Osnovni pojmovi iz matematike

Sadržaj
1 Operacije sa celim brojevima 3

2 Operacije sa polinomima 3
2.1 Sabiranje polinoma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Množenje polinoma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.3 Kvadrat binoma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.4 Kombinacija prethodnog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

3 Linearna jednačina i nejednačina 6

3.1 Linearna jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
3.2 Linearna nejednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

4 Kvadratna jednačina i nejednačina 7

4.1 Kvadratna jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
4.2 Rastavljanje kvadratnog trinoma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4.3 Kvadratna nejednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

5 Rastavljanje polinoma na činioce 12

6 Skraćivanje razlomaka 14

7 Najmanji zajednički sadržalac za polinome 14

8 Sabiranje opštih razlomaka 15

9 Množenje i deljenje opštih razlomaka 16

10 Dvojni razlomci 17

2
1 Operacije sa celim brojevima
Skup celih brojeva je skup Z = {..., −3, −2, −1, 0, 1, 2, 3, ...}.
Da bismo opisali kako se sabiranju celi brojevi, defini simo prvo apsoluntnu vrednost celog (ili
realnog) broja. Apsolutna vrednost celog broja se definiše na sledeći način:

a, a≥0
|a| =
−a, a < 0
Primer 1.1. | − 3| = 3, |3| = 3, |5| = 5, | − 5| = 5

Dva cela broja, od kojih je jedan pozitivan a jedan negativan sabiramo tako što im oduzmemo
apsolutne vrednosti i u rezultatu dopišemo znak broja veće apsolutne vrednosti.
Dva negativna cela broja sabiramo tako što ih saberemo kao da su pozitvni i u rezultatu
dopišemo znak -”.
Proizvod i količnik celih brojeva istih znakova je pozitivan, a proizvod celih brojeva suprotnih
znakova je negativan.
8
−1 + 5 = 4 −10 − 2 = −12 3 · (−2) = −6 −2
= −4
−8
Primer 1.2. −1 − 5 = −6 −3 − 3 = −6 −3 · 2 = −6 2
= −4
−8
−5 + 1 = −4 −3 + 3 = 0 −3 · (−2) = 6 −2
=4

Primer 1.3. 1 − 3 + 9 − 10 + 6 − 4 + 2 − 7 + 1 − 5 + 8 − 4 = −6
Domaći zadatak 1.1. Izračunati:

1. −2 + 3 − 4 + 5 − 6 + 7 − 3 + 2 − 4 + 5 − 6 + 1 − 7 + 8 (Rešenje: -1)

2. 3 − 2 + 5 − 4 + 5 − 6 + 3 − 4 + 1 − 5 + 6 − 2 + 3 − 7 (Rešenje: -4)

2 Operacije sa polinomima
Monomi su oni algebarski izrazi u čijoj izgradnji učestvuju konstante, promenljive i operacijski
znak ”·”. Slični monomi se mogu razlikovati najviše u koeficijentu.
Primer 2.1. Sledeći monomi su slični:

1. 2x2 , −3x2 , 4x2 , 5x2 , −6x2

2. x, −2x, 3x, −5x, 8x

3
 3. −a, 2a, 5a, 21 a, −3a

4. 5, −6, 3, 2, −4, 7

5. −4xy 2 , 2xy 2 , 3xy 2 , −5xy 2

2.1 Sabiranje polinoma

Samo slični monomi se mogu sabirati. Oni se sabiraju tako što im se koeficijenti saberu a
promenljive prepišu.

Primer 2.2. −6x2 + 8x2 = 2x2

Primer 2.3. −3x2 y + 6x2 y + 4x2 y − 10x2 y = −3x2 y

Primer 2.4. −3x + 2x2 − 7 + 9x − 6x2 + 3 − 3x + x2 + x − 2 = −3x2 + 4x − 6

Domaći zadatak 2.1. Srediti polinome (dovesti ih na zbir nesličnih monoma):

1. −3 + 6x2 − 5x + 4x2 − 2x + 3 − 5x2 − x + x2 − 6 (Rešenje: 6x2 − 8x − 6)

2. x − x2 + x − 4 + 2x2 − 3x + 6 (Rešenje: x2 − x + 2)

