UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

NOVI SAD

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH

PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA
RUKOVODEĆE KADROVE U PRIVREDI

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Menadžment u modernom biznisu

TEMA: Odnos menadžmenta i preduzetništva

Profesor Student
Ivana Veličković

Novi Sad,
oktobar 2009.g.
SADRŽAJ

strana
_____________________________________________________________

1. Uvod............................................................................................2

2. Definisanje menadžmenta.........................................................3

3. Definisanje preduzetništva…....................................................6

4. Odnos menadžmenta i preduzetništva.....................................8

5. Zaključak..................................................................................15

6. Literatura..................................................................................16

1
 UVOD

U uslovima Svetske ekonomske krize, nedostatka obrtnih sredstava i odumiranja

privrednih aktivnosti, posebno u nerazvijenim područjima Srbije, neophodno je staviti
akcenat na preduzetništvo odnosno menadžment. Oni u uslovima krize predstavljaju
pokretačku snagu razvoja i izlaska manje razvijenih područja iz začaranog kruga
nerazvijenosti.
Preduzetništvo, odnosno razvoj malog biznisa predstavlja čarobnu formulu za
Srbiju u celini, jer velike korporacije koje kroz privatizaciju postojećih preduzeća ili
’’Greenfield’’ projekte dolaze u Srbiju i njima je potrebna široka mreža lokalnih
dobavljača. To nesumnjivo stvara uslove za efikasno povezivanje preduzetničkog biznisa
sa velikim biznisom , a sve u cilju ostvarivanja poslovne politike, odnosno vizije i
sveukupnog oživljavanja privredne aktivnosti.
Da bi uspešno pristupili rešavanju bilo kog problema, odnosno proučavali
određenu oblas neophodno je da najpre definišemo pojmove koji na neki način bliže
određuju samu tu oblast. Tako npr. da bi smo sveobuhvatno sagledali odnos
menadžmenta i preduzetništva moramo da definišemo pojmove kao što su preduzeće,
menadžment, tržište i dr. Da bi menadžer bio uspešan on najpre mora da definiše ciljeve a
zatim i sredstva za realizaciju tih ciljeva.
Preduzeće se može definisati kao organizacioni sistem koji vrši proizvodnju
određenih proizvoda ili usluga a sve u cilju ostvarenja profita i zadovoljenju interesa
učesnika.
Da bi ostvarilo profit preduzeće mora da ima ciljeve, programe rada, sredstva i
organizacionu strukturu. Ona moraju da budu organizavana u skladu sa postojećim
zakonskim propisima. Postoji više vrsta preduzeća u zavisnosti od vlasništva, u zavisnosti
od oblika i formi organizovanja i drugih faktora.

2
 Definisanje menadžmenta

Menadžment podrazumeva sposobnost preduzetnika da rukovodi i motiviše

pojedince tako da oni ostvaruju maksimum u realizaciji definisanih ciljeva a sve u
ciljumaksimizacije profita uz minimalno ulaganje. Planiranjem se definiše vizija
budućnosti kao i sredstva, odnosno resursi neophodni za realizaciju istih. Rukovođenje
podrazumeva usklađivanje rada pojedinih funkcionalnih Celina, odnosno dobroslušanje.
Kontrola podrazumeva procedure koje omogućavaju održavanje poslovanja na pravom
putu, odnosno na putu ostvarivanja profita. Pri tom treba objektivno sagledati ljudske
resurse od kojih zavisi uspešnost, odnosno neuspešnost jednog biznisa. Ključno za
uspešnost preduzetnika je da privoli svoje saradnike da dele njegovu viziju budućnosti i
da je upotrebom odgovarajućih sredstava – resursa zajednički i ostvare.
Menadžment se definiše kao jedna funkcionalna celina koju čine planiranje,
organizovanje, rukovođenje i kontrola poslovnih procesa. Navedene celine su
međuzavisne i jedna drugu uslovljavaju, određuju i ostvaruju.

’’Leksikon menadžmenta definiše menadžment kao :

Skup aktivnosti ( poslova ) vezanih za upravljanje preduzećem korišćenjem osnovnih
upravljačkih funkcija: planiranja, organizovanja, vođenja i kontrolisanja. Efikasan
menadžment podrazumeva postojanje sledećih preduslova:

 Konkurentsko tržište;

 Dominacija ekonomske nad društvenom ulogom preduzeća;

 Profesionalizam u obavljanju menadžmentske aktivnosti;

 Postojanje korporativne organizacije;

 Postojanje tržišta deonica.

