You are on page 1of 10

Др ДУШИЦА МИНИЋ Годuшња'К: zpaaa Беоzрада

'К:њ. XXV - 1978.

КЕРАМИЧКЕ ПОСУДЕ КАО fРОБНИ ПРИi\О3И НА


СРЕДЊОВЕКОВНИМ НЕКРОПОi\AМА У СРБИЈИ

На територији данашње Србије у току остали прилози, као на пр. новац, крст,

последњих година истра жено је више нож, срп И разни други предмети утили­

средњовековних некропола, оквирно дато­ тарног карактера. Занимљиво је, међутим,


ваних у време од Х до у XIV и XV век. да у свим овим некрополама углавном изо­

То су углавном мања или већа гробља са стају прилози у виду керамичких судова,
скелетним сахрањивањем, са различитим са изузетком ретких налаза из Брестовика
временом трајања, од по век, два или ви­ и са великог гробља код цркве св. Петра
ше, и са различитим бројем гробова, што крај Новог Пазара. С друге стране, на број­
је делом зависило од величине насеља ко­ ним средњовековним некопролама у Бу­
ме је гробље припадало, а делом од ду­ гарској, Мађарској, Чешкој и Моравској,
жине трајања живота на самом насељу. а код нас у Далмацији и спорадично у Хр­
Само као пример наводимо велику некро­ ватској, Словенији и Босни, судови У ске­
полу у Брестовику, затим не мању у су­ летним гробовима су или честа појава или
седном селу Винчи, у Мачванској Митро­ су бар повремено налажени. 2
вици, Трњану код Пожаревца, Великом Имајуhи у виду археолошки материјал
Градцу код Доњег Милановца, Нишу, Леш­ депонован по разним музејима у Србији,
ју, Прахову, Кладову, Рибници, Бољетину, као и теренске податке о случајним нала­
Хајдучкој Воденици, Миријеву и др. ОД зима, оправдане су индиције о керамич­
којих неке броје и по више стотина истра­ ким судовима као гробним прилозима и на
жених гробова. l Укупан број некропола, средњовековним некрополама данашње

истражених у већој или мањој мери, да­ Србије. Подаци су доста ретки и у вели­
нас износи приближно око 50. Знатан број ком броју случај ева представљају поједи­
формиран је око истовремених култних начне налазе. Међутим, без обзира на ову
грађевина, као што су на пр. некрополе у чињеницу, они су у овом моменту од нео­

Лешју, Мачванској Митровици, Хајдучкој бичног значаја јер указују на присуство


Воденици, Рибници, или око старијих једног обичаја који 1~ код нас релативно
култних места, као што су некрополе у мало археолошки документован и на који
Великом Градцу, Бољетину, Песачи и др. се до сада није обраhало довољно пажње.
Основну карактеристику свих ових некро­ Као пример наводимо податке са већ по­
пола, без обзира на величину и место око менутих некропола из Брестовика и Новог
кога су почеле да се стварају, представља­ Пазара, као и публиковани налаз из Звеч­
ју налази у гробовима, који се искључиво ке код Обреновца, а уједно и до сада не­
своде на накит (наушнице, наруквице, при­ познате налазе из Макрешана код Кру­
веске, огрлице од ста кл ени х перли, каури шевца, Варварина, са некрополе у Винчи,
шкољки, затим прстење), или на делове 0- Кончулиhу и некрополе манастира Градац
деће (дугмад, пређице). Далеко су ређи код Рашке.

