y 3 + 15x2 y 4 + 6xy 5 + y 6 .

1.5 Zadaci
Zadatak 1.1. 429 krug Da bi se stiglo
20! 102! n! (n − 1)!
Zadatak 1.2. Skratiti razlomke: a) , b) , c) , d) .
18! 100! (n − 1)! (n − 3)!
Zadatak 1.3. Napisati sve permutacije od: a) cifara 1, 2, 3, 4; b) slova a, b, c, d; c) reči P ERA.

Zadatak 1.4. Napisati sve permutacije od cifara 3, 4, 5, 6, 7, koje imaju 6 na prvom mestu, a 4
na drugom.

Zadatak 1.5. Koliko permutacija od cifara 1, 2, 3, ..., 8 počinje sa: a) 5, b) 123, c) 8642 ?
12 CHAPTER 1. KOMBINATORIKA

Zadatak 1.6. Koliko elemenata sadrži skup ako broj svih permutacija od njegovih elemenata: a)
nije veı́ od 1000, b) nije manji od 500, c) jednak je 120.

Zadatak 1.7. Dat je skup S = {0, 1, 2, 3, 4, 5} Koliko se različitih šestocifrenih brojeva može
formirati od elemenata skupa S ali tako da se u njima cifre ne ponavljaju? Koliko je od toga
parnih brojeva?

Zadatak 1.8. (i) U koliko različitih permutacija od elemenata 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 se 2, 4, 5, 6

nalaze jedan pored drugog:
a) u nekom zadatom poretku b) u proizvoljnom poretku?

(ii) U koliko različitih permutacija od n elemenata, stoji m elemenata (m < n) jedan pored
drugog
a) u nekom zadatom poretku b) u proizvoljnom poretku?

Zadatak 1.9. Pokazati da je relacija ≺ u skupu svih permutacija relacija poretka.

Zadatak 1.10. Odrediti 57. permutaciju elemenata 1, 2, 3, 4, 5.

Zadatak 1.11. Odrediti koja je permutacija po redu reč DIZAJN ER.

Zadatak 1.12. Četiri bele kuglice, numerisane sa 1, 2, 3, 4 i tri crvene kuglice, numerisane sa
5, 6, 7 treba poredjati tako da različito obojene kuglice stoje naizmenično. Na koliko je načina to
moguće učiniti?

Zadatak 1.13. Napisati sve permutacije od elemenata 1, 2, 3, 3.

Zadatak 1.14. Koliko ima petocifrenih brojeva koji se sastoje od cifara 3, 3, 5, 7, 7?

Zadatak 1.15. Koliko ima sedmocifrenih brojeva sastavljenih od cifara 0, 0, 0, 0, 1, 2, 3?

Zadatak 1.16. Odrediti 15. permutaciju elemenata 1112222.

Zadatak 1.17. Odrediti koja je po redu permutacija reč M AT EM AT IKA.

Zadatak 1.18. Broj permutacija od n + 2 elemenata 56 puta je veći od broja permutacija od n

elemenata. Izračunati n.

Zadatak 1.19. Na koliko načina se mogu izabrati četiri osobe, na četiri različite funkcije od devet
kandidata?

Zadatak 1.20. Odelenje broji 35 uěnika. Oni su medjusobno razmenili fotografije. Koliko je
fotografija razmenjeno?

Zadatak 1.21. Odrediti broj trocifrenih brojeva kod kojih su sve cifre različite.

Zadatak 1.22. Odrediti broj svih trocifrenih brojeva sastavljenih od cifara 0, 2, 4, 6, 9. Koliko je
medju njima parnih brojeva?

Zadatak 1.23. Dat je skup S = {2, 4, 5, 8}. (a) Koliko ima varijacija klase 3 od elemenata skupa
S? (b) Koja je po redu varijacija 482? (c) Kako glasi 20. varijacija?

Zadatak 1.24. Koja je po redu varijacija GRB medju varijacijama bez ponavljanja klase tri od
30 slova azbuke?

Zadatak 1.25. Koja je po redu varijacija DET E medju varijacijama sa ponavljanjem klase 4 od
30 slova azbuke?