Primer 2.5. Neka su dati polinomi A(x) = −3x2 + 2x + 5, B(x) = 4x2 − 2x − 2, C(x) =
−x2 + 2x + 1, D(x) = 2x2 + x − 2. Naći:

1. A(x) − B(x) − C(x) + D(x)

2. −A(x) + B(x) − C(x) − D(x)

Rešenje. 1. A(x) − B(x) − C(X) + D(x) = (−3x2 + 2x + 5) − (4x2 − 2x − 1) − (−x2 + 2x +

1) + (2x + x − 2) = −3x2 + 2x + 5 − 4x2 + 2x + 1 + x2 − 2x − 1 + 2x2 + x − 2 = −4x2 + 3x + 3
2. −A(x)+B(x)−C(x)−D(x) = −(−3x2 +2x+5)+(4x2 −2x−1)−(−x2 +2x+1)−(2x2 +x−2) =
3x2 − 2x − 5 + 4x2 − 2x − 1 + x2 − 2x − 1 − 2x2 − x + 2 = 6x2 − 7x − 5

Domaći zadatak 2.2. Neka su dati polinomi A(x) = −3x2 +2x+5, B(x) = 4x2 −2x−2, C(x) =
−x2 + 2x + 1, D(x) = 2x2 + x − 2. Naći:

1. −A(x) + B(x) + C(x) − D(x) (Rešenje. 4x2 − 3x − 3)

2. −A(x) + B(x) − C(x) − D(x) (Rešenje. −6x2 + 7x + 5)

4
2.2 Množenje polinoma

xm · xn = xm+n , (xm )n = xm·n

Primer 2.6. (−2x2 + 3x − 5)(3x2 − 4x − 5) = −6x2 + 8x3 + 10x2 + 9x3 − 12x2 − 15x − 15x2 +
20x + 25 = 17x3 − 23x2 + 5x + 25

Primer 2.7. (4x2 − 2x + 1)(3x − 2) = 12x3 − 8x2 − 6x2 + 4x + 3x − 2 = 12x3 − 14x2 + 7x − 2

Domaći zadatak 2.3. Izvršiti naznačeno množenje i onda srediti polinom.

1. (x2 + 2x − 7)(2x2 − x + 3) (Rešenje. 2x4 + 3x3 − 13x2 + 13x − 11)

2. (x3 + 2x2 − 1)(x2 + x + 1) (Rešenje. x5 + 3x4 + x2 − x + 1)

2.3 Kvadrat binoma

Formule za kvadrat binoma glase:

(a + b)2 = a2 + 2ab + b2

(a − b)2 = a2 − 2ab + b2

Takod̄e treba naglasiti da je (xy)n = xn y n

Primer 2.8. 1. (x − 2)2 = x2 − 2x · 2 + 22 = x2 + 12x + 4

2. (2x + 3)2 = (2x)2 + 2 · 2x · 3 + 32 = 4x2 + 12x + 9

3. (5 − 6x)2 = 25 − 60x + 36x2

4. (3x + 7)2 = 9x2 + 42x + 49

Domaći zadatak 2.4. Primeniti formulu za kvadrat binoma na sledeće izraze: (5x + 1)2 , (2x +
8)2 , (1 − 6x)2 , (3x + 10)2 . Rešenje: 25x2 + 10x + 1, 4x2 + 32x + 64, 1 − 12x + 36x2 , 9x2 + 60x + 100

2.4 Kombinacija prethodnog

Primer 2.9. Dati su polinomi p(x) = 2x − 3, q(x) = 3x + 1, r(x) = x2 − 2x + 2, h(x) = 4x − 1.

Izračunati p2 (x) − q(x) · r(x) − h2 (x) + h(x) · r(x).
Rešenje. p2 (x) − q(x) · r(x) − h2 (x) + h(x) · r(x)

5
= (2x − 3)2 − (3x + 1)(x2 − 2x + 2) − (4x − 1)2 + (4x − 1)(x2 − 2x + 2)
= (4x2 −12x+9)−(3x3 −6x2 +6x+x2 −2x+2)−(16x2 −8x+1)+(4x3 −8x2 +8x−x2 +2x−2)
= 4x2 − 12x + 9 − 3x3 + 6x2 − 6x − x2 + 2x − 2 − 16x2 + 8x − 1 + 4x3 − 8x2 + 8x − x2 + 2x − 2
= x3 − 16x2 + 2x + 4

3 Linearna jednačina i nejednačina

3.1 Linearna jednačina

b
ax = b ⇒ x = , a 6= 0
a
1)2x = 10 2)3x = −9 3) − 6x = −18
Primer 3.1. x = 10
2
x = −9
3
x = −18
−6
x=5 x = −3 x=3
Primer 3.2. Rešiti jednačinu

1 − 2x − 3 + 5x − 6 = −3x + 2 − 5x + 1 − 8 − x.

