RASTVORI ELEKTROLITA 1.

razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera

RASTVORI ELEKTROLITA

 Supstance čiji vodeni rastvori i rastopi provode električnu struju nazivaju se

elektroliti.
 U elektrolite spada većina neorganskih kiselina, baza i soli rastvorljivih u vodi
(hlorovodonična kiselina, natrijum-hidroksid, natrijum-hlorid...).
 Supstance čiji vodeni rastvori ne provode električnu struju nazivaju se neelektroliti.
 U ovu grupu spadaju većina organskih jedinjenja rastvorljivih u vodi (šećer, glicerin,
alkohol...).

ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA I STEPEN DISOCIJACIJE

 Teoriju elektrolitičke disocijacije prvi je objasnio Svante Arenijus krajem XIX veka.
 Po ovoj teoriji, kiseline, baze i soli pri rastvaranju u vodi disosuju (razlažu) na
pozitivno i negativno naelektrisane čestice (jone).

 Stepen disocijacije elektrolita (α) služi za izražavanje jačine elektrolita.

 Definiše se kao odnos između broja molekula disosovanih na jone i ukupnog broja
molekula koji su uneti u rastvor.
α= Ndis/Nuk

 Stepen disocijacije zavisi od prirode elektrolita, prirode rastvarača, temperature i

koncentracije rastvora.

1
RASTVORI ELEKTROLITA 1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera

KONSTANTA DISOCIJACIJE , JAKI I SLABI ELEKTROLITI

 Ako je stepen disocijacije elektrolita u rastvoru koncentracije 0,1 mol/dm3 veći od

30%, on spada u jake elektrolite.
 Jaki elektroliti su: H2SO4, HCl, HNO3, NaOH, KOH i većina soli koje su dobro
rastvorljive u vodi.
 Ako je stepen disocijacije elektrolita u rastvoru koncentracije 0,1 mol/dm3 manji od
3%, on spada u slabe elektrolite.
 Slabi elektroliti su: sirćetna kiselina, cijanovodonična kiselina, amonijak itd.

 Konstanta disocijacije (Kd) predstavlja kontantu ravnoteže procesa disocijacije.

 Što je konstanta veća, to je kiselina, odnosno baza jača.
Na osnovu Kk kiseline se dele:
1. Jake kiseline: HCl, HBr, HI, HClO4, HNO3, i H2SO4
2. Umereno jake kiseline: H3PO4 i H2SO3
3. Slabe kiseline: HF, HNO2, HCOOH, CH3COOH, H2CO3, H2S, HClO, HCN, H3BO3...
 Kod baza, slabe baze su Mg(OH)2 i NH3, a jake baze su NaOH, KOH, Ca(OH)2, Sr(OH)2,
Ba(OH)2.

 Veza između konstante i stepena disocijacije data je formulom:

α2. C
Kd = 1- α = 1 ako je α < 3%
1- α

Kd=c.α2
 Ova formula se naziva Ostvaldov zakon razblaženja.

2
RASTVORI ELEKTROLITA 1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera

ARENIJUSOVA TEORIJA KISELINA, BAZA I SOLI

 Teoriju elektrolitičke disocijacije prvi je objasnio Svante Arenijus krajem XIX veka.
 Po ovoj teoriji, kiseline, baze i soli pri rastvaranju u vodi disosuju (razlažu) na
pozitivno i negativno naelektrisane čestice (jone).

 Kiseline su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenom rastvoru kao pozitivne jone
daju isključivo jone vodonika (protone) i negativne jone kiselinskog ostatka:
HNO3  H+ + NO3-
HCl  H+ + Cl-

 Dvobazne kiseline reaguju u dva stupnja:

H2SO4  H+ + HSO4-
HSO4-  H+ + SO42-

 Baze su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenom rastvoru daju pozitivne jone metala
i negativne jone OH- grupe:
NaOH  Na+ + OH-
KOH  K+ + OH-

 Pri reakciji između vodenih rastvora kiselina i baza, nastaju soli i voda. Ova reakcija
se naziva neutralizacija.
HNO3 + KOH  KNO3 + H2O
H+ + OH-  H2O

 Soli su elektroliti koji pri disocijaciji daju pozitivne jone metala i negativne jone
kiselinskog ostatka.

NaNO3  Na+ + NO3-

Ca(NO3)2  Ca2+ + 2NO3-

3
RASTVORI ELEKTROLITA 1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera

JONSKE REAKCIJE

 Reakcije koje se odvijaju u rastvorima elektrolita između jona.

