Vesna Ferkovic, Zarema Obradovié ‘Dr.s%, Sead Ahmetaaié, vanredni profesor Dt'se. Fatima Jusupovic, vanredni profesor Loktor: Or. sci Marijana Nikolié, docent eee EPIDEMIOLOGIJA SA STATISTIKOM IC Stamparja Mostar Tira: Nacionaina ‘uni Bosne i Hercegavine, 516-036.22:3110075.8) FERKOVIC, Vesna Bibliografija; st. 1271-282}, - Realstar ISBN 878. 1, Obrado\ cosiss. 158-609-68-8 Zarema 20267270 Sva prava su zadréana. Nii jeden dio ove publikacije ne reprodukovan u bilo kom obliku bez predhodne pismene sagiasnst (Odiukom Senata Univerziteta u Tu odabrena je upotreba ui 2013. godina te nastevrin pt Zcravstvenog studija Medicis fakulta, Univerateta us Tuzieouomny 27 ‘eWuInIZu 0 @boin ‘eyaespz nluen jeuoisojoud 9} eueUydiosipgin nlueratunzes n ysourel fous 1 eu “elipms Bouenisespz | eianye; BoxsuDIPEWY enejseu oASWOIdIpISod + oyswojdipop eunuspnys ualuatweu of 260) ¢ “Epes Boysieuas npesz! ez onsindn | nyysies nysuloipeus “eftoxeyu! ouleudsoyesiuy ysej0q_ yuzexezou ‘ewiRo|sn WIUPELUEA nm nfiBojowepide | yuzerez nfiGojowepide nujefoads “oydequoy | eynsuepiesey sysojoqepide ‘ysejoq | eijnepz ejueUIUUE|ep “elnznayUs yueazpN enjsnelpz Bounel yseqo n aynujs 1 ayneu adiouud oxgi Is -oygojouepide suoWelses ypnu woyysHeIs es eliGolowepida ™OAODGaed 4 aulpo6 boz ‘unt ‘een 4osojoud Jupaiuen ‘ginodnsnp ewe y'9s-ig Squedzpn 14s es eliBojowepida” sidoy 19) 0ey “euafuizi 20q enuud ep yng on en)snespz Bounel yseigo 2! ele: 21 NABISEU _MySWOKPISOd | nysWO|diPOP ez sidoyns ued iseyoud epnpng 1 wager jeuiaiqod eysojoWepids eulegeuz ef eualinerspaid leneysoupal EN, eu Al ASeIg0 YrYsJeWe, oyu | uuugneu “yuewesnes nfuaxs qisouUdop ouelegeuz 29 yluaqzpn Fea ‘usejqo eualinojseu euauoys! 21 epnuBysop eugneu euauoiaes A Apian wouljerep eu uenousez "ideouoy \uesgeZ! oYse{n zn ‘exo\NE O}afp Cwonz! efimelspeid .woynsie;s es efGojowepid3" sidoymy oulpoB “L102 tun! Josojoid jupeitien ‘siBejoulyy peeg:osiig joeNgnd aey a6yu4 Jeu44 OUZIDe1d enelunds! | eynns | eyneu eudioud wIUaWOsAeS ewerd uoluiges ‘eoy}eA4 \yDjOSIn pes UeQHUEINe ef oJeIq “eTeWPEC lepeneu 71 eneiseu Nalieny Isoudop oulegeuz yuEqzPN [eA 1 n Bjoyzienun e164 Soysuioipen, eiswpe1d yureiseu ywouioys! nlezpes "BEN wsojalI9 nO} “euoyne enjsmys! Boyso6eped 1 Bougne1d. ‘SOLE AnoUso eu uesideU of ,woYNsHEIS eSSADRZAJ 1, UVOD 1 14. HISTORISSKI RAZVOJEPIDEMIOLOGNE 14 2. ZDRAVI 2.1. 2DRAVLIE ET BOLEST pI 2.2, KONCEPT LJUDSKOG PONASAN } | UA BOLEST! 2.3.1, Akutna i hronigna bolest 23.2. Zarazna i nezarazna bol 2.3.3, Tedina bolesti a 2.3.4, Nabinijavjania bol 2.4. EPIDEMIJA I GRUPISANJE 2.4.1, Tipovi epidemijo 2.4.2:levori podataka za epidemije 3. ZASTITA ZDRAVLJA | EI 3. ZASTTTA OES ORAN PREVENCIJA BOLESTI 3.2. UNAPREBENJE ZDRAVLIA 33. PREVENCWIA BOLEST! 4, EPIDEMIOLOSKI POJMO! 