GODINA I • BROJ 1 • 28.05.2011.
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Uz prvi broj
Milan \. Mili}evi}
Dugo sam razmi{qao ko-
jom temom da zapo~nem ovo pu-
te{estvije pred nama.
Tema ima, samo odabrati
onu pravu, prvu.
A nekako, ova se sama na-
metnula kao ne{to prirodno,
i, sad, i nema prirodnije teme.
Ako }emo da pri~amo o
starom Beogradu, red je prvo
Bio jednom jedan Beograd - nedeqnik posve}en Beogradu kojeg bi{e nema
internet adresa: ÞÞÞ.bg-setac.com
List izlazi svake subote, samo kao PDF izdawe na internetu
Prvi broj je iza{ao 28. maja 2011. godine
da ga upoznamo, da saznamo ka-
ko se koji deo zvao, mada, neki
se i danas tako zovu.
Kako i za{to to ime, gde se
ta~no nalazi, {ta mu je u kom-
{iluku...
Treba sve to nau~iti, sre-
}om, bubawe nije neophodno,
niko ne}e ni da propituje, ni
da ocewuje.
A Nam}or }e da se potrudi
da vas svakog ponedeqka do~e-
ka novo gradivo, po{to je ovaj
magazin zami{qen da u svakom
broju donese po jednu temu, ili
bar da se potrudi da to bude
jedna tema.
Na taj na~in, verujem, iz
nedeqe u nedequ }emo nepri-
metno da pro|emo mnogo toga,
a onda, nemojte da se iznena-
dite kada uhvatite sebe da pri-
~ate o starom Beogradu i da
vas pa`qivo slu{aju.
Va{ Nam}or ovda{wi
elektronska po{ta: redakcija@bg-setac.com
3
Du{ko Radovi}, crte` Du{ka Petri~i}a
Ova nova deca dobijaju na kr{te-
wu grozna imena.
Kao da je ime za jednu sezonu ili
jednu ulogu u filmu i `ivotu, a ne
za ceo `ivot.
Zaposlene `ene, doma}ice i maj-
ke, ne sti`u da se naspavaju a to je
jedino vreme koje bi one mogle da
posvete sebi.
Kadrovske liste prave se tajno, u
naju`em krugu najpoverqivijih.
Mora tako, skriveno i tajno, jer i
kriterijumi nisu za javnost.
@ene koje nemaju snage da oslabe,
farbaju kosu i lice, ma`u nokte,
skra}uju sukwe, pove}avaju dekol-
te, piju i pu{e...
Udese se tako da ne mo`ete pogo-
diti {ta im od svega toga najvi{e
smeta.
Boqe je umeti nego znati.
Znawe je pasivno a umewe aktivno.
Oni koji znaju u~e sve a oni koji
umeju u~e samo ono {to im treba.
Qudi koji misle sporiji su od onih
koji ne misle.
Rastojawe izme|u wih sve je ve}e.
Ovo je vreme brzih a ne pametnih.
Na roditeqske sastanke dolaze o~e-
vi dobrih |aka i majke lo{ih.
Neki me|u nama ne samo da ne gle-
daju televizijski program ve} nema-
ju ni televizore.
To nije dobro.
Nikada ne}emo misliti isto ako svi
ne budemo ~itali, slu{ali i gleda-
li isto.
4 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
MILAN \. MILI]EVI]

Beogradski toponimi
na vratima gro{, pa jede bez
mere koliko god mo`e. A ko-
ji ho}e da ponese, tome Alija
izmeri i naplati gro{ od oke.
Posle bombardovawa (1862. go-
dine) Alije je nestalo, a ba{-
ta je razvaqena, i loza poko-
pana i raznesena.

Ulica kraqice Natalije, nekada{wa Abaxijska ~ar{ija
Abaxijska ~ar{ija
Onde gde je danas Abaxij-
ska ~ar{ija bila je trideset-
ih godina devetnaestog veka
livada kneza Milo{a, a maj-
stori abaxije imali su du}a-
ne u beogradskoj varo{i, me-
|u turskim du}anima i ku}a-
ma. Knez Milo{ razdeli svo-
ju livadu na placeve, digne
abaxije iz varo{i, i naseli
ih na one svoje placeve, da je
seqacima lak{e dolaziti k
wima na du}ane, a i majstori
da steku svoje ku}e, i da ne pla-
}aju doveka kiriju Turcima.
Danas u Abaxijskoj ~ar{iji
nema nikakvih du}ana, nego
su same ku}e, ali je ulici os-
talo ime Abaxijska ~ar{ija.
je. Tu je bilo gro`|a neobi-
~no krupnog i slatkog. U sre-
dini ba{te bio je jedan mali
ku}erak, koliko da se ~ovek
od zla vremena skloni. Alija
je tu leti i no}ivao i dawi-
vao. Kad gro`|e dospe, Alija
je imao mu{terije dosta. Ko
mu do|e da jede gro`|a, plati
Barjak xamija
Od mnogih xamija, koje je
imao nekadawi Beograd, danas
stoji samo Barjak xamija, koja
je ni`e Zereka ka Dor}olu idu-
}i i onamo bli`e Gradu.
U woj danas u~i hoxa, koji
prima platu od srpske dr`ave.
To je bogomoqa za sve mus-
limane koji u Beogradu `ive,
ili kroz Beograd kao putnici
prolaze.
Nekada, za turske vlasti,
na munaru se od te xamije ista-
vqao barjak, te je od toga i do-
bila ime Barjak xamija. Po
ovoj xamiji ~esto se ozna~ava
i wezina bli`a okolina.

Alijina ba{ta
Malko na sever idu}i od
biv{e Vidin kapije, onamo
ka parnom kupatilu, bila je
ba{ta s vinovom lozom i dru-
gim vo}em nekoga Tur~ina Ali- Gospodar Jevremova ulica i Barjak xamija
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 5
Batal xamija
Na severozapadnom kraju
onoga novoga parka koji je za-
sa|en na pre|a{woj Batal
xamijskoj pijaci, na istok od
dvorske ba{te, bila je jedna
stara xamija, ozidana tesanim
kamenom. Ona je odavno bila
napu{tena, munara joj se pre-
bila, vrata sva bila su istav-
qena i isprovaqivana. U woj
je ~esto plandovala stoka. Za-
to se i zvala Batal xamija. Ka-
ko se Beograd {irio, to je i
ta Batal xamija, posle bombar-
dovawa, oborena, te se o~isti-
lo lice onoj zgradi gde je da-
nas gimnazija; ali se to mesto Han na Batal xamiji. Na tom mestu se danas nalazi zgrada Skup{tine
i okolina wegova i sad zove na Dor}olu, od raskr{}a ona- taj posao. I to im se radi po
Batal xamija. mo ka Gradu. Posle bombardo- utvr|enoj maloj taksi.
Pokojni knez Mihailo us- vawa bitpazarski du}ani bili
tavqao se je na ovoj xamiji, i su se rasuli po varo{i; ali je Bulbulder
govorio je da bi je trebalo op- wih docnije, 1887, vlast skupi- Bulbuderom zove se onaj
raviti, pa u wu smestiti Dr`a- la i smestila u Fi{egxijsku potok koji te~e ozgo od Lauda-
vnu arhivu, ali ga prete~e smrt. ulicu (danas kraqa Aleksand- nova {anca dole ka Dunavu,
ra). ^uje se da }e wih i odatle prolaze}i isto~no od Trkali-
Bitpazar krenuti daqe. Ima naredba da {ta. Preko doline toga poto-
Turci tako zovu pazar gde ovi trgovci nikakvu stare` ne ka preveden je nasip na Novo
se prodaje stare` svake vrste. smeju uneti u svoje du}ane i iz- grobqe. Bulbul je slavuj, a
U Beogradu do bombardovawa lo`iti prodaji dokle je naj- dere je dolina ili potok. Dak-
(1862. godine), Bitpazar je bio pre ne dezinfikuju u zavodu za le, bilo bi: Slavujev do, Sla-
vujev potok ili Slavujevac.
Za austrijske okupacije
(1718-1739) Bulbulder je bi-
lo Beogra|anima to {to je da-
nas Top~ider. Jedan stariji
Beogra|anin ka`e da je tu bi-
lo "s mora smokava i od Mos-
tara gro`|a".

Bulina vodenica
Na mokrolu{kom potoku,
ispod dana{we Vajfertove pi-
vare, ba{ prema monopolu, bi-
la je vodenica, koja je sada ba-
taqena, a zvala se najpre Buli-
na vodenica, posle: Pisar La-
zina vodenica. Od oca Pisarn
Dor}ol, Du{anova ulica, deo koji se nekada zvao Bitpazar Laze, ona je ostala sinu mu Sre-
6 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
ti L. Popovi}u. Sad je ve} u
~etvrtim rukama kako je Sreta
umro, i vodenica davno ne me-
qe, bataqena je. Tu na placu
oko te vodenice di`e Go|evac
radionicu za gvo`|e, i udru`e-
ni hlebari zajedni~ki mlin
(1902. godine).

