Ugarska

1308-1342. Karlo I Robert

1342-1382. Lajoš I
1382-1385. Marija
1385-1386. Karlo II Drački
1387-1437. Žigmund Luksemburški
1437-1439. Albert I Habzburški
1440-1444. Vladislav I Jagelonac
1440-1457. Ladislav V Posmrče
1458-1490. Matija Korvin
1490-1516. Vladislav II Jagelonac
1516-1526. Lajoš II

Osmansko carstvo

1299-1323. Osman
1323-1362 Orhan
1362-1389. Murat I
1389-1402. Bajazit I
1413-1421. Mehmed I
1421-1444., 1446-1451. Murat II
1444-1446., 1451-1481. Mehmed II
1481-1512. Bajazit II
1512-1520. Selim I

Vizantijsko carstvo

1282-1328. Andronik II
1328-1341. Andronik III
1341-1376, 1379-1391. Jovan V
1347-1354. Jovan VI Kantakuzin
1376-1379. Andronik IV
1390. Jovan VII
1391-1425. Manojlo II
1425-1448. Jovan VIII
1448-1453. Konstantin XI

Srpski arhiepiskopi i patrijarsi

1317-1324. Nikodim
1324-1337. Danilo II
1338-1346. Joanikije II
1346-1354. patrijarh Joanikije II
1354-1375. Sava IV
1375-1380. Jefrem
1380-1389. Spiridon
1389-1392. Jefrem
1392-1396. Danilo III
1396-1407. Sava V
1407. Danilo IV
1407-1419. Kiril I
1419-1435. Nikon
1446. Teofan
1446-1453. Nikodim II
1453-1463. Arsenije II

6. jan 1322.-21. avg 1331. kralj Stefan Uroš III

1. sep 1311/31. avg 1312. rođen Dušan

Vrv 1320. Stefan se vratio u zemlju i dobio župu Budimlju
29. okt 1321. kralj Stefan Uroš II je umro
1322. i 1323. mirni period sa Vladislavom
Tokom 1323. pregovori o ženidbi Blankom
Krajem Rudnik se našao u rukama kralja Stefana Uroša III
Početkom 1324. zatvoreni dubrovački trgovci
½ . kralj se oženio Marijom Paleolog
April- jun pregovori kralja Stefan Uroša III i Dubrovčana
25. marta 1326. kralj Stefan Uroš III izdaje Dubrovčanima povelju
Verovatno je u to vreme mladi kralj Dušan dobio Zetu
Pre 17. apr mladi kralj Dušan se kod Dubrovčana pismom založio za Branka Branivojevića
25. apr Dubrovčani ga pravilno oslovljavaju
proleće i leto rat Dubrovnika i bana Stjepana II protiv Branivojevića
Avgusta/ početkom septembra 1327. rat sa Dubrovnikom oko Stona
Novembra novi građanski rat u Vizantiji
Feb/marta 1328. kralj Stefan Uroš III sa vojskom na vizantijskoj granici
Maj Andronik III zavladao Carigradom
Pre 1329. mladi kralj Dušan ratuje sa bosanski banom u Polimlju
1329. srpske trupe opsedaju Ohrid
Leta mir sa Dubrovnikom
Leta 1330. napad bugarskog i vizantijskog cara na Srbiju
28. jula bitka kod Velbužda
Osvojen Veles, Prosek, Štip, Črešće, Dobrun
I dečanska povelja
Januara 1331. sukob oca i sina je već verovatno bio u toku
5. feb Dubrovčani izjavljuju žaljenje zbog sukoba
2/2 aprila izmirenje
21. avgusta kralj opkoljen u Nerodimlji
11. nov Stefan je u Zvečanu izgubio život

8. sep 1331-20. dec 1355. kralj Stefan Uroš IV Dušan

Proleće 1332. pobuna zetske vlastele
Pustoši istočnu Makedoniju i osvaja Strumicu
15. dec u odluci malog veća pominje se Miloš, Vojinov sin
22. jan 1333. prva stosnka povelja u Pologu
15. feb stonska povelja bana Stjepana II
Dec boravak Vojislava Vojinovića u Dubrovniku
Maj 1334. druga stosnka povelja
Osvaja sa Sirgijanom Ohrid, Prilep i Kostur
16. avg dogovor sa Andronikom III
Ugarska vojska isterana iz srpskih zemalja
1336. sastanak u Radovištu sa Andronikom III
15. jula 1341. iznenada umire Andronik III
Leto kralj ugrožava Solun
Septembra Jovan Kantakuzin obnavlja mir
Oktobra Kantakuzin se u Dimotici proglašava za cara
Poč leta 1342. Kantakuzin prelazi u Srbiju
Jul pregovori u Prištini
Jesen srpska vojska neuspešno opseda Ser
Kraj Kantakuzinu prilazi Tesalija
1342-1343. srpski kralj osvaja Albaniju, Voden, Kostur, Hlerin
Proleće 1343. srpska vojska neuspešno opseda Ser
U dokumentima kralja Stefan Uroša IV se pominju grčke zemlje
Aprila Kantakuzinovim zauzećem Verije razlaz sa srpskim kraljem
2/2 Kantakuzin se obraća emiru Smirne Umuru
Maj 1344. kod Stefanijane Seldžuci su porazili Preljuba
Jun boravak Vojislava Vojinovića u Dubrovniku
2. jula 1345. rodopski velikaš Momčilo je poginuo kod Perioteriona
14. jan Vojislav Vojinović se pominje kao gospodar Svinjareva
11. jula Aleksije Apokavk je ubijen
25. sep osvojen Ser
25. sep-15. okt donesena odluka da se kruniše za cara
Jesen počinje pominjanje Romanije u ispravama
Nov opšta hrisovulja za Svetu Goru
Vrv 25. dec proglašenje za cara
Jan 1346. prvo pominjanje carske titule u hrisovulji Ivironu
Jan/ poč apr arhiepiskop Joanikije je proglašen za patrijarha
16. apr carsko krunisanje u Skoplju
Jesen car se nalazi u Romaniji
Na kratko Uglješa u okolini Dubrovnika
1347. Kantakuzin ulazi u Carigrad
Matija Kantakuzin pustoši susednu srpsku oblast
Posvećenje manastira sv Arhanđela kod Prizrena
Boravak cara i carice na Svetoj Gori
Okt Altoman,Vojinov sin traži u najam brodove iz Dubrovnika
1348. umire sevastokrator Jovan Anđeo i Mladen III Šubić
Do 1. nov Osvojeni Epir i Tesalija
21. maj 1349. u Skoplju proglašen Zakon blagovernog cara Stefana
20. sep velika povelja Dubrovčanima u Novom Brdu
1350. odlučenje srpskog cara, patrijarha i visokih crkvenih dostojanstvenika
nov Vojislav Vojinović se pominje kao stavilac
Marta Vukašin se javlja sa titulom prilepskog župana
Proleće pregovori sa Venecijom o napadu na Carigrad
Okt na brzinu osvaja Humsku zemlju
Kantakuzin osvaja Ber, Voden, Lakostomion i Kastri
Sredinom nov posetio Dubrovnik
Brzo povratio makedonske gradove
1351. pregovori sa Orhanom
Jula Jovan V naziva cara Dušana preuzvišenim carem Srbije i voljenim stricem
1352. poraz kod Dimotike od Turaka
Okt se Altoman poslednji put pominje
1354. drugi deo članova zakonika donet na saboru u Seru
Pre 3. sep zapis Kalista svedoči o Joanikiju kao patrijarhu Srba i Grka
Maja 1355. papsko poslanstvo u srpskim zemljama
U povelji o privilegijama Kotoru Vukašin se kao čelnik pominje među svedocima
19. feb u pismu caru Stefanu Dušanu Karlo IV ga oslovljava kao dragog brata i raškog kralja
Jesen/zima u Jelenine gradove dolaze srpske trupe pod Palmanom i Đurašem Ilijićem
20. dec car umire

