Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković

Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2

vežbe br. 1 (2 časa)

t.rs
GRANIČNO STANJE UPOTREBLJIVOSTI

Konstrukcija mora biti proračunata tako da ispuni uslove:

- nosivosti,
- upotrebljivosti,
- trajnosti.
Granična stanja upotrebljivosti odnose se na:

o
- funkcionisanje konstrukcije, ili konstrukcijskih elemenata, pri normalnoj eksploataciji;
- komfor ljudi;
- izgled građevinskog objekta (veliki ugib i pojava širokih prslina).

sp
Mora se napraviti razlika između povratnih i nepovratnih graničnih stanja upotrebljivosti:
- povratna granična stanja su ona koja neće biti dostignuta kada se opterećenje koje ih
izaziva ukloni (prsline kod prednapregnutog elementa, privremeni ugibi (deflekcije),
prekomerne vibracije).

og
- nepovratna granična stanja su ona koja ostaju trajno prekoračena kada se opterećenje koje
ih izaziva ukloni (stalna lokalna oštećenja ili stalne neočekivane deformacije).

Kriterijumi na kojima se bazira proračunski dokaz graničnih stanja upotrebljivosti odnose se na:
a) deformacije, koje utiču na:
.bl
- izgled,
- komfor korisnika, ili
- funkcionisanje konstrukcije
ili deformacije koje izazivaju oštećenja završnih obrada ili nekonstrukcijskih elemenata;
b) vibracije, koje
- izazivaju nekomfornost ljudi, ili
-ns

- ograničavaju funkcionalnu efektivnost konstrukcije;

c) oštećenje koje nepovoljno utiče na
- izgled,
- trajnost, ili
- funkcionisanje konstrukcije.

Proračunski dokazi
-bk

Mora se proračunski dokazati:

Ed ≤ Cd
gde je:
Cd - granična proračunska vrednost relevantnog kriterijuma upotrebljivosti,
Ed - proračunska vrednost uticaja propisana kriterijumom upotrebljivosti (ograničenje
napona, širina prslina, ugiba, vibracija...)
Ed  E Gk , j ; P; Qk ,1 ;  0,i Qk ,i  j  1, i  1
tbk

Za svaki merodavan (kritičan) slučaj opterećenja, proračunske vrednosti uticaja od dejstava Ed

moraju se odrediti kombinovanjem vrednosti dejstava, za koje se smatra da se mogu pojaviti
istovremeno.
Kombinacije dejstava za granična stanja upotrebljivosti su:
 karakteristična kombinacija (koristi se za nepovratna granična stanja):

1
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

G
j 1
k, j  P  Qk ,1   0,i Qk ,i
i 1
(1)

t.rs
gde su:
Gk,j karakteristične vrednosti stalnih dejstava,
P reprezentativna vrednost usled prethodnog naprezanja,
Qk,1 karakteristična vrednost dominantnog promenljivog dejstva,
Qk,i karakteristične vrednosti ostalih (pridruženih) promenljivih dejstava,
ψ0.i koeficijenti za kombinovanje promenljivih dejstava,

o
″+″ podrazumeva ″da se kombinuje sa″,
∑ podrazumeva ″kombinovani uticaj od″.
Ako se ne može unapred utvrditi koje je promenljivo dejstvo dominantno, moraju se

sp
ispitati sve kombinacije u kojima se jedno od promenljivih dejstava tretira kao
dominantno.
Za različite elemente konstrukcije ne mora biti isto dejstvo dominantno.
 česta kombinacija (koristi se za povratna granična stanja):
G  P   1,1 Qk ,1   2,i Qk ,i


j 1
gde je:
k, j
i 1

og (2)

ψ1.i koeficijenti za česte vrednoste promenljivih dejstava,

ψ2.i koeficijenti za kvazi stalne vrednosti promenljivih dejstava,
kvazi-stalna kombinacija (koristi se za dokaz povratnih graničnih stanja za slučaj
.bl
dugotrajnih dejstava):
G
j 1
k, j  P 
i 1
2,i Qk ,i (5)

U Aneksu A1 Evrokoda SRPS EN 1990 usvojene su preporučene vrednosti koeficijenata ψi, tabela
1, koje važe za granična stanja upotrebljivosti.
-ns

Tabela 1. Koeficijenti ψi za konstrukcije u zgradarstvu prema SRPS EN 1990

-bk
tbk

Kod graničnog stanja upotrebljivosti, parcijalni koeficijenti se izostavljaju, jer se odnose na

ekploataciona opterećenja.
Proračunske vrednosti uticaja od dejstava određuju se na osnovu kombinacija dejstava, tabela 2, a
koja od kombinacija se koristi zavisi od konkretnog graničnog stanja upotrebljivosti koje se
proverava.