Zadatak 1.26. Koliko se petocifrenih brojeva može formirati od cifara 0, 1? Koja je po redu
varijacija 10011?
1.5. ZADACI 13

Zadatak 1.27. Napisati sve tročlane podskupove skupa {a, b, c, d, e, f }. Koliko ih ima?
Zadatak 1.28. Koliko kombinacija treće klase, bez ponavljanja, od elemenata 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8
ne sadrži elemente 3, 5, 7?
Zadatak 1.29. Od 16 kandidata koji imaju iste uslove za prijem u redni odnos potrebno je
izabrati dva. Na koliko načina je to moguće učiniti?
Zadatak 1.30. Iz špila od 52 karte treba izvući 4 karte. Na koliko rezličitih načina je moguće
izvršiti izbor?
Zadatak 1.31. Na šahovskom turniru ušetvuje 12 takmičara. Svaki od njih treba da odigra sa
svima ostalima po jednu partiju. Koliko će se partija odigrati na turniru?
Zadatak 1.32. Neka je S skup od 9 tačaka u prostoru, od kojih nikoje tri nisu na jednoj pravoji
nikoje četiri nisu u jednoj ravni. Odrediti koliko je (i) trouglova, (ii) pravih, (iii) tetraedara
odredjeno elementima skupa S.
Zadatak 1.33. U odelenju ima 12 dečaka i 15 devojčica. Na koliko načina se može izabrati 4
učenika da predstavljaju razred na školskom kvizu? Na koliko načina je to moguće učiniti ako se
traži da 2 učenika budu deǎci a 2 devojčice?
Zadatak 1.34. Iz kutije sa 13 kuglica, od kojih je 6 crvenih, 3 bele i 4 žute, treba izabrati 7
kuglica i to: 3 crvene 2 bele i 2 žute. Na koliko načina je to moguće učiniti?
Zadatak 1.35. Odrediti 125. kombinaciju klase 4 od prvih 10 slova azbuke.
Zadatak 1.36. Napisati sve kombinacije sa ponavljanjem druge klase od elemenata a, b, c, d.
Zadatak 1.37. Odrediti ukupan broj kombinacija četvrte klase, sa ponavljanjem, od elemenata
a, b, c, d, e.
Zadatak 1.38. Koliki je broj kombinacija treće klase, sa ponavljanjem, od elemenata 1, 2, 3, 4, 5,
koje ne počinju sa 1 i sa 2.
Zadatak 1.39. Koristeći binomnu formulu izračunati:
√
a) (x + y)5 b) (a − b)4 c) (a + 2)6

Zadatak 1.40. Odrediti koeficijent uz član a7 b8 u razvoju binoma (a + b)15

Zadatak
1.41.
Koristeći
binomnu formulu dokazati da je:
a) n0
+ n1
+ · · · + nn =
2n
b) n0 − n1 · · · + (−1)n nn = 0
Zadatak 1.42. Dokazati Teoremu 1.8.
Zadatak 1.43. Dokazati tvrdjenje dato u Napomeni 1.7.
Zadatak 1.44. Na koliko načina se 20 jabuka može podeliti na četvoro dece ali tako da svako od
njih dobije bar jednu jabuku?
Zadatak 1.45. Na koliko načina se kutija sa 20 cigareta može podeliti izmedju 4 pušaǎ? (Moguće
je da neko ne dobije ni jednu cigaretu)
Zadatak 1.46. Koliko ima dijagonala konveksan n-tougao?
Zadatak 1.47. U sobi ima 6 svetiljki. Na koliko načina je moguće osvetliti sobu? Pretpostavlja
se da svaka svetiljka može i ne mora da gori.
Zadatak 1.48. Iz grupe od 7 muškaraca i 4 žene treba odabrati 6 osoba tako da medju njma
bude bar 2 žene. Na koliko se načina to može učiniti?
14 CHAPTER 1. KOMBINATORIKA

Zadatak 1.49. Iz kompleta od 52 karte izvučeno je 10 karata. U koliko slučajeva se medju

izvučenim kartama nalazi:
a) tačno jedna dama,
b) tačno dve dame,
c) bar jedna dama,
d) bar dve dame.
Zadatak 1.50. Na koliko načina se može u osam četvorokrevetnih soba razmestiti 32 čoveka?
(Svi gosti i sve sobe su ravnopravne)

