STANA - Sa... Ne sjećaš se? Rekla sam ti sinoć... S crvenog, naravno.

TUN - A da, Marsovka.

STANA - Kao da se sjećaš...
TUN -Staloti je?
STANA - Misliš onako? Ne, nisam ti ja... Vezna? Tako to zovete vi Zemljani, bića
od gline?
TUN - (Smijeh.) Nego? Bezvezna?
STANA - (Smijeh.) Joj, razbit ću te, taj tvoj nos...
TUN - Oštra, energična, prava drugarica...
STANA - Znam da se ne sjećaš, jednostavno znam.
TUN - Kako to misliš?
STANA - Znam, ne mislim.
TUN - Neka ti bude, ti si to rekla, a ne ja.
STANA - Meni ništa neće biti. Kada se Stjepan S. jednog jutra probudio nakon
nemirnih snova, primijetio je da se u krevetu...
TUN -... nalazi i žena njegovog života? (Poljubi je.)
STANA - (Pauza.) Ne, ne, ne...
TUN - Kako ne? Kako ne, ne, ne?
STANA - Ne. Bit će da je Stjepana S. netko oklevetao jer su ga jednog jutra
uhapsili iako nije učinio nikakvo zlo.
TUN - (Pauza.) Volio bih to vidjeti.
STANA-Ne.
TUN -Tko bi se usudio...
STANA - Nismo se ni upoznali.
TUN - A ne? Stjepan S., drago mi je! (Smijeh.)
STANA - Crveni Karanfil, drago mi je!
TUN - Molim? (Glasan smijeh.)
STANA- Kad ti kažem.
TUN - Crveni Karanfil. Ce Ka. Mogu te zvati Ceka?
STANA - Mogu te zvati luđak? (Pauza.) Ozbiljno te pitam.
TUN - Ja sam tvoj drug... Što hoćeš reći?
STANA - Tko je lud, ne budi mu drug!
TUN - Poslovično...
STANA - Ne šalim se! Ti si lud i to će loše završiti.
TUN - Koje to?
STANA - To. Sve. Malo si se zaletio...
TUN - lli si se ti? Odakle sad odjednom takva ozbiljnost? Nemam ništa protiv
ozbiljnosti, ali ovo su trenuci opuštanja...
STANA - Oni će ti doći glave.
TUN - Ti si nekakva špijunka? Ubit ćeš me? U trenutku dekoncentracije? Mala
žandarica!
STANA- Moraš se čuvati, iako je sad možda kasno.
TUN - Umirem od straha. (Smijeh.) Stvarno, o čemu ti pričaš? Jutro je, novi
dan...
STANA - Nije još jutro.
TUN-Svejedno.
STANA-Ti nemaš pojma gdje si. Sanjaš. Previše sanjaš.
TUN - Ovo je san? To hočeš reći?
STANA - Ne znam što je ovo. Nije san. Zamislio si se i kad sam spomenula
hapšenje...
TUN - Misliš da se bojim toga? Samo znam da je to nemoguće. Ne hapšenje,
nego izdaja... Nisam ja neiskusan, ništa ne radim napamet...
STANA - Joj, dobro, ne moraš mi se tu dokazivati... Znam da si muško, u redu je.
TUN -Ja znam dati nisi.
STANA - Samo kažem: moraš biti oprezan. Što ako te danas ubiju?
TUN - Zašto bi me ubili?
STANA- Zašto?!
TUN - Ne zašto, nego kako? Nemaju šanse... Mislim, uvijek nešto može poći
krivo... Jaki smo mi, jaki smo... Za nekoliko dana moći ćemo preuzeti grad.
STANA- Wow!
TUN - Nisi upućena, očito. Razoružamo ih dok si rekla keks...
STANA - Wow, wow, wow!
TUN - Laješ? Što radiš? Govorim o ozbiljnim stvarima...
STANA - Znam, znam da je sve to tako, ali isto tako znam da i ako uspiješ u
tome, da će onda...
TUN - Ako uspije-mo!
STANA - Da, da, da... Ne može se to tako, misliš da će se drugi povesti za vama?
TUN - Poznata mi je ta teorija.
STANA - Nije to samo teorija...
TUN - Poznati su mi takvi stavovi! To smo već raspravili... Čekaj samo i vidjet
ćeš. Za nekoliko dana ovaj će grad biti crven, ne samo ispod kože kakav je sada.
STANA- Joj, joj... Ali ja ti to govorim iz druge perspektive!
TUN - Perspektiva, da, to nam pripada, svakako.
STANA- Daj udahni malo... Znaš li ti uopće gdje si? Čuješ li me?!
TUN - Što gdje sam? Misliš ako je provincija...
STANA-Stani! Stop! Hej!
TUN - Da stanem mimo?
STANA - Daj, prestani! Znaš li gdje si sada, u ovom trenutku? Doslovno! (Pauza.)
Što me gledaš? Ti si sad, druže, na tajnom sastanku, u Mišinoj kući... Da, tamo si
sada. (Pauza.) Je li ti sad jasno?
TUN - Zamislio sam se malo...