41 osNowN EPIDEMOLOSK| Poo -ONCEPT 4.2, EPIDEMIOLOSKI KONCEP 4.2.1, Koncept terenske epidemioloaiie 4.2.2, Koncepti primjenj 4.23. Koncept Kliniéke epidomiiog 4.3. VRSTE EPIDEMIOLOSKOG ISPITIVANJA 4.3.1. Deskrptivna epidemiologija 4.3.2, Analitiéka epidemiologija 4.3.3. Eksperimentaina epidemiolog 4.3.4. Osnosi epidemiolosain isteazivania 4.4, FAZE EPIDEMIOLOSKOG ISPITIVANJA 5. FAKTORI ZDRA\ 5.1. ETIOLOGIA BOLESTI er) 1.4, Bolo8kifakton - agensi 4.4. Nuritivn faktori 1.8, Psihosocijalni faktori 1 5.2. EPIDEMIOLOSKE KARAKTERISTIKE DOMACINA OSOBE U RIZIKU 5.2.1. Reakcija domacina na infekeju 6.2.2. Mehanizmi odbrane domacina 5.3. EPIDEMIOLOSKE KARAKTERISTIKE SREDINE 6. NASTANAK I SIRENJE ZARAZNIH BOLESTI 6.1, IZVOR INFEKCIJE 6.2, PUTEVI SIRENJA INFEKCIE 6.3. ULAZNA VRATA INFEKCNE 6.4. KOLICINA I VIRULENCIJA AGENSA 6.5, OSJETLJIVOST | DISPOZICA DOMACINA “7, LANAC TRANSMISIJE 8. EPIDEMIOLOSKE KARAKTERISTIKE PRENOSENJA. ZARAZNIH BOLESTI 8.1, DIREKTNI KONTAKT 8.2. INDIREKTNI PUT 8.2.1, Prenosenje infek 8.2.2, Prenoseni 82.3, Prenosenje infek: 8.2.4, Pronosenje infek je preko hrane (food borne diseases) je preko vazduha je preko predmeta 9.2.5. Prenosenje infekcije preko zemlje 8.2.6. Prenosenje infekcije preko vektora 8.2.7. Prenogenje infekaje preko Zivotinja 9. PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI 9.1, PRIMARNA PREVENCWJA - PROFILAKSA, 91.1.1. Obavezna vakcinaci 9.1.2. Mere zastito na ulasku u zomlju 9.2. SEKUNDARNA PREVENCIJA 9.2.1. Podjela protivepidemijskih mjera 9.3. KOHOVI | EVANSOVI POSTULATI 10. PREVENCIJA NEZARAZNIH BOLESTI 10.1. PRIMARNA PREVENCIIA 10.1.1, Op8te mere primame prevencija 10.1.2. Specifiéne mjere primame prevencije 10.2, SEKUNDARNA PREVENCWA, 10.3. TERCIJARNA PREVENCIA 11, EPIDEMIOLOSKE KARAKTERISTIKE ZARAZNIH BOLEST! 11.1. BOLESTI KOJE SE PRENOSE VAZDUHOM 11.1.1. Influenza (gripa) a7 47 48 31 52 52 55 55 56 58 56 57 57 57 58 59 59 60 63 68 65 6 68 69 69 70 rc 72 74 a1 83 33 3 83 85 85 86 86 87“ee WZ 30013 SYQUSILVLS | MSONOWAMIda ¢ “PL LS3108 HINZWeVZaN 222 WINOINOMH SPONSARUd WPIOBLVELS YNIVEOIO ‘TPL efuewioyseu | we2yoUOHy OL PL 9 szz nse}09 @UeIso%-oUDISIW “S'L'PL pez ‘S98188U ~ RUBPIONY “PPL eze ; sSnyjous Sojoqeid *€" "pL liz l= WOU} = YEH Zh PL Loz . S9|0q OUIEINYSEAOIPIEY| “LLL Loz L.S3'108 SNZVUVZSIN INOINOWH SPINFYOYNZPWN FPL Pa 1S3108 HINZVUWZaN HINDINOYH SMLLSINSLAVYV JXSOTOINAIAa “PL rae YIN WINGAYNVA = azZNIs SNSALSAVHGZ ave -veL £02 Ava PgotO!g 91 WNIACTSN 10 WINGRRINWA N nrwrWve 3S 370% ILS3TOS SNZVUVZ ‘SEL VENVLS HINGSUNVA SHLUSIIBLNVSYH PEL 00% 002" noyes ~ BBojzes yiyoHI0" - oUEAIgnIp Boqz ajouSeIe “C'e| 661 agaisou oufepesqoes | oxsiepmed"€'Z'E 6 joeulwiewuoy oysHoelpes | oysiwoH Zz EL 661 uezod talzoidsya 1'2'¢ 661 BAOMISVLYH SNSOTONH3L Ze rae ‘SjON1SeIey SSLONEL' TEL 6st ajonsejey oysyes60do1 2 1e1 861 ajonseiey exSo1010919N FL EL 861 BJOULSVLYM SNAWINSISTS BNGOMId “PEL ENVIS 861 HINGAYNVA SMLLSRIaLIVYVy 3ySOTOINSGIdS “CL \YINVPIO¥NI WINTVL Id SOHVULNI OWN OZOWN '8'Zh WAWAONVISN WINBALSAVEGZ N ID0LL3PSOd “J°Zh sual eunqusnasd 812150 ‘y'9°ZL yojunus} efuezipog “e921 ewezueBioosu ofisuisuey aluenegalids 2°9Z1 9lu 1001 eJeOnIAZAI S[UEALYIO “}'9'Z \WPIOYINI HINTVLIdSOHWALNI VPIONSABYd “9°22 efjoajuy yujeydsoyenuy eiagouasd maynd YeISO e°S'ZL woyerz efioyoju! yluleydsoyenul slusgoussd ZS Zb syoyu ylujeydsoyestut efuagouedd ynd jup¥EIUOY“|°S'Zb \VPIOWALNI HINTVLldSOHVAJLNI SON3Yd 'S'ZL upewey