Priska Matimbe Nijamba

Specijalno izdanje Informera
Istina koja se krije

Mladić osuđen nevin
Presuda, ‘’izdvojeno mišljenje’’ haškog sudije Priske Matimbe Nijambe
(kompletan tekst bez ikakvih skraćenja i izmena)
Informer |15. 06. 2021.
Njeno izdvojeno mišljenje prenosimo u tri dela. Ovo je prvi.
A. Osnov 1 – Optužnica i obaveštenje

594. Gospodin Mladić tvrdi da je Pretresno veće pogrešilo što ga je smatralo krivično
odgovornim ili odgovornim za „neimenovane nepredviđene incidente“.2010 Po definiciji,
predviđeni incidenti su incidenti koji su identifikovani u spisku priloženom uz
Optužnicu.2011 Oni su numerisani, imenovani i navedeni.2012 Daje se obaveštenje da
oni čine deo navoda protiv optuženog samom činjenicom da su priloženi uz
Optužnicu.2013 Nepredviđeni incidenti su incidenti na koje se tužilaštvo može osloniti u
dokazivanju materijalnih elemenata krivičnog dela, na primer, tok postupanja.2014
Obaveštenje o tome daje se, na primer, uz spisak svedoka na osnovu pravila 65 ter, u
kojem Tužilaštvo obično izričito navodi da će svedok biti pozvan da svedoči o
„nepredviđenom incidentu“.2015
595. Neimenovani nepredviđeni incidenti su incidenti koji ne potpadaju ni pod

jedan od pomenutih.2016 To su incidenti za koje su svedoci na suđenju izlagali
optužbe svedočeći o predviđenim incidentima ili drugim definisanim temama, ali
o kojima Odbrana nije obaveštena da se u stvari radi o incidentima, bilo
predviđenim ili nepredviđenim, za koje bi gospodin Mladić mogao
odgovarati.2017 Nije optužen prema njima. Presuditelj ne može doneti presudu na
osnovu tih drugih optužbi. Tužilaštvo bi moralo obavestiti Odbranu da je
nastojalo da ih doda u optužnicu pre donošenja bilo kakve osuđujuće presude.
Pre donošenja presude, mora se obavestiti
2008 Osnov 6 se odnosi na navodne greške povezane sa udruženim zločinačkim
poduhvatima vezanim za uzimanje talaca.
2009 Pre nego što pređem na suštinu, želim da navedem da se ne slažem sa izjavom
većine iz odeljka Standardi za preispitivanje apelacionih zakona da Mehanizam „nije
vezan za jurisprudenciju MKSR-a ili MKSJ-a“, s obzirom na to da su tokom suđenja,
Presuda i ova drugostepena presuda upućivale na sudsku praksu i konkretne slučajeve
o kojima su odlučivali MKSR i MKSJ. Videti drugostepena presuda, stav 14.
2010 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 41-60; Mladićev sažetak odgovora,
stavovi 8-14; T. 25. avgust 2020. str. 20-24, 27, 28; T. 26. avgust 2020. str. 59-62.
2011 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21.
2017 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21, 22.

11839
Odbrana.2018 Gospodin Mladić je za ove incidente saznao tek kada je izrečena
prvostepena presuda, pa se stoga nije odrekao prava da se ova greška pomene u
žalbenom postupku.2019
596. S poštovanjem se ne slažem sa zaključcima većine po ovom Osnovu. Slažem se
sa argumentima gospodina Mladića da je kroz proprio motu, uzimajući u obzir incidente
koji nisu nabrojani u Prilozima A do G Optužnice i/ili nepredviđene incidente koje
Tužilaštvo nije drugačije identifikovalo u svojim podnescima na osnovu pravila 65 ter
kao deo postupka protiv njega („Neimenovani nepredviđeni incidenti“) i oslanjajući se
na njih da dokaže elemente zločina, iako nije bio obavešten o takvim incidentima,
Pretresno veće materijalno narušilo njegovu sposobnost da pripremi odbranu.
Tužilaštvo nije uspelo da odgovori na tvrdnju g. Mladića da ono nije usmerilo Pretresno
veće da donese presudu za neimenovane nepredviđene incidente i da je Pretresno
veće to učinilo proprio motu.2020 To je greška Pretresnog veća. Ono je osudilo
gospodina Mladića prema optužbama koje nikada nisu identifikovane kao predviđeni ili
nepredviđeni incidenti.2021
597. Navodim kao primer incidente identifikovane u stavu 48 Mladićevog žalbenog
podneska: (i) incident u Srebrenici (u) oportunistička ubistva, 13. i 14. jula 1995;
(ii) incident sa snajperom (e) 31. mart 1993; (iii) incident u Srebrenici (w) 23. jul
1995; (iv) incident sa snajperom (k) 9. novembar 1993; (v) incident sa
granatiranjem (d) 14. maj 1992; (vi) incident sa okrutnim i nehumanim
postupanjem (j)(ii) 31. maj – 8. jun 1992; i (vii) incident sa nezakonitim pritvorom
(e)(iii).2022
598. Spisak na osnovu pravila 65 ter nije sadržao nikakve reference na gore
navedene optužbe kao nepredviđene incidente u sažetku.2023 Pretresno veće
ih je pomenulo i identifikovalo kao nepredviđene incidente, a ne Tužilaštvo.
Tužilaštvo nije uspelo da utvrdi da je gospodin Mladić bio obavešten da će se
neimenovani nepredviđeni incidenti koristiti za utvrđivanje posebnih krivičnih
dela kroz: (i) davanje obaveštenja da će svedok pružiti dokaze u vezi sa
predviđenim incidentima; (ii) pominjanje neimenovanih nepredviđenih
incidenata u rezimeu ili zahtevu svedoka, ili glavnih dokaza o njima; i (iii)
oslanjanje na neimenovane nepredviđene incidente kao činjenice za
utvrđivanje pravnih elemenata krivičnog dela.2024 Suprotno tvrdnji
tužilaštva,2025 upotreba inkluzivnog jezika u Optužnici ne bi trebalo da
obuhvati bilo kakve optužbe
2019 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 43; T. 25. avgust 2020. str. 23.
2020 Videti Mladićev sažetak odgovora, stav 8.
2021 Videti T. 25. avgust 2020. str. 22; Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 41-58.
2024 Videti Mladićev sažetak odgovora, stavovi 11, 12, 14; T. 25. avgust 2020. str.
22, 23.
2025 Videti drugostepena presuda, br. 83.

11838
iznete pred Pretresnim većem bez odgovarajućeg obaveštenja, a Tužilaštvo
mora identifikovati za koji slučaj i za koje incidente traži osudu. Odbrana je
prvi put upoznata da se ove optužbe tretiraju kao nepredviđeni incidenti tek
kad je izrečena prvostepena presuda.2026
599. U odsustvu obaveštenja da se ove optužbe tretiraju kao nepredviđeni incidenti,
Pretresno veće je pogrešilo što ih je tretiralo kao takve.2027 U odsustvu
obaveštenja, posebno za pomenute navodne zločine, Odbrana je mogla da pripremi
samo opštu odbranu. Opšta odbrana se ne može suprotstaviti specifičnoj optužbi ili
incidentu.2028
600. Kao što je navedeno u drugostepenoj presudi u predmetu Karadžić:
[A] pretresno veće može osuditi optuženog samo za zločine za koje se tereti u
optužnici. Optužbe protiv optuženog i materijalne činjenice koje potkrepljuju
te optužbe moraju se u optužnici navesti s dovoljno preciznosti kako bi se
optuženom dalo obaveštenje i kako bi mu se omogućilo da pripremi smislenu
odbranu.2029
601. Navedeno ukazuje da je u optužnici nedostajalo dovoljno detaljnih materijalnih

činjenica koje bi omogućile gospodinu Mladiću da pripremi smislenu odbranu.
602. U vezi sa unakrsnim ispitivanjem, ovo se može iskoristiti u cilju podrivanja slučaja
Tužilaštva, kada Odbrana precizno zna sa kakvim se slučajem mora suočiti i za koji
incident Tužilaštvo traži osudu.2030
603. Po mom mišljenju, uticaj ove greške je sledeći. Kao rezultat greške
Pretresnog veća, gospodin Mladić se smatra krivično odgovornim za ove
neimenovane nepredviđene incidente, koje čine zločini protiv čovečnosti, teror,
nezakonita dela i progon.2031 Pretresno veće ih je potom uzelo u obzir prilikom
utvrđivanja krivice prema tačkama optužnice i utvrđivanja obima krivične
odgovornosti g. Mladića.2032
604. Podržavanje bilo kakvih zaključaka u vezi sa tim bilo bi nepravedno i štetno za
pravo gospodina Mladića na pravično suđenje, koje je predviđeno Statutom i
Poslovnikom o postupcima i dokazima. Iz navedenih razloga, zaključujem da nalaze
Pretresnog veća zasnovane na neimenovanim nepredviđenim incidentima i osudama
po tačkama

2029 Slučaj Karadžić drugostepena presuda, stav 441.

11837
3, 5, 9 i 10 Optužnice, kako je utvrđeno u stavovima 51 do 58 Mladićevog žalbenog

podneska, treba poništiti, i odobriti žalbu po Osnovu 1.
B. Osnov 2 – Presuđene činjenice

1. Navodna greška u korišćenju presuđenih činjenica (Osnov 2.A)
605. Gospodin Mladić tvrdi da: (i) postoje ubedljivi razlozi da Žalbeno veće ponovo
razmotri Odluku u predmetu Karemera et al. od 16. juna 2006. da utvrdi da li je
Pretresno veće pogrešilo formalno primajući na znanje činjenice koje se odnose na
direktne podređene gospodina Mladića prema Pravilu 94(B) Pravilnika MKSJ-a; i (ii) da
li je Pretresno veće pogrešilo primenom povišenog standarda za dokaze u svrhu
pobijanja.2033
(a) Korišćenje presuđenih činjenica u vezi sa postupanjem podređenih

606. Žalbeno veće MKSR smatralo je u Odluci u predmetu Karemera et al. od 16. juna
2006. da činjenice koje se odnose na postupke fizičkih počinilaca zločina za koje se
optuženi tereti kao krivično odgovoran, mogu biti predmet formalnog primanja na
znanje.2034 Relevantnost zaključaka Žalbenog veća MKSJ-a u Odluci u slučaju Galić
od 7. juna 2002. i Odluci u slučaju D. Milošević od 26. juna 2007. leži u daljim
smernicama koje je ono izdalo o okolnostima u kojima bi pretresna veća trebalo da se
uzdrže od svog diskrecionog prava u ovom konkretnom kontekstu.2035
607. U Odluci u slučaju Galić od 7. juna 2002, Žalbeno veće MKSJ-a zaključilo je
da „[g]de su dokazi [...] od ključne važnosti za slučaj Tužilaštva, i gde je osoba
čije postupke i ponašanje opisuje pisana izjava [...] u vezi sa optuženim,
pretresno veće može odlučiti da ne bi bilo fer prema optuženom da dozvoli da se
dokazi daju u pisanom obliku. Jednostavan primer gde bi primena takvog
diskrecionog prava dovela do odbacivanja pisane izjave, mogao bi biti slučaj
kada su se dela i postupci osobe koja nije optužena, opisani u pisanoj izjavi,
dogodili u prisustvu optuženog.”2036 Štaviše, u Odluci u slučaju D. Milošević od
26. juna 2007, Žalbeno veće MKSJ-a ponovilo je mišljenje iz Odluke u slučaju
Karemera et al. od 16. juna 2006. da je „zabranjeno formalno primati na znanje
„presuđene činjenice koje se odnose na dela, ponašanje i mentalno stanje
optuženog““.2037
2033 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 62-114; Mladićev sažetak odgovora,
stavovi 16-32; T. 25. avgust 2020. str. 28-40; T. 26. avgust 2020. str. 62-64.
2034 Videti Karemera et al. Odluku od 16. juna 2006, stav 50; T. 25. avgust 2020. str.
28.
2036 Videti Galić Odluku od 7. juna 2002, stav 13 (naglašeno).
2037 Videti D. Milošević Odluku od 26. juna 2007, stav 16.

11836
608. Odlukom u slučaju Galić od 7. juna 2002. smatrano je da je prihvatanje

dokaza na osnovu Pravila 92 bis koja se odnose na ponašanje „neposrednih
podređenih“ optuženog, u osnovi nepravedno, kada su oni optuženi prema članu
7(3) Statuta MKSJ ili ako se dokazi odnose na elemente člana 7(1) Statuta
MKSJ.2038 Žalbeno veće MKSJ-a, ovo je odlučilo na osnovu onoga što je
smatralo „tankom linijom“ između zaključka da su podređeni počinili takve
zločine i zaključka da je optuženi znao ili imao razloga da zna da će ti zločini
uskoro biti ili su već bili počinjeni.2039 Žalbeno veće MKSJ-a reklo je da bi
pretresna veća uvek trebalo da pažljivo razmotre primenu svog diskrecionog
prava u ovim „posebnim i osetljivim“ situacijama.2040
609. Žalbeno veće MKSJ-a u Odluci u slučaju Galić od 7. juna 2002. nije definisalo
„neposredne podređene“ u odnosu na rang optuženog, već samo da li je njihovo
ponašanje bilo takvo da bi se moglo zaključiti da „ne postoji način da je optuženi za to
mogao znati“ ili da je „optuženi morao biti svestan“ ciljeva svojih podređenih.2041 Veće
je smatralo da tamo gde je ova veza ključna za slučaj Tužilaštva, „možda ne bi bilo fer
prema optuženom“ da se dozvole ovi dokazi u pisanom obliku, jer ih Odbrana ne bi
mogla osporiti.2042
610. U istom smislu, ali posebno u kontekstu presuđenih činjenica, Žalbeno veće
MKSJ-a je u Odluci u slučaju D. Milošević od 26. juna 2007. zaključilo da „iako je
moguće formalno primiti na znanje činjenice iz presude u vezi sa postojanjem
takvih zločina, actus reus i mens rea koji podržavaju odgovornost optuženog za
predmetna krivična dela, moraju se dokazati i drugim sredstvima, osim formalnim
primanjem na znanje.”2043 Veće razlikuje ovo od presuđenih činjenica koje
pružaju dokaze o postojanju zločina koje su počinili drugi, a za koje optuženi nije
optužen.2044
611. Stoga su oba žalbena veća MKSJ-a smatrala da bi, ako bi veza između optuženog
i počinjenog zločina bila takva da bi se odgovornost optuženog lako mogla zaključiti iz
netestirane izjave svedoka ili presuđene činjenice, Tužilaštvo to trebalo da utvrdi
pozivanjem na dokaze s kojima bi se Odbrana mogla suočiti.2045 To je, tvrdi gospodin
Mladić, konceptualna razlika koju je Žalbeno veće MKSR-a previdelo u Odluci u
predmetu
2038 Videti Odluku u slučaju Galić od 7. juna 2002, stavovi 16, 19; T. 25. avgust 2020.
str. 28, 29.
2039 Videti Odluku u slučaju Galić od 7. juna 2002, stav 14; T. 25. avgust 2020. str. 29.
2043 Videti Odluku u slučaju D. Milošević od 26. juna 2007, stav 16; T. 25. avgust
2020. str. 29, 30.
2044 Videti Odluku u slučaju D. Milošević od 26. juna 2007, stav 16; T. 25. avgust
2020. str. 30.

11835
Karemera et al. od 16. juna 2006. i zbog čega je oslanjanje Pretresnog veća na nju
dovelo do očigledne greške.2046
612. Kao primer, pozivam se na incident od 23. jula 1995. godine, iz stava 2210
prvostepene presude.2047 Pretresno veće je uzelo u obzir niz činjenica iz
presude u vezi sa modifikovanim vazdušnim bombama u posedu SRK između
avgusta 1994. i novembra 1995. godine, a koje se odnose na incident granatiranja
na taj dan.2048 Veće je posebno uzelo u obzir činjenicu da je „modifikovana
vazdušna bomba ispaljena iz pravca severozapada, sa teritorije koju je držao
SRK“.2049 Samo na osnovu te sudske činjenice, bez dokaza Tužilaštva,
Pretresno veće je zaključilo da je „pripadnik ili da su pripadnici SRK-a tog dana
lansirali modifikovanu vazdušnu bombu“ i ubili dva civila, teško ranivši
druge.2050
613. Slučaj tužilaštva tvrdi da je gospodin Mladić bio najviši oficir u VRS i da je
značajno doprineo postizanju ciljeva udruženih zločinačkih poduhvata, pre svega
koristeći snage VRS.2051 One su konkretno uključivale i SRK, za koji je Tužilaštvo
reklo da je „sprovodio“ naredbe g. Mladića vršeći etničko čišćenje opština i terorišući
sarajevske civile granatiranjem i snajperskim delovanjem.2052 U svetlu ovoga,
presuđena činjenica je tvrdila da su zločine počinili navodni podređeni gospodina
Mladića.2053 S obzirom da je slučaj tužilaštva tvrdio da je SRK sprovodila naredbe g.
Mladića i da su oni korišćeni kao alat za postizanje ciljeva udruženih zločinačkih
poduhvata, presuđena činjenica o identitetu počinilaca ušla je u srž predmeta vezanog
za njegovu odgovornost.2054 Uprkos svemu, Pretresno veće je prihvatilo tu činjenicu, u
odsustvu bilo kakvih drugih dokaza Tužilaštva koji bi mogli utvrditi odgovornost SRK-a
za ovaj incident.2055
614. Ovaj primer pokazuje grešku u tome što se Pretresno veće oslanjalo na
pristup iz Odluke u slučaju Karemera et al. od 16. juna 2006.2056 Pretresno veće
je smatralo da nema ograničenja po pitanju formalnog primanja na znanje
presuđenih činjenica u kontekstu ponašanja drugih članova udruženog
zločinačkog poduhvata ili fizičkih počinilaca.2057 Napominjem da postoje i drugi
2047 Videti takođe T. 25. avgust 2020. str. 32.
2048 Videti prvostepenu presudu, stav 2209. Videti takođe T. 25. avgust 2020. str. 32.
2049 Videti prvostepenu presudu, stav 2210, br. 9385, Činjenica iz presude 2871; T.
25. avgust 2020. str. 32.
2050 Videti prvostepenu presudu, stav 2212; T. 25. avgust 2020. str. 32.
2051 Videti Optužnicu, stav 13; T. 25. avgust 2020. str. 32.
2052 Videti Završni podnesak Tužilaštva, stavovi 102, 103; T. 25. avgust 2020. str. 32.