Pod pojmom menadžment ponekad se podrazumeva skup kadrova koji upravljaju

preduzećem i odnosi između njih. Pri tome se menadžment deli na vrhovni, srednji i onaj
na nivou operativnih – izvršnih aktivnosti ( operativni menadžment).
Pod pojmom menadžment se podrazumeva i naučna oblast koja opisuje pojave u
preuzeću i uslove okruženja u kojima se te pojave odigravaju, objašnjava pojave i uticaje
uslova okruženja na njih, čime se obezbeđuje neophodan fond znanja na osnovu koga je
moguće obezbediti predvidivo poslovanje i očekivanu efikasnost u ostvarenju
korporativnih ciljeva.
Vesna Milićević u svojoj knjizi Strategijsko poslovno planiranje kaže:
Menadžment predstavlja proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole
finansijskih, fizičkih, ljudskih i informacionih resursa preduzeća da bi se realizovali
ciljevi vezani za obezbeđivanje različitih proizvoda i usluga. Komparacija sa definicijama
značajnih autora pokazuje da menadžment ima tri značajne karakteristike:

3
  To je proces ili niz kontinuiranih aktivnost;

 On je orijentisan na realizovanje ciljeva organizacije;

 Ovo se ostvaruje kroz rad sa ljudima i pomoću resursa organizacije.

Mirko Petrović u knjizi ’’Menadžment’’ daje definiciju:

Menadžment je univerzalan proces koordinacije i usmeravanja svih organizacionih
resursa radi ostvarenja definisanih ciljeva. On označava formalni oblik ponašanja
organizacije, kojim se prava, ovlašćenja i odgovornosti postižu odgovarajućim statusom u
organizaciji. Menadžment je odgovoran za profitabilnost, rentabilnost, radnu efikasnost i
tržišnu stabilnost organizacije. On uključuje skup znanja i veština neophodnih za
obezbeđenje, alokaciju i korišćenje kadrovskih i drugih resursa organizacije, radi
ostvarenja njenih ciljeva. Menadžment obezbeđuje potrebne resurse za ostvarenje plana i
kontrolu – posmatranje rezultata i devijacija u odnosu na plan.
Menadžment predstavlja osnovnu snagu organizacije, kojom se koordiniraju sve njene
aktivnosti i podsistemi i koja je povezuje sa okruženjem Organizacije danas posluju u
nestabilnim uslovima i moraju se, sve više, prilagođavati nemirnom i turbulentnom
okruženju. Funkcijom menadžmenta integrišu se raspršeni resursi organizacije u onaj
oblik, koji obezbeđuje povećanje ukupne poslovne efikasnosti. ’’1
‘’Menadžment ili upravljanje je neprekidan proces kojim se usmerava aktivnost u
privređivanju poslovnog sistema, sa namerom da se ostvare ciljevi poslovanja.
Prema profesoru Milisavljeviću “menadžment je proces objedinjavanja i usmeravanja
pojedinačnih izvora neophodnih za obavljanje poslovnih aktivnosti”. Zato osnovna uloga
menadžmenta je da uskladjuje i koordinira sve podsisteme i njihive aktivnosti, kao i da ih
dovede u skladan odnos sa okruženjem.
Upravljanje se sastoji od četiri ključne funkcije:
 
 planiranja,
 organizovanja,
 rukovodjenja i
 kontrole ili nadzora.

Planiranje pretpostavlja utvrđivanje ciljeva poslovanja, kao i načina i sredstava njihovog

ostvarenja.

Planiranje se zasniva na aktivnostima:

 razumnom i blagovremenom donošenju planova,

 racionalnom korišćenju sredstava i vremena,
 prikupljanju potrebnih podataka i informacija,
 fleksibilnom planiranju sa rezervnim varijantama u slučaju nepredviđenih tokova
događaja,
1
Stojmirović Lj. Menadžment usluga, Stalbis, Beograd, 2000.g. , strane: 11, 12, 13.