 Predstavljaju se jonskim jednačinama u kojima su jaki elektroliti predstavljeni u
obliku jona, a talog, slabo disosovano jedinjenje i gas u obliku molekula.
 Teku u tri smera:
1. Stvaranje taloga

AgNO3(aq) + NaCl(aq)  AgCl + NaNO3(aq)

Ag+(aq) + NO3-(aq) + Na+(aq) + Cl-(aq)  AgCl + Na+(aq) + NO3-(aq)
Ag+(aq) + Cl-(aq)  AgCl

Kao talozi se javljaju: AgCl, AgBr, AgI, Ag2S, BaSO4, CuS, PbS, Al(OH)3, Cu(OH)2,
Zn(OH)2, PbSO4

2. Dobijanje slabo disosovanog jedinjenja (H2O)

NaOH(aq) + HNO3(aq)  NaNO3(aq) + H2O

Na+(aq) + OH-(aq) + H+(aq) + NO3-(aq)  Na+(aq) + NO3-(aq) + H2O
H+(aq) + OH-(aq)  H2O

3. Dobijanje gasa

Na2S + 2HCl  H2S + 2NaCl

2Na+ + S2- + 2H+ + 2Cl-  H2S + 2Na+ + 2Cl-
S2- + 2H+  H2S

Na2CO3 + 2HCl  2NaCl + H2O + CO2

2Na+ + CO32- + 2H+ + 2Cl-  2Na+ + 2Cl- + H2O + CO2
CO32- + 2H+  H2CO3

4
RASTVORI ELEKTROLITA 1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera

PROTOLITIČKA TEORIJA KISELINA I BAZA

 Prema ovoj teoriji, kiseline su molekuli ili joni koji predaju proton drugim
molekulima ili jonima (oni su donori, davaoci protona):

HCl + H2O Cl- + H3O+

 Baze su molekuli ili joni koji primaju proton od drugih molekula ili jona (oni su
ekceptori, primaoci protona):

CN- + H2O HCN + OH-

 Svaka kiselina nakon otpuštanja protona prelazi u odgovarajuću konjugovanu bazu, a

baza u konjugovanu kiselinu.

HCl + H2O H3O+ + Cl - NH3 + H2O NH4+ + OH -

K1 B2 K2 B1 B1 K2 K1 B2

- H+ - +H
+
HCl Cl NH3 NH4+
K1 B1 KONJUGOVANI PAROVI B1 K1
+ KISELINA I BAZA
+H - H+
H2O H3O+ H2O OH -
B2 K2 K2 B2

 Amfoliti (amfiprotične supstance) su one koje mogu da se ponašaju i kao kiseline i

kao baze. (H2O, HCO3-, HSO4-).

- H+ - 2- +H
+
H2SO4 HSO4 SO4 HSO4 -
K B B K

- - H+ 2- - +H
+
HSO4 SO4 HSO4 H2SO4
K B B K

+ +
- H+ - H+ +H H3O K
- 2-
H2SO4 HSO4 SO4 H2O
+ +
K +H B K +H B B K
OH -
- H+ B

5
RASTVORI ELEKTROLITA 1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera

RASTVORI – pitanja i zadaci

1. Šta su elektroliti i koja jedinjenja spadaju u elektrolite?
2. Šta su neelektroliti i koja jedinjenja spadaju u neelektrolite?
3. Ko je tvorac elektrolitičke disosijacije?
4. Kako glasi teorija elektrolitičke disocijacije?
5. Kako se kreću joni u rastvoru?
6. Za šta služi stepen disocijacije i obeležavanje.
7. Šta je stepen disocijacije i napisati izraz.
8. Od čega zavisi stepen disocijacije?

9. Šta su jaki elektroliti i primeri jakih elektrolita.

10. Šta su slabi elektroliti i primeri slabih elektrolita.
11. Šta je konstanta disocijacije?
12. Podela kiselina i baza prema konstanti disocijacije.
13. Jake i slabe kiseline i baze.
14. Ostvaldov zakon razblaženja. Formula.

15. Arenijusova teorija kiselina. Primer.

16. Arenijusova teorija baza. Primer.
17. Šta je neutralizacija? Primer.
18. Arenijusova teorija soli. Primer.

19. Šta su jonske reakcije?

20. Kako se predstavljaju jonske reakcije?
21. Stvaranje taloga u jonskim reakcijama.
22. Primeri taloga.
23. Dobijanje slabo disosovanog jedinjenja.
24. Dobijanje gasa u jonskim reakcijama.

25. Protolitička teorija kiselina. Primer.

26. Protolitička teorija baza. Primer.
27. Konjugovane kiseline i konjugovane baze. Primeri.
28. Šta su amfoliti? Primeri.