Slav

801
82.5F

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА

СПОМЕНИК

XXIV .

СРБИЈА Угодини 1834

ПИСМА ГРОФА БОА -ЛЕ КОНТА ДЕ РИЊИ , МИНИСТРУ ИНОСТРАНИХ ДЕЛА У ПАРИЗУ О ТАДАШЊЕМ
СТАЊУ У СРБИЈИ .

ПРИложио

Стојан Новаковић.

У БЕОГРАДУ
ДРЖАВНА ШТАМПА РИТА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
1894

ЦЕНА 2 динАРА
Slav 8 : 01.82.5 F

Harvard College

Library
四日

TAS

THE GIFT OF

Archibald Cary Coolidge

Class of 1887
PROFESSOR OF HISTORY

ONIO HARRASSOLUTZ
1

|
 СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА

СПОМЕНИК

XXIV .

СРБИЈА У години 1834

ПИСМА ГРОФА БОА - ЛЕ - КОНТА ДЕ РИЊИ МИНИСТРУ ИНОСТРАНИХ ДЕЛА У ПАРИЗУ О ТАДАШЊBн

СТАЊУ У СРБИЈИ .

ПРИложио

Стојан Нозакозия

В ЕОГРАД

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

1894 .
S ! - 21.82.5 F

HARVARD COLLEGE LIBRARY

THE GIFT OF
ARCHIBALD CARY COOLIDGE
mar ui1926

1
 САДРЖАЈ

Предговор стр . і . VI N 97 ( Београд, 5 јуна 1834 ) : Кнез Милош , његова

І З 92 ( Београд. јуна 1834 ) : Српски устанак, 1804
до 18 13 . Портино признање и
Други устанак , 1815 .
цотврђење управне независноеги у Србији од августа 1830 и
од новембра 1833. стр . 6 .
ІІ № 93 ( Бəоград , 2 јуна 1834 ) : Положај Турака што
су остали у Србији и стање градова које су они задржали.
стр . 16 .
ІІІ № 94 (Београд , 3 јуна 18 3 4 ) : Становници Србије .
Простор земље . Број становниш гва. — Обичаји и карак
тор српскога племена . Црква , јавна настава , новине , књи
жевност . Бугари , Власи и Грци настањени у Србији.
Мусломани . — Цигани . — Јевреји . — Вароши и станови , стр . 19 .
IV * 95 (Београд, з јуна 1834 ) : Производи , трговина
Србије и наставак писма е 87 опловидби на Дунаву.
породица и главни људи у Србији , стр . 32 .
VII N 98 ( Београд , 6 јуна 1834 ) : Разговори с кнезом
Милошем и бо тешке о његовом систему и о његовим поли
ТИЧНИМ Мислима.
VIIIN 99 ( Крагујевац, 14 јуна 1834) : Виђење с кнө,
зом Милошем у Крагујевцу и седнице српске Народне Скуп
штине од 183 4. Кнез-Милошев нацрт Устава. Прилог : Неко
лике напомене о предлогу како да се уреди влада у Србији
Нацрт кнежев. Недостатци тога нацрта. Како да се општи
појмови садашње управне владавине по десе са нацртом кне
жевим .
Додатак. Прилози к писму № 92 стр . 49 .
1. Превод Фермана , упућенога паши и кадији београд
ском ( 7. Ребул Евела 1246 ) 3 августа 1836. стр . 49 .
2. Превод берата о наследству кнеза Милоша, стр . 54 .

у 96 (Београд, 4 јуна 1834 : Влада и управа, Јавно 3 , Превод Фермана , упућеног кнезу Милопу , поглавару
мишљење , појмови и обичаји. Управа, Како се управ народа српског , Изданог последњег дана месеца Џемазиул

љају општине . Народна Скупштина . — Доходци и трошкови . Ахира , 1249 (новембра 1833 ) , стр . 56 .
Војничка снага. стр. 28 . Поговор, стр . 62 — 64 .
S ! - , 82,5 F

HARVARD COLLEGE LIBRARY

THE GET OF
ARCHIBALD CARY COOLIDGE
nar , unr926
 САДРЖАЈ
Преговор стр . і .
1 292 (Београд, 1 јуна 1834 ) : Српски устанак, 1804
до 18 13 . Други устанак , 18 15. Портино признање и
цотврђење управне независносги у Србији од августа 18 30 и
од новембра 18 33. сгр . 6 .
№ 93 ( Бəоград , 2 јуна 1834) : Положај Турака што
су остали у Србији и стање градова које су они задржали .
стр . 16 .
ІІ № 94 (Београд, 3 јуна 1834 ) : Становници Србије .
Простор земље . Број становниш гва. — Обичаји и карак
тор српскога племена . Црква , јавна настава , новине, књи
жевност . Бугари. Власи и Грци настањени у Србији .
Мусломани . — Цигани. — Јевреји . — Вароши и станови , стр . 19 .
IV - 95 ( Београд, з јуна 1834 ) : Производи, трговина
Србије и наставак писма № 87 о пловидби на Дунаву .
у № 96 (Београд, 4 јуна 1 8 3 4 : Влада и управа , Јавно
мишљење , појмови и обичаји . Управа, Како се управ
љају општине . Народна Скупштина. — Доходци и трошкови .
Војничка снага. стр . 28 .
VІN 97 ( Београд, 5 јуна 1834 ) : Кнез Милош, његова
породица и главни људи у Србији , стр . 32 .
VII N 98 ( Београд, 6 јуна 1834 ) : Разговори с кнезом
Милошем и бо пешке о његовом систему и о његовим поли
тичним мислима.
VІІІ N 99 ( Крагујевац, 14 јуна 1834 ) : Виђење с кнө ,
зом Милошем у Крагујевцу и седнице српске Народне Скуп
штине од 1834. Кнез - Милошев нацрт Устава. Прилог : Неко
лике напомене о предлогу како да се уреди влада у Србији
Нацрт кнежев . Недостатци тога нацрта. Како да се општи
појмови садашње управне владавине по десе са нацртом кне
жевим .
Додатак. Прилози к писму е 92 стр . 49 .
1. Превод Фермана , упућенога паци и кадији београд
ском ( 7. Ребул Евела 1246 ) 3 августа 1836. стр . 49 .
2. Превод берата о наследству кнеза Милоша , стр . 54 .
3 , Превод Фермана , упућеног кнезу Милошу , поглавару
народа српског, изданог последњег дана месеца Џемазиум
Ахира , 12 4 9 (новембра 1833 ) , стр . 56 .
Поговор , стр . 62 — 64 .
 Што је у опште обраћена пажња на архиву љубазно се прими и старања како да нам се
Францускога Министарства Иностраних послова преписи израде , и све их , после поређења , овери

у Паризу , као на извор података за догађаје својим потписом . Тако смо добили у препису
или покрете новије српске историје , ваља за осам извештаја гроФа Боа - ле - Конт - а освима
хвалити понајвише г. А. Бопу , до скора се главним странама народнога стања и живота

кретару овдашњега Францускога Посланства а Србије од 1834. Уз извештаје иду три при

сада секретару «Француског Посланства у Пе лога . Трошак за преписивање, који је Академија

тербургу . Још као студенат париских великих спремна била да плати , измирио је г. А. Боп ,

школа г. А. Боп је обратио позор на поменути задуживши нас повых осталога још и тиме .
извор, и нешто је обнародовао он сам , нешто Ево који су и о чем се баве ти извештаји
пак г. Иван Павловић . Прошасте године , при крају грофа Боа-ле -Конт-а .

свога тадашњег борављења у Београду , г. А. Први је извештај ( бр . 92 ) обележен даном

Боп ми помену да су занимљиви за нашу новију 1 јуна 1834 из Београда. У њему се у кратко
историју извештаји грофа Боа -ле - Конта о Србији прелази историја наших устанака од 1804 и од
од 1834 , и о спремању уставног унутрашњег 1815 , а за тим се излаже Портино признање и

уређења којим се у оно време кнез Милош ба- потврђење управне независности у Србији од

вио . Г. Бош ми рече да се по закону Францу- августа 1830 и од новембра 1833. Извештају је
ском ти извештаји са,да не би могли у свет пуш- приложен од кнеза Милоша добивени Францу
тати , јер одређени за то рок још није приспео , ски превод оба поменута хатишерифа с нато

али да се он нада, да би се у Министарству Ино менама грофа Боа - ле - Конта , које ја сматрам
страних Послова у Паризу учинио изузетак, ако за врло знатне , и Ферман о наследству Кнеза

би то наша Академија затражила . Милоша , који у нас није , колико Знам , ни

Извештен о овоме , ја сам, једном приликом , штампан .

замолио Академију да допусти да у њено име Други је извештај ( бр . 93 ; од 2 јуна 1834
потражим препис ових извештаја и овлашћење из Београда , оположају Турака што су остали

да их можемо и на свет издати , ако за добро у Србији и о стању градова које су они за
нађемо . Како ми је то Академија одмах допу- држали .
стила , обратим се директору архиве Министар Трећи је извештај ( бр . 94 ) од 3 јуна 1834
старства Иностраних Послова , г. пуномоћном ми из Београда , о становницима Србије, о простору
нистру Жирарду де Риаљу , иг. де Риаљ , земље који је унесен у кнежевину, о броју ста

великом љубазношћу и предусретливошћу , из- новништва , о обичајима ио карактеру српскога

несе нашу молбу пред г. Жила Девела , министра племена , о цркви , јавној настави , књижевности
иностраних послова Републике Француске. Г. Ж. и новинама, о Бугарима, Власима и Грцима, на
Девел одобри како да нам се даду преписи, тако стањеним у Србији, омусломанима , Циганима,
и да их можемо штампати . И г. Ж. де Риа Јеврејима, о варошима и остановима .
споменик ҳҳIV .
 2

Четврти је извештај (бр. 95 ) од 3 јуна 1834 , а маја 1821 конгресу у Љубљани. По том је у
о производима и о трговини Србије. За тим се августу и септембру 1821 њему поверено отправ

у њему наставља раније , како се види , из Ру- | ништво послова Францускога Посланства у Пе
муније, под бр . 87 , писано писмо опловидби на тербургу . У том службеном својству био је де
Дунаву . кембра 1821 на конгресу у Верони , па је по том

Пети је извештај бр. 96 ) од 4 јуна 1834 фебруара и марта 1823 на ново вршио отправ
из Београда овлади и управи , о јавноме миш ништво у посланству петербуршкoмe. Марта 31
године 1824 постављен је за секретара I класе
љењу, појмовима и обичајима у земљи , о управ
љању општина , о Народној Скупштини, о доход у посланству у Мадриду, где је такође од 13

цима и трошковима и о војничкој снази земаљској. августа те исте године 1824 па до 1 новембра
Шести је извештај ( бр . 97 ) , од 5 јуна 1834 1825 био отправник послова . У то време, 31
августа 1825 , постао је поначелник (sous - chef)
из Београда о кнезу Милошу, његовој породици
у управи политичких дела у Министарству Ино
и оглавним људима у Србији.
страних Послова , а 26 августа 1829 заузео је
Седми је извештај бр. 98 ) од 6 јуна 1834
место директора политичких послова у Мини
из Београда оразговорима с кнезом Милошем ,
старству Иностраних Послова. Већ по почетку
с белешкама о његовом систему и о његовим
службе грофа Боа - ле - Конта види се да је он
политичким мислима .
припадао ројалистичкој Француској странци. Као
Осми је извештај бр. 99 од 14 јуна 1834
пријатељ кнеза Полињака , министра иностра
из Крагујевца овиђењу с кнезом Милошем у них послова у Паризу, који је завршио в.1а
Крагујевцу и о седници Народне Скупштине од
давину старије гране Бурбонаца и кра.а
1834. Ту се излаже тадашњи кнез- Милошев нацрт
Шарла X ( 1830 ) , и гроф Боа - ле - Конт напусти
Устава, и у прилогу се додају неколике напомене о
службу и повуче се у приватни живот после
предлогу како да се уреди влада у Србији , неко
јулијске револуције од 1830 године . Али године
лике белешке о недостатцима кнежевог уставног
1833 ступи на ново у државну службу , при
нацрта , по том неколике мисли како да се оп
МИВШИ се мисије код Мехмед - Алије, који је у
шти појмови сувремене управне владавине по
то време узнемиривао Турско Царство. Мисли
десе са кнежевим нацртом .
се да је гроф Боа - ле- Конт много допринео да
Белешке ове о кругу посматрања грофа Боа
се дође до уговора мира , потписанога у Кутаји
ле - Конта нисам правио ја сам . Он их је собом у мају 1833. Мисија
Боа- ле - Конта на Истоку,
ставио као маргинална заглавља дотичним одсе започета тим послом код Мехмед -Алије, проду -
цима својих извештаја . Ја сам их овде само једне
жила се и у 1834. Покојни А. Тијер повери
с другима посастављао и у заједници изнео . му по том да у Мадриду заступи Реневала Ray
Приступајући нашим објашњењима ових из neval), године 1836 , и 10 декембра те исте го
вештаја , ми ћемо најпре по службеним белеш дине гроф Боа - ле - Конт постане пуномоћни ми

кама , за које нам такође ваља захвалити до нистар у Мадриду. По том је био пуномоћни

броти г. К. де Риаља , изнети кратке белешке министар у Хагу , члан Француског Горњег Дома ,
о животу и служби Боа - ле - Конта, које ће нам и најпосле амбасадор у Берну 29 октобра 1846 ) .