eyZb eupais Z'rzh za, bab 6zL 6zb 8b gdb eb on 891 994 LoL zsb Ph 2rh erl ort sel oeb szi szb bee gi BLE Zu StL el oun 801 204 OL eoL 00) 86 “6 ¥6 £6 16 06 TYOWNZI LSONSMNYLSOMaSve “eb aMoOMasNt (ANTVriNOMOsSON) SNTVLIdSOHWMINI “ot (246 2) snueyor -2y-y-h (asajoq. e\slebeded) (oe) texowey fun) souroi® supeiouny sucag ee (sisouryou) sisojau; tb 180}0q eno-yonn — apsoudoordoy fe hf seomva (eo1uzouB eysu2ay) 18 eysyew suemnpun suga) seoreng IAM OMAN 3SON3Yd 3S 3roy ILS3109 e4LL (one 3 poeee NYGAL ZZLp oa (eyuens9 ‘ej BIOBgNy "Sh EE 220 WO -ezoyeysd ~ eonnz euzeiez—e (eo1neysni I“HRONIONE NezaRAZNE BOLE 44:4, BUDUGNOST MODELA ZASTITE OD HR .NEZARAZNIH BOLESTI coil = 15. MEDICINSKA STATISTIKA 464, OSNOVNI STATISTICK! POJMOVI 16.2. DEMOGRAFSKI POKAZATELII 15.3. ZDRAVSTVENO INFORMACION! Sistem 18.3.1. Dokumentacja 15.3.2. Aktivnosti zdravstveno informacionog sistema 183.3, Kasifkaoja zravstveno informacion sitoma TANDARDIZACIJA U MEDICINSKOJ INF 15.4.1. Medunarodne klasifikaci 28 15.5. RELATIVNI BROJEVI 156. VITALNA STATISTIKA 15.6.1-Rodenje i nataltet 156.2 Feri 18.6. Mortattetna statistka i stope umiranja 15.7. KRETANJE STANOVNISTVA 18.8. MORBIDITETNA STATISTIKA 15.8.1. Incidenca 15.8.2. Prevalenca 15.9. STATISTICKI PRIKAZ | OBRADA 15.9.1. Statisti¢ki prikaz 15.9.2, Statisticko mjerenje 15.9.3, Satisticko kretanjo pojava 15.10. STATISTICKO TESTIRANJE 16. SEMINARSKI RAD £D SEMINARSKOG RADA 17. LITERATURA, 16.1.2 230 231 231 233, 235 235 237 238 240 241 242, 245 245 247 248 253 254 255 256 257 257 258 259 285 art 4. UVOD Epidemiologija se Sesto smatra kljuénom nauénom vezom u praksi javnog zdravstva i mnogih drugih nauka. Kovanica naziva epidemiologija vodi porijoklo od korijona grékih rjeti epi (na), demos. (narod) | logos (nauka), Sto znaci nauka 0 pojavama u narodu. U vrijeme nastanka epidemiologije viadale su veoma opasne i éesto smrtonosne bolesti kao Sto su bile kuga, kolera, velike bogi tuberkuloza, malarija i druge. Napredak medicine i javnog zdravstva, te porast prosjecno oéekivanog trajanje Zivota u razvienim ¢ zemijama u razvoju, su u koreiacii sa epidemijskim porastorn froniénin_nezaraznih bolesti (kardiovaskulame bolesti, karcinom, Secema bolest i druge) od XX". Navedeni trendovi ukjucuju poboljganje sanitacije, ishrane, te otkriée antibiotika koji su doveli do tukupnog smanjenja perinatalne smrtnosti i djetinjstvu, a pad uuéestalosti oboljavanja od zaraznih bolesti je rezultal nadzora. Ovaj pomak je oznaden kao “epidemioloska tranzicija Glavnu ulogu epidemioiogije cine ,organizovani napori zajednice u revenciji bolesti i promociji zdravlja" (Committee for Study of the Future of Public Health, 1988). Praktiéno prinvatliva defnicja istrazivanje distribucje determinanti zdravlja Istrazivanja uw primjona je u funkeij 4. otkrivanja uzroka, nosioca bolesti i ekoloskih faktora koji djeluju ra zdravije ljudi, u ciju obezbjedenja nautne baze za prevenci bolesti i povreda, kao i promociiu zdravlja: 2. obja&njenja epidemiskin pojava i procesa nastanka, zarazr masovnin nezaraznin bole: 3. procjene znaéaja uzroka