1. ENT. STAN.

DAN

Dvosoban stan, niža srednja klasa. Čaršavi preko ogledala.

Desetak LJUDI, uglavnom u crnini je raštrkano po stanu. MUČNI
PLAČ, TIHI RAZGOVORI, FRAGMENTI REČENICA. U spavaćoj sobi, na
kauču u leži pokojnica. Lice joj je prekriveno maramom. Beskrvni
prsti skršteni na stomaku. Na njima puno prstenja, crveni lak na
noktima. Pored kreveta uramljena fotografija sredovečne lepe žene
sa crnom trakom u uglu. Do nje sedi BABA (70, mršava, ucveljena,
u crnini). Baba plače, doziva svoju kćer. U hodniku je MARKO
(16, mršav, duža crna kosa, crna majica koja deluje preširoko na
njemu, zbunjen, povučen), koji besciljno i sporo korača.
Letargično osmatra okolinu. Staje na prag spavaće sobe. Marko se
zagleda u leš. Gleda u njene prste, kao da pokušava da prokljuvi
nešto. Posmatra sliku. Onda besciljno skrene pogled, okrene se i
krene na drugu stranu.

2. ENT. TRPEZARIJA. DAN

Sedmoro-osmoro ljudi raštrkano po prostoriji. U uglu je veliki

trpezarijski sto pored kojeg stoji UJNA (34, lepa, smeđa, u bež
džemperu i crnim pantalonama, sigurna u sebe, duhovita, tužna)
koja pravi kuglice žita i ređa ih na poslužavnik. Marko ulazi u
trpezariju. Ujna ga spazi. Pogledaju se. Ujna suptilno postavlja
pitanje Marku „da li ima cigaretu?“, otvarajući usta i
gestikulišući, da ih niko ne vidi i ne čuje. Marko saučesnički
klimne glavom. Prekine ih TETKA (40, punija, u crnini od glave do
pete). Ujna nastavlja da pravi kuglice.

TETKA
Tetkino. 'ajde da jedeš, treba ti snaga.

MARKO
Nisam gladan teto...
 TETKA
Gde ti je flor, je l' su ti ga dali?

MARKO
Jesu.

TETKA
Stavi ga, nemoj tako da ideš bez...
Čekaj...

Tetka gurne ruku u džep na bluzi i izvadi flor. Zakači ga Marku

na majicu.

TETKA
Ljubi ga tetka. Nemoj da si mi tužan.

Tetka ga uhvati za glavu i grubo poljubi u obraz. Gleda ga sa

sažaljenjem. Marko ode. Tetka se okrene ka Ujni. Tetka uzme jednu
kuglicu sa poslužavnika i strpa je u usta.

TETKA
Ti nisi stavila muskatne orahe u žito?

UJNA
Nisam.

TETKA
Pa je l' sam ti rekla da ih staviš?

UJNA
Jesi.

TETKA
I nisi ih stavila.

UJNA
Nisam.
 TETKA
I kako sad da poslužim ljudima žito?
Kako misliš da žito...

UJNA
Koga boli kurac kakvo je žito, žito je
fakin žito.

Tetka je gleda. Ne veruje. Samo odmahne glavom.

TETKA
Ti si stvarno...

Ne pronađe reči. Samo podigne ruke, neglo se okrene i ode. Ujna

frkne u neverici. Odmahuje glavom. Nastavlja da ređa žito.

3. ENT. TERASA. DAN

Terasa je prazna. Ulazi Marko. Marko osmotri prazno dečije

igralište zaraslo u travu. Pogleda u flor na svojoj majici. Skine
ga i pusti da padne na pod. Pogleda kratko iza sebe kroz prozor
terase u sobu, a zatim ode do ćoška terase. Sagne se i iz fioke
male police vadi meko pakovanje „plavog besta“ i upaljač. Čučeći
zapali cigaretu. Polagano i oprezno ustaje krijući je. Navali se
na ogradu u ćošku. Puši. Posmatra igralište.

OTAC (OFF)
Marko!

Marko gasi cigaretu brzim, uvežbanim pokretom i baca je na

travnjak. Brzo izduvava dim. OTAC (43, upadljivo iznuren, crvenih
očiju, poguren) ulazi na terasu.

OTAC
Sinko.

Marko se okrene.
 OTAC
'ajmo sine.

4. EKST. GROBLJE. DAN

PEVANJE popa i NARICANJE babe (OFF). Lopate utabavaju humku na

grobu. Nekoliko grobara završavaju svoj posao. POP stoji sa
strane i peva. Do groba je baba koja i dalje nariče. Najbliže
grobu su Marko, Otac, Tetka, Ujna... Još tridesetak ljudi okolo
groba. Tetka rida u suzama. Ocu se lice krivi od suzbijanog
plača. Ujna posmatra Marka. Marko posmatra grob u konfuziji.

5. EKST. GROBLJE. DAN

Žuti zubi ispod požutelih brkova grizu parče hleba. Hranom

izmazana naborana usta ispod brkova stare babe žvaću. Ispred
groba je par stočića sa hranom. Ljudi jedu, stoje, pričaju.
Marko, DRUG (16) i DRUG 2 (16) sede na klupici u blizini. Drug je
naslonio ruku na Markovo rame. Svi ćute. Marko gleda u zemlju.
Dotrčava SAVA (16) laganim kasom. Staje ispred Marka. Marko
ustaje.

SAVA
Gde si brate.

Sava ga grli.

