Израчунавање деформација на статички одређеним носачима

-Кастиљанова теорема:
деф: Парцијални извод деформацијског рада по концетрисаном оптерећењу (сила
или момент), даје деформацију (померање или  ) у тачки у којој делује то
концетрисано оптерећење у правцу његовог дејства.

Ad   1 M 2f (z)    1 
fK  
FK FK
  dz   Σ
 2 l E(z)I x(z)  FK  j 2(EI)j l

M 2f (z j )dz 


1 M f (z j )
fK  Σ
j (EI) j 
l
M f (z j )
FK
dz j - ј-број пресека (карактеристични пресеци) у
којима оптерећење, модул еластичности и
момент инерције мењају своје вредности
1 M f (z j )
K  Σ
j (EI) j 
l
M f (z j )
M K
dz j

- Ово је израз који се примењује када се занемаре утицаји подужних (аксијалних) и

попречних (трансверзалних) сила и уколико су дуж појединих делова конструкције
савојне крутости константне.

-Поступак израде задатака

- Утврдити да ли у посматраној тачки делује концетрисано оптерећење у
правцу у коме се деформација тражи. Уколико не делује додати фиктивно
оптерећење.
- Одредити број карактеристичних пресека конструкције.
- Срачунати отпоре ослонаца у функцији свих реалних (спољњих) и фиктивних
оптерећења.
- Написати изразе за моменте савијања у карактеристичним пресецима у
функцији од оптерећења која делују у тачкама у којима се одговарајуће
деформације траже.
- Наћи парцијалне изводе момената у карактеристичним пресецима по
концентрисаним оптерећењима.
- Формирати суме интеграла водећи рачуна о крутостима појединачних
карактеристичних пресека.
- У случају више истоимених оптерећења посебно означити оно које делује у
тачки за коју се деформација тражи.

1
Примери:
1) На задатој греди AB израчунати угиб тачке K, и нагиб у ослонцу A применом
Кастиљанове теореме.

нагиб:

l
ΣM B  0: M  YA  l  FK  0
2
FK M
YA  
2 2

ΣYi  0: YA  FK  YB  0

YB  FK  YA 

FK M
YB  
2 2

M i
пресек момент савијања границе
FK

F M l z
1 M 1(z)   K   z  M 0,
(EI)1  (EI)2  EI  2 2  2 2

F M l z
2 M 2(z)   K   z 0,
 2 2  2 2

l/ 2 l/ 2
Αd 1 M 1(z) 1 M 2(z)
fK  
FK (EI)1 0
M 1(z)
FK
dz 
(EI)2  M (z)
0
2
FK
dz

l/ 2 l/ 2
1  FK M   z 1  FK M   z
fK 
EI  
0
2
   z  M   dz 
2   2 EI  
0
2
   z   dz 
2   2

M l2
fK 
16 EI

2
угиб:

M
YA  YB 
2

l l l
Αd 1 M(z) 1 M z M 1 2
A  α  
M (EI)1 0 
M(z)
M
dz 
(EI)1 0 l 
z  dz 
l EI l 2 0
z dz  
l
1 M z3 M l
A  α  
EI l 2 3 0
3EI

2. На задатој греди AB израчунати вертикално померање тачке K применом

Кастиљанове теореме.

1 F
YA  q  l  K
8 2

3 F
YB  q  l  K
8 2

M i
пресек момент савијања границе
FK

 q  l FK  l z
1 M 1(z)    z 0,
 8 2  2 2

3 F  q  z2 l z
2 M 2(z)   q  l  K  z- 0,
8 2  2 2 2

3
 l/ 2 l/ 2
Αd 1 M 1(z) 1 M 2(z)
fK  
FK (EI)1 
0
M 1(z)
FK
dz 
(EI)2  M (z)
0
2
FK
dz 

l/ 2
1  q l z 3 z q  z2 z  5q  l 4
fK 
EI  
 8
0
z  
2 8
q  l  z 
2
  dz 
2 2 
fK 
2  384 EI

3. На задатој греди AB израчунати нагиб у ослонцу A као и угиб тачке K применом

Кастиљанове теореме.

нагиб:

M MA
FA  
l l
M MA
FB  
l l

M i
пресек момент савијања границе
M A

M M  l z
1 M 1(z)    A  z  M A 0, 1
 l l  2 2

M M l z
2 M 2(z)   A   z 0,
 l l  2 2

l/ 2 l/ 2
1 M 1(z) 1 M 2(z)
αA 
(EI)1  0
M 1(z)
M A
dz 
(EI)2  M (z)
0
2
M A
dz

M l
αA 
24 EI

4
угиб K:

M Fk
FA  
l 2
M FK
FB   
l 2

M i
пресек момент савијања границе
FK

M F  l z
1 M 1(z)    K z 0,
 l 2  2 2

 M FK  l z
2 M 2(z)     z 0,
 l 2  2 2

l/ 2 l/ 2
1 M z 1  M  z
fK 
EI 0
l
z  dz 
2   z   dz  0
EI 0  l  2

4. Одредити померање краја конзоле дужине l константне крутости EI,

оптерећење двема попречним силама интезитета F према слици.