bolesti, onesposobljenja i smrti a u ciju spostavijania priorteta za ispitivanye i djelovanje: 4, Identifikacije onih dijelova populacije koji imaju najveée rizik za oboljevanje, kako bi na najbolji naéin usmierili djelovanje, 5, otkrivanja sustine epidemijskog procesa ili pojave 6 ne efikasnosti strategiia zdravetvene zastite u zdravi ‘Svaka od navedenih funkcija ima direktnu primjenu u poboliSanju zdravija_cjelokupnog stanovnistva, Medunarodno epidemiolo&ko ludruzenje definise epidemiologju kao nauku koja prougava "1eh zig nleneonBowo af AUopeWLOWU! @AON “AAISTUP WousepoUL 1 aujoyo NueUIWETUOY | jjs0U9z0;Z! WOXNHISASIA es ULEZENEd ey!ZU luansneipz nusload ez euigeu aluesionsos aysojopoyau! slngnipyn y1 ySyeid fousnisnelpzounel n ali6ojowapide nuefuud NBow efoy eporew! ouforg nfueBejadses eu ns ewizoy efuenzenisi yugneu elusgewn | epojeus yludnisop aluensfuinzes ez olloeynpe owesBold yenshyez 29 esyeid auanjsnespz ounef aluegar ipnii nfuegeuod n ‘epeunud eleoiin aluegef zn eualwosd yy joeindod IS} eMNSHEISOIG ati ‘onjSseluezul OWEWUES ‘el|AeIpZ efsoUI01d ‘li6o|o1Nos ‘eliBojowepide ‘epe: euloipsw! ‘eujsipow eujelioos) euidiosip eugneu euenjsreupzounel eBouyy sreBalgzi nGow oye) 95 9} ‘iSejoq | niinespz n euoyo a6o;n g|go Nn alueben OYNSEGA ssuOUB! o}seQ dmyud feng “(eluagnd ido1$ [oyosia ey Epon efoy oynyod du) elouseUr eluagniiyn oq ‘(e9nid eye! yeueIseU eZ WOY!ZH WuH)OSIA es esnd sdU) aingnipin ey2u aioe) ©2 ud njsojolWwapide |uenzoxe | “olUdefez n nienegels ouenyapeau wioiqoud luanjsnespz ounel 03559 8s 1I2 ‘jSaIOq enoyso.) elualueWS 2}0q afiBojoye aluenafwnzes ez offoewuoju) ounq ejanzoud joMapide euiepoM ueDHUy “eWelqoid eyneu of ep ninpunjod of uluensaespz fuenegnoid af ol jan euavenyud aisdo “eliBojowepide luyep eujasep ajeuzod ns suIpob ~Jz61 pO “eNsAepZ Soune! Lnpynsjs n euydiosip agi Oezenod auIpob “gaBL af oMSAEIpZ ‘ourel ez ysoupnpnq sfuenegnosd ez J0GPO :,eljnespz nfioowosd 1 Ns9j0q nfiouenesd eu af eliGojowepide nBoj nugnify aye, “enjsneypz Bounel Nl WORCUSO WougneU wOUgHIY ENEWS O1Se9 8s el|BojoIWIOpId s9j0q ! elivespz e1op¥e) | WASO}OYe soUEZARCd euWeleZN 90 ep NyIZUIN effaeindod ‘ofoyeyur euquayel | sujusreceul ong renonsiBes nsiu fo ExlUusejOq WONuP elUERLNA oulpafod paiod esareiut Goysojonuepido 1 ‘oeupalod “eta ol jawipaid ef Yop ‘yusajog 2 9 s oqo eoipalisod aluenegaidg -¢ JoU!evOW) elUEsIWIN ofuelueWs | aluenegeidg -z ‘{ereypiq.ow) nsej0q alueliqzns | aluenegexdg -| ns afibojonuapida iaatig + ef\Bojoye yseiqo n eynIjOd YuersneczoUnef forzey “2 “elvenzenst yrysuas) Yweurdosipyinu afuesoziueBIO. “9 ns9j0q unoseu elueliqans 1 ofisuarsid evolu YUseyye eluebelparg -¢ Unis|wepidenjoid | yunquanaid ysouepnesdo efuennids| > asajoq ezouBo1d 1 e¥0) Boupouwd sfuenzensi “fh “evel usneid elueueyd NUIAS N “iIseI0q 0 eyeIePod oluesIZIEUe | alueRipais ‘aluelidmUd -¢ palez | hnyngez nuentsneipz ez efegeuz Gonoyilu | PWOIGO!d YyUOASAEIpZ afuesiuyap Indod mn nsajoq. al z ip @xs0o1WepIde augeUdy aluEliAEisog pz alueys eu naan oy e.oP4e} alUENIp in ifloeindod n (ysajoq) onefod ayau efegeuz aluenipiayn, ins afiBojo!wapide foepez