2
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Tabela 2. Kombinacije dejstava za granična stanja upotrebljivosti

o t.rs
Parcijalni koeficijenti za materijale

sp
Za granična stanja upotrebljivosti, parcijalni koeficijenti γM za svojstva materijala (γc i γs), treba
uzeti da su jednaka 1,0.

SKUPLJANJE I TEČENJE BETONA

Dugotrajne deformacije, usled skupljanja, relaksacije ili tečenja, treba da budu razmatrane, kada su

vrednosti promenljivih dejstava.

og
relevantne i treba da budu sračunate uz korišćenje uticaja od stalnih dejstava i kvazi-stalnih

Vremenske osobine betona su skupljanje i tečenje, Slika 1:

- skupljanje je postepeno smanjenje zapremine betona usled nastavljanja procesa hidratacije
.bl
cementa, u zavisnosti od promene vlažnosti i temperature sredine;
- tečenje je porast elastičnih deformacija (koje nastaju u trenutku opterećenja) pri daljem
konstantnom naponu u toku vremena.
-ns
-bk

Slika 1. Prikaz ukupnih kratkotrajnih i dugotrajnih dilatacija od skupljanja i tečenja

linijskog betonskog elementa pod konstantnim jednoaksijalnim naponom
Tečenje i skupljanje betona zavise od vlažnosti sredine, dimenzija elementa i sastava betona.
Tečenje zavisi i od zrelosti betona u vreme kada je prvi put opterećen, kao i od trajanja i intenziteta
tbk

opterećenja.

Koeficijent tečenja φ(t,t0) je funkcija tangentnog modula elastičnosti betona Ec koji se može uzeti
da je jednak 1.05Ecm ,(Ecm - sekantni modul elastičnosti betona između napona σc =0 i 0.4fcm za
betone sa agregatom od kvarcita).

3
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Osnovne jednačine za određivanje koeficijenta tečenja φ(t,t0)

 (t , t0 )  0  c (t , t0 )

t.rs
gde je:
 0 - nominalna vrednost koeficijenta tečenja, koja se određuje izrazom
0  RH   ( fcm )   (t0 )
gde je:
 RH - koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj relativne vlažnosti na nominalnu
vrednost koeficijenta tečenja:

o
RH
1
 RH  1  100 za fcm  35MPa

sp
0.1 3 h0
 RH 
 1  100 
 RH  1   1    2 za fcm  35MPa
 0.1 h0
3



og

RH - relativna vlažnost sredine u %
 ( fcm ) - koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj čvrstoće betona na nominalnu
vrednost koeficijenta tečenja:
 ( f cm ) 
16.8
.bl
f cm
fcm - srednja vrednost čvrstoće betona pri pritisku u starosti od 28 dana
 (t0 ) - koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj starosti betona u trenutku
opterećenja na vrednost nominalnog koeficijenta tečenja, prema izrazu:
1
 (t0 ) 
 
-ns

0.1  t00.2
h0 - nominalna veličina elementa u [mm], određuje se izrazom:
2A
h0  c , gde je: Ac - površina poprečnog preseka elementa,
u
u - obim elementa u kontaktu sa atmosferom.
c (t , t0 ) - koeficijent kojim se definiše dijagram tečenja u zavisnosti od vremena posle
-bk

opterećenja, čija vrednost može da se odredi prema izrazu:

0.3
 (t  t0 ) 
c (t , t0 )   
  H  (t  t0 ) 
gde je:
t - starost betona u posmatranom trenutku vremena u [danima],
t0 - starost betona u trenutku opterećenja u [danima],
(t- t0) - stvarno (nekorigovano) trajanje opterećenja u [danima],
tbk

