ПРЕДМЕТ: САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА:

АНАЛИЗА ПИСАЊА ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА

Meнтoр: Студeнт:

Проф. Момчило Павловић Богољуб Стојановић 326/18

У Београду, 2021. године

 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................3
1. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (Јануар) ........................................................4
2. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (фебруар) ......................................................6
3. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (март)............................................................8
4. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (април) ........................................................ 10
5. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (мај) ............................................................ 10
6. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК - (јун, јул, август, септембар, октобар,
новембар, децембар) ................................................................................. 11
6.1. ОПШТИНСКИ ПОСЛОВИ ЈУН ....................................................... 11
6.2. ОКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА ...................................................................... 11
6.3. ПОТЕРА.......................................................................................... 11
6.4. МИКРОСКОПИЧАР У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ ........................... 12
6.5. ЕНГЛЕСКИ СУДСКИ И ПОЛИЦИЈСКИ ПОСЛОВИ ........................ 12
6.6. ЛОНДОНСКА ЕГЗЕКУТИВНА ПОЛИЦИЈА .................................... 13
6.7. КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТОНИЦИ ............................ 13
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................. 15
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................... 16

2
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

УВОД

Пoлициjски глaсник ,,нeдeљник кojи je излaзиo у Бeoгрaду oд 9. aвгустa 1897. дo

25. дeцeмбрa 1904. Oд трeћeг издaњa носио је назив ,,Стручни чaсoпис зa свe пoлициjскe
aктивнoсти“, a 1901. гoдинe прoмeниo je нaзив у „Стручни чaсoпис зa бeзбeднoсну
пoлициjу и упрaву пoлициjских oпштинских влaсти “.

1905. гoдинe назив чaсoписa je биo „Службeни чaсoпис Mинистaрствa унутрaшњих

пoслoвa“ и тaдa je дoбиo нoву нумeрaциjу. Oбнoвљeн je нaкoн Првoг свeтскoг рaтa и
њeгoвo oбjaвљивaњe je пoнoвo зaпoчeлo 1920. гoдинe. Oдбoр Mинистaрствa унутрaшњих
пoслoвa биo je влaсник oвoг пoзнaтoг чaсoписa, a Нaум Димитриjeвић урeдник. Првo
издaњe чaсoписa истaклo je њeгoв циљ: „стручни чaсoпис зa свe пoлициjскe, oпштинскe и
држaвнe aктивнoсти“.

Пoрeд стручних члaнaкa o криминoлoгиjи и прaвoсуђу, oвaj чaсoпис je сaдржao

дoдaткe из прaвoсуднe прaксe, рaзличитe прeдлoгe, нajaвe, звaничнa сaoпштeњa,
пoтeрницe, чaк и литeрaрнe дoдaткe и сличнo. Истaкнути људи тoг врeмeнa били су
сaрaдници: Рaдoje Дoмaнoвиcћ, Joвaн Скeрлић, Бoрисaв Стaнкoвић, Jaнкo Вeсeлинoвић,
Симo Maтaвуљ, др Mилaн Joвaнoвић - Бaтут. Чaсoпис je сaдржaвao 250 прeвeдeних
члaнaкa 80 стрaних aутoрa.

3
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

1. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (Јануар)

У првом издању Полицијског гласника за 1901. годину, главна вест била је та да је

преминуо Мика Кр. Ђорђевић, бивши министар полиције, правде, иностраних дела,... У
новинама су такође приказане одређене чињенице о крвним траговима. Пошавши од шта
је битнo иследнику (инсектoру) да пронађе трагове и уједно разоткрије преступника
кривичног дела. Приказано је и убиство 10 особа које је извршио Раја Марић. Табеларно је
приказан број кривичних дела у Београду, лица која су на потерници.

Слика број 1. Табеларни приказ криминалитета у Београду (јул – децембар)

На насловној страни приказан је рад начелника 4. класе нишког округа Андра М.

Петровић, а затим следи наставак о крвним траговима, који настају приликом извршења
кривичних дела убистава, тешких пљачки, у поменутом делу акцент је на догађаје и начин
помоћу кога су инспектори дошли до учиниоца кривичног дела, једно од тих је дело које
ћете видети у даљем тексту. Колико вреде крвни трагови, који се чак нађу и на телу
убијенога, доказује један случај, који је познат међу аустријским криминалистима због
многих и интересантних тешкоћа (под именом „Крумпендорфшко убиство“). Нађени леш
био је покривен многобројним мрљама, и као што се то обично дешава, тим крвним
мрљама није придават велики значај, пошто је „потпуно природно, да је леш крвав, кад
има много рана.“

Тек доцније, после обдукције, приметило се, да кошуља убијенога (за време
убиства убијени није имао на себи капут) има на леђима чудну крвну мрљу, која је
изгледала као да је утиснута. Разним посматрањима и комбинацијама дошло се до
закључка: да је та мрљи могла постати само тако, што је убилац вршећи своје недело
клекнуо на своју жртву, при чему је колено морао спустити најпре на неко крваво место, а

4
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021
за тим га метнути на леђа убијенога. Та крвна мрља на леђима тако је јасно показивала
мустру штофа да се могло очекивати, да ће се по томе познати панталоне. Тако је и било.
На име кад су много доцније ухватили једног сумњивог дерана, нашло се да су његове
испране панталоне идентичне с оним крвавим отиском на кошуљи убијенога и то је било
тако поуздано, да је то био главни моменат у доказу кривице.