11834
primeri, izneti u stavovima 107 i 108 Mladićevog žalbenog podneska, kao i primeri kako
su druga pretresna veća primenila svoje diskreciono pravo da ukažu na razlike u
praksi.2058
615. Na osnovu sudske prakse, mogu se uočiti dva pristupa: Karemera et al.
pristup i D. Milošević pristup.2059 Primer ovog drugog pristupa upotrebilo je
Pretresno veće MKSJ u slučaju Stanišić i Župljanin. Sudije su zaključile sledeće:
Ako se predložena činjenica stavi u srž predmeta Tužilaštva i odnosi se na ponašanje
drugih za čija krivična dela i propuste je optuženi optužen, Pretresno veće će ipak
primeniti svoje diskreciono pravo da uskrati formalno primanje na znanje te činjenice
ako smatra da bi to bilo u interesu pravde.2060
616. U svetlu slučaja Tužilaštva protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina, da su,
naime, u svojim ulogama ministra MUP-a Republike Srpske i šefa Glavnog
regionalnog centra službi bezbednosti Banja Luke, počinili zločine preko policije,
Pretresno veće MKSJ-a je u tom slučaju zaključilo da „gde se predložena
činjenica odnosi na kriminalne radnje koje je policija sprovodila u opštini
[Autonomna Regija Krajina], takva činjenica se stavlja u samu srž slučaja”.2061 Iz
tog razloga, formalno primanje na znanje tih činjenica je uskraćeno u interesu
pravde.
617. Ono što je najvažnije, Pretresno veće u ovom slučaju nije ograničilo na koje
pripadnike policije bi se ovo odnosilo, na primer, po činu. Smatralo je da bi svi
pripadnici policije mogli biti „neposredno podređeni“ optuženom.2062 Da je Pretresno
veće u slučaju Mladić postupilo kao Pretresno veće u slučaju Stanišić i Župljanin, ono
bi se odreklo svog diskrecionog prava i odbilo bi da formalno primi na znanje činjenice
koje se odnose na kriminalne radnje koje su sprovodili oni za koje je Tužilaštvo tvrdilo
da su podređeni g. Mladiću, u interesu pravde.2063
618. Činjenica da postoji takva razlika u pristupu u sudskoj praksi daje dodatni
podsticaj da se ponovo preispitaju odluke Žalbenog veća MKSR u slučaju Karemera et
al. od 16. juna 2006. i da se artikulišu ispravni pravni standardi.2064
619. Pretresno veće je pogrešilo kada je prihvatilo određenu kategoriju činjenica;
naime, one koje su se odnosile na kriminalne radnje koje su sprovodili oni za koje
je Tužilaštvo tvrdilo da su
2058 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 69, br. 97, 98 i tamo navedene reference;
T. 25. avgust 2020. str. 33.
2059 Videti D. Milošević Odluku od 26. juna 2007; Karemera et al. Odluka od 16. juna
2006; T. 25. avgust 2020. str. 33. 2060 Videti Tužilac protiv Miće Stanišića i Stojana
Župljanina, Slučaj br. IT-08-91-T, Odluka koja delimično odobrava zahteve Tužilaštva
za formalno primanje na znanje presuđenih činjenica na osnovu Pravila 94(B), 1. april
2010. („Stanišić i Župljanin Odluka od 1. aprila 2010.”), stav 41; T. 25. avgust 2020.
str. 33, 34.
2061 Videti Stanišić i Župljanin Odluku od 1. aprila 2010, stav 46; T. 25. avgust 2020.
str. 34.

11833
podređeni gospodina Mladića koji postupaju po njegovom naređenju. One su bile
dovoljno ključne za slučaj Tužilaštva u vezi sa njegovom odgovornošću za takvo
navodno ponašanje. Dakle, Tužilaštvo je trebalo da predstavi dokaze u vezi s
tim.2065
620. Žalbeno veće može preispitati prethodnu interlokatornu odluku prema svojoj
inherentnoj diskrecionoj moći da to učini ako je dokazana očigledna greška u
obrazloženju ili ako je to neophodno učiniti kako bi se sprečila nepravda. Odluka u
slučaju Galić od 7. juna 2002. navodi da je to stvar diskrecionog prava pretresnog veća,
primećujući da u takvim okolnostima, pretresno veće „može odlučiti da ne bi bilo fer
prema optuženom“ da se to dozvoli.2066 Kao što je artikulisano u Odluci u slučaju
Karemera et al. od 16. juna 2006, stavu 52, „na pretresnim većima je da, pažljivo
izvršavajući svoje diskreciono pravo, procene svaku određenu činjenicu kako bi utvrdili
da li će je formalno primiti na znanje – i na taj način prebaciti teret izvođenja dokaza
koji pobijaju odluku prema optuženom – u skladu sa pravima optuženog u okolnostima
slučaja“.2067 Po mom mišljenju, usvojila bih oprezan pristup kao što je gore navedeno,
jer je to u skladu sa pravima gospodina Mladića na pravično suđenje. Stoga je,
suprotno stavu većine, neophodno preispitati žalbenu odluku na presuđene činjenice
kako bi se sprečila nepravda. Nije dovoljno navesti da je Pretresno veće presuđene
činjenice razmatralo samo u vezi sa „drugim dokazima tokom svog većanja“, a da nije
posebno ukazalo na stvarne dokaze.2068
621. Štaviše, Pretresno veće je pogrešilo jer nije pružilo razloge za odbijanje
dokaza kojima se pobijaju presuđene činjenice i u prvostepenoj presudi je više
puta propustilo da navede koje presuđene činjenice je formalno primalo na
znanje i/ili na koje se oslanjalo i koje je iznosilo, a takođe se oslanjalo i na
presuđene činjenice iz predmeta kojima su ranije predsedavale sudije Pretresnog
veća, u kojima su se pominjale uloga i krivica gospodina Mladića, što je dovelo
do pristrasne percepcije.2069
622. Po mom mišljenju, Pretresno veće je pogrešilo izvršavajući svoje diskreciono
pravo, poništavajući nalaze dobijene ovim pristupom, utvrđene, na primer, u stavovima
107 i 108 Mladićevog žalbenog podneska.2070

2066 Videti Galić Odluku od 7. juna 2002, stav 13 (naglašeno).
2067 Karemera et al. Odluka od 16. juna 2006, stav 52.
2068 Videti drugostepenu presudu, stav 48.
2069 Videti drugostepenu presudu, stav 39.

11832
(b) Povećavanje standarda za teret izvođenja dokaza u svrhu pobijanja

623. Gospodin Mladić tvrdi da je Pretresno veće pogrešilo primenjujući povišen
standard za izvođenje dokaza u svrhu pobijanja.2071 Iz razloga koji slede, moram se
složiti sa njegovim podneskom i preokrenula bih zaključke Pretresnog veća do one
mere do koje je došlo do greške koju je identifikovala Odbrana.
624. Formalno primanje na znanje prema Pravilu 94(B) Pravilnika MKSJ-a stvara
oborivu pretpostavku tačnosti te činjenice. Međutim, kao što je Pretresno veće
navelo u stavu 5272 prvostepene presude, krajnji teret dokazivanja ostaje na
Tužilaštvu. Ipak, standard primenjen na dokaze u svrhu pobijanja Odbrane je
povećan. Kao rezultat, Odbrana je lišena mogućnosti da oživi raspravu i kroz nju
pobije presuđenu činjenicu.2072
625. U sudskoj praksi se navodi da Odbrana snosi teret iznošenja verodostojnih i
pouzdanih dokaza, dovoljnih da se dovede u pitanje tačnost presuđene činjenice. Prag
za verodostojne i pouzdane dokaze u svrhu pobijanja, kao što je Žalbeno veće MKSR-a
navelo u Odluci u slučaju Karemera et al. od 29. maja 2009, jeste „relativno nizak: ono
što se traži nije konačni dokaz pouzdanosti ili verodostojnosti dokaza, već pokazivanje
prima facie pouzdanosti i verodostojnosti na osnovu postojećih pokazatelja“.2073
Pretresno veće je i samo, u Odluci koju je donelo 2. maja 2012. godine u vezi sa
presuđenim činjenicama, prepoznalo da se tačnost činjenica može, na primer, osporiti
unakrsnim ispitivanjem svedoka Tužilaštva ili izvođenjem dokaza Odbrane kako bi se
dostigao ovaj prag.2074
626. Prema tome, suprotno tvrdnji Tužilaštva u stavu 37 podneska Tužilaštva, od
Odbrane se nije zahtevalo da nužno izvede dokaze u svrhu pobijanja kao deo
svog predmeta kako bi se dovela u pitanje tačnost presuđene činjenice. Kao što
je Pretresno veće navelo u toj odluci, to se moglo učiniti i suočavanjem dokaza
Tužilaštva i navođenjem njihovih nedoslednosti i slabosti.2075 Uprkos tome,
Pretresno veće je postavilo pogrešan dodatni zahtev za dokaze koje je izvela
Odbrana. Pretresno veće je zahtevalo da dokazi budu „nedvosmisleni“.2076
627. Pretresno veće je u stavu 5273 prvostepene presude objasnilo kako bi Odbrana
mogla da oživi dokaznu raspravu:
stavovi 20-37; T. 25. avgust 2020. str. 35-40; T. 26. avgust 2020. str. 63, 64.
2073 Videti Karemera et al. Odluku od 29. maja 2009, stav 15; T. 25. avgust 2020. str.
36.
2074 Videti Četvrtu odluku o presuđenim činjenicama, stav 19; T. 25. avgust 2020. str.
36.

11831
ili iznošenjem dokaza o određenom alternativnom scenariju, a ne pukim

sugerisanjem da postoji jedan ili više mogućih alternativnih scenarija, ili
nedvosmislenom demonstracijom da se scenario mora razumno isključiti iz
presuđene činjenice kao istinit.2077
628. Da bi dalje objasnilo šta podrazumeva pod „specifičnim alternativnim scenarijem“,
Pretresno veće je dalo primer u jedinoj fusnoti u tom stavu.2078 Glasi: „Ako je u
presuđenoj činjenici navedeno da je „B ubio C“, a Pretresno veće je dobilo dokaze da je
„C moguće /verovatno ubio A““, Pretresno veće je reklo da bi se to smatralo
nedovoljnim za dostizanje praga „nedvosmislenog“ dokaza.2079
629. Ako je nešto moguće ili verovatno, onda postoji sumnja. Tamo gde postoji
sumnja, prema krivičnom pravu, obično se teži da se ta sumnja reši u korist
optuženog.2080 Očekivati da Odbrana izvede dokaze koji su neosporni znači
preokrenuti teret dokazivanja i nametnuti povišen standard – standard „van
razumne sumnje“.2081 Iz toga proizilazi da izazivanje sumnje unakrsnim
ispitivanjem svedoka Tužilaštva, na način na koji bi se moglo ukazati na
630. Stoga, sledeći primer Pretresnog veća, da bi na osnovu svog standarda osporila
tačnost presuđene činjenice, Odbrana bi morala van razumne sumnje dokazati da je C
ubijen od strane A.2083 Odbrana bi to morala učiniti izvođenjem dokaza u vezi s tim.
Za ovaj standard ne postoji zakonska osnova. Činjenica da Pretresno veće za njega ne
citira nijedno telo u stavu 5273 prvostepene presude, možda najbolje ukazuje na
to.2084
631. U stavu 5274 prvostepene presude, Pretresno veće je izjavilo da „ima u vidu
da dokazi koji protivreče presuđenim činjenicama ne pobijaju automatski
presuđenu činjenicu“.2085 Odbrana je takođe morala da pokaže da su izvedeni
dokazi pouzdani i verodostojni.2086 Test pouzdanosti i verodostojnosti bio je
drugostepeno razmatranje.2087 Na taj način, Pretresno veće je

2078 Videti prvostepenu presudu, stav 5273, br. 18018; T. 25. avgust 2020. str. 37.
2079 Videti prvostepenu presudu, stav 5273, br. 18018; T. 25. avgust 2020. str. 37.
2082 Videti T. 25. avgust 2020. str. 37. 38.
2085 Videti T. 25. avgust 2020. str. 38 (naglašeno).

11830
nametnulo dodatnu prepreku koju je Odbrana morala prevladati kako bi uspela da
postigne dati standard koji je zahtevala sudska praksa da oživi dokaznu raspravu.2088
632. U svetlu objašnjenja Pretresnog veća svoje metodologije, zadovoljna sam
što je Pretresno veće primenilo povišeni standard. Posledice ove greške Odbrana
prepoznaje u stavovima 106 do 113 Mladićevog žalbenog podneska i stavovima
22 do 37 Mladićevog sažetka odgovora.2089 S tim u vezi, kao rezultat
primenjenog povišenog standarda, Pretresno veće je utvrdilo da dokazi koje je
izvela Odbrana nisu bili dovoljni za oživljavanje dokazne rasprave ili za pobijanje
tačnosti presuđene činjenice. Takva ocena dokaza je bila pogrešna, jer se
Pretresno veće oslanjalo na neoborive presuđene činjenice kako bi potkrepilo
dokaznu osnovu za odgovornost gospodina Mladića u Sveobuhvatnom UZP-u. Na
primer, Pretresno veće se oslonilo na presuđenu činjenicu 1476 da bi utvrdilo
krivičnu odgovornost g. Mladića za ubistvo svih 7.000-8.000 žrtava koje nisu
aktivno učestvovale u neprijateljstvima u Srebrenici.2090 Čak i kada je tačnost
presuđenih činjenica osporena dokazima koje je izvelo Tužilaštvo, pristup
Pretresnog veća sprečio je gospodina Mladića da oživi raspravu o dokazima
putem unakrsnog ispitivanja. U svetlu primenjenog povišenog standarda, jedini
način na koji je gospodin Mladić mogao da opovrgne presuđenu činjenicu bio je
da je opovrgne van razumne sumnje. Nemogućnost gospodina Mladića da pobije
presuđene činjenice olakšala je ispunjenje pravnog tereta Tužilaštva da dokaže
njegovu krivicu van razumne sumnje. Nijedan razuman presuditelj ne bi primenio
povišeni standard koji je koristilo Pretresno veće. Da je primenjen odgovarajući
pravni standard, dokazi u svrhu pobijanja izvedeni tokom unakrsnog ispitivanja ili
koje je Odbrana predstavila, oživeli bi raspravu i presuđene činjenice bi bile
pobijene. Budući da dokazi Tužilaštva nisu bili dovoljno pouzdani za utvrđivanje
krivične odgovornosti, Pretresno veće bi donelo drugačiji zaključak, da je na
presuđene činjenice primenjen ispravan standard. Prema tome, oslanjanje
Pretresnog veća na činjenice koje su formalno primljenje na znanje da bi se g.
Mladić proglasilo odgovornim za zločine, predstavljalo je grešku koja je dovela
do neostvarenja pravde.2091
633. Još jedan primer pogrešnog pristupa Pretresnog veća odnosi se na nepredviđeni
incident od 24. oktobra 1994. u stavovima 2001. do 2003. prvostepene presude.2092
634. Pretresno veće je pokušalo da se osloni na presuđene činjenice koje su rekle da je
pucanj došao iz poznate snajperske lokacije SRK-a i da je hitac ispalio član SRK-
a.2093
2090 Videti Mladićev sažetak odgovora, stavovi 33-37.
2091 Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 106-113; Mladićev sažetak odgovora, stavovi
22-37.

11829
Odbrana je tvrdila da su stručni dokazi svedoka Tužilaštva Patrika van der
Vajdena, koji su tvrdili da je postojala direktna linija vidljivosti između lokacije
snajpera i žrtve, neispravni, jer nije bilo jasne vidljivosti.2094 Odbrana je takođe
iznela svedočenje veštaka u kojem je rečeno da je drveće verovatno blokiralo
liniju vidljivosti.2095 Pretresno veće je zaključilo da to nije bilo dovoljno da
protivreči relevantnoj presuđenoj činjenici.2096 Štaviše, ono se čak nije osvrnulo
na argumente Odbrane o nedostacima u dokazima Tužilaštva, jer se „umesto
toga“ oslanjalo na neoborive presuđene činjenice.2097 Prema tome, čak i kada je
Odbrana mogla da unese sumnju preko veštaka i ukaže na slabosti u dokazima
Tužilaštva, to nije bilo dovoljno da se dovede u pitanje tačnost presuđene
činjenice.2098 Da je rasprava oživljena, dokazi Tužilaštva ne bi bili dovoljni da
ponovo utvrde tačnost činjenice u pogledu jasne linije vidljivosti, jer ne bi mogli
da pređu preko sumnje veštaka Odbrane i slabosti sopstvenih dokaza.2099
635. Slažem se sa argumentom gospodina Mladića da je greška Pretresnog veća u
povećvanju standarda za dokaze u svrhu pobijanja dovela do toga da se njegovi dokazi
smatraju „nedovoljnim“ za oživljavanje postupka pobijanja ili za pobijanje tačnosti
presuđene činjenice. Kao što tvrdi odbrana, standard koji je Pretresno veće primenilo
na dokaze u svrhu pobijanja, bio je pogrešan.2100 Kao rezultat toga, pristup dokazima
koje je ponudila Odbrana i oslanjanje na nedoslednosti ili slabosti u slučaju Tužilaštva
radi oživljavanja dokazne rasprave, bili su pogrešni.2101 To je tokom donošenja
presude poremetilo pristup Pretresnog veća presuđenim činjenicama.2102 Primeri
navedeni u Mladićevom žalbenom podnesku pokazuju postojanje ove sistematske
greške, tako da se pristup Pretresnog veća svakoj pojedinačno presuđenoj činjenici
dovodi u pitanje.2103 Kao što gospodin Mladić tvrdi, Pretresno veće je očigledno
pogrešilo i primenilo standard koji nijedno razumno pretresno veće ne bi, i zapravo
nikada i nije.2104
636. U svetlu navedenog, nalazim da je Pretresno veće pogrešilo primenivši povišen
standard za teret izvođenja dokaza u svrhu pobijanja i prebacivši teret uveravanja na
gospodina Mladića.
2093 Videti prvostepenu presudu, stav 2001, br. 8506, 8507, pozivajući se na,
presuđene činjenice 2752, 2753; T. 25. avgust 2020. str. 39.
2094 Videti prvostepenu presudu, stav 2001; T. 25. avgust 2020. str. 39; Mladićev
Završni podnesak, stavovi 2234-2239.