jujeqoi sad efineupz alueliaeysodsn | ewsez ‘eluepaiteun lunouso af ejayuoy e i.eforg |UBSILYaR OUZISexd HODjEsEY w}uapalpo es Ipn{j adruB ns efioended ‘euapaipo ‘engez euansneypz sluaiguoy | afuspelqzego | alls ‘eunquonaid eu 9[ueroseal ‘alueseuod ‘juis exorzn "Is9j0q ningnfin, oy efuegeuod elo eqoso suigoso nzjeue ez euezer of Bjalpodses ‘eluauinedsye | elue) ‘afueanser ‘aluesewsod ‘Jozpeu eleAyngo (goud yuansneipz joxuoy n eluennidsi yino ejeynze1 nuafwd 1 sfoeIndod [ouspespo A efmespz ez yluezan efepebop 1 efues quewuuorap njefpodses14 fpristup podacima. Dok je sa jedne strane veliki doprinos Epidemiologije u otkrivaniu novih Saznanja za zdravije stanovni8iva, Sa.diuge strane se malo th saznanja praktiéno iskoristi u praksi Epidemiologija je vazna jamodu teotje i prakse. leko epidemiotegija znatajno doptinos ‘otkrivanju novih znanja_u javnom zdravstvu, ond zaostaje u provodenju znanja i prakse u javnom zdravju 1.1, HISTORIJSKI RAZVOJ EPIDEMIOLOGNE 4, Hipokrat (460. ~ 377. godne prner.) je najveti medicine. Prvi je trazio uzroke b narocito u vazduhu i vodi, ane u adj Poito se tada nije znalo 0 uzrotnicima boles! predpostavio znataj vazduha, vode, | uticaja raznih étetnih materia, kojima je dao naziv ‘mijazma". Pod ovim pojmom se tada podrazumjevag proces prenogenja mijazme sa Covjeka na Zovjeka i svi moguéi uzroci nastanka pojave zaraznih bolesti od znatala za zajadnicll u to vejeme. Od sedam napisanih kajiga najvaanije su za epidemiotogiju: “O epidemijama’ i “O vazduhu, *. Hipokratovo vrieme bi eke pojav koja se odvijala u narodu problem zajednice; jet se 0 njo} govortio uv nay gine, lepru, Kugu, lismanijazu, dlzandeu | tte. Pr jo ‘definisao ef se bavi prouéavanjem masovnih b oj sen eas er rasowih Boles Kole su vasne 2a Komelije Ceizus (30. godine prner) je osnivaé rimske ‘aGine prenogenja tetanusa, bjest scabiesa i moguénost kontagioznosti roki doktor Hipokrat je je je ime latinizirano u nogim spisima kao proce fepre Pri Je postevio misjenje o-dvom uzr veles Galen Je ek doktor XVI k Y | doktor Ie. nakon % stojeca prinvatio Hipokraiovo uéanle 0 epidem iderileall 0 exyepod ouzen) poued iupoujesd eu nsoupo n 1pen ef oUjeUZ - yNafjoqo fog :CNEH) v eouengul ‘Says udu 'eflwepide ns efualiogo Boyjely Goysu po e[uenatiiogo enafegnys uuezenod cugosnpew oyyoyeu owes - efuafioqo msi + ySOUpO 9ZOU es JSOUEAIYQO0N “eUIPEWOP | EyUOIZN npewz| esoupo elepawelod eoipalisod af oig ‘nlgripod woys! ‘sulpo6 oupoujaid eu nsoupe n ex1usajoq efosq Gouenrfaz00u naelod enefunzespod afjwopide nyigo n nseioq efuefiaer (a 4 Piswapue ‘ougipesods onoytusajoq yeJenoBpo eioW eUNuE;Uy 8} wonzeu pod eyIGO YUsoUOBWS | Ypise1 OBA Op © eoUIpelod esyeud | Aes oz fq 'ezojaonsq ‘ezeliuews‘snueyoy) npgouz0(Beu04 25 18810 Poy nieinel 98 ougigo "e “enIusS|oq ysouezonod eugosnpow eieuzod 9 enelod fategiqon ndod [ouepeipo n nsojoq sou j0q ouzeiezou eZ arslegnis augeuipelod efjaeispasd nsojog eaelod eupiperods (y Ns jSeI0g eluEl|re! wipeN “eluoBa}ey ylUEPEAEU OMYOyOU neaiivefod nBow 2s ysa0q oN, pued y) rislwapide fod azow sfioeindod n as jsoI0g 1483708 VPNVEIAVE INIQVN “eZ nzouBelip nj pod oje\siAs as eB 1q ep aluels Oy ousoupo “ysejoq WW 8S BIS :0) 1 HEMUYOP onld AfgRupEd WoUIpalod 0109 suepeLpo ySoUsTUessoidse eluennids! cupoydoou of o1e7 ofod ysouatuestsoidse, o nys nualinsys ja) BAS oUDIDFeId NS NS]Oq OYSOL + worigo UwIZe)_€S LO1USeIoq oUIes nfegesG0 oUDIGO uRgeZ fouaNsAeIPZ {85 sof yeuzod aliu exlusejog YiAye) fo1q JWeNS “{ueno.