Varo{ kapija
Ona vrata na {ancu koji
je opasivao staru beogradsku
varo{, koja su bila onde, gde
je sada Valo`i}eva kwi`ara,
ju`no od Velike crkve, zvala
su se Varo{ kapija.
Do bombardovawa 1862.
godine tu su stajali turski
nizami. Kapija je bila od ka-
menoga zida i od debelih gre-
da. Nad wom je bila stra`ara.
Vrata na toj kapiji nisu se u
posledwe vreme gotovo nikad
ni zatvarala.
Godine 1862. nizami su
odatle pobegli u Grad, a kapi-
ja je sru{ena.
Sad ba{ tu se zemqa ot-
kopava, a inxinir M. Sav~i}
gradi onde blizu krasnu ku}u
od tri boja.
Velika ili kne`eva pivara na uglu Balkanske i Admirala Geprata ulica
Velika pivara
Bi}e godine 1840, na~ini-
la je knegiwa Qubica na uglu
ulice Bosanske i one od Tri
kqu~a (naravno sada{we, a
pre je to bilo ~isto poqe) du-
ga~ku zgradu za Pivaru. Prvi
zakupac te pivare bio je neki
Rista Paripovi}, Rudni~an.
On je odatle godine 1842. Vu-
~i}evoj vojsci (svojim zemqa-
cima) slao pivo. Danas tu vi-
{e ne radi pivara, nego ima
gostionica i ba{ta. U toj pi-
vari ima pove}a sala u kojoj je
dr`ala svoje sednice znameni-
ta Skup{tina svetoandrejska
(1858. i 1859) koja je proglasi-
la povratak Obrenovi}a u Sr-
biju.
Sad je tu oficirska zadruga.
Venecija
Tako se zove ona ravnica
du` desnog brega savskog od
u{}a top~iderske reke dole
do Beograda. U tu ravan pre-
lazi preko Save `eleznica,
tu je glavna `elezni~ka stan-
ica, tu je `itni trg, monopol
duvana, i malo pomalo otima
se, nasipawem, od vode i osta-
la ravan.
Ta se Venecija nekad nazi-
vala i Ciganska bara.

Pogled na Pop-Lukinu ulicu i Sabornu crkvu Nekada{wa Bara Venecija

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Gradska bolnica na Vidin kapiji
Vidin kapija
Ova je kapija bila dana{-
woj Du{anovoj ulici izlaz iz
varo{i u predgra|e. Danas je
te{ko kazati gde je mestimice
bila, tek je to onde blizu one
tvornice, gde se tvori elek-
trika. I ta je kapija bila ozi-
dana tesanim kamenom, i utvr-
|ena debelim direcima; nad
wom je bila stra`ara, gde su
sedeli nizami, koji su stra`a-
rili na kapiji. Ta je kapija
Pogled niz Nemawinu ulicu: park Mawe`, kasarna VII puka i Vojna akademija
1862. godine oteta silom od
nizama. U tom boju odlikovao
se je ~lan palilulskog kvarta
Moja Bogdanovi}.
Vra~ar zapadni
Tako se zove onaj deo beo-
gradske varo{i od kragujeva-
~koga druma do Lude ku}e (Do-
ktorove kule).
Na ovom su Vra~aru: Veli-
ka kasarna, Vojna akademija,
Nova kasarna, Etnografski mu-
7
zej, Bolnica kraqice Drage,
Ku}a za gluvoneme i Opserva-
torija.
Vra~ar isto~ni
Vra~arom isto~nim zove
se onaj deo dana{weg Beogra-
da, koji se od Dvora pru`a na-
vi{e ka selu Mokrom lugu, a
{iri se izme|u kragujeva~ko-
ga druma i palilulske crkve.
Na tom je Vra~aru Velika voj-
na bolnica, poslanstva: nema-
~ko i austro-ugarsko, katoli-
~ka crkva, Englezovac, i crkva
Sveti Sava.
Gospodarska mehana
Na tramvajskoj pruzi iz
Beograda u Top~ider, blizu
u{}a top~iderske reke u Savu,
na levoj strani puta, ima jedna
starinska ku}a, koja se zove
Gospodarska mehana. Tridese-
tih i ~etrdesetih godina tu je
bila skela za prevoz sviwa pre-
ko Save, a tu je bila i carinar-
nica.
Gospodar Jovan naredio je
te je ta carinarnica i ova me-
hana za marvene trgovce ku-
lukom na~iwena.
Carinarnica je odatle di-
gnuta, a ostala je mehana, koja
se i danas zove Gospodarska a
imawe je dr`avno.
Prema toj mehani, na
savskoj obali, jo{ stoji maga-
cin gde se nekad stovarala so.
Ispod toga magacina pristao
je 25. jan. 1859. godine paro-
brod, koji je dovezao knezove
Milo{a i Mihaila.
Odatle su oni na kolima
kroz guste mase sveta, ulicama
Milo{evom i Abaxijskom, ot-
i{li u Veliku crkvu, a odande
kroza Stambol kapiju Terazi-
jama u Dvor.
8 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Nekada{wa Gospodska, danas Brankova ulica
Gospodska ulica
Dana{wa Brankova ulica,
ona od Zelenog venca do Zla-
tnog kowa, pre se zvala Gospo-
darska ulica. Tu su bile s gor-
we strane ku}e: Herbezova, Te-
nkina, Markovi}eva, Stani-
{i}eva i Simi}eva, a s dowe
strane \ermanova, Steji}eva,
Marinovi}eva, [ili}eva, i
Brankovi}eva. Tu je ulicu na-
jvi{e prozvao Gospodskom Mi-
lo{ Popovi}, urednik Srps-
kih Novina, kad je, pedesetih
godina, u woj, u ku}i St. Ma-
rkovi}a, bio otvorio kwi`a-
ru, koja je docnije pre{la na
Velimira Valo`i}a, a danas
pripada sinu Velimirovu Mi-
lo{u. To je bila prva kwi`ara
u Srbiji.
Dok su Turci bili u Beo-
gradu, iz Dvora se u Veliku cr-
kvu i{lo svakad Gospodskom
ulicom na Varo{ kapiju, a na
Stambol kapiju vrlo retko.
Grobqe novo
Jo{ godine 1853. izi{la je
jedna odluka dr`avne vlasti
da se digne grobqe sa Ta-
Ulaz na Novo grobqe po~etkom
dvadesetih godina pro{loga veka
{majdana jer su ga ve} opko-
lile ku}e. Ta je odluka dugo os-
tala mrtvo slovo. Tek godine
1882, posle Sanitetskog zako-
na, Beograd je izabrao za gro-
dr Vladan \or|evi} na ~ijem je
imawu da{we Novo grobqe
bqe mesto na desnoj strani do-
line Bulbuldera, zemqu otku-
pio, nivelisao, nasuo, ogradio
zidom, na~inio nasip od Trka-
li{ta do toga mesta, i podigao
vijadukt preko Bulbuldera. Za
sve to potro{eno je 166.669.58
dinara.
U toj ogradi je mesto za sa-
hrawivawe pravoslavnih, ka-
tolika, protestanata, Turaka,
i Jevreja eskinaskog obreda. Je-
vreji pak seferdinskog obreda
imaju svoje odelito grobqe ma-
lo ni`e ovoga srpskoga.
Sahrawivawe u Novom gro-
bqu po~elo se 17. avgusta 1886.
godine, i prvi je onde ukopan
Dragutin, sin Veqka Dimov-
i}a ba{tovana.
Grobqe ima svoj fond,
koji je 1902. godine iznosio
229.345.66 dinara.
U sredini grobqa lepa je
nova crkva, posve}ena Svetom
Nikoli. To je zadu`bina danas
pokojne Drage, supruge po~. Sta-
nojla Petrovi}a savetnika.
Grobqe staro
Koliko se sada zna, Beo-
gra|ani su svoje mrtve sahra-
wivali od nekada{we Varo{
kapije na ovamo ka Zelenom ve-
ncu, i dole ka Toskinoj ~esmi.
Odatle je grobqe izme{teno
na Ta{majdan oko godine 1828.
Na Ta{majdanu je grobqe os-
talo do godine 1886; a od te go-
dine beogradski se mrtvi sah-
rawuju u Novom grobqu preko
bulbulderskog potoka.
Na onom grobqu na Ta{-
majdanu na~iwena je 1835. go-
dine crkva i posve}ena svetom
jevan|elistu Marku. Po toj
crkvi, grobqe se to ka`e i
Grobqe kod Markove crkve, a
nekad se re~e i Palilulsko
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Ulaz na Ta{majdansko grobqe iz Takovske ulice
grobqe, jer je glavna nurija
ovoj crkvi Palilula.
Breg Ta{majdan, koji je nad
ovom crkvom, najvi{e li~i da
je ona ^upina humka gde je
spaqen Sveti Sava.
Dva bela goluba
Dvokatna ku}a, od drvene
gra|e pok. Jove Kujunxi}a, bila
je na onom danas praznom placu,
koji licem gleda pravo ka Kola-
Delijska ~esma na uglu Knez Mihailove i Vuka Karaxi}a ulica
rcu i Stambol kapiji, a rebri-
ma je okrenut Hilandarskoj uli-
ci i ulici Dva goluba.
Na toj ku}i Jova je imao
cimer: Makaze i dva bela gol-
uba. On je, u {ali, govorio: da
je to jedno golub a drugo je gol-
ubica. A makaze su znak wego-
va terzijskog zanata.
Sad te ku}e nema.
A celom kraju onom ostalo
je ime Dva bela goluba.
9
Dedija ili Dedina
Ono brdo koje se, me|u pa-
dinom Mokrog luka i dolinom
Top~iderske reke, najlak spu{-
ta ka Savi, zove se Dedija ili
Dedina. Bilo je i jedno mawe
brda{ce koje se zvalo Mala De-
dija, pa je to brda{ce raskopa-
no kad se gradio put u Top~i-
der. Tako se ime Mala Dedija
izgubilo, a ostalo samo \edija
ili Dedina. To je ono brdo gde
su danas vinogradi i letwikov-
ci; \oke Simi}a, N. Z. Popo-
vi}a, Bra}e \or|evi}a, Rajovi-
}a, \uri}a, Pavlovi}a i drugih
Beogra|ana. U novije vreme re-
tko se i ~uje ime Dedija ili De-
dina, nego se obi~no naziva To-
p~idersko brdo.
Delijska ~esma
Onde gde je sada trokatna
ku}a Nikole Spasi}a (pre Pa-
n|elova) za Turaka je bio de-
lijski konak, gde je sedeo voj-
voda (turski stare{ina) koji
je sudio Turcima erlijama za
mawe stvari. Pred tim kona-
kom bila je ~esma, koja se zvala
delijska ~esma, jer su u onom
10
konaku boravile i delije (tur-
ski vojnici). Sada je ~esma iz-
me{tena preko puta uz plac
akademijski, a od we se i ono
mesto okolo zove Delijska ~e-
sma. Sam to~ak ne znam dokle
}e ostati, jer je samo za vreme
dopu{teno da se onde namesti.
Doktorova kula
Glavna zgrada dana{we ku-
}e za sumanute bila je imawe
Doktora Kuniberta, koji je
kao lekar slu`io kneza Mi-
lo{a skoro dve desetine godi-
na. On je na ~istom poqu vra-
~arskom, na desnom bregu mo-
krolu{kog potoka, daleko od
onda{we varo{i beogradske,
na~inio ku}u, koju su Beogra-
|ani prozvali Doktorova ku-
la, koje joj je ime ostalo i do
danas.
Tu je on bio nasadio cve}a
i plodna vo}a, a kad su ga Be-
ogra|ani pitali {to je oti-
{ao tako daleko od varo{i, on
je odgovarao: - Bi}e ovo nekad
sredina Beograda!
Terazijska ~esma, podignuta 1860. godine po projektu francuskog arhitekte Lorana
Dortjol
Upravo: dortjol ~etiri pu-
ta, raskr{}e. Tako su Turci zva-
li ono raskr{}e, gde se krste
Dubrova~ka i Du{anova uli-
ca. Od toga se onaj ceo kraj va-
ro{i prozvao Dortjol.
\erizi
Ima dva stara |eriza ili
vodovoda kojima je voda dola-
zila u Beograd.
Prvi prima vodu u vrh Bul-
buldera. On je ozidan i zatvo-
ren. Wegova je voda pre|e i{-
la preko Palilule, kroz mit-
ropolitovu ba{tu, preko Ska-
darske ulice na ^ukur ~esmu i
na Saka ~esmu onamo ka Gradu.
Sada se voda iz toga vodovoda
sta~e u rezervoar na Trkali-
{tu, pa se odande razvodi u sve
javne ~esme na dunavskoj stra-
ni Beograda.
Drugi |eriz prima vodu u
Malom Mokrom lugu, gde su
tako zvane rimske ~esme. Ovaj
nije zatvoren nego se i Mokro-
lu`ani slu`e wime. Voda iz
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
wega sprovodi se u rezervoar
kod Doma za napu{tenu decu, a
odande se razvodi u javne ~esme
na Savskoj strani.
Ovaj je |eriz pre|e i{ao
preko Simi}eva majura, pored
Vojne bolnice, pored Dvora,
pa Terazijama, na Ruskog cara
(gostionicu), pa na Delijsku
~esmu, i na Gr~ku kraqicu (go-
stionicu) u Grad.
Kod spomenika kneza Mi-
haila name{tena je 1891. godi-
ne spona staroga vodovoda sa
novim s Belih voda. Ali se vo-
de iz staroga vodovoda u novi
pu{taju samo u velikoj nesta-
{ici, i na vrlo kratko vreme.
Sva voda po beogradskim
ku}ama dolazi sa Belih voda.
Englezovac
Onaj deo nove beogradske
varo{i od Slavije do crkve
Svetog Save, i od kragujeva~-
koga druma do onoga {irokoga
poqa na istoku, zove se Engle-
zovac po Englezu Makenziju,
koji je to mesto kupio od \oke
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 11
Zeleni venac
Na onoj beogradskoj pi-
jaci u koju ulaze ulice: jedna
s Terazija, druga od Starog
telegrafa, tre}a od Varo{
kapije, ~etvrta od Save a pe-
ta iz Abaxijske ~ar{ije, ima
jedna starinska, glomazna
dvokatna ku}a, u kojoj je
nekad bila mawa gostionica
sa znakom Zeleni venac.
Od toga se ceo onaj kraj
prozvao Zeleni venac.
I pijaca Zeleni venac tu
je ispred te stare ku}e.