4
  uključivanju većeg broja aktera u proces planiranja itd.

Organizovanje znači pravilno raspoređivanje i podelu aktivnosti u pravcu dostizanja

utvrđenih ciljeva.

Aktivnosti organizovanja su:

 uspešno koordiniranje sredstava i ljudi,

 izbor kvalitetnih kadrova u pogledu stručnosti i upotrebljivosti,
 usklađivanje delovanja različitih celina u pravcu zajedničkih ciljeva.

Rukovođenje predstavlja motivisanje i usmeravanje članova poslovnog sistema za

postizanje planiranih ciljeva. U funkciji rukovođenja osnovne aktivnosti su usmerene na
ljudski faktor. Uspešnost u rukovođenju zavisi od:
 
 pozitivnog odnosa prema radu učesnika u procesu upravljanja,
 davanje zadataka sa potpunim informacijama i očekivanjima od učesnika u
radnom procesu,
 odavanja priznanjna za uspešno obavljen rad,
 podsticanje na rad ličnim aktivnostima i slično.

Kontrola je poslednja faza upravljanja kojom se meri korektnost ostvarenja ciljeva,

zasnovana na aktivnostima:

 prikupljanja informacija o kvalitetu usluga,

 poređenja postignutog kvaliteta sa utvrđenim merilima,
 analiziranja utvrđenih merila,
 utvrđivanju novih zadataka na osnovu dobijenih povratnih informacijama i
slično.’’2

2
http://www.link-elearning.com/ datum, 26.10.2009.g.

5
 Definisanje preduzetništva
Preduzetnik mora da ima jasnu viziju budućnosti , odnosno mora da bude vizionar za
razliku od menadžera koji se stara o oblicima i načinu upravljanja poslovnim sistemom.
Najpre se definiše vizija, zatim ciljevi u formi odgovarajućih poslovnih politika i na
kraju definiše strategija koja će omogućiti realizaciju unapred definisanih ciljeva.
Preduzetništvo se najpre razvijalo u svim američkim zemljama, zatim u Japanu a posebno
u nekim evropskim zemljama. Takođe su poslednjih godina intenzivirana ekonomska i
druga istraživanja u ulozi preduzetništva u privrednom razvoju. Osnov za preduzetnički
poduhvat je prepoznavanje odgovarajuće poslovne politike. Preduzetničke firme su
uglavnom male i raspolažu sopstvenim kapitalom za razliku od menadžera koji upravlja
tudjim kapitalom uz naravno veći rizik. Razvoj preduzetništva je moguć u svim oblastima
i on predstavlja značajnu pokretačku snagu za razvoj manje razvijenih područja.

’’U Leksikonu menadžmenta preduzeće se definiše kao: samostalna privredna

organizacija čiji je cilj proizvodnja i obavljanje usluga radi sticanja profita. Preduzeće
ima svoje ciljeve, programe rada, svoja sredstva, kadrove i organizacionu strukturu.
Preduzeća se formiraju i organizuju u skladu sa postojećim propisima. Postoji više vrsta
preduzeća ( u zavisnosti od vlasništva ili u zavisnosti od oblika i formi organizovanja, i
drugih faktora) i sva imaju svoje ekonomske i druge ciljeve.’’3
‘’“Preduzetnik je defnisan kao lice koje je nadareno poslovnim duhom i
rukovodećim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno
da preuzme rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja, a
preduzetništvo je delatnost preduzetnika, usmerena na pokretanja, organizovanje i
inoviranje poslovanja preduzeća s osnovnom svrhom stvaranja novog tržišta”
On je poslovno kreativan, inovativan, dinamičan čovek, sposoban da brzo uočava
pojave, probleme i mogućnosti, spreman na rizik i maksimalne napore. Sposoban je da
pronalazi uspešne poslovne ideje, mesto na tržištu, tehnologiju, proizvode, kapital itd.
Jednom rečju preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim
sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme
rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja.
Značaj preduzetnika se ogleda, kroz zadatke menadžmenta kao svojevrsnog
proizvoda preduzetništva.