помоћи да његове извештаје боље схватимо . После револуције од 1848 повукао се опет у
Гроф Боа - ле - Конт Bois -le - Comte, Charles- приватни живот , и у јавну се службу није више
Joseph -Edmond, comtе dе родио се у Паризу 1 196 , до смрти ( 1863 ) никако враћао .
а умро је у Паризу 9 марта 1863. Најпре је Из ових бележака види се да је Боа-ле
ушао у службу у Министарству Иностраних По Конт био од знаменитијих људи у дипломатској
слова 17 августа 1814 ; после је као секретар служби Француској . После знатне мисије с Мех
ІІІ класе 5 јуна 1816 постављен у Беч , а 15 ок- мед- Алијом у Малој Азији у години 1833 , он је
тобра 1819 , с унапређењем, у Петербург. Но- добно, како се види , задатак , да помогавши у
вембра 1820 био је придат конгресу у Тропави, северној Африци , на староме класичном земљи
 3

шту Египта, уређење нове државне творевине и грчких интереса , поглавито због црквених
мусломанске , промотри на северној страни Бал ствари , и како је ондашњи покрет Филојелин

канског Полуострва, хришћанске нове државне ства у Европи из тадашњега српског средишта
творевине на доњем Дунаву , Србију и румунске праћен с потпуно оправданом суревљивошћу.
Подунавске Кнежевине . Ми не знамо од кога је Путујући из Цариграда за Србију, Боа -ле
тај налог могао доћи Боа-ле -Конту , да ли од Конт је задржао се прво у Подунавским Кне
посланства у Цариграду , да ли од А. Тијера, жевинама , и отуда је морао послати неке из
министра у Паризу , или га је он сам изазвао
вештаје , пошто се један и од овде наведених
својим посматрањем и својим напоменама . Могла извештаја , онај , на име, опловидбидунавској,
је са све три стране та мисао доћи , јер је тек везује с извештајем о истоме том предмету , пи
тада, последицама руско - турског рата од 1828
саном из садашње Румуније . Долазећи с те стране
29 и Дренопољског Мира , Србија изашла из Боа - ле - Конт је ушао у Србију у Неготину , а 19

дотадашњег положаја неизвесности и постала маја 1834 стигао је у Београд . Да је пак и у

државни створ , с којим је ваљало рачунати . Зато | Румунији мислио на српске послове , види се по
се све велике силе живље почињаху старати да томе што у првоме писму говори да се у Краљеву

дођу до што бољих извештаја о ономе што се у Румунији , ваљада онда кад се из Букурешта кре
тада збивало у Србији . нуо за Србију, састајао са Кара- Борђевим сином .
Боа-ле -Конт није пошао у Србију ни изне
Боа - ле - Конт је мислио , па и забележио, да је то
нада, ни неспреман . Он се још у Цариграду спре- | Кара - Борђев старији син . У ствари је то био Ка
мао на тај пут , и први његов извештај о уста- 1 ра- Борьев млађи син , потоњи кнез Александар ,
ницима сведочи не само да је био проучио Лео- јер је старији Алекса још 1830 године умро.
полда Ранка « Српску револуцију “ , ондашњу нај Та пометња отишла је и у белешке оженидби
бољу књигу о тим догађајима ", него и да се и њиховој .
иначе , може бити из дипломатске преписке која
Извештаји о ономе што је сазнавао у Ср
му је могла бити на расположењу , извештавао
бији показују сваки час марљивост, с којом су
о пословима српским . У писму од 5 јуна у коме
пише о породици кнеза Милоша , Боа - ле - Конт обавештења скупљана. Боа-ле -Конт наводи како
пише , како је пре његова поласка из Цариграда је у разговору с њиме Сима Милутиновић оце
нио бегство Кара-Борђево , како му је један од
Француски амбасадор његов пут у Србију обја
другова кнеза Милоша казивао какве су биле
вио депутатима кнеза Милоша, који су се у
намере Милошеве у почетку другог устанка на
Цариграду бавили . « Амбасадор им је дао на
случај неуспеха, шта му је један Србин саоп
знање , вели Боа- ле - Конт , да се ја нећу пред
штио о смрти Кара - Борђевој. При извештају о
стављати у службеном положају, али пошто сам
ондашњој српској војсци и о средствима одбране
чиновник у дипломатској струци , да ће кнез
помиње како је о томе разговарао с неким ОФи
моћи употребити прилику да своје идеје до знања
циром . При извештају о трговини, оцарини и
влади достави , пошто је изгледало да он то већ
оцаринским доходцима помиње како је говорио
одавно жели учинити “. У истом се писму. мало
с управником царине у Београду. Међу људима
даље , наводи нешто , по чему се види , да је
од којих је појединости сазнавао , најчешће по
кнез Милош то изазивао « Кнез жали , стоји мало
миње Димитрија Давидовића , којега свагда сма
даље , што Европа води тако мало рачуна о њему,
тра као Министра иностраних дела , а бележи
што га тако мало окуражава, а овамо је све
за њи да је одличан књижевник . Знаменито је
учинила за Грке , које кнез , међу тим, врло ни
што у почетку трећега извештаја Боа - ле - Конт
ско цени “ . Знаменита је та белешка, што она ,
бележи како га је Давидовић молио да земљу
уз остало што из оних времена знамо , сведочи
у својим писмима назива Србијом.
како се онда још живо осећао несклад српских
1 Боа - ле- Конт хвали на једном месту дубоко
Познато је да је прво издање те књиге изашло 1 82 9
године . Познавање Србије, којим се одликовао доктор
1*
 4

Куниберт , који је у оно време био кнежев којни Д. Матић , не зна се ко је израдио. Он га
ски лекар . с њим је , по свој прилици , Боа- је добио као службени превод из Министарства
ле-Конт могао више него с ким другим опшир- Иностраних Послова. Биће то, како изгледа , испи
није говорити , и на њ , чини ми се , треба мислити сано из оне књиге, коју помиње г. М. Б. Милиће
као на главни извор обавештењима Боа- ле - Конта . вић у биографији Алексе Симића . „ У својој ав
тобиографији вели наводи г. М. Б. Милиће
У једном се писму помиње министру и мисао ,
вић да је у Цариграду скупио и преписао у
да се Куниберту, као тако изврсном познаваоцу
Србије, повери консулство Француско у Србији. једну књигу на турском , Француском и српском
Али се на томе и прошло . језику све султанске хатишерифе који се тичу
Србије . Ту је збирку преписао у три комада :
У датуме нисам хтео дирати , ма да мислим
једну за себе , другу за агенцију српску у Ца
да су по римском календару . На појединим ме риграду, а трећу за Министарство Спољних По
стима има ситнијих погрешака . Ни у исправ
слова у Београду . Том трећом збирком , вели
љање путем напомена нисам хтео улазити , осем ,
он , послужио се је г. д . Матић, кад је састав
можда на једном два ли места, пошто се ово љао Јавно право Књажества Србије 1 » Како
сматра као грађа.
Д. Матић није штампао Францускога текста , ја
На послетку уз први свој извештај Боа -ле сам тражио ту књигу у Министарству Иностра
Конт је приложио Француски текст прва два ха них Дела , али узалуд . Садашња господа већ не
тишерифа од 1830 и од 1833 , на којима су се знају за њу. Ексемплар који је био у цариград
оснивала васална права некадашње кнежевине ском посланству прoгутао је пожар од 1870 ,
Србије . књима је додат и један берат о наслед који је сву архиву и библиотеку тога послан
ству кнежевскога достојанства, што је дато кнезу ства спалио . Остао је још трећи , лични ексем
Милошу . ХатишериФи супропраћени објашњењима плар пок . Алексе Симића, али за њ не знамо
уз разне поједине тачке . Објашњења та, из вре- где би се сад могао налазити .
мена кад су хатишерифи били нови и тако рећи Српски превод тих докумената штампан у
још потпуно неизвршени , имају нарочиту цену књизи Д. Матића, на језику је врло застарелом и
за историка. Њих је већ требало и превести и тешком, и по томе се они и не налазе преведени на
штампати . За свој Француски превод Боа- ле садашњи књижевни језик наш . Ништа се не
Конт каже да га је добио од кнеза Милоша. зна ског је језика израђен тај превод . Поре
Кнез Милош га је без сумње , имао из Цари- дећи га с овим оригиналом Француским , мени
града , и по томе се тај текст може сматрати се чини да су хати - шериФи с турског преве

као једнак са самим турским оригиналом . Једино дени на Француски, а да је неко с Францускога
издање тих докумената за некадашња васална превео их на српски . У доказ за то имам и
права кнежевине Србије, све до данас је у поз једну погрешку , коју је могао учинити само
натој књизи пок . Дим . Матића „ Явно право кня преводник с францускога , који је , међу тим , ла
жества Србів ” , штампаној 1851. Ваљада из он тински добро знао . У другоме Ферману , где се
дашњих политичких прилика , ни у тој књизи говори о мусломанима који имају да продају
није наштампан берат о наследству кнеза Ми имања , после побрајања отргнутих округа Фран
лоша. Француски текст тих докумената чуо сам цуски текст има речи : maiѕ аfіn d'аllеgеr et de
да је пред наше ратове с Турцима штампао у modifier la chose , које је српски преводилац
Цариграду неки Брунсвик , који се бавио публи- мислећи на lex закон ) превео речима : „ и да
цистичком радњом за европске новине, ауна би се дјело ово преиначило и узаконило “ место
шем је посланству радио као приватни секре олакшало , који последњи смисао оној Францу
тар за Француски језик . Али до те књиге ја ни ској речи јединствено припада. Боа-ле -Конт у
у Цариграду нисам могао доћи , а овде је ни у напомени 4 уз други Ферман помиње да је овај
нашој Народној Библиотеци нема. Српски текст 1 М. Б. Милићевић. Поменик знаменитих људи у срп
или превод , који је у тој књизи штампао по скога народа новијега доба. Београд 1888. стр . 6 39,
 5

Француски превод израђен по руском . То би наштампа и Француски текст, све мање и теже

претпостављало , може бити , да је у Руском По- доступан испитиваоцима историје и јавнога права,
сланству у Цариграду израђен руски превод с намерише ме да додатке првога писма Боа- ле
турскога, и да је по руском преводу Француски Конта штампам овде као додатак свих његових

израђиван . Извештаја у Француском оригиналу и у српском

Питање би било , је ли по томе преводу и преводу, на услугу онима којима буде воља или
српски текст израђиван ? Али на то немамо чим потреба да се непосредно упознају с докумен
да одговоримо . Сви ти обзири , по том горе по тима, који су поставили правне темеље обнов
менута објашњења, а нарочито потреба, да се љеноме државном животу српском .

На св . Андрију 1893 .
у Београду .

Ст . Новаковић .
 І
верна Албанија. Приштина, на гребену планина

Архива Министарства Иностраних Послова . Источна коре. које деле воде западнога дела Европске Тур
спонденција , том 22 , лист 195. 92. Сриски устанак , ске, била је престоница овој држави , а границе
његов карактер, ток и главне му црте . Први уста су јој биле : Дунав, Драва, Јадранско и Среди
нак, 1804 — 1813. Други устанак, 1815 . Пор . земно Море .
тино признање и потврђење управне неза Краљ Стефан Душан на челу 80.000 људи
висности у Србији од августа 1830 и спремао се да томе дода и остатак Источнога
од новембра 1833. 1
Царства , и већ беше узео двоглавог орла и ти
тулу цара , кад гa задеси смрт 1356 г.
У спомене о тим догађајима, сачуване у па
ГР04 BOA - ЛЕ- КОНТ ГРОФУ ДЕ РИЊИ .
мети становника помоћу народних песама , којих
БЕОГРАД 1 -ог ЈУНА , 1834. се утицај , може бити , сувише мало узимао у

Господине Грофе , рачун , образују јавно мњење и одређују мерило

претензијама нове српске државе .
Земља, којом ћу данас да забавим Ваше Српско Царство не могаше сазнати шта је
Превасходство , тако је мало позната , да сматрам то опадање . Оно пропаде у напуну своје снаге,
за дужност почети понављањем главних при не од слабости , него од великашке неслоге .
лика, које су од ње начиниле независну државу Њега једним махом сломи Мурат I у боју
као што је - данас . на Косову 1389. Султан остави поглаваре , који
У давнашње доба , Србија је била као и
под именом деспота управљаху земљом , онако
Бугарска моћна и јака држава на Истоку . Али као господари у Влашкој. Србија изгуби своје
је ова држава била мање позната на Западу , с поглаваре 1718 с тога , што је последњи од њих
тога, што по своме положају и по времену свога помагао Аустријанцима у рату , који су ови имали
правог развитка није, као Бугарска, долазила у са Турцима , и тај исти владалац умре у једној
додир са крсташким ратовима . аустријској тамници " .
Срби су део оних словенских народа , који Српска властела су била готово униште
су још од 7 -ог века нападали Римско Царство на у боју на Косову , а властеоске земље разда
на Дунаву, као што су то немачки народи чи Доще се на уживање Турцима ; остао је само
нили на Рајни. народ по селима . Држаоци Феуда или спахије
Они на скоро и сами образоваше државу , живљаху по варошима , и излажаху из њих сваке
увећавајући је мало по мало новим освоје- године да покупе своје десетке .

њима , и око средине 14 - ог века , у ту су др У оваквим приликама, народ је сачувао про

жаву улазиле : садања Србија са Славонијом и стоту и чврстоћу својих обичаја . Понижења , ко
Сремом , Херцеговина, Босна, Македонија и се- јима се Србин међу Турцима у варошима изла
1 1
Овај садржај изложен је у маргиналним глосама у за Овде је писац грдно помешао деспота Бурђа Бран
чењу дотичних пододељака текста . Ми смо га овако напред ковића из XV и Бурђа Бранковића претендента е краја XVII
истакли, ради лепше прегледности . и с почетка XVII век . Пр.

1
 7

гао, и мржња спрам Турака одбијаху га од ва једнога ухьаћеног писма , којим је некакав поп , по
роши . У почетку му судбина беше врло тешка, имену Ненадовић " , у име главнијих становника
јер , као што је врло добро опазио г. Ранке , тражио оружја од Срба настањених у Аустрији,
немачки писац , од којега сам узео неколико они се још већма узбунише и удвојише убијање.
историјских података , хришћани су били најне Срби , изложени на тај начин гоњењу као
срећнији удоба највећега напредовања Тур и њихови дотадашњи господари , одбегоше го
скога Царства, и њихова се судбина почела по милама у планине . Тамо нађоше хајдуке врсту
|
бољшавати , чим је царство почело опадати . То јуначких разбојника као што су клефте који

је можда с тога, што суровост турске влада- беху сачували славу и љубав међу народом ,

вине свакојако ваља тражити више у устано- управљајући у главноме своје нападе на Турке .
вама и у закону , него ли у народном карак- Разрушење тополскога хана и покољ Турака

теру . Тако осем свију других терета које су који се у њему нађоше, би знак да се народ
Срби сносили све до времена револуције , некада диже на оружје , пошто становницима већ не

се држао тај, да се свакс пете године чинио оста друго на избор, до да се буне или да гину .
1
попис деце , која су им одузимана, да се од њих Овај смели покушај извршили су људи под
начине мусломани и јањичари. управом Кара или Црнога Борђа, коме беше
Ова установа , која хришћанима никако не E суђено да на скоро заузме велику улогу у сво
допушташе да се оснаже за побуну, беше пре- јој земљи . Црни орђе пође одмах по народу
стала два века раније . Стање им се беше по наговарајући једне , а силом терајући друге
правило . Супротни међусобни интереси турских да му се придруже у борбу против Турака .
спахија, држалаца земаља , и турских паша и Међу члановима српске народности постоји
кадија, који управ.ьаху привремено земљом, уз нека врста братства , што је у тешким прили
државаху и једне и друге , и земља не помиш.љаше кама чинило да сви пођу сложно и заједно, и
на промену судбине, кад догађаји, који насту то управо и ствара њихову снагу. За неколико

пише међу самим Турцима, изазваше устанак месеци подиже се цео народ, и јањичари , при
од 1804 , извор садашње слободе . сиљени да се повуку у вароши , могаxу се одр
Сплетке и непокорност јањичара узнеми жати само у најјачим градовима .
Ду Ето, господине Грофе, како се започела
риваху та, да цело царство ; у градовима на
наву , у Румелији , у Бугарској , они у договору српска револуција. У томе се почетку не види
са гомилом авантуриста не намераваху ништа нити какво страно подстрекавање , нити безра
мање него да се дочепају земаљске управе , за ложна жеља за променом , нити утицај каквих
државиши само име Султаново . У Србији они на частољубивих људи на остале . Срби у први мах
превару убише 1804 београдскога пашу Хаџи и не помишљаху да се ослободе управе Султа
МустаФу ; после тога убиства послаше глас Порти нове , они се подигоше против дахијског отми
да су убили Мустафу с тога , што је био рђав чарства , и свуда , где бејаху победиоци, они на
мусломан , и поручише јој, да може послати дру ново враћаху на стара места своје дотадашње
гога пашу . турске господаре , и плаћаху им десетак .