\siBos0U uzodeu nue\so | juezedezou ezejosd 1509 JOGO Weg + euntipes Inel ezoui es jsejog lusaqog wNiZal ‘fez (ores pigo10ye 9} “eljneupz aNgez (ueuz) uorye} julepop yelorsed nieiow “ejoqo ep eulpewop efioizodsipaid neforsod ow « "ey.2u miopye) jsouazo|z| yelojsod e1ow tnsajoq (effoxoyut efuagouesd ineynd) vo}4ey 1uiepop Hefojsod nleiow + ‘81090 EP Eurewiop elio!zodsipaud neloysod BIOW + ‘weziueBioon4u nefo\S0d E10 seloq ylUzerez !fiBojo}wapide n nSoUgO:2N jePoW!D) Enzootija je naziv za endemsku pojavu neke zoonoze (bolest éij ie izvor zarazona Zivotinja) na ispitivanom podrudiu. E) Epizootija je epidemijska pojava neko zoonoze, a epidemija zconaza na vige kontinenata naziva se panzootijom, F) Pandemija je pojava vremenu, na dvije ili vise zemalia pandemije su javna prijetnja, veliki broj obol 2dravstveni sistem j ukupnu organizaci za_takvo javijonje bolesti 1918.godine, HIVIAIDS j raz Sirenje neke boles U relativno kratkom \enata. Posljedice , Veliki uticaj na drustva. Najboli primjor je gripa (Spanska groznica’ ka gripa 1987.godine), a u najnovije vrijeme vrste gripa (ptigija, svinjska) 2.4. EPIDEMIJA | GRUPISANJE + Epidemija je pojava poremetaja zdravlja (izazvana zaraznom, nezaraznom ili nepoznatom etiologijom) izlozene popula neoéekivanim brojem obo! povezanih slugajeva obol upucuje na epidemiju. Povezano istovremeno izlaganje istom uzroer porastom broja obo! znati u bolesti, sa mogucim brzim, (tzv. izrazeni epidemijski potencial). + Grupisanje je uéestalja pojava rijetkih poremetaja zdravlja, koji ‘su medusobno povezani u vremenu fli prostoru, bez dokaza 0 istom uzroéniku, istike. bolest, etioloski agens, vremanski period, laboratoriiska gotvrda uzrotnika, urz0éno posijediéna veza i dr. (apr. dva sluéaja oboljelin sa laboratorjski ‘okazani éitim uzrognikom su dva sporaditna sluéaja a ne ja). Grupisanje moze prerasti u epidemiju ako bro) obo} Postane uéestallje na odredenom prostoru Razliku izmedu epidemije i grupisanja odreduju_karal epidemioloske situaci nivo _ izlozenosti Za razumjevanje epidemiolngke situacile neophodno je poznavanie elemenata modela uzroénosti zaraznin i nezaraznih bolesti Epidemija znati takvu pojavu bolesti na odreddenom podrugju, u ojo} obo vedi bro judi nego Sto se prema raspolozivim podacima ofekuje. Utvidivanje podstka epidemije nije lako ocjeniti. Epidemije se medusobno razlikuju po svojm pogetku, trjanju i zavréetku A) Poéetak epidemije moze biti nagao (sa vetimn brojem ili Gak svim oboljelim u dan dva, kakav je kod eksplozivne epidemije nastale zagadenjem hrane ili vode), ili polagan, razvuéen, kakav se moze vidjeti kod kontaktnog Sirenja bolesti sa osobe na osobu; B) Trajanje enidemije moze biti kratko kao