Pozni Srbi

Beleške sa vežbi, letnji semestar 2015.

Reč cara Dušana uz Zakonik 3. 3. 2015.

Prvo govori o 1330. godini i Velbuškoj bici. Kaže da su se podigli 7 gospodara

protiv njega i da su imali 80 000 ljudi. Današnja istoriografija smatra da su obe
strane imale po 15 000 ljudi. Car Dušan ističe svoju ulogu, sebi pripisuje svu
zaslugu za pobedu, ne pominje kralja Stefana Uroša III.

Potom govori o krunisanju. Ne navodi tačan datum (navodi 14. 4., umesto 16. 14.).
Navodi i da je ohridski arhiepiskop Nikola učestvovao u krunisanju. Žitije
arhiepiskopa i patrijarha Joanikija je neutralno prema krunisanju, dok je pisac žitija
patrijarha Save (1354-1375) negativno nastrojen prema krunisanju za cara.

10. 3. 2105.

Sa ekskomunikacijom cara i arhijereja prekinut je svaki kontakt između

Vaseljenske i Srpske patrijaršije. To znači da srpski jereji više nemaju pravo da
vrše službu. Savremenici su propast Carstva tumačili kao kaznu zbog proglašenja
patrijaršije bez dozvole Carigrada. Odluka o ekskomunikaciji je politička odluka
(patrijarha Kalista je podstaknuo Jovan Kantakuzin).

Jovan Oliver – bio je ktitor manastira Lesnovo (koje je posvećeno arhangelu

Mihailu). U potpisu se navodi da je bio: veliki sluga, veliki čelnik, vojvoda, veliki
vojvoda, veliki sevastokrator i veliki despot. Postoji povelja koju je izdao kao
veliki sluga kojom daje neko selište manastiru Sv. Dimitrija. Povelja je datirana na
7. 12. 1332-1341. To je jedina sačuvana povelja koju je izdao neki vlastelin.

Zakonodavna delatnost cara Stefana Dušana 20. 3. 2015.

Zakonodavna delatnost cara Dušana se sastoji iz:

Zakonika cara Dušana, I deo je izdat na Spasovdan 21. 5. 1349. u Skoplju, a II deo
1354. u Seru
Prerađena Sintagma Matije Vlastara, iz 1335., svetovnog i crkvenog karaktera
(nomokanonski tip), ima oko 24 sastava, 303 člana, karakteristična je po tome što
daje nadmoć crkvenoj nad svetovnom vlašću. Skraćena je za potrebe Srpske
države. Ne zna se sigurno kada je izdata kod nas, ali se zna da je prevedena 40-ih
godina XIV veka. Prerađena Sintagma je u Prizrenskom rukopisu.

Justinijanov zakonik, što je u stvari pogrešan naziv za Zemljoradnički zakonik iz

IX veka.

Dušanov zakonik 27. 3. 2015.

Postoji 25 prepisa Zakonika do XIX veka i 1 prevod na rumunski. Najstariji su

Struški (kraj XIV veka) i Atonski (kraj XIV – kraj XV veka). Najpoznatiji je
Prizrenski rukopis (s početka XVI veka). U Rakovačkom rukopisu se nalazi
najviše članova, kao i članovi 190-201, kojih nema u drugim prepisima, kao i
Pogovor. Taj prepis je iz XVII veka.

Izvori Zakonika: skoro 1/3 članova Zakonika je preuzeta iz Vizantije. Takođe je

vidljiv i uticaj srpskog srednjovekovnog prava (iz vremena kralja Milutina). Možda
je bilo i uticaja statuta primorskih gradova. Postoji i uticaj običajnog prava.

Do 83. člana postoji sistematizacija, a ostali članovi nisu sistematizovani. Značaj

Zakonika je u tome što je kodifikovano običajno pravo i što je izdat na narodnom
jeziku (što nema paralele u tadašnjoj Evropi).