87
ДУШИЦА МИНИЋ

1- Налаз из Макрешана Документован пречник дна 9 см; висина 26 см, пречник


је само једном керамичком посудом. Пре­ обода 10,6 см, пречник дна 9 см.
ма подацима налазача, приликом привред­
3 - У Звечки код Обреновца, приликом
них радова су, на платоу високе обале ре­
истраживања праисторијског налазишта,
ке Расине, откривена два скелетна гроба
откривена су и два средњовековна скелет­
оријентисана у правцу запад-исток. Крај
на гроба. У једном, дечијем, крај ногу се
сваког скелета, поред главе, налазила се
налазио мањи лончиh црномрке боје, на­
по једна керамичка посуда. Непосредно уз
чињен од песковите глине на ручном грн­
скелете било је остатака више гвоздених
чарском KOJlY (Т. 1, сл. 4). Суд је по целој
предмета, од којих и један нож. У Народ­
површини украшен плитко урезаним хо­
ном музеју у Крушевцу данас се чува са­
ризонталним линијама. На основу облика
мо посуда из једног гроба, док је све о­
суда, оба гроба са овог локалитета датова­
стало уништено на самом терену.:! Посуда
на су у IХ-Х век. 7
има облик лонца са благо разгрнутим 060-
дом и равним дно м на коме су једва вид­ Димензије суда: висина 12,3 см, преч­

љиви обриси кружног печата. Начињена ник обода 8,2 см, пречник дна 6 см.
је на ручном грнчарском колу од пескови­ 4 - У Народном музеју у Београду чу­
те, црвеномрко печене глине. На рамену је вају се три посуде које потичу са локаJlИ­
украшена урезаним хоризонталним и та­ тета Бели Брег у Винчи, где се наJIази ве­
ласастим линијама (Т. 1, сл. 1). Аналогно лика средњовековна некропола. 8 За један
посудама сличног оБJlика са многих нала­ од судова забеJIежени су подаци да је на­
зишта у Бугарској, Мађарској и ЧеХОСJlО­ ђен у скелетном гробу, док друга два пред­
вачкој, а код нас у ДаJlмацији, приближно стављају случај не налазе са истог просто­
може да се дату је у IX-X век. 4 Димен­ ра (Т. П, сл. 1-3). Посуде су рађене од пе­
зије суда: висина 15,3 см, пречник обода СКОЈ3ите ГJlине, две СJlободном руком, а јед­
10-10,4 см, пречник дна 8,5-9,3 см. на на спором грнчарском колу. Украшене
2 - У Варварину, на високој обали Ве­ су таласастим и хоризонтално урезаним

лике Мораве, приликом радова на великом линијама, а једна од њих има на прелазу

ископу за винарски подрум, нађено је до­ из рамена у трбух хоризонталну профила­

ста скелетних гробова. Са Jlокалитета, на­ цију, украшену косим зарезима. Оквирна
водно из гробова, у Народни музеј у Кру­ временска процена ових судова према ке­

шевцу донете су само две посуде. Из до­ рамичком материјаJIУ како са неких на­

кументације музеја сазнаје се да је на ших налазишта, тако и са многих нала­

истом простору нађена и огрлица од каури зишта из Бугарске и Мађарске, креЋе се у