kod oksplozivne epider dugo (sedmicama, mjesecima, godinama) i C) Zavrsetak - kraj epidemije moze biti iznenadan kao kod ceksplozivnog javijanja, ili polagan, spor, kakav je kod kontaktnih epidemija, Postoje | kombinacije od kojih je najéesé2 ona sa eksplozivnim potetkom te raknadnim produzenim tokom u kojem se bolest sii sa ‘osobe na osobu, sto se moze vidjeti u hidriéno} epidemiji kod koje je nastao tzv. “rep epidemi informacija o epidemiji je kriticko analiziranjé, Evaluacija ivanje © epidemijskim karakteristikama nove sagledavbaje i zat pojave. i pseudoepidemije sto se degava se kod ih) &to nije u Mogu_se_priia ambicioznog nadzora (prijavjivanje wadeg broja ob vezi sa stvamim brojem obo} Epidemija pseudoinfekcije — je vjostatki ,prozvana" epider nastala zbog lazno pozitivnih rezultata epidemioloskog istrazivanja dijagnostikovanja, 23‘o¥aju yupoypard Wo] eNRSUEHYEIEY efuEALY7O nfjo Nn eUIAC}Se} WH4so}Or08 iaeqo 86 fo} JOZPEU WpHDSds Bf sOZPEU I¥SOJOJ0g + ‘ouAnpadsya | Hsu apes afox |se/4 | EO!UIO ndasa} eu weysis luozauun lg 4ozpeU P4gojoruioprde 1ueDelod (9 1 Uapinjod ‘uejenolaln 08% eleonis eltoeyySEY } WEBIOG POS) {BUYER Step UNTER “eyASL p ewoiduurs ‘efuapou winyep ‘ul 1080 peu JozpeU ( sozpeu WAM (a ‘alideso) lunjep ‘elualjogo efioeyo] eysjeiBode) eyjepad auomenyquapt cenafunzespod et ueseyyg ‘nuaia) eu axelod sozpeu JUDa.Ip pit afoezyeyidsor foepod “enougisn ypiguopiyod-ousuejnque ‘oepod :(°Py! eSOUOD}p} 190) seysIBas "ys8!0q auzeseZau | auzeseZ enekid “(yuUIN ebi{ux) eagnis oupneu jad e2 eyeIepOd j0A2| Nusa) eu euulUD euarsndaid nyineid N of ll 2 "Bus9} es epod nleya9 os nuapide ydaouoy n efisiw of jprMIsu jponoids Aozpeu wWaIsed (v elueazenst afuaporoids | efueued ‘epoys! 1 ewelBoid ‘efjousnietuy aluaselu ‘oiéajens ou xe ez eoeAed ofuEsiuyOp ez enausa euezlaig ‘ifoeindod (c:7p n elues Bouansneipz eusloord euge} ‘eyniiod 1 euoyez “ewesSoud yluan|sAespzourel euefooud € ‘ejoquoud afuelineysod 22 ajsu0y 9s 9foy elioewoU! oey yu EIOME) | NSeIOg esIdO —Zpreporutiti odredeni test ili ljegenie kada bolesnik vjerovatno pravi otpor na tretman, Yjerovatnée u dijagnostici su prateée u sluéaju visokog rizika, Doktori potvrduju kod bolesnika infarkt miokarda, iako oni vjeruju da je Vjerovatnoéa za nastanak mozdanog udara nigka jer je on neotkriven, Cesto se doktor pitaju, treba Ii raditi lmbalnu punkelju? Pa ako ne urade zbog mogucih posijedica lumbalne punkelja, ne uspije se identi luéaj meningitisa. Konaéno, potrebni su faktori alternativa. Kada je bol u grudima netipitan za anginu pectorid i nema alternativno objasnjenje, doktor pristupa ljeéenju bola kao kod angine pektoris. Doktori tako donose svaku odluku razmatranjem vyjerovatnoée, rizika i alternative, Ali deSava se proces koji je vige ili manje nepaaijiv ine moze se optimaino regulisati, Buduci da doktor onosi odluke na osnovu ocjene vjerovatnoée, rizika | alternativa, ti se syjesno nadziru | porede sa istim u populaciji. Tada ne a, pa se koriste i stepen uskladenosti izmedu polave u_ pop pojedinca i obiljezja stanovnistva Ne postoji individuaini rizik za pojedinca