У наставку часописа можемо видети и начин скидања крвних мрља тј. изузимања
трагова крви, говори се о томе како се штите од временских услова, може се закључити да
се техника није у многоме променила сем што је напредовала у виду прибора за
изузимање. Што се потерница тиче издате су против починиоца углавном за кривична
дела крађе. Број починиоца кривичних дела је 18.

У трећем издању следи наставак о изузимању крвних трагова, можемо прочитати о

томе како се изузимају трагови крви са зида, земље и металних површина. Такође следи и
прича о траговима крви које је починиоц кривичног дела покушао да уклони.

Из полицијског албума приказана је слика Петра Стевчића, званог „Шебек“, из

Ниша, који је починио много кривичних дела, између осталог и тешке крађе.

Слика број 2. - Фотографија нишког криминалца познатог као „Шебек“

У овом броју што се потере тиче има разних кривичних дела отмица, крађа, утаја, убиство.

5
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

2. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (фебруар)

На насловници новина објављено је да је преминуо краљ Милан

Карађорђевић. Тог дана постављен је и нови министар полиције г. Никола Стефановић, до
тада председник Главне контроле.

Затим следи даљи текст о крвним траговима, и како се изузимају трагови са

одеће. Можемо видети и у поменутом случају из новина. Тако сам ја имао једном под
истрагом једног сељака, који је, као што се видело, своје веома крвљу умрљане хаљине
најбрижљивије и најлукавије очистио - али на ципеле био заборавио. Ове су биле на име
услед старости, чешћег влажења и невиксовања постале црвено-смеће, бакарасте, те
многобројне крвне мрље на извесном одстојању нису могле видети. Њему није падало на
ум, да изује ципеле и тачно их осмотри, а гледајући их озго на подлози једнаке боје он их
није видео, те их је тако оставио. Ако су pубље, одело и т. д. прани, пре свега пада у очи
баш та околност, да су прани, и први нам је задатак да испитамо за што је то чињено. У
таквим случајевима важна је та околност, да ли је прање вршено хладном или врућом
водом. Крв, на име свежа, лако се вади из материја, кад се употреби хладна вода. Узмемо
ли вруће или вреле воде, крв се упије на дотичној подлози и више ју је мучно испрати.
Жене то много боље знају од људи, пошто често морају менструалну крв испирати из
рубља. Према томе жене неће ни у другим случајевима лако пасти у ту грешку, да крвне
мрље испирају врелом водом, докле ће мушки, мислећи да ће боље урадити, учинити
употребу од вреле воде. Крвне мрље, које се на такав начин чисте, готово увек ће се
видети, иако не на оном месту, на ком су биле раније, а оно у околини места на оном делу
материје, на коме је крв испрана, у облику обруча.

Велики значај депринело је у хапшење Јосифа Турине, варалице која која је

преварила људе широм Европе. Српска полиција је пронашла нове трагове у овом случају,
и омогућила хапшење поменуте варалице. У овом броју што се потере тиче има разних
кривичних дела отмица, крађа, утаја, убиство, и доста потера за особама које су побегле,
да не би издржавале казну затвора.

У наредном броју следи наставак о крвним траговима говори случају

убиства научника старије животне доби, затим следи текст чувању крвних трагова. О томе
се говори кроз пример: Код једног осумњиченог човека нађена је цепна марама, на којој
као да је било крвних мрља (марама је била плава, те се мрље нису могле видети). Тај
човек је изјавио, да марама није његова, но да му је дао један непознати, који је вероватно
био учинилац. Иследник, коме је осумњичени доведен, дође на ту луду мисао, да мараму
даде једном жандарму с налогом, да је показује у околини свету, и распитује се, да ли не
би знали, чија је то марама. Жандарм је сад стом марамом и сумњивим мрљама јурио
неколико дана, показивао их у свакој кући, у свакој крчми и износио пред очи свакоме,

6
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021
кога год сретне, па се враћао с одговором, да мараму нико не познаје. Али како су
изгледале мрље! У место ранијих, сјајних кора, биле су још само бедне мрље крви, која се
у мараму упила. Па онда, колико је ту човек могао бити поуздан, да ли су се те мрље
могле сматрати као крвне мрље? Није ли могао бити оправдан приговор, да су те мрље
постале тек доцније од крви из жардармова носа, услед повреде на руци, коју он можда
није приметио. Што се потере тиче издате су такође за убиства и крађе.