пужева која није сачувана." Судови су распону од VПI дО Х века. 9


очувани у целости, а начињени су од глине Димензије судова: висина 11,1 см, преч­
доброг квалитета, на ручном грнчарском ник обода 9,5 см, пречник дна 7 см (Т. П,
колу. Црвено печена посуда има амфоро­ сл. 1); висина 8,4 см, пречник обода 7,4 см,
идн и облик са левкасто формираним грли­ пречник дна 5,4-5,7 см (Т. Н, сл. 2); виси­
ћем и две наспрамно постављене дршке (Т. на 11,9-12,2 см, пречник обода 8,8, см,
I, сл. 2). Тело јајоликог облика по целој по­ пречник дна 6,7 см (Т. II, сл. 3).
вршини је глачано, са слабо видљивим
5 - Са веJlике некрополе у Брестовику,
траговима косих глачаних трака. Други
од укупно 980 гробова само је у једном, по­
суд има оБJlИК лонца са доста суженим обо­
ред главе покојника, нађена мања керамич­
дом и једном дршком четвороугаоног пре­
ка посуда. 1О Посуда има широк разгрнут
сека (Т. 1, сл. 3). Сиве је боје и по целој
обод, ниско бокасто теЈЈО и доста узану сто­
површини је украшен таласастим и хори­
пу са равним дном (Т. II, сл. 4). Начињена
зонтално урезаним Jlинијама. На рамену
је на брзом грнчарском колу од жуhкасто­
је, на супротној страни од дршке, у свежу
беJlе каОJIинске глине финог кваJIитета. На
rJlИНУ урезан знак у виду стрелице. Оба рамену и трбуху је украшена низом хори­
суда, аналогно сличним облицима из Че­ зонтаJIНИХ, ПJlИТКО изведених канелура.
хословачке, Бугарске и Македоније, дату­ Према оБJIИКУ, начину израде и квалитету
ју се у IX-X век. 6 Димензије судова: ви­ ГЮ'ше, посуда је типичан примерак угар­
сина 36 см, пречник обода грлиhа 6,8 см, ске керамике XIV и почетка XV века, па

88
КЕРАМИЧКЕ ПОСУДЕ КАО ГРОБНИ прилози

на некрополи у Брестовику свакако пред­ чајених прилога-накита и саставних дело­


ставља Иi\'lпортован предмет. 11 ва одеће -- који су чинили личну својину
покојника, односно предмете које је он сва­
Димензије суда: висина 5,6 см, пречник
кодневно носио и са којима је сасвим при­
обода 11,5 см, преч:ник дна 4,5 см.
родно и требало да буде сахрањен, посу­
6 -- Приликом конзерваторских радова де представљају сасвим другу врсту при­
на цркви средњовековног манастира Кон­ лога. Стављене крај главе или поред ногу
чулић делимично је истражена већа ске­ покојника, оне су увек садржавале јело
летна некропола. Од великог броја гробова или пиће, које је покојнику полагано као
без прилога, са различитим временским храна неопходна на путу за други свет.

опредељењем, само је у једном, дечијем Овај чисто пагански обичај, познат још у
гробу, нађена керамичка посуда, ставље­ праисторији и антици, био је карактери­
на поред главе покојника.'2 Посуда има стичан и за неке варварске народе из вре­

облик чаше, са профилисаним дном које мена Сеобе народа. Упражњаван и код
дуж ивице има низ косих зареза (Т. II, сл. Словена, он се задржао и после примања
5). Начињена је на ручном грнчарском ко­ хришћанства и то у различитим области­
лу, од црвено сиво печене глине. Са спо­ ма различито дуго. Према садашњем ста­
љашње стране је глеђосана жутозеленом њу познавања, овај обичај се у Бугарској
глазуром а сликана тамније зеленом бо­ одржао до пред крај Х и почетка XI ве­
јом. Верно имитира стаклене чаше XIV и ка 18 а у Чешкој и Моравској све до сре­
XV века, које су са више примерака по­ дине XI BeKa. 19 У Мађарској, међутим, по­
знате у средњовековном археолошком ма­ суде у гробовима се налазе врло често све
теријалу.13 На основу датовања стаклених до пред крај XI века а повремено и у ХII
чаша, у приближно исто време дату је се и веку. Поред више мањих некропола ову
керамичка чаша из Кончулића. појаву посебно илуструје велика некропо­
ла у Халимби. 2О На територији Југосла­
Димензије суда: висина 9,7 см, пречник
вије обичај постављања судова у гробове
обода 8 см, пречник дна 6,5 см.
такође различито дуго траје. Док на не­
7 -- Са некрополе формиране око цркве крополама у Далмацији престаје у IX ве­
манастира Града Ц код Рашке, потиче само ку, а у Хрватској и Словенији је повреме­
један керамички суд у облику мањег кр­ но констатован у Х и XI веку, дотле се у
чага, светло зелено глеђосан. 14 Облик су­ Војводини среће кроз цео XI век. На не­
да и боје глазуре, као и слични облици са крополи у ЛОВћенцу, на пр. посуде су у
средњовековног Трговишта код Новог Па­ неколико махова нађене заједно са новцем
зара, опредељују га приближно у XIV и мађарских владара XI века као затворене
XV BeK. l ;' гробне целине. 21
Сви ови подаци очигледно говоре да
8 -- У оквиру велике некрополе фор­
миране око цркве св. Петра код Новог Па­ старе и дубоко укорењене паганске обича­
зара прилози у виду керамичког посуђа је хрИШћанство није могло у словенском

