1

Акатист чудотворној икони Мајке Божије названој

Избавитељница
 2
Кондак 1
Непријатељима нашим забрани да нам
зло наносе и да нас од Господа нашег заувек
одвоје, а нас научи да Ти весело појемо: Радуј
се, Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Икос 1
Мноштво ангела се, по Твојој заповести,
Мати наша, наоружава, да нас од невоља избави,
претећи врагу. Ти пак прими молитву ову: Радуј
се, јер нам ангеле на спасење шаљеш! Радуј се,
Царице вишњих чинова која нам њихову помоћ
дарујеш! Радуј се, јер ангелима да нас чувају
заповедаш! Радуј се, јер ангелским војскама
непријатеље наше поражаваш! Радуј се,
Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 2
Видећи толику помоћ Твоју онима који
Те од срца призивају, сви невољници тако уче да
Сину Твоме непрестано поју: Алилуја!
Икос 2
Разумеше многи да Те Син Твој као
Избавитељницу свих невољника свету дарова.
Стога Ти и појемо овако: Радуј се, Мајко
невољника! Радуј се, страдалника утехо! Радуј
се, болних исцелење! Радуј се, надање оних који
су наду изгубили! Радуј се, Избавитељнице, која
нас од невоља, беда, погибељи и сваке муке
спасаваш!
Кондак 3
Силу Ти даде Вишњи да помажеш и
спасаваш свет и нас који у невољама гинемо. И
ко Тобом не беше избављен, и ко неће Сину
Твоме клицати: Алилуја!
Икос 3
Имајући неизрециву љубав према
људском роду, чије Ти уздахе ниси примила,
чије сузе ниси отрла, и кога ниси подстакла да
Те призива вапијући: Радуј се, јер невољнике
брзо услишујеш! Радуј се, очајних и жалосних
утехо! Радуј се, брзо спасење оних који гину!
Радуј се, заробљених ослобођење! Радуј се,
Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 4
Од бура и налета несрећа спаси нас,
Избавитељнице наша, јер си буру погибељну на
земљи укротила и прими нашу песму: Алилуја!
Икос 4
Слушајући о Твојој чудесној љубави
према хришћанима и моћном избављењу од
свих невоља које нас сналазе, људски род научи
да Ти поје: Радуј се, људског рода од невоља
избављење! Радуј се, јер буре житејске
укроћујеш! Радуј се, унинија прогонитељко!
Радуј се, јер нам радости после туге дарујеш!
Радуј се, Избавитељнице, која нас од невоља,
беда, погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 5
Попут Богом вођене звезде, мрак и таму у
греховним срцима разгониш, да у светлости
Твоје љубави Господа угледамо и песму
узнесемо: Алилуја!
Икос 5
Видевши како си Ти неочекивано од
сваковрсних беда избављење, људи Ти широм
Русије (Србије) радосно поју: Радуј се, у
невољама нашим помоћнице! Радуј се, жалости
наших одагнање! Радуј се, брига и болова
уклањање! Радуј се, Избавитељнице, која нас од
невоља, беда, погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 6
Помоћ Твоју и љубав, Мати, сви
исцељени, утешени, обрадовани и Тобом
спасени проповедају, појући Твоме
величанственом Сину: Алилуја!
Икос 6
Засја нам светлост спасења у магли
погибељи која нас окружује, и научи нас да Ти
појемо: Радуј се, јер маглу греховну развејаваш!
Радуј се, јер таму греховну одгониш! Радуј се,
јер мрак моје душе просвећујеш! Радуј се, јер
светлошћу радости душе укрепљујеш! Радуј се,
Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 7
Готови да паднемо у потпуно очајање, са
свих страна невољама притиснути, ми се
сетисмо Тебе, Избавитељко, и ободрисмо се и
утешисмо, појући Сину Твоме: Алилија!
Икос 7
Примивши нас под Своју моћну руку, Ти
нам нову и неочекивану милост указа, да Ти
вапијемо: Радуј се, Царице најмоћнија! Радуј се,
јер си и нас под Своју моћну руку примила!
Радуј се, јер си нам Своју заштиту даровала!
 3
Радуј се, јер си непријатеље наше поразила!
