BUDŽET REPUBLIKE SRBIJE

SADRŽAJ:

UVOD.........................................................................................................................................................3
1. POJAM BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE............................................................................................4
2.STRUKTURA I OKVIR ZAKONA BUDŽETA.....................................................................................6
3.PROCES PRIPREME BUDŽETA...........................................................................................................7
3.1.DIREKTNI I INDIREKTNI BUDŽETSKI KORISNICI..................................................................9
4.TREZOR................................................................................................................................................10
4.1.KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA......................................................................................10
5.POSTUPAK USVAJANJA ZAVRŠNOG RAČUNA BUDŽETA.........................................................11
6.ZAKLJUČAK........................................................................................................................................12
LITERATURA:.........................................................................................................................................14

UVOD
2
Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim drzavama je budžet, a u
nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teorij i postoje brojne definicije budžeta, jer se radi o
kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomocu koje država ostvaruje mnoge ekonomske,
finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je
budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i
rashodi drzave.

Potrebe javnih rashoda se predviðaju u budžetu, po pravilu, pojedinaèno i prema nameni. Javni
prihodi, odnosno sredstva, predviđaju se po izvorima, a utvrđuje se i visina do koje treba da se
prikupe. Svaka država, kao pravno lice,može imati samo jedan budžet, i zato budžet mora da
bude jedini i iskljuèivi akt finansiranja javnih potreba. Kasnije je preovladalo mišljenje da
formalno budžetsko jedinstvo nije potrebno,i da država može voditi zdravu finansijsku politiku
ako svi njeni prihodi čine jednu nedeljivu celinu, i ako se iz tih prihoda podmiruju sve državne
potrebe. U ovakvim uslovima, budžet savremene države je jedinstven, i na taj naèin se postiže
dobar uvid u ukupne javne prihode i rashode budžeta, što omoguæava i efikasnu kontrolu
njegovog izvršenja. Upravo se ovakvim načelom vodi i fiskalna politika Republike Srbije.U
novije vreme, pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom
planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila koherentna osnova i za
budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku. U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne
organizacije. Minimum je dva (državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna
jedinica, pokrajina, region, srez itd). I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj svih budžeta
određen je raspodelom nadležnosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona.

Termin budžet vodi poreklo od starofrancuske reči bougette, čije značenje u prevodu glasi: mala
kožna torba. U prenesenom značenju prevod ovog pojma bi predstavljao kožnu torbu, koju
otvara ministar finansija, iznoseći pred parlament predlog prihoda i rashoda države. Budžet je po
nekoj opštoj definiciji jednogodišnji zakon kojim se predviđaju, prethodno odobravaju i
prethodno raspoređuju svi državni prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini.

Moderno državno uređenje zahteva jasno definisan položaj budžeta u pravnom poretku jedne
zemlje. U mnogim ustavima je uneto definisanje budžeta. Budžet predstavlja instrument kojim
seiskazuju prihodi i raspoređuju sredstva - rashodi za finansiranje, ustavom utvrđenih funkcija i
zakonom utvrđenih obaveza. U našem sistemu budžet je pravni akt, između ostalog i zato što se
njegovo donošenje odvija po proceduri predviđenoj i za druge zakone. Ono što je za budžet
svojstveno jeste da postoje rokovi za pripremu i njegovo usvajanje. Za ove procedure odgovorno
je ministarstvo nadležno za poslove finansija. Često se prilikom usvajanja budžeta usvajaju I
zakoni koji su u tesnoj vezi sa budžetom. To su najčešće zakoni koji definišu izvore prihoda
budžeta.

1. POJAM BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE

3
Budžet kao sistematski prikaz (šema) prihoda i rashoda neke države donosi se za
određeno plansko razdoblje, najčešće za jednu budžetsku godinu. To je pravni akt koji
donosi najviše zakonodavno telo u državi (parlament,skupština) u kome se za godinu dana
detaljno predviđaju svi javni prihodi i rashodi, a zatim se prikazuju i namenski raspoređuju po
tačno i unapred utvrđenoj budžetskoj strukturi. Budžet kao finansijska institucija
obezbeđuje nesmetano funkcionisanje države.

