Неколико речи уз адаптацију „Фалшлија госпоће министарке”

Откривајући противуречности људске природе или гвро-

тивуречности света коди истину о себи тешко еазнаје, а и к% сазна
он ту истину чест'о потиокује и аироива, а привидно 1Сти-;= о себи
намеће и открива ■— сви коменднографи од Аристофа- на и
Шекопира до Могаијера, Фејдоа и нашег Нушнћа управо на тој
супротности људског прикривања и откривања — као игри лукаве
људске природе — развијају своје комедиограф- ске визије и
списатељсже оообености.
Откривајући суштину која мора да се појављује и уоча-
вајући појаве које су суштинске — и Нушић развија своје
комадиографске визије 01дрећене друштвено-иаторијске ства-
рно1сти уочавајући у њаној променљиво1сти и оно што ће и да- ље
да траје, као што је у ономе што изгледа неироменљиво осветљавао
дубоке промане.
И тако откривајући сличности у различитоме, а и супро-
тности у ономе што изгледа јединствено — Нушић својом ко-
медиографиј ом допире и до општељудских или евевремеиих
значења која његово стваралаштво чине и класичним, а и са-
временим.
Све ово указл/је на коренито својство Нушићеве комадио-
графије: еа њану вишезначност.
Непресушно дејство Нушићеве комедиографије и њена већ
позната сугестивност (а нарочито њана још ееоткривена и
потенцијална значења) произлазе управо из животноети и
садржајне снаге те К10мад1иоирафије, али оу је — упркос ове- му
томе — критичари схватали не као тежњу ка откривању
друштвених и људских деформац1ИЈа, већ втпне као тежњу ка
забављању и лакрдиј ашком увесељавању поооришне публике.
„Хумористшчни тшсци свију народа плаћали оу увек сласт
овој|их усиеха горчином потцењивања..." жалио се Нушић.
То ороизилази и отуда што Нушићеве комедије — због своје
привидне упрошћености — одавно личе на свакодневи- цу гсојој се
често окрећу лећа као нечему веома познатом, иако је у
свакодневици, као и у Нушићевим комедијама — често' најтеже
сагледати и прозрети уораво оно што нам из- гледа повнато.
Тај парадоксални однос измећу критичара и Нушића — који
је као 1комадиогр'аф увек значио више него што су уви- ћали
мноопи који су писали о њему — одавео је нарастао у ссобени
парадокс о Нушићу као комедиографу: код нас ее- ма писца о коме
се квантитативно толико много писало и о коме се — сем ретких
изузетака — изрекло толико једноетра- них, „брзомИслећих" или
површних судова. *
Нушићева комедиографија постаје све драгоцениј а и сто- га
што у иротивуречном развоју савремене цивилизације — комика и
емех постају угрожени а све неопходеији, јер ово наше доба еа
својим техничким и осталим достишућима све се више механизује
и отућује људе од њихових природних моћи, па и од моћи да се
истински смеју и себи и изопачењи- ма око себе.
Зато номика и смех постају ове значајнија средства љу- дског
сазнавања и процењивања себе и света око себе. Смех је израз
'неукрошиве људске тежње ка слободи, јер језик ху- мора јесте
језик елободе, па је удео. комике и смеха у разво- ју савремене
културе и цивилизације све већи и очигледнији; може се ре'ћи да
целовити, етварни и делотворни љгудаки иде- нтитет отпочиње са
стварним и искреним омехом и осмехом.
 МИЈТЕНКО МИСАИЈ10ВИН, драмтург и редитељ Народног
поворишта у Београду од 1954. године до данас.
Дипломирао на Филовофеком факултету у Београру и на
Академији за поворишну и филмеку уметност у Београду (од- сек
реж1ије — класа Бојана Стуиице и Јосипа Кулунцића).
Студирао драматургију и поворишну естетику еа Сорбо- ни
(Париз).
Докторирао .на Филолошком факултету у Београду (Ди-
јалектичност Нушићеве комедиографије).
Објавио велики број есеја и критика из иозоришне и фи-
лмске области у нашим чаооишсшма. и листовима: са посебном
аналитичношћу разпвијаее су његове драматуршке студије о
Стерији, Миловану Глишићу, Отевану Сремцу, Бори Стаеко- вкћу,
Иви Андрићу, а од етраних драматичара о Гошљу, До- стојевском,
Бекету и Јонеску, а о античкој трагедији (Бсхил, Софокле,
Еурипид) ускоро излази' књига из штампе (издавач Матица орпска,
Нови Сад).
На сцени Народног поворишта у Београду као редитељ
пО'Ставио је известан број дела из амаричке, енглеске, шпан- оке и
руске драматуршје, а из наше драматурпије посебно се бавио
сценско1М интериретацијом Нушића режирајући девет њетових
комедија на поворницама наше земље.
Изведени еу му и штампани следећи поворишни комади: У
туЂој кући, Сутра је опет дан, Срећа и лопови, Најдражи гост,
Враголанка није ћаво, Ноћ под кровом, Пет случајних пријатеља,
Венчање на мосту и др.
Наше радио станице емитовале су већи број његоових ра-
дио-драма: (Новогодишњи валт\.ер, Отело у брзом возу број 313,
Усамљени градић у једном сну, Изгубљени ждралови, Прва брачна
ноћ и др.)
Као драматург учествовао у реализацији више наших
филмова.
Главне књиге: Комедиографија Бранислава Нушића (Бе-
оград 1981.), Мудрост народног хумора (у два тома, Т. Ужи- це
1987.).
Награћпиван је за драмеки текст, за филмски сцанарио и
позортшну режију; превоћен на маћарски, немачки и францу- ски.
АНКА, СЛУЖАВКА 19Ви$98&
ЈЗг^ОТ!
ГОСПОДИН ПЕРА, МОМАК У КУНИ > б б т‘К Е К е §
СПИРА КУКУЧ, ПРАКТИКАНТ з^ !5 з |38иб
ТЕТКА—ДАЦА 1о>б0О|р^ обкб^ к
ЈОВА ПОП—1АРСИН а 1гв1§2«'” ^%§М
и
БОГОСАВА к
САВА САВИН % ;18ч8|,в|!
?м;л8 м-НО^ «-
ТОЗА ПОПОВИН, МИНИСТАР ОЈ 8»м м>> а н
МИЛОЈЕ, МИНИСТРОВ ТАСТ АРСА, > >
Г8^§*81' >>^"§
МИНИСТРОВ РОБАК МАРА,
и Р ЕЈИМНМ а
М
о
МИНИСТРОВА РОБАКА ЖИВКА, о к
МИНИСТАРКА ПЕРА КАЛЕНИН УЈКА о кк§^д м
а
ВАСА
МОМАК ИЗ МИНИСТАРСТВА ГОСПА
м 88^8 &
а ^>>§^ к
—МИЦА КУМ САВА а
Т1
КУМА, ЊЕГОВА ЖЕНА м к к
РАКА, МИНИСТАРКИН СИН о §РЗ§а ! о
УЧИТЕЉИЦА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА о
ГОСПОБА РАКИН
К МКК О н
§ ЈЛ^ККМ к 6
ГОСПОБА СПАСОЈЕВИН Ј=| * а
ГОСПОБА ПРОТИН > б ,? к
ТЕТКА—САВКА ?н ?м
ЖАНДАРМ К
м
ТЕЧА—ЈАКОВ м
ТЕЧА—ПАНТА м
САВА МИШИН К
ПРОДАВАЦ НОВИНА а