βH - koeficijent koji zavisi od relativne vlažnosti (RH u %) i nominalne veličine

elementa (h0 u mm), određuje se izrazom:
 H  1.5 1  (0.012 RH )18  h0  250  1500 za fcm  35
 H  1.5 1  (0.012 RH )18  h0  2503  1500 3 za fcm  35

4
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

α1, α2, α3 - koeficijenti kojima se uzima u obzir uticaj čvrstoće betona:

0.7 0.2 0.5
 35   35   35 
1    2    3   

t.rs
 fcm   fcm   fcm 
Uticaj vrste cementa na koeficijent tečenja betona može se uzeti u obzir modifikovanjem starosti u
trenutku opterećenja t0 prema

 9 
t0  t0,T   1   0.5
 2  t1.2 
 0,T 

o
gde je:
t0,T - starost betona u trenutku opterećenja, korigovana (prilagođena) zbog
uticaja temperature, prema izrazu:

sp
n
tT   e(4000/[273T ( ti )]13.65)  ti (ovim izrazom se može korigovati
i 1
starost betona usled uticaja povišenih ili sniženih temperatura u opsegu 0-
80°C na zrelost betona),
gde je:

og
tT - starost betona korigovana zbog temperature, kojom treba da se
zameni t u odgovarajućim jednačinama,
T (ti ) - temperatura u °C u periodu vremena Δti ,
Δti - broj dana u kojima dominira temperatura T.
α - stepen koji zavisi od vrste cementa:
.bl
= -1 za cement klase S,
= 0 za cement klase N,
= 1 za cement klase R.

Približan proračun koeficijenta tečenja φ(t,t0)

-ns

Konačne dilatacije tečenja betona u starosti od 70 godina mogu da se usvoje na osnovu približnog
proračuna prema tabelama 3 i 4, pod uslovom da je beton u trenutku opterećenja, u starosti t0,
izložen naponu pritiska manjem od 0.45fck(t0)
-bk
tbk

5
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

o t.rs
sp
Tabela 3. Približno određivanje koeficijenta tečenja, RH=50%

og
.bl
-ns
-bk

Tabela 4. Približno određivanje koeficijenta tečenja, RH=80%

Kada je napon pritiska u betonu u starosti t0 ≥ 0.45fck(t0), treba uzeti u obzir nelinearno tečenje.
Veliki naponi mogu nastati pri prethodnom zatezanju (u prefabrikovanim betonskim elementima na
nivou kablova za prethodno naprezanje). Odgovarajući nominalni nelinearni koeficijent tečenja se
tbk

može dobiti izrazom:

k (, t0 )   (, t0 )  e1.5(k 0.45)
gde je:
k (, t0 ) - nominalni nelinearni koeficijent tečenja, kojim se zamenjuje  (, t0 ) ,
k - odnos napon/čvrstoća  c / fcm (t0 ) ,

6
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

gde je:
 c - napon pritiska u betonu,

t.rs
f cm (t0 ) - srednja vrednost čvrstoće betona pri pritisku u trenutku
opterećenja
Konačna vrednost dilatacije tečenja betona  cc  , t0     , t0  c / Ec 

PRIMER 1.
Izračunati koeficijent tečenja armiranobetonske grede, tokom vremena, pravougaonog

o
preseka b/h=40/60cm, klase betona C30/37, vrste armature B500B.
Relativna vlažnost spoljašnje sredine je RH=80%. Konstrukcija je opterećena nakon 28 dana.
Nosač je14 dana bio izložen na temperaturi od 20°C, a nakon toga 14 dana na temperaturi od 50°C.

sp
b/h=40/60cm
C30/37 → fck = 30 MPa
fcm = fck +8 = 38 MPa
fctm = 2.9 MPa=0.29 kN/cm2

B500B →
RH=80%
Ecm = 33 GPa
Ec(28) = 1.05 Ecm = 34.65 GPa
Es = 200 GPa

 (t , t0 )  0  c (t , t0 )
og
.bl
0  RH   ( fcm )   (t0 )
 RH 
 1  100 
 RH  1   1    2 za fcm  35MPa
 0.1 h0
3

 
-ns

2 Ac
h0  ; Ac  b  h  40  60  2400cm2
u
u  2  (b  h)  2  (40  60)  200cm
2 Ac 2  2400cm 2
h0    24cm  240mm
u 200cm
0.7
 35   35 
0.7
-bk