Zerek
Grand hotel u Kraqa Petra ulici Ono mesto Dubrova~ke
Simi}a, i naselio ga. A neki prijateqi ilirstva ~etrde- ulice, gde wu preseca ulica,
to zovu i Savinac, po crkvici, setih godina sastajali i svoje koja od Velike pijace i poli-
koja je dignuta u slavu Svetom ideje {irili. cije vodi onamo ka Gradu, zo-
Savi. Pre pak dok je to imawe Mesto toga sastajawa zva- ve se Zerek.
pripadalo starom gazdi, zvalo lo se Ilirska kasina. I ta je Sa Zereka se ulica Dub-
se je Simi}ev majur. kasina izazvala Beogra|ane, rova~ka dosta strmo spu{ta
koji nimalo nisu simpatisali ka Dor}olu i ide daqe ka Du-
Zdanije kod jelena Ilirstvo, da osnuju ^itaoni- navu.
U po~etku pete desetine cu, koja se u svom po~etku zva- Zerek ka`u da zna~i po-
pro{loga veka podigao je knez la ^itali{te, koje je otvore- gled, vidik, a odande i jeste
Mihailo Obrenovi} veliku no u op{tinskoj zgradi, ba{ lep i {irok vidik dole niz
trokatnu ku}u na pokoj blizu preko puta od toga Zdanija, 24. Dunav, na Banat a i na brda
Saborne beogradske crkve. Ta februara 1846. godine. Mirijevsko i Vi{wi~ko.
je ku}a na svom ju`noisto~nom
rogqu imala od bronze jelena,
kao svoj beleg. Zato se najpre i
zvala Zdanije kod jelena. Pos-
le jednoga po`ara u toj ku}i,
jelen je skinut, i ona se daqe
zvala Zdanije.
Docnije je knez Aleksan-
dar Kara|or|evi} na~inio
zdanije na pijaci (ono {to je
danas op{tinski sud). Tada se
ona knez Mihailova ku}a pro-
zvala Staro zdanije.
Jo{ docnije, ta se ku}a
prozove Grand hotel.
U toj ku}i pre po`ara bi-
la je velika sala za pozori{ne
predstave. A u woj su se i oni Zeleni venac - kafana koja je dala ime celom kraju
12
Jalija
Jalija se zove ona ravna
desna obala Dunava od Grada
niz vodu do ispod varo{i
Beograda. Tako se zove i zase-
qen deo te ravni, upravo dowi
deo Dor}ola, onaj {to je
bli`i k Dunavu.
Na Jaliji je jevrejska mala.
I jevrejska osnovna {kola u
toj mali zove se i pi{e: [ko-
la na Jaliji.
Jevremovac
Danas Botani~ka ba{ta,
koja pripada Velikoj {koli.
To je, do godine 1889, bilo
imawe kraqa Milana, koje mu
je ostalo od oca, a zvalo se Je-
vremova ba{ta, po ranijem gaz-
di, gospodaru Jevremu, dedi
kraqevom. Pokloniv{i tu
ba{tu Velikoj {koli, kraq
Milan je uglavio: da se prozo-
ve Jevremovac, Tako je postalo
to dana{we ime.
Pred Jevremovcem je ~esma,
a vi{e te ~esme nova osnovna
{kola, koju je op{tina podigla
na placu, koji je Vu~i} bio pok-
lonio Beogradskoj bolnici.
Jugovi}eva Velika {kola
Kad se s Velike pijace Vi-
{wi}evom ulicom po|e dole
ka Dunavu, ostavqaju}i desno
Glavnu policiju a levo Tekiju,
dolazi se na raskr{}e Vi{-
wi}eve i Jevremove ulice, i
tu na levoj strani ima dvokat-
na ku}a staroga kroja, s neko-
liko dimwaka na krovu, od ko-
jih na najvi{em su rode davno
svile svoje gnezdo. Pred ku}om
je mala avlija i ve}a kapija sa
dva kamena za sedewe.
U toj ku}i bila je Jugovi}e-
va Velika {kola, koja je otvo-
rena 1. septembra 1808. godine.
Posle propasti od 1813.
ta je ku}a opet oti{la u tur-
ske ruke.
Docnije je wu kupio od Tu-
raka neki Kutula, a posle Ku-
tule do{la je u ruke dana{-
wem gazdi bakalinu Dadi.
Ispod te ku}e, malo se-
vernije, bila je Saka ~esma,
koja je sada izme{tena na
rogaq ulice Jovanove i Du-
brova~ke.
Kavana Gu{anac
Od Velike pijace onamo ka
Gradu, na raskr{}u Dubrova~-
ke ulice, na levoj strani, na
samom rogqu, prazan je plac,
ogra|en tarabom, i obele`en
brojem 7. Na tom placu bila je
pre|e dvokatna ku}a: pri zem-
qi du}an a gore stan za `ivqe-
we. To je bila ku}a Spase Mi-
lovanovi}a, terzije. Odmah do
te ku}e bila je (a stoji i sada)
dvokatna ku}a Nikole Gu{an-
ca, tako|e terzije. Ova druga
ku}a danas ima na gorwem boju
6 prozora, a na dowem je kavan-
ica, kojoj se nad vratima ~ita:
Kavana Gu{anac. O toj kavani-
Jugovi}eva Velika {kola, kasnije Vukov i Dositejev licej
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
ci, ili boqe re}i, o wenom ne-
kada{wem gazdi bele`im ovde
{to sam ~uo od starih Beogra-
|ana, suseda wegovih.
Nikola je bio rodom iz
Ni{a, a wegov prvi sused Spa-
sa iz Para}ina. Nikola se bio
o`enio Stamenom, svastikom
beogradskoga prote Dimitrija
Vuji}a, a Spasa je imao za `enu
neku Rumenu. Sused Spasa i su-
seda Stamena sprijateqe se ta-
ko da sused Nikola kod `ene
ostane bez `ene, a suseda Rume-
na kod ~oveka - bez ~oveka!
U nevoqi svojoj, Nikola se
po`ali knezu Milo{u, i ovaj
tu stvar raspravi na svoj na-
~in: zapovedi Nikoli da uzme
Spasinu `enu Rumenu, a Spasi
da zadr`i Stamenu, koju je jo{
ranije bio prisvojio.
Po{to ova dva suseda ova-
ko razmene svoje `ene, produ-
`ili su `iveti lepo kao suse-
di i `ene wihove kao susede.
Spasa je sa Stamenom ro-
dio ~etiri sina. A i Nikola je
sa Rumenom imao dece i mu{ke
i `enske. Wegov sin Quba po-
kalu|erio se je, i, docnije,
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
ubio se je u Mru Tumanu, a k}e-
ri dve su mu `ive i sada.
Spasa se docnije ume{ao u
Ustavobraniteqe; ostavio za-
nat, i bio je ~lan suda; a i Ni-
kola je ostavio zanat, i otvo-
rio kavanu, koja i danas nosi we-
gov nadimak. Nikola je imao
gu{u - voqicu, i zato se zvao
Gu{anac. Dobar je bio ~ovek i
lepo `iveo s qudima.
Kalemegdan
Pojam Kalemegdan zna~i
gradsko poqe. I on je, do izla-
ska Turaka iz Grada (1867. go-
dine) odista bio ~isto poqe
oko grada. Na tom poqu nekad
su se ve`bali turski vojnici;
u jednom kraju, ovamo prema
Velikoj crkvi, do godine 1857,
Beogra|ani su dr`ali svoja
Kalemegdan - ulaz na {etali{te iz Pariske ulice
Kalemegdan, Kraq kapija
sena; a po{to u jesen te godine
sena izgore{e, vi{e nisu tu
ni sadevana. Na onom proplan-
ku prema gostionici Kruni,
29. novembra 1830. godine, bi-
li su razapeti {atori, te su se
tu prvi put sastali knez Mi-
13
lo{ i beogradski vezir Huse-
in-pa{a. Onde pak gde su danas
lipe prema gradskoj (sada zat-
vorenoj) "orospikapiji", bila
je 28. januara 1859. godine na-
~iwena visoka tribuna, zastr-
ta crvenom ~ohom. Okolo su
stajali srpski skup{tinari,
~inovnici, i naroda mnogo od
Srba i Turaka. Na toj tribuni
knez Milo{ je saslu{ao sul-
tanski berat od godine 1275,
kojim se ponovo utvr|uje na
srpskom prestolu.
Posle bombardovawa Beo-
grada (3. juna 1862. godine), i
po{to bi uglavqeno primirje
izme|u Srba i Turaka, konzu-
li garantnih sila, za sigur-
nost toga primirja, engleski i
ruski razape{e na Kalemegda-
nu svoje {atore i razvi{e svo-
14 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Kajaburma
Kajaburma ili Karaburma
zove se onaj nos ili vrh od br-
da vra~arskoga {to se spu{ta
u Dunav ispod Beograda a vi{e
sela Vi{wice.
Tu se obi~no pogubqavaju
oni koje sudovi osude na stre-
qawe.
Vi{e Kajaburme je Klani-
ca, a ispod Kajaburme Fabrika
za platno, sve nove zgrade i
nove radwe.