Радуј се, Избавитељнице, која нас од невоља,
беда, погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 8
Дивно је чудо видети на погибељ осуђене
и од невоља измучене безбројне страдалнике
како изненадно спасење и избављење од Тебе,
Свељубеће, добијају, појући Богу: Алилуја!
Икос 8
Сви који сте у мраку жалости, сви
витлани буром несрећа, приђите добром
пристаништу и помоћи нашој, покрову Дјеве
Избавитељке, вапијући: Радуј се, радости
источниче! Радуј се, брига и жалости прогнање!
Радуј се, у невољама олакшање! Радуј се, сваког
покоја дароватељко! Радуј се, Избавитељнице,
која нас од невоља, беда, погибељи и сваке муке
спасаваш!
Кондак 9
Свако Те људско биће хвали, сви Ти
песмопој узносе, јер избављења сваковрсна
Собом доносиш, и наместо жалости радост
дарујеш онима који поју: Алилуја!
Икос 9
Занемеше многоумни мудраци видећи
Твоје брзо и чудесно избављење невољника, и
ништа не рекоше нама који појемо: Радуј се, јер
си чудесима свет задивила! Радуј се, јер си нас
чудима укрепила! Радуј се, јер си безбожност
чудима истребила! Радуј се, јер си непријатеље
силом Божјом посрамила! Радуј се,
Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 10
Хотећи да спасеш сваку људску душу,
свом љубављу бринеш се за њу док је не научиш
да Сину Твоме поје: Алилуја!
Икос 10
Као тврђава која чува мир хришћански и
сваку душу од непријатеља ограђује јави се
икона Твоја, Избавитељнице, у свету
православном, и чудесима се прослави,
подстичући људе Божје да Ти кличу: Радуј се,
Наставнице наша која си Свету Гору Атонску
Себи у део изабрала! Радуј се, Избавитељко
наша која си благословом Твојим Нови Атос
благословила! Радуј се, весеље наше, јер си
знамење нераскидивог савеза судбина земних
штићеника Својих иконом Твојом објавила!
Радуј се, вечна радости наша која си
благоволела да се о младој Новоатонској
обитељи чудесно стараш! Радуј се,
Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 11
Појање непрестано приносе Ти
избављени и они који су Тобом радост стекли, и
Божанственом Сину Твоме радосно поју:
Алилуја!
Икос 11
Као светило сјајно, лучезарно, у мраку
греха јави се икона Твоја, Избавитељнице, која
нас учи да Ти појемо: Радуј се, јер нас од глади
избављаш! Радуј се, јер штеточине од биљног
света одгониш! Радуј се, јер усеве и шуме, и
растиње свеколико од погибељи спасаваш! Радуј
се, брижних земљорадника утехо и труда
њиховог благослове! Радуј се, Избавитељнице,
која нас од невоља, беда, погибељи и сваке муке
спасаваш!
Кондак 12
Благодат која се од иконе Твоје излива,
Избавитељнице, реке исцелења обилно дарује и
срца весељем оживљује, побуђујући све да Теби,
Мати, и Сину Твоме и Богу поју: Алилуја!
Икос 12
Опевамо исцељења, а понајвише
васкрсење дечака Анастасија, и ликујући,
кличемо: Радуј се, јер мртве васкрсаваш! Радуј
се, јер умрла срца оживљујеш! Радуј се, јер од
смрти и вечнога огња избављаш! Радуј се, и по
смрти наша надо и заштито! Радуј се,
Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 13
О, свеопевана и од свих вољена Мати
наша, смилуј се сада и избави нас од љутих и
безизлазних невоља наших, и научи нас да Богу,
Који нам опроштај дарује, од срца појемо:
Алилуја!
Овај се кондак говори трипут.
И опет:
Икос 1
Мноштво ангела се, по Твојој заповести,
Мати наша, наоружава, да нас од невоља избави,
претећи врагу. Ти пак прими молитву ову: Радуј
се, јер нам ангеле на спасење шаљеш! Радуј се,
Царице вишњих чинова која нам њихову помоћ
дарујеш! Радуј се, јер ангелима да нас чувају
 4
заповедаш! Радуј се, јер ангелским војскама
непријатеље наше поражаваш! Радуј се,
Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Кондак 1
Непријатељима нашим забрани да нам
зло наносе и да нас од Господа нашег заувек
одвоје, а нас научи да Ти весело појемо: Радуј
се, Избавитељнице, која нас од невоља, беда,
погибељи и сваке муке спасаваш!