Poznate na jednu, nepoznate na drugu stranu znaka jednakosti. Ako neki element menja stranu,
menja mu se znak, a ako ostane na istoj strani, znak mu se ne menja. Dakle, dobijamo

−2x + 5x + 3x + 5x + x = −1 + 3 + 6 + 2 + 1 − 8,
tj.
12x = 3,
odakle je x = 41 .

Primer 3.3. Rešiti jednačinu

(2x − 5)2 − (x − 1)(x − 2) = 3(x2 − 2x − 5) − 2(1 − x).

Imamo da je

4x2 − 20x + 25 − (x2 − 2x − x + 2) = 3x2 − 6x − 15 − 2 + 2x,

tj.
−13x = −40,
40
pa je x = 13
.

6
Primer 3.4. Rešiti jednačinu
2x − 1 x − 1 3x − 2
− = − 2x − 1.
2 6 3
Množenjem date jednačine sa N ZS(2, 6, 3) = 6 dobijamo jednačinu
3(2x − 1) − (x − 1) = 2(3x − 2) − 12x − 6,
8
odakle je 11x = −8 i x = − 11 .
Domaći zadatak 3.1. Rešiti jednačine

1. 5(x − 1) − 4(x − 3) = −20

2. 3x + 5(x + 2)(x − 2) = 5(x − 1)(x + 1) + 6
3. 5x(3x + 10) − (8x + 3)2 = (3 + 7x)(3 − 7x)
y+17 3y−7
4. 2 + 5
− 4
= 0.

Rezultati: 1) x = −27; 2) x = 7; 3) x = 9; 4) y = 13.

3.2 Linearna nejednačina

Linearne nejednačine oblika ax > b, ax ≥ b, ax < b, ax ≤ b se rešavaju kao i jednačine s tim da

treba voditi računa kada se linearna nejednačina množi negativnim brojem, da se tada menja
znak nejednakosti.
Primer 3.5. 1. 2x > −8 ⇒ x > −4,
2. −2x > 8 ⇒ 2x < −8 ⇒ x < −4.
Primer 3.6. Rešiti nejednačinu
(x − 1)2 + x < x2 + 2x − 3.

4
Rešenje. Data nejednačina ekvivalentna je nejednačini −3x < −4, odakle je 3x > 4, tj. x > .
3

4 Kvadratna jednačina i nejednačina

4.1 Kvadratna jednačina

Za jednačinu oblika
ax2 + bx + c = 0,

7
pri čemu je x ∈ C nepoznata, a a, b, c, dati realni brojevi, a 6= 0, kažemo da je kvadratna
jednačina po x, sa koeficijentima a, b, c.
Rešenja kvadratne jednačine nalaze po formuli
√
−b ± b2 − 4ac
x1,2 = .
2a
Primer 4.1. Rešiti jednačine

1. 2x2 − 3x − 5 = 0,

2. x2 + 3x + 1 = 0,

3. x2 − 6x + 9 = 0,

4. 2x2 + x + 1 = 0.
√
−b ± b2 − 4ac
Rešenje. 1. Imamo da je a = 2, b = −3, c = −5, odakle je x1,2 = =
p 2a
3 ± (−3)2 − 4 · 2 · (−5) 3±7 3+7 5 3−7
= , pa je x1 = = i x2 = = −1.
2·2 4 4 2 4
√ √ √
−b ± b2 − 4ac −3 ± 5 −3 + 5
2. Sada je a = 1, b = 3, c = 1 i x1,2 = = , odakle je x1 = i
√ 2a 2 2
−3 − 5
x2 = .
2
3. Data jednačina je ekvivalentna jednačini (x − 3)√2 = 0, odakle je x1 = x2 = 3. Do istih
−b ± b2 − 4ac
rešenja došli bismo upotrebom formule x1,2 = .
2a
√ √
−1 ± i 7 −1 + i 7
4. U ovoj jednačini je D = −7 < 0, pa je x1,2 = , odakle je x1 = i
√ 4 4
−1 − i 7
x2 = .
4
Kada je u kvadratnoj jednačini ax2 + bx + c = 0, jedan od koeficijenata b ili c jednak nuli, tada
kažemo da je to nepotpuna kvadratna jednačina.
1) Ako je b = 0, tada r
2 c
2 c
ax + c = 0 ⇔ x = − ⇔ x = ± − .
a a
2) Ako je c = 0, tada
b
ax2 + bx = 0 ⇔ x(ax + b) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = − .
a
Primer 4.2. Rešiti jednačine