Kasina
Tre}a ku}a od levoga
rogqa Skopqanske ulice, gde
Otkrivawe spomenika Kara|or|u 1913. godine ova izbija na Terazije, gos-
je zastave, pa su tu boravili, a Po{to je odmah za tim tur- tionica je Kasina. To je ime
francuski je konzul oti{ao u ski garnizon oti{ao sasvim do{lo ovako: pre godine
grad, i na gradskom bedemu ra- iz Beograda, i po{to su Srbi 1858. ta je ku}a pripadala
zapeo {ator, i onde je bora- dobili Grad u svoje ruke, Ka- Bra}i Luki}ima iz Velika
vio, dokle su turski topovi s lemegdan se je po~eo ure|iva- sela. Oko godine 1858. u toj se
grada zijali na varo{, a odo- ti i zasa|ivati. ku}i uredi neka Kasina za
vud od varo{i su, du` Kale- Danas je to najlep{i park odabrane ~lanove; ali se dru-
megdana, bile barikade i srps- u Beogradu, kome lepotu uve- {tvo te Kasine naskoro ras-
ka vojska. }ava i sam prirodni polo`aj. turi, i kasinski name{taj ku-
Na Kalemegdanu, na naro- Kalemegdan mali zove se pi za svoj stan oficir Marko
~itoj tribuni, pred vojskom tu- isto~ni deo toga gradskoga Katani}. Od toga vremena ku-
rskom i srpskom, pred knezom poqa, koje jo{ nije ure|eno }a je ta izmewala vi{e gazda,
Mihailom, mitropolitom, mi- ni zasa|eno. a sve se zvala Kasina. Posle-
nistrima i savetnicima, pred
Riza-pa{om posledwim beogra-
dskim muhafizom, i pred mno-
gobrojnim svetom, 6. aprila
1867. godine, oko 10 sata pre po-
dne, pro~itan je sultanski fe-
rman od 5. dana Zilhixe 1283.
godine - 29. marta 1867, kojim se
gradovi u Srbiji ustupaju knezu
Mihailu.
Tada je na gradskim be-
demima srpska stra`a zame-
nila stra`u tursku, i knez
Mihailo sve~ano je ujahao u
grad beogradski kao u srpsku
tvr|avu.
Narodnoj radosti, toga da-
na, nije bilo mere! Terazije, hoteli Balkan, Kasina, Pariz i Moskva
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
dwi wen gazda bio je Vasa Mi-
jatovi}, koji ju je ostavio Do-
mu siro{ne dece.
Danas ta ku}a ima ime Ho-
tel Kasina, a istorija joj ovo
{to je ispri~ano.
Klanica
Dole ispod kraqevih {ta-
la, odovud Kajaburme, podignu-
ta je, pre nekoliko godina, mo-
derna Klanica, gde se koqe sto-
ka i meso se izvozi za granicu.
Po toj Klanici ve} se i
ona okolina po~ela zvati Kla-
nica.
Kova~ na ku}i
Ona ku}a u Pop-Lukinoj
ulici br. 14, u kojoj je danas
Dr`avna {tamparija, pripa-
dala je najpre kova~u [tajnle-
hneru, koji je wu i na~inio.
Na krovu te ku}e [tajn-
lehner je bio namestio kova~a,
u prirodnoj veli~ini, s
ko`nom keceqom o vratu, s
~eki}em u ruci, i s nakovwem
pred wim.
To su deca rado gledala, i
~udila se kova~u na ku}i!
Pop-Lukina ulica, zgrada Dr`avne {tamparije
Klanica na Vilinim vodama
Docnije je [tajnlehner tu
ku}u prodao dr`avi, a ova, op-
ravqaju}i i pro{iruju}i gor-
wi boj, skine s ku}e kova~a, i sa-
da ga nema na krovu.
U ovoj ku}i sedeo je Jovan
Haxi} (Milo{ Sveti}) kad je
boravio u Beogradu radi pisa-
wa izvesnih zakona. Tu se, kod
wega, sastajala onda{wa beo-
gradska inteligencija, a i opo-
zicija onda{wemu stawu stva-
ri u Srbiji.
15
Kova~i na Terazije
Knez Milo{ je sve kova~e
iselio iz beogradske varo{i
(u {ancu) na prazno poqe od
Stambol kapije gore ka ~esmi
terazijskoj. Hteo je da te majs-
tore izvu~e iz turskih ku}a i
du}ana, i da im da ~isto poqe
za ku}e i za wihove radwe, a
govorio je da ih kre}e zato
{to se boji da oni svojim vig-
wevima ne zapale varo{ i Tu-
rke o{tete. Mnogi su bili i
zatvarani i bijeni zato {to
nisu pristali samo da zagrade
darovan im besplatno plac na
Terazijama, a danaske?!
Kod Stefanovi}a kavane
Tako se zove onaj zaselak
Beograda, ako se mo`e tako
re}i za deo varo{i, koji se
nastanio u dno Vra~ara, s obe
strane kragujeva~koga druma,
onde gde se bawi~ki potok
sta~e u mokrolu{ki potok.
Nekad je beogradski trgov-
ac, Nikola Stefanovi}, bio
kupio veliku livadu du` mo-
krolu{kog potoka, i na toj
svojoj zemqi, a do kragujeva-
16
~koga druma, na~inio kavanu.
Docnije je to imawe, kavanu i
livadu, od Nikole kupila dr-
`ava, ali je ostalo ime Ste-
fanovi}eva kavana. Navi{e
od kavane po~ele su se naseqa-
vati razne du}anxije i majsto-
ri s jedne i s druge strane puta
tako da tamo sada mo`e biti
20-30 ku}a. I to se zove kod
Stefanovi}eve kavane, dru-
goga tu imena nema. Odatle se
u desno odvaja nasut put za ba-
wi~ki logor. I taj nasuti put
zasluga je pok. kraqa Milana.
Laudanov {anac
To je onaj veliki {anac
koji je od Dunava u naokolo
preko Vra~ara do u Savu, is-
kopao princ Jev|enije protiv
velikog vezira, koji je dolazio
u pomo} opsa|enu Beogradu.
Docnije je taj {anac obnavqao
|eneral Laudan, kad je on op-
sa|ivao Beograd. Po ovom doc-
nijem obnovqa~u, {anac se sad
zove Laudanov, a princa Jev|e-
nija malo ko i zna.
[anac je ovaj na mnogo me-
sta uravqem sa zemqom, a mes-
timice je ostao gotovo ceo.
Liman na Savi
Dole na Savi, gde je danas
nova ku}a pok. Jove Krsmano-
vi}a, pa jo{ na zapad ka vodi,
bio je Liman od Save, u koji su
obi~no dolazile bosanske la-
|e. Oko toga Limana `iveli
su Turci, koji su dr`ali maga-
ze i kavanice, u koje su padali
Turci Bo{waci koji su se la-
|ama spu{tali u Beograd. Sr-
pska vlast imala je tu jednoga
slu`iteqa, koji je od tih la-
|ara Bo{waka tra`io putne
isprave, da ih preda srpskoj
policiji, ali su Turci voleli
svoje teskere predati pa{i,
koji je tako|e tu imao svoga
~oveka. Jednom srpski pandur,
neki \or|e Ni{lija, zatra`i
od jedne la|e, koja je ve} bila
pristala, i pru`ila skele za
izla`ewe, da mu se dadu putne
teskere; Turci ne htenu dati
teskere, a \or|e digne skele i
Savsko pristani{te
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
otru}i la}u niz vodu! Tek onda
onda Turci dadu teskere. Ali
upraviteq varo{i Beograda
toga \or|a trgne k sebi, da u
revnosti svojoj {to ne preko-
ra~i.
Ovaj je, posle, 3. juna 1862,
na ^ukur~esmi rawen samrt-
no, umro u bolnici.
Ele, 24. jula 1860. godine,
na tom Limanu posva|aju se
Srbi i Turci, i me|u wima
legne krv. ^ak se morao iz ka-
sarne dovesti oficir Bu~o-
vi} sa strelcima, da sukob ne
bi uzeo ve}e razmere. Tada su
Turci dignuti odatle, a Li-
man se malo pomalo sasvim za-
suo. O wemu su onda sve garan-
tne sile dobijale note, a danas
mu se u Beogradu i ime ho}e da
zaboravi!
Manojlova ba{ta
Onde gde je danas pijaca
Zeleni venac, bila je nekad
Manojlova ba{ta, prvo mesto
za {etwu van varo{i. U toj ba-
{ti se prvi put po~elo to~iti
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
pivo (1834. i 1835), koje je pre-
no{eno iz Zemuna.
U tu ba{tu, radi teferi-
~a, nekad su se s konaka kod Ve-
like crkve izvozile u kanata-
ma na volujskim kolima jetrve
knegiwa Qubica i gospo|a To-
manija. Tu se pedesetih godina
otpo~elo zidati pozori{te,
izidano je bilo do cokla, pa se
posle odustalo jedno s podvod-
nog mesta, a drugo s nedostatka
novaca. Sad je tu pijaca Zeleni
venac.
Mesto je to nekad pripada-
lo knezu Maksi Rankovi}u iz
Ostru`nice.
Mokri lug
Tako se zove potok koji,
proti~u}i izme|u Doktorove
kule i Vajfertove pivare, is-
Zeleni venac - aero snimak
pod monopola sta~e se u Savu.
Tako se zove i dolina toga po-
toka onde gde je preseca kragu-
jeva~ki drum. Iznad vrela ovo-
ga mokrolu{kog potoka ima
dva sela koja se zovu: Mali mo-
kri lug i Veliki mokri lug.
Seqaci u ova dva sela dose-
qeni su iz Svrqiga jo{ za Ka-
ra|or|eva ratovawa i tu nas-
taweni. Wihove `ene ve}inom
jo{ nose odelo svrqi`ansko-
ga kroja i boja.
Nedeqkova ba{ta
Dole ispod Vidinkapije
imao je veliku ba{tu s lepim
vo}em neki ba{tovan Nedeq-
ko, koji je u toj ba{ti dr`ao i
mehanicu s jelom i pi}em. Tu
su Beogra|ani, naro~ito oni
iz isto~ne pole varo{i, izla-
17
zili na teferi~e i veseqa. Tu
su prire|ivane i gozbe za vi-
{e zvanica. U Srpskim Novi-
nama od 1843. godine, pod 9. ma-
jem zapisano je da je u Nedeq-
kovoj ba{ti mehanxiski es-
naf dr`ao svoj pir, a Vu~i} je,
s drugom gospodom, bio oti-
{ao u Vi{wicu crkvi na sla-
vu. Mehanxije iza{qu deputa-
ciju pred Vu~i}a i umole ga da,
u povratku, do|e u Nedeqkovu
ba{tu wima na veseqe. On im
u~ini po voqi, i bude sve~ano
do~ekan.
Orospi kapija
S Kalemegdana se ulazilo
u Grad na dve kapije: na onu ko-
ja gleda ka Jugoistoku, na koju
se ulazi i danas; i na onu {to
je spro}u onih lipa u parku, i
18
{to gleda ka Velikoj crkvi.
Srbi su ovu kapiju zvali Kara-
|or|eva kapija.
Ka`u da je Kara|or|e na
tu kapiju ulazio u Grad. A Tu-
rci su je zatvorili, i zvali su
je Orospi kapija, vaqda zato
{to su na wu ulazili u Grad
Srbi, neprijateqi wihovi.
Orospi }uprija
Iza Kajaburme na mirijev-
skom potoku ima kamenita }u-
prija, koja se zove Orospi }up-
rija. Tu ima i mala vodenica
koju je bio kupio Milosav Zd-
ravkovi}, savetnik.
Proplanak
U parku na Kalemegdanu,
prema gostionici Kruni, ima
pove}i proplanak, zasejan de-
telinom, a u jednom wegovom
kraju zasa|en je omawi jeqak.
Tu su, na kraju novembra 1830.
godine, bili name{teni {ato-
ri, te su se, 29. nov. 1830, beo-
gradski vezir Husein-pa{a i
knez Milo{ prvi put videli,
i dogovorili o sve~anosti ko-
ja se imala izvr{iti sutradan
(30. novembra 1830).
Kalemegdan, spomenik Zahvalnost Francuskoj
Rupa vra~arska
^e{}e se pomiwala i pi-
sala Vra~arska rupa, kao ka{-
tiga iz doba Vu~i}eve vlasti.
Postawe je toj rupi ovako:
Toma Vu~i} Peri{i}
Godine 1842. Vu~i} je s vo-
jskom pao na Vra~ar onde gde je
sada vra~arska sreska kance-
larija i gde su sve one okolne
ku}e - kojih onda nije bilo, sa-
mo je Isidor Stojanovi} bio
na~inio ku}u od naboja, i do te
ku}e nalazila se gotova rupa
iz koje je va|ena zemqa za na-
boj. U tu rupu zatvarani su pro-
tivnici Vu~i}eve bune, jer dru-
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
gog zatvora onde na onom poqu
nije bilo. Prvi je stavqen u tu
rupu neki Trki} iz [apca.
Zato se nekad re~e i Trki-
}eva rupa.
Sava kapija
Sava kapija bila je onde
gde se danas niza stepenice od
seminarije slazi na Savu. Tu je
bila pove}a kasarna za niza-
me, podignuta na tvrdim teme-
qima, na kojima su nekad bili
i topovi napereni uza Savu.
Ova se kapija nekad zvala
i Bawalu~ka kapija.
I s ove kapije nizami su
oterani 1862, a godine 1806, 29.
novembra, Srbi su na ovoj ka-
piji najpre prodrli u opsa|e-
nu dotle beogradsku varo{.
Savamala (selo)
Ovo selo bilo je naseqeno
du` Ciganske bare (Venecije)
od dana{we Antuline ku}e pa
gore ~ak do dana{wih monopo-
la. Selu Savamali bio je zapis,
zborno mesto, onde gde je sada
tobxijska pijaca, pred Bajlo-
novom kavanom. Tu je o Marko-
vu dne igralo kolo. Na tu svet-
kovinu dolazio je i knez Mi-
lo{ i Savamalke su mu davale
kite cve}a.
Docnije knez Milo{ je na-
redio te su Savamalci dignuti
odatle i preseqeni u Palilu-
lu. Mnogi su se na to qutili a
dato im je boqe mesto.
Sedam ku}a
Zove se kraj Beograda ba{
do Laudanova {anca na cari-
gradskom drumu. Tu su najpre
bile podignute ku}e u poqu
wih sedam na broj, a sad se pri-
navqaju i druge, a mesto se to
zove sedam ku}a.
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 19
Sewak
Tramvaj, idu}i iz Beogra-
da ka Top~ideru, kada mine
monopol i Jak{i}evo imawe,
ustavqa se kod Sewaka, te on-
de izlaze oni koji idu u vino-
grade na Dedini. Tu je veliki
op{tinski plac me|u dva puta.
Na tom placu do pre neko-
liko godina dr`ali su Beo-
gra|ani svoja sena, po{to im
ona na Kalemegdanu na kraju
septembra 1857. godine izgo-
re{e. Sad tu nema sena, ali je
ime Sewak ostalo onom placu
i okolini.
Beogra|anska sena pak da-
nas su onde gde je sewak vojni- @elezni~ka stanica Sewak, danas je tu biletarnica Beogradskog sajma
~ki, a to je, na poqani izme|u Smutekovac Odmah vi{e Smutekovca
Ludnice, Spomenika, izme|u Tako se ranije zvala (a ne- zgrada je Beogradskoga stre-
potoka Mokrog luga i Laudo- ki je i danas tako zovu) pivara li{ta.
nova {anca. \ure Vajferta, na levoj stra-
ni mokrolu{kog potoka. Smu- Spomenik
Slavija tek se zvao onaj ^eh koji je pr- Izlaze}i iz Beograda dru-
Velika gostionica na dno vi na tom mestu podigao zgradu mom kragujeva~kim, kad se pre-
Englezovca. Od te gostionice i otpo~eo radwu. Kao da mu |e Laudanov {anac i obori se
Slavije i ona se sva okolina posao nije napredovao, te ga je ka potoku Mokrom lugu, na le-
zove Slavija, {to ozna~ava napustio i nekud oti{ao. Doc- vo se vidi mali park s nekoli-
deo varo{i. I kowski tramvaj nije to je mesto i zgrade otku- kim grobovima i u sredi Spo-
vozi izme|u Kalemegdana i pio i razvio \ura Vajfert, menik. Taj spomenik prvi put
Slavije. dana{wi sopstvenik. je podigao 1848. godine knez