20. dec 1355- 2/4. dec 1371. car Uroš

Proleća 1356. despot Nićifor II Orsini osvaja Tesaliju i Epir

Matija Kantakuzin zarobljen tokom upada u srpske zemlje
Simeon osvaja Kostur i proglašava se za cara
Samovoljni vlastelin Žarko u Zeti uklonjen
Apr 1357. car Uroš dobija podršku na saboru u Skoplju
24. i 25 . apr Izdaje 5 povelja Dubrovčanima u Ribniku i Prizrenu
1358. Zadarski mir
Leta kod Skadra je uzurpator Simeon suzbijen
1359. kralj Lajoš upada u severne srpske oblasti ali je odbijen
kod Aheloja gine Nićifor II Orsini
do proleća Vojislav Vojinović preuzima župe Drinu, Dabar, Gacko i Rudine
sredinom Simeon postaje gospodar Epira i Tesalije
1360. car Uroš pominje države Vojislava Vojinovića i Balšića
nakon 1360. ime cara se izostavlja u ispravama carice Jelene- povelja Hilandaru
1361.Rastislalići se pominju kao gospodari Braničeva
Sredinom 1361. počeo rat sa Dubrovnikom
1362. Dubrovčani računaju na podršku Vukašina Mrnjavčevića
Avg mir u Onogoštu sa Dubrovnikom
Pre 1363. vitez Palman se povukao iz Srbije
1363. Vojislav ustupa Brvenik čelniku Musi za Zvečan
23. sep knez Vojislav je umro
1364-1366. Đurađ Balšić zatočen kod Karla Topije
1364. patrijarh Kalist u Seru
Kuga hara u Dubrovniku
Avg/sep 1365. Vukašin je dobio titulu kralja, Marko mladog kralja, a Uglješa despota i
Sersku oblast
Jesen 1366. car i kralj šalju poslanstvo u Dubrovnik
Nov prvi pomen Nikole Altomanovića
1367. jul župan Nikola Altomanović drži Rudnik
Kralj Vukašin se sam obraća Dubrovniku
Avg sukob između župana Nikole i njegove strine je već počeo
1368. Balšići opsedaju Kotor
car piše Mlečanima da zaštite Kotor od Đurađa Balšića
Mar Karlo Topija osvaja Drač
Despot Uglješa potpisuje povelju o izmirenju
Sep Aleksandar, gospodar Kanine i Valone, izdaje povelju Dubrovčanima
do nov Altomanović je potisnuo strinu Gojslavu
20. nov dubrovačko veće je odlučilo da preveze Gojslavu u Albaniju
1369. sukob na Kosovu župana, kneza i cara protiv Mrnjavčevića
Krajem Altomanović u primorju, Dubrovčani odbijaju da mu daju sd dohodak
Jula 1370-nov 1372. poginuo je Sanko Miltenović
1370. krajem knez Lazar preotima Altomanoviću Rudnik
Vrv kralj Vukašin uvodi protovestijara- Bogdan Kirizmić iz Prizrena
5. Apr kralj Vukašin sam potvrđuje Dubrovčanima povlastice
Kotor priznaje ugarsku vlast
Avg sporazum župana Nikole i bana Tvrtka
Altomanović pustoši Dubrovačku okolinu i muči zarobljenike
1371. proleće kralj Vukašin i Đurađ Balšić pripremaju pohod protiv Nikole Altomanovića
Maj Vizantijci potpisuju povelju o izmirenju
26. sep bitka na Marici
Nikola Altomanović ponovo napada Dubrovačku okolinu
15. okt i 3. nov je jerusalimski monah Roman sa tributnim pismom cara podigao sd dohodak
2/4. dec srpske gospode sedmi, mislim, rod kraj primi

1365-15. jun 1389. Knez Lazar

Jeseni 1371. Turci neuspešno napadaju Svetu Goru

Nov solunski despot Manojlo je zaposeo Ser
1371/2. Nikola Altomanović je povratio Rudnik
1372. Đurađ Balšić preuzima Prizren
Nikola Altomanović nije uspeo da preotme Prizren
Vizantija i Trnovska Bugarska su postali vazali
12. avg vladaju mirni odnosi između Dubrovnika i župana Nikole
27. okt mu isplaćuju sd dohodak
Vodi pregovore o savezu sa Venecijom i Đurđem Balšićem
1373. 1.sep/30. nov rasap Nikole Altomanovića
Krajem 1374. srpski državni sabor odlučio je da pošalje Svetogorce u Carigrad
7. apr testament Pavla Barabića
Pre 8. jun protovestijar Dabiživ kod Barabića
8. jun Pavle Barabić umire
Proleće 1375. izmirenje u Prizrenu
Oktobra na saboru je izabran patrijarh Jefrem
Pre nov dub. Opština je donela odluku da preuzima brigu o pokladu kralja Vukašina
1377. Vuk Branković se pominje kao gospodar Skoplja
Protovestijar kneza Lazara- Grubac iz NB
Jan/ ½ feb pobuna u Trebinju
23. feb pismo Dubrovčana svedoči o nekakvoj Krasojevoj misiji
Pre 23. okt Tvrtko I je zavladao župama
Protovestijar kralja Tvrtka- pop Ratko
Nov Đurđu je isplaćen sd dohodak
Jan 1378. umire Đurađ Balšić
1379. povelja kneza Lazara Hilandaru sa likom Stefana Prvomučenika na pečatu
Pobedom nad Radičem Brankovićom Lazar je zagospodario slivom triju Morava
Pobedom nad Rastislalićima je zagospodario Kučevom i Braničevom
1381. na Dubravnici kod Paraćina Crev Vukoslavić i vojv. Vitomir su suzbili turski napad
1383. Turci zaposeli Ser
1385-1390. protovestijar Balšića- Filip Bareli
1385. Balša II zauzima Drač- duka drački
Balša II gine na Saurskom polju kod Drača
5. jula izjava župljanina koja govori u prilog ustanku u Konavlima iz 1377.
Od 1386. se vidi priznavanje Lazareve vlasti od njegovih zetova
Turci zaposedaju Ber
U Toplici je izbegnut sukob sa Turcima
Protovestijar kralja Tvrtka- Tripe Buća
1387. Turci zaposedaju Solun
1388. kod Bileće Tvrtko I je suzbio jedan odred Turaka
15. juna 1389. Kosovska bitka
1. avg Tvrtko I se u pismu Trogiranima hvali pobedom