Zadatak 1.51. Pravougaonik je presečen sa dva skupa pravih paralelnih njegovim stranicama.
Svaki skup se sastoji od po 10 pravih. Koliko se na ovaj način dobija pravougaonika? (5 poena)
Chapter 2

Verovatnoća

Verovatnoća je oblast matematike koja se bavi izučavanjem eksperimenata čiji se ishod ne može
sa sigurnoču predvideti. Obično se pod pojmom eksperiment podrazumeva naučni ogled t.j. ispi-
tivanje neke pojave pod odredjenim uslovima, ali se taj pojam u teoriji verovatnoće proširuje na
pojave kao što su izvlačenje kuglice, bacanje kockice, polaganje ispita i slično.
Krenućemo od primera.
Primer 2.1. (i) Kolika je verovatnoća da iz špila od 32 karte izvučemo ”keca”? Kolika je
verovatnoća da bude izvučeno srce?
(ii) Kolika je verovatnoća da pri bacanju 2 kockice za igru padne zbir manji od 5?
(iii) Kolika je verovatnoća da student položi ispit iz matematike?

2.1 Prostor elementarnih dogadjaja

Definicija 2.1. Skup svih mogućih ishoda nekog eksperimenta naziva se prostor elementarnih
dogadjaja i označava se sa Ω. Elementi skupa Ω nazivaju se elementarni dogadjaji

Slučajan dogadjaj je bilo koji podskup A skupa Ω. Skup Ω naziva se siguran dogadjaj, a ∅
se naziva nemoguć dogadjaj.

Neka je F skup svih dogadjaja, odnosno F ⊂ P(Ω), gde je P(Ω) partitivni skup skupa Ω. Tada
je uredjen par (Ω, F) prostor dogadjaja ako važi sledeće:
1.) Ω ∈ F
2.) Ako A ∈ F onda A ∈ F
3.) Ako Ai ∈ F, i ∈ {1, 2, ...k}, onda i ∪ni=1 Ai ∈ F, gde je ∪ni=1 Ai = A1 ∪ A2 ∪ · · · ∪ Ak .
U Primeru 2.1 (i) svaka karta predstavlja moguć ishod eksperimenta i prostor elementarnih
dogadjaja ima 32 elementa:

Ω = {7♠, 8♠, 9♠, 10♠, J♠, D♠, K♠, A♠,

7♦, 8♦, 9♦, 10♦, J♦, D♦, K♦, A♦,
7♥, 8♥, 9♥, 10♥, J♥, D♥, K♥, A♥,
7♣, 8♣, 9♣, 10♣, J♣, D♣, K♣, A♣}.

Slučajan dogadjaj A: ”izvučen je ’kec’” je podskup od 4 elementa gde se nalaze sva 4 ”keca”
iz špila: kec pik, kec karo, kec srce i kec mak, odnosno A = {A♠, A♦, A♥, A♣}.
Dogadjaj S: ”izvučeno je srce” ima 13 elemenata, to su sva srca u špilu, odnosno, S =
{7♥, 8♥, 9♥, 10♥, J♥, D♥, K♥, A♥}.

15
16 CHAPTER 2. VEROVATNOĆA

U Primeru 2.1 (ii) ima 36 elementarnih dogadjaja: ako označimo sa ωi,j , dogadjaj koji se desi
kada na prvoj kocki padne broj i, a na drugoj broj j onda je Ω = {ωi,j ; i, j ∈ {1, 2, 3, 4, 5, 6}}.
Slučajan dogadjaj A: ”pao je zbir manji od 5” je podskup od Ω i dat je sa A = {ω1,1 , ω1,2 , ω2,1 , ω1,3 , ω3,1 }.
Najčešće elementaran dogadjaj koji se desi kada na prvoj kocki padne broj i, a na drugoj broj j
označavamo kao uredjen par (i, j) i tada je

Ω = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (1, 4), (1, 5), (1, 6), (2, 1), (2, 2), (2, 3), (2, 4), (2, 5), (2, 6),
(3, 1), (3, 2), (3, 3), (3, 4), (3, 5), (3, 6), (4, 1), (4, 2), (4, 3), (4, 4), (4, 5), (4, 6),
(5, 1), (5, 2), (5, 3), (5, 4), (5, 5), (5, 6), (6, 1), (6, 2), (6, 3), (6, 4), (6, 5), (6, 6)}

i
A = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)}.