Slavija
20
Aleksandar junacima koji su
pali pri osvajawu Beograda
29. novembra 1806, a posle je
taj spomenik obnovio kraq
Aleksandar Prvi. I ku}e oko
toga parka zovu se "kod Spome-
nika". Drugi spomenik je podi-
gnut knezu Mihailu na mestu
gde je bila Stambol kapija.
Stambol kapija
Onde, gde je danas prazna
~istina, izme|u pozori{ta,
apoteke, i spomenika knez Mi-
hailova, bila je nekad tvrda i
Srbima stra{na Stambol ka-
pija. Sva onda{wa beogradska
varo{ bila je opasana od Save
do u Dunav dubokim rovom i
visokim {ancem, u koji su bi-
li usa|eni debeli palisadi
(hrastova debla, gore za{iqe-
na). Kroz tu tako tvrdu ogradu
u beogradsku se varo{ moglo
u}i, i iz we izi}i, na Sava ka-
Pozori{ni trg, prostor na kome se nalazila Stambol kapija
piju (na Savi), na Vidin kapi-
ju (u dunavskom kraju), na Var-
o{ kapiju (od Velike crkve na
jug), i na ovu Stambol kapiju.
Od svih tih kapija ova Stam-
bolska bila je i najve}a i naj-
tvr|a, a u gra|evinskom pogle-
du i najlep{a. Ozidana je bila
kao kakav gradi} sa tvrdim
svodovima povrh kojih je bio
debeo sloj zemqe, sa prostran-
im dole unutra hodnicima, i
mnogim kazamatima za obita-
vawe vojnika, koji su tu dr`a-
li stra`u. Izrada je bila od
tesanog kamena i od cigqe.
Kroz wu se prolazilo na
tri prolaza: u sredi veliki za
kola, a sa strane po jedan mawi
za pe{ake. Vrata su sva bila
od debelih hrastovih greda, pa
je po wima prikovana jaka gvo-
zdena oplata, na kojoj su se vi-
dele ulupqene rupe od kur{u-
ma pri napadima.
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Stambol kapiju zidali su
Austrijanci za ono vreme dok-
le su dr`ali Srbiju.
Ovu kapiju od poqane, koja
se pru`ala gore ka Teraziji i
ka Paliluli, rastavqao je du-
bok rov, koji je ~esto bio pun
vode. Zimi se ta voda nekad i
ledila, a leti se pokrivala ze-
lenim `abokrekom, i svakad je
bila prqava, jer se u wu sva{-
ta bacalo.
Preko toga rova, iznad te
vode, od usta Stambol kapije
onamo ka Teraziji, pru`ao se
drveni most, 30-40 metara duga-
~ak, upravo donde gde su danas
vrata od Kolar~eve pivnice.
Pred ustima toga mosta
odovud, od terazijske strane,
gde js sada avlija Mecovaline
ku}e, bio je veliki breg nane-
sene zemqe, koji je sobom za{-
ti}avao most i vrata Stambol
kapiji od napada~a.
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 21
Put koji je iz Beograda
na Stambol kapiju izlazio
preko mosta, delio se odmah
na dva kraka: jedan je udarao
desno od toga brega ka Tera-
ziji, a drugi levo - ka Pali-
luli i Ta{majdanu.
Tu nigde nije bilo ni ku}e
ni du}ana nego je leti rasla
golema travuqina, najvi{e ku-
kuta, a zimi je ta travuqina bi-
la suva, ali se ve}inom dr`ala
uspravo. Iz te velike travu-
qine u svako doba mogli su jur-
nuti ili psi ili zli qudi na
putnika sama i bez oru`ja!
Koqe, na koje su Turci na-
bijali Srbe, udarano je van Ta{majdan, crkva Svetog Marka i Aberdareva ulica
Stambol kapije i van drvenoga gradsko grobqe od Varo{ ka- Tekija
mosta, pored puta koji vodi na pije; na Ta{majdanu je 1835. na- Ona zgrada na Velikoj pi-
Terazije. Mu~enici su okreta- ~iwena palilulska crkva u jaci, na rogqu Vi{wi}eve uli-
ni licem u poqe, ovamo ka Sr- slavu Svetom Marku. Crkva je ce, ba{ spro}u Velike poli-
biji, da zapla{e druge, koji bi bregu Ta{majdanu sa zapada, a cije, zove se tekija, jer su u woj,
poumili po}i wihovim tra- kameni je majdan s istoka, teme za turske vlasti, dervi{i dr-
gom, to jest, koji bi poumili da pak bregu Ta{majdanu i sad je `ali svoje bogomoqe i sastan-
ustaju protiv turske sile u ze- zasejano grobovima. ke. Za srpskoga doba ta je zgra-
mqi srpskoj!... Na svu priliku ovaj breg da pripadala Srbima, i u woj
Ta tvrda, ta stra{na Stam- Ta{majdan je ona ^upina hum- je ispustio svoju du{u prvi sr-
bol kapija sru{ena je iz teme- ka gde je spaqeno telo Svetoga pski ministar prosvete Dosi-
qa po zapovesti kneza Mihai- Save! tej Obradovi}, 1811. godine.
la u prole}e 1866. godine. Ru-
{ewe je po~eto u polovini ap-
rila a dovr{eno 19. maja 1866.
godine. Najpre su ru{ena oba
krila sa strane, pa posle sred-
ina i tvrdi svodovi i stubovi
unutra{wi. U ru{evini je na-
|eno vi{e |uladi razne veli-
~ine i jedan bakarni ibrik
pun mutne vode, koja nije ni na
{to udarala.