15. juna 1389- 19. jula 1427. despot Stefan Lazarević

7. jula 1389. ugarski kralj Žigmund ovlastio je Nikolu Gorjanskog da pregovara sa Vukom
Jeseni ugarske trupe su napale zemlje Lazarevih naslednika i zauzele Borač i Čestin
Do sredine 1390. kneginja Milica sa mladim sinovima postaje vazal Turaka
Leta turski i sprski odredi isteruju ugarske trupe
1392/5. uvedena unča u zemlji Lazarevića
1392. kneginja Milica je boravila na neko vreme u Prištini
Početkom su Turci oduzeli Vuku Skoplje
Iz povelje Hilandaru se vidi da je Vuk pristao na tribut Turcima
Lazarevići u povelji Hilandaru još uvek ne pominju unče
Krajem leta Đurađ II Stracimirović je pao u tursko zarobljeništvo pa je morao da im ustupi
Skadar, Drivast i trg Sv Srđa
Leta 1393. pala je Trnovska Bugarska
Punoletstvo kneza Stefana
Zima 1393/4. sastanak u Seru
1394. opsada Carigrada
Do 10. avg su Andrejašu i Dmitru Dubrovčani isplatili njihov deo poklada
17. maja 1395. bitka na Rovinama
Unče se prvi put pominju u povelji Lazarevića Lavri sv. Atanasija
Do sep Đurađ II je preoteo Turcima Skadar,Drivast, Danj i trg Sv Srđa
7. dec veće umoljenih odlučuje o depozitu župana Nikole
1395/6. Vuk Branković je pohranio 15 k dukata u Dubrovniku
Leta 1396. knez Stefan je ratovao u Banatu
Vuk Branković je gubio velike delove svoje teritorije
25. sep 1396. bitka kod Nikopolja
Dec Đurađ II je srdačno primio Žigmunda, za šta je dobio Brač i Korčulu
6. okt 1397. Vuk Branković umire u turskom zarobljeništvu
1398-1403. protovestijar kneza Stefana- katolički sve. Ivan/ Jovan iz NB
1398. Sandalj Hranić potisnut iz Budve
Obračun kneza sa Nikolom Zojićem i Novakom Belocrkvićem
Jan neuspešan pohod na Bosnu za šta je okrivljen knez Stefan
Pre 23. maja kneginja Milica je isposlovala kod sultana da Stefan bude primljen
Pre 30. nov Stefan se opravdao pred sultanom
Avg 1399. Dmitar u Dubrovniku traži Markov deo Vukašinovog poklada
28. jun 1402. bitka kod Angore
Avg Stefan je u Carigradu dobio despotsku titulu i ruku Jelene, ćerke Frančeska II Gatiluzija
 Đurađ Branković je zatvoren u Carigradu
Sep Đurađ se oslobodio tamnice
21. nov bitka kod Tripolja blizu Gračanice
Proleća 1403. Bajazit je umro u Timurovom zarobljeništvu
Sporazum u Galipolju
Kraj 1403/ poč 1404. despot prihvata vazalne obaveze prema Žigmundu i dobija Mačvu i
Beograd
1404. despot je krenuo u napad, plenio je oblasti Brankovića u Sitnici
Pre okt se izmirio sa bratom Vukom, a uskoro i sa Sulejmanom i Brankovićima
Oko 1405. Beogradska povelja
Balša III preotima Mlečanima gradove- početak I Skadarskog rata
Leta Marino Karavela vraća Skadar, Ulcinj, Bar, Budvu, Drivast
11. nov umire kneginja Milica kao monahinja Jevgenija
2. dec potvrda priviligija Dubrovniku (prva posle 1387.)
Kraj dec Mara Branković sa sinovima potvrđuje privilegije Dubrovniku
Maj 1406. Stefan posreduje za svog setrića u Veneciji
Jun 1407. Stefan posreduje za svog setrića u Veneciji
Krajem 1408. sukob despota i njegovog brata Vuka, on i Brankovići odlaze Sulejmanu
Dec u Budimu osnivanje reda Zmaja
Poč 1409. Evrenos napada Despotovinu, posebno strada Priština
Jun mir Venecije i Sulejmana
Leta Turci u silovitom napadu prodiru do Beograda
Izgleda da je Vuk dobio južne delove despotovih zemalja
Musa prelazi u Evropu i prilazi mu i despot Stefan
15. juna 1410. kod Kosmidiona Musa je poražen
Prvi pomen vojvode u Novom Brdu
Jul Musini ljudi su ubili Vuka Lazarevića i Lazara Brankovića
Feb 1411. Musini ljudi su ubili Sulejmana
Stefan ratuje protiv Muse koji nije ispoštovao dogovor
Leta u Budimu Stefan dobija prostrane posede u Ugarskoj i Srebrnicu
Krajem despot i turski krajišnici nisu uspeli da se spoje sa trupama Mehmeda
Sandalj Hranić se oženio Jelenom, majkom Balše III
Poč 1412. Musa preko Vranja prodire do oblasti Novog Brda
Novobrdski zakonik
Maj despot na svečanosti u Budimu
Jesen izmirenje sa Đurđem Brankovićem
Nov kraj I Skadarskog rata, Balša III dobija Budvu, Bar, Ulcinj i 1 k dukata godišnje
Feb 1413. Musa osvaja Bolvan i Lipovac u Aleksinačkom kraju, zaustavljen kod Stalaća
5. jula bitka kod sela Čamorlu pod planinom Vitošom
Despot Stefan od sultana Mehmeda dobija Koprijan , Znepolje i dr.
1413-1425. mirno doba u Despotovini
1414-1418. sabor u Konstanci na kojem su vrv bili poslanici srpskog despota
Leto 1414. ponovni napadi Turaka na Bosnu
Brak Đurđa Brankovića i Irine Kantakuzin
1414/4. iz povelje despota Stefana Mileševi se vidi da ne plaća harač
1415. Turci osvajaju Kroju
Jula ugarska vojska poražena u Lašvi
Avg ubijen Pavle Radenović
April 1416. umire Hrvoje Vukčić
1417. Turci osvajaju Valonu, Kaninu, Pirg i Berat
 Otvorena kovnica u Srebrnici
Mart 1419. Balša III naređuje hapšenje Mlečana- II Skadarski rat
Kratak pohod kralja Žigmunda protiv Turaka- mir na 5 godina
Krajem avg Balša III osvaja Drivast
6. nov sporazum Venecije i Turaka vezuje Balši ruke
Oko 1420. niču novi rudnici- Bohorina, Krupanj, Zajača u srednj. Podrinju, Rudišta kraj
Avale, Belasica i Kovači na Kopaoniku
15. mar 1520. Kotor se predaje Mlečanima
Protovestijar despota Stefana- Bogdan
28. aprila 1421. umire Balša III na ujakovom dvoru
Drivast, Ulcinj i Bar se predaju Mlečanima- III Skadarski rat
Avg despot zaposeo Drivast, Grbalj i Svetomiholjsku metohiju
Jesen srpski odred konjanika ratuje protiv husita u češkoj
Sred nov despot je zaposeo Bar, šestomesečno primirje
1422. izvoz srebra iz Despotovine preko Dubrovnika – 1/5 evropske proizvodnje
Do dec Skadar neuspešno opsedaju despotove trupe
Proleća 1423. Mlečanima prilaze Paštrovići
Đurađ ponovo opseda Skadar
Leta se znalo u Veneciji da je despot obnovio vazalne obaveze prema Muratu II
12. avg Skadarski mir- Despot dobija Bar i Drivast, obećana mu je Budva sa solanama u
Grblju i 1 k dukata godišnje
1424. Turci i Ugri se sukobljavaju oko Vlaške
Leta u Budimu borave Jovan VIII i poslanik Murata II
Leta 1425. despot odbija da primi turskog poslanika
Turska vojska preko Niša i Pomoravlja prodire do Kruševca
Sporazum posle kojeg se Turci povlače
Despot proteruje Tvrtka II iz Srebrnice
22. aprila 1426. sporazum u Vučitrnu
Krajem proleća 4000 Turaka pustoši po Bosni
U Srebrnici kod Stragara despot proglašava Đurđa naslednikom
Maja pregovori u Tati- Đurađ priznat, mora da preda Mačvu, Beograd, Golubac i krajeve
zapadno od Drine
Početkom 1427. Turci prodiru u oblast Novog Brda i Pomoravlja
Osvajaju Niš i Kruševac
Opsedaju Novo Brdo i Prizrenac
April pobuna rudara u Srebrnici
Sukob sa gospodarom Danja- Kojom Zakarijom
19. jula 1427. u mestu Glavica umro je despot Stefan

