Линеарне једначине

Линеарне једначине са једном непознатом су специјални случајеви једначина облика

L(x)=D(x) при чему су L, D изрази у којима се појављује највише једна непозната.

Пр1. Израз обилка 3 x+2=2 x + 4 је линеарна једначина са једном непознатом.

L(ѕ)=D( ѕ) зовемо решење једначине.

-Пр2. Број 2 је решење једначине 3 x+2=2 x + 4

Једначине могу имати једно или више решења, могу имати бесконачно много решења, а
могу и да немају решење.

-Пр3.
2
-Једначина x =x има два решења: 0 и 1.
-Једначина 0⋅x=2 нема решења.
2
- Једначина x =−3 такође нема решења.
- Једначина 0⋅x=0 има бесконачно много решења.
-Такође , сви реални бројеви су решења једначине x+ 2=2+ x .

Еквивалентне трансформације

Две једначине су еквивалентне ако имају исти скуп решења.

Поступак решавања једначина заснован је на такозваним еквивалентним

трансформацијама којима се једначине преводе у еквивалентне једначине
једноставнијег облика.

Теорема 1.Ако се и левој и десној страни дате једначине дода исти број или исти
израз, добија се једначина еквивалентна датој.

-Пр4. Једначина 2 x =x+5 еквивалентна је на основу теореме 1. једначини:

2 x + (−x )=x +5+ (−x ) тј. Једначини x=5 .

Ако се неки сабирак пренесе са једне на другу страну једначине са променљивом,

добија се еквивалентна једначина.

Пр5. Једначина 3 x=2 x +3 еквивалентна је једначини: 3 x−2 x =3 тј. jедначини

x=3 .

Теорема2. Ако се обе стране једначине помноже или поделе истим бројем или
изразом различитим од нуле, добија се еквивалентна једначина.
 2x 2x
=2 3⋅ =3⋅2
-Пр6. Једначина 3 еквивалентна је једначини: 3 тј. jедначини
2 x =6 ,на основу теореме2. На основу исте теореме, ова последња једначина је
еквивалентна једначини 2 x :2=6 :2 тј. једначини x=3 .

Задатак 1
Реши једначину 4 x −1=2 x−5 .

Решење:
4 x −1−2 x=−5
2 x −1=−5
2 x =−5+1
2 x =−4
x=−2 .

У ширем смислу сваку једначину облика L(x)=D(x)

Која се наведеним еквивалентним трансформацијама може свести на једначину облика
ax=b , где су a и b неки реални бројеви, можемо сматрати линеарном једначином.
Овај облик једначине називаћемо основним обликом линеарне једначине.

Теорема3
b
x=
1) Једначина ax=b има јединствено решење а ако је a≠0 .
2) Ako je a=0 , b≠0 та једначина је немогућа.
3) Ако је a=0,b=0 , сваки реалан број је решење те једначине.

Задатак2.
Реши једначину 2+3 ( x−1 )=5 .

Решење:
2+3 ( x−1 )=5
2+3 x−3=5
3 x−1=5
3 x=5+1
3 x=6
x=6 :3
x=2 .

Задатак 3.
2 x−1 5 x +2 x−3
− = +1
Реши једначину 3 12 4 .
Решење:
2 x−1 5 x +2 x−3
− = +1/¿ 12
3 12 4
 4 (2 x−1 )− (5 x +2 )=3 ( x−3 )+12
8 x−4−5 x−2=3 x−9+12
8 x−5 x−3 x=−9+12+ 4+2
0⋅x=9
Како је последња једначина немогућа, то је и дата једначина немогућа.

Задатак 4.
2 x−1 4 x−8
= +1
Реши једначину 3 6 .
Решење:

Једначина има бесконачно много решења, тј. сваки реалан 2 x−1 4 x−8
= +1/·6
број је решење дате једначине. 3 6
2 x−1 4 x−8
6∙ =6 ∙ +1∙ 6
3 6
2 (2 x−1 )=4 x−8+6
4 x −2=4 x−2
4 x −4 x=2−2
0⋅x=0