Очекујући да тај нови паша стигне , четири Међу тим , осећала се потреба вођа и по

главара њихова, названа Дахије , двојица Бош- треба некакве опште управе . Сви се погледи
њаци а двојица Турци видински , поделише земљу окомице на Црнога Борђа, који беше учинио

међу собом, и са својим друговима стадоше управ- први почетак , и главни људи одоше к њему и
љати на свој начин , отимајући добра од тур- изјавише му жө.љу народну . Ја нисам за

ских спахија, старих господара, и присвајајући то , одговори он, ја сам и сувише напрасите
њихова имања . Порта, немоћна да их савлада , нарави , готов да убијем, ко ми се успротиви ".
припрети им , да ће подићи рају на оружје. Они „ Лепо , ми ћемо ти помоћи да убијеш сва
познадоше да је ту опасност, и започеше да кога ко те не послуша, јер хоћемо да нам будеш
убијају све виђеније људс међу сељацима. У след 1 у оригиналу је написано Nessadovitch . Пр .
 8

вођ ” .— „ Ако хоћете да вам будем вођ, ја тра Прво одлучише да се обрате Аустријанцима ,
жим од вас неограничену власт ; хоћу да могу јер су управо само
само њих и познавали . ІПоловина
казнити и награђивати по мојој вољи , и да ме српске расе била је под њима ; Србима је још

сви слушају , јер се без тога не може ништа учи- био у памети леп дочек којим су их дочекали
нити « . Узми власт, и употреби је на добро | 1718 , и знатне услуге учињене године 1788 , кад
свију нас . « „ Кад хоћете , онда се примам да се 20.000 Срба подигло беше да Аустрији по
вам будем вођ “ . могне против Турака .
Тако заузевши тај положај, Црни Борђе Прота Ненадовић беше послат до ђенерала
оста са свим у својим старим навикама Он за- Червенке , који заповедаше у Земуну . Овај није
држа одело простога сељака : кошуљу са ши одмах схватио користи које сам Двор могаше
роким рукавима, црвену bечерму, доколенице извући за себе из протекције која се захтевала ,
од првене чоје и шубару од црне овчије коже ; и одби сваку помоћ. Замолише га за допуштење ,
он и даље собом обрађиваше земљу , пијаше и да могу купити оружја за новце , и он одби и
играше са осталима , али је чак и у весељу за то ; дадоше му на знање да ће се обратити Ру

државао сву оштрину своје нарави, која се није сији , он им одговори , да могу чинити што им
показивала само према Турцима . је воља .
У станак српски није оборио у ствари , него Прва депутација послата у Петроград ав
је на ново подигао правилни ред Султанове густа 1804 год . била је ондe примљена хладно .
управе. Његово Величанство посла нарочитога Рекоше јој да ће можда и сами скоро ударити
комисара , Бећир - пашу из Босне , да потврди тај на Турке , и да ће тада видети шта се може
срећни свршетак борбе . Комисар је имао зада учинити са Србима. А докле се то не почне ,
так да разоружа Србе и да из Београда истера нека се обрате у Цариград , где ће тамошње
дахије и њихове помагаче . По начину доста Руско Посланство подупрети њихову молбу .
лабавом , којега се у овим стварима Порта држи , Депутација српска , послата у Цариград ,
он је имао да да рачуна о својој мисији тек увиде одмах по доласку, да ће бити немогућно ,
пошто се она потпуно сврши . да ма шта добију. У Цариграду је изгледало
Бећир -паша дође само са 2.500 људи пред као смак света да се допусти , да раја остане
Београд, који Срби држаху у опсади. Срби гадоче под оружјем. Суседне паше добише заповест ,
каше с радошћу , иодадоше му велике почасти . да уђу у Србију и да путем оружане силе пре
Али одмах за тим поче расцеп . кину ту тако велику бруку . Срби , пак , са своје
1
Паша затражи од Срба да предаду оружје, стране продужише своје организовање , и уста

изјављујући да Порти турски закон никако не новише један Синод или Сенат, још непрестано
допушта да им остави оружје . Срби одговорише не намеравајући да се савршено истргну испод
1
да њихова безбедност захтева да оружје не пре- Султановог господарства . Међу тим се отвори
дају , пошто се јањичари још налазе у Бео - рат између њих и Турака .
граду , и могу опет, преко воље Султанове , по Нишки паша први нападе , и би одбијен. Чу
стати господари у земљи . И не беше никако вени побуњеник видински Пасван - Оглу , оданији

могућно постићи расправу овога спора . Бећир ствари мусломанској него ли своме господару ,
успе да поплаши дахије , ослабљене успехом устаде такође против хришћана, и њега постиже
Срба , и да их склони да оставе Београд и да иста судбина . Годину дана за тим , 1806 , босан
оду у Оршаву, где их је имала стићи казна за њи ски паша удари са 60.000 војске са запада , паша

хову побуну , али не могаше никако улити то од Арбаније доведе 40.000 са југа , а нишки
лико поверења Србима, да их приволи , да обезо- Турци нападоше са истока .
ружани стану опет под турску управу, а сам Велика победа, коју код Шапца однесе Црни
опет није држао да сме попустити у овој танци . Торђе на челу 25.000 Срба , сатр босанског пашу и
Тада Србима први пут дође мисао да се цвет његове војске; паша изАрбаније гледаше како

обрате за помоћ којој страној држави . му одбијају свакодневне нападе за време од неко
 9

лико недеља , и најзад му отеше утврђења на Исте, 1809 год . Руси наставише неприја

Делиграду . тељство прекинуто Тилзитским Уговором. 1810

Порта , зачуђена овим отпором , даде Србима | пошљу они Србима помоћ од 3000 људи под

погодбе октобра 1806 ) , готово сличне с овима заповешћу пуковника Орурка. Овај, на догледу
које уживају данас али учасу кад је Селим 10.000 Срба ушанчених код Варварина, страшно
разбије Турке.
хтео да потпише ову велику жртву, изнесоше
пред њега Божји закон , и заклеше га чашћу Нови посланик руски , г. државни саветник

царства . Он се не могаше одлучити да прење Навала " дође на место РодоФиникина. Али у исто
преко тога , ират се продужи . Срби отеше од доба Црни Tople, који је са неповерењем при

Турака све градове . Београд паде 6 - ог јануара, мао помоћ од Русије, покуша да задобије пот
пору Француске . Он прими неколико пута јед
а Шабац 4 -ог фебруара 1807. Један део срі
ске војске допре чак до мале Влашке , и ту дође ; нога Србина Oфицира, г. Радовуковића ”, агента
у везу са Русима, који беху у Влашку ушли 6 - ог Францускога губернатора Далмације..

новембра 1806, и који на скоро поставише др Ови нови односи не наношаху никаква квара
жавног саветника РодоФиникина за нарочитог главноме савезу са Русијом . Црни Борђе даде
опуномоћеног посланика код Црнога Борђа. у тај мах сјајан доказ своје верности томе са
|
Исте године покушаше на ново договор са везу . Куршид-паша, хотевши Кара - Борһа од са
Портом, и то посредовањем Француске . Султан веза одвући , понуди му да га призна за госпо
Мустафа даде повластице скоро још веће него дара Србије под истим погодбама као што су

оне које је Селим био дао , па после опет тр- господари Влашке , ако пристане да пропусти
гао натраг , и ове повластице требале су да буду кроз Србију босанску војску, како би ова мо

стављене , заједно са Србијом , под троструку гла напасти Русе у Кнежевинама Дунавским .
гарантију Француске , Аустрије и Русије . Али Кара - Борђе одговори тиме Што ове предлоге
пошље у руски главий стан .
ова угодба , која би једина била јемство сигур
Руси наl,оше још једну корист у пријатељ
ности и независности за Србију, није била по
вољи Двору Петроградском. По наговору Родо- ству српском ; њих пустише већ 1810 у српске

Финикиновом Сенат одговори , да Срби не могу главније градове . Окупација Београда давала им
правити одвојен уговор , пошто је већ закљу- је са те стране импозантан положај наспрам

двеју сила , Француске и Аустрије, против којих

чeн савез са Русијом.
Никада више није Србима дата била могућ- су удружених напада на скоро по том борити се
морали . Кад је почео рат 1812 год , адмирал
ност да се конституишу на тако чврстим осно
Чичаков предложи , да пође из Београда , те да
вима као што су ови које им је Француска била
нападне Французе у Италији . Тада се тек опа
набавила, а заинтересовано руско пријатељство
не даде им да их приме . зило колико вреди , што је Београд у њиховим
рукама .
Видећи Србију ослобођену , Црни Борlе на
A..и су Срби рђаво награђени за верност
мисли да обнови старо Српско Царство , ширећи
устанак у Босну, Херцеговину и у Црну Гору . показану спрам рускога савеза. Уговор у Буку
решту био је начињен без њиховога припита ;
Црногорци му бејаху већ притекли у помоћ у
почетку ратовања . Један одред ових јуначних Русија у њему утврди у њихову корист одредбе
неопредељеног карактера , које би можда у по
планинаца дође му на ново у помоћ , и он за
вољним приликама оправдале и највиша захте
једно с њима заузе варош Нови Пазар. У исти
вања , али које у ономе моменту не значаxу ништа
мах побунише се и босански крајеви поред
више до просто апеловање, у српску корист , на
Дрине, и хришћани се дигоше на оружје у Дроб
умереност и великодушност Султанову . Један
њацима у Херцеговини. Али недаће око Ниша
учинише, да се српске војсковође врате брзо руски официр донесе им савет да се покоре .
І
Тако пише , а треба Недоба. Пр .
ка Бугарској , а босански устанак би угушен 2 Тако је уједно у тексту . Требало би читати Рада
у крви побуњеника. Вуковића. Пр.
споДЕНИК ХХІV . 2
 10

Порта је осећала све користи које јој те

околности ствараху, она затражи да Срби пре
Па ипак то нису били Срби , него опет
даду оружје , и да се врате у првобитну завис
Турци , који прекидоше мир и изазваше други
ност, што је значило ставити се Порти на ми
устанак .
лост и немилост . Кара - Борђе одговори да не може
Кад су све друге војводе пребегле преко
на то пристати.
ΠO TOM Дунава, један од њих, Милош Обреновић , беше
Првога лета објави се ошти на
смислио и наумио да до краја подели судбину
пад од стране Турака. Они се заиста показаше
и ударише у један мах са више страна . После својих сународника , и беше сачувао уздање у
прве недаће , Срби утврдише одбранбени план. будућност. Истакнут одласком других, он по
стаде најглавнији човек у земљи . У први мах
Половина војске требала је да се повуче у гра
он вршаше неку врсту посредовања међу Ср
дове , друга половина са женама и децом да оде
бима и Турцима, који му услед тога беху оста
у збег у планине , где турска нога никад још
вили управу над Рудничким Округом .
није крочила ; непријатељу пак да се оставе
Турци, вративши се на ново у земљу , на
равна поља без становника и без хране .
Тек што је овај план био утврђен , кад дође скоро почеше да се свете . Милош се узалуд
глас да се Кара- Борһе повукао у Аустрију . Ни- упињао да то устави . Са великом муком ста
кад се није дознало , шта га је побудилона тај | pаше се он да одржи ред и да уздржи свој
народ , огорчен суровошћу турском, да на ново
корак. Многи су у томе видели резултат савета
и интрига које заведоше једнога храброг рат не скочи на оружје .

ника , иначе човека по уму и по знању доста Огорчени духови беху на то спремни , кад
ограничена. услед свађе са неким турским слугама би из
Уове интриге умешано је и име рускога зван покрет , који Милош умири ( октобра 1814 ) .

резидента и београдског митрополита. Један Ср- Да би у томе успео , он обећа свима помило
вање . Турци одведоше 150 људи у Београд.
бин , који је много изучавао то доба и историју
Милош доби од Солиман - паше уверење, да ће
му чак и написао , г. Сима Милутиновић , гово
раше ми , да он ову слабост Кара-Борђеву при им живот бити сачуван ; неколико дана доцније
писује Русији , која је морала обећати у Буку- н Солиман наби на колац њих 36 пред градском
решту, да би добила мир који јој је био потребан, капијом, а осталима одсече главе .

да ће употребити сва могућа средства да ову Милош се тада увери, да није више могућно
провинцију што пре поврати у покорност Султану. | дуже издржати турски јарам . Он побегне из
Срби су за своје успехе имали да захвале ве Београда, где му живот није био више сигуран ,
ликоме уздању у Кара-Борђа . Ово исто осећање и склони се у Рудничке Планине , обожавано
донело је и њихову пропаст , кад је нестало овога склониште српске независности . Тамо на Цвети ,
Наши послови
страшнога вођа . Чим се сазнало за тај догађај изиђе он пред мноштво народа . »
међу војницима, чуо се само један узвик : „ Хај- | иду рђаво, рече им он , Турци нас кољу једног
демо да склонимо на сигурно место наше жене по једног. Је ли боље чекати код куће да дођу ,
и децу, “ и није било могућно никога задржати те да нас на колац набију , или је боље умрети
под заставом . Један једини човек војвода Вељко , борећи се против њих ?“ ) Учинићемо све што

одржа лепом одбраном Неготина, част српскоме ти нађеш за добро “ , одговори народ . Е па лепо ,
оружју . У току четири месеца сва места бејаху ја држим да је боље умрети борећи се. “ Народ
изгубљена . Београд би остављен без боја . Главне | пристаде. „ Идите вашим кућама, рече им Ми

војводе одоше , по примеру Кара -Борђевом , преко лош , разиђите се по оближњим местима, и поу
Дунава . Аустрија , верна своме обичају у таквим бијајте где кога Турчина стигнете ! «.

приликама, затвори их све у градове. Октобра Уздање , може се чак рећи мисао да оруж

1813 , турска власт беше на ново завладала це- jем отму своју независност , не дође на памет
лом Србијом. Србима ни сад , као ни у првом устанку. Под
 11

притиском реакције , која унајтежим мукама Две велике војске уђоше у земљу : Курши

убијаше све што је било најугледније у народу , | дова, паше босанског , путем од Шапца, и Ма

не могући да предвиде ни да прорачуне, докле | рашли- Алијина , главног заповедника Румелиј

ће та освета терати , Срби се покораваху јед- ског, од Јагодине . Милош савршено потуче на
ном једином осећању : да погину, али да главе | Дубљу Али - пашу Никшићског, који заповедаше
замене . босанском авангардом ; он зароби својом руком

За кратко је време цела земља била под самога пашу, и уби из пушке , пред целом вој
оружјем, и Турци се морадоше повући у градове . ском, једнога Србина који хтеде да удари на
Кад је ово задобио , Милош поче стишавати његовог заробљеника . За тим отпусти Али-пашу
осећање које је целу ствар проузроковало , тру са поклонима . „ Продужи тако , рече му шеф
дећи се , да пословима да други правац . босански , не ослањај се ни на какву страну
„ Од првога тренутка , говорио ми је један државу, па ћеш постати владалац и старешина
од његових другова , мисао Кнежева била је , овој земљи. «

да створи измирење са Турцима . Он је видео , Милош пође у сусрет Куршиду , и оде час
да је немогуће одупрети се оружјем целој сили под његов шатор , у намери да утврди мир , у
турској. Ми имађасмо једва нешто оружја , не чему за тај мах не успе . Куршид имађаше у
достојаше нам муниције, не имађасмо новаца, а рукама старешину српскога устанка ; хтео га
Аустријанци нам тражаху по дукат за Фунту је већ и затворити, кад Али -паша Серчесма, на
барута . Кара-Борђе је својим покољем у Београду којега је веру Милош био дошао , изјави, да
и Смедереву учинио свако измирење немогућ- треба пре тога убити њега и поубијати хиљаду
ним . Милош га припреми старањем које је во- делија, којима је он заповедао . Он испрати Ми
дио о женама и одеци турској . Једнога дана, лоша до српскога табора, па му онда рече :
кад је испраћао велики део њих у Ужице : „С „ Моја реч те је увела у табор мусломански, моја
вама ће се поступати као са нашим сестрама реч ти је дала могућности да из њега изађеш ,
и мајкама , рекао им је он ; вера која ми налаже али у будуће не веруј више никоме, па чак ни
да тако чиним, зар није прави закон Божји ? « « мени , војводи делијском “ .
Paт пoчe на свима тачкама у један мах .
Пошто се Куршид није кретао напред , Ми
После два боја код Палежа " и код Ваљева ,
лош оде у сусрет Марашли - Алији , и нађе га
Милош дође до Чачка , на који беху напали | добро расположена ; он уђе с њим у прего
12.000 Арбанаса и Бошњака. Он не могаше да
воре , и устие да утврди договор , по коме су сви
скупи више од 3.000 људи . Борба је трајала | Срби могли да сачувају оружје , Турци пак да
пуних десет дана ; обе војске ушанчене , Арба
остану у градовима ; рат није , дакле , трајао више
наси и Бошњаци у Чачку, а Срби на висовима
Од пет месеци .
Љубића . Два топа, које су ови последњи задо
Султан не хтеде потврдити уговор , на који
били у ранијим бојевима , беху три пута изгуб
љена и на ново отета , и послужише редом и је његов везир пристао. Сам закон и установа
царства одређивали су положај рајин ; с друге
једној и другој војсци ; најпосле , десетога дана ,
стране , Србима је било немогућно примити по
Турци, пошто су изгубили свога старешину, по
бегоше у нереду , оставивши логор , драгоцено- ложај онакав , како га закон прописује. Али
интерес обеју земаља изискиваше прек ! ід рато
сти и сву храну .
Друга битка била је код Пожаревца ; Ми- вања, и по чудноватости , доста честој на Истоку,
сам стварни положај створи се привремено , заузе
лоu нападне са 7.000 људи на 2.000 мусломана
место права , те се продужи читавих седамнаест
тврдо ушанчених и од најбољих војника паше
година . Мир је владао у ствари, докле прего
београдског , и савлада их у томе положају по
варачи српски у Цариграду покушаваху без ус
сле напада који је трајао два дана .
пеха да тај мир поставе на признате службене
1
Данас Обреновца, Пр. основе .
 12

Кнез Милош, жељан да свима могућим сред- јер би то био самртни грех , пошто су обојица
ствима осигура солидност овоме стању ствари, били побратими по оружју . Зато предложи из
посла изасланике на бечки конгрес. Ови се иза
сланици обратише редом на све четири ве вршење
један многима
који одбише .од Најпосле
, који некада
, увређен се нађе
старог српског
лике силе .
ђенерала , уби овога секиром . Милош није могао
Кнез Таљеран одговори , да је Француска
заштићавала Србе , кад је то могла да учини , а беогр и убицу
гонитадско г паше, тиме
би га
, јер који оправ
опту жива ше преко
дао ре
да хоће

сад да јој је положај мање угодан . Лорд Ка

старег им рече , да се та ствар ничим не тиче да наруши закључени мир, намера коју је још
потврђивао повратак овога окорелог турског не
интереса Енглеске ; цар Александар , који се бо
јао да се турски послови не увуку у конгрес, пријатеља “ .