Cilj svakog dobrog preduzetnika jeste da:

 odredi viziju, odnosno specifičnu svrhu i misiju institucije

 učini rad produktivnim, a radnika efektivnim i
 upravlja društvenim uticajima i društvenim odgovornostima.’’4

‘’Razvoju preduzetništva potrebno je:

3
Stojmirović Lj. Menadžment usluga, Stalbis, Beograd, 2000.g. , strana 10
4
http://www.scribd.com/

6
  dati podršku pri preduzetničkim pokušajima u vidu saveta i pojedinih stručnih
znanja,
 pomoći u vrednovanju potencijala i njegovih šansi,
 omogućiti potporu u vidu intelektualne i druge infrastrukture,
 stvoriti preduzetničku klimu,
 regulisati zakonske propise u cilju stimulacije i slično.

Kao osnovni razlog sporog ekonomskog razvoja svih oblika privrednih ali i neprivrednih
delatnosti, gotovo uvek smo spremni da naglasimo da je to nedostatak novca ili nekih
drugih materijalnih sredstava, ne shvatajući da pored toga postoji i nešto drugo. Otuda su
se stvarale razne verzije  koje nisu u potounosti oslikavale suštinu preduzetništva.
Najbolji primer  stvarnih  razlika između pretpostavki i istine izveo je Timmons u svom
istraživanju i prikazao ih u obliku mitova i stvarnosti

MIT: Preduzetnik se rađa.

STVARNOST: Sve je više dokaza da uspešni preduzetnici ”nastaju” kao rezultat
adekvatne kombinacije radnog iskustva, znanja i posedovanja odgovarajućih
preduzetničkih veština.

MIT: Svako može da startuje biznis. Pitanje je samo sreće i odlučnosti. Sve što je
potrebno jeste dobra ideja.  
STVARNOST: Ako želite da krenete sa nekim biznisom, bitno je ne samo spoznati
šansu i definisati ideju, još je važnije tu ideju realizovati. Zbog toga treba razmišljati ne
samo kao inventor, promoter ili menadžer, već kao preduzetnik. 

MIT: Preduzetnici su ”kockari”.

STVARNOST: Uspešni preduzetnici su veoma oprezni i znaju da upravljaju rizikom.

MIT: Bolje je u biznisu biti sam.

STVARNOST: Izuzetno je teško razvijati biznis radeći sam, posebno kad on dostigne
nivo kada je nemoguće držati pod kontrolom sve njegove funkcije. Zbog toga,  uspešni
poslovi češće imaju nekoliko osnivača.

MIT: Biti preduzetnik je jedini način da budete ”svoj gazda”, i potpuno nezavisni.
STVARNOST: Preduzetnik je daleko od idealnog stanja potpune nezavisnosti, jer  ima
puno ”gazda” investitori, kupci, dobavljači, kreditori, zaposleni radnici, familija, država.

MIT: Preduzetnici se suočavaju sa stresnijim situacijama i velikim pritiscima, zbog čega

plaćaju veću cenu za svoj uspeh nego drugi. 
STVARNOST: Biti preduzetnik znači biti spreman na amortizovanje stresnih situacija.
Međutim, diskutabilna je teza da je preduzetnički posao stresniji od ostalih poslova.

MIT: ”Ako imaš novac, imaš sve”.

STVARNOST: Novac je možda najmanje važan faktor uspeha nekog biznisa. Ako su
ostali činioci uspeha već prisutni, novac će ih sigurno ”pratiti” u realizaciji biznisa.

7
MIT: Otpočinjanje biznisa je za mlade, energične i temperamentne osobe.
STVARNOST: Ovi kvaliteti su svakako važni, ali ima puno dokaza da starost ne
predstavlja barijeru za otpočinjanje biznisa. U nekim slučajevima starost preduzetnika
može imati određenih prednosti koje se odnose na dobro razvijeni network poslovnih
partnera i prijatelja. Jedno istraživanje[1] je pokazalo da je 20% vlasnika biznisa starije
od 40 godina, 55% su u 30-im godinama, dok je 25% bilo mlađe od 30 godina.

MIT: Preduzetnik je motivisan isključivo finansijskim rezultatima.