8
 1. x2 − 4 = 0,

2. 2x2 − 5 = 0,

3. 3x2 + 5 = 0,

4. 2x2 + 5x = 0.

Rešenje. 1. x2 − 4 = 0 ⇔ x2 = 4 ⇔ x = ±2.
r
2 2 5 5
2. 2x − 5 = 0 ⇔ x = ⇔ x = ± .
2 2
r
5 5
3. 3x2 + 5 = 0 ⇔ x2 = − ⇔ x = ±i .
3 3
5
4. 2x2 + 5x = 0 ⇔ x(2x + 5) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = − .
2

4.2 Rastavljanje kvadratnog trinoma

Za kvadratni trinom ax2 + bx + c važi rastav

ax2 + bx + c = a(x − x1 )(x − x2 ),

√
−b ± b2 − 4ac
gde je x1,2 = .
2a
Primer 4.3. 1) 2x2 + 5x − 7 = 2(x − 1)(x + 7/2)
 √  √ 
2) x2 + x − 1 = x − −1+2 5 x − −1−2 5
√
−1±i 3
3) Trinom x2 + x + 1 se ne može rastaviti nad skupom realnih brojeva jer je x1,2 = 2
.

4.3 Kvadratna nejednačina

Kvadratne nejednačine možemo rešavati tako što odgovarajuće kvadratne trinome rastavimo
na činioce i napravimo odgovarajuću tabelu što će biti ilustrovano kroz naredne primere.
Važno je napomenuti da ako je a > 0 i D = b2 − 4ac < 0, tada je ax2 + bx + c > 0, za svako
x ∈ R.
Primer 4.4. Rešiti sledeće kvadratne nejednačine:

1. (x − 1)(x − 2) > 0,

2. x2 − 9 < 0,

9
 3. x2 − 2x − 3 ≥ 0,

4. −x2 + x + 5 > 0,

5. x2 + x + 1 > 0,

6. x2 + x + 1 < 0,

7. −x2 + x − 2 < 0.

8. x2 − 6x + 9 ≥ 0,

9. x2 − 6x + 9 > 0,

10. x2 − 6x + 9 ≤ 0,

11. x2 − 6x + 9 < 0.

Rešenje. 1. Neka je f (x) = (x − 1)(x − 2). Formirajmo tabelu.

1 2
x−1 − 0 + + +
x−2 − − − 0 +
f (x) + 0 − 0 +

Poslednju vrstu zadnje tabele dobili smo množenjem znakova po kolonama. Iz tabele za-
ključujemo da je f (x) > 0 za x ∈ (−∞, 1) ∪ (2, +∞), što predstavlja rešenje date nejednačine.
2. Neka je f (x) = x2 − 9 = (x + 3)(x − 3). Tada slično, kao u prethodnom primeru formiramo
tabelu.

−3 3
x+3 − 0 + + +
x−3 − − − 0 +
f (x) + 0 − 0 +

Na osnovu poslednje tabele zaključujemo da je rešenje date nejednačine x ∈ (−3, 3).

√
2 −b ± b2 − 4ac
3. Koristeći rastav ax + bx + c = a(x − x1 )(x − x2 ), pri čemu je x1,2 = ,
√ 2a
2 ± 4 + 12
rastavimo kvadratni trinom x2 − 2x − 3. Imamo da je x1,2 = , odakle je x1 = −1 i
2
x2 = 3. Neka je f (x) = (x + 1)(x − 3). Tada imamo sledeću tabelu.