11828
U vezi sa mojim zaključcima o pogrešnoj upotrebi presuđenih činjenica

Pretresnog veća u vezi sa postupcima podređenih, to znači da bih odobrila Osnov
2.A.

2. Navodne greške u primeni pogrešnog standarda dokazivanja, neuspelog davanja
obrazloženih mišljenja, i oslanjanja na neproverene dokaze (Osnovi 2.B, 2.C i 2.D)
637. Gospodin Mladić tvrdi da je Pretresno veće sistematski pogrešilo u zakonu i
zapravo tokom celog postupka donošenja prvostepene presude:
i. Primenjujući neispravan standard za dokaze, čime je umanjen teret Tužilaštva da
dokaže njegovu krivicu van razumne sumnje;
ii. Propuštajući da se u obrazloženju jasno pozabavi relevantnim oslobađajućim
dokazima, što znači da takve dokaze nije ni uzelo u obzir ili im nije dalo dovoljnu
težinu; i
iii. Oslanjajući se na neproverene dokaze i uzimajući ih za odlučujuće.
638. Tužilaštvo nije uvažilo ove argumente. Čineći to, Pretresno veće je počinilo
očiglednu grešku, što je rezultiralo predrasudama prema gospodinu Mladiću,
sistematski tokom celog postupka donošenja prvostepene presude. Greške
Pretresnog veća i njihov uticaj, koje gospodin Mladić preciznije obrazlaže u
osnovima 3 do 7 svog žalbenog podneska, pojedinačno ili kumulativno,
poništavaju nalaze na kojima počivaju osuđujuće presude prema njemu. Ja bih
stoga odobrila osnove 2.B, 2.C i 2.D žalbe g. Mladića.
C. Osnov 3 – Sveobuhvatni UZP

1. Privremeni geografski opseg sveobuhvatnih UZP-a
639. Smatra se da su Sveobuhvatni UZP trajali od 1991. do 30. novembra 1995.
godine, i ograničeni su na geografski opseg Bosne i Hercegovine.2105 Osnovno je
načelo krivičnog zakona da postoji vremenska koegzistencija između actus reus i mens
rea navedenih postupaka.2106 Prema drugostepenoj presudi u slučaju Nahimana et al.:
Tribunal bi trebalo da bude nadležan za osuđivanje optuženog samo ako su
prisutni svi elementi koji su potrebni za pokazivanje njegove krivice. […] Postupci
i propusti optuženog kojima se utvrđuje njegova odgovornost prema bilo kojem
od vidova odgovornosti iz člana 6(1) i 6(3) Statuta [MKSR] dogodili su se 1994.
godine, i u vreme činjenja takvih postupaka ili propusta,
2105 Videti prvostepenu presudu, stavovi 4232, 4610; T. 25. avgust 2020. str. 41.

11827
optuženi je imao potrebnu nameru (mens rea) na osnovu koje bi mogao biti osuđen u
skladu sa relevantnim vidom odgovornosti.2107
640. Prema drugostepenoj presudi u slučaju Simba:
nije upitno da li je konkretna namera bila formirana pre izvršenja dela, već da li su u
trenutku izvršenja počinioci posedovali potrebnu nameru.2108
641. Žalbeno veće MKSJ-a u drugostepenoj presudi u predmetu Naletilić and
Martinović, sledilo je isti pristup:
Načelo individualne krivice podrazumeva da optuženi može biti osuđen za krivično delo
samo ako njegov mens rea sadrži actus reus zločina. Osuđivati ga bez dokazivanja da
je znao za činjenice koje njegovo ponašanje mogu učiniti krivičnim delom znači uskratiti
mu pravo na pretpostavku nevinosti. Specifično potrebno mentalno stanje će varirati,
naravno, u zavisnosti od krivičnog dela i vida odgovornosti. Ali osnovni princip je isti: da
bi neko ponašanje podrazumevalo krivičnu odgovornost, mora biti moguće da pojedinac
ex ante, na osnovu njemu dostupnih činjenica, utvrdi da je takvo ponašanje krivično
delo. U najmanju ruku, da bi se optuženi osudio za krivično delo, on mora biti svestan
činjenica koje njegove ili njene postupke čine krivičnim delom.2109
642. Sudija Tuzmukhamedov, podržao je ovakav pristup u svom neslaganju sa
drugostepenom presudom u slučaju Šainović et al., gde je naveo da ni postupci
pre perioda udruženog zločinačkog poduhvata, niti bilo kakvi postupci optuženog
nakon toga, ne mogu razumno predstavljati značajan doprinos udruženom
zločinačkom poduhvatu.2110
643. Pretresno veće je pogrešilo u svom pristupu, posebno utoliko što je zaključilo
postojanje mens rea kod gospodina Mladića, na osnovu izjava koje prevazilaze opseg
Sveobuhvatnih UZP-a iz 1991. godine u Hrvatskoj, a ne u Bosni i Hercegovini.2111
644. U optužnici se navodi da se gospodin Mladić nije smatrao delom
Sveobuhvatnih UZP-a sve do 12. maja 1992. godine, kada je imenovan za šefa
Glavnog štaba VRS-a.2112 Pre tog meseca, on nije bio ni na teritoriji Bosne i
Hercegovine, niti u komandnoj strukturi VRS, jer je u to vreme bio u Hrvatskoj i u
JNA.2113 Po mom mišljenju, prva greška Pretresnog veća je ta što je prekršilo
pomenutu sudsku praksu tvrdeći da su se govori gospodina Mladića desili u
Bosni i Hercegovini 1991. godine, a on nije ni vremenski ni geografski povezan sa
tim događajima.2114 U to vreme, gospodin Mladić nije bio u lancu komandovanja
za primanje izveštaja o događajima,
2107 Videti Nahimana et al. drugostepenu presudu, stav 313; T. 25. avgust 2020. str.
41, 42.
2108 Videti Simba drugostepenu presudu, stav 266; T. 25. avgust 2020. str. 42.
2109 Videti Naletilić and Martinović drugostepenu presudu, stav 114; T. 25. avgust
2020. str. 42.
2110 Videti Šainović et al. drugostepenu presudu, Protivno mišljenje sudije
Tuzmukhamedova, stav 8; T. 25. avgust 2020. str. 42, 43.
2112 Videti Optužnicu, stav 5; T. 25. avgust 2020. str. 43.

11826
i sigurno nije mogao da šalje komande licima van svog lanca komandovanja, niti da
izvrše ove zločine, niti da kazne počinioce.2115
645. Druga greška je u tome što prvostepena presuda vrši analizu onoga što su
drugi, poput političara, policije ili drugih oružanih grupa, govorili ili radili u
vremenskom periodu pre dolaska g. Mladića u Bosnu i Hercegovinu.2116 Mnogi
zločini na kojima se zasniva Sveobuhvatni UZP desili su se u ovom vremenskom
periodu, pre nego što je gospodin Mladić boravio u Bosni i Hercegovini i pre
VRS.2117 Po mom mišljenju, ovo krši gore navedenu sudsku praksu jer je
Pretresno veće koristilo događaje koji su prethodili imenovanju i geografskom
položaju gospodina Mladića da utvrdi njegovu mens rea i doprinos udruženom
zločinačkom poduhvatu, u kome se actus reus desio pre njegovog fizičkog i
vremenskog prisustva.2118 Analiza prvostepene presude u vezi sa
Sveobuhvatnim UZP-om u velikoj meri se oslanja na presuđene činjenice.2119
Zločini koji su se dogodili pre nego što su gospodin Mladić i njegova VRS imali
hijerarhijsku i vojnu komandu i kontrolu u svim regionima Bosne i Hercegovine,
ne mogu se koristiti za utvrđivanje njegove mens rea, čak i ako se pokaže da su
actus reus počinili drugi.2120
2. Upotreba posrednih dokaza

646. Odbrana tvrdi, i ja se slažem, da je Pretresno veće pogrešilo što je svoju
analizu navodnog doprinosa gospodina Mladića Sveobuhvatnom UZP-u
zasnovalo na posrednim dokazima.2121 Koristeći ovaj modus, ovi zaključci su
bili jedini dostupni razumni zaključci. Prema drugostepenoj presudi u slučaju
Lukić i Lukić, Žalbeno veće MKSJ-a je podsetilo da:
kako bi uspešno osporio procenu pretresnog veća u postupku po žalbi, žalilac mora
pokazati da nijedan razuman presuditelj ne bi mogao utvrditi da je zaključak pretresnog
veća jedini razuman zaključak.2122
647. Žalbeno veće MKSJ-a u drugostepenoj presudi u slučaju Boškoski i Tarčulovski
slično je primetilo da tamo gde je presuda zasnovana na posrednim dokazima,
zaključak do kojeg se dođe mora biti „jedini razumni zaključak”.2123

2116 Videti T. 25. avgust 2020. str. 43-45.
2121 Videti, npr., T. 25. avgust 2020. str. 46.
2122 Videti Lukić i Lukić drugostepenu presudu, stav 149; T. 25. avgust 2020. str. 46.
2123 Videti Boškoski i Tarčulovski drugostepenu presudu, stav 99; T. 25. avgust 2020.
str. 46.

11825
648. Bilo je direktnih dokaza da g. Mladić nije delio zločinačku nameru u skladu
sa Sveobuhvatnim UZP-om, naime, njegova naređenja VRS-u da poštuje
Ženevske konvencije i sporazume o prekidu vatre, kao i njegove sveske,2124 čiji
će sadržaj biti razrađen gde je to relevantno u analizi dole. Pretresno veće ovo
nije prihvatilo jer je smatralo da ima posrednije dokaze koji govore suprotno.2125
Ovo zanemarivanje direktnih dokaza u korist posrednih dokaza je očigledna
greška.2126 Krši pomenutu sudsku praksu i princip in dubio pro reo, koji kaže da,
ukoliko postoji bilo kakva sumnja, trebalo bi je rešiti u korist okrivljenog.2127
649. Priznajući da postoje direktni dokazi koji pokazuju nedostatak zločinačke namere
ili mens rea u vezi sa gospodinom Mladićem, i ako su zaista ovi neposredni dokazi
potkrepljeni drugim posrednim dokazima, kako je izloženo u Mladićevom žalbenom
podnesku,2128 nijedan razuman presuditelj ne bi mogao da ignoriše ove neposredne
dokaze i da se odluči za „više“ posredne dokaze koji kažu da „jedini“ dostupan
zaključak ukazuje na krivicu.2129 Posredni dokazi ne mogu biti važniji od direktnih
dokaza. Dalje napominjem da su mnogi direktni dokazi koji su bili dostupni Pretresnom
veću i koji su zanemareni, uključivali sveske za koje je Pretresno veće tvrdilo da im je
autor sam gospodin Mladić. Skrećem pažnju na primere izložene u stavovima 202, 234
i 309 Mladićevog žalbenog podneska.2130 S tim u vezi, sveske gospodina Mladića
sadržale su direktne dokaze o ograničenjima koja je iskusio radeći u opštinama, kao i o
tome kako je nameravao da zaštiti bosanske Muslimane i bosanske Hrvate,2131 o
opadanju discipline u VRS i rasformiranju MUP-a,2132 kao i o njegovim naporima da
spreči da pobunjene vojne formacije počine zločine.2133 Na primer, gospodin Mladić
je:
i. pisao u svojoj beležnici o problemima sa paravojnim jedinicama i zločinima koji su
počinjeni;2134
2124 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 202, 234, 309, 311, 312, pozivajući se,
između ostalog, na dokaze P352, P354, P356, P358, P474, D451; T. 25. avgust 2020.
str. 46, 47.
2127 Videti T. 25. avgust 2020. str. 47; Tužilac protiv Duška Tadića, Slučaj br. IT-94-1-
A, Odluka po zahtevu žalioca za produženje roka i prihvatanje dodatnih dokaza, 16.
oktobar 1998. (Odluka u slučaju Tadić od 16. oktobra 1998), stav 73.
2128 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 312, br. 463; T. 25. avgust 2020. str. 47.
2131 Videti Dokaze P356, str. 179, 180, 218; D1514; D187.
2132 Videti Dokaz P358, str. 242.
2133 Videti Dokaze P352, str. 331, 338; P354, str. 48.
2134 Videti Dokaz P356, str. 179, 180.

11824
ii. izdao naredbu da se muslimansko stanovništvo u pojedinim selima zaštiti od
mogućeg nasilja od strane pojedinaca, jer su izrazili lojalnost Republici Srpskoj;2135 i
iii. izdao naredbu, između ostalog, kojom se zabranjuje okrutno postupanje i
zlostavljanje civila, ratnih zarobljenika i članova međunarodnih organizacija, i
koja nalaže da se sa svim ratnim zarobljenicima mora postupati u skladu sa
međunarodnim ratnim pravom.2136
650. Po mom mišljenju, Pretresno veće je zakonski pogrešilo primenom ove neispravne
metode koja je rezultirala zaključkom da je mens rea gospodina Mladića utvrđena van
razumne sumnje, na osnovu posrednih dokaza i zanemarujući neposredne dokaze, i
smatram da je on ispunio svoje žalbeni teret s tim u vezi.2137
651. Prva greška bila je u tome što je Pretresno veće donelo zaključke o mens rea
gospodina Mladića pre nego što je uspostavljen actus reus.2138 Da bi utvrdilo
actus reus element udruženog zločinačkog poduhvata, Pretresno veće mora
utvrditi postojanje i opseg zajedničke zločinačke svrhe koju deli više osoba. Ovo
je neophodan preduslov za utvrđivanje da li su radnje koje je izvršio žalilac
povezane i doprinele učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu.2139
652. Doktrina udruženog zločinačkog poduhvata podrazumeva da je gospodin Mladić
dao značajan doprinos zločinima za koje je osuđen.2140 To zahteva da presuditelj
karakteriše doprinos gospodina Mladića zajedničkoj zločinačkoj svrsi.2141
653. Pretresno veće je iznelo pretpostavke i izvuklo zaključke da gospodina
Mladića na posredan način poveže sa zločinima na osnovu njegovog položaja u
VRS i dokaza o postupcima njegovih navodnih podređenih, da bi kroz takvu
odgovornost opravdalo krivicu g. Mladića.2142 Pretresno veće se takođe oslonilo
na posredne „veze“, umesto da je pronašlo nekivid stvarne saglasnosti
gospodina Mladića da podrži bilo koji aspekt Sveobuhvatnog UZP-a.2143
654. Prema protivnom mišljenju sudije Tuzmukhamedova u drugostepenoj presudi u
slučaju Šainović et al.:
2135 Videti Dokaz D1514, str. 1.
2136 Videti Dokaz D187, str. 1.
2139 Videti Stanišić i Simatović drugostepenu presudu, stav 82; T. 25. avgust 2020. str.
48, pozivajući se na, između ostalog, Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 271-285.
2140 Videti Krajišnik drugostepenu presudu, stav 215; Brđanin drugostepena presuda,
stav 430; T. 25. avgust 2020. str. 48.
2141 Videti Brđanin drugostepenu presudu, stav 430; T. 25. avgust 2020. str. 48.
2142 Videti T. 25. avgust 2020. str. 48, pozivajući se na, između ostalog, prvostepenu
presudu, stavovi 3561, 4218-4239.

11823
niko ne snosi krivičnu odgovornost samo na osnovu toga što je autoritet ili
sposoban za izdavanje naređenja. Odgovornost koja opravdava krivičnu osudu
može se pripisati samo osobama koje su svoja ovlašćenja zaista koristile za
izvršenje krivičnih dela ili su propustile da izvrše uticaj na počinioce. To je ono
što bi Tužilaštvo trebalo da dokaže van razumne sumnje, i što presuditelj treba da
utvrdi na osnovu obrazloženog mišljenja u presudi.2144
655. Kada se utvrdi actus reus, od Pretresnog veća se traži da ispita da li se iz
saznanja, dela, reči i interakcija sa drugima gospodina Mladića može zaključiti da je
postojala zajednička namera za ostvarivanjem zajedničkog zločinačkog cilja.2145
Pretresno veće treba da utvrdi objektivne actus reus elemente udruženog zločinačkog
poduhvata pre nego što se subjektivni element mens rea može uzeti u obzir.2146
656. Druga greška u analizi Pretresnog veća bila je kada je donelo zaključke mens
rea dok je još razmatralo actus reus.2147
657. Posledica ovoga je da ako se zaključci mens rea donesu pre uspostavljanja actus
reus, ne samo da je to u suprotnosti sa utvrđenom metodom objašnjenom u prvoj
grešci, već i kako onda Pretresno veće može, prelazeći na razmatranje mens rea, ostati
objektivno kada su već doneti nalazi o i protiv mentalnog stanja gospodina Mladića?
2148 Oslanjanje na zaključke koji su već doneti o krivici g. Mladića ne pruža objektivnu
ili uravnoteženu analizu njegove mens rea.2149 Umesto toga, Pretresno veće je
automatski primenilo ove nalaze kako bi zaključilo krivicu gospodina Mladića, čime je
neizbrisivo „uprljalo“ svoje nalaze.2150
658. U svetlu gore navedenog, smatram da je metoda koju je Pretresno veće
koristilo za utvrđivanje različitih elemenata Sveobuhvatnih UZP-a pogrešna, što
poništava nalaze u vezi sa ovim udruženim zločinačkim poduhvatom.2151 Takav
pristup uskratio je gospodinu Mladiću prava po principu in dubio pro reo, prema
kojem, ukoliko postoji bilo kakva sumnja, ona treba da bude rešena u korist
okrivljenog,2152 uz poštovanje pravičnosti suđenja.2153 Dalje smatram da
Pretresno veće nije uspelo da artikuliše na koji način je gospodin Mladić bio
umešan u zločine ili je podržao zajedničku zločinačku svrhu.2154 prvostepena
presuda nije pravilno okarakterisala kroz koje konkretne postupke je g. Mladić
doprineo sveobuhvatnom UZP-u tokom relevantnog perioda
2144 Videti Šainović et al. drugostepenu presudu, Protivno mišljenje sudije
Tuzmukhamedova, stav 34; T. 25. avgust 2020. str. 49.
49, 50.
50.
2147 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 262-290; T. 25. avgust 2020. str. 50.
2150 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 291; Mladićev sažetak odgovora, stav 55;
T. 25. avgust 2020. str. 51.
2152 Videti Tadić Odluku od 16. oktobra 1998, stav 73.