Definicija 2.2. Dogadjaj A = Ω \ A je suprotan dogadjaj dogadjaja A. Dogadjaj A povlači

dogadjaj B ako A ⊂ B.
Zbir (ili unija) dogadjaja A i B, u oznaci A + B (ili A ∪ B) je dogadjaj koji se realizuje
ako se realizovao bar jedan od dogadjaja, A ili B.
Presek dogadjaja A i B, u oznaci AB (ili A ∩ B) je dogadjaj koji se ostvaruje kada su se
realizovala oba dogadjaja: i A i B. Ako je AB = ∅ dogadjaji A i B su disjunktni ili isključivi.
Razlika dogadjaja A i B, u oznaci A\B je dogadjaj koji se ostvaruje kada se realizuje dogadjaj
A a dogadjaj B se ne realizuje.

Primer 2.2. Eksperiment se sastoji u bacanju jedne kocke za igru. Neka su dati slučajni dogadjaji:
A -pao je paran broj, B -pao je neparan broj, C -pao je broj manji od 5. Odrediti: A, A ∪ C,
A ∪ C, AC, A ∪ B, AB.

Pre svega primetimo da je prostor elementarnih dogadjaja Ω = {1, 2, 3, 4, 5, 6}. Kako je A =

{2, 4, 6}, B = {1, 3, 5} i C = {1, 2, 3, 4} imamo: A = B, A ∪ C = {1, 2, 3, 4, 6}, A ∪ C = {5},
C = {2, 4} A ∪ B = Ω, AB = ∅.

2.2 Verovatnoća. Definicija i osnovne osobine

Definicija 2.3. Neka je (Ω, F) prostor dogadjaja. Verovatnoća na (Ω, F) je funkcija P : F →
[0, 1] za koju važi
1.) (normiranost) P (Ω) = 1.
2.) (aditivnost) Neka A, B ∈ F. Ako A ∩ B = ∅ onda P (A ∪ B) = P (A) + P (B). Za svaku
konačnu (ili prebrojivu) familiju dogadjaja {Ai ∈ F, i ∈ I}, (I ⊂ N) koji su medjusobno disjunktni,
t.j. Ai ∩ Aj = ∅ važi:
[ X
Ai = Ai
i∈I i∈I

Iz definicije slede osnovne osobine:

Teorema 2.1. Neka su A i B slučajni dogadjaji. Tada

(i) P (∅) = 0

(ii) P (A) = 1 − P (A)

(iii) Ako je A ⊂ B, onda je P (A) ≤ P (B) i P (A \ B) = P (A) − P (B)

(iv) Za proizvoljne slučajne dogadjaje važi

P (A ∪ B) = P (A) + P (B) − P (AB).

2.3. USLOVNA VEROVATNOĆA I NEZAVISNOST DOGADJAJA 17

Klasična definicija verovatnoće. Neka je Ω = {ω1 , ..., ωn } konačan skup elementarnih

dogadjaja i neka su svi elementarni dogadjaji jednako verovatni, odnosno
1
P (ω1 ) = P (ω2 ) = · · · = P (ωn ) = .
n
Tada je verovatnoća dogadjaja A = {ωi1 , ..., ωim } data sa:
m
P (A) = ,
n
odnosno “broj povoljnih” (m elemenata koji su u A) podeljen sa “brojem mogućih” dogadjaja (iz
Ω).
Primer 2.3. Posmatrajmo ponovo Primer 2.1. Kod izvlačenja karata iz špila od 32 karte,
4
verovatnoća da izvučemo “keca” je 32 = 18 , dok je verovatnoća da izvučemo srce 32
8
= 14 . Kod
bacanja dve kocke verovatnoća “da padne zbir manji od 5“, s obzirom da je broj povoljnih ishoda
6
6 ({(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)}), je 36 = 16 .
Primer 2.4. U grupi od 36 studenata ima dva puta više momaka nego devojaka. Verovatnoća da
slučajnim izborom izaberemo devojku je 12 1
36 = 3 .

