LASNI

JOURNAL OF THE SERBIAN

ARCHAEOLOGICAL SOCIETY
Број
Volume 31 2015

Београд Belgrade
ГЛАСНИК СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА

Уредник: Дејан Радичевић

Редакциони одбор: Драгана Антоновић, Гордана Јеремић, Наташа Миладиновић-
Радмиловић, Ђорђе Јанковић, Војислав Ђорђевић (секретар), Андреј Обломски
(Москва), Анастасиос Антонарас (Солун), Роберт Вејлон (Ан Арбор)
За издавача: Адам Црнобрња
Издавач: Српско археолошко друштво, Чика Љубина 18–20, Београд
Лектура и коректура: Александра Шуловић
Лектура текста на енглеском: Драган Марјановић
Прелом: Кристијан Релић
Штампа: Colorgrafx, Београд
ISSN 0352-5678
УДК 902/904

JOURNAL OF SERBIAN ARCHAEOLOGICAL SOCIETY

Editor: Dejan Radičević

Editorial board: Dragana Antonović, Gordana Jeremić, Nataša Miladinović-
Radmilović, Đorđe Janković, Vojislav Đorđević (sekretar), Andrey Oblomsky
(Moscow), Anastassios Antonaras (Thessaloniki), Robert Whallon (Ann Arbor)
Publisher’s representative: Adam Crnobrnja
Journal of Serbian Archaelogical Society is a peer-reviewed periodical published
annualy by: Serbian Archaeological Society, Čika Ljubina 18–20, Belgrade, Serbia
Proof reading: Aleksandra Šulović
Proof reading (english text): Dragan Marjanović
Layout: Kristijan Relić
Printed by: Colorgrafx, Belgrade

Београд 2016. Belgrade

Сва права задржана © All rights reserved
 САДРЖАЈ
CONTENTS

ИСТРАЖИВАЧКИ РАДОВИ И РАСПРАВЕ

RESEARCH PAPERS AND TREATISES

С. Плавшић: Анализа просторне дистрибуције горелих артефаката и зона

горења у слоју 3 Велике Баланице .................................................................. 7
S. Plavšić: Spatial Distribution Analysis of Burnt Artifacts and Combustion
Areas in Layer 3 of Velika Balanica Cave .......................................................... 36

V. Dimić: Traseological Markers on Ground Stone Cutting – Implements from

Lađarište Site near Vrnjačka Banja .................................................................... 39
В. Димић: Трасеолошки маркери на глачаном каменом оруђу са сечицом
са локалитета Лађариште код Врњачке Бање ................................................ 73

А. М. Обломский: Археологическая культура Сарматов–Лимигантов,

взгляд с востока ................................................................................................ 75
А. М. Обломски: Археолошка култура Сармата–Лимиганата, поглед с
истока ................................................................................................................. 114

S. Oţa, A. Comşa: On a Grave Discovered in Pecica–Hăblău (Monastery of

Ahtum) (Arad County) ....................................................................................... 143
С. Оца, А. Комша: О гробу откривеном на локалитету Пећка–Хаблау
(Ахтумов манастир) (округ Арад) ................................................................... 153

ИСКОПАВАЊА И РЕКОГНОСЦИРАЊА
EXCAVATIONS AND SURVEYS

Д. Михаиловић, Ј. Боровић Димић, В. Димић, И. Кајтез, Н. Гавриловић,

Е. Хефтер: Рекогносцирања налазишта из горњег и средњег палеолита на
североисточним обронцима Гоча .................................................................... 165
D. Mihailović, J. Borović Dimić, V. Dimić, I. Kajtez, N. Gavrilović, E.
Heffter: Surveying Lower and Middle Palaeolithic Sites on the Northeastern
Slopes of Goč Mountain ..................................................................................... 180
С. Фидановски, Е. Зечевић: Два средњовековна гробља у Ритопеку код
Београда ............................................................................................................. 187
S. Fidanovski, E. Zečević: Two Medieval Graveyards in Ritopek near
Belgrade .............................................................................................................. 216

С. Трифуновић: Полуземуница предтурског доба из Банатског Карловца .... 221

S. Trifunović: The Semi-Dugout House from Pre-Ottoman Period in Banatski
Karlovac ............................................................................................................. 227

Д. Радичевић, В. Миливојевић, Д. Црнчевић: Ђурине ћелије на Руднику:

прелиминарни резултати археолошких истраживања у 2014. и 2015. години .... 233
D. Radičević, V. Milivojević, D. Crnčević: Đurine ćelije at the Rudnik
Mountain: Preliminary Results of Archaeological Research in 2014 and 2015 ... 254

ИЗ АРХЕОЛОШКИХ ЗБИРКИ
FROM ARCHAEOLOGICAL COLLECTIONS

В. Филиповић: Прилог познавању бронзаних стрела на централном

Балкану током периода Br C–Ha A .................................................................. 257
V. Filipović: Contribution to the Study of the Bronze Arrows on the Central
Balkan Territory during Br C–Ha A Periods ...................................................... 267

М. Лазић, М. Ружић: Оловна икона подунавских коњаника из Сувог Села

код Дебрца – касноантичка светиња или... ..................................................... 271
M. Lazić, M. Ružić: The Lead Icon of Danubian Horsemen from Suvo Selo
near Debrc – A Late Roman Cult Object or... ..................................................... 279

М. Радишић: Касноантички и рановизантијски случајни налази са

локалитета Градац–Грбавче у околини Сврљига ........................................... 285
M. Radišić: Late Antique and Early Byzantine Chance Finds from the Site of
Gradac–Grbavče in the vicinity of Svrljig .......................................................... 299

МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИЛОЗИ
MULTIDISCIPLINARY CONTRIBUTIONS

И. Кајтез: Приступ локализовању палеолитских налазишта на отвореном

комбиновањем топографских и геолошких података путем ГИС-а на
примеру долине Западне Мораве .................................................................... 303

4
I. Kajtez: An Approach towards Identifying Palaeolithic Open-air Sites by
combining Topographic and Geological Data in GIS: Case Study of Zapadna
Morava Valley ..................................................................................................... 318

СЕСИЈА „УПОТРЕБА И ЗНАЧЕЊЕ ТЕРМИНА У

ПРАИСТОРИЈСКОЈ АРХЕОЛОГИЈИ. КАДА КАЖЕМ ____
МИСЛИМ НА ___”
SESSION “THE USAGE OF TERMINOLOGY IN PREHISTORIC
ARCHAEOLOGY. WHEN I SAY ___ I MEAN ___”

Сесија „Употреба и значење термина у праисторијској

археологији. Када кажем ___, мислим на ___” (The Usage of Terminol-
ogy in Prehistoric Archaeology. When I Say ___, I Mean ___), одржана на
ХХХVIII скупштини и годишњем скупу Српског археолошког друштва
5. јуна 2015. године (Р. Балабан, М. Лопичић, Н. Ћосић) ............................. 319

Р. Балабан, М. Митровић, Н. Ћосић: Проблеми терминологије у

праисторијској археологији ............................................................................. 321
R. Balaban, M. Mitrović, N. Ćosić: Problems of Terminology in Prehistoric
Archaeology ....................................................................................................... 337

В. Живковић, М. Живковић: Енглеско-српски речник конзервације

археолошке керамике ....................................................................................... 339
V. Živković, M. Živković: English-Serbian Dictionary of Conservation of
Archaeological Ceramics .................................................................................... 353

В. Богосављевић Петровић: Терминологија о камену и каменим

артефактима у раним радовима Јована Жујовића ......................................... 355
V. Bogosavljević Petrović: Stone Tools Terminology in the Early Works of
Jovan Žujović ..................................................................................................... 369

Ј. Шарић: Неодговарајућа употреба термина на примеру сировина за

израду окресаних артефаката .......................................................................... 371
J. Šarić: Inappropriate Usage of Terms in the Case of Charcterization of Raw
Material used for the Production of Chipped Stone Artifacts ............................ 377

В. Димић: О појединим терминолошким и интерпретативним

проблемима у студијама глачаног и абразивног каменог оруђа ................... 379

5
V. Dimić: About some Terminological and Interpretative Problems in Ground
and Abrasive Stone Tools Studies ...................................................................... 398

С. Витезовић: Основна терминологија у анализи праисторијских

коштаних индустрија ....................................................................................... 399
S. Vitezović: Basic Terminology in Analysis of Prehistoric Bone Industries .... 409

ПРИКАЗИ
REVIEWS

10th Meeting of the Worked Bone Research Group of the ICAZ (International
Council of ArchaeoZoology) Београд, 25–30. август 2014. (Д. Антоновић) .... 413

Katherine Szabó, Catherine Dupont, Vesna Dimitrijević, Luis Gómez Gasté-

lum, Nathalie Serrand (eds.), Archaeomalacology: Shells in the Archaeological
Record. BAR International Series 2666. (Oxford, Archaeopress, 2014, 256 pp,
ISBN 978-1-4073-1308-5) (С. Витезовић) ........................................................ 417

Monica Mǎrgǎrit, Gaëlle le Dosseur, Aline Averbouh (eds.), An overview of the

exploitation of hard animal materials during the Neolithic and Chalcolithic. O
privire asupra exploatǎrii materiilor dure animale de-a lungul neolitcului şi cal-
colitcului: proceedings of the GDRE Prehistos Work-Session: Târgovişte, 5-9
november 2013. (Târgovişte, Cetatea de Scaun, 2014, 328 pp, ISBN 978-606-
537-256-6) (С. Витезовић) ................................................................................ 419

IN MEMORIAM

Борислав Јовановић (1930–2015)

(Р. Васић) ........................................................................................................... 421
Академик Борислав Јовановић – великан светске археометалургије
(М. Радивојевић) ............................................................................................... 424

Војислав Трбуховић – Тибуло (1930–2015)

(М. Ц. Церовић) ................................................................................................ 431
 ДВА СРЕДЊОВЕКОВНА ГРОБЉА
У РИТОПЕКУ КОД БЕОГРАДА

Слободан Фидановски
Емина Зечевић
Народни музеј у Београду

e-mail: s.fidanovski@gmail.com Прегледни рад

Примљено: 13. 10. 2015. УДК: 904:726.821(497.11)”04/14”
Прихваћено: 25. 12. 2015. 902.2(497.11)”2005/2009”

Апстракт: У раду су изнeти резултати сондажних археолошких истраживања

два средњовековна гробља на локалитетима Горњи Плавинци и Ладне воде у Ри-
топеку код Београда, обављених од 2005. до 2009. године. Приликом ископавања на
локалитету Горњи Плавинци, током краћих кампања 2005–2007. године, откривен
је део сеоске некрополе, са 25 очуваних скелета и малобројним налазима накита,
који указују на коришћење гробља од XI до XIII века. Гробље на локалитету Ладне
воде истраживано је 2008–2009. године, када је откривено свега седам скелета и
неколико налаза, који не дају могућност за прецизније уже датовање, али указују
на то да је ово гробље формирано најраније крајем позног средњег века, с могућно-
шћу да се користило све до XVIII столећа. О насељу из тог доба сведочи помен села
Ритопека у турским дефтерима, међу којима најстарији припада првој половини
XVI века.