1      0.944
 fcm   38MPa 
0.2
 35   35 
0.2
2       0.982
 fcm   38MPa 
 RH 
 1  100 
 RH  1   1    2  1.283, za f cm  35MPa
 0.1 h0
tbk

3

 
16.8 16.8
 ( fcm )    2.725
f cm 38
1
 (t0 ) 

0.1  t00.2 
7
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu


 9 
t0  t0,T   1   0.5
 2  t1.2 

t.rs
 0,T 
n
tT   e(4000/[273T ( ti )]13.65)  ti
i 1
Δti [dani] T(Δti) [⁰C] tTi
14 20 13.974
14 50 49.658

o
0 0 0.000
tT=∑tTi= 63.632
α = 0 za cement klase N

sp
t0  63.632dana  0.5
1 1
 (t0 )    0.418

0.1  t0
0.2
 
0.1  63.6320.2 
0  RH   ( fcm )   (t0 )  1.283  2.725  0.418  1.460

 (t  t0 ) 
c (t , t0 )  
0.3


  H  (t  t0 ) 
og
 H  1.5 1  (0.012 RH )18  h0  2503  1500 3 za fcm  35
.bl
0.5
 35   35 
0.5
3       0.960
 fcm   38MPa 
 H  772.586  1439.572
za t = 20000dana (tokom vremena)
0.3
-ns

0.3
 (t  t0 )   (20000  63.632) 
c (t , t0 )       0.989
  H  (t  t0 )   772.586  (20000  63.632) 

 (t , t0 )  0  c (t , t0 )  1.460  0.989  1.443

-bk
tbk

8
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 2

vežbe br. 2 (2 časa)

t.rs
GRANIČNO STANJE UPOTREBLJIVOSTI

SKUPLJANJE I TEČENJE BETONA (nastavak)

Skupljanje

o
Zavisi od vlažnosti sredine, dimenzija elementa i sastava betona.

sp
Ukupna dilatacija skupljanja sastoji se od dve komponente:
 cs   cd   ca
gde je:
 cd - dilatacije skupljanja usled sušenja (odigrava se sporo jer zavisi od migracije vode kroz
očvrsli beton),

og
 ca - sopstvene dilatacije skupljanja (odigrava se u toku očvršćavanja betona; njen najveći
deo se obavlja prvih dana posle betoniranja; predstavlja funkciju čvrstoće betona; posebno
se uzima u obzir kada se novi beton ugrađuje na kontaktu sa očvrslim betonom).
.bl
Sopstvena dilatacija skupljanja

Dobija se iz izraza:
 ca (t )  as (t )   ca ()
gde je:
 ca ()  2.5   fck  10  106
-ns

0.5
as (t )  1  e0.2 t , gde je t u danima.

Osnovne jednačine za određivanje dilatacija skupljanja usled sušenja

Konačna vrednost dilatacije skupljanja usled sušenja

-bk

 cd ,  kh   cd ,0
gde je:
 cd ,0 - nesprečeno skupljanje usled sušenja,
 
  ds 2 
fcm  

 cd ,0  
 0.85  220  110   d s1  e
 
 fcm 0  

106   RH
 
tbk

  RH 3 
 RH  1.55  1    
  RH 0  
 
gde je:

fcm - srednja vrednost čvrstoće betona pri pritisku (MPa)

1
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

fcm0 = 10 MPa
 ds1 - koeficijent koji zavisi od vrste cementa,

t.rs
= 3 za cement klase S
= 4 za cement klase N
= 6 za cement klase R
 ds 2 - koeficijent koji zavisi od vrste cementa,
= 0.13 za cement klase S
= 0.12 za cement klase N
= 0.11 za cement klase R

o
RH - relativna vlažnost sredine (%)
RH0 - 100%
 cd ,0 se može dobiti i tabelarno, tabela 1.

sp
Tabela 1. Nominalne veličine nesprečenog skupljanja usled sušenja  cd ,0 (u ‰)
za beton sa cementom CEM klase N

og
.bl
k h - koeficijent koji zavisi od nominalne dimenzije poprečnog preseka h0 , prema tabeli 2:
Tabela 2. Vrednosti k h
-ns