Budžet Republike Srbije predstavlja dokument koji se donosi u obliku zakona u kome se
planiraju prihodi i primanja i rashodi i izdaci države tokom jedne kalendarske godine.U idealnom
slučaju prihodi i rashodi bi se trebali naći u ravnoteži, tačnije , da država troši samo onoliko
koliko zaradi. To je u praksi teško ostvarivo , pa mahom nailazimo na budžet u deficitu -
rashodi su veći od primanja ili budžet u suficitu – kada budžet ima veće prihode od rashoda.

Kada su troškovi veći od zarada država se mora zadužiti kako bi uspela da pokrije sve planirane
troškove. Država se zadužuje na tržištu kapitala, pozajmljujući novac od međunarodnih
finansijskih institucija ( Svetska banka, Evropska investiciona banka, poslovne banke drugih
država isl. ). Država takođe može emitovati hartije od vrednosti koje su u mogućnosti da kupe
kako pravna, tako i fizička lica, domaća i strana. Na ovaj način se država zadužuje i kod svojih
građana.

Budžet je na prvom mestu politički instrument preko koga Vlada Republike Srbije realizuje
svoje planove.

Budžet Republike Srbije se više puta reafirmisao tj. menjao. Početkom 2002. godine usvojen je
Zakon o budžetskom sistemu Srbije.1 Zakon o budžetkom sistemu predstavlja jedan od
najznačajnijih propisa kojim je uređena oblast javnih finansija. Za pravno uređenje finansiranja
javnih potreba, Republika Srbija je u okviru reforme sistema i politike javnih finansija izvršila
izmene i dopune u budžetskom sistemu.2 Na osnovu njega doneti su su brojni podzakonski akti
koji materiju budžetskog sistema u punoj meri zaokružuju. Među ovim podzakonskim aktima
posebno treba napomenuti usvajanje Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom
planu za budžetski sistem.

Nova varijata zakona, koji je na snazi, uradjena je sredinom 2009. godine, sa izmenama koje su
učinjene krajem 2010. godine.

Budžetski sistem u Republici Srbiji čine:

 Budžet Republike
1
Zakon o budžetskom sistemu Sbije, Službeni glasnik RS br.9/02.i87/02.
2
Službeni glasnik RS br.54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, ispravka 108/13 i142/14

4
  Budžet autonomne pokrajine
 Budžet grada Beograda
 Budžet gradova ( u Srbiji postoji 23 grada)
 Budžet opština (u Srbiji postoji 150 opština)
 Finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ( postoje 3 organizacije
i to su: Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za
zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba za zaspošljavanje).

Integritet budžetskog sistema Republike Srbije se obezbedjuje:

 Zajedničkom pravnom osnovom

 Jedinstevenom budžetskom klasifikacijom
 Upotrebom jedinstvene budžetske dokumentacije za izradu nacrta budžeta i finansijskih
planova
 Jedinstvenim sistemom budžetskog računovodstva
 Jedinstvenim kriterijumima za budžetsku kontrolu i reviziju
 Prenosom statističkih podataka sa jednog nivoa budžeta na drugi
 Principima na kojima se zasniva budžetski postupak.

Zakon o budžetskom sistemu predstavlja jedan od najznačajnijih reformskih propisa kojim

se na novi način uređuje oblast javnih finansija u Srbiji. Zakonom o budžetu Republike Srbije
uređuje se planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike i budžeta teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave. Zakonom o budžetu, takođe, se uređuje i izdavanje garancije
Republike, lokalnim vlastima i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja itd.

Zakon o budžetskom sistemu jedinstveno uredjuje planiranje, pripremu, donosenje i izvršenje

budžeta Republike i budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, takodje i
uredjuje zaduzenje i izdavanje garancija Republike, lokalnih vlasti i organizacija obveznog
socijalnog osiguranja kao i budžetsko računovodstvo i izveštavanje.