11822
dok je bio u Bosni i Hercegovini i VRS-u.2155 Koristeći nejasnu i pomućenu
analizu, remeteći actus reus analizu i mens rea analizu, Pretresno veće je na kraju
ostavilo otvoreno pitanje da li je gospodina Mladića smatralo odgovornim za
aktivne postupke, propuste ili za oboje.2156
3. Kontrola nad paravojnim jedinicama i MUP-om

(a) Paravojne formacije
659. Pretresno veće je identifikovalo oko 60 paravojnih grupa na teritoriji
Republike Srpske, sa ukupno između četiri i pet hiljada muškaraca, zaključno
sa julom 1992. godine.2157 Takođe je priznalo napore gospodina Mladića da
razoruža i raspusti te jedinice i grupe, navodeći:
na dan 28. jula 1992, Mladić je naredio razoružanje svih paravojnih formacija, grupa
i pojedinaca na teritoriji Republike Srpske do 15. avgusta 1992. godine, kako bi sve
oružane formacije i pojedince stavio pod jedinstvenu komandu VRS.2158
660. Nijedan razuman presuditelj ne bi ignorisao stalne pokušaje gospodina
Mladića i njegove VRS da iskorene paravojne formacije, uključujući i dela koja
su navodno počinile te iste paravojne formacije, koje su imenovane kao
učesnici u Sveobuhvatnom UZP-u.2159 Gospodin Mladić se nije mogao boriti
za iskorenjivanje srpskih paravojnih formacija, istovremeno doprinoseći
njihovim akcijama i na taj način značajno doprinoseći navodnom zajedničkom
cilju, baš kroz te paravojne formacije.2160 Slažem se sa Odbranom da
Pretresno veće nije dalo dovoljnu težinu mnogim naredbama gospodina
Mladića prema podređenima, da razbiju, razoružaju i likvidiraju srpske
paravojne grupe i uhapse one koji su počinili zločine.2161 Na primer:
i. U svojoj naredbi od 30. jula 1992, gospodin Mladić je naredio da se svim
paravojnim formacijama sa časnim namerama ponudi da se pridruže VRS-u, a oni
koji to odbiju ili „vrše nedela, pljačke ili druga krivična dela“, treba da budu
„razoružani, uhapšeni i procesuirani“;2162

2161 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 309, 310; prvostepena presuda,
stavovi 3840, 3847, 3852, 4419, pozivajući se na Dokaze P5112 (Mladićevo
naređenje da se razoružaju sve paravojne formacije, 28. jul 1992), P5116
(Mladićevo naređenje o izveštajima o razoružanju paravojnih formacija, 17. avgust
1992), D1499 (Naređenje Mladića komandama Korpusa VRS u vezi sa disciplinom,
22 maj 1993); T. 25. avgust 2020. str. 52.
2162 Videti Dokaz P5112, str. 3 (naglašeno).

11821
ii. U svojoj naredbi od 17. avgusta 1992, g. Mladić je naredio korpusima VRS
da podnose izveštaje o razoružanju paravojnih formacija u njihovim zonama
odgovornosti;2163
iii. U svojoj naredbi od 22. maja 1993, g. Mladić je odredio disciplinske mere za
nedolično ponašanje i naveo da će paravojne grupe „biti uhapšene i eliminisane, a u
slučaju otpora, fizički likvidirane“.2164
661. Pristup gospodina Mladića da ne toleriše bilo kakve akcije ili postojanje
paravojnih grupa, potkrepljen je raznim sastancima evidentiranim u sveskama
koje su mu pripisane.2165 Mladićevo protivljenje postojanju i aktivnostima
paravojnih grupa evidentirano je i dokumentovano tokom čitavog perioda od
kako je došao u Bosnu i Hercegovinu 1992. godine, do kraja navodnog
Sveobuhvatnog UZP-a 1995. godine.2166
662. Umesto da donese zaključke u korist gospodina Mladića prema direktnim
dokazima o njegovom protivljenju paravojnim formacijama, Pretresno veće je
pokušalo da nekako prikaže nepostojeće veze i ostavi utisak da je sa VRS pokušao
da ostvari zajedničke zločinačke ciljeve, kroz dvosmislenu terminologiju zasnovanu
na posrednim dokazima, koju je nemoguće pravilno analizirati prema članu 7(3)
Statuta MKSJ-a, koristeći reči poput „delovao u saradnji“, „radio koordinirano“ i
„radio u saradnji“ sa jedinicama VRS.2167
663. Međutim, direktni dokazi pokazuju nešto drugo. Na primer, elitnu jedinicu
VRS-a, koja je bila direktno potčinjena gospodinu Mladiću, 65. zaštitni puk, on
lično je poslao u Ilidžu i angažovao ih da se obračunaju sa paravojnom
grupom. Ovo se zasniva na svedočenju svedoka Vladimira Radojčića, u kojem
je on izjavio da je pripadnika te paravojne grupe bilo više nego pripadnika
vojne policije koji su bili na raspolaganju komandantu brigade, koji je tražio
pomoć od gospodina Mladića da se izbori sa ovom grupom.2168
664. Izdata su mnoga naređenja za njihovo razoružanje i hapšenje, uključujući
Dokaze P5112, P5116 i D1499, navedene u prvostepenoj presudi i opisane u gore
navedenom stavu 660.2169 Samo onima koji nisu počinili zločine bilo je dozvoljeno
da se potčine pravilima ratovanja i
2163 Videti Dokaz P5116.

2164 Videti Dokaz D1499, str. 2 (naglašeno).
2165 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 309, br. 452 i tamo navedene
reference; T. 25. avgust 2020. str. 52.
2166 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 310; T. 25. avgust 2020. str. 52, 53.
2167 Videti prvostepenu presudu, stavovi 3859, 3863, 3866, 3873; T. 25. avgust
2020. str. 53.
2168 Videti T. 26. jun 2014. str. 23055; T. 25. avgust 2020. str. 53.
2169 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 309, 310; prvostepena presuda,
stavovi 3840, 3847, 3852, 4419, pozivajući se na Dokaze P5112 (Mladićevo
naređenje da se razoružaju sve paravojne formacije, 28. jul 1992), P5116
(Mladićevo naređenje o izveštajima o razoružanju paravojnih formacija, 17. avgust
1992), D1499 (Naređenje Mladića komandama Korpusa VRS u vezi sa disciplinom,
22. maj 1993); T. 25. avgust 2020. str. 53.

11820
podvrgnu vojsci, i oni su bili odvojeni, raspoređeni u različite jedinice kako ne
bi radili zajedno.2170 Stav VRS-a i gospodina Mladića po pitanju paravojnih
formacija je bio „da su patriotski motivi gore pomenutih pojedinaca sporedni,
a nezakonito bogaćenje i pljačka jedini razlozi njihovog prisustva na tom
području“.2171
(b) MUP
665. Pogrešan pristup Pretresnog veća najočigledniji je u upotrebi presuđenih
činjenica i manjkave logike, da bi se utvrdilo da je gospodin Mladić imao komandu i
kontrolu nad MUP-om.2172 Ova greška je najbolje ilustrovana u prvostepenoj
presudi gde Pretresno veće priznaje da ne može praviti razliku između radnji i
zločina koje su počinili VRS ili pripadnici MUP-a i ostali, već ih umesto toga
povezuje namećući im zajedničko ostvarivanje Sveobuhvatnog UZP-a.2173 Na
primer, u stavu 4239 prvostepene presude, Pretresno veće je navelo:
mnoge od navedenih zločina počinili su pripadnici VRS, koji su bili pod
operativnom komandom jednog od korpusa, i na kraju Glavnog štaba VRS-a.
Mnoga druga krivična dela počinili su pripadnici MUP-a, bilo pod operativnim
nadzorom VRS-a ili pod nadzorom MUP-a. Neke zločine počinili su pripadnici
[Teritorijalne odbrane], pod nadzorom [Ministarstva odbrane] bosanskih Srba.
Zločine su takođe činile i paravojne grupe potčinjene VRS-u ili MUP-u.2174
666. Pretresno veće je u sudskoj praksi izumelo potpuno novi vid odgovornosti za
komandovanje i kontrolu - „operativni nadzor“.2175 Na osnovu čega u zakonu i
sudskoj praksi on proizilazi? Pretresno veće po ovom pitanju ćuti.2176 Dokazi koji
govore suprotno ne ćute.2177
667. Pre svega, primećujem da su podneti dokazi kojima se pobijaju
presuđene činjenice u pogledu komandovanja i kontrole.2178 Drugo, zapis je
prepun pouzdanih i verodostojnih dokaza da koordinirano delovanje MUP-a sa
VRS nije dovelo do ponovnog potčinjavanja, pod komandom vojske.2179 To
uključuje svedočenje svedoka veštaka Tužilaštva, svedoka Teunensa.2180
Svedok Teunens je u izjavi rekao:


2171 Videti T. 25. avgust 2020. str. 54 (naglašeno).
2172 Uporediti Mladićev žalbeni podnesak, st. 218-221 sa prvostepenom presudom, st.
3794. Videti T. 25. avgust 2020. str. 54.
2180 Videti T. 10. decembar 2013. str. 20615-20617; T. 25. avgust 2020. str. 55.

11819
kada jedinica A i jedinica B moraju da koordiniraju svoje operacije, ne postoji

odnos podređenosti između jedinice A i jedinice B. Međutim, iznad ove dve
jedinice, naravno, postoji komandant koji naređuje i upućuje kako će ove dve
jedinice koordinirati svoje operacije.2181
668. Dokazi su pokazali da su u svakom trenutku, efikasna kontrola, izveštavanje i
disciplina jedinica MUP-a, ostali u nadležnosti komandanta MUP-a i Ministarstva.2182
669. Na osnovu ovih dokaza o MUP-u i u skladu sa zahtevima principa in dubio pro reo,
bilo je nerazumno, pa samim tim i greška Pretresnog veća, da utvrdi da je gospodin
Mladić delio nameru MUP-a ili da je doprineo zajedničkoj zločinačkoj svrsi
Sveobuhvatnog UZP-a, delovanjem preko MUP-a.2183
4. Legitimni vojni ciljevi VRS
670. Pretresno veće je pogrešilo u zaključcima, povezujući legitimne aktivnosti
gospodina Mladića sa političkim ciljevima političara.2184 Pretresno veće je utvrdilo da
je gospodin Mladić mogao da utiče na političko rukovodstvo.2185 Ipak, u isto vreme,
ukazivalo je i na dokaze da je gospodin Mladić neprekidno bio izložen uticaju političkog
rukovodstva.2186 Pretresno veće je selektivno odabralo izjave autsajdera UN-a, koji su
tumačeći ponašanje gospodina Mladića često bili međusobno kontradiktorni.2187
671. Na primer, iako se Pretresno veće oslanjalo na svedoka Vilsona,2188 i
koristilo i preterano pojednostavljivalo na drugim mestima u prvostepenoj
presudi postojanje Vrhovne komande za sve zadatke i ciljeve oružane borbe, isti
dokument koji je korišćen tokom celog postupka donošenja prvostepene
presude, Dokaz P338, jasno govori da je Glavni štab VRS-a g. Mladića formulisao
sopstvene vojne zadatke, tj. sedam ukupnih vojnih ciljeva, umesto šest strateških
ciljeva, koje su formulisali političari.2189 Sedam ukupnih vojnih ciljeva su bili
sledeći:
i. „odbrana srpskog naroda od genocida, od strane muslimansko-hrvatskih snaga“;
ii. „zaštita imovine i kulturne baštine srpskog naroda“;
2181 T. 10. decembar 2013. str. 20616.

2182 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 221, br. 327 i tamo navedene reference;
T. 25. avgust 2020. str. 55.
2185 Videti prvostepenu presudu, stav 4474; Mladićev žalbeni podnesak, stav 204; T.
25. avgust 2020. str. 56.
2186 Videti prvostepenu presudu, stav 4466, 4472-4474; T. 25. avgust 2020. str. 56.
2189 Videti Dokaz P338 (Izveštaj o analizi borbene gotovosti i aktivnosti VRS-a 1992.
godine, 5. april 1993), str. 159; T. 25. avgust 2020. str. 56.

11818
iii. „oslobađanje teritorija koje su naše i koje pripadaju [srpskom narodu] istorijskim
pravom rođenja“;
iv. „nanošenje najvećih mogućih gubitaka muslimansko-hrvatskim snagama, kroz
neutralisanje i uništavanje njihovog osoblja i borbenih sredstava“;
v. „neutralizacija objekata na neprijateljskoj teritoriji ili njihovo uništavanje“;
vi. „suprotstavljanje neprijateljskim snagama preko širokog područja na svim bojnim
poljima bivše Bosne i Hercegovine“; i
vii. „postepena erozija neprijateljske ofanzivne moći, odnosno razbijanje njihovih snaga
i preuzimanje inicijative i stvaranje uslova za odlučne ofanzivne operacije u cilju poraza
njihovih snaga i proterivanja sa područja koja su oduvek pripadala [srpskom narodu],
istovremeno sprečavajući velike gubitke u [srpskim] redovima”.2190
672. Nije im bilo pripojeno nikakvo zlonamerno značenje.2191 To su jednostavno
bili formulisani legitimni vojni zadaci.2192
673. prvostepena presuda, pored spekulativnih narativa, ne sadrži zaključke niti važnu
analizu da li su politički strateški ciljevi ili A/B varijante dokumenata, bili kriminalni per
se.2193 drugostepena presuda u slučaju Perišić navodi na zaključak da sprovođenje
strateških ciljeva Republike Srpske nije podrazumevalo sistematsko počinjenje
zločina.2194
674. Samo citiranje i špekulisanje o ciljevima političke prirode ne zadovoljava
standard za dokaze, dovoljan da bi se utvrdilo postojanje zajedničkog
zločinačkog plana.2195 Prema drugostepenoj presudi u slučaju Martić, političke
namere nisu dovoljne da bi se ostvario udruženi zločinački poduhvat.2196
2190 Videti Dokaz P338 (Izveštaj o analizi borbene gotovosti i aktivnosti VRS-a 1992.
godine, 5. april 1993), str. 159.
2194 Videti Perišić drugostepenu presudu, stavovi 100-102; Mladićev žalbeni
podnesak, stav 243; T. 25. avgust 2020. str. 57.
2196 Videti Martić drugostepenu presudu, stavovi 123, 124; T. 25. avgust 2020. str. 57.

11817
675. U stavu 3707 prvostepene presude, vidi se odsustvo bilo kakve korelacije ili
identične agende između gospodina Mladića i VRS-a s jedne strane i političkih
vlasti s druge, a kamoli zajedničkog kriminalnog cilja.2197 Pretresno veće je
navelo:
Na sastanku sa Karadžićem, Krajišnikom i komandantima korpusa, 8. novembra 1992.
godine, Mladić je primetio da je Krajišnik izjavio da „[imamo] nesrazmerno angažovanje
vojske u odnosu na strateške ciljeve. Nismo postigli: Neretvu, more i područje Podrinja.
Postigli smo: Koridor i razdvajanje sa muslimanima.2198
676. Umesto da analizira jasnu razliku između političkih i vojnih ciljeva,
prvostepenoj presudi nedostaju odgovarajuća analiza i primena principa in dubio
pro reo.2199
677. Obavljanje rutinskih poslova u izolaciji, nedovoljno je da bi se utvrdila krivica i to
ne može zameniti neophodne actus reus ili mens rea u smislu Sveobuhvatnog UZP-
a.2200 Pretresno veće nije uspelo da objasni kako je obavljanje rutinskih vojnih
dužnosti gospodina Mladića zapravo uticalo i kako je značajno doprinelo aktivnostima
počinilaca tokom obavljanja zločina u cilju postizanja zajedničkog cilja.2201 Bez takve
analize, Pretresno veće nije moglo da artikuliše do koje mere je gospodin Mladić bio
umešan u zločine počinjene u cilju ostvarivanja navodnog zajedničkog cilja.2202
Smatram da je došlo do očigledne greške u obrazloženju zaključka Pretresnog veća da
je gospodin Mladić dao značajan doprinos Sveobuhvatnom UZP-u.2203 Dalje
napominjem da je, prema drugostepenoj presudi u slučaju Perišić, potvrđeno da je VRS
organizacija koja sama po sebi nije kriminalna i koja preduzima zakonite borbene
aktivnosti.2204 S tim u vezi, Žalbeno veće MKSJ u slučaju Perišić „podvlači da je VRS
učestvovala u zakonitim borbenim aktivnostima i da to nije bila čisto zločinačka
organizacija“.2205
678. Čak i vrlo kontroverzna doktrina udruženog zločinačkog poduhvata
podrazumeva da je gospodin Mladić morao dati značajan doprinos zločinima, što
podrazumeva doprinos optuženog zajedničkom cilju.2206 Kako su postupci i
ponašanje gospodina Mladića, koji je obavljao svoje rutinske dužnosti vojnog
zapovednika, opipljivo uticali na zločine počinjene u cilju postizanja

2198 Prvostepena presuda, stav 3707.
2204 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 206, br. 308, pozivajući se na
drugostepenu presudu u slučaju Perišić, stavovi 57-69; T. 25. avgust 2020. str. 58.
2205 Perišić drugostepena presuda, stav 57.
2206 Videti drugostepenu presudu u slučaju Brđanin, stav 430; T. 25. avgust 2020. str.
58.