5
Пошто су обе силе истог интезитета силу на слободном крају (по којој тражимо
померање) морамо посебно да обележимо ( FK ). Код конзолних носача можемо да
избегнемо израчунавање отпора ослонца тако што координате меримо од
слободног краја према уклештењу. И овде имамо два поља за интеграцију.

M i
пресек крутост момент савијања границе
FK

l z
1 EI M 1(z)  FK  z 0,
2 2

l  l l
2 EI M 2(z)  FK   z   F  z 0, z
 2  2 2

Задато померање рачунамо као:

l/ 2 l/ 2
Α 1  l   l 
f  d   FK  z z  dz  1   F K  z   F  z    z dz 
FK EI 0
EI 0 2   2 
l/ 2 l/ 2
1 1 l  l  7 F l3

EI  F  z z  dz 
0
EI  F   2 z   z dz 
0 
2  2  16 EI

Деформацијски рад у овом случају износи

l/ 2 l/ 2 2
1  l  
Αd   FK  z  dz  1
2
  FK  2  z   F  z  dz 
2 EI 0
2 EI 0   
2
F 2  l 3 5  F  FK  l 3 FK  l 3
  
48EI 48EI 6 EI

Веома је значајно да анализирамо последњи израз. Први члан представља

деформацијски рад када на конзоли делује само сила F, трећи члан је деформацијски
рад само од силе FK . Видимо да постоји још један члан који представља међусобни
утицај ове две силе. Зато запамтимо, када на носач делује више оптерећења исте
природе, укупан деформацијски рад није једнак простом збиру радова од сваког
оптерећења појединачно.

6
5. За задати рам израчунати верикално и хоризонтално померање тачке D, као
и угиб у тој тачки.

Αd
f Dvert.  ? f Dvert. 
F
Α
f Dhor.  ? f Dhor.  d
Z D
Αd
D  ? D 
M D

Кастиљанова теорема:

M i(z) M i(z) M i(z)

i моменти савијања границе
F Z D M D
1 M 1(z)  F  z  M D z 0 1 0,l
2
qz
2 M 2(z)  F  l  M D  Z D  z  l -z 1 0,l
2
q l2
3 M 3(z)  F  z  M D  ZD l  z -l 1 0,l
2

7
 l l l
1 1  q  z2  1  q l2 
f Dvert. 
EI 0 
F  z  z  dz 
EI  F l 

0
2 
  l  dz 
 EI F  z 

0
2
  z  dz 


5 F l3 5 q l4
f Dvert.  
3 EI 12 EI

l l l
1 1  q  z2  1  q l2 
f Dhor. 
EI 0 
F  z  0  dz 
EI F l 

0
2
  (-z)  dz 

 EI 
0
F z 

 2
  (-l)  dz 


F l3 5 q l4
f Dhor.   
EI 8 EI

l l l
1 1  q  z2  1  q l2 
D 
EI 0 
F  z  0  dz 
EI F l 

0
2 
  (-z)  dz 
 EI F z 

0
2 
  (-l)  dz 

F l2 2 q l3
D  2 
EI 3 EI

Верешћагинов поступак:

f Dvert. 
1
EI

Y  F Y q 
f Dhor. 
1
EI

Z F  Z q 
D 
1
EI

M F  M q 

8
дијаграми момената од спољњих (задатих) оптерећења:

дијаграми момената од јединичних оптерећења:

1 1  2  1  1 ql 
2
2  1 ql 2
f Dvert.   Fl  l   l   Fl  l  (l)  Fl  l   l   0   l  (  l)   l  (  l) 
EI  2 3  2  3  EI  3 2 2 

5 Fl 3 5 ql 4
f Dvert.  
3 EI 12 EI

1   l 1  1  1 ql 2  3  ql
2

f Dhor.  0  Fl  l   -   Fl  l  -l   0  l  l   l  (l) 
EI   2 2  EI  3 2 4  2 

Fl 3 5 ql 4
f Dhor.   
EI 8 EI

 1  1 ql 
2
1 1 1 ql 2
D   Fl  l  1  Fl  l  ( 1 )  Fl  l  1  0   l ( 1)   l  (  1 ) 
EI  2 2  EI  3 2 2 
Fl 2 2 ql 3
D  2 
EI 3 EI
9