19. jul 1427.- 24. dec 1456. despot Đurađ Branković

Nakon 19. jula 1427. Đurađ je u Beogradu priznao vlast Žigmunda

Pre nov predao Ugrima Beograd
Vojvoda Jeremija je predao Golubac Turcima
1/2 1428. Ugri pokušavaju da osvoje Golubac- trogodišnje primirje
Đurađ je morao da prihvati teške vazalne obaveze prema Turcima
1428/30. poslanici Jovana VIII su doneli despotsku titulu
Poč 1429. Stefan Balšić Maramonte je na kratko pravio probleme u Zeti
1430. završen veći deo radova na izgradnji Smedereva
29. mart pad Soluna
1432-1435. miran period između Ugarske i Turske
1432. misija Bertrandona de la Brokijera
1433-1436. ustanak u Albaniji
1435. sabor u Bratislavi
Protovestijar despota Đurđa- Nikola Rodop
Sep despot je ćerku Maru poslao u harem uz bogati miraz, Toplicu i Dubočicu
1437. Ugarska vojska je prodrla do Stalaća
23. jula spalila Kruševac i vratila se preko despotove zemlje
Na Godominskom polju porazila Ali-bega
Usledila su turska pustošenja despotovih zemalja, ustupio im je Braničevo
1438. Turci osvajaju Borač, Ostrovicu, Ravanicu, predati su im Ždrelo i Višesav
1439. Murat II opseda Smederevo
18. avg predaja Smedereva
1440. Murat II 6 meseci neuspešno opseda Beograd
Đurađ se iz Ugarske povukao u Zetu da se bori sa Stefanom Vukčićem
12. apr 1440. Đurađ se povukao u Dubrovnik
8. maj u Tokati Turci su oslepili Grgura i Stefana
27. jula predalo se Novo Brdo Turcima
Jesen 1441-proleće 1443. borba Mlečana i Stefana Vukčića za despotove zetske posede
Jesen 1441. Hunjadi pljačka po Srbiji i pobeđuje Turke u blizini Beograda
1442. Turci grade Žrnov na Avali
Mart u Erdelju Hunjadi pobeđuje Mezid-bega
Na Jalomnici pobeđuje Šehabedina
Proleća 1443. sabor u Budimu
Rane jeseni ugarske i srpske trupe su ušle u Srbiju- Duga vojna
3. nov su potukle Turke između Bovna i Niša
Osvojili i spalili Sofiju
24. dec potukli Kasim-bega nedaleko od Sofije
2. jan 1444. pobedili Turke na Kunovnici između Pirota i Niša
April kod sultana je poslato poslanstvo na čelu sa Stojkom Gizdanićem
15. avg Segedinski mir- obnova despotovine, 24 grada
Okt sastanak i savez sa Stefanom Vukčićem, vraća mu Gornju Zetu
10. nov bitka kod Varne
1445-1453. čelnik riznički Paskoje Sorkočević
Aprila 1445. na kratko povratio Srebrnicu
Dec 1446. despot je oženio sina Lazara ćerkom despota Tome Palologa, pa je i on dobio
despotsku titulu
1447/8. despot je obnovio jednu kulu i jedan deo carigradskih zidina
1448. rat sa kraljem Tomašem oko Srebrnice- vraćena cela oblast
Hunjadi pustošeći prolazi kroz despotove zemlje
Vojvoda Altoman prodire u blizinu Kotora, ali ga je potukao barski potestat Jakov
Dolfin
17. okt bitka na Kosovu
Krajem dec Hunjadi je pušten iz smederevske tamnice
1449. Đurađ predlaže nacrt mirovnog (Smederevskog) ugovora Ugarske i Turske
12.apr 1450. papa oslobodio Hunjadija Smederevskog ugovora, oduzima Đurđu ugarske
posede
3.feb 1451. sultan postaje Mehmed II
Jul kralj Tomaš je pristao na izmirenje sa despotom i priznanje Srebrnice
7. avg izmirenje sa Hunjadijem i veridba Đurđeve unuke Jelisavete i njegovog sina Matije
24. nov mir na 3 godine Ugarske i Turske
Feb 1452. Stefanica Crnojević u krvi guši ustanak u Grblju, i potom pobeđuje dve despotove
vojske
29. maj 1453. pad Carigrada
Avg despot je u Jedrenu otkupio 100 kaluđera
Prenosi mošti sv Luke iz Epira
1454. vojvoda Vukosav je mukom uspeo na Porti da obnovi mir sa Ugarskom
Leta Turci su preplavili despotovinu
Krajem jula ospeli su Smederevo i Ostrovicu, koja se predala
24. sep Nikola Skobaljić je pobedio Turke u predelu Banje
1. okt kod Kruševca ugarska i srpska vojska je potukla Turke
16. nov Skobaljićev odred je podlegao kod planine Trepanje
1. juna 1455. posle 40 dana topovskih napada Novo Brdo se predalo
Početkom 1456. despot je obnovio mir sa Turcima i prepustio im južne oblasti
Vojv Miloš Belmužević je predao Medun- kraj despotove vlasti u Zeti
Leta Mehmed II je opseo Beograd
14. jula rečna bitka nadomak Zemuna u kojoj pobeđuju Ugri
21. jula turski napad nekako potisnut
22. jula poraženi krstaši u njihovom protivnapadu, ali se ranjeni sultan povukao
Od epidemije umiru Hunjadi i Kapistran
Poč nov kralj Ladislav je nadomak Beograda uhapšen, a Ulrhih Celjski ubijen
24. dec despot Đurađ je umro

