KRAU - Kakvo je to sad pitanje? Kako što? Mislio sam da ti je jasno.

A bilo bi
poželjno da ti je dosad jasno sve, sve, i ono što meni nije!
TUN -Zgodna, simpatična djevojka, mogao bih se zaljubiti u nju.
KRAU - Slušaj, to me ne zanima, zaljubljuj se... A ona? Trza?
TUN - Nisam bacio udicu...
KRAU - Plašiš se? Nisi valjda neki zec? Joj... Moraš se uozbiljiti, to je ozbiljna
stvar.
TUN - Sasvim sam ozbiljan. Ne razumijem što si navalio...
KRAU - A razumiješ što sad i na tebe trošim novac? Ne ide to tako... Daj mi
nešto u zamjenu, zaradi, dogovorili smo se...
TUN - Zašto ona svaki dan kupuje nove cipele? Nemam pojma, trebaju joj. Voli
ih. Fetiš možda. Nije joj lako, shvati.
KRAU - Meni je lako? Tebi neće biti lako!
TUN -To sad kao prijetiš? Malo?
KRAU - Ne. Znaš da ne prijetim. lako bih mogao. Ali: ne.
TUN - Polako, saznat ću... Samo mi nemoj stim prijetnjama...
KRAU - Dobro, smirimo se... Svejedno, ne vidim, kako nema nikakvih rezultata...
Kako baš ništa? A to između vas dvoje... Ima nešto? Moglo bi se to iskoristiti...
TUN -Svašta bi se moglo, ali ne kužim...
KRAU - Pa ne mogu više ovako! Znaš li ti koliko mene koštaju te njene cipele? Tu
više čak ni novac nije u pitanju, to je postalo nešto... Iracionalno! To je pitanje
mog života. Oko toga se vrti, shvaćaš? Vrtoglavicu imam, dobit ću je, imam je,
nemam pojma, padavicu, nešto grozno me snašlo i tko zna što će ispasti na
kraju, to je užasno! (Pauza.) Pakao. (Pauza.)
TUN - Ne pretjeruj, smiri se. Mislim, znam da te muči... Sve će biti dobro. KRAU -
Ne znam. Zbližite se, zbližite se ako vam odgovara, ili ako tebi odgovara... Nije
loša, je li? Zgodna je, na mamu. Samo se zbližite... Onda će ti reći, mora ti reći, ili
ćeš otkriti... Ne znam, u čemu je stvar?
TUN - Cipele su čudna stvar. Žene vole cipele. Muškarci vole cipele. Cipele vole
noge.
KRAU - Hej, hej! Polako. Ne tim putem. Nećemo filozofirati. Nego konkretno.
Konkretno. Činjenice. To me zanima. Otkrij u čemu je stvar i gotovo.
TUN - Opsjednut si.
KRAU - Ja? Ona je opsjednuta. Tko zna što je. Ti ne bi bio?
TUN - Zarazit ćete i mene.
KRAU - Čekaj, jesam li ja pobogu neki kralj? Jesam li?
TUN - Jesi. Neki, sigurno.
KRAU - Sigurno. I? Što sad? Dat ću ti je za ženu, ionako ti treba žena. Treba liti?
TUN - Kome ne treba? I ženama treba, svakome. Žene su opća potreba.
Nasušna. O čemu ti to? Možda smo mi malo poludjeli...
KRAU - Možda ćemo poludjeti, ako nismo. Ludo je sve to...
TUN - Ona je luckasta... Tako ozbiljno piše, o ozbiljnim temama, i o neozbiljnim,
ali sve ozbiljno. Ona je najozbiljnija novinarica u zemlji, kažem ti. U gradu, to ne
treba ni govoriti. I neozbiljno piše o banalnim temama. Zaigrano, a to je zapravo
najozbiljnije.
KRAU-Šta ti sad... Opet...
TUN - A zapravo je totalno luda. Luckasta. Ona je...
KRAU - Ona je princeza! Kužiš?
TUN - Ha? (Glasan smijeh.)
KRAU -Samo se smij... Princeza! I dat ću ti je za ženu. Eto.
TUN - Kao da mi je ti moraš dati. Kao da možeš.
KRAU - (Pauza.) Izgleda da ne razumiješ neke stvari.
TUN - Obožavam tu rečenicu. Takve rečenice.
KRAU - Ne razumiješ. Nije čudno... Mogu i moram. Vjeruj mi.
TUN - Neću. Uvjeri me.
KRAU - (Pauza.) Neću. Ne moraš vjerovati, ali to je tako.
TUN - Dobro, neka je. I što da radim? Da je zavedem? Možda smo se već zaveli,
možda smo se poševili...
KRAU - Ne zanima me. Znaš što me zanima. To mi daj. A ja ću tebi nju za ženu. I
- pola kraljevstva. (Pauza.) Dogovoreno?
TUN - Naravno. Sve je dogovoreno... Sve može!
KRAU - Nemoj mi biti neozbiljan. Koncentriraj se!
TUN - Neću, hoću. Neću neozbiljan, hoću se koncentrirati. Časna kraljevska!
KRAU-Hej!
TUN - Najozbiljnije.
KRAU - (Pauza.) A sad mi reci za ime.
TUN - Rekao sam ti već, Anastazija. Srijemska mučenica.
KRAU - Rekao si po sjećanju, da nisi siguran... Jesi pogledao? Čekam te već sto
godina. Na sve čekam. Ja sam u čekaonici nekoj, a sve me jače boli. Što ću im
reći? Moram im napokon reći, da mi se skinu već jednom s tim!
TUN - Dobro, iako je to stvarno glupo... Stana, to ti je kao Stošija u Zadru, to ti je
to. Dioklecijan ih je sve sredio, to su ti srijemski mučenici: Dimitrije - Mitar-
Mitrovica - Srijemska Mitrovica, to ti je to...
KRAU - Daj polako, mislio sam da bolje podnosiš piće. Reci mi jednostavno, da
im to saspem u lice i gotovo. Što Dioklecijan, rimski car, on je u Splitu, što onda
Zadar i kakva Mitrovica? Dobro, Mitrovica mi još ide, srijemski mučenici u
Srijemskoj Mitrovici.
TUN - (Pauza.) Prekidaš me. Evo, ukratko. Nije bitno sad kako, nakraju su njene
relikvije dospjele u Zadar, iako je srijemska... Imaš svakakve legende...
Uglavnom, Slaveni je zovu uzorješiteljnica, otprilike tako. Rješava, oslobađa