Молитва
О, Мајко Божја, помоћи и заштито наша,
молимо Те да и нама Избавитељка будеш, јер се
у Тебе надамо и увек Те од срца призивамо:
смилуј се и помози, пожали и избави, приклони
ухо Твоје и наше тужне и сузне молитве прими,
и као свагда, умири и обрадуј нас који љубимо
Твога беспочетног Сина и Бога нашег. Амин.
Почетком 19. века на Атосу је проводио
иночки живот чувени подвижник Константин
Теодул. Код тога старца се налазила чудотоврна
Богородичина икона насликана пре сто педесет
година. Након подвижникове смрти икону је
преузео Константинов ученик старац
Мартинијан, који је на Атос дошао из Грчке
1821. године. Почетком 1841. године
Мартинијан се са Атоса упутио у Грчку, у
месташце Мавровони, које се налазило у
Спартанској епархији.
Становнике овог насеља задесила је
страховита несрећа: њихове њиве, шуме и
свеукупно растиње почели су да пустоше
скакавци. Напредујући у огромној маси, инсекти
су уништавали све што им је било на путу.
Месна управа је приморала становништво да
изађе на њиве, скупља погубне инсекте, баца их
у јаме и спаљује, али све су те мере биле слабе и
немоћне у борби са ужасним непријатељем:
чинило се да су се скакавци, истребљивани, још
више множили. Очајни мештани отидоше у
лавру св. Алексија Човека Божјег, која се
налазила недалеко од несрећне варошице.
Узевши делић моштију тога светог угодника,
они почеше да служе молебане идући са литијом
преко својих њива. Али то као да још више
раздражи скакавце, те почеше да скачу људима
у очи. И становници и свештеници разбежаше
се, ужаснути, својим кућама.
За ту невољу дочу и старац Мартинијан.
После свршеног молебана, он се обрати
мештанима:
"Зар је наша вера толико ослабила да и то
не можемо да измолимо од Господа?! Појачајмо
молитве; нека се окупе макар старци, па
прибегнимо моћном и свемогућем заступништву
Владичице неба и земље; изнећемо Њену свету
икону, скупа ћемо се помолити, и верујем да
Господ неће презрети нашу смирену и појачану
молитву, те да ће, заступништвом Своје Мајке,
избавити земљу од велике невоље".
Не губећи наду у милостиво
заступништво Богомајке, окупише се не само
старци него и младићи, зрели људи, жене, па чак
и деца. Дођоше и четворица свештеника. И
литија, предвођена старцем који је носио свету
икону коју је донео право на земљу, и пред њом
се сви мештани поклонише узносећи усрдне
молитве. Небесна Владичица не одбаци мољења
верних слугу Свога Сина и Бога нашег.
Чудесним знамењем Своје свемоћи Она победи
скакавце. Изненада се појави јато птица, које се
устреми на инсекте. Скакавци се подигоше са
њива и полетеше у тако густој маси да
заклонише сунчеву светлост.
У истом том селу лежаше, тешко
болестан, један дечак. Његова болест је
напредовала, и родитељи одлучише да испрате
сина на онај свет причестивши га Светим
Тајнама. Али свештеник се због нечега задржа и
дуго не долажаше. Када се најзад, узевши Свете
Дарове, упути кући оболелог, он позва и старца
Мартинијана да пође с њим. Чим крочише у
кућу, порази их вест да дете већ умире. Јереј
замоли Мартинијана да донесе ону своју икону
да се скупа помоле царици небеској за дете.
Видевши дубоку веру и скрушеност родитеља,
старац изнесе свету икону коју је увек носио са
собом и стави је изнад дечаковог одра. После
молитве старац три пута осени иконом умирућег
дечака, и он изненада отвори очи; на молбу
Мартинијана, свештеник га причести, и дечак
уста потпуно здрав. Враћен у живот, дечак
доцније прими монашки постриг и као инок
Алексије дуго се подвизаваше на Атосу.
Вест о овом догађају пронесе се по
околини. Многи страдалници и телесно и
душевно оболели упутише се икони Богомајке, и
сви који јој прибегоше са вером добише утеху
по Њеном милостивом заступништву.