24. dec 1456.- 20. jan 1458. despot Lazar

15. jan 1457. obnovio ugovor sa sultanom

Aprila predati su mu Kovin i okolni gradovi
Poražen na Tamišu
3. maja umire Jerina, Toma Kantakuzin, Grgur i Mara beže sultanu
20. jan 1458. umire

20. jan 1458.-20. jun 1459. regenstvo i Stefan Tomašević

24. jan 1458. Matija Korvin postaje ugarski kralj

Tokom godina vođeni su pregovori sa Bosnom o braku
Feb Stefan Tomaš osvaja Srebrnicu i 11 drugih gradova
Pokušaj kardinala Karvahala da zavlada despotovinom nije uspeo
Pobunom u Smederevu srušen je Mihailo Anđelović
Mart Mihailo Silađi se sa vojskom nalazi na Dunavu
Turci pod Mahmud-pašom Anđelovićem pustoše despotovinu
10. maja Turci osvajaju Resavu, potom Belu Stenu i Žrnov
Poč leta Višesav
Avg Golubac
Okt Dubrovčani sa sultanom za slobodnu trgovinu prihvataju harač od 1500 dukata
21. mart 1459. Stefan Tomašević dobija despotovinu
1. april venčanje
8. aprila slepi Stefan proteran
20. juna konačni pad Despotovine
16. okt slepi Grgur je kao monah German umro u Turskoj

1464-16. apr 1485. despot Vuk Grgurović

Nov 1460. slepi Stefan se u Albaniji oženio Angelinom, ćerkom Arijanita Komnina
Poč 1461. odlazi u Italiju
2/2 1464. Vuk Grgurović odlazi u Ugarsku, dobija despotsku titulu i posede
Stefan i Dmitar Jakšić dobili su grad Nađlak sa okolinom u čanadskoj žup
1465. slepi Stefan i Katarina su kupili grad Beograd u Furlaniji
Jan 1471. Vuk Grgurović je zapalio Srebrnicu
Do 1474. kralj Matija ratuje u Češkoj
Oktobra 1475. ugarske trupe osvajaju Šabac, a Vuk i Vlad Drakul pljačkaju Bosnu
1476. napad na Vlašku i blokada Smedereva
Avg Vuk je porazio daleko brojčano jačeg smederevskog sandžakbega
1477. Slepi Stefan je umro
1479. Turci poraženi na Hlebnom polju, gde je učestvovao jedan od Jakšića
Jeseni 1480. uspešan pohod protiv bosanskog sandžakbega, Pavle Kanjiži je prodro do
Kruševca i odveo 60 k ljudi u Ugarsku
3. maja 1481. umire Mehmed II
Stefan Batori, Vuk Grgurović i Pavle Kanjiži pustoše po Srbiji, ali ih
sprečavaju jake kiše
1482. Bajazit II započinje pregovore preko Vuka obećavajući mu obnovu Despotovine
Krajem 1483. mir između Ugarske i Turske
1485. Angelina je udala ćerku Mariju za Bonifacija IV, markgrofa od Monferata
16. aprila Vuk umire

1485-1497/9 despot Đorđe Branković i 1494-10. dec 1502. Despot Jovan Branković

krajem 1485. braća su otišla u Ugarsku, gde je Đorđe dobio titulu despota i zemlje Vuka Grg
jeseni 1486. pri povratku iz poslanstva blizu Smedereva ubijen je Dmitar Jakšić
proleća 1490. umire kralj Matija, borba Ivaniša i češkog kralja Vladislava
1/2 jula 1491. herceg Lovro Iločki napada despotove posede
Od 1494. Jovan nosi despotsku titulu
Jul 1497/jul 1499. despot Đorđe se pod imenom Maksim zamonašio vrv u Kupiniku
Despot Jovan se Jelisavetom, ćerkom Stefanana Jakšića Mlađeg
1501. Jakšići nasleđuju Miloša Belmuževića
1501-1503. ugarsko-turski rat
Spaljeno 50 sela, izostala opsada Smedereva
Despot Jovan posreduje u pregovorima
Dec 1501. ratuje u dolini Kolubare
Proleća 1502. ratuje u Bosni
Sep možda ratuje u okolini Vidina
10. dec despot Jovan je umro
1504. Ivaniš Berislavić je dobio despotsku titulu i oženio se Jovanovom udovicom
1508. Maksim i Angelina napuštaju Vlašku
1511-1513. ban Jajca
1512. Maksim i Angelina podigli Krušedol
Poč 1514. umire
Pre marta 1516. Maksim je umro
Oko 1520. Angelina je umrla

Crnojevići

1474. i 1478. Ivan Crnojević se istakao protiv Turaka na Mletačkoj Strani

1479. je morao da pobegne u Apuliju
Nakon 3. maja 1481. se vratio u Zetu i potisnuo Turke
Do sredine 1482. morao je da prihvazi vlast Bajazita II i 700 dukata harača
1485. je sultanu poslao sina Stanišu
4. jan osnivačka povelja manastiru u Cetinju
Poč leta 1490. umro
4. jan 1494. Đurađ Crnojević osniva Štampariju
U jesen 1496. je napustio Zetu
dec stigao u Veneciju
1500. vratio se u Tursku i dobio je timar u Anadoliji
1513. sandžakbeg postaje Skender-beg Crnojević