не хтеде да прими изасланике , и поручи им , да је 30Кара - Торђ

годин а, е је остав
ожен једно
ио сеиоРуск га сина
ињом , и. Сад
живиму
у
се обрате његовом посланству у Цариграду . Влашкој. Ја сам се састајао с њим у Крајови.
Аустријски цар прими их милос тиво и изради у њега је дух ратнички и предузимљив ; бес

им једну колективну представку , коју пет вели

ких сила управише Порти , што допринесе , да ПІосличење
га мори и подгриза му живот . Али ,
се ова реши да остави своје паше да се рачу кажу да је ограниченог ума, и двадесетогодишњс ,
ЖИВљење изван Србиј
нају како знају са Србима. е , започето кад му није
српског било више но
Године 1817 погибе во првог десет година, отуђило га је од
устанка . земље . Међутим , околности га могу једнога
Кара - Борђе , пуштен из аустријског затвора дана учинити опасним за кнеза Милоша . Народ

на захтев цара Александра, и склоњен у Русији, је понудио Кара - Борђевом сину , да му се добро
беше покушао 1815 да се врати у своју отаџбину вољним прилагањем скупи новаца, али је он то
преко Влашке , по једном плану наличном на онај : одбио . Кнез Милош му је предлагао да живи
који је Ипсиланти извршио 1821. Припреме ње на његовом имању у Влашкој, додајући понуду
гове пробудише пажњу Русије , која се успро- „ Ја не приход
да му . остави
одбио тражим на уживање
никак . Он
ве милос ти је и то
одгов о
тиви извршењу његовога плана .
У исто доба , Милош, осећајући потребу да рио је он ; ја иштем само моје право , да могу
прикупи свуколику народну снагу против Ту живети у својој отаџбини “. Али ово право , које .
рака , беше се договорио са једним од старих је , без сваке сумње, по закону имао , морало му
заповедника , по имену Вујицом, да позове Ка се по државноме разлогу отказати .
ра - Борђа у Србију . Позив да се врати , био је
6 Декембра 1817 Велика Скупштина На
послан томе војводи . На то није дошао одговор
родна прогласи Милоша за кнеза Србије .
више од године дана , кад Кара - Борђе изненадно ! Мир не престајаше владати међу Турцима
стиже код Вујице , и стаде га одмах наговарати и Србима . Први се тужаху на врење и смутње
да припреми све за општи устанак , па пошто међу Србима ; ови опет , на грабљивост и зло
је наредио да се напише више прокламација у употребе турске .
томе смислу , утврди дан, у који ће обојица за Београдски паша позове једанпут Милоша ,
једно поћи, да прокламације растуре по народу . да му саопшти некакав Портин Ферман . Милош
1
Кад је дошао тај дан , Вујица, који је изве одговори да се та ствар тиче целога народа , и
стио Милоша и нашао га
са свим противна да ће он доћи са главнијим људима из земље ,
обнављању ратовања , не смејући нити устукнути да чује наредбе Његовога Величанства . Он дође
пред Кара - Торђем, нити следовати плану који спратњом од 8.000 људи . Марашли Али - паша
би и њега и народ могао предати турској освети , узалуд покушаваше , да Милоша самог привуче
одлучи да се опрости Кара- Борђа .
у Београд , Срби се томе противљаху , и тако он
Он није могао дићи руку на њега , гово морале пред свима прочитати царске наредбе,
раше ми Србин који ми је причао овај догађај, али у место правога Фермана , којим се наређи
 13

вало да се Милошу глава одсече , паша прочита | виках у против капетана, против дација, против
други , којим се препоручивала покорност и слогатрговачких послова , које рађаше сам кнез

са Турцима . „ У неколико претходних сукоба погибе око

Велики грчки устанак 1821 помагао је у 400 људи . Пошто је Кнез скупио војску, он
толико Србима, што је принудио Порту да из- пође против бунтовника на челу 6.000 људи .
бегава изазивање нових заплета . Ипсиланти по Кад је дошао до њих, он стаде пред њих , и за
ручи Милошу , да је све спремно како да Тур- поведи им да предаду оружје . „ Ваше жалбе ,
ског царства не буде више после три месеца ; рече им он , могу бити основане , али зашто се
нека само скочи на оружје , па ће постати Краљ нисте, као од пре , обратили мени са повере
Србије. Ово су оцењивали у Крагујевцу као њем ? Ја предајем вама самим на суђење онога,
дело занесењачко . Покрет словенски , или боље који вас је навратио да тако не учините ! « “.
српски , одржао се савршено самосталан од грч )Ово мало речи поврате Кнезу сав његов
кога, различан од овога последњег и по духу | утицај на ову оружану гомилу. Она се дочепа
и по току . Разлика у карактеру и старе пред свога старешине , и растргне га на комаде . То
расуде довеле су до антипатије одвратност из је био некакав трговац из Београда .
међу Срба и Грка и немарење једних за друге , Ја не знам, господине Грофе колико су ау
и тога ради је тешко установити какве год до стријски агенти умешани у ту ствар . Једино имам
бре односе између ова два народа . Султану се да напоменем , да их јавно мнење терети тиме .
ипак учини да треба у тој прилици да као сау Ова неповољна оптужба потврдила се не

чеснике стави у затвор српске изасланике , који колико година позније другим једним догађајем.
су с њим омиру преговарали . Спремала се нова буна против кнеза ; прокла
Члан 8 Букурепког Уговора , који говори о мације , којима се народ позивао на побуну, биле
Србији и који не бејаше , у осталом , по вољи су ухваћене у Београду ; њих су аустријски по
ни Турцима ни Србима , сматрао се као да и не даници били саставили . Бечки двор је са нава
постоји . Кад га је један од преговарача слу љивањем тражио , да се тим кривцима поклони
чајно напоменуо у разговору Хоџа - паша , живот . Милош му их посла, пошто им је нај
одређен да преговара у име Султаново , нагло пре дао ишчупати језик и одсећи десну руку .
је скочио на коња, и није више хтео ни да чује Одулирући се непрестано наваљивању Али
о преговарању . Али ово страховање турско од паше, Грка и Арбанаса , да се опет дигне на
мешања Русије било је корисно Србима , и барон оружје , и гледајући да се одржи у миру са
Строганов им је лично давао више доказа, који Султаном , Милош се са своје стране трудио да
су сведочили да се он за њих интересује по задобије наклоност Петроградског Двора . У Акер
оним истим осећањима , која су га упућивала манском уговору цар Никола му даде очевидан
да храбри грчки устанак и да му не да ма доказ своје милости , натеравши . Туркө да приме
лаксати . захтеве , које су им Срби поднели 1820 .
Мирна од стране Турака, Србија је имала Ова погодба се у осталом испунила онако
да пати
од унутрашњих раздора . Прва буна као и тачка 8 букурешког мира, и народ, нау
против кнеза била је 1820 , друга много јача , ман да се организује независно од Порте и ње
била је 1824. У овој прилици , казиваше ми них Фермана , за које се већ више не уздаше да
један од најоданијих служитеља Милошевих , на би их могао добити , објави , у Великој Народној
род је имао право , јер капетани чињаху велике Скупштини 17 -ог јануара 1827 , наследно досто
отмице и неправде , а плаћања беху веома тешка . јанство српскога кнеза у лицу Милоша Теодо
То су : била два изговора , под којима Турци и ровића Обреновића .
Аустријанци дизаху народ на побуну . Покрет је То беше нов и знаменит корак , учињен у

био општи ; више од 10.000 људи дођоше на развићу мисли о независности .

неколико миља од Крагујевца. Шта су хтели ти Рат, који се отвори 1828 између Руса и
људи да учине ? То ни сами нису знали . Они Турака, учини се Србима згодна прилика за по
 14

стигнуће потпуног ослобођења њихове отаџби- шериф , који једва једанпут признаваше Ср
не , и они навалице на кнеза да своју војску бима право да сами собом управљају без ика
сједини с руском . Милош стави своје људе на кве мешавине од стране Порте , који им даваше

расположење цару , и посла му једнога агента , слободу да по целоме царству тргују са својим
који се борио у руској војсци за време целога пасошима , и који забрањиваше Турцима да ста
војевања 1828 год . нују у Србији осем оних , који су сачињавали

Цар Никола, који се старао да не побуди део гарнизона , размештених по извесним гра

узнемирење у Европи услед опсега и сврхе тога довима .

рата , поручи Милошу нека само забрани пролаз Овим концесијама , раније одређеним Акер

турским трупама, које би хтеле проћи кроз ње манским Уговором, Султан додаде још једну која
гову земљу , па неће бити заборављен при за им даваше са свим другу вредност. Он потврди

кључивању мира . Милош не само да одговори одлуку скупштине у Крагујевцу, која беше об
овој жељи , него кад се образовала једна босан- јавила достојанство наследнога кнеза Србије у
ска војска на Дрини , он сакупи на другој лицу Милоша Обреновића. Цар Никола , извеш

страни реке другу војску, да би оној спречио тен о овој одлуци Портиној, хтео је да сам со

прелаз . На тај начин, он прекиде комуникацију бом јави то српским изасланицима , и то је учинио
између отоманских провинција које су биле на овим речима : „ Султан се толико понизио , да је
мо
паднуте, и провинције Арбанаске и Босне , које признао наследство кнеза Милоша ; ја вас
су могле помоћи послати . лим , да кнезу честитате у моје име » . » Ми

Губитци руски у војни 1828 дадоше цару имамо за то да захвалимо Вашем Величанству “ .

мисао , да поиште стварну помоћ од своје браће „ Не , ја томе нисам апсолутно ништа допри
по вери у Турској. Он се одлучи да у исти мах нео ; Провиђење Божије све је то урадило ” .

побуни Србе и Бугаре и колико се могло Грка, Паша београдски уведе Милоша у дужност
и да их баци на Турке . Наредбе су биле издате огрнувши га у то име кнежевским плаштем , а

у тој намери , и народности , позване да у рату митрополит београдски изврши за тим црквено
узму удела, спремаху се да одговоре овом позиву , миропомазање ( октобра 1830 ).

кад се после зрелијег размишљања цар одлучи Знаменити уступци , учињени од стране Сул

да напусти план, који би био очигледно супро- танове , нису још давали потпун и дефинитиван
тан уверавањима што их је био дао Европи. карактер његовим односима са Србима. Под

Услуге које је кнез Милош био учинио том разним изговорима Порта непрестано одуговла
приликом беху веома цењене у први мах , и Дре- чаше извршење обавезе , која је такође у уго
нопољски Уговор захтеваше неодложно извр вору била примљена , да преда Србији шест
шење тачака Акерманског Уговора, које су се округа раније одвојених .
тицале Србије . Било је чак уговорено да руска Кнез Милош једнако ишчекиваше предају
војска неће изаћи из Дренопоља , пре него што тих округа , и са великом муком уздржаваше
се изврши у Акерману уговорена предаја шест нестрпљење народа , који хоћаше да их силом
округа које тражаше Милош , наводећи да су | заузмe . Кнез је осећао опасност каквог непро
ти окрузи припадали Србији 1812 , и да по томе мишљеног поступка, али је опет с друге стране
морају уживати протекцију добијену Букуреш- увиђао да је Диван у толико мање расположен
ким Уговором . да уступи, уколико је добра воља Русије на

Не гледећи на тако изреком уговорену од осетљив начин хладнела , услед пољске револу
редбу, ђенерал Дибић напусти Дренопоље пре | ције и нових веза са Султаном.
предаје округа . Први Ферман Портин не учини Пре пољске револуције , Русија гледаше са
ништа друго до што објави њену намеру у оп- наклоношћу у српској независности полити
њене Инте
ште , да учини све што треба по Акерманском ( чки догађај савршено повољан за
Уговору . Али , пошто се још годину дана пре- | ресе и извршен њеном помоћу . Одмах после
говарало , Султан даде 3 - ег августа 1830) хати устанка у Варијави , она виде да је то једна од
 15

оних популарних буна , којих је одјек она сама Присаједињење шест одвојених округа об

осетила у срцу свога властитoга царства . Једна јављено је истим Ферманом , а сума данка утврђена
реч господина Неселрода српским изасланицима је на 2,300.000 гроша 620.000 дин . Изреком је

издаде ову промену . Дотле им је увек говорио било уговорено , да један део овога данка пред

само о народности српској , а то је био израз ставља накнаду што се морала дати Турцима,
који и они употребљаваху са његовим Царским којих су земље све без разлике прешле у сво
Величанством као и са његовим министрима. jину Србије.
Кад су се опет послужили тим изразом : „ Шта Оба хатишерифа од 1830 и 1833 , издата
подразумевате под српским народом ? “ запита од стране самога Султана као резултат њего

г. Неселроде , „ цар не зна за српски народ , он вих преговора са Русијом , дају извести право
познаје само кнеза Милоша . « надзора ове силе над извршењем наредаба које