Кључне речи: Ритопек, Београд, средњи век, гробља, Горњи Плавинци, Ладне
воде, накит и украсни делови одеће

Од 2005. до 2009. године, у оквиру пројекта Народног музеја у Бе-

ограду Раносредњовековна насеља и некрополе у Подунављу, обављено је и
археолошко сондажно ископавање два гробља на потесима Горњи Плавин-
ци (Горњи Плавинац) и Ладне воде у Ритопеку.1 Овом истраживању претхо-

1
Реализација овог пројекта започета је 2003. године, под руководством мр С. Фидановског.
Пројекат је реализован већим делом скромним средствима Секретаријата за културу града
Београда, а мањим Министарства културе Републике Србије. Чланове тима, поред потпи-
саних, чинили су Марко и Вања Вуксан, археолози Историјског музеја Србије, Татјана
Рајковић, дипл. археолог из Београда, и студенти археологије Милица Веселичић, Светла-
на Гојковић, Младен Јовичић, Марко Марковић и Мирко Илић. Публикован је само кратак
извештај о сондажним ископавањима на локалитетима Горњим Плавинцима и Ливадицама
(Фидановски и Зечевић 2008, 73–75). У приређивању овог текста за публиковање помогли
су нам Марко Вуксан (цртежи предмета), Јелена Ћериман (техничка обрада карти, табли и
цртежа гробова), Мирослав Марић (карта археолошких налазишта), на чему им захваљујемо.

Гласник Српског археолошког друштва Journal of Serbian Archaeological Society

31 (2015) 187–219.
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Карта 1. Положај Ритопека

Map 1. Location of Ritopek

дило је рекогносцирање десне обале Дунава од ушћа Болечке реке до ушћа

Сеонског потока у Дунав.2
Село Ритопек, са бројним засеоцима, налази се 29 км југоисточно од
Београда, са леве стране магистралног пута Београд–Смедерево, на самој
десној обали Дунава. Припада београдској општини Гроцка (карта 1). Први
помен села Ритопека налазимо у појединачном попису Смедеревског санџа-
ка из 1528/30. године, после пада Београда у турске руке (Шабановић 1964,
178). Овај, као и неколико каснијих пописа Смедеревског санџака, али и
други пописи наших области и описи насеља у Србији након ослобођења од
османлијске власти, показују вишевековни континуитет насеља Ритопека.
У првом поменутом попису, којим су обухваћени Београд и околина, види
се да је Ритопек имао свега осам домова. У каснијим пописима исте обла-
сти (1536, 1560), број домова се није знатније мењао – забележено је 13,
односно 16 домова (Шабановић 1964, 370, 558). Околности су се промениле
тек током аустријске окупације у првој половини XVIII столећа, када је за-
бележен знатнији пораст становништа у Ритопеку (Поповић 1950, 21, 29). С
почетка XIX столећа (1813) потиче податак о бежанији из села, које је тада

2
Рекогносцирање је обављао тим Народног музеја у Београду од 10. до 25. октобра 2005.
године.

188
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

Карта 2. Положај археолошких налазишта у Ритопеку (1. Река, 2. Водице,

3. Каструм Трикорнијум (Савремено гробље), 4. Ладне воде, 5. Каменита главица,
6. Хајдучки бунар (Хајдучка вода), 7. Горњи Плавинци
Map 2. Location of archaeological sites at Ritopek: 1. Reka; 2. Vodice;
3. Castrum Tricornium (present-day cemetary); 4. Ladne Vode; 5. Kamenita Glavica;
6. Hajdučki Bunar (Hajdučka Voda); 7. Gornji Plavinci

имало свега 36 кућа (Николић 1903, 1008). Међутим, село се током помену-
тог столећа постепено развијало, да би највећи напредак достигло у другој
половини тог столећа (Ђорђевић 1926, 30; Перуничић 1964, 88, 129, 194,
196, 226, 384, 400, 437, 450, 494, 657, 689; Милићевић 1876, 108).
Ово насеље и његово окружење имају далеко старију прошлост,
која сеже и у праисторијско доба. Одлучујући утицај на тако дугу и богату
историју овог краја имале су географске одлике терена, односно широке и
плодне лесне терасе, благе падине и близина Дунава, које су пружале све
могућности за заснивање људских станишта, баш као што је то случај и на
осталим деловима територије дуж десне обале Дунава, узводно и низводно
од Ритопека (карта 2). Њихови најстарији трагови припадају бронзаном, од-

189
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

носно гвозденом добу. Откривени су како на непознатим налазиштима тако

и на локалитетима Плавиначки поток, Далековод и Брежина (Гарашанин и
Гарашанин 1951, 28; Гарашанин 1954, 42, 57–58, 61; Тодоровић 1967, 153;
Perišić 1976, 192). Потврде о времену када је ова територија била у саставу
Римског царства налазимо у остацима утврђења Трикорнијума, лоцираног
на простору данашњег сеоског гробља, које је средином XIX столећа ви-
део аустријски архитекта Феликс Каниц, пловећи Дунавом од Београда ка
Смедереву (Каниц 1985, 134, 155; Гарашанин и Гарашанин 1951, 131). Ово
утврђење се налазило на главној траси пута који је од Сингидунума водио ка
Виминацијуму, и са осталим утврђењима на Дунаву представљало је важну
карику у ланцу одбране горњомезијског лимеса. Из тог периода потичу о-
стаци грађевина откривених на потесу Водице, за које се претпоставља да
су припадали већем насељу насталом током времена уз поменуто утврђење,
затим трагови куле осматрачнице на ушћу Плавиначког потока, тј. у Доњим
Плавинцима, као и остаци вила рустика на потесима Каменита главица и
Горњи Плавинци, у пределу око Хајдучког бунара (Хајдучке воде), где је от-
кривен и камени саркофаг (Васић 1906, 36–39; Васић 1908, 145; Вулић 1933,
29–30; Гарашанин и Гарашанин 1951, 131; Kondić 1961, 120–122; Кондић
1957а, 35; Кондић 1957б, 5; Mirković 1968, 95; Bojović 1978, 87–88, 91–92;
Црнобрња 1987, 32). На епоху Сеобе народа указују малобројни, најчешће
случајно нађени предмети, али и они откривени приликом сондажних и-
скопавања. Реч је о једноредом чешљу од рожине из усамљеног гроба на
локалитету Река, из друге половине VI столећа, приписаног женској осо-
би пореклом са севера Европе, са подручја на којем су се мешала племена
(Јанковић 1989, 7), и језичку са појаса из времена првог аварског каганата,
из VII столећа (Dimitrijević, Kovačević i Vinski 1962, 121, кат. бр. 108).3 О
времену насељавања словенских племена и њиховом трајном присуству на
овим просторима у наредним столећима, када је ова територија, у краћим
или дужим периодима, била у оквирима више различитих држава – Визан-
тије, Бугарске, Србије и Угарске – потврде налазимо у остацима насеобин-
ских објеката и грнчарији откривеним на већ поменутом локалитету Река,
датованим у период од VII до XI столећа, као и у ретким уломцима грнча-
рије са локалитета Далековод и Брежине (Јанковић 1986, 61–63; Јанковић и
Јанковић 1990, 82; Perišić 1976, 192), а такође и у бројним случајним нала-
зима, пре свега накита, са локалитета Водице, Плавиначки поток, Камени-

3 Језичак, инв. бр. 1326, Археолошка збирка раног средњег века Народног музеја у Београду
(даље: АЗРСВ).

190
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

та главица, Хајдучки бунар и са непознатих налазишта у Ритопеку, који се

чувају у средњовековним збиркама Народног музеја у Београду (Ћоровић-
Љубинковић 1951, 53, сл. 11/13; сл.12/5; сл. 18/3, 7)4 и Музеја града Бео-
града (Бајаловић–Хаџи-Пешић 1984, 27, 151). Од тог времена, живот људи
на овим просторима може се пратити кроз векове, све до пада Смедерева и
покоравања државе српских деспота од турских освајача, а потом и у време
турске владавине, како се то види из поменутих турских пописа.

Гробље у Горњим Плавинцима

Локалитет Горњи Плавинци захвата широку терасу на стрмој пади-

ни већег брдског масива који се издиже изнад Дунава (сл. 1), пратећи његов
ток (N 440 42, 30,,; Е 200 40, 42,0,,; надморска висина 184 м). Као и остали део
падине, место на коме је смештен локалитет готово сав је под воћњацима,
осим мањих простора на којима се протежу шумарци. У стручној литера-
тури, овај описани део ритопечког атара познат је као Плавиначки поток и
Плавинци, на коме се налази и локалитет Хајдучки бунар (Хајдучке воде).