-1353. Ban Stjepan II

1319. Mladen II je izdejstvovao brak Stjapana II i ćerke Majnharda od Ortenburga

1322. kod Bliske slavonski ban je porazio Mladena II, posle čega ga je ugarski kralj zatočio
Proleća 1324. se prvi put javlja sa titulom gospodina Usore i Soli
Poč juna. kod Krke je zarobljen Đura II Šubić
1325. Stjepan II sa novim hrvatskim banom neuspešno opseda Knin
Pridobio je Stjepaniće i tako zagospodario Donjim Krajevima
Proleća iz Avinjona poslat u Bosnu franjevac Fabijan
Do proleća 1326. je zagospodario Krajinom i Završjem
Početkom savez sa Dubrovnikom protiv Branivojevića
Krajem jula poslednji aktivni Branivojević, Branoje, je zatočen kod srpskog kralja
Uvodi carinu od 10%
1329. u sukobu sa mladim kraljem Dušanom u oblasti Polimlja
15. feb 1333. Stonska povelja
Privremeni prekid neprijateljstva sa srpskim kraljem
1336. vojvoda Ružir i Milten Drživojević javljaju se kao ljudi kralja Stefana Dušana
1337. papa Benedikt XII poziva hrvatske velikaše na krstaški rat protiv Bosne, Karlo Robert
staje u odbranu vernog vazala
1339. general franjevačkog reda Gerardo Edo boravi u Bosni
1340/2. organizovana franjevačka vikarija
1343. ban pregovara sa Venecijom protiv Nelipca ili protiv ugarskog kralja
1344. umire Nelipac
Jul 1345. ban ulazi u Knin gde poveljom daje oprost Ivanu Nelipčiću
Avg jaka mletačka flota opseda Zadar
Nov banovi mu sa skromnom vojskom dolaze u pomoć i započinju pregovore
2/2 1346. ban radi u korist Mlečana
15. dec Zadar je pao
1347. Lajoš I odlazi u Južnu Italiju
1349. Dubrovčani pominju rudnik Ostružnicu
 Obnovljeni pregovori sa srpskim carem
Krajem banovi ljudi pustoše srpske primorske oblasti
Oktobra 1350. car je zaposeo Hum
Sredinom okt Trogirani i Šibeničani su očekivali cara kod Krke
Ban Stjepan II je brzo povratio Humske gradove
1352. Dubrovčani pominju rudnik Srebrnicu
2/2 1353. je umro

1353-10. marta 1391. ban i kralj Tvrtko I

1354. banova majka Jelena u Ugarskoj radi potvrde njenog sina

u Milama prvi stanak sve Bosne, Donjih Krajeva, Zagorja i Humske zemlje
maja 1355. sa vojskom u Duvnu radi dobijanja dela nasledstva pokojnog Mladena III
1356-1358. u toku rata Ugarske i Venecije nema ulogu
Jula 1357. kralj Lajoš I potvrđuje bansko dostojanstvo Tvrtku i Vuku
Početkom 1362. je pokušao da posreduje između Dubrovnika i kneza Vojislava
Pre maja bilo je sukoba između Sanka Miltenovića i hrvatsko-dalmatinskog bana
1363. Bosna i Ugarska su u otvorenom ratu
Jula ugarski kralj je bezuspešno opsedao Soko na Plivi
Sep druga ugarska vojska je bezuspešno opsedala Srebrnik
Jesen 1364. Tvrko je sa majkom i bratom primljen za građanina Venecije
Feb 1366. vlastela je zbacila Tvrtka, on i majka beže u Ugarsku
Krajem marta je obnovio vlast u delu Bosne
Krajem se odmetnuo Sanko Miltenović
Proleća 1367. Tvrko je potisnuo Sanka i Vuka
Vuk se sklonio u Dubrovnik
Do kraja leta se Sanko pokorio
1369. ban progoni do Dubrovnika Sanka koji je prišao Altomanoviću
Avg 1370. vođeni su pregovori o miru sa županom
Jeseni 1373. rasap Nikole Altomanovića
Pre 1374. izmirenje sa Vukom
Početkom 1377. ban zauzima Konavle,Trebinje i Dračevicu
Vrv 26. okt 1377. krunisanje sugubim vencem
Avg 1378. Mlečani su osvojili Kotor
10. apr povelja Dubrovniku- arenga logoteta Vladoja o sugubom vencu
Verovatno u Mileševi nastao prvi pisani rodoslov
Sredinom sep 1379. sa vojskom po Spužem u Zeti Balšića
½ 1382. počinje izgradnju Novog
2. dec na insistiranje Dubrovčana ukida trg soli u Novom
U nekom trenutku su Drijeva došla pod njegovu vlast
Proleće 1383. počinje izgradnju flote i grada Brštanika
Proleća 1385. kraljica Marija mu je potvrdila Kotor koji je nešto ranije zauzeo
Jeseni akcije za ugarski presto su započeli Karlo Drački iz Južne Italije i Žigmund iz Češke
1386. kraljice su ubile Karla
Krajem jula hrvatski velikaši su zarobili kraljice nedaleko od Đakova
Okt prva turska provala, verovatno na inicijativu Đurđa II Stracimirovića
Od proleća 1387. se kralj Tvrtko I otvoreno bori na strani Horvata i Paližne
Leta je kraljica Marija oslobođena
Jula kralj Tvrtko prihvata pod svoju vlast Klis i pustoši po Dalmaciji
Sredinom dec zauzeo Ostrovicu
26/27. avg 1388. poraženi Turci kod Bileće
Mart 1389. mir sa Đurđem II
15. jun bitka na Kosovu
Nov bosanci pobeđuju u nizu okršaja kod manastira Vrane, vraćaju Klis
Proleće 1390. predaja Splita, Trogira, Šibenika, Brača, Hvara, Korčule...
½ juna u Sutjesci izdaje povelje dalmatinskim gradovima
Krajem jan 1391. došao je Žigmundov poslanik
10. marta kralj Tvrtko I je umro

1391- 8. sep 1395. kralj Stefan Dabiša

15. april 1391. Radič i Beljak Sanković ustupaju celu župu Konavle i tvrđavu Soko
Dubrovniku
Dec vojvoda Vlatko Vuković i knez Pavle Radenović su porazili Sankoviće i podelili Konavle
Proleća 1392. je suzbila jednu tursku provalu
Proleća 1393. je već vladalo primirje sa kraljem Žigmundom
Avg Hrvoje Vukčić se priklonio kralju Žigmundu
Poč 1394. Kralj Dabiša i Ivaniš Horvat u neprijateljstvu
Do 2/2 jula Žigmund je zarobio Horvate, kralj Dabiša se pokorio i prihvatio da ga Tvrtko
nasledi
Proleća 1395. kralj Dabiša je tražio lekara
8. sep je umro