Promena dilatacije skupljanja usled sušenja u toku vremena dobija se izrazom:

 cd (t )  ds t, ts   kh   cd ,0
-bk

gde je:
 ds  t , ts  
 t  ts 
 t  ts   0.04 h03
gde su:
t - starost betona u posmatranom trenutku vremena, u danima;
ts - starost betona (u danima) na početku skupljanja usled sušenja (ili bubrenja). To je starost
na kraju nege betona;
tbk

h0 - nominalna dimenzija poprečnog preseka [mm], određuje se izrazom:

2A
h0  c , gde je: Ac - površina poprečnog preseka betona,
u
u - obim dela poprečnog preseka koji je izložen sušenju.

2
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

PRIMER 1.
Izračunati vrednost dilatacije skupljanja armiranobetonske grede, nakon 100 dana,

t.rs
pravougaonog preseka b/h=40/60cm, klase betona C30/37, cementa klase S, vrste armature B500B.
Relativna vlažnost spoljašnje sredine je RH=50%.

b/h=40/60cm
C30/37 → fck = 30 MPa
fcm = fck +8 = 38 MPa
B500B → Es = 200 GPa
RH=50%

o
Ukupna dilatacija skupljanja  cs (t )   cd (t )   ca (t )

sp
- dilatacije skupljanja usled sušenja  cd (t )
 cd (t )  ds t, ts   kh   cd ,0

 ds  t , ts  
 t  ts 
 t  ts   0.04 h03

h0 
2 Ac
u
;
og
Ac  b  h  40  60  2400cm2
u  2  (b  h)  2  (40  60)  200cm

h0 
2 Ac 2  2400cm 2
  24cm  240mm
.bl
u 200cm
ts  7 dana

 ds  t , ts  
 t  ts  
100  7   0.385
 t  ts   0.04 h03 100  7   0.04 2403
kh  0.81
-ns

 
  ds 2 
fcm  

 cd ,0
 
 0.85   220  110   d s1  e  f cm 0  

106   RH
 
  RH 3 
 RH  1.55  1    
  RH 0  
 
-bk

RH = 50%
RH0 = 100%
  50 3 
 RH  1.55  1      1.356
  100  
 ds1  3 za cement klase S
 ds 2  0.13 za cement klase S
tbk

fcm0 = 10 MPa
  0.13  
 38 

 cd ,0  0.85   220  110  3  e  10 

106 1.356  0.000387m/m  0.387mm/m
 
 
 cd (t )  0.385  0.81 0.387mm/m  0.121mm/m

3
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

- sopstvena dilatacija skupljanja  ca (t )

t.rs
 ca (t )  as (t )   ca ()
0.5 0.5
as (t )  1  e0.2 t  1  e0.2 100  0.865
 ca ()  2.5   fck  10 106  2.5   30  10 106  0.000050m/m  0.050mm/m
 ca (t )  as (t )   ca ()  0.865  0.050mm/m  0.043mm/m

o
Ukupna dilatacija skupljanja

sp
 cs (t )   cd (t )   ca (t )  0.121mm/m  0.043mm/m  0.164mm/m

og
.bl
-ns
-bk
tbk

4
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

KONTROLA NAPONA

t.rs
Ograničenje napona

Napon pritiska u betonu mora da se ograniči da bi se izbegle podužne prsline, mikroprsline ili
veliko tečenje jer bi te pojave mogle izazvati neprihvatljive uticaje na funkciju konstrukcije.

Napon pritiska u betonu, sračunat karakterističnom kombinacijom opterećenja, ne sme da prekorači,

u zonama izloženim uticajima sredine klase izloženosti XD, XF i XS, vrednost k1fck (gde je k1=0.6),

o
ukoliko nisu preduzete druge mere kao što su povećan zaštitini sloj betona u pritisnutoj zoni, ili
utezanje poprečnom armaturom jer se u protivnom javljaju podužne prsline koje utiči na smanjenje

sp
trajnosti konstrukcije.