Zakonik je prvi put objavljen 1794/5. u okviru dela Jovana Rajića Istorija raznih
slovenskih narodov... u Beču. Rajić je to delo štampao na nagovor Stefana
Stratimirovića. Ali, štampar Novaković je samoinicijativno u Istoriju ubacio i
Tekelijin rukopis Zakonika (iz XVIII veka, jedan od najpoznatijih rukopisa).
Zakonik je prvi put u Srbiji objavio Stojan Novaković 1870., ali je tada napravio
grešku i poređao članove Zakonika po nekoj svojoj logici. Novo, ispravno izdanje
je izašlo 1898. Podloška mu je bio Prizrenski rukopis (uglavnom). 1960. Nikola
Radojčić je objavio novo izdanje na modernom srpskom jeziku (Novakovićevo
izdanje je na starosrpskom jeziku).

Dušanov zakonik II 31. 3. 2015.

Zakonik je izdat na Spasovdan 21. 5. 6857., indikta II. Prvi član je o čistoti vere.
Poziva se na zakon svetih otaca, a to je u stvari Nomokanon. Prvih 38 članova je o
Crkvi.

Dušanov zakonik III 14. 4. 2015.

Jeretici i jataci koji ih skrivaju da se ožežu po obrazu.

Član 39. garantuje sigurnost vlasteoskih baština.

40. član, o hrisovuljama, garantuje sigurnost i potvrdu svih povelja.

43. član kaže da vladar ne sme da oduzme baštinu bez pristanka vlastelina (dokaz
ovoga je Svetoarhangelska povelja u kojoj je pominje Dmitar Utoličić koji je
zadržao svoju baštinu na Svetoarhangelskom metohu).

50. član je o psovanju – ako vlastelin opsuje sebra plaća 100 perpera, ako je
obrnuto, plaća se 100 perpera i bije se štapom.

52. o neveri (izdaji) – samo da plati onaj ko je kriv i njegova kuća.

53. o nasilju – ako vlastelin otme vlastelinku seku mu se obe ruke i nos, ako sebar
otme vlastelinku ima da se obesi, a ako otme sebarku seku mu se ruke i nos.

54. o bludu vlastelinke – oboma se seku ruke i nos.

55. o psovanju vlasteoskom – vlastelin psuje sebra, plaća 100 perpera, obrnuto 100
perpera i osmuđivanje.

64. o sirotama – siromašne udovice da ne plaćaju dažbine.

69. član zabranjuje sabore sebrova.

Dušanov zakonik IV

76. o popaši – plaća se šteta ako se stoka nedozvoljeno napasa na livadama, a štetu
procenjuju duševnici (procenjivači – pošteni ljudi).

85. ako se otkrije da je vlastelin babun onda plaća 100 perpera, a sebar za isti
zločin plaća 12 perpera i mlati se štapom.

86. onaj ko ubije nekog ko ga je izazvao, nije kriv.

87. kazna za nenamerno ubistvo je 300 perpera, a za namerno je da mu se obe ruke
odseku.

89. ako se tužitelj ne pojavi pred sudom, tuženi se oslobađa.

94. ako vlastelin ubije sebra plaća 1000 perpera, a ako je obrnuto onda plaća 300
perpera i seku mu se ruke.

95. ko opsuje crkveno lice da plati 100 perpera, a ako ubije crkveno lice da se ubije
i obesi.

96. ko ubije bliskog krvnog srodnika da se sažeže u ognju.

97. ako se počupa brada vlastelinu ili dobrom, uglednom čoveku da se obe ruke
odseku.

98. ako to urade 2 sebra da plate mehoskubinu 6 perpera.

103. otrocima sude njihovi gospodari, osim za najteža dela, tada im sudi vladar.
Ovde se pominje institucija vladarevih rezervata (tzv. casus regales) - krivična
dela gde vladar ima ekskluzivno pravo da presuđuje, a to pravo može preneti na
nekog.