10
 −1 3
x+1 − 0 + + +
x−3 − − − 0 +
f (x) + 0 − 0 +

Iz poslednje tabele zaključujemo da je (x + 1)(x − 3) ≥ 0 ako i samo ako je x ∈ (−∞, −1] ∪

[3, +∞).
4. Množenjem date nejednačine −x2 + x + 5 > 0 sa −1 dobijamo njoj ekvivalentnu
√ nejednačinu
1 ± 21
x2 −x−5 < 0. Primenimo prethodni postupak. Imamo da je x1,2 = i sada posmatramo
√ ! √ ! 2
1 − 21 1 + 21
nejednačinu f (x) = x − x− < 0. Rešenje date nejednačine je x ∈
2 2
√ √ !
1 − 21 1 + 21
, , što se vidi iz sledeće tabele.
2 2

√ √
1− 21 1+ 21
2 2
√
1− 21
x− − 0 + + +
2
√
1+ 21
x− − − − 0 +
2
f (x) + 0 − 0 +

Vidimo da kad je kod kvadratne nejednačine koeficijent a < 0, možemo množenjem sa −1

postići da je uz x2 pozitivan broj.
5. S obzirom na to da je za nejednačinu x2 + x + 1 > 0, koeficijent uz x2 jednak a = 1 > 0, a
diskriminanta D = −3 < 0, zaključujemo da je x2 + x + 1 > 0, za svako x ∈ R, odakle sledi da
je rešenje date nejednačine x ∈ R.
6. Kako smo u prethodnom primeru zaključili da je x2 + x + 1 > 0, za svako x ∈ R, sledi da
data nejednačina nema rešenja.
7. Množenjem date nejednačine sa −1 dobijamo njoj ekvivalentnu x2 − x + 2 > 0, za koju važi
da je a = 1 > 0 i D = −7 < 0, pa je x2 − x + 2 > 0, za svako x ∈ R, odakle zaključujemo da je
rešenje polazne nejednačine x ∈ R.
8. S obzirom na to da je x2 − 6x + 9 = (x − 3)2 , zaključujemo da je x2 − 6x + 9 ≥ 0, za svako
x ∈ R, pa je rešenje date nejednačine x ∈ R.
9. Na osnovu 8. sledi da je x ∈ (−∞, 3) ∪ (3, +∞).
10. Iz 8. zaključujemo da je jedino rešenje date nejednačine x = 3.

11
11. Na osnovu 8. zaključujemo da data nejednačina nema rešenja.

5 Rastavljanje polinoma na činioce

Distributivni zakon. Za izraze A, B i C važi

AB + AC = A(B + C).

Svako rastavljanje polinoma na činioce treba započeti uvid̄anjem mogućnosti primene navede-
nog distributivnog zakona.

Primer 5.1. 1. x2 + 2x = x(x + 2),

2. x2 − x = x(x − 1),

3. 4ax2 + 8ax − 12ax3 = 4ax(x + 2 − 3x2 ),

4. 45a2 bx4 − 30a3 b3 x3 − 15a2 b2 x3 + 60a3 x4 = 15a2 x3 (3bx − 2ab3 − b2 + 4ax),

5. (x + y)a + (x + y)b = (x + y)(a + b),

6. y − x = −(x − y),

7. 3x(x − y) − 2y(y − x) = 3x(x − y) + 2y(x − y) = (x − y)(3x + 2y),

8. 4a(a − b) + (b − a)2b − 5c(a − b) = 4a(a − b) − (a − b)2b − 5c(a − b) = (a − b)(4a − 2b − 5c).

Grupisanje članova. Kada u polinomu ne možemo izvući zajednički faktor, onda možemo
pokušati u prvom koraku da grupišemo članove (sabirke) i da na te grupe članova primenimo
distributivni zakon.

Primer 5.2. 4a2 − ab − 20ac + 5bc = a(4a − b) − 5c(4a − b) = (4a − b)(a − 5c).

Kvadrat binoma. Ako su A i B izrazi, tada je

• A2 + 2AB + B 2 = (A + B)2 ,

• A2 − 2AB + B 2 = (A − B)2 .

Primer 5.3. 1. x2 − 6x + 9 = x2 − 2x · 3 + 32 = (x − 3)2 ,

2. 25x2 + 10x + 1 = (5x)2 + 2 · 5x · 1 + 12 = (5x + 1)2 .

12
Razlika kvadrata. Ako su A i B izrazi, tada je

A2 − B 2 = (A − B)(A + B).