Мало за тим отпоче рат против Египhана су у тим актима изречене . Кад човек посматра
и кораци Султанови који предадоше Турску Ру- кретање и утицање разних европских држава
сији у руке . на Истоку , не може , господине Грофе , да не
буде изненађен , видећи колико на свима тачкама
У овим новим приликама кнез Милош увиде,
аустријска политика уступа испред Русије. Влашка
да никад неће добити уговором задобијене округе ,
и Молдавија већ су нам дале један пример. Србија
ако их силом сам не заузме. Један догађај, који
то још јаче доказује. Уговори Београдски и Свиш
је он може бити очекивао , учини те он у пролеће
товски имали су више одредаба у корист Срба ,
1833 науми да тај посао изврши .
и набављали су Бечком Двору право да се меша
Пошто се пронео глас да ће предаја бити і
у српске послове . Уговори Букурешки и Дре
извршена , Турци удвоје своја кињења наспрам
нопољски , заменили су за Србе онај Београдски
становника. Овакво поступање изазва жалбе и
и Свиштовски ; они су дали Русији у овој земљи
отпор , који би насилно угушен . Најпосле се по
положај, право и утицај, који је раније припа
диже гомила људи , жена и деце на тужбу код
дао Аустрији.
управника једне варошице , по имену Зајечара ,
Два хатишерифа , последице ових уговора,
молећи га да се смилује на њих . Кад то видеше уређују политички положај Србије , и тиме одре
Турци, скочише на те људе, и већину их разне- bују више главних тачака њене административне
соше на комаде .
и уставне организације . То је у неколико Устав
Чувши за тај напад , Милош не хтеде више
ове земље , и то Устав који везује не само вла
оклевати ; он позва цео народ на оружје , истера
даоца и народ, него и Порту и Русију, као год
Турке из спорних округа , и објави пашама , да , и Србију и Порту .
ће се из све снаге успротивити њиховоме по Важност коју та околност даје хатишерифи
вратку .
ма изазива ме , господине Грофе, да вам их пошљем
У исти мах јави он Русији и Порти шта у преводу који ми је дао сам кнез . Њима при
се догодило, и даде им осетити да је крајње лажем Портин Ферман којим она кнезу Ми
време да се ово дуго преговарање један пут лошу даје достојанство кнежевско и признаје
сврши . ово достојанство за наследно у његовој породици .
Овај поступак, коме није оскудевала ни У овим последњим преговорима, господине
чврстоћа ни вештина , имао је савршен успех . Грофе , више пута је требало да одлучност кнеза

Он је одлучио закључење преговора , вођених Милоша и његова непосредна радња код Дивана,
између Порте и Србије под посредовањем или допуне оно добре воље што је недостајало сили ,
боље по изборном суђењу Русије . 1 која се још називала заштитницом . Он је имао
Други један хатишериф , издан у месецу прилике да се увери , да Русија није завршивала
новембру 1833 , објавио је резултат ових прего преговоре с истим расположењем , с којима их

вора и одредио све што је још остало неодре- је започела, да се њен положај наспрам Турске
ђено у законитом опстанку Србије. био променио , и да су Руси били наклоњени да
 16

жртвују своје старе одношаје са Србијом инте- заједно с осталима у унутрашњости , где је са
ресу нових одношаја, које су били образовали чувано само знаменито место Ужице.
са Султаном Махмудом . Овоме броју од скоро 12.000 душа ваља
Молим В. Екселенцију да прими и т. д. додати 300 редовних тобција , који заузимају бео

Потписан : Гроф де Боа-ле -Конт . градски град, а плаћа им се, доста тачно, 20
гроша на месец .

у Србији нису уређени, као за Русе у Влаш

II
Архива Министарства Иностраних Послова . Істочна Ко
респонденција том 22, лист 223. 93. Положај
Турака што су остали у Србији и стање гра
дова које су они задржали .
ГРОФ ДЕ БОА -ЛЕ - КОНТ ГРОФУ ДЕ РИЊИ .
БЕОГРАД , 2. ЈУНА 1834 .
Господине Грофе,
Главна идеја поделе , утврђене између Срба
кој, војнички друмови , којима се могу без пре
станка уводити нове трупе у земљу под изгово
одржи промет
ром да се одржи или да се обнове
промет или
гарнизони . Турци , заостали у Србији , имају право
да путују земљом наоружани , али они који хоће
да уђу , примају се само један по један , и мо
рају да поможе оружје на граници .
Стање Турака овде је не може бити бедније.
и ако се у њиховој судбини огледа жртва учи
њена од стране владе државном интересу, још
се више на људма опажа жалостан пример тур
ске немарности . Било је природно, да Порта по
куша да у градовима сачува не само војску него

и Турака, била је , да се Турцима оставе у ру

кама градови, а Срби да господаре земљом .
Пре него што су уговори потврдили
уређење, оно се било установило силом
ности . Турци су били сувише малобројни да се
Одрже по селима; Срби , не имајући артиљерије,
тешко су могли ласкати себи да би били у стању
дочепати се градова . Султан, на послетку , није
и становништво турско . Али би за то требало
да се постарала о опстанку овога становништва ,
ово а то је она савршено сума сметнула .
окол
Турци живљаху у Србији од десетка који
су купили са земаља , датих им , као војницима ,
на уживање . Ове су земље (спахилуке Срби били
покуповали . Приход њихов процењен је на један
милион гроша. и та је сума додата данку Србије.

много марио за то , што ће се рајом једне ње 1 Она је припадала Турцима, држаоцима тих зе
гове провинције управљати овако или онако ;
маља , а не Султану , али је Султан новце за се
али он није могао оставити своје земље отворене задржао , говорећи Турцима да су им спахилуци

са те стране , нити напустити Београд , Смеде припадали , под погодбама које они нису више
рево и Оршаву, три најглавније обране царства . вршили .
Становништво турско , или боље мусломан Турци се , дакле , налазе строго затворени
ско , које је остало у Србији заједно са женама по варошима, њихов опстанак савршено зависи
и децом , у овом се броју налази у седам гра од села, т . ј . од Срба . На први поглед изгледа
дова који су задржани Ферманом од новембра као да они господаре земљом кад држе зема
1833. г. услед Портине заборавности
ске градове, али
На Сави : Шабац 500 Турака они управо нису ништа друго него или
таоци
Београд . 6.000 заробљеници , и да би могли живети , принуђени
На 800
Смедерево су да прибегавају милосрђу становника , рад” ко
Дунаву Н. Оршава 300 јих су , тобоже остављени да их на узди држе .
Кладово 500 У овом положају , њихова је судба зави
На Дрини : Соко 100 )) сила од тога какве су где утиске својим пона
У унутрашњости : Ужице . . 4.000 шањем они на Србе чинили .
Било је још 1.500 Турака у Ћуприји и 200 Заповести кнеза Милоша гласиле су , да се
у Хасан - Паланци , али су ови градови порушени с њима поступа уљудно и пријатељски. Ја сам
 17

путовао у пратњи једнога Татарина, и свуда где | узима као да у ствари припада Србима, али са
бисмо год приспели, српски би му чиновници допупітењем , да Турци могу седети у њој, и да
донели чибук , и понудили га да седне , док су они у својој руци држе што припада утврђе
они пред њим често остајали стојећи. И кад сам њима . Турци чувају варошке капије , осем кад
кнез лично у варош дође, али ако имају какав .
ја запиткивао за узрок ове дворбе: „Турцису , кі
говорили су они , пријатељи кнеза Милоша, ми спор са Србима, они морају изаћи пред хриш

Іх морамо лепо дочекивати . " Али је доцније | һанске судије. Тешко је било измислити стање

понашање Турака , заосталих у Београду , често ствари замршеније изгодније за стварање теш

пута изазивало изузетке овоме општем правилу . коћа, стога су ове на скоро почеле ницати са
У мањим варошима, осећање одвојености и свих страна .

малога броја њиховог саломило је њихов понос, Турци немају других средстава за живот до

они су се за своје потребе отворено обраћали прихода од својих кућа . Од 3.000 варошких кућа
кнезу Милошу , и он им је извршивао жеље . њима припадају 2.500 . Они станују у 1.000, и

Турски заповедник Смедерева рекао ми је ово : | дају Србима под кирију остале.
„ Ми имамо све по великодушности Милош - беја;
Слаба кирија од кућа брзо се потроши и
он нам је дао земаља , он пушта да наша стока | поједе .
пасе по пољима . Без њега бисмо ми помрли од
Турци су онда хтели , да те куће продају,
глади ; зато се и молимо сваки дан , да нам га
а Срби су опет једва чекали да их почну ку
Бог одржи у животу . “ Док сам био у тој истој
повати , али је турска власт то допуштала само
вароши код српскога капетана , дође један Тур неколицини под погодбом , да њој припадне већи
чин који му пристојно и понизно представи , како
део новца од продаје . Турци су онда хтели да на
му сељаци неће да допусте да насече дрва . Њихова
пусте варош , а власт опет објави да
„ Дајте ми писмено од руке , рече он , онда ће ме пу
ће на вешала с бегунцима, које буде ухватила .
стити , и тако ћу моћи донети мало огрева мојој
Турци се онда окрену кнезу Милошу : „ Ви
сиромашној породици . “ Дадоше му писмено до
сте господар земље, рекли су му они , или нам
пуштење. Најбољи споразум владао је између
обе народности, и два
заповедника јавно ука- | дајте да имамо су чим живети, или нас пустите
да се селимо . « Кнез је њихову молбу доставио
зиваху један другом знаке пријатељства . Само
паши . „ Одговорите им , казао је Мехемет - везир ,
Турци живљаху по градовима , а Срби имађаху
да су то државне ствари које само Порта може
права да станују само по варошима .
У Београду нађох ствари са свим другоја- | расправити . “ — „ Али ако ови људи не оду , они

чије уређене . ће помрети од глади. « — Може бити , само што

Београд је увек био седиште непокорних би исто тако помрли од глади и на другом ме
и бунтовничких становника . Била је једна стара сту , јер неће ништа да раде . У толико је боље
турска изрека : „ Београд у Румелији или Багдад да помру овде , пошто је Султан заповедио да

у Анатолији . « То су била два места изгнања , овде остану

која су се давала на избор Турцима који су из Ја сам упитао Кнеза Милоша зашто им не
вршили какво убиство . Сем тога још снага по- | да земље као онима у Смедереву, или , да ли
ложаја, велики број топова и изобиље муниције | то, може бити , неће да учини , да би им дошао
у Београду још су више увећавали турску охо хака глађу и приморао их тиме да напусте Бео

лост .На послетку , у преговорима , којима су град ? „ Не чиним то у тој намери , одговорио
Руси управљали , постигнут је споразум , којим ми је он . Овдашњи Турци не знају друкчије да
је град ( тврдиња) одређен искључиво Турцима , | ишту , него са претњом на језику и са презре
а подграђе како Турцима тако и хришћанима, њем на уснама , и задахнути тим дахом они би

те је тако допуштено и Турцима и хришћанима у брзо претендовали , да по праву држе земљу

да у унутрашњости вароши живе . Варош има | коју бих им ја поклонио, а то моји Срби не би
и српскога управника и турске власти . Она се хтели да поднесу.
comЕНИК ХХIV , 3
 18

Београд показује жалосну слику борбе из Турско Царство, рекох му, има два главна
међу охолости и беде . Људи у најбољим годи- | бедема , Шумлу насупрот Русима , и Београд на
нама проводе целе дане нити што радећи , нити супрот Аустријанцима. Султан је дао извести
што једући, него само седећи и пушећи по ка из Шумле своје топове , а ви остављате Бео
ванама . Кад кога од њих пpитeрa невоља да се град у стању у коме га ја видим . « — „ Немате

обрати за помоћ хришћанину, то чини тоном право , одговори ми Мехемет- везир, кад се чу
који затвара срце сажаљењу . Јуче дође један | дите што је Султан повукао топове који су
кнезу и затражи од њега да му помогне . Кнез | бранили Шумлу ; он је мудро помишљао, да је
му даде 50 гроша. Турчин их узе и одговори сад , пошто је мир са Русима утврђен , највећа
начином обичним , којим би се какав царски ве опасност за Шумлуу томе , да се тамошњи Турци ,
ликодостојник захвалио једноме сељаку, који је | расположени овако исто као и ови овде, не
учинио своју дужност . Други један случајно дочепају топова и да се у Шумли не утврде
се десио на раду кад је кнез пролазио . Он остави против њега.... Што се мене тиче , шта бисте
свој алат , посади се на земљу насред пута , ко хтели да чиним ? Ако ми не шаљу новаца , су
јим ће кнез проћи , и прекрстив ноге , запали чим хоћете да ја одржавам овај огроман град ?

чибук гледајући кнеза са осећањем надмоћно- | А после , зар ми нисмо са целим светом у миру
сти , ма да му је милостиња била од преко по и у љубави ? «
требе . Кнез с места нареди да му се удари 20 Систем је Портин у погледу Србије као и

батина , па му онда да милостињу . У овом жа у погледу Босне , да ништа не вуче од ових

лосном положају , опште сажаљење побуђују | провинција , али да им остави да саме воде тро
жене којима се поменути прекор нема за што шак за своју одбрану . Она с тога оставља бео

чинити . Оне по улицама нуда на продају љу- градском паши целокупну суму данка српскога,
дима остатке свога кућњег посуђа, чак и ексере и кнез Милош даје Везир - Паши непосредно у
из својих кућа, а кад кнегиња прође , пред ноге руке 620.000 дин . данка ; толика сума очевид

јој се бацају, и она сваки дан чини милости мно но није довољна ни да се одржи оно што по
гима и многима између њих . стоји , а камо ли да се још оправља оно што је

Усред ових очајних сцена, Ваша Ексцелен- порушено .

ција лако може замислити , како никоме од Ту Београдски паша држи на Дунаву за своју
рака ни на ум не пада нити служба војничка , и за свога гарнизона потребу две лађе , а два

нити служба у граду . Ја сам више пута пролазио
по градским бедемима , и никад нисам на њима
спазио ниједне страже Пет стотинакрасних брон -
заних топова леке тамо без икаква заклона ,
пута преко године једна мала аустријска еска
по
дра од 10 до 12 лаһа, свака са два топа ,
лази из Пеште и спушта се низ Дунав до Бер
дапа .

или су потрпани у магацине , а нико их не чува . Знаменитост другог града Србије , старе

Чврста грађа градских зидова чини , те они још Оршаве , учинила је то је и ту постављен паша .
стоје усправо, али је варошки шанац опао и на Овога је пашу требало издржавати новцем од

хиљаду је места испробијан. српскога данка , али пошто Мехемет -везир на

Овај шанац чини један јарак , који на ази , да та сума није ни за њега довољна, то
малим размацима бране бастиони већ одавно се он добро чува , да пошље што своме колеги .
лишени топова . Бастиони су везани један за Овај последњи је услед тога пао у највећу беду
други дебелим , дубоко у земљу укопаним кољем и сиротињу . Кад су о томе Известили Кнеза
палисадима ). Јарак је већ скоро испуњен , а сваки Милоша , он му пошље на поклон 3.000 дин . , и
дан извлаче и ложе на ватру оно мало што је то је паша примио са сузама захвалности , као

још остало од коња које је служило као ограда. | доброчинство које је пало из руку самога Про
Једном приликом , кад сам походио пашу, | виђења .

нисам му сакрио утисак који је на мене учи Узевши у обзир средства одбране која има
нило стање у коме се Београд налази . Србија , човек се , господине Грофе , мора изне
 19

надити војничком знаменитошћу ове земље . Огра- I част да то учиним за Влашку и Молдавију. Али
овде су се до сад више бринули како да упо
ђена планинама, које је бране са свих страна,
Србија има на истоку Оршаву , коју, као што требе земаљске изворе , а мање како да их тачно
сам чуо , војници називају кључем Влашке и израчунају , и живело се у привременом стању,
Мацарске , а на западу Београд, који својим див- очекујући да најпре добију царске Фермане , ко
ним положајем заповеда и Сави и Дунаву . Али , | јима се потврђује опстанак и законити положај
посматрајући с друге стране употребу, коју Порта | Србије , па онда да се брину како ће земљу ко

чини од ових преимућстава , узимљући на ум да начно да уреде .