104. žena ne može da primi sudski poziv ako muž nije prisutan, muž se ne može
smatrati okrivljenim dok ne primi poziv.

105. pisma careva koja su u suprotnosti sa Zakonikom da se donesu pred cara.

109. mađioničari i trovači da se kazne po Nomokanonu.

111. ako osramoti sudiju vlastelinu se konfiskuje imovina, a ako ga osramoti selo,
da se raseli i opleni.

112. ako sužanj pobegne na carev dvor, postaje slobodan.

118. oni koji pljačkaju trgovce da se kazne sa 500 perpera.

128. kad car slavi, svi su dužni da mu pomognu u novcu ili naturi.

130. za rušenje crkve je propisana smrtna kazna.

131. zabranjena je svađa u vojsci, vinovnici svađe se imaju ubiti.

134. pri upisivanju baštine i određivanje granica logotet dobija 30 perpera od sela
za hrisovulju, a dijak po 6 perpera za svako selo.

135. 2 vojske koje idu jedna za drugom da se ne zaustavljaju u istom selu.

Dušanov zakonik V

Drugi deo Zakonika je izdat 6862. (1. 9. 1353 – 31. 8. 1354.), indikta VII

139. član je o meropsima, to je najobimniji član, štiti prava meropha, takve

odredbe nema nigde drugde u Evropi.

143. ako razbojnici opljačkaju krajište, vlastelin krajišnik koji ih nije zaustavio da
plati štetu sedmostruko.

152. ponavlja zakon Svetog kralja da optuženom sude njemu ravni, ni srodnici, ni
zlobnici.

163. sudije da presude drže kod sebe, a jednu kopiju da daju tuženom, kao i da
šalju pristave.

166. ako pijanica rani nekog da mu se izvadi oko i ruka odseče, a ako osramoti
nekog da dobije 100 udaraca, baci se u tamnicu, i ponovo da dobije 100 udaraca.

168. zlatari da borave samo na trgovima.

169. ako zlatar falsifikuje novac da se sažeže, grad gde se to desilo da plati globu, a
ako je u pitanju selo da se raseli.

171. Ako vladarevo pismo (iz srdžbe, ljubavi ili milosti) krši Zakonik, da mu
se ne veruje – Zakonik je iznad carevih dokumenata.

172. Sudije da sude po Zakoniku, pravo, kako piše u Zakoniku, a da ne sude

po strahu od carstva mi.

173. ako neko dovede razbojnika na carev dvor da se kazni kao da je sam
razbojnik.

190. rod žira dele car i vlastelin po pola.

192. za izdajstvo, krv i otmicu vlastelinu sudi car lično.

198. ako vlastelin ne isplati carski dohodak (soće, namet i harač) da se drži na
dvoru do ne plati duplo.

201. ako pobegne meropah, gospodar da ga osmudi i raspori mu nos i vrati ga na

imanje.

Hrisovulja od 20. 9 . 1349. 5. 5.2015.

Pisano na papiru, počinje simboličkom invokacijom, fali pečat koji je verovatno

bio zlatan, potpisano je crvenim mastilom, pisano je kancelarijskom brzopisom,
ćirilicom, tamnim mastilom.