STVARNOST: Preduzetnik se rukovodi dugoročnom vizijom izgradnje stabile firme i
realizacije definisanih poslovnih ciljeva pre nego ”instant” bogaćenjem. U tom kontekstu,
veoma važni motivator njegovog poslovanja je osećaj činjenja nečeg što je ”korisno i
vredno”. Novac se posmatra pre kao instrument i način da se ostvare definisani ciljevi.‘‘5

Odnos menadžmenta i preduzetništva

’’Menadžer nije isto što i preduzetnik, mada svaki preduzetnik u isto vreme može
biti i menadžer. Postoji i dilema: ’’Da li svaki mendžer može biti preduzetnik?’’
Bez obzira na različito definisanje i određene sličnosti, razlike između preduzetništva i
menadžmenta mogu se sumirati u sledećem:
 Preduzetništvo prethodi menadžmentu. Preduzetnik mora da kombinuje faktore
proizvodnje ( rad, kapital, informormacije i znanje ) u cilju postizanja određenih
efekata.

Menadžmet sledi preduzetništvu i ima zadatak da upravlja određenim faktorima

proizvodnje i povećava njihovu efikasnost.

 Preduzetništvo je izvorna funkcija. Preduzetnik postaje vlasnik određenih faktora

putem kupovine ili nasleđem. Shodno tome, preduzetništvo eliminiše delegiranje.

Menadžerska funkcija nastaje delegiranjem upravljanja od strane preduzetnika, da

u njegovo ime i za njegov račun kombinuje faktore proizvodnje i proizvodi novac.

 Svaki preduzetnik može u isto vreme da bude i menadžer, ali svaki menadžer ne
može biti i preduzetnik. To će se desiti kada vlasnik kompanije u isto vreme
upravlja faktorima i kada su u jednoj ličnosti sjedinjene funkcije svojine i funkcija
upravljanja.

 Preduzetništvo je vezano za vlasništvo, a menadžment za upravljanje tuđim

kapitalom. Preduzetnik može biti i neobrazovan, neuk ili ispodprosečan čovek.
5
http://www.link-elearning.com datum, 26.10.2009.g.

8
 Preduzetništvo nije ni u kakvom odnosu sa znanjem i sposobnošću. Preduzetnik
nastaje rođenjem ili nasleđem.

Menadžment je vezan za profesiju, znanje i sposobnost. Da bi neko bio menadžer

mora biti proveren ili ličnost koja uliva poverenje. On se ne rađa, već se stvara
putem visokih poslovnih škola, treninzima, iskustvom i permanentnim
osvežavanjem znanja.

Da bi preduzetnik uspeo, mora da zna da ne zna. Po mnogima, on ne treba mnogo

da zna, ali mora znati da poslove upravljanja poveri profesionalcu. To je i najveće
znanje koje čovek ima, a kojeg mnogi nisu svesni.

 Preduzetnička delatnost ima svoje zakonitosti, kao što i menadžerska profesija

ima svoje zakone, algoritme i prioritete. Zbog navedene činjenice, mnogi uspešni
menadžeri nikad ne bi mogli da budu uspešni preduzetnici, kao što su i uspešni
preduzetnici najčešće loši menadžeri.

 Razlika između preduzetnika i menadžera je u tome što prvi deluje pre nego što
razmisli o svemu do detalja. Zbog toga je i preduzetništvo vezano za rizik,
neizvesnost i sl.

Pre nego što počne da deluje, menadžer mora dobro da razmisli. Njegova
profesionalnost nalaže mu da neizvesnost svede na najmanju meru. Zbog toga se
za preduzetništvo vezuje inicijativa, a za menadžerstvo planiranje i sigurnost.

 Izvori preduzetnika i menadžera su različiti. Novi američki preduzetnici

uglavnom dolaze iz porodica u kojima je jedan roditelj preduzetnik ili su oba
roditelja preduzetnici, a koji su na decu preneli sklonost ka kontrolisanom riziku..

Savremeni preduzetnici dolaze iz poznatih poslovnih koledža na kojima se

izučava nauka o menadžerstvu, ali i preduzetništvo.

 Preduzetnik je onaj ko traži menadžera. U bivšem jugoslovenskom nesvojinskom

konceptu situacija je bila obrnuta. Tada je menadžer tražio preduzetnika, odnosno
vlasnika ili subjekta kome će odgovarati, što je neprirodno.