Geometrijska verovatnoća Neka je prostor elementarnih dogadjaja skup Ω koji je podskup

prave, ravni ili prostora sa konačnom dužinom, površinom ili zapreminom koju ćemo označtiti sa
m(Ω), i dogadjaj A ⊂ Ω sa svojom dužinom, površinom ili zapreminom, m(A). Tada verovatnoća
da slučajno izabrana tačka iz skupa Ω pripada i skupu A je
m(A)
P (A) = .
m(Ω)
Primer 2.5. Slučajno se bira jedna tačka na težišnoj duži AA1 trougla ABC. Ako je T težište
tog trougla, odrediti verovatnoću da izabrana tačka pripada:
a) duži AT1 , b) duži T A1 .
2 1
Odgovor: a) , b) .
3 3
Bernulijeva šema Neka se u svakom od n nezavisnih eksperimenata dogadjaj A realizuje sa
verovatnoćom p. Tada je verovatnoća da se A realizuje tačno k puta (k ≤ n) jednaka
 
n k
P (Sn = k) = p (1 − p)n−k .
k
Primer 2.6. Neka se eksperiment sastoji od bacanja novčića 8 puta. Ako se zna da je novčvić
neispravan i da pismo pada sa verovatnoćom 32 , kolika je verovatnoća
a) da je palo pismo tačno 5 puta, b) da je pala glava izmedju 3 i 7 puta.
5
Odgovor: a) 85 ( 23 )5 ( 13 )3 = 56 238 , b) 84 ( 31 )4 ( 23 )4 + 85 ( 13 )5 ( 32 )3 + 86 ( 13 )3 ( 23 )5 .

Statistička definicija (seminarski rad)

2.3 Uslovna verovatnoća i nezavisnost dogadjaja

Primer 2.7. Kolika je verovatnoća da je prilikom bacanja kocke za igru pao broj 4, ako se zna da
je pao paran broj.
Jasno je da je tražena verovatnoća 31 jer je četvorka jedan od 3 parna broja. U teoriji
verovatnoće ovakva situacija, kada se traži verovatnoća jednog dogadjaja pod uslovom da se real-
izovao neki drugi dogadjaj naziva se uslovna verovatnoća.
18 CHAPTER 2. VEROVATNOĆA

Definicija 2.4. Neka su A i B dogadjaji. Verovatnoća dogadjaja B pod uslovom da se realizovao

dogadjaj A naziva se uslovna verovatnoá i označava se sa P (B|A) i definiše se sa

P (AB)
P (B|A) = . (2.1)
P (A)
Pogledajmo kako ”radi” ova definicija na gornjem primeru: označimo dogadjaje: A -pao je
paran broj, B -pao je broj 4. U zadatku se traži uslovna verovatnoća P (B|A). Po definiciji
imamo:
1
P (AB) 1
P (B|A) = = 63 = .
P (A) 6
3
Definicija 2.5. Dogadjaj B ne zavisi od dogadjaja A i ako važi

P (B|A) = P (B).

Ako P (B|A) 6= P (B) dogadjaj B zavisi od dogadjaja A

U gornjem primeru dogadjaj B zavisi od A jer P (B) = 61 6= 13 = P (B|A), a i logično, ako znamo
da smo izvukli paran broj onda je verovatnoća da smo izvukli četvorku veća nego u slučaju kada
tu informaciju nemamo. Opisno, dva dogadjaja su nezavisna, ako realizacija jednog dogadjaja
ne utiče na realizaciju drugog dogadjaja. Primetimo da ako je B nezavisan od A onda prema
P (AB)
Definicijama 2.4 i 2.5 imamo da je P (B) = P (B|A) = odnosno:
P (A)

P (AB) = P (A) · P (B), (2.2)

kao i:
P (AB) P (A) · P (B)
P (A|B) = = = P (A),
P (B) P (A)
odnosno, dogadjaj A ne zavisi od dogadjaja B.
Primer 2.8. Pri bacanju kockice posmatramo tri dogadjaja.
A -pao je paran broj.
B -pao je neparan broj.
C -pao je broj manji od 3.
1 1 1
Kako je P (A) = P (B) = , P (C) = , P (AB) = 0, P (AC) = P (BC) = dobijamo:
2 3 6
P (A)P (B) 6= P (AB) implicira da su dogadjaji A i B zavisni.
P (A)P (C) = P (AC) i P (B)P (C) = P (AC) sledi da su dogadjaji A i C, kao i B i C
nezavisni.
Primer 2.9. Izvlačimo jednu kartu iz špila od 52 karte. Da li su nezavisni dogadjaji:
A -izvučen je “kec”,
B -izvučeno je srce.
1
Imamo da je P (A) = 13 i P (B) = 41 . Verovatnoća dogadjaja AB - “pao je kec srce“ je
1
P (AB) = 52 i prema tome P (A)P (B) = P (AB) i dogadjaji su nezavisni.