Svaki trebinjski upravnik je pravio probleme Dubrovčanima. Sam car je zaveo

neke nove poreze, u čemu je ulogu imao i Nikola Buća. Zbog toga kod cara dolazi
poslanstvo: Nikola Georgija (Mlečanin), Marin Bunić, Simon Benešić, Žive Črević
(Dubrovčani). Car im je izdao hrisovulju kojom je ukinuo carinu u Trebinju.
Takođe im je zabranio da prodaju oružje u stranim zemljama. Ako se sude u
gradovima /trgovima jedan sudija je carinik, a drugi kefalija ili knez. Kada se tuže
Srbin i Dubrovčanin onda da dovedu isti broj svedoka. Ako Dubrovčanin da
nekome imovinu, pa ostane bez nje, ima se verovati njegovoj zakletvi. Carinik da
opravda poreklo konja kojeg je kupio. Uveo pravilno da se daruju car ili carica, ali
ne sme da bude nasilno. Dao je rok od 6 meseci da Dubrovčani napuste Srbiju, ako
se zarati sa Dubrovnikom. Ukinuo je pribrežno pravo (pravo da se opljačka
nasukani brod). Naredio je da se plaćaju samo zakonite carine, da se vrate ljudi sa
Stona i Rata, da se vrate vinogradi preko međe (definicija granica). Potvrdio je
ranije sudove. Hrisovulja je izdata u 3 primerka – za cara, dužda i Dubrovnik.
Zabranio im je da se mešaju u poslove Mljeta. Istog dana je izdao još 2 dokumenta.

Prostagma i akt cara Dušana 12. 5. 2015.

Prvi dokument je prostagma cara Dušana o ukidanju trebinjske carine, zabrani

otvaranja novih carina i slobodi trgovine. Povelja je za svakodnevnu upotrebu.
Oštećena je izgužvana, papir, pisano ćiričicom, brzopis, crveni potpis u obliku
menologiona (mesec septembar, indikt, broj indikta).

Akt cara Dušana o dugovima Dubrovčana, pisano na papiru, ćirilicom, brzopisom,

potpisano menologionom, pečaćeno pozlaćenim pečatom, dokument nije oštećen.
Medo Pucić ga je poklonio Srpskom učenom društvu, S. Novaković ga izdao. Car
Dušan svodi račune za period 1331-1346. Dugovao je 9287 perpera, a platio je
perper više.

Car Stefan Uroš 19. 5. 2015.

Car Dušan je umro 20. 12. 1355. 15 dana ranije je pod Berom izdao jednu povelju.
Nigde nije zabeleženo od čega je umro.

Povelja cara Uroša o trgovini

To je prvi sačuvani dokument cara Uroša, nevelikog formata, na papiru, potpis

crvenim mastilom, simbolička invokacija, brzopis, ćirilica, menologij. Povelja je
izdata januara 1356. Čini milost stranim trgovcima, daje im slobodu trgovine,
potvrđuje im ranije povlastice (običaj zbog promene na prestolu). Ističe posebno
Prizren, jer je tu boravio zbog očeve sahrane.

Povelja cara Uroša izdata na Senicama 29. 9. 1360.

Pominje Zetu Balšića i državu kneza Vojislava Vojinovića. Nešto malo pre toga su
oni ojačali. To je dokaz centrifugalnih tendencija u Srpskom carstvu. Dokument
ima iste spoljne odlike kao i prethodni.

Povelja cara Uroša izdata u Onogošti od 22. 8. 1362.

Još 1359. knez Vojislav preti Dubrovčanima. Izvor nam je uputstvo koje su
Dubrovčani dali poslaniku Jovanu Pavlu Gunduliću koga su poslali kod kneza u
Gacko. Knez Vojislav tvrdi da je knez Huma, i da će Dubrovčanima oduzeti
Stonski Rat. Nije bio knez Huma, samo se izdavao. Ratovao je sa Dubrovčanima
1361-2. Mir je sklopljen 1362., car Uroš u povelji tvrdi da je izmirio kneza i
Dubrovčane. Knez je do kraja života ostao veran caru.

Povelja cara Uroša o zameni poseda

Izdata je 15. 7. 1363. Knez Vojislav menja grad i župu Brvenik za grad i župu
Zvečan koji pripadaju čelniku Musi. Svedoci su knez Vojislav i stavilac Lazar.
Dve vrste srebrnog novca cara Uroša: natpis VROSIUS IMPERATOR i perjanica,
i novčić sa carem na prestolu i natpisom UROŠ CAR.