11816
zajedničkog cilja, ostaje potpuno neodgovoreno.2207 Ovo je greška.2208
679. Pretresno veće je ignorisalo razumne komentare i govore gospodina Mladića
na 16. zasedanju Skupštine, kada je on prvi put dobio titulu u VRS, kada je
izjavio: „mi ne želimo rat protiv muslimana kao naroda ili protiv Hrvata kao
naroda“.2209 Ovo je rečeno nakon što je Karadžić proglasio šest strateških
ciljeva, i tad je jasno objašnjeno da će se u rat ulaziti samo kada budu napadnuti i
uvek protiv boraca, a ne protiv civila, što je legitiman stav.2210
680. Naredbe Glavnog štaba VRS predstavljene u dokazima, posebno one od strane
gospodina Mladića, bile su u potpunosti zakonite i legitimne.2211 Bile su specifične do
te mere da se mogu protumačiti kao da su vojne prirode.2212 Njihova svrha ni na koji
način ne može biti povezana sa bilo kojim zločinačkim planom ili ciljem.2213 Na primer:
i. U Direktivi Glavnog štaba VRS od 6. juna 1992, gospodin Mladić je pružio
najnovije informacije o vojnom i političkom razvoju događaja, dao uputstva o
daljim vojnim akcijama koje je potrebno preduzeti i, između ostalog, ukazao na
cilj da se osigura bezbednost vazduhoplova koji donose humanitarnu pomoć i
obezbedi normalno snabdevanje civilnog stanovništva hranom i lekovima;2214
ii. Gospodin Mladić je 23. juna 1992. godine izdao Direktivu Glavnog štaba VRS u vezi
sa proširenjem koridora između Romanije i Semberije i oslobađanjem puteva u
centralnom vodotoku reke Drine;2215
iii. Pismo Glavnog štaba VRS od 17. oktobra 1993, koje je potpisao g. Mladić,
odnosilo se na nedostatak kontrole srpskih snaga nad ilegalnim prebacivanjem
ljudi i robe, uključujući prelazak linije fronta izbeglica koje su dolazile sa teritorije
pod kontrolom neprijatelja i omogućavanje njima i licima iz mešovitih brakova da
putuju kroz Republiku Srpsku;2216
iv. Gospodin Mladić je 16. aprila 1994, primetivši pažnju globalnih medija, naredio da
se bolje postupa sa civilima i ratnim zarobljenicima u Goraždu, da su „okrutni postupci
2209 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 325, br. 475, pozivajući se na Dokaz
P431, str. 33 (naglašeno); T. 25. avgust 2020. str. 58, 59.
2211 Videti, npr, Dokaze P474; P3673; P4145; D187; D726; D1514; T. 25. avgust
2020. str. 59.
2214 Videti Dokaz P474. 2215 Videti Dokaz P3673. 2216 Videti Dokaz P4145.

11815
strogo zabranjeni, kao i zlostavljanje i fizičko uništavanje civilnog stanovništva, ratnih
zarobljenika i članova međunarodnih organizacija“, i da „sa svim ratnim zarobljenicima
treba postupati u skladu sa međunarodnim ratnim pravom“;2217
v. Naredbom Glavnog štaba VRS od 14. maja 1993, gospodin Mladić je zahtevao,
između ostalog, nesmetan prolazak humanitarne pomoći i poštovanje
međunarodnog humanitarnog prava, uključujući Ženevske konvencije;2218
vi. Naredbom Glavnog štaba VRS od 16. juna 1993, gospodin Mladić je naredio da
ispostave na svim nivoima moraju osigurati dostavu humanitarne pomoći i omogućiti
slobodu kretanja svim međunarodnim humanitarnim organizacijama;2219 i
vii. Naredbom Glavnog štaba VRS od 28. novembra 1992, gospodin Mladić je
zahtevao, između ostalog, da muslimansko stanovništvo u određenim selima bude
zaštićeno od nasilja, jer je izrazilo lojalnost prema Republici Srpskoj.2220
681. Počevši od naredbe izdate 6. juna 1992. godine, nakon preuzimanja komande nad
VRS-om, gospodin Mladić je neprekidno insistirao da se treba pridržavati Ženevskih
konvencija i pravilno postupati sa civilima i ratnim zarobljenicima.2221 Ove naredbe
ukazuju na to da je gospodin Mladić naređivao svojim podređenima da se pridržavaju
međunarodnog prava i nije im naređivao da ispunjavaju bilo kakve zajedničke
kriminalne ciljeve.2222
682. S obzirom na to da je Pretresno veće potpuno zanemarilo ovaj direktni dokaz
zakonitih naredbi g. Mladića, Žalbeno veće je dužno da interveniše u mens rea
analizi Pretresnog veća, jer ovaj neposredni, važan dokaz nije dobio dovoljnu
težinu.2223
5. Zaključak
683. Iz ovih razloga, ja bih ukinula osuđujuće presude Pretresnog veća u vezi sa
Sveobuhvatnim UZP-om i odobrila bih Osnov 3 žalbe gospodina Mladića.
2217 Videti Dokaz D187. 2218 Videti Dokaz D726. 2219 Videti Dokaz P5219. 2220
Videti Dokaz D1514.
2221 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 311, 312, pozivajući se na, između
ostalog, Dokaz P474; T. 25. avgust 2020. str. 59.

11814
D. Osnov 4 – UZP u Sarajevu

684. Gospodin Mladić tvrdi, između ostalog, da je Pretresno veće pogrešilo zaključivši
da je Tribunal nadležan za krivično delo terora.2224 Primećujem da se argument g.
Mladića od početka fokusira na činjenicu da se kriminalizacija terora nije mogla smatrati
delom međunarodnog običajnog prava tokom perioda na koji se odnosi optužnica. On
ne osporava zaključak da je postojao običaj zabrane terora.2225
685. Pravni osnov na koji se Pretresno veće pozvalo smatrajući da je nadležno za
krivično delo terora, nalazi se u stavu 3185 prvostepene presude, gde je
zaključeno da je „Žalbeno veće MKSJ potvrdilo da je Tribunal je nadležan za ovo
krivično delo“ i navedena su dva slučaja koja potkrepljuju ovaj zaključak -
drugostepena presuda u slučaju Galić i drugostepena presuda u slučaju D.
Milošević.2226
686. Žalbeno veće u slučaju Galić, prvostepeno je priznalo primedbe generalnog
sekretara UN da se „od Međunarodnog suda očekuje da primenjuje „pravila
međunarodnog humanitarnog prava koja su, van svake sumnje, deo običajnog
prava“.“2227 Žalbeno veće MKSJ-a je zatim objasnilo važnost forenzičke analize
sudske prakse, kako bi se izbeglo mešanje običaja zabrane određenog ponašanja i
običaja koji takvo ponašanje kriminalizuje.2228 To je navelo zato što „u većini
slučajeva, odredbe povelja predviđaju samo zabranu određenog ponašanja, a ne i
njegovu kriminalizaciju, ili sama odredba povelje ne definiše dovoljno detaljno elemente
zabrane kriminalizovanog ponašanja“.2229
687. Nakon razmatranja domaće prakse, kako bi se utvrdilo da li postoji dovoljna
državna praksa kojom bi se definisala norma međunarodnog običajnog prava za
kriminalizaciju terora, Žalbeno veće MKSJ-a je u slučaju Galić utvrdilo da se na
osnovu državne prakse može definisati pojedinačna krivična odgovornost.2230
Ukazalo je na šest država koje se oslanjaju na državnu praksu: Obala Slonovače,
Čehoslovačka, Etiopija, Holandija, Norveška i Švajcarska.2231 Druge države na
koje je ukazalo – Irska, Bangladeš, Sjedinjene Države, Kina i bivša Jugoslavija –
pomnijim uvidom, zapravo, nisu kriminalizovale teror, pa se ne može reći da
postoji dokaz
stavovi 67-69; T. 25. avgust 2020. str. 60-64; T. 26. avgust 2020. str. 66-68.
2226 Videti prvostepenu presudu, stav 3185, br. 13183, pozivajući se na drugostepenu
presudu u slučaju Galić, stavovi 87-90, D. Milošević drugostepena presuda, stav 30; T.
25. avgust 2020. str. 60.
2227 Videti Galić drugostepenu presudu, stav 81 (emphasis added); T. 25 August 2020
p. 61.
2228 Videti Galić drugostepenu presudu, stav 83; T. 25. avgust 2020. str. 61.

11813
državne prakse u tom pogledu.2232 Stoga je na osnovu šest, ili u najboljem
slučaju 12 država, Žalbeno veće MKSJ-a u slučaju Galić van svake sumnje
zaključilo da je kršenje zabrane terora na način koji odgovara dodatnim
protokolima Ženevskih konvencija doveo do pojedinačne krivične odgovornosti,
prema međunarodnom običajnom pravu.2233 Sudija Šomburg se nije složio,2234
zaključivši da, iako je zabrana krivičnog dela terora nesporno bila deo
međunarodnog krivičnog prava,2235 kažnjavanje u tom slučaju nije bilo podržano
dovoljnom državnom praksom u vreme kada je Galić počinio svoja krivična dela,
pa prema tome pojedinačna krivična odgovornost nije mogla biti po ovom osnovu
vezana za Galića.2236
688. Žalbeno veće MKSJ-a u slučaju D. Milošević oslanjalo se na drugostepenu
presudu u slučaju Galić da bi zaključilo da je Tribunal nadležan za krivično delo terora,
jer je njegova kriminalizacija bila deo međunarodnog običajnog prava.2237 Sudija Liju
je imao protivno mišljenje drugostepenoj presudi u slučaju D. Milošević.2238 On je
potvrdio analizu drugostepene presude sudije Šomburga u slučaju Galić i zaključio da
se običaj kojim se kriminalizuje teror nije mogao uspostaviti zbog nedostatka dovoljne
državne prakse.2239 Podržavam analizu sudije Lijua i sudije Šomburga i pridružujem
im se u zaključku da se nije mogao uspostaviti običaj kojim se kriminalizuje teror zbog
odsustva dovoljne državne prakse u vreme relevantno za Optužnicu.
689. Važno je i poučno razmotriti pristup Žalbenog veća državnoj praksi u slučaju
Galić u svetlu presude u slučaju Kontinentalnog šelfa Severnog mora.2240 U
ovom slučaju, Međunarodni sud pravde utvrdio je da državna praksa može
dokazivati neki običaj samo ako je „i obimna i potpuno uniformna“.2241 Shodno
tome, tamo gde državna praksa nije zaključna, ne može se ni utvrditi neki
običaj.2242
690. Među šest država na koje je Žalbeno veće u slučaju Galić ukazalo, koje su
kriminalizovale teror u to vreme, nije bilo nijedne od pet stalnih članica Saveta
bezbednosti UN,
2231 Videti Galić drugostepenu presudu, stavovi 94, 95; T. 25. avgust 2020. str. 61.
2232 Videti Galić drugostepenu presudu, stavovi 94-96; T. 25. avgust 2020. str. 61.
2234 Videti Galić drugostepenu presudu, Izdvojeno i delimično protivno mišljenje sudije
Šomburga, stavovi 9-13; Mladićev žalbeni podnesak, stav 68; T. 25. avgust 2020. str.
61.
2235 Videti Galić drugostepenu presudu, Izdvojeno i delimično protivno mišljenje sudije
Šomburga, stavovi 7, 19. 2236 Videti Galić drugostepenu presudu, Izdvojeno i
delimično protivno mišljenje sudije Šomburga, stavovi 2, 4-24. 2237 Videti D. Milošević
drugostepenu presudu, stav 30; T. 25. avgust 2020. str. 62.
2238 Videti D. Milošević drugostepenu presudu, Delimično protivno mišljenje sudije
Lijua Dakuna, stavovi 1-13; T. 25. avgust 2020. str. 62.
Lijua Dakuna, stavovi 1-13; T. 25. avgust 2020. str. 62.
2240 Videti Kontinentalni šelf Severnog mora, Presudu, 20. februar 1969, Izveštaji
MSP-a 1969, str. 3 („Presuda u vezi sa Kontinentalnim šelfom Severnog mora“); T. 25.
avgust 2020. str. 62.
2241 Videti Kontinentalni šelf Severnog mora, Presudu, stav 74; T. 25. avgust 2020.
str. 62.

11812
nijedne locirane u Aziji, Amerikama ili Okeaniji.2243 Nije postojalo zajedničko
pravo niti drugi pravni sistemi.2244 Državna praksa iz ovih šest država koja se
pominje u drugostepenoj presudi u slučaju Galić nedovoljan je dokaz ustaljene
prakse, opsežne prakse, ili uniformne prakse, kako je zahtevala Presuda u slučaju
Kontinentalnog šelfa Severnog mora.2245 Po mom mišljenju, zaključak u
drugostepenoj presudi u predmetu Galić očigledno je nedovoljan da pokaže da je
kriminalizacija terora van svake sumnje bila deo međunarodnog običajnog prava
u to vreme.2246
691. Četvrti uslov, kako ga je postavilo Žalbeno veće MKSJ-a u Odluci u slučaju Tadić
od 2. oktobra 1995, glasi: „kršenje pravila mora podrazumevati, prema međunarodnom
običajnom pravu, individualnu krivičnu odgovornost osobe koja krši pravilo“ – na šta su
se sudije Šomburg i Liju pozvali u svojim neslaganjima u drugostepenoj presudi u
slučaju Galić i u drugostepenoj presudi u slučaju D. Milošević.2247 Gospodin Mladić
tvrdi da drugostepena presuda u slučaju Galić nije uspela da utvrdi takav običaj.2248
Slažem se. Tome u prilog ide i izdvojeni stav sudije Šomburga u drugostepenoj presudi
u slučaju Galić, kao što sam navela gore u stavu 687, kao i protivljenje sudije Lijua u
drugostepenoj presudi u slučaju D. Milošević, gde on navodi da, prema njemu, „nema
osnova da se utvrdi da je zabrana zločina terorizma van svake sumnje bila
kriminalizovana prema međunarodnom običajnom pravu u vreme relevantno za
Optužnicu“.2249 Na osnovu toga, nalazim sigurne razloge da u tom pogledu odstupim
od drugostepene presude u predmetu Galić.
692. Sada ću se osvrnuti na uticaj koji je Pretresno veće imalo na slučaj
gospodina Mladića uvažavanjem drugostepene presude u predmetu Galić. Kao
što je prikazano u stavu 3185 prvostepene presude, Pretresno veće se oslanjalo
na pogrešnu pravnu osnovu ponuđenu drugostepenom presudom u slučaju Galić
za kriminalizaciju terora.2250 Na grešku u drugostepenoj presudi u slučaju Galić,
Odbrana je ukazala na suđenju, ali Pretresno veće nije uspelo da se pozabavi tim
pitanjem i zaključilo je da „u podnescima Odbrane nema ničega što bi moglo
navesti na odstupanje od ustaljene sudske prakse“.2251 Da je Pretresno veće
sprovelo bilo koji oblik pravne analize, ne bi se moglo van svake sumnje uveriti
2243 Videti Galić drugostepenu presudu, stavovi 94-97; T. 25. avgust 2020. str. 62.
2247 Videti Galić drugostepenu presudu, stav 91; Galić drugostepena presuda,
Izdvojeno i delimično protivno mišljenje sudije Šomburga, stav 5; D. Milošević
drugostepena presuda, Delimično protivno mišljenje sudije Lijua Dakuna, stav 2; Tadić
Odluka od 2. oktobra 1995, stav 94; T. 25. avgust 2020. str. 63.
2248 T. 25. avgust 2020. str. 63.
Lijua Dakuna, stav 1.

11811
da je kriminalizacija terora bila deo međunarodnog običajnog prava tokom
perioda podizanja optužnice protiv gospodina Mladića.2252
693. Generalni sekretar UN je jasno stavio do znanja da princip nullum crimen sine lege
zahteva od Tribunala da primenjuje pravila koja su van svake sumnje bila deo
običajnog prava u vreme predmetnog krivičnog dela.2253 Kriminalizacija terora ne
prelazi ovaj prag.2254 Stoga smatram da je Pretresno veće pogrešilo kada se oslonilo
na zaključke iz drugostepene presude u slučaju Galić smatrajući da bi moglo imati
jurisdikciju nad krivičnim delom terora, prema članu 3 Statuta MKSJ-a.
694. Iz gore navedenih razloga, ja bih odobrila Osnov 4. Razmatranja u vezi sa
zločinom terora nije trebalo da budu deo analize koja se odnosi na UZP u Sarajevu.
E. Osnov 5 – UZP u Srebrenici
1. Prisilno premeštanje
695. Što se tiče prisilnog premeštanja, Odbrana tvrdi da se Pretresno veće selektivno
oslanjalo na dokaze, uključujući od svedoka Frankena, oficira holandskog bataljona, jer
je podržalo njegov pogrešan zaključak, ali je zanemarilo svedočenje ovog svedoka da
je prisilno premeštanje bilo humanitarna evakuacija, naložena i organizovana od strane
UN-a, i da su UN zatražile od gospodina Mladića da pomogne u ovoj humanitarnoj
evakuaciji.2255 Samo u ovim stavovima, svedok Franken je selektivno citiran van
konteksta čak 61 put, a svedok Momir Nikolić se u tim istim stavovima pominje 35
puta.2256 Svedok Momir Nikolić je identifikovan od strane holandskog bataljona i
drugih svedoka kao glavni pokretač zloupotreba u vezi sa autobusima, a ne g.
Mladić.2257 Na primer, Odbrana je tokom suđenja tvrdila da, dok je svedok Momir
Nikolić umanjivao svoju ulogu na sastancima hotela Fontana, svedok Piter Bering
navodi da je svedok Momir Nikolić bio „u tom trenutku zadužen za sve“.2258 Pretresno
veće se takođe oslanjalo na druge, čak i niže oficire holandskog bataljona, koji možda i
nisu znali za sporazum o evakuaciji


2255 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 575-583; Mladićev sažetak
odgovora, stavovi 87, 88; T. 25. avgust 2020. str. 64-71; prvostepena presuda,
stavovi 2474-2478, 2480-2559.
2258 Videti prvostepenu presudu, stav 2475; Mladićev završni podnesak, stav
2567; Dokaz P1139, str. 1878, 1879.