7
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

3. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (март)

У броју следи наставак о крвним траговима, говори се о томе како избећи

грешке тужиоца ис предходног броја. Из полицијског албума следи занимљива прича о
жени и мушкарцима који су вршили крађе и разне преваре.

Слика број 3. Стеван (лево) и Радош (десно)

Слика број 4. Милица Беловуковић

8
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021
У наредном броју из месева марта, говори се о Алфонсу Бертилону, човеку који је
веома значајан за криминалистику. Био је француски полицијски службеник и
биометричар познат као пионир кориштења антрополошких техника антропометрије
(касније познатих и као "бертијонажа") као система идентификације људи.
Антропометрија се сматра првим научним системом који су полиције користиле у сврху
идентификације и стварања картотека криминалаца, те се Бертиллон због тога сматра
једним од пионира форензике. Бертиллонов је систем, међутим, постао мање познат од
много поузданијег и шире примјењивог система дактилоскопије или отисака прстију.
Бертилон је такође познат и као изумитељ полицијске фотографије, односно снимања
криминалаца из неколико перспектива у сврху њихове идентификације.

Слика број 5. Алфонс Бертилон, приказ полицијске фотографије

9
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

4. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (април)

Чланак говори о Бертилоновој техници у практичној примени, једна је
антропометријски опис. У коме се врши мерење човековог тела, ту спада мерење висине
стаса, мерење дужине раширених руку, мерење бустула, мерење дужине главе. Што се
потера тиче и даље је најчешће кривично дело крађa и највише се врши потрага а тим
лицима.

У другом издању следи наставак о Бертилоновој практичној примени, мерење

ширине главе, мерење ширине јагодица, мерење дужине десног уха, мерење средњег прста
леве руке, мерење малог прста леве руке, мерење леве ноге. Што се потера тиче и даље је
најчешће кривично дело крађa и највише се врши потрага а тим лицима.

5. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (мај)

У почетном броју за месец мај говори се о Бертилоновој техници у практичној
примени, једна је антропологијски опис. У коме се врше описи косе (боја и облик косе),
чело, обрве, очни капци, око, нос. У току месеца издате су потернице за преко 50 особа, од
тога већина је за дело крађе, и убиства.

Слика број 6. Приказ носа и његових карактеристика при мерењу

10
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

6. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК - (јун, јул, август, септембар,

октобар, новембар, децембар)

6.1. ОПШТИНСКИ ПОСЛОВИ ЈУН

На питање једног општинског писара, да ли свештеници имају птава на новчану

награду, за заклетве општинских одморника и служитеља, одговорено му је:
По решењу Архијерејског Сабора од 1891 године Срб. 19 свештеници имају права
да траже награду за заклетву и одборника и служитеља општинских, само што тим
решењем није одређена количина за награде, већ се свештеници, према истом решењу,
могу задовољити оноликом наградом, колико добијају од заклетих лица.

6.2. ОКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА

Река Морава 19 прошлог месеца избацила је на обалу код села Милошевца тело
непознатог дечка, коме је било 15-16 година, одевено у капуту и панталонама. Начечство
округа смедеревског актом бр. 5267 моли све полицијске власти да ово објаве, не би ли се
породица утопљеника могла пронаћи. Према томе расписана је потерница.

Тражи се Љубомир син Цветка Трајковића, из Вишевца, нестао је из села 14 Прош.

Месеца и не зна се где је. Начелство округа врањског актом бр. 7830 моли све полицијске
власти да Љубомира потраже, ради предаје својој породици.

6.3. ПОТЕРА

Жарко Вујић, бивши редар на броду, проневерио је до 100 круна друштвеног

новца, па 24 прошлог месеца побегао, те се ни до данас није могао пронаћи. Управа града
Београда актом Бр. 14286 расписује тражење за проналазак Жарка.

Милан Буљугић, бивши осуђеник, редом из Ужица, стар 33 године, повисоког

стаса, добро развијен, плав, без икаква стална занимања, окривљен је код оправе града
Београда због извесног казненог дела. Он је у бекству, па због тога је поменута управа
позивала све полицијске власти на се укључе у потрагу за њим. Милан је раније био
осуђиван на робију зато што је ноћу између 13 и 14 августа 1898 године у друштву обио
шупу и покрали коже у вредности од 400 динара.

11
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

Слика број 7. Милан Буљугић

6.4. МИКРОСКОПИЧАР У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ

Данашња конструкција микроскопа је веома унапређена и да њиме наука ствара

дивљења ремек делу, ипак се микроспок врома мало употребљава у полициској служби.
Испитивање крви, констатовање семена и сравњивање косе, то је одприлике све што
микроскопичар може да учини за иследника.