Primer 5.4. 1. x2 − 4 = x2 − 22 = (x − 2)(x + 2),

2. 25x2 − 81 = (5x)2 − 92 = (5x − 9)(5x + 9),

3. 16x4 − 81 = (4x2 )2 − 92 = (4x2 − 9)(4x2 + 9) = (2x − 3)(2x + 3)(4x2 + 9).

Zbir i razlika kubova. Za izraze A i B važi

A3 + B 3 = (A + B)(A2 − AB + B 2 ),

A3 − B 3 = (A − B)(A2 + AB + B 2 ).

Primer 5.5. 1. x3 + 8 = x3 + 23 = (x + 2)(x2 − 2x + 4),

2. x3 − 1 = x3 − 13 = (x − 1)(x2 + x + 1),

3. 8x3 − 27 = (2x)3 − 33 = (2x − 3)(4x2 + 6x + 9).

Kub binoma. Za izraze A i B važi

A3 ± 3A2 B + 3AB 2 ± B 3 = (A ± B)3 .

U narednom primeru pokazaćemo rastavljanje polinoma na činioce kombinovanjem prethodno

navedenih transformacija.

Primer 5.6. 1. 3a2 − 3b2 = 3(a2 − b2 ) = 3(a − b)(a + b),

2. ax2 − 2ax + a = a(x2 − 2x + 1) = a(x − 1)2 ,

3. x2 − 1 − xy + y = (x − 1)(x + 1) − y(x − 1) = (x − 1)(x + 1 − y),

4. x4 + x3 − x2 + 1 = x3 (x + 1) − (x2 − 1) = x3 (x + 1) − (x − 1)(x + 1) = (x + 1)(x3 − x + 1).

13
6 Skraćivanje razlomaka
Skratiti razlomak znači podeliti brojilac i imenilac istim brojem (različitim od nule, naravno).

12 3
Primer 6.1. 1. = ,
16 4
4ab 2
2. = (a 6= 0, b 6= 0),
6a2 b 3a
a(x + 2)2 x+2
3. 2
= (a 6= 0, x 6= −2),
2a (x + 2) 2a
x(a + b) x(a + b) 1
4. = = (x 6= 0, a 6= −b),
2ax + 2bx 2x(a + b) 2
1 − a2 −(a2 − 1) −(a − 1)(a + 1)
5. = = = −(a + 1) (a 6= 1),
a−1 a−1 a−1
x2 − 8x + 16 (x − 4)2 x−4
6. = = (x 6= 4, y 6= 0),
xy − 4y y(x − 4) y
x3 − x x(x2 − 1) (x − 1)(x + 1) x−1
7. 3 2
= 2
= 2
=
x + 2x + x x(x + 2x + 1) (x + 1) x+1
(x 6= 0, x 6= −1),
a2 − 9 (a − 3)(a + 3) (a − 3)(a + 3) a−3
8. = = =
ab + 3b − a − 3 b(a + 3) − (a + 3) (a + 3)(b − 1) b−1
(a 6= −3, b 6= 1),
x2 − 1
 
(x − 1)(x + 1) x+1 5
9. = = x 6= 1, x 6= − .
2x2 + 3x − 5 (x − 1)(2x + 5) 2x + 5 2

7 Najmanji zajednički sadržalac za polinome

Najmanji zajednički sadržalac (NZS) polinoma P (x) i Q(x) je polinom S(x) koji ima najniži
stepen med̄u polinomima koji su deljivi polinomom P (x) i polinomom Q(x). Dakle, faktori
polinoma S(x) biće oni faktori koji se javljaju bar u jednom od polinoma P (x), Q(x). Svaki
takav faktor treba stepenovati većim od izložilaca sa kojima on učestvuje u tim faktorizacijama.

Primer 7.1. Naći najmanji zajednički sadržalac (NZS) za polinome

2x, 5x2 , 15x3 , 10x, 6.

14
Rešenje. Za koeficijente 2, 5, 15, 10, 6 NZS je 30, a za promenljive x, x2 , x3 je onaj sa najvećim
izložiocem, a to je x3 . Dakle, NZS datih polinoma je 30x3 .

Primer 7.2. NZS polinoma (x − 1)2 , (x + 1)(x − 1), x2 (x + 1)3 , x je

x2 (x − 1)2 (x + 1)3 .