Zakon o budžetskom sistemu uveo je novine i u kategorijalni aparat. Neke od kategorija sasvim
su nove kao što su:

 Trezor
 Fiskalni okvir
 Direktni i inderektni korisnici budžetskih sredstava, kvota i drugo…

2.STRUKTURA I OKVIR ZAKONA BUDŽETA

5
Budžetski sistem Srbije uredjen je Zakonom o budžetskom sistemu. Budžetski sistem je
detaljnije razradjen nizom podzakonskih akata kojima se uredjuje klasifikacija prihoda i rashoda
i dr.

Zakon o budžetskom sistemu definiše sve faze budžetskog postupka:

 Izradu budžeta (planiranje i priprema)

 Donošenje budžeta
 Izvršenje budžeta
 Budžetsku kontrolu i reviziju

Osim toga Zakon o budžetskom sistemu definiše:

 Proceduru zaduživanja, izdavanja garancija i upravljanje javnim dugom

 Budžetsko računovodstvo i klasifikacije prihoda i rashoda (ekonomsku, funconalnu,
organitacionu i dr.) i izveštavanje
 Uvodi nove institucije kao što je Trezor
 Precizno definiše ulogu direktnih i indirektnih korisnika u budžetskom sistemu

Zakon o budžetskom sistemu i podzakonski akti obezbedjuju celovitost i konzistentnost

budžetskog sistema Srbije. Zakon propisuje budžetsku proceduru koja se primenjuje se na sve
elemente budžetskog sistema Srbije, koji čine: budžet Republike Srbije, budžet AP, budžete
lokalnih zajednica, budžet Grada Beograda i drugih gradova, budžete opština i finansijske
planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Zakon o budžetu se sastoji iz:

Opšteg dela čiji su najvažniji elementi:

 agregatni prihodi i rashodi
 deficit i izvori za njegovo finansiranje
 plan zaduživanja i otplate glavnice direktnog i indirektnog duga
 stanje i struktura ukupnog direktnog i indirektnog duga

Posebnog dela u kome su po direktnim budžetskim korisnicima prikazani:

 prihodi: iz budžeta i sopstveni prihodi (ako postoje)
 rashodi po ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji i budžetski fondovi (ako postoje)

Programskog dela budžeta u kome je deo budžetskih rashoda iskazan prema

programskoj klasifikaciji, u okviru koje su programi i projekti grupisani prema strateškim
oblastima, glavnim programima i konkretnim programima, projektima kao i zadacima i

6
 aktivnostima. Troškovi svakog programa i projekta su iskazani po ekonomskoj
klasifikaciji.

Prema predlogu novog Zakona o budžetskom sistemu predvidja se da će opšti i posebi deo
budžeta sadržati podatke ne samo za godinu na koju se odnosi budžet nego i za dve naredne
godine.

3.PROCES PRIPREME BUDŽETA

Efikasno korišćenje ograničenih javnih resursa u velikoj meri zavisi od kvaliteta budžetskog
procesa.

 Godišnja ciklus započinje ocenom postignutog u prethodnom periodu. Vrši se analiza

postignutih ciljeva, potrošnje o sprovedenih mera uz razmatranje novih mera koej bi
poboljšale sprovođenje politike u slučaju nepotpunog ostvarenja utvrđenih ciljeva.

 Drugi korak je analiza postojećeg stanja u oblasti za koju je zadužen budžetski

korisnik.Neophodno je uspostaviti vezu između planiranja I budžetiranja, zbog čega
budžetski korisnici pripremaju svoje trogodišnje finansijske planove. U istim navode
planirane aktivnosti I finansijska sredstva za njihovu realizaciju.

 U ovoj fazi korisnici budžeta mogu da predlože relokaciju planiranih sredstava u

postojećoj programskoj strukturi a u skladu sa nacrtom srednjoročnih planova. Na ovaj
način se odstranjuju neadekvatne ili neefikasne programske aktivnosti i projekti. Ovo se
dostavlja ministarstvu finansija u okviru procedure za utvrđivanje prioritetnih oblasti
finansiranja.

 Sledeći korak je procena realnosti planiranih projekata. Utvrđuju se limiti, donošenjem

Fiskalne strategije, a na osnovu predloga za prioritetne oblasti finansiranja budžetskog
korinika i raspoloživih sredstava. Ovako se određuje ukupan iznos sredstava na
raspolaganju za svakog budžetskog korisnika za svaku od naredne tri godine.