Сл. 1. Локалитет Горњи Плавинци, поглед са магистралног

пута Београд–Смедерево
Fig. 1. Site of Gornji Plavinci, viewed from the regional road Belgrade-Smederevo
4
Осим наушница и више од 35 инвентарских бројева друге врсте накита и крстова, данас у
АЗРСВ.

191
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Истраживања на потесу Горњи Плавинци започета су на терену на

коме су, према усменим подацима власника имања, педесетих година XX
века, током риголовања откривени и том приликом уништени бројни људ-
ски скелети. На основу нашег рекогносцирања и сондирања овог потеса
из 2005–2006. године, потврђено је присуство фрагментованих људских ко-
стију на овом месту. Осим тога, подударност датума када је вршено риголо-
вање са датумом када је Народном музеју и Музеју града Београда понуђено
на откуп неколико примерака средњовековног накита, пре свега наушница,
са потеса Плавинци и Плавиначки поток (Т. I/1–2),5 указивала је на то да се
негде на овом терену, предвиђеном за истраживање, налази средњовековно
гробље. Предузета ископавања су то и потврдила.
Ископавање је обављено са потешкоћама будући да је цео терен
предвиђен за истраживање био под воћњаком, са старим стаблима тре-
шања. Наиме, међу стаблима је било веома мало слободних површина, па
је постојала бојазан да се неко од њих оштети, а с друге стране, поједини
власници су одбили да тиму Народног музеја допусте било какво сондирање
на њиховим парцелама. У првој години, на парцели бр. 3141/1 истражена је
површина од 66 м2, са шест сонди постављених у низу, у правцу север–југ
(сонде I–VI) и откривено је 15 гробова (сл. 2).6 Под истим околностима оба-
вљено је сондажно ископавање и 2006. године на истој парцели, али само
на њеној западној половини, где је отворено укупно пет сонди различитих
димензија (сонде VII–XI) и истражена површина од непуних 50 м2, на којој
је откривено још девет скелетних гробова. Године 2007, ради утврђивања
источне границе простирања некрополе, испитана је површина од 31,5 м2,
са још четири сонде (сонде XII–XV), источно од простора који је истражи-
ван током претходне две године. У сондама отвореним 2007. године није
било гробова. Приликом ових ископавања, утврђено је да је гробље захвата-
ло целу површину поменуте парцеле и да се у јужном делу пружало скоро
до саме границе са суседном парцелом, где је уочено постојање старијих
археолошких слојева. На основу уломака керамике различите фактуре и
квалитета израде, фрагмената опеке, понеког римског новчића, као и живо-

5
За Археолошку збирку раног средњег века Народног музеја у Београду откупљене су две
бронзане наушнице (инв. бр. 2804/II, 2805/II, Т. I/1–2), а за Збирку средњовековног накита
Музеја града Београда пет наушница и два привеска (Бајаловић–Хаџи-Пешић 1984, 27, Т.
XIX).
6
Власник парцеле 3141/1 је Живојин Милосављевић из Ритопека, једини од власника пар-
цела на овом месту који нам је дозволио копање и коме и овом приликом изражавамо зах-
валност.

192
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

Сл. 2. Локалитет Горњи Плавинци, ситуациони план

истражене површине са гробовима
Fig. 2. Site of Gornji Plavinci, situation plan of the investigated area with graves

тињских костију, откривених у сондама II, VII и XI, може се претпоставити

да се ради о остацима старијег насеобинског хоризонта из млађег гвозденог
доба и римске епохе, чије се средиште налазило на делу терена јужно и југо-
источно од гробља. Ретки налази уломака керамике карактеристичне за пе-
риод раног средњег века указују и на присуство остатака насеља из тог доба
на том делу терена. То потврђују и фрагменти керамике са потеса Ливадице,
у непосредној близини, јужно од гробља. Укупно је откривено 25 гробова

193
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 3. Локалитет Горњи Плавинци, сонда IV са гробовима 7–11

Fig. 3. Site of Gornji Plavinci, Trench IV with Graves 7–11

са инхумираним покојницима. Број гробова на истраженој површини био

је сигурно нешто већи, на шта указују не само фрагменти људских костију
откривени у појединим сондама већ и бронзани прстен нађен у сонди I, који
несумњиво потиче из неког од гробова уништених приликом обраде земље
(Т. I/6). Сви покојници су полагани у обичне гробне јаме, чије контуре нису
могле бити уочене, укопане у слој жућкастомрке песковите стерилне земље
(сл. 3). У шест гробова, уз скелете је констатовано камење. У гробовима 5,
12 и 14 налазио се по један насатице постављен камен поврх лобање, а у
гробу 22 само поврх стопала. За разлику од њих, у два гроба (11 и 18) от-
кривено је више комада камена – поред лобање и са леве или десне стране
скелета. Дубина укопа износи од 0,30 до 0,70 м од садашње нивелете тере-
на, што је резултат, по свему судећи, сталне обраде земљишта, због чега је
већина скелета и оштећена. Једино је гроб 20 укопан знатно дубље, 1,90 м од
садашње површине терена, а од осталих се разликује и по сасвим другачијој
оријентацији (исток–запад).7 Сви остали скелети су оријентисани у правцу
7
Супротна оријентација гроба, велика дубина укопа, као и његов положај у односу на остале
гробове, по свему судећи, показују да је реч о старијем гробу.

194
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

запад–исток, са мањим или већим одступањима ка северу, осим три скелета

код која је измерено минимално одступање ка југу (гробови 6, 11, 13).
Покојници су полагани у испруженом положају, положени на по-
тиљак. Због слегања и притиска земље, лобања се померала и заузимала раз-
личит положај, најчешће окренута на леву или десну страну. Положај руку у
више случајева није могао бити утврђен. Руке су већином биле прекрштене
на доњем делу стомака, а понекад високо на грудима, или је једна рука била
на грудима, а друга поред тела. Оријентација покојника и положај руку ука-
зују на припадност покојника хришћанској заједници.
Седамнаест скелета припада одраслим особама различите доби.8 Од
девет гробова са скелетима мушких индивидуа (гробови 1, 2, 3, 8, 11, 12,
19, 22, 24), само у два има налаза. У гробу 8, то су зелене стаклене перлице
нађене на лобањи, а у гробу 11 римски бронзани новчић и кованик. Од шест
гробова са скелетима женских особа (гробови 5, 6, 16, 17, 20, 23) ни у једном
није било налаза, док су у једином двојном гробу (7–7а), у коме су сахрање-
ни женска одрасла индивидуа и дете од 3 до 5 година, очигледно мајка и
дете, уз скелет жене нађени бронзани прстен на средњем прсту десне руке
и бронзана каричица са десне стране лобање, у висини мандибуле. Осим
гробова мушкараца и жена, у девет гробова су сахрањена деца различитог
узраста (гробови 4, 9, 10, 13, 14, 15, 18, 21, 25), али је само један (гроб 9)
имао налаз (наушница са два коленца).

Археолошки налази

У односу на укупан број (25) откривених гробова, број гробова (4)

са налазима, као и број налаза у њима, изузетно је мали. Осим тога, то нису
репрезентативни комади ни по врстама ни по квалитету израде. Реч је о све-
га неколико предмета који се сврставају у накит или украсне делове ношње
– два бронзана прстена, од којих је један нађен у слоју, несумњиво из униш-
теног гроба, две наушнице и стаклене перлице (Т. I/3–9).
Посебно треба истаћи налазе из гроба 11, које чине римски новчић
цара Валенса, откривен с десне стране лобање, у висини мандибуле, и
фрагментован кованик нађен испод карлице (Т. I/3–4).9 Секундарна упо-

8
Обраду антрополошког материјала обавила је др С. Крунић, музејски саветник Музеја гра-
да Београда.
9
Захваљујемо Т. Бенџаревић, вишем кустосу Народног музеја у Београду, на идентифика-
цији новчића.

195
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

треба римских новчића представља релативно ретку појаву на средњо-

вековним некрополама (Бајаловић-Бирташевић 1960, 14, 33. Т. VIII/7;
Ercegović-Pavlović 1980, 22, 65; Марјановић-Вујовић 1984, 35, Т. XIII/204,
Т. XXIV/324). У неким случајевима, такав новац је коришћен и као састав-
ни део огрлице у функцији перле или привеска, као што је забележено у
гробу 324 на некрополи у Трњанима (Марјановић-Вујовић 1984, 51–52, Т.
XXIV/324) или у неколико гробова на локалитетима Висока раван и Чаир у
Брестовику.10 Присуство новца у гробовима обично се везује за веровање да
је он потребан за превоз душе покојника на други свет или као накнада за
имовину коју је покојник оставио. Постоји мишљење да је метал, односно
новац стављан у гроб служио и као својеврсна препрека за повратак душе
или улазак злог духа у тело (Зечевић 1982, 50, 55; Ђорђевић 1984, 187). По
свему судећи, такву улогу је имао фрагментовани кованик откривен испод
карлице покојника.
Када је реч о прстењу, оба примерка су пуно ливена, са карикама
равним изнутра, а полукружно обликованим споља. Прстену шестоугаоне
главе (Т. I/5) из гроба жене (7) налазимо аналогију у бронзаном прстену из
гроба 113 са оближњег гробља у Брестовику, на локалитету Висока раван,
истог облика главе са нечитким урезаним орнаментом.11 Други прстен са
истог гробља, из гроба 297, такође има шестоугаону главу једнаких страна.12
Прстење шестоугаоне главе, са орнаментом или без њега, јавља се и на дру-
гим некрополама у Србији (Марјановић-Вујовић 1984, Т. III/27-2, Т. VI/80-2,
VIII/127-1, XXIV/324-2; Поповић и Иванишевић 1988, 163, сл. 34/11; Живић
1997, 331, Т. I–Д/3), као и у Македонији (Манева 1992, 131, 191, Т. 84–22/722;
Т. 95-57/53), Бугарској (Гатев 1977, 41, 43, обр. 6/III-4б; Чангова 1992, 133,
обр. 121/17, 124/22; Чангова 1972, 110, обр. 90/1) и Грчкој (Davidson 1952,
240, Pl. 104/1893). Појава и употреба овог прстења се везује за период од XI
до XIII столећа, а у случајевима примерака из Бугарске и до XIV столећа.
Наш прстен се према аналогијама, пре свега сличности са појединим при-
мерцима из Трњана, који имају исти облик главе и украс (Марјановић-Вујо-
вић 1984, Т. VI/80-2), може датовати у период од краја XI до XIII столећа.
Други прстен, нађен у сонди I, у првом откопном слоју (Т. I/6),13 припада
10
На Високој равни откривен је у пет гробова (41, 65, 68, 99, 297), а на Чаиру у гробу бр. 1
(необјављено).
11
Инв. бр. 2766, АЗРСВ.
12
Инв. бр. 3030, АЗРСВ.
13
Инв. бр. 744/V, АЗРСВ.