Уз то се у овој земљи у свачем опажа оба
је Порта изгубила сваку наду да може од Срба
повратити Србију , да она није могла никада , па зривост у администрацији , те се тога ради само

да не може ни сада да од Босне начини што са тешкоћама и с безбројним прећуткивањем

са
друго , до бедем против Аустрије, да ју је Ау- странцима допушта да се упознају са изворима
снаге земаљске . Једнако се боје , да се Турции
стрија сте стране обишла и преломила, утвр
дивши се у Далмацији , било је људи који су не узбуне или да не повећају своје тражбине ,

помишљали , да већ Порти на овој страни није ако се они покажу сувише моћни, или сувише
остало никакве друге користи, него да оствари богати, и само су ми мало по мало признали ,

комбинацију што је предложена за Влашку, и да имају доста јако становништво ; да Финан

да остави и Србију и Босну да се образују као | ције дају већ доста добре приходе ; да имају
једна зависна држава , постављена под гаран топова и пушака са муницијом ; да сељаке обу
тију највећих сила европских. Тим би начином чавају како се ратује и влада оружјем по на

она поставила између себе и Аустрије преграду чину европском . Све је ово у Србији нека врста

сличну оној, коју би остварење Краљевине Да - државне тајне.

кије на страни Бугарске утврдило међу Турском Србија у својим данашњим границама , за
творена између Тимока и Дрине, има у себи
и Русијом.
Молим Вашу Ексцеленцију да прими итд . управо водопађу Мораве , у којој су најузвише
Потписан : Гроф де Боа-ле-Конт . није позиције Ниш , Приштина и Ужице , на
истоку , југу и западу. Да би постала неогра
ничени господар ове водопање , требало би да
III .
се пружи даље на југ, до планина сребрних ( Ar

Архива Министарства Иностраних Послова. Источна Коре- gentaro ' ) .

спонденција, том 22 лист 229, № 94 : Становници Ср
Земља је испрекрштана планинама , савр
бије. — Простор земље . Број становништва.
шено обраслима честом и високом шумом . Ве
Обичаји и карактер сраскoгa aлемена . Црква,
лики слој масне земље и умерени нагиб пла
јавна настава, новине , књижевност .
Бугари , Власи и Грци, настањени у Ср нина , које су често обрађене до самога врха,

бији . — Насељавање Влаха , Бугара , чине Србију веома плодном .

Бошњака и Аустријанаца у Ср До сада још ништа није учињено да се из
бији. — Мусломаки . — Цига мери простор Србије . Само се по приближном
ни . Јевреји. Вароши
прорачунавању процењује да је до 1833 српско
и станови.
земљиште мерило 1686 наших поштанских квад
ратних миља ; те године је пак увећано за једну
ГРОФ ДЕ БОА- ЛЕ - Конт ТРОФУ ДЕ РИБИ . трећину присаједињењем откинутих округа, и

БЕОГРАД , 3-ЕГ ЈУНА 1834 . тако би данас требало да броjи 2.2 40 миља .
Овде се од прилике рачуна на 2.500 . То је мало
Господине , Грофе, више него што има Швајцарска, са којом ова

Желео бих , да могу В. Ексцеленцији пред земља има у осталом много сличних црта .
ставити извештај о снази и о помоћним сред 1
Овде се без сумње мисли на планински чвор око
ствима Србије онако потанко као што сам имао Новог Брда. Пр.
3t
 20

Оно мало што се овде зна остановништву дан , кад је то црквеним уредбама допуштено ,
није много сигурније. Купљење данка вуче за не једу месо свињско и јагњеће или живину ,
собом сваке године као неку врсту пописа људ- које код њих такође има у изобиљу . и тако
ства , али се овај попис врши посве нетачно . они осећају мало потребе да раде ; до овога
Пре две године по том је попису било часа доброчинства слободе и на ново задобијена

300.000 душа које плаћају харач , то ће рећи безбедност имале су мање успеха да их на рад
лица од 7 до 60 година ; по овој основи могло | побуде него што је то имала бојазан од Ту
би се овако проценити становништво у Србији : рака , и земљорадња мал ” те није више опала ,
Деца оба пола 130.000 него што се развила међу њима . Влада се труди
Људи од 7 до 60 г. који плаћају да нађе лека томе злу. Ми смо мање радили
харач 300.000
од кад је престала турска власт , рекао ми је
Жене истих година . 300.000
један сељак из Пожаревца , али ћемо сад да
људи и жене преко 60 год . • 70.000 $
837.000 радимо више, јер веле, да ће нам кнез то за
Становништво хришћанско и
јеврејско у Београду 12.000 поведити .
Цигани 10.000 Између најзнаменитијих црта српскога ка
Турци 15.000 рактера, ја ћу вам навести осећатье братства,

Највећи део становништва припада српској које их међусобно везује ; њихова веселост ,

раси . својство које им је заједничко, у осталом, са

Особени карактер људи ове расе и друш- већином словенских племена , чини , да им се
твено стање које сам нашао , пружају, госпо поља разлежу од непрекидне песме , а поносі
дине Грофе , неке необичности за које молим тост њихове нарави не допушта им , да другоме
В. Ексцеленцију, да ми допусти да их овде 13 служе , те ова врста службе остаје Власима и
ложим . Бугарима . Изгледа ми , господине Грофе , да су
Србијанци зову себе Србима, а своју земљу карактери овде у опште толико оштри , колико су
називају Србијом. Они су јако осетљиви на то слаби и ништавни у Влашкој . Ове две провин
што их ми зовемо Сервијанцима, бојећи се , да ције у свему показују најјаче противности . У
им се тиме не придаје какав појам о потчиње Влашкој сам оставио народ , састављен од гос
ности . г. Давидовић ме је много молио , да у поде и васала, од газда и закупаца, од сталежа

мојој преписци са В. Ексцеленцијом употребља- | ослобођених данка и оних који данак плаћају :
вам реч Србија, коју су Немци већ усвојили. овде не нађох никакве друштвене разлике , нії -
У целој Европи нема , зацело , народа који | каква чина, никакве повластице ; никаква изу
би био ближе природи него што је српски. Ста зетка ни за кога ; ни средње класе , ни вишега
нујући по селима и дубравама, без додира са сталежа . Чак и разлика, која по сразмери нау
варошима и са странцима , без сталежа племић ке и прогреса изгледа да постаје све дубља ,

скога и трговачког , српски је народ сачувао | између господара и слугу овде је дотерана до
сву простоту обичаја и првобитних појмова . Ваша разлика често врло тешких за распознавање .
ће Ексцеленција видети у овим депешама , како Сви без разлике, осем неколико Срба из Ау

се тај карактер развија и даје у управії после- | стрије , припадају под једнако народној маси по
дице савршено непознате и стране политичким идејама, по тону и начину осећања и сматрања .
комбинацијама наших цивилизованих држава . Убрзо сам имао прилике да се уверим , да је
У усамљености својих шума, Срби имају у прилици
у прилици када
када неком друштву ваља почети
мало потреба . При тако ограниченим потребама, давати национални организам , много лакше во
они су веома богати . Њихове храстове и бу- | дити то друштво и управљати њиме онда , кад
кове шуме дају изобила хране њиховим сви оно , тако рећи , истом излази из руку прін
њама, а продаја три или четири ове животиње родиних, него ли управљати народом који се

довољна је , да се од ње цела породица за годину већ напојио страстима , потребама и пороцима

дана издржи . Мало их је међу њима, који , сваки | сувремене цивилизације.
 21

Очинска власт је очувала сав свој уплив у без чувара на веру и поштење појединаца , нити
Срба . Поштоватье жені наспрам њихових му- ће се кад догодити да имаоцу што пропадне.
жева још је даље дотерано ; никада жена не Обичаји су још са изузећем можда Бео
сме сести за исти сто са музкем . У свима срп града — чисти и чврсти међу Србима. Недавно
ским кућама где сам био, жене и кћери слу- | баш био је случај, да је јавним негодовањем
жиле су за време ручка, али је у томе слу- браколомство смрћу кажњено . Религиозно осе
жењу било нечега нежног и достојанственог , | haье очувало је овде сву своју силу, и ово осе
што не допушта да се помис.11 нити да је та Канье има овде више морала у себи , него ли у
служба без драге воље, нити да унижава. Жена осталих присталица грчкога обреда . Оно је у
служи свога. мужа стога што зна да се нико Србији , може бити , мирније него другде , али је
други осем ње не може тако некно и тако свакако и много трпељивије. По политичким

својски за њега побринути. околностима, религиозно је осећање јаче међу

Осем ако нису једине наследнице, кћерін земаљским вођима него ли у народу , с тога, што
11мају права само на мали део очевине, и не су вођи подложни рускоме утицају , и што Py
мају мираза при удавању . Кнез Милош није хтео сија гледа у привржености грчкоме обреду своју

да се удаљи од тога обичаја удајући своје, главну спону са Србијом. „ Српски би се народ
али им је доцније поклонио свакој по 300.000 цео дао набити на колац пре него што би при
Динара . стао да се у писању служи латинским словима , «
У свакога народа, у кога образованост још | рекао ми је један од главнијих људи. Ја држим
није могла да ублажи оштрину карактера и да да народ не би био ни мало склон да потврди
му бујност утиша , наћи ћете у дну нарави и ово тврђење. Једна од најсрећнијих црта њего
осионости, па и дивљине у навикама, наћи ћете вога карактера јесте , да он врло лако предру
наклоности к отмичарству, к злоупотреби јаких гојачава своје мишљење и да уступа разлогу ,
пића, клењости , и те се мане мешају соста чим неко успе да га убеди . Ја сам слушао људе
лим особинама такога народа . Ни Срби нису који су народ свој дубоко проучавали где тврде,
без тих порока.
да би се народ не само служио латинским сл )
До скора су имали чест обичај да оду у пла вима , кад би га убедили да су она боља , него
нине под именом хајдука, те да у срећи раз да би му било све једно хоће ли се покора
бојничкога живота потраже помоћи против тур вати патријарху у Цариграду или папи у Риму,
скога притиска , али ма каква да су била јуна- 1 чим би дошло да више своју засебну цркву нема , и
штва ових хајдука против Турака, има овде у чим би га уверили, у што он сад не верује, да
дну духова толико много правичности, да хај- би се могао крстити и постити по свом начину
дуци никад нису могли бити потпунце и у ис и у римској цркви .
тини популарни . „ Кад би се Кнез покатоличио и кад би

Баш и у време устанка , када је њихова | пробао да наговори и свој народ , говорио ми
помоћ била од толике користи , име хајдук или је један Србин , не сумњам , да не би цео свет
разбојник остало је као неки погрдан назив . следовао његовом примеру . Само не би тре
После рата , велики број људи , Срба и туђинаца , | бало да се кнез потурчин , јер би га онда на

одао се на ново на хајдуковање. Кнез је наре- Гродна предрасуда , јача овде од предрасуде вер
дио да се погубе сви који се похватају . Само ске, жигосала општом осудом , о коју би се раз
за једну годину погубљено их је више од хи била сва његова снага . Видели смо у разним
љаду . Сад једва ако се преко године двојица | временима Арбанасе , Бошњаке и Бугаре да су
тројица , због убиства , на смрт осуђује.
осуђује. Нема у великом броју прелазили у ислам ; ниједан Сp
земље , у којој се путује са више безбедности бијанац није хтео до сада да напусти своју веру.
него ли у Србији . Поверенье је тако неограни За време ратовања није се нашао ниједан који
чено , да се често могу видети стока , вино и би пристао да по ту цену откупи свој живот,
различито имање становника где је остављено докле је мусломанска народност често тражила
 22

у крштењу прибежишта против беснила Црнога. Једини сталеж који се одликује од масе
" Борђа и његових другова . Оно што је толико народа српског не својим расположењима, која
хваљено у Грка, где су жене себи задавале смрт , су и чисто народна и веома толерантна , него
да би избегле одметништво од вере или беш- својим оделом и својим освећеним карактером ,
чашћење, биле су свакидашња ствар у нас ; али сталеж свештенички , није многобројан . УСp
ми нисмо имали историка који би их записали , бији , као и у другим пределима , у којима се
нити песника који би их опевали . “ Срби су не служи по грчком обреду, свештенство има мало
давно обележили са свим карактеристичном цр- утицаја на народ , а то долази нешто од њего
том , и колико је њихово поверенье наспрам кнеза, вог незнања и сиротиње , а нешто и отуд што
и каква су им верска осећања . Од неколико је свештеницима допуштено женити се .
година на овамо , они са свим пренебрегоше Архиепископ и митрополит Србије говорио

обичај да се исповедају . Кнез је издао за ми је , да у целој земљи има само двадесет ма

повест, којом их је опоменуо на ту дужност , и настира и од прилике стотина калуђера у њима .

нема више никога коме би пало на памет да то ) )Они који имају жељу да се одаду свештенич

не учини бар једанпут у години . ком позиву, додаје - овај владика , већином се

Не види се да је у Србију продрло што запопљавају , због женидбе , која је поповима

од потреба наше сувремене раскоши . Кнегиња | допуштена . “ Али народ нема спрам њих толико
не пренебрегава ништа , да би задржала жене у поштовања колико спрам калуђера, и само се

простоти старих обичаја и да би ограничила овима последњим обраћа кад хоће да се испо
употребу злата и драгог камења у њиховом ки веди за своје грехе и да се ода покајању .
ћењу. И ако су путови махом добри , нико нема Сваки парохијанин даје своме попу , у се

од рас лима три килограма брашна на годину, а у ва

каруца осем кнеза ; чак су се сачували
коши у оружју и у коњима , која је -обична рошима 5 динара . Митрополит и три остале
међу Турцима. „ Наше је богатство. осреднье, го владике имају прихода сваки по 8.000 динара ;
вораше ми један Србин , а наши су прохтеви земље манастирске обрађују сељаци који живе

јевтини . Остављајући на страну кнежеву поро- | у непосредној близини манастира .

дицу, помиње се у земљи само један човек веома Под турском владавином , владике су слатө
богат : тај човек има до 40.000 дин . прихода . из патријаршијеи биле су по правилу Грци ,

Он не зна шта да чини са толиким богатством . « који нису нимало марили за земљу . Очекујући

Кад кoгoд од њих стече 4 до 5.000 дин . при све од Цариграда , они су са пашама и кади

хода , он се броји међу најбогатије у земљи, и јама експлоатисали земљу, која је за њих била
хвали Бога што му је дао толико новаца . туђа ; у свему су се слагали са осталим чинов
Занимљиво је посматрати какви су у овом ницима Портиним. Кнез Милош је прекинуо ту
народу основни први појмови , пре него што их везу, једну од оних којима престо Султанов
цивилизација и сувремене установе не замене гледа да држи уза се народности . Кнез је из

својим опште- усвојеним начелима. Никако нисам јавио патријарху да остаје и даље под њего
могао успети да им објасним наше појмове о вим закриљем , али да је одлучио , да за владике
дуелу и самоубиству тако да их потпунце схвате . узима у напред само Србе по пореклу ; за тим га је
Они знају само, да може неко убити човека у подсетио, да је српска црква имала некада свога
љутини , и да жена скочи у Саву да би изма- патријарха у Пећи , и да се , све до пресељења
кла Турцима . Кнез ми говораше : „ Да се Напо архиепископа Арсенија у Аустрију 1690 , одр

леон убио после својих недаћа, ја бих изгубио жала независна од Цариграда.
свако поштовање према њему “. Војничке ста Започели су и ревносно унапређују уста
решине не могу да одоле искушеньу да се до новљење школа свуда покрај цркава. Београд
чепају спахилука заосталих иза Турака, али ни ска школа има 300 ђака, крагујевачка 200 ; осем
један не може да схвати шта ће то рећи на тога има у овој последњој вароши једна научна
следно племство .
школа, једина у којој се уче класични пред
мети . У њој већ има 30 ученика. Цар Никола се од простонароднога језика разликује готово
је у погледу овога дао српским изасланицима толико колико стари грчкін од новога грчког.