1395-1398. kraljica Jelena

April 1396-april 1398. Sandalj Hranić gospodari Budvom

1396. jedan slavonski plemić koji je istupao kao bosanski kralj je ubrzo ubijen
Sandalj Hranić se oženio ćerkom Hrvojevog brata
1397. Dubrovčani su Pavla Radenovića prihvatili za svog građanina
Prvi put se pominje Rusag
Zime 1397/8. je veća turska vojska pljačkala Bosnu
Početkom 1398. Dubrovčani pominju zavadu u Bosni
20. maja u Dubrovnik je stigao poslanik novog kralja- Ostoje

1398-maj 1404. Kralj Stefan Ostoja

Jul 1398. kralj Žigmund upada u Hrvojevu župu Sanu

Avg Hrvoje zauzima kraljevu župu Dubicu
15. jan 1399. izdaje Dubrovčanima povelju o ustupanjju Slanskog primorja
Apr se tek Ostoja krunisao
1400. ima dosta svedočanstava o bosanskim akcijama protiv Žigmunda
Proleća 1401. nezadovoljno ugarsko plemstvo je zatvorilo Žigmunda
Leta predaja Zadra
Dec osvojen Klis
Maj 1402. predaja Trogira i Šibenika, potom zauzeti Vrana, tvrđava Ljubač i predaja Splita
1403. Pavle Maštrović i Pavle Radišić beže u Dubrovnik,
Ostoja daje ultimatum Dubrovniku
Jun Radič Sanković proteruje Dubrovčane iz Slanskog primorja
Početkom jula Ladislav Napuljski je stigao u Zadar, gde se i krunisao
Hrvoje dobija titulu hercega splitskog
15. jula kralj pustoši okolinu Dubrovnika
Dubrovčani uvode trgovinsku blokadu Bosne
Okt Dubrovčani odbijaju primirje
Krajem okt/ poč nov na stanku se kralj otvoreno razišao sa Hrvojem
Dubrovčani spaljuju Drijeva
U Budimu dubrovački poslanici izlažu argumente Žigmundu
Poč 1404. crkva bosanska je odlučila da kralj mora da vrati posede Pavlu Klešiću
Mart izmirenje kralja i Hrvoja
Sredinom maja Hrvoje je porazio i svrgao kralja

Maj 1404-1409. kralj Tvrtko II

Juna 1404. Ivan Morovićki je prodro do Bobovca i zauzeo Srebrnik

Maj 1405. mir sa Dubrovnikom
2/2 avg-sredine okt Žigmund napada Hrvojeve oblasti, osvaja Bihać
1406. i 1407. Pipo Spano pustoši Bosnu
Leta i jeseni 1408. Žigmundov krstaški rat protiv Bosne
Jul Ladislav Napuljski tajno pregovara sa Venecijom o prodaji prava na Dalmaciju
Do 1409. se Hrvoje s toga okrenuo Žigmundu kao i dobar deo bosanske vlastele
Najkasnije do kraja 1409. Tvrtko II je svrgnut

1409-sep 1417. kralj Stefan Ostoja

Najkasnije 1410. kralj Žigmund je postavio Hrvoja za vicekralja Bosne

Poč marta Hrvoje je zauzeo Podvisoki odakle je veče ranije pobegao kralj Ostoja
Sandalj je zauzeo Drijeva
Sep Žigmund upada u Bosnu
Okt Novo pomirenje i Žigmund ponovo odustaje od krunisanja
Krajem Sandalj je prodao Mlečanima Ostrovicu za 5 k dukata
Proleća 1411. bosanske trupe su opustošile Srebrnicu
Do kraja avg konačno pomirenje
Proleća 1412. bosanski kralj i vlastela na proslavi u Budimu
1413. Sandalj Hranić je ratovao protiv Muse kao despotov zet i vazal ugarskog kralja
Hrvoje napada Sandaljeve zemlje
Jul kralj Žigmund proglašava Hrvoja za odmetnika
Maj-avg 1414. veliki odred Turaka pod Mihajlom Kabužićem pustoši Bosnu- drugi period
turskog pritiska
Proleća 1415. u Dubrovniku se znalo da je Bosna pokorna i da plaća danak sultanu
2//2 jula u Lašvi Turci su potukli ugarsku vojsku
Na sastanku u Sutjesci Pavle Radenović je ubijen u zaveri kralja Ostoje i Sandalja
Jesen Radoslav i Petar Pavlović su uz pomoć Turaka ugrožavali očeve ubice
April 1416. umro je Hrvoje Vukčić
Leta kralj se oženio njegovom udovicom Jelenom i uzeo veći deo njegovih oblasti
2/2 na stanku je odlučeno da se kralj zarobi jer je pogazio vjeru gospodsku
1417. kralj sa Sandaljevim protivnicima gotovo istiskuje Sandalja iz Primorja
Sep kralj Ostoja je umro

1417-maj 1420. Stefan Ostojić

Mart 1419. Dubrovčani su dobili uobičajnu povelju posle dosta natezanja

Jula Sandalj se sporazumeo sa Dubrovnikom da mu proda svoju polovinu Konavla
Dec kralj Stefan je izdao potvrdu za obe polovine
1420. za Sandalja je skopski namesnik Isak napadao zemlje Pavlovića i kralja Stefana
Krajem marta je pogubio Petra Pavlovića
Do kraja maja 1420. Tvrtko II je ponovo došao na vlast uz pomoć Sandalja i Turaka