196
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

типу са издигнутом равном главом и не одликује га већа декоративност, су-

дећи по аналогним примерцима са некропола на тлу Србије и Македоније,
датованих у раздобље од краја X до XII века (Ерцеговић-Павловић 1977,
Т. IV/6; Тасић 1998, кат. бр. 395, 403; Манева 1992, Т. 75-86/20, 31/49, 87-
22/20, 94-57/23), у које бисмо могли датовати и наш примерак. Исти облик
прстена, али масивније главе и карике, понекад са дугметастим додатком
у дну карике, такође сиромашан украсом, познат је и у накиту из позног
средњег века (Милошевић 1990, кат. бр. 36–37, 40; Зечевић 2006, кат. бр. 63).
Наушница са два гранулирана коленца из гроба 9 веома је лоше очу-
вана јер је израђена од легуре калаја и олова, што представља реткост бу-
дући да се овај тип наушница углавном израђује од бронзе и, ређе, од сребра
(Т. I/7). Коришћење олова треба повезати са веровањем у његову заштитну
моћ (Раденковић 2001, 404). Иначе, тип наушнице са два гранулирана ко-
ленца познат је са више локалитета у Србији (Бајаловић-Бирташевић 1960,
25, 30, Т. XV/2; Бајаловић–Хаџи-Пешић 1984, 22, 74, Т. XVI/5; Марјано-
вић-Вујовић 1984, 84, 86, T. III/10-1, T. XV/224-1, T. XXII/307-1, 308-1; T.
XXVIII/354-1; Поповић и Иванишевић 1988, 163, сл. 34/1; Јанковић 1975,
229–230, 233, Т. IV/11, 13, T. XI/8). На истим локалитетима налазимо и ва-
ријанту са једним гранулираним коленцем, а реч је о налазиштима у залеђу
десне обале Дунава, на подручју од Београда до Браничева, док је у другим
областима Србије њено присуство знатно ређе.14 Појава наушница са једним
и два коленца констатована је, али у знатно мањем броју него на нашем под-
ручју, и на појединим средњовековним некрополама у суседним областима,
у Румунији (Uzum 1987, 296, fig. 3/b, d; Teicu 1998, 134–135, fig. 41, 42/11–
13), Бугарској (Георгиева и Бучински 1959, 84, Т. V/1; Чангова 1992, 130,
обр. 123/8; Бъчваров 1993, 34, обр. 24, Т. VII/1), Македонији (Манева 1992,
45, T. 13–31/11, 31/113, 31/137, 67/10, 86/6, 89/11) и у западним крајевима
Балканског полуострва, Босни и Херцеговини (Čremošnik 1951, 245, sl. 36,
Т. II/5) и Хрватској (Čečuk i Dorn 1967, 406–408, T. VIII/4, 5, 13). Наушнице
са коленцима различитог броја и облика, као и начина израде и димензија,
обично се датују у раздобље XI–XII столећа, мада се не одбацује могућност
њихове употребе и током XIII столећа (Ерцеговић-Павловић 1972, 43, сл.
4; Бајаловић–Хаџи-Пешић 1984, 22). На подручју Хрватске, ова варијанта
14
Реч је о примерцима са једноредим и дворедим коленцем, уп: Ercegović-Pavlović 1980, 20,
T. XX/tombe 51, T. XXXIX/2; Гарашанин и Гарашанин 1956, 199, сл. 11а; Петровић 1965, 285,
сл. 26/6; Трбуховић 1970, 45, 61, 89, кат. бр. 1; Богосављевић-Петровић и Михаиловић 2000,
265, Т. I/2; Кораћ 2001, 120, Т. III/28, 125; Тасић 1998, 386, кат. бр. 408; Радичевић 2000, 88,
97, Т. II/3.

197
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

наушница с гранулираним зрнима ретка је и ту налазимо веће сребрне при-

мерке, са једним или три гранулирана коленца на карици која се завршава
петљицом на једном крају, а датују се раније, у период IX–X, тј. IX–XII века
(Čečuk i Dorn 1967, 406–408, 411–412 T. VIII/4–5, 13 и 7–8, 14). Мађарски
истраживачи наушнице са два коленца од гранула, као типичан византијски
накит на гробљима у Мађарској и у другим подручјима Балкана, датују у X–
XI век (Bollók 2010, 181–182). Наушница из Ритопека се не може прецизније
датовати будући да је она једини налаз у гробу, али се њена употреба свакако
може сместити у хронолошке оквире XI–XII века.
Каричица откривена у гробу 7, у коме се налазио и бронзани прстен,
начињена је од танке, благо уврнуте (тордиране) бронзане жице са раску-
цаним крајевима (Т. I/8). Овакве наушнице, због свог облика и веома ла-
ког начина израде, имају веома дугу традицију. Оне су редовна појава на
средњовековним некрополама широм балканских простора, па и на лока-
литетима у Подунављу,15 и представљају основни облик словенског накита,
дугог трајања и хронолошки неосетљивог, нарочито јер су често налажене у
целинама без других налаза.
На крају треба поменути 22 перлице на лобањи скелета у гробу 8,
антрополошки одређеног као млађа особа мушког пола (Т. I/9). Будући да
су се перле налазиле на чеоном и слепоочном делу (у висини изнад левог
увета), оне су, по свему судећи, представљале део украса некакве траке или
капе коју је та особа носила на глави.

Гробље на Ладним водама

За разлику од претходног локалитета, истраживања на потесу Ладне

воде започета су 2008. године, након поменутог рекогносцирања атара села
Ритопека. Потес Ладне воде се налази југоисточно од центра села и захва-
та део благо заравњене падине брдског масива који се степенасто спушта
према Дунаву (карта 2). Потес по дужини пресеца сеоски пут који повезује
центар села са мањим викенд-насељем на самој обали Дунава, испод потеса
Каменита главица. По казивању мештана, ово место је наводно добило име
по мањем извору хладне воде који се налази на њему.
Током обиласка овог потеса, који се на југоисточној страни граничи
са потесом Каменита главица, на месту званом Бурино бостаниште, некада
у саставу пољопривредног добра ПКБ-а, на неколико парцела су откривени
15
Фидановски и Зечевић 2006, 69, са напоменама 36–39 (за аналогне примере каричица).

198
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

Сл. 4. Локалитет Ладне воде (Бурино бостаниште), сонде IV–V са гробовима

Fig. 4. Site of Ladne Vode (Burino Bostanište), Trenches IV–V with graves

ситни фрагменти уништених људских скелета (N 440 43, 45,,; Е 200 40, 10,,).
Како су поменути остаци скелета указивали на постојање до сада нееви-
дентираног гробља, предузета су мања сондажна ископавaња.16 Парцеле на
којима је вршено сондирање налазе се југоисточно од села, на удаљености
око 1.200 метара од центра села, а два километра северно од потеса Горње
Плавинце. У поменутом периоду, са пет сонди (I–V) истражена је површина
од око 32 м2 (сл. 4). У првој кампањи, када је ископавана парцела бр. 2071/5,
није нађен ниједан гроб, тако да се може претпоставити да су гробови на
том делу уништени приликом обраде земље. Следеће године, на суседној
парцели, у две сонде је откривено седам гробова са инхумираним покојни-
цима. Сви покојници су и на овом гробљу полагани у обичне гробне јаме,
највероватније правоугаоног облика, јер се њихове ивице нису уочавале.
Покојници су сахрањивани у лежећем положају, положени на потиљак (сл.
5). Оријентација свих гробова је у правцу запад–исток, са мањим или већим
одступањима, углавном ка северу. У два гроба, обе шаке покојника биле су
положене на горњи део стомака (гробови 1, 2), у једном случају на карлицу
16
Ископавања су вршена у два наврата, 2008. и 2009. године, на парцелама Момчила Моце
Коларевића (парцела бр. 2071/5) и Зорана Павловића (парцела бр. 2075/3) из Ритопека. По
казивању власника имања, приликом риголовања и припремања терена за садњу винове лозе,
наилазило се на људске кости.

199
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 5. Локалитет Ладне воде (Бурино бостаниште), сонда IV, гробови 1–2
Fig. 5. Site of Ladne Vode (Burino Bostanište), Trench IV, Graves 1–2

(гроб 3) и груди (гроб 5), а у гробу 6 лева рука је била на карлици, а десна на
грудима. На основу оријентације гробова, као и положаја руку, јасно је да је
реч о хришћанима. Пет скелета припадају одраслим индивидуама женског
пола (гробови 1–4, 6), један одраслом мушкарцу (гроб 7), а један је скелет
детета (гроб 5). Налаза има само у гробовима жена (гробови 1–3, 6).