савете , који су учинили велики утисак на ове Кнез Милош је покренуо једне новине од

људе , тако високо смислене и поштене . Дове . почетка ове године . Новине те имају већ 600

дите учитеље у вашу земљу , рекао им је цар , претплатника, а било би их двојином више , кад
али не шиљите ваше деце у Русију, нити у Фран- 1 би Аустрија хтела да их пусти у своју земљу,

цуску, осем ако нисте ради , да вам деца буду али се она боји свега што додирује народно
осећатье српскога племена .
Руси или Французи . “ – За време првога устанка ,
Кнез је једини који набавља стране новине .
говорио ми је један од другова Кара- Борђе
вих , незнање је било тако велико , да је између | Он прима Аугсбуршке Новине, Газету Петер
25.000 људи , колико је било у нашој војсци , буршку, Аустријског Обсерватора , једне грчке
то му новине , Отомански Монитер и Конститисионел
био само један који је знао читати , и
Како кнез нема својих агената на страни , него
знање није било ни од какве хасне , пошто није
се читањем ових да сазна оно
никога било ко би умео прочитати што ОН новина стара
напише . што се дешава у Европи , ја сам му световао ,

да томе дода и Журнал де Деба , и он ми је

Ревност , са којом се српска младеж буди | обећао да ће то учинити.
и тражи да се отресе овога незнања, и у исто
Имају у Крагујевцу три штампарске ма
време пример српских исељеника, доказују да
шине . Оне штампају под једнако добро словима
се не може ни помислити да овај народ нема
старо -словенским , новим словенским , грчким ,
дара за науке и вештине . Аустријски Срби имају | латинским, немачким и арапским. Сад баш оче
већ литературу, која показује покушаје у свима
кују три нове машине из Париза .
гранама , а добрих дела у понекима . Срби с десне
Са правим Србима, који заузимају земљу ,
стране обале додали су томе народне песме ,
измешан је велики број Бугара и Влаха : први су
које су , без суміье , међу најзанимљивијим тво
трудољубиви земљорадници ; други , одати чу
ревинама што их може показати који било на
вању стада и говеда . И то је срећна једна црта
род у Европи . Збирка која је баш сада издата
духа српскога народа, што нема ни пакости , ни
у четири велике књиге, уређена је по времену до
зависти наспрам странаца , и прима срдачно , као
гађаја из српске историје од првих почетака
сународнике, све оне који му се придруже .
монархије, па до поновног заузећа шест округа
и они се већ користе од тога свог широ
1833. „ Већи део ових песама, говораше ми ми
ког начина схватања и осећања оданошћу, коју
нистар спољних послова , г. Давидовић, који је | су општој ствари показали Бугари и Власи , на
и сам одличан књижевник, спевали су слепци
статьені у српској земљи . Нарочито су се Бу
и неписмене жене. Оне песме, које смо ми , на
гари тукли са великим јунаштвом, „ Било их је
учници , хтели да састављамо , личе на ваше при
доста снама, за време ратовања , говораше ми
годно спевове, и не вреде ништа . Зато су оне ,
један Србин, сви су били храбри ратници , али
са свим правично , искључене из ове збирке , “ је бияло мало добрих глава међу њима. Брани
„ Један српски песник , кога сам видео овде , г. лац Неготина , Вељко , био је народности бу
Милутиновић, спевао је више песама, од којих гарске . «
су неке имале част да их Гете преведе на не
Вељко је један од јунака, којега најчешће
мачки ; по том је написао епски спев о првоме прослављају српске народне песме ; о њему има
рату за независност и историју о другоме рату ,
мноштво прича , које су својим оригиналним и
у коме се и сам јуначки борио .
пуним једрине карактером веома згодно да под
Овде се сваки дан све више усваја упо- стакну храброст у гомінли . За време опсаде Нc

треба простонароднога језика, а старін се језик | готина , где је Вељко и погинуо 1813 , пошто
оставља црквеној служби . Тим истим старим се два месеца одупирао напа дајима турске силе
језиком писане су и руске црквене књиге . Он кад је видео да му је нестало муниције , он за
 24

држи право да само он пуца из топова, како би у ствари је сумњиво , да ли би му јавно мњење
се осигурао да ниједан метак неће бити изба- допустило , да устави покрет ове врсте .
чен узалуд . Немајући више ђулета, он је пу Ваша Ексцеленција је могла видети по стању

нио топове грошевима, најпосле за држи послед- које сам јој представио о положају градова, да
њих десет Фуната барута , па их метне испод је у земљи остао врло мали број мусломана .
куће у којој је спавао са својом породицом и Било их је шест пута толико кад је почет уста
својим богатством , не хотећи да ма шта што је нак ; мусломани су већином Босанци.

било његово , преживи заузеће вароши која је у Србији има око 10.000 Цигана, они се
његовој одбрани била поверена . још зову и Романос, и плаћају мању таксу него
Број Влаха и Бугара настањених у земљи остали становници , зато што немају имања .
сваки дан расте новим насељавањем . је дело правде у толико више на част Србима,
Доста се у великом броју враћају и они Срби | што Цигани у Босни, и ако су се сви потур
што су оставили земљу 1690 г. утицајем ондашње чили, и даље плаћају већи харач од остале раје .
га патријарха и деспота , којега је бечки Двор био Овде је , истина , данак цигански на главу 2:50
за се придобио. Ово исељење , које је бројало не дин . место 1:50 али им је пореза 5 динара у
мање од 40.000 породица, настанило се тада у Сла место 20 динара .
вониjи, некада зависној од Србије . Ти су исељеници Цигани су се храбро борили у рату за не
били повели са собом своје свештенике и оно зависност, али и овде као и свуда неће да раде
мало науке , што је још било остало у земљи . земљу . Злоупотребом власти , која се оним што
Патријарах Арсеније, који је те исељенике пре- | је постигнуто оправдава, кнез је неки број Ци
водио , сачувао је у Карловцима своју титулу гана нагнао да се стане и да себи направе куће ,
архиепископа и митрополита српске цркве , и те да обрађују земљу коју им је дао у Пожаревцу.
завештао је тај назив својим наследницима , који | Требало је употребити силу да се задрже , али
су се до данас одржали независни од цари прво невоља, а по том навика учинили су , те су
градске столице . Кнез Милош, ослањајући се на се Цигани приволели животу, тако новом за њих .

то што је Србија на ново постала права ота Јевреја има само у Београду и неколико у

бина Србима , наредио је да се исто тако на Пожаревцу и у Смедереву ; свега 2.000 душа.

зове и архиепископи Београдски . Овај раден народ, који је ванредно довитљив у

Они Срби који су прешли у Аустрију, са начинима како да до новца дође , а мало мари за

чували су народни дух у јакој мери . Овде их средства, којима ће што постигнути , извршио је у
сви жале што морају да се покоравају својим своје име нешто , што кнез Милош још није смео да
господарима , и што су јаке дажбине које имају | усвојп и за себе сама . У турским провинци
да подносе . Да нема сметњи које саобраћају јама нема довољно ситнога новца ; београдска
између ова два дела једне исте народности при синагога је од неког времена почела да га
чињавају карантини , врло је могућно , да би од сама кује . Овај новац нема . никакве вред
носи који се међу њима обнављају, довели на ности , али га синагога прима и плаћа по вред
ову страну Дунава много већи број насељеника . ности означеној на њему , кад јој га донесу .
Чак и поред тако моћних препрека, и ма- Српска влада се мало доцкан узбунила због ове
кар да и кнез Милош избегава да изазове исе- појаве новца, издатог без гарантије, без над
љавање , велики је прелазак на свима погранич- зора и без контроле , и заповедила је синагогии
Ним местима . »Може сваки говорити шта хоћie да га повуче из саобраћаја . Народ, који се већ
о нашој унутрашњој управи , рекао је Кнез , али навикао , тешко ће се с тим новцем раставити .
по свему изгледа као да није баш тако рђава, Становништво Србије подељено је на 2.300
јер на све стране видимо да људи траже само села . Свако од тих села заузима велики про

да је с нама поделе . « Аустрија , Турска и Влашка стор земље , пошто су куће растркане у великом
захтевају од времена на време да им се бегунци размеру којекуда по шумама и баштама, тако да
предаду ; по своме начину кнез тврди да их једно село по некад заузима једну или две квад
тражи , или да их враћа, а чува их код себе ; ратне миље .
 25

У самљеност, у којој живе становници , одр- Кара-Торђе је на ново предузео копање злата ,
жава у њих простије обичаје , али је мало по- сребра и гвожђа , којега има у планинама Руднич
десна за развијање цивилизације . у Србији су ким , али је ратна пустош опет затворила ове руд
се образовале вароши само на оним местима , у нике . У ствари нема овде никакве Фабрикације
којима су се Турци настањивали , а Срби су осем домаће радиности и неколико колиба у које
гледали , да су што даље од њих . се скупљају по 7 до 8 људи , те ткају груба
Београд на 18.000 становника има једну вунена и костретна ткања .
трећину мухамеданаца , петнаест стотина Јев
Што се засеје жита , довољно је земаљској
реја , око хиљаду Грка, Бугара и Влаха . Са сво потрошьи , и преко те се мере и не сеје. Вина има
јим подграђима , једва ће моћи да наброји 10.000 доста, али је осредње ; ракија шљивовица до
1 Срба. Ова вароші , сазидана у једноме од најја- пуњује вино у колико га нема довољно . Разне
чих , најлепших и најздравијих положаја , на јед- потребе за храну обично су овде врло јевтине ,
номе узвишеном рту , који се пружа усред ве и у овај пар килограм хлеба продаје се у Бео
ликога језера што га образују сједињене воде граду за једанаест дин . пара .
Дунава и Саве , опада сваким даном у рукама Простране храстове шуме , које се шире по
Турака који су у њему остали ; а сваки дан се земљи, главна су грана јавнога богатства ; али
више подиже нова, хришћанска варош , чистија само дрво остаје без вредности , пошто се нема
и левше сазидана , која потискује и сатерује чиме изнети или боље рећи пошто се нема коме
варош турску. Београд је још препун успомена продати , те се непрестано виђа паљење шуме
и грађевина кнеза Евжена Савојског , којега као начин којим се гради места плугу, а тако
је име остало овде врло популарно .
пропадају дрва , за која би се у нас узело више од
После Београда , вароши Ужице и Шабац,
две стотине Франака . Међу тим , господине Грофе ,
насељене свака са 12 до 13.000 становника ,
један Грк, предузимач говорио ми је у Смедереву ,
најважније су у земљи .
да у целој Европи не зна да се може наћи тако
Смедерево броји 4.000 душа, а Пожаревац
мало мање. Данашња престоница, Крагујевац, тврде, здраве и трајашне храстовине као што
је ова у Србији . Један Енглез, г. Кошран , до
има само 2 до 3.000 становника . Живот и кре
лазио је пре неколико месеци да узме пробу
тање те нове престонице у великој су опреци
од храстовине, и дао је исту оцену о њој.
са тишином и усамљеношћу што чине жало
сним већи део турских вароши . Главна корист од шума , која ће једнога
дана сама собом постати предмет знамените тр
Молим Вашу Ексцеленцију да извoли итд .
говине , у овај пар је у томе , што исхрањују
Потписан : Гроф де Боа - ле - Конт.
грдан број свиња . Шеф Љумрука дао ми је служ
бени рачун, који годишњи извоз свиња за Ау

IV . стрију , Чешку и Ломбардију подиже на 125.000

комада . Цена је 4 , 6 и 8 талира од комада , што
Архива Министарства Иностраних Послова . Источна коре
саонденција , том 20 лист 241. ( : 951 ) : Производи, чини суму од три милиона Франака. Аустријска
трговина Србије и наставак писма № 87 оило - царина , готова да шпекулира при тако великој
видби на Дунаву. подигла је увозну царину на 5та
проходњи ,
лира од главе . Што се ова трговина и под тако
великом таксом опет наставила , показује до
ГРОФ ДЕ БОА - ЛЕ - КОНТ ГРОФУ ДЕ РИЊИ
вољно како је корисна .
БЕОГРАД , 3 - ЕГ ЈУНА 1834 .
Срби тврде да би нам могли продавати преко
Господине Грофе, Браиле, по врло ниску цену, а изврснога ква
Становништво Србије припада готово ис литета усољено свињско месо и храстово дрво .

кључиво седскоме реду и живи од земљорадње . Овде, на месту, усољено свињско месо , заједно
1 Пропуштена са сланином , продаје се по 35 дин . пара кило
је у препису нумера , али по реду ова
долази . грам , а мени се чини , да је то само трећина
Пр.
споменик XXIV
 26

онога што оно стаје у Француској. Пренос до зато што нема ко да је ради , капитали , које би
Браиле поскупио би га за 5 дин . пара ; једна он посветио Фабрикама , и радници , које би на
храстова греда , прве врсте , дугачка 25 стола , то употребљавао, увек ће се корисније и про
а широка 10 палаца стаје на месту пет Фра- битачније употребити у земљорадњи . Али да би
нака, а спреносом у Браилу стала би шест Фра се разумеле ове мисли , ваљало би имати нека
нака . Дрво се може наћи још јевтиније у Босни , претходна основна знања , а њих нити има овде
пошто овде влада чини тешкоће обаљивању род кнез Милош , нити Мехмед -Алија у Египту, а
них дрва , бојећи се да не нашкоди храњењу исти је случај и с већином из околине ове две
свиња . велике личности .
Кад би чишћење стења на Дунаву допу Не обзирући се на препоне које задржа

стило трговини ове реке да се потпуно развије , вају ток Дунава , Срби већ кушају да плове по
Влашка за ова два артикла , дрво и свињско њему , што са супротне им суседне аустријске

месо , не би никад могла одржати конкуренцију обале још нису смели да предузму . Главно сре
са Србијом . Она би напротив претегла у житу диште ове пловидбе јесте варош Милановац ,
и у воловима , који су овде скупљи ; овце и козе подигнута тек пре годину дана, која већ броји
су јевтиније у Србији, па чак и коњи , који стају на 800 становника . Та варош има до стотину
само 25 до 50 Франака . лађа. Шабац их може имати око 40 , а Београд
Ако се продаји свиња дода око милион Фра и Смедерево по 30 ; Србија , даli.ie , располаже
нака за волове , овце , вуну , лој , коже , восак , свега са 200 лађа.
лан , свилу и дрво , изаћи ће цифра извоза на Српски бродари вріше своја путовања од
4,500.000 Франака . горње Саве , на малој даљини од Јадранскога

Увоз допире само до половине те суме , јер Мора, куда носе в.зашку со , па до Цариграда,
сељанке израђују саме све што треба за одело уз воду и низ воду преко Т.ердапа . Кнез Ми

њихових мужева , а простота обичаја у земљи лош је у Смедереву дао направити две мале

још спречава да се развије потреба колонијал- корвете , одређене за пловидбу на Црноме Мору ,
них и фабричних страних предмета . Највећи део те тиме да примером покаже Цариграду ко

тих предмета набавља се преко Трста . На Сави , рист , коју би имао кад би своје лаl е правио у

мало више Љубљане, укрцају их на лађе после Србији .