SAVA
Primi moje saučešće.

MARKO
Hvala brate.

SAVA
Nisam mogao da verujem kad sam čuo.
Stvarno...
 MARKO
Pa eto. Desilo se.

SAVA
Jebote. Ne mogu da... Kako je čika
Srđan?

Marko ga gleda. Ne zna tog čoveka.

SAVA
Ćale kako ti je?

MARKO
Bratislav. Dobro je.

SAVA
Da, čika Braca. Je l' je dobro?

MARKO
Dobro je. Sedi. Hoćeš da hasneš nešto?

SAVA
Ma pusti sad has.

Sava i Drugovi se pozdrave kratkim klimanjem glave. Svi sede u

tišini.

MARKO
'ste gledali tekmu?

DRUG
Da jebote, kakvo ludilo,a?

DRUG 2
Kakav car onaj Mitrović.

MARKO
'si vid'o! Dva komada laganica.
 SAVA
Ma pusti sad tekmu.

Ućute. Sava mu stavi ruku na leđa.

SAVA
Kako si ti?

MARKO
Dobro sam.

SAVA
Sigurno?

Marko neprimetno klimne glavom. Tišina. Sava ga gleda očima punih

saučešća. Ne zna šta više da mu kaže. Tapne ga po leđima. Marko
ne reaguje, gleda u zemlju. Svi ćute. Pored njih prođe PLAVUŠA
(30) sa dobrim dupetom. Obrati se Marku nežnim glasom, tiho.

PLAVUŠA
Vidimo se mačak.

Marko joj mahne. Dva druga bace pogled ka njenom dupetu. Ćute.

MARKO
To mi je tetka.

Svi bace još jedan pogled ka njoj.

Ćute neko vreme.

MARKO
Pričao sam vam. Ona što se mnogo ložim
na nju.

Drugovi krenu da se smeju. U početku nesigurno, tiho, kroz nos, a

onda jedva suzdržavaju iskreni smeh. Sava ne veruje šta je ovaj
rekao i čemu se ovi smeju. Krene i on da se smeje. Nakradno,
bezveze.

SAVA
Ja se ložim na sestru.

Svi ga pogledaju. Smejanje utihne. Svi ućute.

6. EKST. GROBLJE. DAN

Dvadeset minuta kasnije. Ostalo je još desetak ljudi oko groba.

Neki jedu. Neki pričaju. Neki cmizdre. Marko korača između njih
laganim korakom. Ljudi ga usput dodirnu za rame, neki ga izljube,
neki zagrle. Marko se neprimetno išunja odatle i ode desetak
metara dalje. Zaustavi se kod jednog groba. Uvuče se kod
spomenika tako da ga niko ne vidi.

7. EKST. KOD NEČIJEG SPOMENIKA. DAN

Marko sedne na beton ispred spomenika. Vadi meko pakovanje

cigareta plavog „Besta“. Pali cigaretu. Duboko udiše dim. Žmuri.
Otvara oči i gleda ka grobu svoje majke. Marko gleda i puši.
Žmirka. Prilazi Ujna. Marko je isprati pogledom dok ne sedne
pored njega. Ćute oboje. Ujna polako okrene glavu ka njemu.

UJNA
'si dobro vrabac?

MARKO
Dobro sam.

UJNA
Daj jednu.

Marko vadi pakovanje. Udari kokavac ispod paklice. Cigareta

izleti do pola. Ujna uzima i stavlja cigaretu u usta. Marko joj
pripali. Puše. Gledaju ka grobu.
 UJNA
Mi smo posvađane.

Marko je pogleda.

UJNA
Tvoja mama i ja. Pre tri dana smo se
zakačile.

Marko ćuti.

UJNA
Oko crnog luka. Naljutila se jer sam joj
rekla da predebelo seče luk. Oterala me
u pičku materinu. Nisam mogla da
iskuliram. Rekla sam joj da ga duva. Ona
samo izašla. I nismo se čule od tad.
Jebiga.

MARKO
Nije ona ljuta na tebe.

UJNA
Znam.

Uzdahnu oboje. Ćute. Posmatraju grob. Ljudi se razilaze. Ljube

krst, opraštaju se. Tetka stoji nad krstom. Drži se rukom za
krak. Grca u talasima. Neko joj prilazi s leđa. Utešno je
pomiluje. Tetka zgrči lice kao da plače. Marko cinično frkne.

UJNA
Šta?

MARKO
Ništa.
Ujna posmatra Tetku. Tetka jeca. I ujna frkne. Marko je pogleda.
Ujna se nasmeši za sebe.

MARKO
Kako brate tako...

Ujna ga pogleda. Marko zaćuti. Izduvava dim dok nemarno okreće

vrh cigarete po betonu.

UJNA
Što plače na silu?

MARKO
Da.

Ćute.

UJNA
Ne može ona da prihvati da joj se ne
plače.

Ćute.
Puše.
Gledaju.

MARKO
Je l' je okej to?

UJNA
Šta?

MARKO
Ako ne plačeš.

Tetka ga gleda. Zamisli se. Pogleda ispred sebe.

UJNA
Okej je. Skroz je okej.
Marko ćuti. Oboje gledaju ka grobu. Marko zadrhti dok udiše
vazduh. Oči mu se zacrvene. Žmirne. Brzo pređe dlanom preko oka.
Ujna ga zagrli. Marko nasloni glavu na njeno rame. Gledaju u
ljude koji jedu, piju, trude se da plaču.