Археолошки налази

Налазе из гробова представљају функционални и украсни делови

одеће и ношње – игле и дугмад (Т. II/1–7). Игле из два гроба жена (1 и 2)
припадају најједноставнијем типу игала прибадача, широке употребе и
распрострањености (Т. II/1–3). Због једноставног облика, лаке израде и, пре
свега, функционалности, овај тип је био дуго у употреби и представљао је,
условно речено, омиљен украс за главу становницама балканског простора
током касног средњег века, нарочито у XV–XVI столећу, али и много касни-
је, те отуд и разлике међу ранијим и познијим примерцима (Зечевић 2006,
55–57, са нап.). Наше игле припадају скромнијој варијанти са лоптастом

200
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

главом (тело од танке бронзане жице, минијатурна глава посебно натакнута

на тело), чија је појава спорадично бележена на локалитетима из XV сто-
лећа, а у знатно већем броју све до XIX столећа.17 Исти случај је и са брон-
заном, шупље ливеном лоптастом дугмади, овде нађеном у гробовима жена
3 и 6 (Т. II/4–5), јер представља млађе примерке овог облика (XV–XVIII
век), које одликује, пре свега, лошија израда, што је потврђено налазима
са неких других локалитета (Зечевић 2010, 32 и нап. 123–124, сл. 12/4, 6;
Зечевић 2014, 248). У гробу 2, осим игле поред лобање, са леве стране, у
висини увета нађена је и већа лоптаста перла од олова (Т. II/6), а приликом
подизања скелета, испод карличне кости и мање лоптасто дугме, такође од
олова (Т. II/7).18 Оловна дугмад нису чест налаз, али два позната примера
из гробова код Цркве Свете Богородице у Куршумлији и катедралне цркве
на Новом Брду занимљива су по сличности са овим јер, осим што је такође
реч о фрагментованој (без петљица) дугмади, њихов положај око карличне
кости, тј. између карлице и грудног коша, може да указује на исту функцију,
вероватно апотропејску (Зечевић 2010, 33–34, сл. 12/7 и нап. 126). Најверо-
ватније се и појава оловне перле може тумачити на исти начин.
Што се тиче налаза три кованика у гробу 6 (Т. II/8), њихова вели-
чина, облик и очуваност свакако их повезује са народним веровањем да се
повампиривање покојника може спречити тако што се покојник коваником
убоде иза врата, испод колена, у стомак или у неки други део тела (Зечевић
1982, 51).
***
Ископавања на локалитетима Горњи Плавинци и Ладне воде пока-
зала су да се у оба случаја ради о мањим сеоским гробљима, међусобно
прилично удаљеним, од којих је оно на Ладним водама ближе данашњем
средишту села. Осим различитог положаја, разлика између ова два гробља
се огледа и у времену њиховог формирања и коришћења.
Гробље на Горњим Плавинцима је старије, како је то показала ана-
лиза откривених налаза. Из ње се стиче утисак да је оно формирано током
XI столећа и да је било у употреби у XII и, вероватно, XIII столећу. Нема ин-
диција да је овде обављано сахрањивање и након тог периода. Извесну ди-

17
У једном гробу на некрополи манастирске Цркве Светог Николе у Куршумлији, овакве игле
су нађене са турским новцем из друге половине XVIII столећа (Зечевић 2014, 234, са нап.).
18
Хемијски састав наушнице, перле и дугмета утврдила је мр Милица Стојановић, хемичар,
сарадник Истраживачке лабораторије за физичко-хемијска испитивања Народног музеја у
Београду. Анализе су обављене у Институту за нуклеарне науке Винча, лабораторија 060.

201
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

лему у претпостављено датовање уносе већ поменути случајни налази на-

кита из IX–XI столећа, доспели у збирке музеја, који потичу са локалитета
Плавиначки поток, по казивању налазача (Бајаловић–Хаџи-Пешић 1984, 27;
Bojović 1978, 91; Јанковић и Јанковић 1990, 110). Иако је немогуће утврдити
тачно место њиховог откривања, они несумњиво потичу са истог простора.
Међутим, на садашњем степену истражености остаје недоумица да ли је реч
о једном гробљу које је било у употреби више векова или су у питању два
гробља, међусобно релативно мало удаљена, а која се временски надовезују
једно на друго. С друге стране, налази уломака грнчарије из раног средњег
века са потеса Ливадице, јужно од гробља, допуштају претпоставку да се
на том делу налазе остаци насеља из тог периода. То претпостављено на-
сеље можда је било језгро насеља које је опстајало током векова, све до
XV столећа, будући да у турском дефтеру из 1476–1478. године налазимо
помен села под називом Плавинце. Исто село се и у попису из 1560. године
помиње као дербенџијско село (под називом Плавница), када је имало пет
домова. Под истим именом забележено је и у другим пописима до краја XVI
века.
Потес Ладне воде, на основу малобројних налаза (игле прибадаче и
дугмад), као украсних и функционалних делова ношње жена сахрањених у
гробовима 1 и 2, датује се најраније у сам крај средњег века, с могућношћу
његовог коришћења до XVIII столећа. С обзиром на близину данашњег сре-
дишта села, ово гробље се може везати за средњовековни Ритопек, који се
под тим именом јавља у турском дефтеру из 1528/30. године, што је уједно
и његов најстарији помен под тим називом у изворима.
Истраживања ова два локалитета, иако скромних размера, предста-
вљају још један допринос расветљавању средњовековне прошлости овог
краја и проучавању материјалне културе и обичаја словенског и српског
становништва, чији је живот био условљен близином Београда, најважнијег
урбаног средишта у овом делу Балкана, односно положајем у граничној
зони, између Византијског царства и угарске државе у доба њихових вели-
ких сукоба у XII и током првих деценија XIII столећа, а током XV века и кас-
није, у области у којој су се одвијали догађаји повезани са превлашћу над
Београдом између српских, угарских и турских владара. Дунавом и другим
главним комуникацијама, трасираним још у античком добу, Београд је био
повезан са градским центрима у Европи и широм Балканског полуострва.
Такав положај је омогућавао утицај различитих култура, како са севера тако
и са југа, а он се може сагледати у различитим облицима накита сакупље-

202
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

ног са побројаних локалитета на територији Ритопека. Томе у прилог иду

и бројни примерци разнородног накита, откривени на великом средњове-
ковном гробљу у Винчи, надомак Ритопека, као и мноштво комада накита
сакупљених на многим налазиштима дуж Дунава од Београда до Смедерева.

КАТАЛОГ ГРОБОВА

Горњи Плавинци
Гроб 1, сонда I. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму. С
леве и десне стране лобање и изнад ње је по један насатице постављен ка-
мен. Скелет мушке особе старости 25–30 година (adultus), положен на леђа.
Оријентација запад–исток, са одступањем од 310 ка северу. Лобања благо
нагнута на десну страну. Руке положене на карлицу (доњи део стомака).
Кости шаке делимично очуване (само неколико фаланги). Недостају кости
обе ноге, уништене приликом риголовања земље за виноград. Очувана ду-
жина скелета 0,85 м. Дубина укопа 0,62 м. Без прилога.
Гроб 2, сонда I. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму. Ске-
лет мушке особе старости 35–40 година (maturus), положен на леђа. Оријен-
тација запад–исток, са одступањем од 180 ка северу. Скелет веома лоше очу-
ван (грудни кош, кичмени стуб, као и кости десне подлактице и обе шаке и
стопала уништени). Лобања поломљена, карлица делимично дислоцирана.
Очувана дужина скелета 1,60 м. Дубина укопа 0,38 м. Без прилога.
Гроб 3, сонда I. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет мушке особе старости 40–45 година (maturus), положен на леђа.
Оријентација запад–исток, са одступањем од 160 ка северу. Лобања нагнута
на десну страну, горња вилица поломљена. Обе руке положене на карлицу;
кости шаке се налазе поред и испод карлице. Дужина скелета 1,64 м. Дубина
укопа 0,75 м. Без прилога.
Гроб 4, сонда III. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет детета женског пола, старости 10–12 година (infans II), положен на
леђа. Оријентација запад–исток, са одступањем од 130 ка северу. Лобања на-
гнута на леву страну. Десна рука положена на карлицу; лева рука уништена
приликом обраде земље. Дужина скелета 1,16 м. Дубина укопа 0,60 м. Без
прилога.
Гроб 5, сонда III. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Изнад лобање насатице постављен камен. Скелет женске особе старости
30–35 година (maturus), положен на леђа. Оријентација запад–исток, са од-

203
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

ступањем од 110 ка северу. Лобања благо нагнута на десну страну. Десна

рука положена на горњи део грудног коша; лева рука, чија је надлактица
мало дислоцирана, положена на горњи део стомака. Дужина скелета 1,57 м.
Дубина укопа 0,52 м. Без прилога.
Гроб 6, сонда III. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет женске особе старости 60–70 година (senilis II), положен на леђа.
Оријентација запад–исток, са одступањем од 10 ка југу. Лобања, десна рука
и десна половина карлице дислоцирани приликом обраде (риголовања)
земље. Лева рука положена на стомак, десна дислоцирана. Дужина скелета
1,48 м. Дубина укопа 0,53 м. Без прилога.
Гроб 7–7а, сонда IV. Двојни гроб (сл. 6). Слободно укопан ске-
лет у обичну гробну јаму. Скелет женске особе (7) старости 30–35 година
(maturus), положен на леђа. На десном рамену су лежале лоше очуване ко-
сти детета (7а) старог 3–4 године (infans I). Оријентација запад–исток, са
одступањем од 170 ка северу. Горњи део лобање и део карлице скелета жене
уништени су приликом обраде земље. Руке прекрштене на карлици. Дужи-
на скелета 1,55 м. Дубина укопа 0,59 м. Са десне стране мандибуле жене
откривена каричица од бронзе (1), а на средњем прсту десне руке бронзани
прстен (2).
1. Једноставна карика неправилне овалне форме, са превученим и
незнатно размакнутим крајевима, начињена од танке, благо уврнуте
бронзане жице. П. 1,9–2,0 цм.19 Инв. бр. 744/V, Т. I/8.
2. Прстен од бронзе који формира тракаста алка на унутрашој страни
равна, а споља заобљена. Рамена прстена назначена са по два плит-
ка паралелна уреза. Масивна глава, плочаста и равна, трапезоидног
пресека, има облик издуженог шестоугла. Површина главе је укра-
шена урезивањем и пунктирањем. Орнамент чини геометријски ук-
рас. П. 2,5 цм; Ш. главе 1,2 цм; Д. главе 1,5 цм. Инв. бр. 745/V, Т. I/5.
Гроб 8, сонда IV. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму (сл.
7). Скелет мушке особе старости 17–19 година (juvenilis), положен на леђа.
Оријентација запад–исток, са одступањем од 260 ка северу. Лобања нагнута
на леву страну. Руке положене високо на грудима, са прекрштеним шакама
у висини врата. Дужина скелета 1,54 м. Дубина укопа 0,34 м. На чеоном и
слепоочном делу откривено неколико перли од зелене стаклене пасте (1).
1. Ниска од веома ситних перли од зеленог стакла, различите величине
(22 комада). П. 0,2–0,3 цм. Инв. бр. 746/V, Т. I/9.
19
Скраћенице за димензије су: Д. – дужина; В. – висина; Ш. – ширина; П. – пречник.