Primetimo i sledeće: ako nam informacija o tome da se desio jedan dogadjaj ne utiče na
realizaciju drugog dogadjaja to znači da su oni nezavisni. U Primeru 2.8 vidimo da ako se realizovao
dogadjaj A i pao je paran broj, realizacija dogadjaja B je nemoguća. A i B su zavisni, desio se
A, pa znamo da nije B. Sa druge strane je realizacija dogadjaja C i dalje moguća i nezavisna od
toga da li se desio A ili ne jer P (C|A) = 31 = P (C).
U drugom primeru, ako znamo da je izvučen ”kec”, nemamo nikakvu informaciju o tome da
li je to srce. Verovatnoća da je taj kec srce je 41 jednaka kao i da je bilo koja karta srce 13
52 , t.j.
2.4. FORMULA TOTALNE VEROVATNOĆE 19

P (B|A) = P (B).

Formulu za uslovnu verovatnoću (2.1) možemo zapisati na sledeći način

P (AB) = P (A)P (B|A), (2.3)

i koristiti je za izračunavanje preseka dva dogadjaja.

Primer 2.10. Prema evidenciji, posle 5 godina prosečne upotrebe vozila Mitsubishi Lanser deo
D1 se zamenjuje u 25% slučajeva, a ako je zamenjen deo D1 onda se deo D2 zamenjuje u 80%
slučajeva. Ako znamo da je na vozilu Pere Petrovića zamenjen deo D1 kolika je verovatnoća da
su na tom vozilu zamenjena oba dela?
25 1 80
Prema uslovima zadatka imamo P (D1 ) = 100 = 4 = 0, 25, P (D2 |D1 ) = 100 = 45 0.8, a tražimo
P (D1 D2 ). Po 2.3 imamo da je

1 4 1
P (D1 D2 ) = P (D1 )P (D2 |D1 ) = · = .
4 5 5

2.4 Formula totalne verovatnoće

Definicija 2.6. Familija dogadjaja Ai ∈ Ω, i ∈ {1, 2, ..., n} za koje važi
1.) medjusobno su disjunktni (t.j. Ai ∩ Aj = ∅, za sve i, j ∈ A),
2.) njihova unija je siguran dogadjaj Ω (t.j. ∪ni=1 Ai = Ω)
čini potpun sistem dogadjaja.
Neka je D ⊂ Ω slučan dogadjaj. Tada je

P (D) = P (A1 )P (D|A1 ) + P (A1 )P (D|A1 ) + · · · + P (An )P (D|An ) (2.4)

formula totalne verovatnoce.

Ako je P (D) > 0, i Ai , i ∈ {1, 2, ...n} čine potpun sistem dogadjaja, onda važi Bajesova
formula:

P (Am )P (D|Am )
P (Am |D) = . (2.5)
P (D)

Primer 2.11. Date su tri kutije. U prvoj se nalaze tri bele i jedna crna kuglica, u drugoj četiri
bele i dve crne, a u trećoj dve bele i dve crne kuglce. Slučajno biramo kutiju i iz nje izvlačimo
kuglicu za koju konstatujemo da je bela. Kolika je verovatnoća da izvučena bela kuglica potiče iz
prva kutije?

Označimo sa Ai dogadjaj da je birana kuglica iz i-te kutije. Sa B označavamo dogadjaj da je

izvučena bela kuglica. Zadatak traži da se odredi P (A1 |B).
Prema uslovima zadatka lako se vidi da je P (A1 ) = 31 , P (B|A1 ) = 34 , a prema formuli totalne
verovatnoće imamo da je

3 1 4 1 2 1
P (B) = P (B|A1 )P (A1 ) + P (B|A2 )P (A2 ) + P (B|A3 )P (A3 ) = · + · + · .
4 3 6 3 4 3
Bajesova formula daje:
1 3
P (A1 ) · P (B|A1 ) 3 · 4 9
P (A1 |B) = = 1 2 1 = .
P (B) 4 + 9 + 6
23
20 CHAPTER 2. VEROVATNOĆA