Микроскопичар се може користити свугде онде где је потребно да се константује

из чега је састављен извесан предмет, а да се исти не мора растварати, што је хемичар у
већини случајева мора да чини, и на послетку где се морају испитати физикални састојци
неког тела.

6.5. ЕНГЛЕСКИ СУДСКИ И ПОЛИЦИЈСКИ ПОСЛОВИ

Енглези са својим слободним установама не дају својим чиновницима власт, да над

њиме суде. У свим случајевима, криминалним или грађанско-правним увек су
противнници они који одређују правац судске пресуде, који одлучују о кривици или
невиности, дају за право тужиоцу или оптуженом и у случајевима у којима се ради о
накнади штете, утврђују величину суме. Судија се само односи на закон и изриче пресуду.

У Енглеској се обично каже оптуженоме: ,, Оптужени сте за крађу једнога сахата;

да нисте ни реч проговорили, наша је ствар да то докажемо“

12
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021
СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља од 31 пр.м., на предлог министра унутрашњих

дела постављени су:

 За писара прве класе среза рамског, округа пожаревачког, Сима Т. Ђорђевић, писар
прве класе среза рачанског, округа ужичког по молби;
 За писара прве класе среза јасеничког, округа смедеревског, Љубомир
Радосављевић, писар прве класе среза мачванског, округа подринског по молби;
 За ванредног писара друге класе начелства округа крушевачког, а да врши дужност
писара среза расинског, истог округа и прима плату из плате обога, Ђорђе
Миленовић, писар друге класе начелтва округа моравског итд.

6.6. ЛОНДОНСКА ЕГЗЕКУТИВНА ПОЛИЦИЈА

Сваки Енглез прожман је националним поносом и великом вредношћу сбега свога,

те сматра и своју полицију као најбољу у свету. Журналистика на континенту и сама
сваком приликом хвали као узорита дела, енглеске полиције, а установе енглеске полције
препоручује, као установекојима треба подржавати. Свуда се особито хвали егзекутивна
полиција енглеске престонице, Лондона; зато је од великог интереса загледату боље у
установе ове полиције.

У XVIII столећу важила је као најбоља полиција париска. Под министром полиције
Сартином дошла је она до врхунца савршенства свога.

6.7. КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТОНИЦИ

Казнима дела множе се из дана у дан, злочин узима све већег маха, опстанак
друштва како којим даном све је више и више угрожен, речи су, које ћете данас чути како
од највећих криминалиста, тако и од најнижих органа сигурности на западу. И доиста, кад
човек прегледа статистичке податке ових земаља, а нарочито њиховог престоница – тих
центара цивилизације и порока, мора се ужаснути, кад види: да се злочин сразмерно
множи много брже од становништва. Од поменутих пет убистаба, једно убиство је
извршено из користољубља, једно у међусобној свађи, једно у нужној одбрани и два из
љубоморе. За полицију је било најинтересантније убиство из користољубља.

13
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021
Ноћу, између 30.марта и 1.априла, убијен је у своме стану – на друму
крагујевачком, близу ђерма, Танасије Благојевић, бив. овд., млекар. Убиство је било
извршено једном секиром, која је нађена поред убијеног и за коју је доцније утбрђено да је
била његова својина.

14
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

ЗАКЉУЧАК

У oвoм истрaживaњу видљивo je кaкo су кoд aнaлизирaних чланака нeки eлeмeнти

нa нaслoвним странама су jeднaки, a други истaкнутиjи или мaњe уoчљиви пa сe нa тaj
нaчин њихoвe урeђивaчкe пoлитикe и oдaбир тeмa рaзликуjу.

Упрaвo oви eлeмeнти прeзeнтaциje и oдaбирa тeмa зa нaслoвну страну ствaрajу

oдрeђeни утисак нa тeмeљу кojeг сe пoтрoшaч oдлучуje зa неки од мeдиjа. С другe стрaнe,
хиjeрaрхиja зaступљeнoсти тeмa посмaтрaнa крoз дoбијeнe рeзултaтe сугeрише
дoминaнтнe jaвнe интeрeсe, урeђивaчку пoлитику, рaзумeвaњe jaвнoг интeрeсa и
тржишног критеријума. Te пoдaткe у будућим истрaживaњимa трeбa кoнтинуирaнo
прoмaтрaти у кoрeлaциjи с нaзивимa институциja у нaслoвимa и крoз време трaжити
њихoвa чвoриштa.

15
 ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ 2021

ЛИТЕРАТУРА

ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ:
 http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/2124/policijski-glasnik-1901

 http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/2136/policijski-glasnik-1902

16