204
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

Сл. 6. Горњи Плавинци, гроб 7–7а Сл. 7. Горњи Плавинци, гроб 8

Fig. 6. Gornji Plavinci, Grave 7–7а Fig. 7. Gornji Plavinci, Grave 8

Гроб 9, сонда IV. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму (сл.
8). Скелет детета старости 3–4 године (infans I), положен на леђа. Оријента-
ција запад–исток, са одступањем од 30 ка северу. Скелет је дислоциран и уни-
штен приликом обраде земље, па је немогуће било шта рећи о положају руку и
ногу. Дубина укопа 0,29 м. Приликом подизања лобање, с њене десне стране,
у висини слепоочнице откривена наушница са два гранулирана коленца (1).
1. Лоше очувана наушница са два гранулирана коленца формирана од
четири грануле. Карика је начињена од дебље жице кружног пресека,
израђене од легуре калаја и олова. На карици, испред коленаца, видљи-
ви трагови намотаја танке жице. П. 2,3–2,6 цм. Инв. бр. 747/V, Т. I/7.
Гроб 10, сонда IV. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет детета старости 5–6 година (infans I), положен на леђа. Оријентација
запад–исток, са одступањем од 110 ка северу. Скелет је готово у целости дис-
лоциран и уништен услед обраде земље. Дубина укопа 0,26 м. Без прилога.
Гроб 11, сонда IV. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму
(сл. 9). Скелет мушке особе старости 35–40 година (maturus), положен на
леђа. Оријентација запад–исток, са одступањем од 60 ка југу. С десне стране

205
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 8. Горњи Плавинци, гроб 9 Сл. 9. Горњи Плавинци, гроб 11

Fig. 8. Gornji Plavinci, Grave 9 Fig. 9. Gornji Plavinci, Grave 11

скелета, у висини лакта и поред десног колена, насатице постављен по један

камен. Цео скелет је испресецан приликом обраде земље. Очувана дужина
скелета 1,51 м. Дубина укопа 0,20 м. С десне стране мандибуле откривен
бронзани новчић (1), а приликом подизања скелета, испод карличног дела,
мањи гвоздени ексер (2).
1. Бронзани новчић. Владар: Valens, тип: GLORIA RO-MANORVM, го-
дина ковања: 364–367 /?/, номинал: aes III, ковница: нечитак. Тер.
инв. 6/05, Т. I/3.
2. Фрагмент кованика од гвожђа, овалног пресека, лоше очуван. Очу-
вана дужина 5,1 цм. Тер. инв. 7/05, Т. I/4.
Гроб 12, сонда IV. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Изнад лобање насатице постављен камен. Скелет мушке особе старости
40–50 година (maturus), положен на леђа. Оријентација запад–исток, са од-
ступањем од 260 ка северу. Лобања нагнута на леву страну. Руке положене на
карлицу. Дужина скелета 1,68 м. Дубина укопа 0,40 м. Без прилога.
Гроб 13, сонда V. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет детета старости 11–12 година (infans II), положен на леђа. Оријен-

206
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

тација запад–исток, са одступањем од 20 ка југу. Лобања нагнута на леву

страну. Положај руку је немогуће одредити јер су кости руку испомерали
кртичњаци. Дужина скелета 1,18 м. Дубина укопа 0,62 м. Без прилога.
Гроб 14, сонда V. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Изнад лобање насатице постављен плочасти камен. Скелет детета старо-
сти 9–10 година (infans II), положен на леђа. Оријентација запад–исток, са
одступањем од 300 ка северу. Лобања нагнута на леву страну. Кости руку и
десна половина грудног коша уништени кртичњацима. Дужина скелета 0,98
м. Дубина укопа 0,69 м. Без прилога.
Гроб 15, сонда V. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет детета старости 4–5 година (infans I), положен на леђа. Оријентација
запад–исток. Од скелета сачувани само делови лобање и неколико ребара.
Скелет уништен приликом обраде земље. Дубина укопа 0,36 м. Без прилога.
Гроб 16, сонда II. Од скелета сачувана само фрагментована лобања
(недостају мандибула и део темене кости). У питању је женска особа старо-
сти 20–30 година (adultus). Дубина укопа 1,31 м. Без прилога.
Гроб 17, сонда VIII. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет женске особе старости 50–55 година (senilis I), положен на леђа.
Оријентација запад–исток, са одступањем од 20 ка северу. Већи део скелета
је девастиран, највероватније приликом обраде земље. Лобања оштећена и
лежи на темену, мандибула окренута наопако. Десна рука високо на гру-
дима, у висини рамена. Подлактица леве руке дислоцирана. Карлични део
уништен, натколеница леве ноге дислоцирана. Очувана дужина скелета 1,55
м. Дубина укопа 0,53 м. Без прилога.
Гроб 18, сонда VIII. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Дуж леве стране скелета, поред лобање, карлице и потколенице је по један
насатице постављен камен. Скелет детета старости око 5 година (infans I),
положен на леђа. Оријентација запад–исток, са одступањем од 100 ка северу.
Лобања нагнута на леву страну. Скелет највећим делом уништен (манди-
була, горњи део скелета, карлица и потколенице). Очувана дужина скелета
0,70 м. Дубина укопа 0,66 м. Без прилога.
Гроб 19, сонда IX. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет мушке особе старости 40–50 година (maturus), положен на леђа, с
лобањом на потиљку. Оријентација запад–исток, са одступањем од 200 ка
северу. Лева рука положена на горњи део стомака, десна рука, са потпуно
очуваним прстима шаке, на грудни кош. Дужина скелета 1,75 м. Дубина уко-
па 0,63 м. Без прилога.

207
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Гроб 20, сонда VII. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет женске особе старости 30–35 година (maturus), положен на леђа, с
лобањом на потиљку. Оријентација исток–запад, са одступањем од 260 ка
северу. Обе руке на карлици, са прекрштеним шакама. Дужина скелета 1,50
м. Дубина укопа 1,89 м. Без прилога.
Гроб 21, сонда IX. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет детета старости 7–8 година (infans II), положен на леђа. Оријента-
ција запад–исток, са одступањем од 30 ка северу. Лобања благо нагнута на
десну страну. Десна рука положена високо на грудима, у висини десног ра-
мена. Подлактица леве руке и обе потколенице уништене. Очувана дужина
скелета 0,82 м. Дубина укопа 0,62 м. Без прилога.
Гроб 22, сонда IX. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Изнад ногу (до стопала) постављен овални плочасти камен. Скелет мушке
особе старости 40–50 година (maturus), положен на леђа. Оријентација за-
пад–исток, са одступањем од 300 ка северу. Лобања нагнута на леву страну.
Лева рука положена на горњи део стомака, а десна рука на карлицу. Дужина
скелета 1,77 м. Дубина укопа 0,64 м. Без прилога.
Гроб 23, сонда IX. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет женске особе старости 30–40 година (maturus), положен на леђа.
Оријентација запад–исток, са одступањем од 160 ка северу. Лобања нагнута
на десну страну. Обе руке положене високо на грудима у висини рамена.
Дужина скелета 1,70 м. Дубина укопа 0,85 м. Без прилога.
Гроб 24, сонда XI. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет мушке особе старости 40–45 година (maturus), положен на леђа.
Оријентација запад–исток, са одступањем од 30 ка северу. Лобања благо на-
гнута на десну страну. Лева рука положена на горњи део стомака, а десна
на десни бок. Карлични део веома лоше очуван, као и грудни кош. Дужина
скелета 1,55 м. Дубина укопа 0,51 м. Без прилога.
Гроб 25, сонда XI. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.
Скелет детета старости 3–4 година (infans I), положен на леђа. Оријентација
запад–исток, са одступањем од 260 ка северу. Лобања благо нагнута на леву
страну. Лева рука положена на грудни кош, а десна на горњи део стомака.
Надлактица десне руке и десна половина карлице, као и обе потколенице
уништени, вероватно приликом обраде земље. Очувана дужина скелета 0,65
м. Дубина укопа 0,29 м. Без прилога.