11810
koji su UN predstavile gospodinu Mladiću na njegovom prvom sastanku sa
pukovnikom Tomom Karemansom.2259
696. Tužilaštvo, u svom odgovoru u stavu 224, podseća da se Pretresno veće
takođe oslanjalo na iskaze svedoka Elka Kostera, još nižeg podređenog koji je
imao direktan susret sa gospodinom Mladićem, oslanjajući se na svedočenje
svedoka Kostera, ali ne i na snimak njihovog susreta.2260 Ceo susret je
sniman kamerom. Svedok Koster je zapamtio događaje prema netačnom
prevodu koji je dobio na terenu, koji je ispravljen tek mnogo godina kasnije,
kad su prevodilačke službe MKSJ-a pregledale ovaj video snimak.2261
697. Na video snimku:

pripadnik UNPROFOR-a: Hmm ... U redu, obavestiću svog komandanta. Prevodilac:
Kaže da će svi ljudi dobiti autobuse –
Mladić: Svako ko želi da bude transportovan, biće transportovan, bilo da je mali,
veliki, star ili mlad. Ne bojte se. Polako, polako, pustite žene i decu da idu prvi.
Stići će 30 autobusa koji će vas prevesti do Kladnja. Odavde ćete preći na
teritoriju koju kontrolišu Alijine snage. Samo ne paničite. Pustite prvo decu i
žene. Pazite da ne izgubite neko dete. Ne bojte se. Niko vam neće nauditi.
Čovek iz gomile: Da poživiš dugo.2262

698. Srpske reči koje je izgovorio gospodin Mladić pogrešno su prevedene u nešto
mnogo gore prema svedoku Kosteru, koji se identifikovao kao holandski vojnik u
plavom šlemu koji se obraća gospodinu Mladiću uz pomoć tumača, kada je ovaj video
prikazan tokom njegovog svedočenja na suđenju.2263 Njegov komandant preko radija
je bio svedok Franken.2264
699. Pokazujući istinitost namere g. Mladića da se uključi u humanitarnu i
dobrovoljnu evakuaciju, g. Mladić se vidi na video snimku kako ponavlja civilima
da će autobusi biti dostupni ako žele da idu.2265 Kao što je zabeleženo u video
snimku navedenom gore, gomila civila, bosanskih Muslimana, zahvalila se g.
Mladiću i pohvalila ga.2266 Kasnije na istom snimku, gospodin Mladić razgovara
sa drugim okupljenim civilima, izričito im govoreći da oni koji žele
2260 Videti Sažetak odgovora Tužilaštva, stav 224, br. 802, pozivajući se na
prvostepenu presudu, stav 5118; T. 25. avgust 2020. str. 65.
2261 Videti Mladićev sažetak odgovora, stav 88; T. 25. avgust 2020. str. 66; Dokaz
P1147.
2262 Videti Dokaz P1147; T. 25. avgust 2020. str. 66.
2263 Videti T. 20. jul 2012. str. 1229, 1230; T. 25. avgust 2020. str. 66, 67.

11809
da ostanu i vrate se svojim kućama, mogu to i učiniti.2267 Reči i dela gospodina
Mladića u Potočarima, na jeziku koji razumeju i bosanski Muslimani, ne
podudaraju se sa shvatanjem situacije nižeg oficira holandskog bataljona.2268
700. Prvo, ono što se dogodilo pre pojave gospodina Mladića u Potočarima, pre
dolaska autobusa, jeste da je najviše rukovodstvo UN utvrdilo da je evakuacija iz
Potočara neophodna iz humanitarnih razloga.2269 Odbrana je u vezi s tim citirala
dovoljno dokaza u stavu 578 Mladićevog žalbenog podneska, uključujući i iskaze
svedoka Kornelisa Nikolaja (šefa kabineta UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini od 28.
februara do 2. septembra 1995), Pitera Beringa (majora holandskog bataljona od 3.
januara do jula 1995), i Jozefa Kingorija (pripadnika kenijskog UNMO-a prisutnog u
Srebrenici od marta 1995. do otprilike 20. jula 1995).2270
701. Drugo, svedok Nikolaj je pružio dokaze da je dobio saglasnost holandskog
ministra odbrane da izda naredbu pukovniku Karemansu (komandantu
holandskog bataljona u Srebrenici) da zatraži pomoć od gospodina Mladića i da
zatraži hitnu humanitarnu evakuaciju iz Potočara.2271 Ovo je bilo pre bilo kog
sastanka u hotelu Fontana sa gospodinom Mladićem.2272
702. Treće, na prvom sastanku u hotelu Fontana, video snimak pokazuje kako pukovnik
Karemans govori da je civilno rukovodstvo bosanskih Muslimana zatražilo da ode, i
prenosi zahtev UN-a za pomoć u humanitarnoj evakuaciji gospodinu Mladiću.2273 Ovo
je potvrdio vojni veštak Tužilaštva Ričard Batler, koji je naveo da su, na osnovu
njegovog istraživanja, „izbeglice želele da odu“, ali da su okolnosti pod kojima su to
želele bile „stvar rasprave“.2274 Štaviše, zamenik komandanta pukovnika Karemansa,
svedok Bering, koji je bio fizički prisutan, svedočio je na suđenju da UN nisu imale
dovoljno autobusa da samostalno izvedu ovu evakuaciju.2275 Zapravo, prema
svedočenju svedoka RM-253, lideri muslimanskih civila su već naredili svojim ljudima
da odu; žene, deca i stari u Potočare, a borci u Šušnjare.2276
prvostepena presuda, para. 4548; T. 25 August 2020 p. 67.
2271 Videti Mladićev žalbeni podnesak, para. 578, n. 661 and references cited therein;
T. 25. avgust 2020. str. 67, 68.
2272 Videti T. 25 August 2020 p. 68.
2273 Videti Exhibit P1147; Mladić Appeal Brief, para. 578, n. 663 and references cited
therein; T. 25. avgust 2020. str. 68.
2274 Videti Mladićev žalbeni podnesak, para. 578, n. 662; T. 16 September 2013 p.
16825; T. 25. avgust 2020. str. 68.
2275 Videti Mladićev žalbeni podnesak, para. 578, nn. 663, 664 and references cited
therein; T. 25. avgust 2020. str. 68.
2276 Videti Dokaz P1547, para. 2; T. 11 June 2013 pp. 12516, 12517; T. 25. avgust
2020. str. 68.

11808
703. Na ovim sastancima i raspravama UN-a na visokom nivou, učestvovali su

general-komandant UNPROFOR-a Rupert Smit, ambasador Jasuši Akaši, kao i
tadašnji generalni sekretar UN-a, Kofi Anan.2277 Po mom mišljenju, krajnji efekat
svih ovih sastanaka i rasprava bio je to da su UN tražile od gospodina Mladića da
pomogne u evakuaciji civila iz Potočara.
704. Na sva tri sastanka u hotelu Fontana, kao što je prikazano u video prilogu P1147,
gospodin Mladić se vidi kako dočekuje i nudi robu prisutnima, uključujući cigarete, pivo i
sendviče za ručak.2278 On je prikazao sličan obrazac ponašanja i na trećem sastanku
u hotelu Fontana sa civilima, bosanskim Muslimanima. Naime, g. Mladić je ponudio
sopstveno vozilo jednoj prisutnoj ženi, Ćamili Omanović, njenoj ćerki, unuci i majci,
tokom evakuacije.2279 Svedok Tužilaštva, Ričard Batler, nije rekao da je na tim
sastancima gospodin Mladić izjavio bilo šta protivzakonito.2280 S tim u vezi, svedok je
izjavio sledeće:
u tehničkom smislu da je Srebrenica upravo zauzeta, general Mladić traži predaju
28. divizije, umesto da i dalje učestvuje u borbama protiv njih; činjenica da je
spreman da ponudi prekid vatre i činjenica da bi obavio potrebne pripreme da
omogući tim pojedincima da odu do, u ovom slučaju, hotela Fontana, kako bi
pregovarali o toj predaji, mislim, to je sve tehnički ispravno.2281
705. Dokazujući svoju grešku, Pretresno veće je zanemarilo sopstveni zaključak kojim
je prihvatilo da je tokom sastanaka u hotelu Fontana gospodin Mladić nudio civilima
izbor da odu u Jugoslaviju ili Federaciju, ili da ostanu u Republici Srpskoj.2282 Svedok
Milovan Milutinović je prosvedočio sledeće:
Mladić je muslimanskoj delegaciji dao reč da svi okupljeni u Potočarima koji
predaju oružje, mogu da odluče da li će ići u Jugoslaviju, Federaciju ili će ostati u
Republici Srpskoj, i garantovao im je puna prava i slobode.2283
706. Vraćam se oficiru holandskog bataljona, svedoku Frankenu, koji je bio među prvim
nižim oficirima na koje se selektivno oslanjalo da ovu humanitarnu evakuaciju pretvore
u zločin prisilnog premeštanja. Pretresno veće se fokusiralo na dokaze svedoka
Frankena kako bi utvrdilo „da transport bosanskih Muslimana od Potočara do Kladnja
nije bila odluka koju je donela muslimanska delegacija, već da je to Mladić naredio
”.2284 Zbunjujuća je i očigledna greška što je
2277 Videti Dokaz D1479; T. 25. avgust 2020. str. 68.

2278 Videti Dokaz P1147, str. 31; T. 25. avgust 2020. str. 69.
2279 Videti Dokaz P1147, str. 50; T. 25. avgust 2020. str. 69.
2281 Videti T. 16. septembar 2013. str. 16831; T. 25. avgust 2020. str. 72.
2282 Videti prvostepenu presudu, stav 2472; Mladićev žalbeni podnesak, stav 579, br.
668 i tamo navedene reference; T. 25. avgust 2020. str. 69.
2283 Videti prvostepenu presudu, stav 2472.

11807
Pretresno veće zanemarilo ovakvo kontradiktorno svedočenje ovog svedoka, kršeći
time princip in dubio pro reo.2285
707. S tim u vezi, svedok Franken je priznao da je njegov komandant, pukovnik
Karemans, naredio svedoku da pomogne VRS-u u humanitarnoj evakuaciji i da je
Franken kasnije utvrdio da su general Rupert Smit i drugi visoki zvaničnici UN-a
tražili od gospodina Mladića evakuaciju, i da je razdvajanje ljudi bilo pravilno,
prema ratnim zakonima, kako bi se utvrdilo da li su oni borci.2286 Što je
najvažnije, Pretresno veće je zanemarilo da svedok Franken nikad ranije nije
pogledao ceo video snimak iz hotela Fontana.2287 U tom kontekstu, Pretresno
veće je pogrešilo što se selektivno oslanjalo na druge dokaze, svedoka Frankena,
Kostera i drugih nižih pripadnika holandskog bataljona u svetlu preovlađujućih
dokaza, dobijenih od svedoka Frankena, a posebno viših zvaničnika holandskog
bataljona i UN-a, koji pokazuju da su UN, a ne g. Mladić, naredile ovu evakuaciju u
humanitarne svrhe, i da je g. Mladić pristao da pomogne UN-u.2288 Podržavam
svoje stavove tvrdnjama bivšeg komandanta UNPROFOR-a, generala ser Majkla
Rouza, pred Domom lordova Ujedinjenog Kraljevstva 6. septembra 2017. godine,
koje je gospodin Mladić tražio da se prihvate kao dodatni dokazi u žalbenom
postupku.2289 Prema izjavi generala ser Majkla Rouza, „UN su bile veoma
uspešne u [...] isporuci humanitarne pomoći i Bosna je i dalje jedan od retkih
glavnih poprišta sukoba u naše vreme gde niko nije umro, ili je umrlo vrlo malo
ljudi, od hladnoće ili gladi“.2290 U ovom trenutku napominjem da je većina ovog
Žalbenog veća odbila prihvatanje ove izjave.2291 Protivim se jer smatram da je
izjava generala ser Majkla Rouza relevantna, verodostojna, oslobađajuća i da
sadrži nove dokaze, koji bi, ako bi bili prihvaćeni, mogli biti odlučujuć faktor u
donošenju odluke na suđenju i morali bi da budu prihvaćeni u žalbenom
postupku kao dodatni novi dokazi, posebno zbog visoke pozicije u sistemu UN-a
koju je zauzimao general ser Rouz. Bio je umešan u pregovore i zapravo je bio na
terenu. Izjava je trebalo da bude prihvaćena u skladu sa pravilom 142(C)
Pravilnika, koje predviđa:
Ako Žalbeno veće utvrdi da dodatni dokazi nisu bili dostupni na suđenju, a da su
relevantni i verodostojni, ono će utvrditi da li su mogli biti odlučujuć faktor u donošenju
odluke na suđenju. Ako su mogli biti takav faktor, Žalbeno veće će razmotriti dodatne
dokaze i bilo koji materijal u svrhu pobijanja, zajedno sa onim koji je već u evidenciji,
kako bi donelo konačnu presudu

2286 Videti T. 8. maj 2013. str. 10804, 10807, 10817-10823, 10824, 10825; Dokaz
D280, str. 6; T. 25. avgust 2020. str. 70.
2287 Videti T. 8. maj 2013. str. 10803-10807; T. 25. avgust 2020. str. 70.
2289 Prvi zahtev Ratka Mladića za prihvatanje novih dokaza na osnovu pravila 142 –
Međunarodni svedoci, 31. decembar 2018. (javno sa poverljivim Aneksom A i javnim
Aneksom B) („Zahtev od 31. decembra 2018.“).
2290 Zahtev od 31. decembra 2018, Aneks B, RP. 8772 (naglašeno).
2291 Odluka o zahtevima za prihvatanje dodatnih dokaza po žalbi, 11. mart 2020.
(poverljivo; javna redigovana verzija podneta istog dana), stavovi 23, 117.

11806
u skladu sa pravilom 144. Ako Žalbeno veće utvrdi da su dokazi bili dostupni na
suđenju, još uvek može dozvoliti da budu prihvaćeni, pod uslovom da strana koja
pokreće zahtev može utvrditi da bi njihovo izuzeće predstavljalo neostvarenje
pravde.2292
708. Ovi dokazi utiču na procenu Pretresnog veća o odgovornosti i osudama prema g.
Mladiću.2293 Dalje napominjem da je tužilaštvo, u svom odgovoru na zahtev gospodina
Mladića za prihvatanje dodatnih dokaza u žalbenom postupku, navelo, između ostalog,
da:
ukoliko Žalbeno veće odluči da razmotri predložene dodatne dokaze, general ser Majkl
Rouz bi trebalo da se pojavi na unakrsnom ispitivanju, kako bi omogućio Tužilaštvu da
testira njegovu verodostojnost i pouzdanost njegovih dokaza.2294
709. S obzirom na gore navedeno, nalazim da nije bilo prisilnog premeštanja
bosanskih Muslimana iz Srebrenice, niti da je postojao zajednički cilj navodnog
udruženog zločinačkog poduhvata, prema gore navedenim dokazima i prema
odgovarajućem standardu.2295 Potrebni elementi za utvrđivanje krivičnog dela
prisilnog premeštanja moraju obuhvatati proterivanje ili druge oblike prinude u
vezi sa izvršenjem prisilnog raseljavanja lica.2296 Prinudni karakter raseljavanja
određen je odsustvom izbora žrtve prilikom tog procesa.2297 Pored toga, mora se
uspostaviti pravilnom primenom principa in dubio pro reo.2298 Jasno je da se u
Prvostepenoj presudi Pretresno veće nije pridržavalo ove sudske prakse, niti
ovog standarda, i na taj način počinilo očiglednu grešku, osuđujući gospodina
Mladića za prisilno premeštanje.2299
2. Genocid, istrebljenje i ubistva
710. Nije sporno da su, pored legitimnih borbenih žrtava, neki pojedinci, uključujući
pojedince sa lokalnog područja, iz MUP-a, pa čak i Momir Nikolić i drugi odvojeni
pripadnici bezbednosne linije komande VRS-a, preuzeli na sebe sprovođenje dela
osvete i ubistava ratnih zarobljenika, ali to je učinjeno tokom vremenskog perioda kada
gospodin Mladić nije bio na tom području, suprotno bilo kojim naredbama gospodina
Mladića, i čak van njegovog znanja u to vreme.2300
2292 Pravilo 142(C) Pravilnika.

2293 Protivno mišljenje sudije Priske Matimbe Nijambe o Odluci o zahtevima za
prihvatanje dodatnih dokaza u žalbenom postupku, 11. mart 2020. (poverljivo; javna
redigovana verzija zavedena istog datuma), stavovi 8-14.
2294 Odgovor Tužilaštva na Mladićev prvi zahtev za prihvatanje novih dokaza na
osnovu pravila 142 – Međunarodni svedoci, 24. maj 2019. (poverljivo; javna redigovana
verzija zavedena 6. juna 2019), stav 32.
2297 Videti Stakić drugostepenu presudu, stav 279; Krnojelac Drugostepena presuda,
stavovi 229, 233; T. 25. avgust 2020. str. 70, 71.
2300 Videti T. 25. avgust 2020. str. 71. U vezi sa naredbama gospodina Mladića, videti
Mladićev žalbeni podnesak, stav 620, pozivajući se na, između ostalog, prvostepenu
presudu, stavovi 2323, 2359, 4329-4371, Dokazi D302, D303.