2.5 Zadaci
Zadatak 2.1. Navesti skup elementarnih ishoda za sledeće eksperimente: a) bacanje jednog
novčica, b) bacanje jednog zlatnog i jednog srebrnog novčića, c) bacanje jednog zlatnog, jednog
srebrnog i jednog bronzanog novčića, d) bacanje kockice za igru i jednog novčica, e) bacanje dva
puta kockice za igru, f) izvlačenje jedne kuglice iz kutije u kojoj se nalaze 3 bele, 4 crvene i 2
plave kuglice, g) izvlačenje dve kuglice iz kutije u kojoj se nalaze 3 bele, 4 crvene i 2 plave kuglice
(izvlačimo ih jednu po jednu), h) izvlačenje dve kuglice odjednom iz kutije u kojoj se nalaze 3 bele,
4 crvene i 2 plave kuglice, i) registrovanje ispravnosti jedne sijalice, j) registrovanje ispravnosti tri
sijalice.
Zadatak 2.2. Eksperiment se sastoji u bacanju kocke sve dok ne padne šestica. Definisati prostor
elementarnih dogadjaja koji odgovara ovom eksperimentu.
Zadatak 2.3. Neka se eksperiment sastoji u istovremenom bacanju kocke i novčića. Ako je A
dogadjaj: ”na kocki je pao paran broj”, a B dogadjaj: ”na novčiću je palo pismo”, odrediti
dogadjaje A i B kao i A ∪ B, A ∩ B, A i A \ B. Odredi verovatnoću dogadjaja A.
Zadatak 2.4. U kutiji se nalazi 8 crvenih i 6 plavih kuglica. Izvlačimo nasumice dve kuglice.
a) Šta je prostor elementarnih dogadjaja?
b) Kolika je verovatnoća: (i) da će izvučene kuglice biti različite boje? (ii) da će obe kuglice
biti crvene? (iii) da će obe kuglice biti plave?
c) Koji je od ovih dogadjaja najverovatniji?
Zadatak 2.5. a) Bacamo odjednom 4 kocke za igru. Kolika je verovatnoća da na svim kockama
padne isti broj? b) Kolika je verovatnoća da se dobije ”ručni” JAMB?
Zadatak 2.6. Dete ima četiri pločice sa kojima se igra i na kojima pišu brojevi 2,3,5,6. Kolika je
verovatnoća da u igri, slučajnim rasporedom pločica dete dobije:
(i) broj deljiv sa 4, (ii) broj deljiv sa 2?
Zadatak 2.7. U kutiji se nalaze 2 bele i četiri crne kuglice. Iz kutije su jedna za drugom izvučene
sve kuglice. Kolika je verovatnoća da je poslednja izvučena kuglica crna?
Zadatak 2.8. Kolika je verovatnoća da pri bacanju dve kocke jedna kocka pokaže broj deljiv sa
3 ili sa 4?
Zadatak 2.9. Polazeći od formule za uniju dva proizvoljna dogadjaja dokazati formulu za uniju
tri proizvoljna dogadjaja:

P (A ∪ B ∪ C) = P (A) + P (B) + P (C) − P (A ∩ B) − P (A ∩ C) − P (B ∩ C) + P (A ∩ B ∩ C).

Zadatak 2.10. Bacamo dinar tri puta. Neka je dogadjaj A pojavljivanje samo jednog pisma,
dogadjaj B pojavljivanje najmanje jednog grba i dogadjaj C pojavljivanje prvi put pisma, a zatim
dva puta grba. Izračunati P (A ∪ B ∪ C).
Zadatak 2.11. Student zna 85 od 100 pitanja. Na ispitu izvlači 3 pitanja. Kolika je verovatnoća
da student a) zna sva tri pitanja, b) ne zna ni jedno pitanje, c) zna bar dva pitanja?
Zadatak 2.12. Iz špila od 32 karte izvlačimo dve odjednom. Kolika je verovatnoća da ć emo
izvući kralja i keca ili karte boje pik i tref, ili obe karte karo?
Zadatak 2.13. Iz kompleta od 52 karte izvučeno je 10 karata. Kolika je verovatnoća da je medju
njima a) tačno jedna dama, b) tačno dve dame, c) bar jedna dama, d) bar dve dame.
Zadatak 2.14. Ispit iz predmeta Matematika 2 sastoji se iz dva kolokvijuma. Verovatnoća da će
Milicapoložiti bar jedan kolokvijum je 0.5, da položi oba kolokvijuma je 0.1 i verovatnoća da položi
prvi kolokvijum je 0.25. Izračunati verovatnoće dogadjaja: A -Milica će položiti drugi kolokvijum.
B -Milica će položiti samo drugi kolokvijum. C -Milica će položiti tačno jedan kolokvijum. D
-Milica neće položiti ni jedan kolokvijum.
2.5. ZADACI 21