208
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

Сл. 10. Ладне воде (Бурино Сл. 11. Ладне воде (Бурино
бостаниште), гроб 1 бостаниште), гроб 2
Fig. 10. Ladne Vode (Burino Fig. 11. Ladne Vode (Burino
Bostanište), Grave 1 Bostanište), Grave 2

Ладне воде, локалитет Бурино бостаниште

Гроб 1, сонда IV. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму (сл.
10). Одрасла женска особа старости 55–60 година (senilis I). Оријентација
запад–исток, са одступањем од 450 ка северу. Положен на леђа, са лобањом
окренутом на десну страну. Обе руке прекрштене на горњем делу стомака,
непосредно испод груди. Очувана дужина скелета 1,54 м. Дубина укопа 0,70
м. Непосредно изнад темена лобање откривена једна игла (1), а друге две са
десне стране лобање, приликом подизања костију (2).
1. Игла начињена од бронзане жице, са минијатурном главом у облику
спљоштене лопте са урезом по средини. Д. 4,9 цм; П. тела 0,1 цм; П.
главе 0,3 цм. Тер. инв. 1/09, Т. II/1.
2. Две игле истог типа, незнатно искривљених тела, истих димензија
Д. 4,7 цм; П. тела 0,1 цм; П. главе 0,25 цм. Тер. инв. 2/09, Т. II/2.
Гроб 2, сонда IV. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму (сл.
11). Одрасла женска особа старости 20–25 година (adultus). Оријентација
запад–исток, са одступањем од 660 ка северу. Положен на леђа, са лобањом

209
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 12. Ладне воде (Бурино Сл. 13. Ладне воде (Бурино
бостаниште), гроб 3 бостаниште), гроб 6
Fig. 12. Ladne Vode (Burino Fig. 13. Ladne Vode (Burino
Bostanište), Grave 3 Bostanište), Grave 6

окренутом на десну страну. Обе руке прекрштене на горњем делу стомака,

непосредно испод груди. Очувана дужина скелета 1,45 м. Дубина укопа 0,79
м. На левој половини грудног коша, у висини левог рамена, нађена је мања
бронзана игла (1). Приликом подизања скелета, испод карличне кости от-
кривено је мање лоптасто оловно дугме (2), а с леве стране лобање, у висини
увета, већа лоптаста перла, такође од олова (3).
1. Већа игла начињена од бронзане жице, са главом у облику спљоште-
не лопте са урезом по средини. Д. 6,6 цм; П. тела 0,1 цм; П. главе 0,
3 цм. Тер. инв. 3/09, Т. II/3.
2. Мање, веома лоше очувано, пуно ливено лоптасто дугме начињено
од олова. П. 0,8 цм. Тер. инв. 3а/09, Т. II/7.
3. Већа, веома лоше очувана, пуно ливена лоптаста перла начињена од
олова. П. 1,3 цм. Тер. инв. 3б/09, Т. II/6.
Гроб 3, сонда V. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму (сл.
12). Одрасла женска особа старости 40–50 година (maturus). Оријентација
запад–исток, без одступања. Скелет положен на леђа, с лобањом на потиљ-

210
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

ку. Обе руке прекрштене на доњем делу стомака, према карлици. Очувана
дужина скелета 1,46 м. Дубина укопа 0,96 м. Приликом подизања скелета,
у висини грудне кости, на кичменом стубу откривено бронзано дугме (1).
Приликом укопавања овог гроба, уништен скелет у гробу бр. 4, чије су ко-
сти сакупљене и положене са десне стране скелета из гроба бр. 3, у висини
надлактице десне руке.
1. Лоптасто бронзано дугме састављено од две калоте, са псеудогра-
нулом на врху доње калоте и петљицом за качење од тање бронзане
жице на оној горњој. В. 1 цм; П. 0,8 цм. Тер. инв. 4/09, Т. II/4.
Гроб 4, сонда V. Гроб уништен приликом укопавања гроба бр. 3.
Све кости су сакупљене на гомилу и стављене у висину надлактице десне
руке скелета у гробу бр. 3. Одрасла женска особа старости 30–35 година
(maturus). Дубина укопа 1,03 м. Без прилога.
Гроб 5, сонда V. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму. Ске-
лет детета старости 8–10 година (infans II). Оријентација запад–исток, са
одступањем од 260 ка југу. Опружен на леђима, лобања окренута удесно и
нагнута ка десном рамену. Лева рука положена на горњи део стомака, под-
лактица десне руке дислоцирана. Очувана дужина скелета 0,98 м. Дубина
укопа 0,96 м. Без прилога.
Гроб 6, сонда V. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму (сл.
13). Одрасла женска особа старости 35–40 година (maturus). Оријентација
запад–исток, са одступањем од 160 ка северу. Положен на леђа, лобања ок-
ренута улево. Лева рука положена на доњи део стомака – карлицу, а десна на
доњи део грудног коша. Кости десне ноге дислоциране, несумњиво прили-
ком накнадног укопа покојника од кога су откривене само дуге кости, док је
остатак скелета вероватно остао у профилу. Очувана дужина скелета 1,58 м.
Дубина укопа 1,04 м. На грудима покојнице, у висини грудне кости, откриве-
но 12 мањих дугмета од бронзе (1). На 12 цм изнад лобање откривена су два
већа кованика, док је трећи кованик, који је сигурно био у земљи којом је затр-
пана рака, пронађен касније у избаченој земљи (2). Дванаест шупље ливених
бронзаних дугмића, мање-више правилног лоптастог облика, од којих шест
имају псеудогрануле на врху доње калоте. Петљице за качење од танке брон-
зане жице сачуване су у целости на седам дугмића, на осталима су фрагмен-
товане или недостају. В. 1,1–1,3 цм; П. 0,6–0,8 цм. Тер. инв. 5/09, Т. II/5.
1. Три кованика четвороугаоних глава, са телима квадратног пресека.
Д. 13,1–20,2 цм; дим. гл. 3,5 х 2,8; 2,2 х 2,6; 2,7 х 2,3 цм. Тер. инв.
6–7/09, Т. II/8.

211
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Гроб 7, сонда V. Слободно укопан скелет у обичну гробну јаму.

Одрасла мушка особа старости 30–35 година (maturus). Оријентација за-
пад–исток. Горњим делом скелет залази у профил 1–3 сонде (због близине
стабла трешње, није било могуће открити га у целини). Дубина укопа 0,71 м.

БИБЛИОГРАФИЈА

Бајаловић-Бирташевић, Марија. 1960. Средњовековна некропола у Миријеву. Бе-

оград: Музеј града Београда.
Бајаловић–Хаџи-Пешић, Марија. 1977. Средњовековном Београду у походе, Ка-
талог изложбе 17. Београд: Музеј града Београда.
Бајаловић–Хаџи-Пешић, Марија. 1984. Накит VIII–XVIII века у Музеју града Бе-
ограда, Збирке и легати, каталог XV. Београд: Музеј града Београда.
Богосављевић-Петровић, Вера, и Тања Михаиловић. 2000. Средњовековне не-
крополе и насеља у околини Жиче, у Манастир Жича, Зборник радова, ур. Драган
Драшковић, Слободан Ђорђевић, 263–275. Краљево: Народни музеј, Завод за за-
штиту споменика културе.
Bojović, Dragoljub. 1978. Rimski put – Castra Tricornia – Ad Sextum miliare. Materi-
jali XVII: 85–99.
Bollók, Árpad. 2010. Byzantine Jewellery of the Hungarian Conquest Period: A View
from the Balkans, in: Intelligible Beauty, Recent Research on Byzantine Jewellery, eds.
C. Entwistle and N. Adams, The British Museum Research Publication N0 178, 179–191.
London: The British Museum.
Бъчваров, Иван. 1993. Янтренски некрополи (два средневековни некропола от XIV
век при село Янтра, Горнооряховско). Велико Търново: ИК „Витал”.
Васић, М. Милоје. 1906. Римске опеке из Ритопека. Старинар (н.р.) год. I, св. прва:
36–38.
Васић, М. Милоје. 1908. Први лист једне римске војничке дипломе. Старинар (н.
р.) год III, св. прва и друга: 145–150.
Вулић, Никола. 1933. Антички споменици наше земље. Споменик Српске краљев-
ске академије 75, др. раз. 58.
Гарашанин, Драга. 1954. Каталог метала, Праисторија I. Београд: Народни музеј.
Гарашанин, Милутин, и Драга Гарашанин. 1951. Археолошка налазишта у Ср-
бији. Београд: Просвета.
Гарашанин, Милутин, и Драга Гарашанин. 1956. Средњевековно српско гробље
у Добрачи, Старинар (н. с.) 5–6 (1954–1955): 191–205.

212
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

Гатев, Пејо. 1977. Накити от погребенията от XI-XII в., Археология (София) 1: 30–45.
Георгиева, Соня, и Димитър Бучински. 1959. Старото златарство във Враца,
София: Българска академия на науките, Археологически институт и музей.
Davidson, R. Gladys. 1952. Corinth, The Minor objects, Vol. XII, Princeton. New Yer-
sey: The American school of Classical studies at Athens.
Dimitrijević, Danica, Jovan Kovačević i Zdenko Vinski. 1962. Seoba naroda – arheo-
loški nalazi јugoslovenskog Podunavlja. Zemun: Narodni Muzej.
Душанић, Слободан. 1977. Епиграфске белешке. Živa antika 27, sv. 1: 179–190.
Ђорђевић, Р. Тихомир. 1926. Архивска грађа за насеља у Србији у време прве
владе кнеза Милоша (1815–1839), у Насеље и порекло становништва, књ. 22 (по
архивским документима), Српски етнографски зборник, књ. XXXVI. Београд: Срп-
ска краљевска академија.
Ђорђевић, Тихомир. 1984. Наш народни живот, том 4. Београд: Просвета.
Ерцеговић-Павловић, Славенка. 1972. Прилог проучавању наушница у Србији од
9. до 13. стољећа. Старинар (н. с.) 21 (1970): 41–58.
Ерцеговић-Павловић, Славенка. 1977. Средњовјековна некропола у Нишу. Ста-
ринар (н. с.) 27 (1976): 83–98.
Ercegović-Pavlović, Slavenka. 1980. Les nécropoles romaines et médiévales de Ma-
čvanska Mitrovica, in: Sirmium XII, ed.Vladislav Popović. Beograd Arheološki institut.
Зечевић, Слободан. 1982. Култ мртвих код Срба. Београд: Вук Караџић и Етно-
графски музеј.
Зечевић, Емина. 2006. Накит Новог Брда. Из Археолошке збирке позног средњег
века Народног музеја. Београд: Народни музеј.
Зечевић, Емина. 2010. Накит из Цркве Св. Богородице у Куршумлији. Саопштења
42: 7–38.
Зечевић, Емина. 2014. Немањине цркве у Топлици у светлу археолошких истражи-
вања, Докторски рад, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Зиројевић, Олга. 1970. Цариградски друм од Београда до Софије (1459–1683).
Зборник Историјског музеја Србије 7: 3–196.
Јанковић, Милица. 1975. Две средњовековне некрополе у источној Србији. Ста-
ринар (н. с.) 24–25 (1973–1974): 227–240.
Јанковић, Милица. 1985. Београд у средњем веку, у Археолошко наслеђе Београда,
ур. М. Филиповић, Каталог изложбе 27, 105–150. Београд: Музеј града Београда,.
Janković, Milica. 1986. Reka, Ritopek, ranoslovensko naselje. Arheološki pregled 25:
61–63.
Јанковић, Милица. 1989. Археолошки налаз из околине Београда, гроб VI века.
Годишњак града Београда 36: 5–15.