констатовани су у три скелетна гроба. У живљу ни лако ни брзо да искорени. По­


гробу 15 крај левог рамена скелета постав­ грешно би могло да се помисли да је црква
љен је фрагментован глеђосани крчаг, у то толерисала или да на то није обраћала
дечијем гробу 24 изнад главе је нађена довољно пажње. Да то није био случај, нај­
мала керамичка посуда-играчка, а у гро­ боље показује већ више пута цитиран у­
бу 44, са обе стране главе покојника откри­ каз чешког краља Б~етислава 1 из 1037.
вене су две глеђосане зделеУ' На основу
године, који се односи на забрану старих
облика посуђа, као и на основу осталих
паганских обреда. 22 Међутим, како се тра­
гробних прилога, аутор публикације о не­
диција увек дуго одржава и поштује, а по­
крополи определио је гробове 15 и 24 У готову када је реч о обичајима погребног
касни средњи век, а гроб 44 оквирно у
карактера, то је лако схватити што се и
XVIII век.'7
стављање хране у гроб повремено одржа­
LUTa заправо значе налази керамичког ло и после таквих интервенција какав је
посуђа у гробовима? За разлику од уоби- био краљев указ, а каквих је интервенци-

11.
89
2

Табела 1: Сл. 1. - Макреша1iе , лок. Над ЈазБU1iо _\t; Сл . 2-3. - Варвари-н, ; Сл. 4. 3вечка
код Обре1iовv,а, ло1<:. Јенде1<:.

ТаЫеl : Fig. 1. - Makresane, the site Nщl Jazbinorn; Fig. 2-3. - Varva1'in; Fig . 4. Zvecka
nеат Obrenov ac, the site Jendek .

90
2

Табела ll: сл. 1-3. - Ви1iча, лок. Бели Бреz; Сл. 4. - Брестовuк, лок Висока Раван; Сл . 5
- Кончу.яић.

ТаЫе II : Fig. 1-3. - Vinca, t1le site ВеН Втео; Fig. 4. - Brestovik, the site Visoka Ravan; Fig.
5. - КоnСнЫ.

12 ' 91
ДУШ:ИЦА М:ИН:ИЋ

у истом или сличном облику, без СУМ­ и то у њеним западним

ње било и У другим словенским већ више пута је подву­


слични друштвенополитички и
На основу проучавања погребног риту­
верски услови у западним деловима
са код словенских народа дошло се до кон­
гарске и источним и централним деловима
да је стављање хране у гроб за­
мењено стављањем обола у виду курент­ били у срењем веку
и духовној
ног или новца, у уста покојника,
култури на целом овом простору,
или поред њега - на груди, у руци. За-
разумева и сличне
миљиво да се обола у
временски подудара са престанком остав­

љања хране у се запра­


шње
во да је обол представљао надокнаду за
истражила ни
храну, односно средство којим могло да
се прибави све што је покојнику било по­ од Х века. период, од

требно, па између осталог и храна. доласка Словена па све до у IX и Х век

стављање новца у гробове по словенским заправо увек је археолошки недовољ­


но проучен, поготову када се ради о на­
некрополама јавља се у већем пред
крај Х века, односно на почетку XI века. сеобинским целинама и култним простори-