Zadatak 2.15. U jednoj grupi od 40 studenata, 12 učenika nosi naočare, 8 piše levom rukom, a
6 učenika ima obe te osobine. Slučajno se proziva jedan student koji ustaje, konstatuje se da li
nosi naočare i da li piše levom rukom.
a) Odrediti verovatnoće dogadjaja A- učenik nosi naočare, i B- uěcnik pisše levom rukom, a
zatim i dogadjaja da taj učenik nosi naočare i piše levom rukom.
b) Pretpostavimo da je ustao jedan učenik koji nosi naočare. Kolika je verovatnoća da taj
učenik piše levom rukom?
c) Da li su dogadjaji A i B nezavisni?

Zadatak 2.16. U kutiji se nalazi 10 kuglica- 7 belih i 3 crne. Izvlače se bez vraćanja dve kuglice
jedna za drugom.Kolika je verovatnoća da:
a) druga izvučena kuglica bude crna,
b) druga izvučena kuglica bude crna, ako je prva izvučena bela.
Zadatak 2.17. Iz špila od 52 karte izvlačise 5 karata. Neka A označava dogadjaj da su bar tri
izvučene karte tref, a B da su svih 5 karata tref. Izračunati P (B|A).

Zadatak 2.18. Na stolu se nalaze tri jednake kutije. U prvoj kutijise nalazi a belih i b crnih
kuglica, u drugoj c belih i d crnih, a u trećoj su samo bele kuglice. Iz jedne od kutija se vadi jedna
kuglica. Naći verovatnoću da je ona bela.
Zadatak 2.19. U prodavnici se prodaju televizori iz dveju fabrika. Od toga fabrika F1 dostavlja
70% a fabrika F2 dostavlja 30% od ukupne prodaje. Standardu proizvodnje odgovara 98%
proizvodnje iz fabrike F1 i 95% proizvodnje fabrike F2 .
a) Odrediti verovatnoću da slučajno izabran televizor u prodavnici odgovara standardu.
b) Odrediti verovatnoću da je taj slučajno odabrani televizor iz fabrike F1 .
Zadatak 2.20. Radnik ide svaki dan na posao autobusom, tremvajem ili biciklom. U 50%
slučajeva se opredeljuje za autobus, u 20% slučajeva za tramvaj i 30% za bicikl. Verovatnoća da
će zbog kašnjenja autobusa zakasniti na posao je 0.05, u slučaju izbora tramvaja ta verovatnoća
je 0.1, a biciklom kasni sa verovatnoćom 0.01.
(a) Izrčunati verovatnoću sa kojom radnik kasni na posao.
(b) Ako je radnik zakasnio na posao kolika je verovatnoća da je išao biciklom?
22 CHAPTER 2. VEROVATNOĆA
Bibliography

[1] Jovan D. Kečkić, Matematika sa zbirkom zadataka za IV razred gimnazije, Nauka, Beograd,
1993.
[2] Aleksandar Petojević, Matematika, Učiteljski fakultet, Sombor, 2005.
[3] Andrea Tepavčevic i Zorana Lužanin, Matematičke metode u taksonomiji, Prirodno-
matematički fakultet, Departman za matematiku i informatiku, Novi Sad, 2006.
[4] Ž. Ivanović, S. Ognjanović, Matematika, Zbirka zadataka i testova za IV razred gimnazija i
tehničkih škola, Krug, Beograd, 2010.
[5] Vene T. Bogoslavov, Zbirka rešenih zadataka iz algebre I, Zavod za užbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1986.

23