 Na osnovu Instrukcije za pripremu budžeta , budžetski korisnici usklađuju svoj

finansijski plan sa utvrđenim limitima i dostavljaju ga u obliku predloga ministarstvu
finansija.

7
 Nakon pregovora budžetskih korisnika I Ministarstva finansija priprema se Nacrt zakona
o budžetu , koji se dostavlja Vladi na razmatranje i usvajanje.

 Po usvajanju Vlada predlog zakona o budžetu prosleđuje Narodnoj skupštini na

razmatranj i konačno usvajanje. Narodni poslanici imaju pravo da donose amandmane na
predlog budžeta i na taj način utiču na raspodelu novca i svrhu njegovog trošenja.
Narodna skupština usvaja budžet 15. Decembra tekuće godine i on se primenjuje od 1.
Januara naredne godine.

Slika1. Raspodela budžeta

Izvor: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/2018/Gradjanski vodic kroz budzet 20

3.1.DIREKTNI I INDIREKTNI BUDŽETSKI KORISNICI

8
Direktni budžetski korisnici su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno lokalnih vlasti
Indirektni budžetski korisnici su ustanove osnovane od strane Republike, odnosno lokalnih
vlasti, koje se finansiraju iz budžeta preko direktnih korisnika i nad kojima osnivač ima
upravljačku kontrolu. Direktni bužetski korisnici su npr ministartsvo prosvete ili unutrašnjih
poslova, indirektni su škole, fakulteti, policijske stanice itd.

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja imaju poseban status i na tretiraju se ni kao

direktan ni kao indirektan budžetski korisnik.

Slika2. Budžetski korisnici po sektorima

Izvor: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/2018/Gradjanski vodic kroz budzet 20

4.TREZOR

9
Jednu od velikih novina u Zakonu o budžetskom sistemu predstavlja uvodjenje institucije
trezora, kako na nivou Republike, tako i na nivou lokalnih vlasti. Trezor predstavlja
organizacionu jedinicu u sastavu ministarstva finansija, odnosno lokalnog organa nadležnog za
finansije. U Republici Srbiji je u sastavu Ministarstva finansija, osnovana Uprava za trezor.

Svaki trezor ima svoj konsolidovani račun na kojem svi korisnici sredstava odgovarajućeg
budžeta drže svoja sredstva dobijena iz budžeta ili ostvarena kao „sopstveni prihod“. Svaki
korisnik budžetskih sredstava ima sopstveni podračun, tako da je obezbedjena evidencija o tome
kome koliko sredstava pripadaju. Konsolidovani račun trezor Republike i lokalnih vlasti, sa svim
podračunima u okviru konsolidovanog računa vodi se u Narodnoj banci Srbije.

Trezor je ključni element u izvršenju budžeta. Budžet kao računsko-pravni akt, kao plan prihoda
i rashoda države projektovan za odredjen period, najčešće godinu dana, ne bi mogao pravilno da
se izvršava bez postojanja institucije kao što je trezor.

Reč trezor potice od latinske reči i ima brojna značenja, najpre, označava riznicu, blago,kasu,
bančin pretinac, odnosno sef. Trezor označava i zatvoreno specijalno osigurano mesto koje služi
za čuvanje različitih vrednosti poput novca, plamenitih metala, i drugih dragocenosti. Trezor je
naziv i za državne i druge javne blagajne. U zemljama u tranziciji, ukuljučujući i Srbiju, trezor
predstavalja jedan od sektora u sastavu ministarstva finansija, mada je u nekim državama trezor
nezavisan od ministarstva finansija.

4.1.KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA

Konsolidovani račun trezora predstavlja jedan ili više računa na koje uplaćuju javni prihodi, na
kojima se uplaćena sredstva drže i sa kojih se vrši plaćanje budžetskih rashoda.

Konsolidovani račun trezora Republike i lokalnih vlasti nalazi se kod NBS i obuhvata i račune
organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

U okviru konsolidovanog računa svaki budžetski korisnik (direktni i indirektni) ima svoj
podračun.

U okviru podračuna odvojena evidencija se vodi za budžetska sredstva i za sopstvene prihode

budžetskog korisnika.