213
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Јанковић, Милица, и Ђорђе Јанковић. 1990. Словени у југословенском Подуна-

вљу, Каталог изложбе 36. Београд: Музеј града Београда.
Каниц, Феликс. 1985. Србија, земља и становништво, од римског доба до краја
XIX века. Београд: Српска књижевна задруга и ИРО „Рад”.
Кондић, Владимир. 1957а. Антички Ритопек. Годишњак Музеја града Београда 4:
35–48.
Кондић, Владимир. 1957б. Налаз из Ритопека. Весник Друштва музејско-конзерва-
торских радника НРС, год. VI, бр. 1: 5.
Kondić, Vladimir. 1961. Singidunum-Castra Tricornia, у Limes u Jugoslaviji I, ur. M.
Grbić, 117–123. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Кораћ, Војислав. 2001. Истраживање остатака храма Св. Пантелејмона у Нишу.
Зборник радова Византолошког инсттута 39 (2001/2002): 103–145.
Манева, Елица. 1992. Средновековен накит од Македонија. Скопје: Републички
завод за заштита на спомениците на културата.
Марјановић-Вујовић, Гордана. 1984. Трњане – српска некропола (крај XI – поче-
так XIII века). Београд: Народни музеј.
Милићевић, Ђ. Милан. 1876. Кнежевина Србија. Београд: Државна штампарија.
Милошевић, Десанка. 1990. Накит од XII до XV века из збирке Народног музеја,
каталог збирке. Београд: Народни музеј.
Mirković, Мiroslava. 1968. Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Dissertationes,
tome VI. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Николић, Т. Риста. 1903. Антропогеографска испитивања, у Насеља српских зе-
маља, књ. 2, Српски етнографски зборник V: 901–1104.
Perišić, Svetlana. 1976. Rezultati radova u Vinči kod Beograda u 1976. godini. Arheo-
loški pregled 18: 189–194.
Перишић, Светлана и др. 1981. Накит из збирки Музеја града Београда, Каталог
изложбе 21. Београд: Музеј града Београда.
Перуничић, Бранко. 1964. Београдски суд 1819–1839. године. Београд: Историјски
архив Београда.
Петровић, Драгослав. 1965. Средњевековна некропола на Донићком брду (Градац
код Крагујевца). Старинар (н. с.) 13–14 (1962–1963): 275–290.
Поповић, Душан. 1950. Србија и Београд, од Пожаревачког до Београдског мира
(1718–1739). Београд: Српска књижевна задруга.
Поповић, Марко, и Вујадин Иванишевић. 1988. Град Браничево у средњем веку.
Старинар (н. с.) 39 (1987): 125–179.
Раденковић, Љубинко. 2001. Олово, у Словенска митологија, Енциклопедијски
речник, ред. С. М. Толстој, Љ. Раденковић, 404. Београд: Zepter book world.

214
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

Радичевић, Дејан. 2000. Средњовековно српско гробље на локалитету Гушевац у

Мрчајевцима. Зборник Народног музеја (Чачак) 30: 61–106.
Тасић, Никола (ур.) 1998. Археолошко благо Косова и Метохије, од неолита до ра-
ног средњег века, Београд: Српска академија наука и уметности. Приштина: Музеј
у Приштини.
Ţeicu, Dumnitru. 1998. Banatul montan în evul mediu. Timişoara: Universitray Press
Cluj.
Тодоровић, Јован. 1967. Праисторијске некрополе у Ритопеку. Старинар (н. с.) 17
(1966): 153–162.
Трбуховић, Војислав, и Лепосава Трбуховић. 1970. Доња Топоница, дарданска
и словенска некропола. Прокупље-Београд: Библиотека Народног музеја Топлице,
Археолошки институт.
Ћоровић-Љубинковић, Мирјана. 1951. Метални накит белобрдског типа, гроздо-
лике минђуше. Старинар (н. с.) 2: 21–56.
Uzum, Ilyas. 1987. Consideraţii pe marginea cercetărilor din anii 1983 – 1985 în necro-
pola feudală timpurie de la Cuptoare-Sfogea (Com. Cornea, Judeţul Caraş – Severin).
Banatica 9: 281–315.
Фидановски, Слободан, и Емина Зечевић. 2006. Средњoвековна гробља у Рипњу
код Београда. Годишњак града Београда 53: 33–91.
Фидановски, Слободан, и Емина Зечевић. 2008. Сондажно истраживање локали-
тета Горње Плавинце и Ливадице у Ритопеку код Гроцке. Археолошки преглед (н.
с.) 4 (2006): 73–75.
Црнобрња, А. Никола. 1987. Антички новац са подручја римског пута Singidunum-
CastraTricornia-Ad Sextum miliarem из нумизматичке збирке Музеја града Београда.
Годишњак града Београда 34: 29–62.
Чангова, Йорданка. 1972. Средновековното селище над Тракийски град Севтопо-
лис XI – XIV век. София: Българска академия на науките, Археологически институт
и музей.
Чангова, Йорданка. 1992. Перник, том III, Крепостта Перник VIII – XIV в. София:
Българска академия на науките, Археологически институт и музей.
Čečuk, Božidar, i Antun Dorn. 1967. Starohrvatska nekropola kod Županje. Arheološki
radovi i rasprave 4–5: 395–417.
Čremošnik, Irma. 1951. Nalazi nakita u srednjevjekovnoj zbirci Zemaljskog muzeja u
Sarajevu. Glasnik Zemaljskog muzeja (n. s.) 6: 241–269.
Шабановић, Хазим. 1964. Турски извори за историју Београда, књ. I, св. I, Ката-
старски пописи Београда и околине 1476 – 1566. Београд: Историјски архив Београда.

215
ГСАД/JSAS 31 (2015) Ископавања и рекогносцирања

Slobodan Fidanovski
Emina Zečević
National Museum in Belgrade

TWO MEDIEVAL GRAVEYARDS IN RITOPEK NEAR BELGRADE

Key words: Ritopek, Belgrade, Middle Ages, cemeteries,

Gornji Plavinci, Ladne vode, jewelry and dress accessories

Archaeological investigations of the two medieval graveyards in the vil-

lage of Ritopek near Belgrade (Map 1) were carried out between 2005 and 2009
as part of the project of the National Museum in Belgrade called Early Medieval
Settlements and Necropolises in Podunavlje. A number of sites and finds that tes-
tify to the continuation of life in the territory of this village from the Bronze Age
to the present (Map 2) have been registered and investigated to a greater or lesser
extent. The village extends along the right bank of the Danube, from the mouth
of the Bolečka Reka to the mouth of the Seonski Potok. At the site of Gornji
Plavinci, 15 trenches were dug between 2005 and 2007 in order to investigate
the remains of a small village graveyard with 25 burials of inhumed individu-
als (Figs. 1–3, 6–9), which, according to the finds, may be dated to the period
between the 11th and the 13th centuries. Jewelry types (Pl. I/5–9) belong to the
South Slavic cultural horizon, whereas the direction and position of the arms of
the deceased indicate that this was the cemetery of a Christian population. At the
same time, an assumption could be made about the existence of a settlement at the
site of Livadice, south of the graveyard. Judging by the position of the graves and
the established stratigraphy, the graveyard was set up in an area on whose south
side remnants of settlements of earlier cultures (Late Iron Age, Roman era and
early Middle Ages) have been discovered, but the graveyard was not used there-
after. The few finds from the graves include personal jewelry of the deceased (Pl.
I/5–8) and parts of clothes (Pl. I/9), which is analogous to what has been found at
many sites in Serbia and the neighbouring regions.
Skeletal remains of seven individuals were found in two trenches inves-
tigated in 2009 at the site of Burino Bostanište at Ladne Vode (Figs. 4–5, 10–13).
On the basis of the small number of finds (pins and buttons), mostly ornamental
and functional parts of the clothes of the women buried in Graves 1 and 2 (Pl.
II/1–5), the cemetery may be dated to the very end of the Middle Ages at the earli-
est, allowing for the possibility that it may have been used until the 18th century.
The finds of a lead button and a lead bead (Pl. II/6–7) and several wrought nails

216
С. Фидановски и Е. Зечевић Два средњовековна гробља у Ритопеку...

(Pl. I/4, Т. II/8) in the graves at these necropolises testify to a deeply rooted belief
in the power of metal. The belief is still prevalent among today’s populations. To
this we should also add the presence of coins in Grave Т. I/3 (which did not serve
only as mere grave goods). The belief holds that metal represents a strong obsta-
cle to the return of the soul or to the entry of an evil spirit into the body, i.e. that
pressing a wrought nail into the body of the deceased prevents him or her from
turning into a vampire.
The results of these investigations have provided new data on the set-
tlement and funerary practices of Ritopek inhabitants in two different medieval
periods during the settlement’s long and eventful history. The graveyard at the
site of Ladne Vode could be linked with the information about the settlement
of Ritopek found in the Turkish defter (tax register and land cadastre) of 1528-
1530, which is also the oldest mention of the village under this name in historical
sources.

217
 Т. I Горњи Плавинци, 1–2 случајни налази; 3–9, налази из гробова
Pl. I Gornji Plavinci; 1–2 accidental finds; 3–9 finds from the graves

218
Т. II Ладне воде (Бурино бостаниште), налази из гробова
Pl. II Ladne Vode (Burino Bostanište), finds from the graves

219