Старији налази новца, из VПI и IX века ма и На период за сада


увек претежно налази,
сразмерно су ретки. Статистичка анализа
налаза из Чешке, и
као што су на пр. скелетни из Ма-
крешана, и др.
Мађарске, а недавно начињен преглед и са
територије Југославије, показује релатив­ Посебно питаЊе налази

но уједначену слику.24 У керами'1КИХ судова некропо-

периоду скоро свуда се упоредо лама, као што су примерци са некрополе у

чај остављања хране у посудама и полага­ манастиру Брестови-


ње новца, што свакако чини природ- ку и Новом
ни прелаз од једног ка другом. се поново напомене да на свим овим не­

крополама, броје и по више десетина


Полазећи од чињенице да је стављање
и стотина истражених гробова, посуде
хране у керамичким посудама у
изузетне налазе, констато­
старија појава, карактеристична за период
ване увек само у по једном, два, највише
чија је горња граница углавном Х односно
три Оваква О'1игледно да
Х! век, сасвим је разумљиво што су овак­
представља веома далеке одјеке старих 0-
ви налази на нашим археолошки истраже­
и да у суштини не чини каракте­
ним некрополама изузетни или сасвим не­

познати. Као разлог се за то две


ристику сахрањивања у XIV и XV веку
временима, како се посуде из
претпоставке:
дату ју. искључено да
- да је на територији данашње
имале и нешто друга­
већ у Х веку утицај цркве био далеко
да су стављане као ЛИ'1на
чи него у другим словенским
а не као посуде у којима
то довело и до
је остављана жртвена храна. У прилог 0-
паганских и
претпоставци иде и '1ињеница да су
- да су све напред наведене и архео­
СВи судови, из КОНЧУЛИћа, Градаца,
лошки истраживане скелетне некрополе
стовика и Новог Пазара или малих димен­
претежно од Х века. претпо­ или изузетних облика, у сваком слу­
ставка чини се да би била сасвим прихват- не свакодневне кераМИ'1ке форме. За­
љива да се на полагања судова у нимљиво је да '1есто '1ине прилоге де'1И-
средњовековне не наилази у су-
КЕРАмиqКЕ ПОСУДЕ КАО I'РОВНИ ПРИЛОЗИ

НАПОМЕНЕ

1 Ј. Ковачевић, С.љове?{с'Ке u срnс'Ке ста- 4 Л. Дончева-Петкова, Бъ.љULрс'Ка 6итова


1т?{е у ВU1iЧU Беоzрада u Ma1iaCTUp Ви?{- сред?{овек.овие,
Музејu Београд 1949, 114--128; М. и н. д. Т. XLVIII, L; Ј.
zробље iz ranosrednjovje-
1955, »Materiza« kraj Nina, Dadora
'necropole 2, Zadar Т. HI, D. Jelovina, Staro-
hrvatskc nekropole, Sp1it 49, Т. LХVIП/4;
В. Dostal, н. д. 81, са литературом.
5 За увид
Е.
брду,
XIV, Београд 1965, 275-290;
Средњовеков?{а ?{е'Кроnо.ља у ва.
радова Народног музеја IП, Београд 141
; Д. Минић, СредњовеКОВ1iа ?{екроnо.ља
Градчу код Доњеz MUJLa1tOBv,a, институтот за национална
1970, 233-248; С. Ерце- бр. 1-2, Скопје 1960,
Средњове'КОВ1Ш кера.м.u­
III!5, сл. 22; Ј. Тодоро-
06ре1iовач Ке.љтско и

Рuб1iUl\а - Средњо-
средњове-
1.","''>',,.и, .... П,.... Археолошки

Минић, П еса-
1399, 1411,

која припрема не-


крополи у Винчи.