11805
Bezbednosna linija VRS-a, imala je svoj paralelni lanac komandovanja, odvojen
od uobičajenog lanca komandovanja, i kao takav je mogao isključivati gospodina
Mladića.2301
711. Značajno je da je vojna operacija Krivaja-95 priznata kao legitimna vojna operacija
zbog neuspeha u demilitarizaciji „sigurnog područja“ u Srebrenici. Glavni savetnik
tužilaštva za ovaj deo slučaja, Piter Mekloski, izričito je izjavio tokom suđenja da je
Krivaja-95 imala za cilj da napadne snage Bosne i Hercegovine, odseče ih od enklave
Žepa, odvoji dve enklave i spreči međusobnu podršku, što bio „legitimni vojni cilj“, da se
zaustave aktivnosti vojske ABiH.2302 Glavni stručnjak tužilaštva za Srebrenicu, svedok
Ričard Batler, potvrdio je to tokom svedočenja, navodeći da je „VRS imala vojno
legitimno pravo da napadne 28. diviziju AbiH“.2303 Dalje, Direktiva 7.1, koju je izdao g.
Mladić, zamenila je Direktivu 7, koju je izdao predsednik Karadžić, a i Direktiva 7.1 i
Naredba Drinskog korpusa u okviru operacije Krivaja-95, prema njihovim
formulacijama, nalagale su da civili ne budu na meti i da se poštuju zakoni ratovanja,
uključujući Ženevske konvencije.2304 U tom kontekstu, u naredbi se navodi: „U svim
odnosima sa ratnim zarobljenicima i civilnim stanovništvom, pridržavati se Ženevskih
konvencija“.2305 Direktiva 7.1 navodi da „sve oblike neprimerenog ponašanja [...] treba
brzo i efikasno kazniti“.2306 Kolona muškaraca i dečaka krenula je iz Srebrenice u
borbenoj formaciji i naoružana, angažovala se i suočila sa zasedama, borbama,
samoubistvima, minskim poljima i samoubistvima u napadima u „kamikaza“ stilu.2307
Nažalost, nikada nećemo saznati stvarni broj legitimnih žrtava i onih povezanih sa
krivičnim delom ubistva.2308
712. Podsetimo se da je svedok Ričard Batler tokom svedočenja proglasio rečnik
koji je gospodin Mladić koristio na sastancima u hotelu Fontana legitimnim,
vojnim i nekriminalnim. Iako je to već pomenuto gore, smatram da je važno
ponoviti ovo svedočenje svedoka Batlera:
General Mladić je zatražio predaju 28. divizije ABiH, umesto da nastavi da se bori protiv
njih; činjenica da je spreman da ponudi prekid vatre i činjenica da bi obavio potrebne
pripreme da omogući tim pojedincima da dođu do, u ovom slučaju, hotela Fontana, da
pregovaraju o toj predaji, mislim, to je sve tehnički ispravno.2309
2302 Videti T. 17. maj 2012. str. 486 (naglašeno); T. 25. avgust 2020. str. 71, 72.
2303 Videti T. 11. septembar 2013. str. 16498, 16499 (naglašeno); T. 25. avgust 2020.
str. 72.
2304 Videti Dokaze P1470 (Direktiva 7.1); D302 (Krivaja-95); T. 25. avgust 2020. str.
72.
2305 Dokaz D302, str. 5 (naglašeno).
2306 Dokaz P1470, str. 6 (naglašeno).
2307 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 674 i tamo navedene reference; T. 25.
2309 Videti T. 16. septembar 2013. str. 16831; T. 25. avgust 2020. str. 72.

11804
713. Stoga je zaključak Pretresnog veća da je Krivaja-95 bila namenjena etničkom

čišćenju bosanskih Muslimana iz Srebrenice nedopustiv zaključak, koji nije
potkrepljen dokazima. Ova greška je već pomenuta gore u vezi sa prisilnim
transferima.
714. Da bi se utvrdila odgovornost udruženog zločinačkog poduhvata za gospodina
Mladića za genocid i ubistva u Srebrenici, dokazni prag je trebalo da bude postavljen
veoma visoko.2310 Prema sudskoj praksi, na primer, u prvostepenoj presudi u slučaju
Milutinović et al., dokazni standard je postavljen van razumne sumnje, što predstavlja
veliku prepreku za tužilaštvo.2311 Pretresno veće MKSJ-a je navelo:
da bi optuženi bio proglašen krivim za krivično delo za koje ga optužnica tereti,
Tužilaštvo mora van razumne sumnje dokazati (a) svaki element zakonskog krivičnog
dela (uključujući mens rea i actus reus osnovnog krivičnog dela i opšte zahteve za
zakonsko krivično delo) i (b) mentalne i fizičke elemente najmanje jednog od oblika
odgovornosti za koji se optuženi tereti.2312
715. Kao što je artikulisano u drugostepenoj presudi u slučaju Martić, dokazni
standard mora ispunjavati više od „visokog stepena verovatnoće“.2313 Dalje,
kako je izloženo u drugostepenoj presudi u slučaju Čelebići, nalaz pretresnog
veća mora biti jedini dostupan zaključak prema zakonu i činjenicama, jer
postojanje bilo kakvog alternativnog zaključka nalaže oslobađajuću presudu.2314
Žalbeno veće MKSJ-a izjavilo je, zaključujući o krivici optuženog u posrednom
slučaju, da:
takav zaključak mora biti utvrđen van razumne sumnje. Nije dovoljno da to bude
razuman zaključak dostupan iz tih dokaza. To mora biti jedini razuman zaključak koji je
na raspolaganju. Ako postoji još jedan zaključak koji je takođe razuman na osnovu tih
dokaza, i koji je u skladu s nevinošću optuženog, onda on mora biti oslobođen.2315
716. Pored toga, s obzirom da je optužba za genocid, dokazi moraju, u skladu sa
navedenim visokim standardima, utvrditi posebnu nameru, dolus specialis, za
genocid.2316 Budući da je predmetni oblik odgovornosti udruženi zločinački
poduhvat, mora se pokazati da je gospodin Mladić pristao na zajedničku
zločinačku svrhu i značajno doprineo istoj.2317
717. Postoji mnogo slučajeva u kojima je Pretresno veće pogrešilo u pogledu primene
sudske prakse na činjenice.2318 Prema tvrdnjama Tužilaštva i prvostepenoj presudi,
udruženi zločinački poduhvat ubijanja i izvršenja genocida u Srebrenici nije ni postojao
pre noći

2311 Videti Milutinović et al. prvostepenu presudu, Tom 1, stav 62; T. 25. avgust 2020.
str. 72, 73.
2312 Milutinović et al. prvostepena presuda, Tom 1, stav 62.
2313 Videti Martić drugostepenu presudu, stav 57; T. 25. avgust 2020. str. 73.
2314 Videti Čelebići drugostepenu presudu, stav 458; T. 25. avgust 2020. str. 73.
2315 Čelibići drugostepena presuda, stav 458.
2316 Videti Munyakazi drugostepenu presudu, stav 141; T. 25. avgust 2020. str. 73.
2317 Videti Stanišić i Župljanin drugostepenu presudu, stavovi 110, 136, 917; T. 25.

11803
između 11. i 12. jula 1995. godine.2319 Kao što je gore rečeno, prema sudskoj
praksi, ponašanje i izjave pred relevantni udruženi zločinački poduhvat i izvan
njegovog vremenskog opsega ne mogu se koristiti za dokazivanje da je g. Mladić
bio deo tog udruženog zločinačkog poduhvata. Međutim, što se tiče UZP-a u
Srebrenici, Pretresno veće se greškom upravo oslanja na tu vrstu dokaza, baš
kao i Tužilaštvo.2320 Kao što je dole objašnjeno u vezi sa iskazima svedoka
Momira Nikolića, Pretresno veće i Tužilaštvo, takođe su se oslanjali na posredne
dokaze i pretpostavke kako bi utvrdili saglasnost gospodina Mladića sa krivičnim
planom koji zahteva posebnu nameru da se, pored ubistva, počini i genocid.2321
Značajno je pomenuti da se Tužilaštvo slaže da gospodin Mladić nije bio u
Srebrenici, već daleko u Beogradu, kada su počinjena ubistva.2322
718. Još jednom, što se tiče video snimaka iz hotela Fontana, i vojni stručnjaci
Tužilaštva i Odbrane kažu da je jezik koji je korišćen bio prikladan jer je bio usmeren u
kontekstu naoružane 28. divizije ABiH koja je još uvek bila na slobodi na području
Srebrenice.2323 Bez ikakvih direktnih naredbi, bez ikakvih direktnih dokaza koji
povezuju gospodina Mladića sa bilo kojim ubistvima, Pretresno veće je napravilo svoju
najtežu grešku.
719. Ključni insajderski svedok na koga se Veće oslanja jeste svedok Momir
Nikolić.2324 Ali zapravo, među glavnim navedenim izvorima nema svedoka
Momira Nikolića, već su tu prvenstveno dokazi iz druge ruke, uključujući dokaz
D1228, koji obuhvata beleške iz intervjua koji je obavio istražitelj Tužilaštva Brus
Bursik za potrebe parnice.2325 Treba napomenuti da dokaz D1228 nije
predstavljen zbog činjenica koje predstavlja, već ga je Tužilaštvo prezentovalo
samo svedoku Momiru Nikoliću, da bi on potvrdio iluzorni gest rukom sa nejasne
lokacije sa navodnog sastanka sa gospodinom Mladićem.2326 Pretresno veće je
to odbacilo kao nepouzdan dokaz.2327 Dokaz D1228 korišćen je samo u
unakrsnom ispitivanju svedoka Bursika, da bi se utvrdilo da svedok Momir
Nikolić nije verodostojan i da je dvosmislen.2328 Svedok Bursik nije mogao da
potkrepi priču svedoka Momira Nikolića ni o jednom susretu sa gospodinom
Mladićem.2329 Na dokaz
2319 Videti Završni podnesak Tužilaštva, stav 1063; Prvostepena presuda, stav 4926;
Mladićev žalbeni podnesak, stav 586; T. 25. avgust 2020. str. 73.
2320 Videti Sažetak odgovora Tužilaštva, stavove 270-278; Prvostepena presuda,
stavovi 2358-2362; T. 25. avgust 2020. str. 73, 74.
2323 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavove 595 i tamo navedene reference; T. 25.
2324 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavove 587, br. 678 i tamo navedene
reference; Prvostepena presuda, staavovi 4926, 4927, 4970, 5096, 5097, 5128; T. 25.
2325 Videti Dokaz D1228; T. 25. avgust 2020. str. 79.
2326 Videti prvostepenu presudu, stavove 5127; T. 25. avgust 2020. str. 79.
2327 Videti prvostepenu presudu, stavove 5127; T. 25. avgust 2020. str. 79.
2328 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavove 588-592; T. 25. avgust 2020. str. 79.
2329 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavove 588-592; T. 25. avgust 2020. str. 79,
80.

11802
D1228 nije se moglo pouzdati da potvrdi istinitost komentara iz druge ruke
svedoka Momira Nikolića, jer bi to kršilo lex specialis tadašnjih Pravila 92 bis i ter
Pravilnika MKSJ-a.2330
720. Svedok Momir Nikolić je neko ko se pojavljuje svuda – svuda gde je bilo ubistava,
bilo da ih je režirao ili kao saučesnik. Priznao je da je skrivao zločine od
pretpostavljenih, uključujući Glavni štab VRS.2331 S tim u vezi, primećujem i prihvatam
podnesak Odbrane da je svedok Momir Nikolić potvrdio da je od svojih komandanata
skrivao ubistva i pružao obmanjujuće informacije o „asanaciji/sanaciji“ da bi prikrio
ponovna sahranjivanja.2332 Pretresno veće je dalje pogrešilo oslanjajući se na iskaze
svedoka Momira Nikolića uprkos drugom insajderu, svedoku RM-265, koji je svedočio o
oportunističkim ubistvima iz osvete kojima je bio svedok u prisustvu svedoka Momira
Nikolića i da su ratni zarobljenici odvođeni u škole u Zvorniku, po naređenju svedoka
Momira Nikolića i njegovog pretpostavljenog u bezbednosnom lancu komande u
brigadi, potpukovnika Popovića.2333 Svedok RM-265 nije umešao gospodina Mladića u
bilo koju od ilegalnih i kriminalnih aktivnosti svedoka Momira Nikolića ili Popovića.2334
721. Značajno je pomenuti da je nadređeni svedoka Momira Nikolića u
bezbednosnom lancu komande, Popović, pomenut od strane još jednog
insajderskog svedoka Tužilaštva iz VRS, visokog oficira, svedoka RM-376, koji
takođe ne meša gospodina Mladića ni u jedan događaj koji se odnosi na ubistva
iz osvete, ali kaže da je taj isti Popović iz bezbednosnog lanca komande tražio od
njega da nađe dobrovoljce van vojske, odnosno civile, koji bi pogubili
zatvorenike, bosanske Muslimane, što je ovaj oficir VRS odbio.2335
722. Ovde se postavlja pitanje – ako je gospodin Mladić, komandant Glavnog
štaba VRS, hipotetički ili implicitno pristao da značajno doprinese genocidu,
zašto bi podređeni svedoku Momiru Nikoliću, koji čak nisu bili u direktnom lancu
komandovanja pod gospodinom Mladićem, bili zaduženi za ubistva i zašto bi
tražili dobrovoljce, civile, da izvrše ubistva? Stvarni oficiri VRS-a, potčinjeni
gospodinu Mladiću, odbili su takve zahteve i nikad ih nisu ni dobili od gospodina
Mladića putem normalnog lanca komandovanja.2336
T. 25. avgust 2020. str. 80.
2331 Videti T. 3. jun 2013. str. 11965, 11966; Dokaz D301, str. 7; T. 25. avgust 2020.
str. 80.
2332 T. 3. jun 2013. str. 11965, 11966, 11969. Videti takođe Mladićev žalbeni
podnesak, stav 632; T. 25. avgust 2020. str. 80, 81. Prema Odbrani, izveštaj svedoka
Momira Nikolića Glavnom štabu VRS potkrepljuje njegovu izjavu da je skrivao zločine,
jer sadrži samo informacije da su ranjeni muslimanski zatvorenici i muslimansko osoblje
UN-a evakuisani. Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 632, br. 773, pozivajući se na
Dokaz P1515.
2333 Videti Dokaz P2540, str. 40, 41; T. 25. avgust 2020. str. 80.
2335 Videti Dokaz P1594, str. 31-42; T. 25. avgust 2020. str. 80, 81.

11801
723. Po mom mišljenju, ovo pokazuje grešku u obrazloženju Pretresnog veća koje
povezuje gospodina Mladića sa tim zločinima.
724. Svedok Momir Nikolić priznao je krivicu, pokušavajući da postigne bolji dogovor,
uprkos tome što su mu ruke bile natopljene krvlju.2337 Sem toga, ovaj svedok je
potvrdio da je uništio dokumentarne dokaze koji bi ga mogli kompromitovati u vezi sa
zločinima u Srebrenici.2338 Što se tiče navodnog sastanka, na nejasnoj lokaciji,
Pretresno veće se nije moglo osloniti na svedoka Momira Nikolića u vezi sa tim
sastankom, jer čak ni on nije imao neposredne dokaze o njemu.2339
725. Ne manje od pet insajderskih svedoka, troje iz Odbrane, dvoje iz Tužilaštva,
dalo je direktne dokaze da je jedini sastanak tokom kritičnog vremenskog perioda
bio vezan za Žepu i da je sadržao samo legitimna vojna uputstva.2340
Zanemarujući ove dokaze u korist nedopustive izjave svedoka Momira Nikolića,
Pretresno veće je pogrešilo. Ovo je posebno tačno s obzirom na sudsku praksu
da se sa dokazima saučesnika mora postupati oprezno.2341 Žalbeno veće MKSR-
a u drugostepenoj presudi u slučaju Setako istaklo je takvu zabrinutost i
nagovestilo da svedoci saučesnici mogu imati motive ili podsticaje da umešaju
optuženog pred Tribunalom ili da lažu.2342 Momir Nikolić je imao OGROMAN
podsticaj da laže, što dokazuje Sporazum o priznanju krivice između njega i
Tužilaštva, kojim je genocid izbačen iz njegove optužnice, s obzirom na to da je
svedočio protiv drugih, uključujući i gospodina Mladića.2343 To mu se debelo
isplatilo, što dokazuje činjenica da je Momir Nikolić na kraju osuđen na samo 20
godina2344 za krivično delo koje podrazumeva doživotnu kaznu, ako optužba za
genocid ne bi bila odbačena. Prema drugostepenoj presudi u slučaju Setako,
„prilikom odmeravanja dokazne vrednosti [dokaza svedoka saučesnika],
pretresno veće je u obavezi da pažljivo razmotri ukupne okolnosti u kojima su ti
dokazi ponuđeni“.2345
726. U ovom predmetu u vezi sa svedokom Momirom Nikolićem, Pretresno veće je
pogrešilo, i na taj način pokušalo da učini ovog svedoka iluzornom vezom koja bi
povezala gospodina Mladića sa udruženim zločinačkim poduhvatom,
2338 Videti Dokaz D301, p. 7; T. 25. avgust 2020. str. 81.
2339 Videti prvostepenu presudu, stav 4953; Mladićev žalbeni podnesak, stav 587; T.
25. avgust 2020. str. 81.
2342 Videti Setako drugostepenu presudu, stav 143; T. 25. avgust 2020. str. 82.
2343 Videti M. Nikolić Određivanje prvostepene presude, stavovi 13, 16-19.
2344 Videti M. Nikolić Određivanje drugostepene presude, stavovi 135, str. 48.
2345 Videti Setako drugostepenu presudu, stav 143; T. 25. avgust 2020. str. 82.