Preduzetništvo i menadžment su pojave koje su obeležile pojedine epohe. Bez

obzira na razlike između jednog i drugog fenomena, čini se da je najispravnije
posmatrati u jedinstvu.’’6

6
Radosavljević Ž. , Tomić R. Menadžment u modernom biznisu, Privredna akademija,
Novi Sad, 2007.g. , strane:115, 116, 117, 118.

9
 ’’Praksa menadžmenta i preduzetništva pokazuje da su uspešni oni koji u svom
radu primenjuju određene aksiome uspešnosti. Bez obzira što postoji veliki broj aksioma,
naša dalja razmatranja biće usmerena na nekoliko najvažnijih. Od njihovog poznavanja i
primene u najvećoj meri zavisi i uspešnost menadžera i organizacije u celini.

 Uspešni su oni koji postavljaju i ostvaruju ciljeve.

Da bi menadžer bio uspešan, mora da prethodno postavi određeni cilj. Postavljanje

ciljeva je neophodno, ali ono samo po sebi nije dovoljno. Ciljevi se moraju ostvariti.
Samo realizovani ciljevi imaju smisla i oni opravdavaju smisao konstruisanja, odnosno
postavljanja. Uspešni su oni koji su spoznali ove činjenice.

 Uspešni su оni koji rade neugodne stvari...

U osnovi svih uspeha stoji rad, učenje, štednja itd, a to su po svemu sudeći najneugodnije
stvari kojima se čovek može izložiti. Potrebno je uložiti veliki rad i trud, puno učiti i
trenirati, neprestano pronalaziti nove menadžerske niše i živeti sa stalnim promenama. To
je neugodnije, ali zapravo ta neugodnost dovodi do uspeha.

 Uspešni su oni koji veruju u sebe.

Praksa i istraživanja velikana svetskog biznisa pokazuje da su oni uglavnom verovali u

sebe i zahvaljujući tom verovanju su i uspeli.

 Uspešni postaju oni koji rade sa uspešnim.

Ljudi koji se druže sa obrazovanim, odgovornim i sposobnim ljudima, imaju veće šanse
da i sami postanu tonakvi kakva je i sama grupa. Ljudi sa visokim nivoom svesti su
kreativniji i inovativniji. Oni su u ist vreme i uspešniji, jer su u stanju da ustanu i potraže
oko sebe povoljnije okolnosti. Ukoliko tih okolnosti nema, učeni ljudi su u stanju da ih
sami traže.’’7

’’ Preduzetnik se, pre svega, poistovećuje sa firmom koju vodi ili njene uspehe i
neuspehe. Menadžer za razliku od njega poistovećuje sa funkcijom koju obavlja u
preduzetničkoj organizaciji. Što je ta funkcija veća, po prirodi stvari, veći je i stepen
poistovećivanja njegovih ličnih ciljeva sa globalnim ciljevima organizacije.
Neki autori ističu da se preduzetnik i menadžer razlikuju i po emocijama i ličnim i ličnim
veštinama, koje primenjuju na svom poslu. Preduzetnik se tako posmatra kao intuitivna
osoba, koja uviđa šanse i mogućnosti u domenu posla i emotivno apeluje na druge da mu
se pridruže i da zajedno realizuju ukazanu priliku. Suprotno njemu, menadžer se tretira
kao stručnjak profesionalac, koji ne razmišlja emotivno već racionalno i koji se u domenu
obavljanja svog posla prevashodno orijentiše na tehničke detalje: operacije, sredstva,
izvršioce, rokove.

7
Radosavljević Ž. Savremeni menadžment trgovine , BBO Preduzeće za zaštitu i plasman
autorskih prava i patenata, Beograd, 2002.g. ,62, 63, 65, 66.