Maj 1420-nov 1443. kralj Tvrtko II

Okt 1420. mir Sandalja i Radoslava Pavlovića
Apr 1421. Stefan Ostojić je bio aktivan
Vrv pre apr 1422. Stefan Ostojić je umro
Avg je u Bosnu stigao mletački poslanik
Žigmund je obnovio kontakt sa Bosnom poslavši pismo Sandalju
Dec izdate privilegije Mlečanima bez potpunog oslobađanja od carina
Feb 1423. savez sa Venecijom protiv Ivaniša Nelipčića koji nikad neće stupiti u akciju
Proleće u Bosni boravi poslanik cara Manojla II
Nekoliko godina vladaće mir između Kosača i Pavlovića
Početkom 1424. upad Isak-bega nijenaneo velike štete Bosni
Zime 1424/5. veće približavanje Ugarske i Bosne
Okt 1425. je neuspešno opsedao despotovu Srebrnicu
1426. Radoslav je pristao da proda svoju polovinu Konavla
Proleće-avg 4000 Turaka pustoši po Bosni
Jeseni 1427. Žigmund je ubedio Tvrtka II da krunu ostavi Hermanu Celjskom
Avg 1428. se oženio Dorotejom Gorjanski
Okt 1429. knez Radoslav je zaplenio jedan dubrovački karavan sa tkaninama
Krajem apr 1430. Radoslav je zaposeo Konavle
1431. sultan je Dubrovčanima u vidu ratne odštete dodelio Trebinje, Vrm i tvrđavu Klobuk
Nov 1432. Dubrovnik i Radoslav su sklopili mir po statusu quo
Kralj Tvrtko II se obračunao sa Vukašinom Zlatonosovićem
Počeo je sukob sa despotom Đurđem, Sandaljem i Radoslavom
1433. despot je zauzeo Usoru, Zvornik i Teočak, istakli su Radivoja Ostojića
Tvrtko II se na dve godine povukao u Ugarsku
15. marta 1435. umro je Sandalj Hranić
Poč apr Đurađ Vojsalić je Stefanu Vukčiću oduzeo Drijeva
Sredinom je uz pomoć Turaka Stefan isterao Ugre iz Huma i oplenio zemlje Radoslava
Do 1436. je Stefan sredio odnose sa Žigmundom i Tvrtkom II
1437. i 1438. rtko II ratuju protiv Radoslava, osvojio je Trebinje i opseo Klobuk
Jan 1439. Turci na poziv Radoslava pustoše Bosnu
Do juna pomirenje Pavlovića i Kosača
Stefan Vukčić istupa kao naslednik Balšića u Zeti
Poč 1440. Stefan Vukčić je istupao protiv Matka Talovca, osvojio je Poljica i posle 8 meseci
opsade Omiš
Despot Đurađ dolazi u Zetu
Apr 1441. despot se povlači u Dubrovnik, pošto je Stefan privukao na svoju stranu
Crnojeviće i Budvu
Sep je zaposeo Gornju Zetu
Krajem je umro Radoslav Pavlović
1442. Stefan Vukčić osvaja Klobuk
Tvrtko II preko poslanstva u Rimu prihvata katoličku veru
Maja mir sa Ivanišem Pavlovićem
Poč 1443. kralj Tvrtko II istupa neprijateljski protiv Stefana
Nakon apr su se izmirili
Oko sredine nov kralj Tvrtko II je umro

Pre 5. dec 1443-jul 1461. kralj Stefan Tomaš

Jan 1444. zauzeo Drijevski trg Stefanu

Mlečani osvojili Omiš i poljičku župu
Mart Stefanica Crnojević prelazi na mletačku stranu
Maj Tomaš je zauzeo srebrničku tvrđavu
Maj/ poč juna Hunjadi je izdejstvovao kod kralja Vladislava potvrdu Tomaša
Stefan vraća Drijeva i dolinu Neretve
Jesen savez despota Đurđa i Stefana Vukčića
Apr 1445. je despot vratio Srebrnicu
Sep je u Bosni zavladalo mirno stanje
Sredinom maja 1446. kralj se u Milodražu oženio Katarinom, ćerkom Stefana Vukčića
Pre jeseni su Đurđu preoteli Srebrnicu
1448. Turci po despotovom nagovoru pustoše Bosnu
Stefan se naziva hercegom od Svetog Save
Organizovana proizvodnja vunenih tkanina u Novom
Sep 1448-poč 1451. Stefan Vukčić ratuje na despotovoj starni, mir uz neznatne promene
Jula 1450. Dubrovčani su zabranili trgovinu u hercegovoj zemlji
Nakon 1450. Petar Pavlović je u punoj zavisnosti od hercega
Do maja 1451. herceg je na Porti izdejstvovao odobrenje da napadne Dubrovnik
Juna je poseo Konavle izuzev Sokola i Cavtata
1. jula je razbio dubrovačke trupe na Brgatu i ušao u Žrnovnicu, primirje
herceg je napustio opsadu grada pošto su mu Dubrovčani ucenili glavu
13. dec pohod Dubrovčana na Konavle se katastrofalno završio
Sklopili su savez sa kraljem Tomašom
24. nov 1451. ugovor Ugarske i Turske po kojem Stefan mora da prekine rat sa Dubrovnikom
29. marta 1452. pobunio se hercegov sin Vladislav
Do kraja aprila je zagospodario celim Humom
Proleća 1353. sukob kralja Tomaša i hercega oko nasleđa Petra Talovca
Maj 1454. mir
Poč 1456. kralj i oblasni gospodari odbijaju sultanove teške zahteve
Poč 1457. Turci su krstarili Bosnom
Papa Kalist III je računao na kralja kao predvodnika krstaškog rata
1458. je poseo 11 gradova preminulog despota Lazara
Feb nova provala Turaka
Mart/ apr izmirenje sa sultanom, pa sa hercegom
Okt kralj Matija pristaje na priključenje Despotovine
Krajem Tomaš na saboru u Segedinu
21. mart 1459. preuzimanje despotovine
20. jun predaja Smedereva
Prećeno mu je ekskomunikacijom
Jula 1461. kralj Stefan Tomaš je umro

17. nov 1461-1463. kralj Stefan Tomašević i Hercegovina do 14. dec 1481.

17. nov 1461. Stefana kruniše u Jajcu papski legat

Do proleća 1462. je sredio odnose sa hercegom, papom, ugarskim kraljem
 Ponovni sukob hercega i njegovog sina Vladislava
Početkom 1463. Turci su na Breznici porazili hercega i doveli Vladislava na vlast
Maja Turci napadaju Bosnu
Kralj je ubijen u Ključu
Većina gradova se predala bez borbe
Herceg se sporazumeo sa Vladislavom za ¼ zemalja i započeo rat protiv preostalih
Turaka
Okt papa Pije II je objavio krstaški rat
Do avg 1464. krstaški rat se izjalovio
Turci su zaustavljeni kod Jajca, Ugari kod Zvornika
1465. novi razdor u hercegovoj porodici, posle čega mu ostaju samo mali posedi
Sultan postavlja kao vazalnog kralja Matiju, sina Radivoja Ostojića
22. maja 1466. herceg je umro
Turci osvajaju Blagaj
1468. Turci osvajaju Ključ
1470. izmirenje Vlatka sa Turcima
1471. Matija se poslednji put pominje
Nikola Iločki se u Jajcu krunisao za kralja
1474. Vlatko se oženio Margaretom Marnano, unukom napuljskog kralja Alfonsa
1476. Vlatko i Ivan Crnojević na kratko ratuju u Hercegovini
1477. sultan je za kralja postavio Matiju Vojsalića
Proleća 1481. je prilikom novog napada potučen
14. dec je predao Novi