Ta{majdan
Zna~i Kamenolom, mesto
gde se vadi kamen za zidawe;
ali se tako zove i spoqni ob-
lik toga brega iz koga se ka-
men vadi. Na Ta{majdan je
1828. godine preseqeno beo- [eih-Mustafino turbe, jedini ostatak nekada{we Tekije
22 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Terazije
Uvode}i vodu u varo{ Be-
ograd, Turci su du` onoga |er-
iza (zidanoga vodovoda) koji
uzima vodu iz mokrolu{kih
izvora, na izvesnim daqinama,
zidali kule, na koje su vodovod-
nim cevima uzvodili vodu, da
bi ona dobila vi{i skok za
svoj daqi tok. Takve kule bile
su: jedna onde gde je danas tera-
zijska ~esma, druga gotovo on-
de gde je sada kavana Ruski car,
a tre}a je bila onde gde je sada
kavana Gr~ka kraqica.
Od te tri kule najve}a je
bila ona na Terazijama. Ta je
kula, pored svoje ve}e visine, Tramvajska stanica u Top~ideru
stajala na prostranoj ~istini, Top~ider mu uzeta u sastav dr`avnoga
daleko od okolnih ku}a, a bila Reka top~iderska izvire u dobra, koje se sve danas zove
je i vi{a od svih okolnih zgra- ataru sela Ripwa a uvire u Top~ider.
da. Sve te kule Turci su zvali: Savu u dno Ade ciganlije. Da- U Top~ideru je stari dvo-
Terazije za vodu. Od toga se nas se naro~ito zove Top~ider rac Kneza Milo{a (1831), u
ceo onaj kraj nove beogradske ono dr`avno dobro, koje se kom je on i umro (14. septembra
varo{i naro~ito od Dvora do pru`a s jedne i s druge strane 1860. godine); crkva (1834), ~e-
blizu Stambol kapije, i danas te reke od Careve }uprije gore sma, salon, staklena ba{ta, ve-
zove Terazije. A Terazijski kva- do blizu sela Kne`evca. Na liki park, i onaj park gde je
rt, za upravu varo{i, obuhvata tom prostoru bilo je pre selo 1865. slavqena 50-godi{qica
jednu {estinu Beograda. Rvati, pa je raseqeno, i zemqa Srbije; kasarna, ko{utwak,
gde 1868. pogibe knez Mihailo;
rasadnici za poqsku privredu
i jo{ drugo {to {ta. Top~i-
der se ovde pomiwe tek da se
sa~uva od zaborava ono {to za-
borav preti da pokrije, ali
Top~ider, i po onom {to u we-
mu ima danas, i {to se je imalo
pre, ili {to se onde doga|alo,
zaslu`uje da bude predmet
naro~itog govora i opisa.