10
U poslovnom mozaiku, preduzetnik je taj koji prvo vidi sliku, a zatim kockice u mozaiku,
dok menadžer vidi kockice kao pojedinačne delove, a tek potom sliku. ( Babić)
Samostalni preduzetnik koji autonomno donosi upravljačke odluke i lično ih sprovodi,
mora međutim razmišljati i delovati i preduzetnički i menadžerski.
U odnosu na poslovni rizik postoji velika razlika između menadžera i preduzetnika.
U osnovi preduzetničkih poduhvata leži spremnost da se potpuno prihvati rizik koji biznis
nameće. Rizik se neposredno inkorporira u sam pojam preduzetništva.
’’Preduzetnici su potpuni ili pretežni vlasnici kapitala na kome se zasnivaju poslovni
poduhvati, dok menadžeri imaju nametnuta ograničenja u pogledu preuzimanja rizika jer
vode poslove u ime drugih vlasnika!’’ ( Popović)
’’Dok menadžeri rešavaju upravljačke probleme držeći se u teoriji i praksi upravljanja,
poznatih i ranije primenjenih principa i procedura, preduzetnici i u ovoj oblasti daju nova
rešenja!’’
Dobar preduzetnik je uvek inovator, a menadžer ne treba uvek da bude i inovator!
’’Inovacije u preduzetništvu su sveobuhvatnog karaktera!’’
’’Preduzetničke inovacije predstavljaju usmerene promene koje razbijaju ’’kružni tok’’
ekonomske ravnoteže jer uvode ’’nove odnose’’. Inovacije ’’stvaralački razaraju’’
postojeće ekonomske strukture, zamenjujući ih novim!’’ (Popović)
Uspešan preduzetnik je pre svega dobar menadžer.
Menadžer je rukovodilac, organizator i kontrolor procesa rada. To je ličnost koja vodi i
razvija određeni posao, za koji snosi punu odgovornost.
Ako ste samostalni preduzetnik i menadžer svog biznisa, problema imaćete bezbroj, u
svom poslu i životu. Da bi ste ih lakše rešavali, morate raspolagati sa različitim
interdisciplinarnim nanjima i veštinama.
Profil uspešnog preduzetnika (i menadžera) je složeno određenje ličnosti koje
obuhvata odgovarajuće: sposobnosti, osobine karaktera i znanje.
Sposobnosti obuhvataju: snalaženje u novim situacijama, uočavanje odnosa i uzajamnih
veza u biznisu, sposobnost pamćenja verbalnih sadržaja ( izveštaja, dogovora i sl.),
sposobnost pamćenja likova (komitenata, mušterija i drugih), sposobnost pamćenja
brojeva i kvantitativnih pokazatelja, sposobnost dobrog viđenja: na blizinu, daljinu.
Osobine karaktera su: emotivna stabilnost (mirnoća, hladnokrvnost, samokontrola),
Sposobnost adaptacije (prilagođavanje na nove situacije u biznisu), odgovornost za
sredstva, saradnike i klijente, upornost u ostvarivanju postavljenih ciljeva, poslovni
moral, afirmacije u biznisu, tolerantnost u smislu stvaranja poslovnih kompromisa.
Znanje obuhvata: opštu kulturu i informisanost, poznavanje šire i uže oblasti na koju se
odnosi biznis preduzetnika, poznavanje stranih jezika, ličnu organizovanost na radu i
usavršavanju, znanje i sposobnost procene saradnika, spremnost za pružanje stručne
pomoći i prenošenje dela odgovornosti na saradnike i spremnost za donošenje odluka uz
konsultovanje saradnika.’’8

8
Jokić D. Preduzetništvo, Naučno istraživački centar, 2002.g. strane: 27, 28, 29, 30.

11
 ZAKLJUČAK

Menadžer odnosno preduzetnik jasnim definisanjem vizije, odnosno ciljeva uz upotrebu

odgovarajuće strategije, znanja, efikasno pristupa rešavanju problema nastalih u biznisu i
na taj način svojim znanjem i sposobnostima naglašava ključnu ulogu preduzetništva,
odnosno menadžmenta za izlazak iz krize i omogućavanje ekonomskog razvoja.
’’ U moru problema najbolje se snalaze ajkule’’9

LITERATURA

1. Jokić D. Preduzetništvo, Naučno istraživački centar, 2002.g

2. Radosavljević Ž. Savremeni menadžment trgovine , BBO Preduzeće za zaštitu i plasman

autorskih prava i patenata, Beograd, 2002.g

9
Jokić D. Preduzetništvo, Naučno istraživački centar, 2002.g. strana 32.

12
3. Radosavljević Ž. , Tomić R. Menadžment u modernom biznisu, Privredna akademija,
Novi Sad, 2007.g.

4. Stojmirović Lj. Menadžment usluga, Stalbis, Beograd, 2000.g

5. http://www.link-elearning.com/

6. http://www.scribd.com/

13