Primer 7.3. Da bismo odredili NZS za polinome x2 − 1, x2 + 2x + 1, x3 − 1, 3x + 3, rastavimo

ih prvo na činioce: (x − 1)(x + 1), (x + 1)2 , (x − 1)(x2 + x + 1), 3(x + 1), odakle dobijamo da
je traženi NZS:
3(x − 1)(x + 1)2 (x2 + x + 1).

8 Sabiranje opštih razlomaka

A
Napomenimo da pod opštim razlomkom podrazumevamo izraz oblika , pri čemu su A i B
B
neki algebarski izrazi.
Neka su A, B, C, D izrazi, pri čemu je B 6= 0, C 6= 0, D 6= 0. Tada je
A B A+B A C AD + BC
+ = , + = .
C C C B D BD
Primer 8.1. Srediti izraz
16x − x2 3 + 2x 2 − 3x
+ − , x 6= ±2.
x2 − 4 2−x x+2

Rešenje. Važi da je

16x − x2 3 + 2x 2 − 3x
+ −
x2 − 4 2−x x+2
16x − x2 3 + 2x 2 − 3x
= − −
(x − 2)(x + 2) x−2 x+2
2
16x − x − (3 + 2x)(x + 2) − (2 − 3x)(x − 2)
=
(x − 2)(x + 2)
x−2 1
= = .
(x − 2)(x + 2) x+2

15
Primer 8.2. Srediti izraz
a2 − a − 6 a − 1
− − 2, a 6= ±2.
a2 − 4 2−a

Rešenje. Imamo da je

a2 − a − 6 a − 1
− −2
a2 − 4 2−a
a2 − a − 6 a−1 2
= + −
(a − 2)(a + 2) a − 2 1
a2 − a − 6 + (a − 1)(a + 2) − 2(a − 2)(a + 2)
=
(a − 2)(a + 2)
0
= = 0.
(a − 2)(a + 2)

9 Množenje i deljenje opštih razlomaka

Neka su A, B, C, D izrazi, pri čemu je B 6= 0, C 6= 0, D 6= 0. Tada je
A C A·C A C A D A·D
· = , : = · = .
B D B·D B D B C B·C
1 a2 − a 1 a(a − 1) a
Primer 9.1. 1. · = · = ,
a−1 a+1 a−1 a+1 a+1
6 1).
(|a| =
3x − 3y x2 − y 2 3(x − y) (x − y)(x + y) 3
2. · 2 2
= · 2
= ,
2x + 2y x − 2xy + y 2(x + y) (x − y) 2
(x 6= ±y).

Primer 9.2. Srediti izraz

4a2 − 1
 
a 1 a 2
: − · − .
a3 − a2 − a + 1 2
a − 2a + 1 1 − a a + 1 a + 1

16
Rešenje.
4a2 − 1
 
a 1 a 2
: − · −
a3 − a2 − a + 1 a2 − 2a + 1 1 − a a + 1 a + 1
4a2 − 1
 
a a 2
= : + −
a2 (a − 1) − (a − 1) (a − 1)2 (a − 1)(a + 1) a + 1
4a2 − 1 a(a + 1) + a(a − 1) − 2(a − 1)2
= :
(a − 1)(a2 − 1) (a − 1)2 (a + 1)
4a2 − 1 (a − 1)2 (a + 1)
= ·
(a − 1)2 (a + 1) 2a2 − 2a2 + 4a − 2
(2a − 1)(2a + 1) 2a + 1 1
= = , a 6= ±1, a 6= .
2(2a − 1) 2 2

10 Dvojni razlomci
Dvojni razlomak je razlomak koji za brojilac i imenilac ima razlomke, tj. razlomak oblika
a
b
c .
d

Podsetimo se da za dvojne razlomke važe sledeće relacije

a a a a
b ad a 1 ac b = b = a , bc 6= 0.
c = bc , b = b = b , c c bc
d c c 1
Primer 10.1. Srediti razlomak
4 + a2
4−
a .
1 1
−
2 a

Rešenje.
4 + a2 4a − (4 + a2 ) a2 − 4a + 4
4− −
a = a = a =
1 1 a−2 a−2
−
2 a 2a 2a
2
(a − 2)
−
= a = −2(a − 2), a =6 0, a 6= 2.
a−2
2a

17