ЛИЦА ПО РЕДУ УЛАСКА НА СЦЕНУ: V

Ј
ЈАСМИНА ПЕШИН МИОДРАГ ПАВЛОВИН ПЕТАР АНТИН ЕВГЕНИЈА ВУГДЕЛИН РАТОМИР ВАСИЉЕВИН ОЛГИЦА
ВУКОЈЕВИН
СИМАЕРЧ
1®]Ш 21*10
РАДОМАН КОНТИН, првак Народног позоришта БРАНА ВОЈНОВИН, к. г.
МИРЈАНА ЧЕРШКОВ ГОРДАНА БОРБЕВИН ЖИВКО ВУКОЈЕВИН БОРБЕ ВУКОТИН, к. г.
СИМА ЕРЧЕВИН
МИМА ВУКОВИН—КУРИН, првакиња Народ. иоз
ДРАГОЉУБ МАРКОВИН
ДИВНА АНТИН
МИРОЉУБ НЕДОВИН
БРАНКА ПОПОВИН
ВЕСНА ЈОСИПОВИН
ЈЕЛЕНА ЛУШЊА
БИЉАНА ВЕЉКОВИН
ДЕСА СРБЉАНОВИН
РИСТА БУКВИН
РАДИСАВ ДИМИТРИЈЕВИН—БОКИ ДУШАН БОРБЕВИН—ШОНДА СТЕВАН ПЕТРОВИН РИСТА БУКВИН