da se dogadaj dogodi sa 100% rizika ili ne dogod sa 0% rizika. Medutim postoji poredenje Pacijenta sa grupom u kojoj je stopa dogadaja viga ili niZa, Na Taspolaganju su alternative 2a pojedinog bolesnika u moguénost primjene intervencije pod sliénim okoinostima kao i kod ostalin bolesnika kod kojih je bio razlist stepen uspjeha, 4.3, VRSTE EPIDEMIOLOSKOG ISPITIVANJA Prema vrstama epidemi na: deskriptivny, analitiéku skin istrazivanja epidemiologiia se dij! Deskriptivne i analiti¢ke studije su dvje glavne wste istraziv dizaina koji se jt za: opisivanje raspod incidencije i prevalencije bolesti, ispitivanja izloZenost! bi ategije prevencije bolesti. Deskripti se bavi pitanjima opisivanja bolesti, dok NeSto dogodio" t) zasto se kod nekin razvila bolest a kod drugih ne Obje se koriste za opisivanje podateka vane za zdravstvene ishode, kao sto su oboljenja, prevalenciia i smrtnost prema tri variable: osobe, mjesta i vremena. Varjabla osoba opisuje jude kod Se razvijaju bolesti sa karakteristikama kao Sto su dob, spol, za na epidemiologija rasa, braéne stanje, krvna grupa, imunoloski status, zanimanje, socioekonomski status, itd. i gdje i kada su bill izloZeni uzrogniku zarazne ili nezarazne Solesti. Varijabla mjesto moze sadr2avat bi koju ill sve tri lokacije: u Kojem je pojedinac bio kada se bolest nastala, gdje pojedinac bio U kontaktu sa izvorom infekolje i gdje je bio izvor infekcije (nosioc uzroénika bolesti). Varijabla vrijeme moze se odnositi na trajanje, dob, kalendar vremena, rodenja kohorte, ili trend (sekulami trend, tend u periodu, kao i sezonski trend). Sva pitanja Ge dati odgovore na ono Sta se dogoullo. 4.3.1. DESKRIPTIVNA EPIDEMIOLOGIJA bolest pojaviuje (Selo, grad, opéin ja) i kad se javi (zimi, kroz cijelu godinu, svakih nekoliko godina). Deskriptivni podaci se koriste kao osnova za planiranje zdravstvene zastite, a mogu biti osnova za_ post hipoteze (predpostavke) 0. povezanosti odredene bolesti sa nekim faktorima u njenom nastajanju. a) Ko obolijeva? ] Na pitanje: ko obsliieva, odgovor je osoba odredene starosne dobi Sto utiée ina vistu i Kliniéku sliku pojedinih bolesti. Akutne zarazne bolesti udestalije su u mladoj dobi (‘djecije” bolesti), a .hroniéne nezarazne bolesti su uéesialije u starijoj dobi, To je rezultat nejednake dispozicije (osjelljivost), odnosno _ekspozicije lozenosti) domatina v raziiitoj starosnoj dobi. Osobine domacina: Jimunitet Bitno utiéu na nastanak | razvo) bolest iva_ prema odredenim Na rodenju vedina novorodenih zaraznim bolestitra jer su zastiGeni imunitetom koji su dobill od majke (zato Sto npr: novarodenée nije izlozeno zaraznim boles! jer dolazi u dodir samo sa malim brojem osoba: rodi baka, djed, U ranoj djetijoj dobi najtesée bolesti su morbi Sarlah i veliki kaSalj, a U pred8kolsko) dobi zaus variéeie, ubeola i Zarazna Zutica tipa A. Dvadesete godine Zivota su period u kojem je ljudski organizam najzdravji, imun je na brojne zarazne bolesti, a jos Je nedovalino izlozen pojedinim uzroénicima hroniGnin nezarazr bolesti, Getrdesete godine starosti praéene su pojaviivaniem 35