, С. 9 Ј. Belosevic, S!avenska keramika iz та­


средњове­ nekropo!e »Materiza« kraj
преглед 10, Zadar 1962, 241 Т. II-
Уш!1.е Поречк.с ре- Starohrvatska 1. se-
?{асељс, 1ieKponoJLa ~t у- kod 8, Za-
10, Београд Т. Въжа-
Старо zроб­ T6r6k,
Ар­
итд.

или

сл. 2.
11 I. НоН, а Budai
Varpalotab61, Badapest
1963, 345, сл.
12 За податке захвалност дугујем О. Ву­
Завода за заштиту споме­
која припрема по-
истраживања

13 Lj. Vebl:ani - sred-


njovekovna srednjovekov-
nog stak~a Bos11e Stагiпаг XVIII,
Београд 1968, 148 и Contri-
bu.tion а l' etu.de de
Bosnie gobelet de
staklo па Balkanu
183-186; Р. Пn
џ Bosni du. verre medieval еn еn
muzeja u Sara- Срењовеков'RО стаКАО 1ia БаJi'Ка'RУ
Beograd 1975, 167-175, Т. I-IV.
материјал и документацију 14 Према подацима А. Јуришиh, археолога
Е. ТоМ"ић, КУСТОСу Народ- Републичког завода за заштиту споменика
културе, Београд, на чему се захваљујем.

93
ДУШИЦА МИНИЋ

10 Непубликовани налази са истраживања 21 В. Ј овановиh, Прu.љозu ;r:P01tOJt02UjU


средњовековног Трговишта код Новог Пазара. средњове?<;ОВ1tuх uе?<;роnод,а ЈУ20с.љавије и Бу­
16 М. Љубинковиh, Не?<;роnо.лд чр?<;ве св. zapc?<;e (1), Balcanos1avica 6, Прилеп 1977, 152-
Петра ?<;од Нови Пазара, Зборник радова На­ 154.
родног музеја VI, Београд 1970, 201 и даље.
22 Р, Radomersky, н. д. 58,
17 Ibid., 202, 206,
18 Ж. Въжарова, н. д. 396 и 23 Ibid. 58, 59; Е, Kolnikova, ОЬО!l~З тrtvyc;~
19 Р. Radomersky, ОЬо! ио 1icasnostredovekych ћTobocг~ па S!ovenskn,
v Сесћасћ аnа Мorа'ие, Sbornik Slovenska Archeologia XV-l, 1967, 216-224.
sea v Praze IХ-2, Praha 1955, 58. Ј.
2'1 В. Јовановиh, н. д. 141-158,
Rukovef stovanske archeotogie, Ргаћа 1966,
20 Ј.Eisner, н. Д. 437; Z. н. д. 72; G. 2,; Према етнографским подацима, у Бу­
Die Bewohner иоn iт 10 und гарској се до скоро стављао крчаг поред по-
Budapest 1962, 55 и даље. којника Ж. Въжарова, н, д. 413, нап, 1.