Ako je napon pritiska u betonu, sračunat kvazi-stalnom kombinacijom opterećenja, manji od k2fck
(gde je k2=0.45), pretpostavlja se da je tečenje betona linearno.
Ako je napon pritiska u betonu, sračunat kvazi-stalnom kombinacijom opterećenja, veći od k2fck
(gde je k2=0.45), uzima se da je tečenje betona nelinearno.

neprihvatljive veličine prslina ili deformacija og

Naponi zatezanja u armaturi moraju se ograničiti kako bi se izbegle neelastična dilatacija i

Napon zatezanja u armaturi, sračunat karakterističnom kombinacijom opterećenja, ne sme da

.bl
prekorači vrednost k3fyk (gde je k3=0.8) kako bi veličine prslina u betonu ili deformacija bile
prihvatljive.
Kada je napon posledica prinudne deformacije, napon zatezanja u armaturi ne treba da bude veći od
k4fyk (gde je k4=1.0).
Srednja vrednost napona u kablovima za prethodno naprezanje ne treba da bude veća od k 5fpk (gde
je k5=0.75).
-ns

Kontrola napona

Naponi u betonu, za granično stanje upotrebljivosti (stanje eksploatacije), izračunavaju se

uobičajenim postupcima koji podrazumevaju Hukov zakon, Bernulijevu hipotezu i isključenje
zategnutog betona.
-bk

Za slučaj čistog savijanja:

- napon u betonu se određuje izrazom:
M
c   x  k  f ck
I
- napon u armaturi iznosi:
M
s    d  xc    e  k  f yk za presek sa prslinom
tbk

Ic
M
ili  s   k  f yk za presek sa prslinom
 xc 
 d  3   As1
 
Geometrijske i mehaničke karakteristike preseka:

5
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Ec
Eeff  (efektivni modul elastičnosti betona)
1    t , t0 

t.rs
Es (modul elastičnosti armature)
E
 e  s (odnos modula elastičnosti armature i betona)
Eeff

- za presek bez prsline (pravougaoni presek)

b  h2
  e  1   As1  d  As 2  d 2 

o
položaj neutralne linije xu  2
b  h   e  1   As1  As 2 

sp
2
b  h3 h 
 b  h    xu    e  1   As1   d  xu   As 2   xu  d 2  
2 2
moment inercije I u 
12 2   

- za presek sa prslinom (pravougaoni presek)

položaj neutralne linije

1  og 
xc     As1   e  As 2   e  1   2  b   As1  d   e  As 2  d 2   e  1    As1   e  As 2   e  1  
b 
2


.bl
moment inercije
b  xc3
  e  As1   d  xc    e  1  As 2   d 2  xc 
2 2
Ic 
3

PRIMER 2.
-ns

Kontrolisati ograničenje napona u betonu i armaturi armiranobetonskog pravougaonog

isprskalog preseka dimenzija b/h=40/60cm, klase betona C30/37, vrste armature B500B, usled
momenta savijanja MQP = 270kNm, sračunatog iz kvazi-stalne kombinacije opterećenja. Količina
zategnute armature As1=22.0cm2, dok je pritisnute As2=0.0cm2. Koeficijent tečenja je
 t, t0   2.33 .
-bk

C30/37 → fck = 30 MPa

fctm = 2.9 MPa=0.29 kN/cm2
Ecm = 33 GPa
Ec(28) = 1.05 Ecm = 34.65 GPa

M
c   xc  k2  f ck (napon u betonu), k2  0.45
Ic
M  M QP  270kNm
tbk

Ec 34.65GPa
Eeff    10.407 GPa
1    t , t0  1  2.33
E 200
e  s   19.22
Eeff 10.407

6
 Pripreme za vežbe (radni materijal): Anka Starčev-Ćurčin, Drago Žarković
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

za b/h=40/60cm, As1=22.0cm2, d=53.2cm, As2=0.0cm2, d2=0.0cm,

t.rs
1  
xc     As1   e  As 2   e  1   2  b   As1  d   e  As 2  d 2   e  1    As1   e  As 2   e  1  
2

b  
xc  24.589cm

b  xc3
  e  As1   d  xc    e  1  As 2   d 2  xc 
2 2
Ic 
3

o
Ic  544184.20cm4

M QP 270 102 kNcm

sp
c   xc  4
 24.589cm  1.22kN/cm2  k2  fck  0.45  3.0  1.35kN/cm2
Ic 544184.20cm

og
.bl
-ns
-bk
tbk