Toskina ~esma
U ulici pop-Lukinoj, koja
ide od Varo{ kapije pored Dr-
`avne {tamparije u Savamalu,
ima jedna ~esma s gorwe strane
ulice. Tu je ~esmu gradio neki
Beogra|anin Toska, kome je
Terazije ku}a bila toj ~esmi preko pu-
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
ta. Sada nema u `ivotu Toske,
ku}a je wegova dobila drugoga
gazdu, ~esma je oti{la ka ima-
wu novoga sajbije, a to~ak za
vodu izme{ten je malo vi{e,
tek se uvek zove "Toskina ~es-
ma" i ona, i onaj kraj oko we.
Tri kqu~a
Ona ulica koja vodi od
Velike pivare onamo ka mo-
nopolima, i koja ide napore-
do s ulicom Milo{ Veliki,
zove se Tri kqu~a.
Najpre je tu bila jedna
firma gde su izmolovana bila
tri kqu~a i ozgo kruna, pa se
posle to izgubilo, a ime uli-
ci ostalo do danas.
Trkali{te
Ono poqe od staroga gro-
bqa na Ta{majdanu pa navi{e
uz carigradski drum, gde je sa-
da pijaca zove se Trkali{te
zato {to je tu knez Mihailo
dr`ao kowi~ke trke.
Od toga se i okolne ku}e
zovu: ku}e na Trkali{tu.
Trkali{te na prostoru dana{weg Tehni~kog fakulteta
Fi}irbair
Turci, dok su `iveli u
Beogradu, Kalemegdan je bio
pravi Kalemegdan, to jest, ~is-
to gradsko poqe: ovoga dana{-
wega parka nije bilo! Onda su
Turci onu ivicu Kalemegdana
koja je okrenuta k Savi, i ko-
jom se sada pru`a {iroka sta-
za od Grada pravo ka seminari-
ji i k Velikoj crkvi, zvali fi-
}ir-bair, a to vele zna~i: breg
za razmi{qawe.
Fi{eklija
U ovu ulicu koja se danas
zove ulica kraqa Aleksandra,
i koja ide od nekada{we Batal
xamije do Trkali{ta, bili su
iseqeni trgovci baruta i fi-
{eka, i du}ani su im bili na
onoj strani du` staroga grob-
qa. Tada se ulica zvala Fi{e-
kxijska ulica ili kra}e: fi-
{eklija. Sad je nestalo fi{e-
ka, pa i trgovaca fi{ekxija, a
ulica se prozvala Aleksandro-
va, tek je neki i sada zovu fi-
{eklija.
23
Skup{tina gledana sa Fi{eklije
Mesto fi{eka sad se tamo
prodaju starudije: stare haqi-
ne, staro posu|e, i svakojaka
stare`.
Humka od godine 1830.
Ono mesto s koga je 30. no-
vembra 1830. godine s velikom
sve~ano{}u objavqen sultans-
ki hati{erif o unutra{woj
nezavisnosti Kne`evine Srbi-
je, nahodi se u porti palilul-
ske crkve 60-70 hvata na sever,
ba{ do groba pok. Miloja Le-
{janina. I danas se poznaje
prili~no visoka zemqana pod-
ina, na kojoj je bila tribina za
~itawe hati{erifa i berata.
Na sredi te podine sad je to-
~ak vode koja bije iz op{tega
vodovoda. Okolo su grobnice
odli~nijih Beogra|ana i dr-
ve}e zasa|eno radi hlada.
Careva }uprija
Pretposledwa tramvajska
stanica od Beograda ka Top~i-
deru zove se Careva }uprija,
jer je ba{ spro}u one zidane
}uprije na top~iderskoj reci.
Nekad je tom }uprijom prola-
zio glavni drum, koji je ozgo
niz Posavqe slazio k Beogra-
24
du, ali od Ostru`nice nije
udarao Maki{em kraj Save
nego je hvatao osu{nije brego-
ve na @eleznik i @arkovo, pa
pre{av{i tom Carevom }up-
rijom reku Top~ider presecao
je brdo Dedinu i u ravnicu sav-
sku slazio kod Sewaka.
Koji je car gradio ovu }up-
riju i kada, danas se ne zna.
Crkva Svetog Marka (palilulska)
Ova crkva na~iwena je
1835. na Ta{majdanu. U toj cr-
kvi sahraweni su:
Ta{majdan, crkva Svetog Marka
1. knez Milan M. Obreno-
vi} II,
2. Kne`evi} Sergije, sin
kneza Milana Obrenovi}a IV,
3. Gavrilo Popovi}, {aba-
~ki vladika,
4. Mojsije, vladika negoti-
nski,
5. Teodosije Mraovi}, beo-
gradski mitropolit.
Crkva Svetog Nikole
Ovu crkvu na~inila je o
svom tro{ku gospo|a Draga,
biv{a supruga pok. Stanojla
Petrovi}a, dr`avnoga savet-
nika, i poklonila je beograd-
skoj op{tini. Ta bogomoqa
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
dovr{ena je i osve}ena na let-
wega Svetoga Nikolu 1893. go-
dine. Sveti Nikola je bio kr-
sno ime pok. Stanojla. Crkva
je u sredini Novoga grobqa.
^itaonica beogradska
Povi{e porte i oltara Ve-
like beogradske crkve, op{ti-
na je, ~etrdesetih godina, po-
digla novu prostranu ku}u za
svoje osnovne {kole.
Nekako u to doba u Beo-
grad se steko{e nekoliki pri-
jateqi zagreba~koga Ilirst-
va. Ti qudi obi~ni su se sasta- Saborna crkva
jali u "Zdaniju kod jelena" i ski ~inovnik, a docnije 1848.
mesto svojega sastajaqa zvali pre{ao je u Karlovce na onu
su Ilirska kasina. Kao nosio- Narodnu skup{tinu. Odande
ci toga Ilirstva se}am se da pak oti{ao je u red boraca
su onda pomiwani: Gaj, koji je protiv Ma|ara, i u tom je ratu
tek kao gost dolazio u Beo- poginuo!
grad, i neki Golub, profesor. Vukajlovi} i wegovi poma-
Drugih se imena ne se}am. ga~i pokrenuli su u Beogradu
Ali se protiv toga Ilir- sve koji su imali dosta vlasti,
stva digla osobito pred kraj glasa, i novaca, te se tako sas-
1845. `iva opozicija me|u Be- tavilo dru{tvo za ^itaonicu,
ogra|anima. i to se dru{tvo smestilo u
Naj`e{}i i najrevniji pro- predwe tri velike sobe u onoj
tivnik Ilirstva bio je neki zgradi osnovnih {kola, ba{
Jelisije Vukajlovi}, onda srp- prema Starom zdawu.
[kola kod Saborne crkve, danas O[ Kraq Petar I
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Kraqa Petra ulica i ^itaonica beogradska
To dru{tvo izabere sebi
za predsednika majora Mi{u
Anastasijevi}a, za potpredse-
dnika Radovana Damjanovi}a,
pomo}nika ministra unutra-
{wih poslova, a za delovo|u
Pavla Ars. Popovi}a.
^itaoni~ko dru{tvo sas-
tavi pravila za svoj unutra{-
wi rad, i preko mesne policije
2. januara 1846. podnese ih min-
istru unutra{wih poslova na
odobrewe. Sporazumev{i se s
ministrom prosvete, i dobi{i
i wegov pristanak, ministar
unutra{wih poslova odobri po-
dnesena mu pravila pod 9. janu-
ara 1846. N° 5, i o tom izvesti
dru{tvo preko policije.
Po tim pravilima, koja su
onda imala svega 17 ta~aka, ~l-
an ^itaonice mogao je biti
svaki Srbin sve{tenog, vojnog,
i gra|anskog reda, koji pri-
stane da svakog meseca pla}a
po cvancik (80 din. para). \a-
ci Velike {kole i Bogoslo-
Mi{a Anastasijevi}
25
vije imali su besplatan prist-
up u ~itaonicu.
Kad se za ~itaonicu upisa-
lo ve} 150 ~lanova, kad se za
wu dobio tako udoban stan na
onako lepu mestu, kad se nabav-
ilo koliko je trebalo name-
{taja, onda se na poklade u ne-
dequ 24. februara 1846. sazove
sve~ani skup za otvarawe te
nove ustanove. Do|e mitropo-
lit Petar i mnogi visoki ~in-
ovnici i odli~ni Beogra|ani.
Arhimandrit Gavrilo s jednim
proto|akonom osveti vodicu i
pokropi ceo stan i prisutne.
Potpredsednik ~itaonice Ra-
ja Damjanovi} besedom otvori
skup, i pozove profesora pra-
va u onda{wem liceumu Maks-
ima Simonovi}a da dr`i sve-
~ani govor.
26
Simonovi} je bio u~en ~o-
vek, patriota, i odli~ni govo-
rnik. Ovom prilikom on je re-
~ito dokazivao potrebu da se
Srbi sla`u u svojim op{tim
radovima ne gledaju}i odakle
je koji rodom, i da uvek qube
ono {to je wihovo narodno sr-
psko.
I ova sama beseda kao da
odaje ono {toje pokrenulo Be-
ogra|ane da osnuju ^itaonicu
nasuprot Kasini, u kojoj se pro-
povedalo Ilirstvo, koje je bi-
lo ne{to tu|e, ne{to mrtvo.
Ovaj profesor Simonovi}
jo{ je u jednoj sve~anoj prili-
ci u ^itaonici uzeo re~, i po-
zvao je sve prisutne da onako
sve~ano izi|u na Vra~ar, na
mesto gde je spaqen Sveti Sa-
va, i tu da svetitequ odadu dug
Razvaline Bekinog harema na Varo{ kapiji
sinovqe zahvalnosti. I odis-
ta su svi izi{li na Vra~ar.
Simonovi} je i onamo govorio
tako odu{evqeno da su mnogi-
ma udarile suze. Odu{evqen
tom lepom besedom, Jovan Fi-
lipovi}, ~inovnik, a Karlov-
~anin rodom, isplete venac, te
govornika Simonovi}a uven~a
vencem zahvalnosti, i u ime sku-
pa izjavi mu najlep{a ose}awa.
Ovaj slu~aj pri~a g. Niko-
la Hristi}, jedan od prvih
~lanova ^itaonice, ali se, na
`alost, ne mo`e da seti gde je
mestimice izvr{ena ta zahva-
lnost prema svetitequ Savi,
srpskom prosvetitequ.
Pred kraj godine 1846. up-
rava je ^itaonice (2. novembra
1846. PN° 1357) dobila odobre-
we: da mo`e izdavati svoj list,
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
koji se zvao: Novine ^itali{-
ta Beogradskog.
Prve godine ovim je nov-
inama bio urednik Pavle Ars.
Popovi}, a druge godine odme-
nio ga je Petar Radovanovi},
koji je docnije bio direktor
osnovnih {kola.
Kao {to je ve} kazano, po
pravilima, svaki ~lan ^itao-
nice du`an je bio pla}ati po
jedan cvancik (80 din. para) me-
se~noga uloga, ali su neki da-
vali dobrovoqno po jedan du-
kat na godinu ({to je iznosilo
15 cvancika), neki su davali po
2 a neki i po 3 dukata.
Major Mi{a Anastasije-
vi} od postawa ^itaonice pa
do smrti svoje (koja ga sna|e
izme|u 26. i 27. januara 1885)
davao je svake godine po 300
GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.
Kafana Savina~ka kasina u Mekenzijevoj ulici na ^uburi
cvancika. Zato je wega dru{-
tvo ^itaoni~ko svake godine
biralo za predsednika pa bo-
ravio on u Beogradu ili na
strani. Kad nije bio u Beogra-
du, zamewivao ga je potpredsed-
nik.
I srpski vladaoci, od pos-
tawa ^itaonice do 1902, dava-
li su tom zavodu po 300 dinara
na godinu.
U ^itaonici su se, kroz
dugo vreme wenoga `ivota, dr-
`ali mnogi va`ni skupovi, ve-
}e {kolske sve~anosti, va`-
niji nau~ni zborovi, i drugi
sastanci.
Se}am se skupa licejske Sr-
pske mlade`i, i onoga, iz koga
je nikao Posleno-trgova~ki
odbor u Beogradu.
Od svoga postawa 1846. ^i-
27
taonica je `ivela i radila ^ubura
kad vi{e kad mawe do 1902, ka- Na jugoistok od Svetosav-
da je spala na 38 ~lanova. ske crkvice i Englezovca, a
Te godine ^itaonica je isto~no od onoga Spomenika
imala kapitala od ~lanskih borcima od 1806, u dolini, na
uloga 5.602 dinara, a gotova imawu pok. Stevana Miqkovi-
novca imala je 4.206 dinara; }a, savetnika, bila je stublina
osem toga ona ima
lepu biblioteku,
zbirku starina, do-
sta slika i ve} ove-
{talog name{taja
a i arhiva wena ni-
je bez vrednostn.
Godine 1902. up-
rava ^itaonice us-
tupila je dve sobe
Ruskomu klubu, a
sebi je zadr`ala sa-
mo jednu sobu za vr-
lo mali broj svojih
poho|a~a. Ugao Mutapove i Mekenzijeve ulice
28 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
iz koje je tekla lepa izvorska
voda. Ispod te stubline bila
je bara, gde su lovci lovili pa-
tke. Ta stublina zvala se ^ubu-
ra. Sad je mesto stubline usa-
|eno bure, pa se opet izvor zo-
ve ^ubura. Od te ^ubure ceo
onaj kraj ku}a, du}ana, i meha-
na zove se ^ubura.