POTTERY AS GRA VE GOODS IN MEDIEV AL NECROPOLISES IN SERВIA

Dusica Minic

In the recent years in Ље Сегатјс vessels in Ље graves аге the proofs


today's Serbia were researched зоте of old custom о! leaving food to Ље dead,
necropolises dated to the the тОге frequently met јп а whole
the 10th to 14th century range о! medieval necropolises јп Bulgarja,
аге mainly smaller ог Czechoslovakia and Јп this countl'Y Јп
skeleta1 Ьurјаlз of varied While the leaving о! food јп vessels
tury, ћуо centuries ог тоге Dalmatia ceased јп the 9Љ century, in тапу
number о! which this ,vould happen until
the size о! песго­ llth century and in Hun-
polis belonged and to the Ше о! the end о! Ље llth and the
settlement itself. total number о! the In Ље Pannonian
necropolises тоге ог lеЗБ amounts to jt а180 through Ље
about 50. А good питЬег о! Љет was formed \vhich js proved best Ьу the
around the cult structures, e.g. at whеге the vessels were
Ље пеСГОРОНБез јп Macvanska Mitrovica, found Јп entities with
Hajducka Vodenica, around the сојПБ of Hungarian from Ље llth
older cult Veliki century. These data obviously speak јп favoul'
Gradac, was, о! the opinion that old and deeply rooted
hо\vеvег, freely customs were not to Ье eradicated
church stгuсtше. Wi thou t anity among the Slavic population
the рlасе around which cemeteries were Јп БрНе о! forbidding imposed
formed, the ЬаБЈс сhагасtегistiс of аН these
пеСГОРОНБез make the grave goods mind the fact that putting food
ВеЭl'iпg Јп
(earrings, Јп сегатЈс vessels and Љејг placing јп graves is
beads, cowrie shells, ап older оссtlгепсе, characteristic for the period
articles о! dress (but-
whose tlррег НтН is generally Ље lOth and llth
tons, infrequent were the
оЉег kinds of gгаvе e,g, century respective]y, it is quite understandabIe
knives, sickles and that ЉеБе finds in Ље medieval necropolises in
character. It is, ЗегЫа аге ејЉег exceptional ог quite unknown.
that Јп а11 these The reason for tllat should Ье sougћt in t\VO
found ог that the finds о! сегатјс ware were supposi tiOn5:
уегу гаге. For the time there аге only - That Јп Ље territoI'y of today's Serbia
few vessels from the (the Ље infltlence о! Ље church јп the 10th сепtш'у
Vinca 9th--lО-th
was mtlch тоге stronger than јп the othe!' Sla-
near Obrenovac,
Krusevac ОГ from the necropolis at vic lands, so it lead to the faster disappearance
Varvarin), 14th--15th о! old pagan CLJstoms.
at Brestovik, КопсиНс -- That аll Ље larger and
18th (Ље around Ље геsеагсhеd nесгороlisеs јп Serbia ar'e
Sv. at antly later that Ље 10Љ century.

94
КЕРАМИЧКЕ ПОСУДЕ КАО ГРОБНИ ПРИЛОЗИ

It seems that Ље first is {'aised Ьу the finds


quite acceptable that the 01 found јп Ја tel' песгоро!isеs,
vessels јп the medieval graves was {гоm the necropolis at
untered јп the e.g. КопсиНс, Вгеstоvik and
western рю·ts of was alre- Novi Pazar. should underlined that јп аН
ady underlined тапу times that similar socio- these which have tenths and
-political and religious conditions јп the western hundreds of gгаvеs еасћ, the vessels
parts о! Bulgaria and eastern and central parts аге exceptional епсоuпtегеd only јп опе,
о! Serbla and Macedonia ,vere the cause 0/ two or, а Ље јп Љгее gгаvеs. These
similar material and spiritual сultШ'е јп this occurences obviously vегу distant
whole region, \vmch also includes similar Ьигјаl echoes of old and аге
rites. Тће second supposition is therefore тОl'е not fol' burials јп the and
acceptable. It is most probable that јп Ље tег­ 15th century and later periods, as the vessels
гitогу of Serbia попе о! the older from these have Ьееп dated. It is по!
than Ље 10th сепtuгу \vas јп Ље gгаvе they also had
a!'ched 50 {аг. This \vhole and Ља! they \vеге put јп the
rival of the Slavs until possession о! the dead, not as
сепtuгу is ЈП fact агсhаеоlоgiсаllу \vhich food was offered ир. In соп­
studied, especially \vhen habltation sites tribution to this supposition speaks the fact that
сиН grounds and sћ'uсtш'еs аге concet-ned. For аН these vessels аге either of smaller size or
the time being to this still predomin- form, Ьу аН means not of the forms
antly point occasional as is the case with for everyday use. It should Ье also
the skeletal graves from Varvarin, that they ю'е frequently the inven-
Obrenovac and Vinca. tory о! childrens gгаvеs.

You might also like