Чудотворства која је икона непрестано изливала
толико увећаше број богомолитеља да је
старчева кућица непрестано врвела од народа.
Избегавајући таштину овога света, стичући
добродетељ (врлине) у непрестаном
подвизавању, старац намисли да се удаљи на
неко скровито место где га нико не би могао
пронаћи. Са таквом намером он крену дуж
 5
морске обале и убрзо тамо нађе једну стрму Пресветој Богородици усрдне молитве. Затим
стену са пећином, која је била довољна за припаде икони и осети се већ сасвим здравом. И
његово подвизавање. Сместивши се у њој, многи други демонизовани мештани исцелише
Мартинијан мишљаше да се већ сасвим удаљио се пред том иконом Богоматере.
од света. Али воља Пресвете Дјеве беше Како се чуда пред иконом дешаваху
другачија. непрестано, народ не напушташе
Једне ноћи подвижник се мољаше у Мартинијаново пребивалиште. Старца заморише
пећини. У време молитве одједном зачу глас та окупљања и он, најзад, одлучи да се врати у
који му нареди да не скрива чудотворну икону, своју обитељ. Сазнавши за његов одлазак, народ
него да служи на добро ближњих. Мартинијан у великом броју испраћаше подвижника на
покуша да се позове на своју недостојност, далеки пут. Растадоше се од старца уз велики
немоћ и тешкоће, али глас му још изричитије плач и жаљење, зато што скупа с њим одлажаше
нареди да се потчини откривењу, говорећи како и икона Богомајке која изли обиље милости на
се све то чини зарад славе Мајке Божје. Када њихово место.
оконча своју молитву, старац се предаде По доласку на Атос, у манастир светог
кратком одмору. У тај час, ненадано, пећину великомученика Пантелејмона, Мартинијан се
обасја необичан светлост. Старац угледа убрзо престави Господу. Света икона Богомајке
светлећи стуб који се пружа од неба до земље, и пређе у драгоцено наслеђе обитељи. Ту часна
притом поново зачу исти глас, који му заповеди икона оста до 1889. године. Настојатељ
да остави затворнички живот и да се посвети Пантелејмонове обитељи архимандрит Макарије
служењу ближњима. завешта "Избавитељницу", уз благослов,
Подвижниково место боравка беше Новоатонској обитељи св. Симона Канаита, на
откривено и околним становницима. Једна Кавказу.
опседнута жена по имену Јелена све време Доцније икона на чудесан начин избави
викаше како зна место где се старац крије; од смрти Цара Александра Трећег са царском
притом је наводила да јој само икона коју има породицом у судару возова на станици Борки,
тај старац може повратити исцелеље. Демон као и престолонаследника Великог кнеза
који обитаваше у тој жени беше врло Николаја Александровича у граду Отсу (Јапан)
љубопитљив и свиреп. Све који су долазили код од руке убица.
Јелене у посету он разобличаваше чак и у Икона припада иконографском типу
најскривенијим гресима. Један благочестиви "Одигитрија".
јереј одлучи да по сваку цену очита над Празнује се 17. октобра.
опседнутом женом молитве заклињања, и упути
се њеној кући. Али болесница нападе Молитва Њој са дубоком вером нас
свештеника и поче страховито да вређа избавља од свих мука душевних и телесних.
служитеља Божјег олтара.
Не обазирући се на вику демонизоване
жене, свештеник настави да чита молитве, и
упита демона који се крио у жени ко може да га
истера. И нечисти дух, натеран усрдним
молитвама јереја и силом Божјом, против своје
воље поче да говори о старцу који се подвизава
у осами, са иконом Богомајке, па наведе и место
на коме се Мартинијан скриваше.
Ујутро, након виђења, старац зачу вреву
народа који се окупи испред стене и мољаше
подвижника да са ње сиђе и помогне
страдалницима. Разумевши да је све то воља
Божја, старац се повинова и пође у куће
мештана. Прво посети опседнуту Јелену. Када се
приближавао њеној кући, болесница, потпуно
ван себе, поче да пушта помамне крике. А када
старац, ушавши, унесе у њен дом икону
Богомајке и принесе пред њом неколико
поклона, демон истога часа изађе из жене уз
јауке и стењање. Болесница дође к себи и узнесе