^ukarica
Iz Beograda idu}i drumom
uza Savu, po{to se pre|e Top-
~iderska reka, i jo{ malo se
po|e ravnicom uza Savu, udara
se u breg, koji se kao greben
spustio ba{ u Savu. Taj breg je
prose~en radi {irega kolsko- ^ukarica, podvo`wak kod Gospodarske mehane
ga druma. Pre jedno 55-60 godi- ru. Tu mehanu dr`ao je du`e to se zvala ^ukareva mehana, a
na u dno toga brega bila je me- vremena neki Stojko ^ukar iz sad se zove ^ukarica. Na ^uka-
hana sela @arkova, jer to mes- Beograda. Po wegovu imenu, rici danas (1901) ima: Radio-
to i jeste na `arkova~kom ata- ili boqe po wegovu nadimku, nica Brodarskog dru{tva, Fa-

Fabrika ko`e na ^ukarici

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 29

^ukarica, dana{wa Radni~ka ulica

brika ko`a \uri}a, Klidisa ciji varo{i, wen to~ak izve- ti. Odatle se izrodilo ~ak bo-
i Barlovca, i Parni mlin An- den malo na stranu, na drugo mbardovawe Beograda... U tom
tona Bla`eka. Ima jedna meha- mesto. sudaru me|u prvima pali su Si-
na, 4 du}ana, 2 furune, i 1 kasa- Na toj ^ukur ~esmi, 3. juna ma Ne{i}, terxuman, i \or|e
pnica. Ima ku}a 24 sa 345 du{a 1862, oko vode sukobili su se N. Ni{lija, juna~ki momak
stanovnika. To je sve na ataru turski nizami i srpski {egr- policijski
sela @arkova. A severno od te
^ukarice, ba{ uz wu, ali na
ataru op{tine beogradske, di-
`e se [e}erna fabrika. Po
`ivqewu to je sve jedno mesto,
a upravne vlasti su mu dve, `a-
rkova~ka i beogradska.

^ukur ~esma
Ispod placa dana{weg Cr-
venoga krsta, do godine 1862,
bila je u sokaku jedna ~esma,
duboko u zemqi, da se k woj mo-
ralo slaziti niz nekoliko ka-
menih stepena. To se zvala ^u-
kur ~esma. To je re~ turska, i
zna~i: to~ak u rupi. Ta ~esma
radi i danas, samo je, po regula- ^ukur ~esma u Dobra~inoj ulici
30
Studio za obe dlake
Na severu Banata ima jed-
no lepo selo u kojem je ro|en
moj otac, kao i wegov otac, pa
i wegovog oca otac.
U tom selu me niko nije
znao, niti me zna, po imenu,
~ak me malo ko zna i kao sina
"tog i tog", ali, i danas }e se
setiti, posle toliko godina,
ko je "Todora berbera unuk".
I ne}e se setiti zbog ne
znam ni sam ~ega va`nog, osim
{to je, kad god su ga pitali ka-
ko se zove ispaqivao kao iz
topa to "Todora berbera unuk".
Ali, zato se se}aju Todora,
iako je pro{lo skoro dvadeset
godina kako ga vi{e nema.
Ej, ni oni ne znaju koliko
je generacija glava pro{lo is-
pod wegove ma{inice, koliko
je onih prvih, paperjastih bra-
da nestalo pod wegovom brit-
vom, a iz radwe izlazili de~a-
Dor}ol, Du{anova ulica, berbersko-frizerski salon Vukosavqevi}
rci sa ocem koji bi da prsne od
ponosa {to je "ova nesre}a ov-
de" ve} dorasla i do brijawa.
Za{to vam ovo pri~am?
Zato {to su mi brkovi po-
rasli vi{e nego {to treba, pa
sad vi{e popiju i pojedu oni
nego ja.
Da namolim decu da mi ih
malo "{tucnu" ne uspevam, sin
ba{ i nije ne{to ve{t sa ma-
kazama, a }erka je to ve} jed-
nom radila, pa mi je bilo jef-
tinije da obrijem brkove i
pustim ih ispo~etka.
A da sam to radim…
E… jesam jednom, pa mi je
nos bio sav izbockan makazi-
cama i zamalo da odse~em je-
zik, {ta }u, moram da se isple-
zim da odr`im koncentraciju.
Eto, zbog tih brkova sam
po~eo da obilazim beogradske
berbernice, ali, cvrc.
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
U Beogradu nema ni berbe-
ra ni berbernica, sada su to
hejr studiji, ateqei, akademije
~ak i tek po neki skromni
frizerski salon. Uglavnom, br-
kovima i bradom se nigde ne
bave. Pobogu, oni su umetnici
i ispod ~asti im je da se bavi
tim vrstama dlaka.
Oni kreiraju, ne briju.
I tako, nakon podu`e {et-
we u nadi da }u ugledati negde
mesingani tawir kako se kla-
ti iznad vrata, a ispod table
na kojoj pi{e "Berberska rad-
wa" nacrtah se ispred ogleda-
la i dok sam se mu~io i be~io
setih se {ta mi je moj Todor
berber jedared rekao nakon
{to ga je baba zbog ne~ega iz-
grdila i isterala iz kuhiwe:
- Do}i }e vreme, od blata
}ete vi mene praviti!
Va{ Nam}or ovda{wi