11800
što nije moglo da se dokaže u skladu sa važećom zakonskom sudskom praksom, pa se
tako pribeglo zakonskoj fikciji implicirane krivice.2346
727. Dalji dokazi nekoliko svedoka Tužilaštva i Odbrane svedoče o činjenici da je
gospodin Mladić davao slične ne-kriminalne izjave zarobljenima ili onima koji su se
predali iz 28. divizije ABiH, gde im je govorio da će ih nahraniti, a zatim transportovati i
razmeniti sa snagama sa druge strane.2347 Na primer:
i. Svedok Zoran Malinić izjavio je da se „zatvorenici [nisu] morali plašiti, jer će se vratiti
svojim kućama i biti razmenjeni“;2348
ii. Svedok RM-253 izjavio je da je gospodin Mladić rekao zatvorenicima: "Ne
morate da brinete. Bićete razmenjeni i vratićete se svojim porodicama u Tuzli.
Sad ćete kamionima biti prebačeni do Bratunca ili Kravice, gde ćete prespavati i
dobiti hranu”;2349 i
iii. Svedok Bojan Subotić izjavio je da je gospodin Mladić „odlazio među zatvorenike i
rukovao se sa nekima od njih. [...] Razgovarao je s njima [...] i oni su ustajali i
aplaudirali. I rekao im je da će biti razmenjeni, [...] a nama je rekao da strogo brinemo o
zatvorenicima, da će neki autobusi stići u roku od sat vremena, da bi ljudi trebalo [...]
svi da uđu u autobus i budu dostavljeni civilnoj policiji u Bratuncu”.2350
728. Ovi dokazi nam takođe pokazuju da su direktna naređenja gospodina Mladića
svojim potčinjenima bila u skladu sa zaštitom ovih zatvorenika tokom transporta i
da im se pružala medicinska pomoć i voda u skladu sa tim naredbama.2351 Kao
što je prethodno navedeno u stavovima 680, 681 i 711, gospodin Mladić je izdao
naredbe da se sa ratnim zarobljenicima mora postupati dobro i u skladu sa
međunarodnim pravom.
729. U svetlu gore navedenog, nisam ubeđena da bi se takvi postupci mogli smatrati
značajnim doprinosom podrazumevanom udruženom zločinačkom poduhvatu vezanom
za ubistva u

2347 Ovo uključuje, između ostalog, svedoke RM-253, Zorana Malinića, Bojana
Subotića. Videti T. 13. jun 2013. str. 12659-12662; T. 11. jun 2013. str. 12532; T. 9.
mart 2015. str. 32826, 32827; T. 25. avgust 2020. str. 82, 83.
2348 Videti T. 13. jun 2013. str. 12659.
2349 Videti T. 11. jun 2013. str. 12532.
2350 Videti T. 9. mart 2015. str. 32826, 32827.
2351 Videti T. 9. mart 2015. str. 32826, 32827; Dokaz D926, stavovi 30-34; T. 25.

11799
Srebrenici, kako je Pretresno veće zaključilo.2352 Nalazi Pretresnog veća nisu u skladu
sa principom in dubio pro reo.2353
3. Alibi
730. Dok je gospodin Mladić bio daleko od Srebrenice i prisustvovao tajnom
mirovnom sastanku sa međunarodnom zajednicom, venčanju u Beogradu i dok je
bio u bolnici, nije mogao da ima efikasnu kontrolu, niti informacije iz Bosne i
Hercegovine, a kamoli da vrši komandu.2354 Tužilaštvo na suđenju nije osporilo
njegovo odsustvo.2355 Propust Pretresnog veća da izda obrazloženo mišljenje o
četiri rutinska naređenja izdata u to vreme, između 14. i 16. jula 1995. godine, koja
su drugi izdali, dok je gospodin Mladić bio odsuan, u njegovo ime, naveden je u
stavovima 610 do 612 Mladićevog žalbenog podneska, uključujući greške u
zaključku da je gospodin Mladić lično potpisao takve naredbe iz druge države, i
propust da se njihov sadržaj analizira i da im se prida težina, jer se nijedna od
njih nije odnosila na Srebrenicu, i svaka je bila zabeležena u evidenciji koja
pokazuje da naređenja nisu došla iz kancelarije g. Mladića.2356
731. Zaključak Pretresnog veća da je gospodin Mladić izdao naredbe i da je
komandovao i držao kontrolu dok je bio fizički i geografski odsutan iz Srebrenice u
drugoj zemlji, suprotan je dokazima i to je očigledna greška.2357 Veće je to zanemarilo
i protivrečilo je samo sebi u prvostepenoj presudi u stavu 4299, navodeći da „u
odsustvu Mladića izveštaji treba da se podnose Milovanoviću“.2358 Svedok
Milovanović, načelnik Generalštaba VRS, i drugi vojni svedoci, potvrdili su da je u tom
vremenskom periodu, kada je gospodin Mladić odlazio, u julu 1995. godine, Milovanović
bio zadužen za zamenika komandanta gospodina Mladića.2359
732. Kao što je navedeno u stavu 605 Mladićevog žalbenog podneska, gospodin
Mladić je prisustvovao sastanku na kojem je potpisan plan da se MKCK omogući
pristup ratnim zarobljenicima iz Srebrenice i da ih treba razmeniti „sve za sve“ sa
drugom stranom za srpske zatočenike.2360 Takođe, pregovarano je i o

2356 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 610-612 i tamo navedene reference; T.
25. avgust 2020. str. 83. Četiri naredbe Glavnog štaba VRS odnosile su se na (i) sate
rada komunikacionog centra; (ii) transport članova holandskog bataljona; (iii) prolaz
komandanta UNPROFOR-a; i (iv) održavanje neprekidnih dežurstava u komunikaciji.
Videti Dokaze P2122, P2123, P2124, i P2125.
2359 Ovo uključuje iskaze svedoka Milovanovića i Stevanovića. Videti T. 18. sptembar
2013. str. 16950, 16987; T. 7. maj 2015. str. 35265; T. 25. avgust 2020. str. 84.
2360 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 605; Prvostepena presuda, stav 5016; T.
25. avgust 2020. str. 84.

11798
trajnom primirju radi pokušaja okončanja rata.2361 Nijedan razuman presuditelj
ne bi mogao zaključiti da bi gospodin Mladić učestvovao u složenim mirovnim
pregovorima sa visokim zvaničnicima u Dobanovcima, u Srbiji, sa zvaničnicima
UN-a, a da bi istovremeno vršio i efektivnu kontrolu u Srebrenici.2362 Takvo
ponašanje, što je pristao da MKCK dozvoli pristup ratnim zarobljenicima iz
Srebrenice pre njihove razmene, ne može se smatrati kao potkrepljujuće niti da je
doprinelo bilo kakvom udruženom zločinačkom poduhvatu za istrebljenje, a
kamoli za počinjenje genocida nad istim tim osobama.2363
4. Status žrtava
733. Mora se naglasiti da je svako nezakonito ubistvo van borbe u Srebrenici za osudu,
ali nije vezano za gospodina Mladića.2364 Pretresno veće je pogrešilo što nije izvršilo
nijednu analizu kako bi utvrdilo ko je bio žrtva ubistva, a ko smrtnih posledica nastalih
usled nekog drugog, alternativnog, legitimnog razloga.2365 Pretresno veće se oslonilo
na presuđene činjenice da bi utvrdilo da su svi bili žrtve zločina i da su svi bili
civili.2366 Time je Pretresno veće zanemarilo vlastiti zaključak da su naoružane kolone
muškaraca u Srebrenici pretrpele žrtve.2367
734. Pretresno veće je dalje zanemarilo eksperta za demografiju Tužilaštva,
svedoka Evu Tabeau, čiji dokazi ukazuju da je 70 odsto žrtava bilo registrovano
kao vojnici ABiH.2368 Takođe je zanemarilo dokaze koji opovrgavaju presuđenu
činjenicu 1476 i koji pokazuju da su tela u masovnim grobnicama dolazila iz
različitih događaja u različitim godinama i da su uključivala legitimne žrtve borbi,
poput žrtava samoubistava, minskih polja, „kamikaza“ napada itd.2369 Forenzički
stručnjaci i Odbrane i Tužilaštva, u vezi sa navodnim povezima za oči, rekli su da
su to mogle biti marame koje su pale preko očiju dok su tela propadala, marame
kakve su viđene na snimcima boraca AbiH, koji su u Tuzlu stigli iz
Srebrenice.2370
735. Zbog nedostatka analize Pretresnog veća, stoga, nije se mogao utvrditi broj žrtava
i njihov odnos prema bilo kom zločinu, a kamoli genocidu.2371

2366 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 669-672; Prvostepena presuda, stavovi
3062, 3546; T. 25. avgust 2020. str. 85.
2367 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 671; Prvostepena presuda, stavovi 2395,
2444, 2446, 2573-2586, 2615-2645; T. 25. avgust 2020. str. 85.
T. 25. avgust 2020. str. 85.

11797
5. Zaključak
736. U svetlu gore navedenog, nalazim da je Pretresno veće pogrešilo osuđujući
gospodina Mladića za zločine povezane sa UZP-om u Srebrenici, uključujući
genocid. Stoga bih u celosti odobrila Osnov 5 njegove žalbe.
F. Osnov 6 – UZP u vezi sa uzimanjem talaca
737. Slažem se sa stavovima većine po pitanju navodnih grešaka povezanih sa UZP-
om u vezi sa uzimanjem talaca.
G. Osnov 8.A – Neuspeh da se obezbedi „jednakost oružja“
738. Načelo „jednakosti oružja“ predviđa da svaka strana mora imati razumnu priliku da
brani svoje interese pod uslovima koji je ne dovode u suštinski nepovoljan položaj u
odnosu na njenog protivnika.
739. Pravilo 85 Pravilnika MKSJ-a predviđa da svaka strana ima pravo da poziva
svedoke i izvodi dokaze, a prema pravilu 87(A) Pravilnika MKSJ-a, ročište može biti
zatvoreno kada „obe strane završe izlaganje predmeta“.
740. Kao što je navedeno u ovom dokumentu, pretresna veća mogu koristiti svoja
diskreciona ovlašćenja u interesu pravde. Prema pravilu 73 ter (F) Pravilnika
MKSJ-a, Pretresno veće može odobriti zahtev odbrane za dodatno vreme za
izvođenje dokaza, ako je to u interesu pravde. Kontekstualni faktori slučaja,
uključujući potencijalnu važnost svedočenja, mogu biti relevantni prilikom
odlučivanja da li će se stranci odobriti dodatno vreme za izvođenje dokaza.
741. Gospodin Mladić tvrdi da je [CENZURISANO]. Konkretno, on tvrdi da je
[CENZURISANO]. Odbijajući ove zahteve, Pretresno veće nije razmotrilo niti je dalo
dovoljnu težinu relevantnosti, kontekstu i potencijalnom uticaju svedočenja
[CENZURISANO], kao ni interesima pravde. Uskraćivanje dokaza Pretresnog veća
predstavlja nerazumno vršenje njegovog diskrecionog prava. „Sumnjiva relevantnost“ i
„zanemarljiva dokazna vrednost“ mogli su biti utvrđeni samo da su svedoci saslušani, i
da ih je Tužilaštvo unakrsno ispitalo.

11796
742. Pretresno veće je primetilo da je [CENZURISANO] pružilo iskustvo iz prve
ruke [CENZURISANO]2372 i smatralo je to relevantnim i zaključilo je da očekivana
svedočenja [CENZURISANO] nisu bila toliko značajna da bi opravdala produženje
roka za izvođenje dokaza Odbrane. Ovo je očigledna greška Pretresnog veća, koja
poništava zaključke donesene u vezi sa Srebrenicom i Sarajevom do one mere u
kojoj je greška identifikovana.
743. Negiranjem ova dva svedoka Odbrane, Pretresno veće je prekršilo princip
„jednakosti oružja“, koji zahteva da svaka strana dobije razumnu priliku da brani svoje
interese, kao i da svaka strana ima pravo da poziva svedoke i izvodi dokaze i da se
ročište zatvara kada obe strane završe izlaganje predmeta. Pretresno veće je počinilo
očiglednu grešku odbijajući zahteve za saslušanje njihovog svedočenja, što je
rezultiralo značajnom štetom prema slučaju Odbrane. Odluka je toliko nepravedna i
nerazumna da predstavlja zloupotrebu diskrecionog prava Pretresnog veća.
744. Pozivajući se na stavove 787 i 793 Mladićevog žalbenog podneska, napominjem
da Pretresno veće greškom nije dozvolilo Odbrani da pozove niti jednog svedoka koji je
bio član kolone muškaraca, bosanskih Muslimana, u Srebrenici.2373 Tvrdilo se da su
do suđenja oni umrli, čime je povećana težina ovog odbijanja i ove greške.2374
H. Osnov 8.D – Kršenja pravila o obelodanjivanju
745. G. Mladić tvrdi da Pretresno veće nije pružilo adekvatan pravni lek za kršenja
pravila o obelodanjivanju Tužilaštva. Slažem se sa gospodinom Mladićem da je, kao
posledica kasnih obelodanjivanja Tužilaštva i propusta da pruži metapodatke o
obelodanjivanju putem paketa za elektronsko obelodanjivanje, on stavljen u nepovoljan
položaj i narušena mu je sposobnost da pripremi odbranu. Propust Pretresnog veća da
ovo ispravi predstavlja grešku i stoga bi Osnov 8.D morao biti odobren.
I. Osnov 9 – Presuda
746. Kao što je zaključila većina, princip nulla poene sine lege zabranjuje retroaktivno
kažnjavanje. Dalje, član 15. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima,
između ostalog, predviđa da ne bi trebalo izricati težu kaznu od one koja je bila
primenjiva u vreme kada je krivično delo počinjeno. Osim toga, u vreme izvršavanja
zločina
2372 Videti Odluku od 15. avgusta 2016, stav 7, pozivajući se na Zahtev od 13. jula
2016. u vezi sa [CENZURISANO], stavovi 1, 2, 13-16.
2373 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 787, 793 i tamo navedene reference; T.
25. avgust 2020. str. 85, 86.

11795
za koji se tereti, domaća praksa izricanja kazni u bivšoj Jugoslaviji predviđala je

maksimalnu kaznu od 20 godina.
747. Zdravlje žalioca je takođe faktor. Kad je bio zatvoren u pritvorskoj jedinici
Ujedinjenih nacija, već je bio lošeg zdravlja. Brojni medicinski izveštaji pokazuju
kako se njegovo zdravlje dodatno pogoršalo dok je bio u pritvoru čekajući na
žalbu. Bio je hospitalizovan, što je dovelo do operacije. Uzimajući u obzir sve
gore navedene faktore i dajući im dovoljnu težinu, ja bih izrekla kaznu od 20
godina zatvora.
J. Zaključak
748. Kao što je gore navedeno, razmotrivši Optužnicu, prvostepenu presudu, sudsku
praksu i tela koja su ovde citirana, kao i pisane i usmene podneske strana, ponavljam
svoje neslaganje sa odlukom većine da odbaci sve osnove žalbe g. Mladića. Smatram
da je gospodin Mladić zadovoljio visoke standarde utvrđene u žalbenom postupku i da
bih stoga u celini odobrila osnove 1 do 5 i 7 do 9 njegove žalbe.
749. Greške Pretresnog veća i njihov uticaj, kako je navedeno, najpreciznije u
osnovama od 3 do 5 i 7 do 9 žalbenog podneska gospodina Mladića, pojedinačno
ili kumulativno poništavaju zaključke Pretresnog veća na kojima počivaju njegove
osuđujuće presude.
750. S obzirom na sve gore navedeno, uzimajući u obzir prirodu i obim grešaka
utvrđenih u ovom slučaju, shodno pravilu 144(C) Pravilnika, naložila bih da se g.
Mladiću ponovo sudi, pred drugim pretresnim većem, po svim osnovima, osim po
Osnovu 6, koji se odnosi na UZP u vezi sa uzimanjem talaca.
751. Kao što je gore navedeno, s obzirom na složenost predmeta i veličinu
predmetnog slučaja i žalbe, ograničena zahtevima da se ekspeditivno postupa i
radi na daljinu, razmatrala sam samo greške Pretresnog veća koje smatram
najgrubljim.
Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu je merodavna engleska verzija.
Sačinjeno ovog 8. dana juna, 2021. godine, u Hagu, u Holandiji
Sudija Priska Matimba Nijambe
 Pečat Mehanizma 

Priska Matimbe Nijamba

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priska Matimbe Nijamba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Specijalno izdanje Informera

Istina koja se krije

Njeno izdvojeno mišljenje prenosimo u tri dela. Ovo je prvi.

A. Osnov 1 – Optužnica i obaveštenje

595. Neimenovani nepredviđeni incidenti su incidenti koji ne potpadaju ni pod

601. Navedeno ukazuje da je u optužnici nedostajalo dovoljno detaljnih materijalnih

2026 Videti T. 25. avgust 2020. str. 23.

3, 5, 9 i 10 Optužnice, kako je utvrđeno u stavovima 51 do 58 Mladićevog žalbenog

B. Osnov 2 – Presuđene činjenice

(a) Korišćenje presuđenih činjenica u vezi sa postupanjem podređenih

608. Odlukom u slučaju Galić od 7. juna 2002. smatrano je da je prihvatanje

2065 Videti T. 25. avgust 2020. str. 35.

(b) Povećavanje standarda za teret izvođenja dokaza u svrhu pobijanja

ili iznošenjem dokaza o određenom alternativnom scenariju, a ne pukim

2077 Videti T. 25. avgust 2020. str. 37.

U vezi sa mojim zaključcima o pogrešnoj upotrebi presuđenih činjenica

C. Osnov 3 – Sveobuhvatni UZP

2. Upotreba posrednih dokaza

2115 Videti T. 25. avgust 2020. str. 43.

3. Kontrola nad paravojnim jedinicama i MUP-om

2154 Videti T. 25. avgust 2020. str. 51.

2163 Videti Dokaz P5116.

2170 Videti T. 25. avgust 2020. str. 53.

kada jedinica A i jedinica B moraju da koordiniraju svoje operacije, ne postoji

2181 T. 10. decembar 2013. str. 20616.

2197 Videti T. 25. avgust 2020. str. 57.

D. Osnov 4 – UZP u Sarajevu

E. Osnov 5 – UZP u Srebrenici

2252 Videti T. 25. avgust 2020. str. 63, 64.

697. Na video snimku:

Čovek iz gomile: Da poživiš dugo.2262

703. Na ovim sastancima i raspravama UN-a na visokom nivou, učestvovali su

2277 Videti Dokaz D1479; T. 25. avgust 2020. str. 68.

2285 Videti T. 25. avgust 2020. str. 69.

2292 Pravilo 142(C) Pravilnika.

713. Stoga je zaključak Pretresnog veća da je Krivaja-95 bila namenjena etničkom

2310 Videti T. 25. avgust 2020. str. 72.

2346 Videti T. 25. avgust 2020. str. 82.

2352 Videti T. 25. avgust 2020. str. 83.

2361 Videti T. 25. avgust 2020. str. 84.

za koji se tereti, domaća praksa izricanja kazni u bivšoj Jugoslaviji predviđala je

You might also like