5.POSTUPAK USVAJANJA ZAVRŠNOG RAČUNA BUDŽETA

10
Postupak izrade i usvajanje završnog računa budžeta je precizno regulisan Zakonom o
budžetskom sistemu.

Osnovne faze izrade završnog računa su:

 indirektni korisnici podnose ZR direktnim korisnicima (28. februar)

 direktni korisnici i fondovi socijalnog osiguranja podnose konsolidovane ZR Upravi za
trezor (31. mart)
 Ministarstvo finansija dostavlja Vladi nacrt Zakona o ZR računu budžeta i završnom
računu fondova socijalnog osiguranja (15. jun)
 Vlada dostavlja Skupštini predlog zakona o ZR budžeta i odluke o ZR fondova
socijalnog osiguranja (15. jul)
 Ministarstvo dostavlja konsolidovani bilans Republike Vladi, a Vlada ga prosledjuje
Skupštini (30. septembar)

Zakon o budžetskom sistemu precizno definiše sadržaj završnog računa (bilans prihoda i
rashoda, bilans stanja, zaduživanje i dr.). Uz završni račun Vlada treba da dostavi Skupštini i
izveštaj eksterne revizije. Slična procedura je propisana i za lokalne organe vlasti.

Novi zakon o budžetskom sistemu uvodi obavezu Ministarstva finansija da najmanje dva puta
godišnje dostavlja Vladi izveštaje o izvršenju budžeta i i izvršenju planova fondova socijalnog
osiguranja. Metodološku osnovu za budžetsko računovodstvo, uključujući i izveštaje o izvršenju
budžeta predstavlja GFS, koja je detaljnnij razradjene podtakonskim aktima Ministarstva
finansija.

Zakon o budžestkom sistemu predvidja više nivoa kontrole:

 Internu kontrolu u okviru direktnih i indirektnih budžetkih korisnika

 Internu reviziju u okviru direknih budžestkih korisnika
 Budžetsku inspekciju u okviru Ministarstva finansija, AP i lokalne samouprave
 Centralnu jedinicu za kontrolu i reviziju u Ministartvu finansija (propisuje metodlogiju,
vrši obuku, daje mišlenja)
 Eksternu reviziju koju sprovodi Državna revizorska institucija, koja je nezavisna od
Vlade i neporedno odgovara Skupštini

6.ZAKLJUČAK

11
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od
1.178 milijardi dinara I ukupni rashodi od 1.207 milijardi dinara. Ukupni rashodi će biti veći za
28.4 milijardi dinara dinara od prihoda što predstavlja 0.6 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Slika 3. Rashodi RS

Izvor: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/2018/Gradjanski vodic kroz budzet 20

Prioritet ostaje dalje unapređenje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu
aktivnost i zapošljavanje i istovremeno obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza I smanjenje
sive ekonomije.

12
 Slika4. Prihodi RS

Izvor: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/2018/Gradjanski vodic kroz budzet 20

Ciljevi ovogodišnjeg nacrta budžeta je jačanje stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora,

otklanjanje prepreka privrednom rastu i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku
reformi javnih preduzeća kao i podizanju ukupne efikasnosti javnog sektora. Posebno je
značajno održavanje postignute makroekonomske stabilnosti I nastavak primene mera fiskalne
konsolidacije kao I dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u započeto u 2016. godini , kako
ističe minister finansija Dušan Vujović.

13
 LITERATURA:

1. Đurović ,Todorović, J. Đorđević, M. (2010) Javne finansije, Ekonomski fakultet, Niš.

2. Zakon o budžetskom sistemu Sbije, Službeni glasnik RS br. 9/02. i 87/02.
3. Grgić,R.(2010),Menadžment javnih finansija, Panevropski Univerzitet Aperion, Beograd.
4. Prof. Dr Milorad Bejatović,(2010), Finansije i finansijsko pravo, Novi Sad
5. Prof. Dr D. ĐorĎević,(2005), Javne finansije Fiskalna ekonomija i menadžment javnog
sektora, Novi Sad
6. http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/2018/Gradjanski vodic kroz budzet 20

14