извесног путовања сухим , које траје само два Било услед навике, било што су овде људи
десетину Миља . смелијега духа, у Србији се мање плаше дунав
Аустрија је са те стране отворила транзит ских водопада и вртлога , него у Влашкој. Про

ни пут ; туда се доноси много енглеске и Фран шле године један Грк, по имени Димитрије Ка

цуске робе , која се , пошто прође кроз Бео- вадија, прешао је ова опасна места са лађом
натовареном од прилике са 80 тона . Успех овога
град , шаље кријумчарски у Аустрију.
Доносе се такође платно и тканине путем предузећа, које су држали за немогућно , улио

преко Лајпцига ; цена преноса виша је за чет- је још више смелости , а Ваша Ексцеленција зна
вртину, али је бољи избор на тој пијаци. колико постају слабије и у самој ствари пре

Влашка со је један од главних увозних пред- поне , које се тако у yображењу прекрше и са
мета ; она иде уз Дунав преко Ђердапа . Ма да владају .
је ова пловидба и дугачка и опасна, со се про Ја сам се , међу тим, господине Грофе , сам
даје само по 5 дин . пара Фунта . собом уверио , да су ове препреке у ствари врло
Кнез Милош, изненађен количином стакла озбиљне . Нису само око Оршаве тешка места;
и хартије која се сваке године купује у Ау- она почињу још од Голупца и продужују се до
стрији, и у намери да заустави извоз новаца који Кладова, на простору од двадесет и пет миља од
се чини за ове предмете , смислио је план да прилике . За све то време река прелази нагло и

оснује у земљи фабрике хартије и стакла . До- брзим током преко више попречних прагова од
кле год буде у Србији толико необрађене земље широких стена , окрајака Балкана и Карпата,
 27

Г
који се ту састају, и кроз које је можда каква последње са својим тешким лаl,ама не могу да
природна револуција проломила узану стазу, ко прелазе Бердап, а не могу ни да се усуде , ни
јом Дунав између високих планина пролази . Могу да се навикну да погледају опасности у очи, те
се прећи сви ови прелази , и ја сам прешао преко да се с тегобама боре. За Србијанце пак , ова
два горња водопада , али увек са великом опас сметња у ствари не постоји . Градећи своје лађе,
ношћу . они увек имају на уму тај пролаз , и граде
Да би се олакала пловидба , прелази се их према томе ; за пренос њихове дрвене грађе

наизменце с једне обале на другу . Аустријанци | њима лађе нису ни потребне , јер 150 до 160
и Срби помажу се узајамно у томе . Један вој- везаних дирекa прелазе Бердан веома лепо кад
ник иде за лађама на аустријској обали , да не се избере време великих вода , што обично бива

би с ким дошле у додир . Пошто смо тако пре месеца јуна, у најбоље доба за пловидбу. Осем

шли на ту обалу спрам Пореча, ОФицир који је тога , Србијанцима је више задовољство и мамац
заповедао аустријском стражом , даде уставити него непријатност или страхота да помисле да
лађу, и запита окружнога заповедника, који ме кроз те стене проlу. Завршујући, кнез додаде ,
је пратио, како се зову и ко су људи што иду да О мисли да ова сметња неће бити никад

с њиме . „ Ето какви су Аустријанци , рече ми уклоњена ; да само Маџари искрено желе да ње
заповедник , никакву прилику не пропусте да се не стане , а. да је и аустријски цар томе у
не начине полицаји, а међу тим добро знају , да основи противан , бојећи се , да не поскупи жито
никаква права немају да испитују. « којим он храни своју престоницу и своје гар
Рекав то ,
он изјави аустријском Официру низоне на Сави.
да је сам на лађи ; oфицир , који нас је својим Ја сам , господине Грофе, слабост навода
очима гледао , оста забезекнут овом изјавом, али што их употребљаваше кнез Милош, приписи
није смео даље испитивати . вао само наз:3дном стању српских појмова опи
У једном од мојих разговора са кнезом Ми тању тако замрішеном и тешко разумљивом , али
лошем , ја сам му обратио пажњу на користи пошто сам на ново наставио овај разговор са јед
које би Србији донео развој пловидбе на Ду ним од чланова српске владе , и пошто сам почео
наву , особито установ.љењем пловидбе парних да са жестином побијам кнежеве разлоге , тај ми
лађа , нарочито пак просецањем оних препрека чиновник рече ово : „ Наша је препирка без пред
у кориту, које реци правилан ток задржавају. мета , и ако пристанете да не кажете откуда
Кнез ми одговори да он не мисли да је по ње сте сазнали , ја ћу вам рећи прави узрок који
гову земљу пробитачно да пестане водопада , а вам кнез није смео признати . Порта неће да се
г. Давидовић потврди ово мишљење и од своје стене на Дунаву просеку, и она је тражила од
стране . Главни разлози које су они наводили , нас, да се томе свима средствима одупремо.
били су , да би сва трговина између Аустрије и У исто време је она пребацила кнезу што је
Турске , која пролази кроз Београд , ишла Ду- уписао три акције Паробродског друштва, ре
навом без икаквих користи по Србију, и да би, кавши му , да тьој новаца не даје , а даје их ње
олакшавши целоме свету пловљење реком, Срби ним непријатељима . « — )) Мора се признати, 0,4
изгубили 12 до 15.000) Франака , које су на го говорио сам ја српскоме чиновнику , да у по

дину добијали водећи чамце кроз стење . Било 1итици има по некад чудних комбинација. Ви
ми је лако показати им , да би се нестанком чујете како се људи жале на тегобе у саобра
дунавских препрека отворио велики промет на ћајним средствима што их је природа подарила
Дунаву , који би двогубо наккадио Србији оно што се налазе и
за измену сувишка производа ,
мало слабих доходака о којима су ми говорили, рађају по овим овде пределима , и ви видите како
али их моје речи нису могле убедити . се одлучују на најмучније жртве , да смо по
Кнез настави , да он не види да би у томе праве ова средства . А ево муке , где је природа
Србија што добила , да признаје да би добила поставила између три велика царства највели

Аустрија или боље Угарска , јер становници ове | чанственији пловидбени пут , какав је икада вода
 28

на земаљској кугли прокопала , а владе се та прости , веле они ; ми не можемо све да разу
три царства , из различитих побуда и с разли мемо , али ми знамо да кнез Милош жели до
читих гледишта, слажу у томе , да и себи и дру- бра земљи . “ Једна једина реченица изгледа да
гима закрате уживање ове благодети . Аустрија чини цео Устав : Како вас Бог учи . И та је ре
се боји, да јој се не увећају расходи и да се ченица до сад била једини одговор од стране
не обогати Угарска ; Русија неће да отвори Ау Срба на предлоге који су им чињени , те је зато
стрији сувише лак саобраћај са Влашком и са постала пословицом . У томе своме уздању у

Црним морем, и дркће кад помисли да се на кнеза , становници нити траже закона , нити уста
Дунаву може установити и развити трговина нова . Прошле године није сазивана скупштина .

супротна оној на Дњестру . Што се тиче Порте , Ја сам упитао зашто то није учињено. « Кнез је
какве њојзи побуде да припишемо ? « — „ Ја их не поручио , одговорено ми је , да је нестало сена
знам , аи она сама не даје никаквих . „ Не би у Крагујевцу. Како би се исхранили коњи то
ли се онда могло
могло претпоставити да се у овој | ликих скупштинара ? “ Никоме није ни на ум
при.Лици, као и у толико других , она покорава пало да потражи , не би ли било могућно савла
туђем наговору , и да су је Руси научили да дати или избећи ту препону.
тако говори ? « То је мисао која је и нама Такво расположење лако би могло одвести
падала на памет . « у сервилност. Али што је племенито и значајно
Молим Вашу Ексцеленцију да извoли итд . . у овоме осећању поверења , у томе је што се
Потписан : Гроф де Боа - ле - Конт. оно налази у народу који је тек изашао из нај
страшније и најславније борбе , и дух с.лободе
једва да је игде имао прилику да своју снагу покаже

у као што ју је у тој борби показао .

У сред ове једнодушне с.логе глас незадоволь
Архива Министарства Иностраних Послова . Источна ко ства или личне властољубивости неколико вођа ,

респонденција, том 20, ист 217. 963 : Влада и губио се у општем одобравању масе . Међу тим овај
Уарава. Јавно мишљење , појмови и обичаји . глас није увек требало са свим презрети , пошто
Уарава. Како се управљају општине .
се тако простодушан народ увек да лако на
Народна Скуиштина . – Доходци и вести .
трошкови . Војничка снага .
Народ заиста није тражио ништа друго него
да остане у стању у коме је био , а да пусти
ГРОФ ДЕ БОА - ЛЕ - КОНТ ГРОФУ ДЕ РИЊИ . кнеза да чини све што хоће , за добро земље .
Али се једно велико питање наметало кнезу .
БЕОГРАД, 1 -ог ЈУНА 18:31 . Треба ли да остави земљу тако рећи без управе ,
зато што се у земљи самој потреба управе није
Господине Грофе ,
осећала , или је боље да да јаче установе , из
Кад је човек проживео ма и само неколико лажући се , да стави на коцку поверење и да
дана у овој земљи , не може да не увиди , да је помути чистоћу јавних обичаја и простоту идеја ?.

влади до сад једини ослонац било поверење или Кнез је држао , да му је дужност да уреди
уздање масе народне у кнеза Милоша . народ више за будућност него ли за садашњост ,
Ово поверење ничим неначето , које један и да не треба да остави све усредсређено само
народ показује спрам своје владе , сусреће као у својој личности . С тога је смислио да Србији
неким одмором и угодношћу онога који излази | да уставно уређење и потпуну администрацију.
из цивилизоване Европе , па улази у шуме срп Он је показао основе старешинама земаљским ;
ске
Нема ниједнога дела кнежева , ниједне дао им је више месеци времена да их изучавају
речи његове , која се овде одмах најповољније сами , и сазваће их идуће јесени да саслуша
не протумачи, чак и онда кад Срби не могу себи њихове мисли и да с њима утврди установе , по
да објасне какав његов корак. « Ми смо људи којима треба да се управљају.
 29

Да би се оценила заслуга и прорачуниле и захватина , у које би ово стање СГвари могло

последице ове одлуке , требало би да је човек навести Власнике .

дубље проучио Србију , него што сам ја то мо
гао учинити за ово мало дана . Ипак се сваки
слаже у мишљењу, да ће се тиме отворити нова
епоха за ову земљу
Србијом још у овом моменту управља једино
сила обичаја . Две главне околности обележавају
ово стање ствари : још нема писаних закона , и
право непокретне својине непознато је .
Судије су увек пресуђивале једино по сво
Карактеристична је црта за појмове овога
народа о својини, црта која без сумње чини части
народноме карактеру , што за шеснаест година,
док је требало сачекати да се Султан , у за
мену за новчану накнаду, у име спахија одрече
њиховога права на земљу, никоме од Срба није
ни на ум пало да не плаћа десетке људима против
којих су се борили и које су само помоћу оружја
уздржавали у сумњивом миру , који није био по

јој савести и како им памет засеца . Неограни- і тврђен никаквим исправним уговором .
чена моћ , која им је поверена, била би стра У почетку првога устанка главари војске
ховита у свакој другој земљи . Овде се по спли беху себи присвојили сву власт, уведавши управу
обичаја и општега уверења сама собом налази војничку или олигархијску. Кара - Борђе је мало
она правда што се дели правично и брзо , коју по мало заменио ту управу једном више монар
Руси и Румуни онако узалудно желе да уведу хијском уредбом , пошто је успео да он сам даје
у њих толиким законима и административним разне службе у држави.
мерама . Кнез се спрема да скупштини поднесе Други устанак изнео је , на срећу, само јед
законик , израђен по Наполеоновом законику. нога јединог вођу , који се, од првога тренутка ,
Под турском управом зем. Ба је припадала истакао испред свих . осталих . Милош , који је

народу победиоцу, мусломанима , који су имали устанком управљао, уредио је одмах и админи

дужност да бране земљу . По томе је земља при- страцију , те њега страховање од супарничке
падала или џамијама , под називом Вакуфа , или суревіњивости није дражило да своју власт по
Султану, зависећи од Мокатана, или се налазила јачава на штету јавних слобода . 1
|
у облику војничких феуда , Спахилука и Тимара. Задржавајући политичку управу над обла
Право својине држало се у снази давањем и ку стима, Турци су били оставили Србима неку
пљењем десетка . врсту општинске управе , која није мало допри
Пошто је сад десетак прешао на државу нела одржању њиховога народног духа . Та је

или на кнеза, то су држава или кнез једини влас општинска управа задржана, и из ње су изве

ници земље . Сваки на миру ужива земљу коју дена начела политичке управе , која су имала да
је некад обрађивао за рачун спахије , али појам замене турску власт.
о имању још није могао да продре у духове . Вођење општинске управе припада старе
Био то кнез или ко други , казао ми је један шинама породица (задруга ), по начелу да човек ,

од главнијих шефова владе , ваља увек да има био он жењен или не , постаје старешина поро

један спахија (господар земље).“ „ Ко су спахије дице само после смрти својега оца .
у Француској, у Енглеској , “ питали су ме . Не Држава сматра очинску власт као суд који

сматра се за могућно , да земља припада ономе постоји сам од себе , и који се преноси по праву
ко је обделава или каквоме обичном појединцу. наследства .

Али , у ствари , ово признавање вишега права не Старешине породица у сваком селу бирају,
смета никоме да купује , да продаје и да сло дакле , кмета , судију, који уз припомоћ два или
бодно располаже својим имањем и својом сво три помоћника врши уједно дужност кмета и
јином , иако је лична имовина непозната у тео примирнога судије. Избор обично пада на по

рији и у појмовима , она се држи у практици . старијег и имућнијег човека . Постаријег, због
Један од спрем . Бених законских предлога треба поштовања које старост улива ; имућног зато ,
да ово утврди начином законитим и уставним , Ішто се његове дужности не плаћају и што ишту
како би својина била заштићена од злоупотреба да им се жртвује доста времена , а не могу се
 30

проћи ни без неких трошкова. Село може да | На овако многобројним скупштинама није

продужи или да по својој вољи прекине власт могућно да се што редовно претреса , с тога се
кметовску . Има много кметова, који су у тој кнежеви предлози оцењују у одборима . Одбори

дужности већ 25 и 30 година . Избор сеоски се склапају од посланика из сваког округа . Ка

мора доћи на потврду кнезу . петани су по праву чланови скупштине , и сваки
Кмет пресуђује заједно са својим помоћни од њих председава одбору свога округа .
цима у обичним приликама , али се сви знатнији Предлогом новога устава износи се орга

послови претресају на зборовима, на којима уче- низација , у којој је покушано да се разни де

ствују све старешине породичне . Кметовій при ЛОВИ њени што брижљивије доведу у равно
мају заповести од капетан " . Србија је подељен тежу . Не може се , господине Грофе , човек уз
на 62 капетаније . како се ова
і држати од неке бојазни , гледајући
Капетани, команданти цивилни и војнички влада упушта у ове замршене комбинације, ко
у исти мах , имају над собом Сердаре или обла- јима је утицај и радњу увек тешко предвидети .
сне старешине , којих има свега пет . Ако се где у Србији осећа недостатак пра
Над сердарима је кнез књазі, од кога они вилног надзора, то ће , можда , најпре бити нарочито
држе своју власт исто као и срески капетани . у Финансијама . Барем тајност, у којој се поку
За правду имају примирне судије у свима шава да одржи све што се Финансија тиче , улива
општинама , осамнаест судова окружних првога ову мисао
ову мисао , истина ,
истина не Србима , него Европља
ступња иједан врховни суд . Пред судове се може нима који српске Финансије посматрају. Кнез је

изаћи само са кметовским уверењем , које гласи, увек у ствари неограничено располагао земаљским
да су обе стране покушале да се пред кметом приходима , и скупштинама је полагао само врло
Измире . површне рачуне . Ако је могло бити каквих зло

Црквеном управом руководе један архие- употреба у томе погледу , ja , с друге стране не
пископ, три епископа и двадесет архимандрита . І сумњам, да је ово слободно располагање држав
Кнез именује владике, а патријарах их цариград ним новцем било корисно по земљу, јер се тим
ски потврђује . начином могло успети у преговорима с Цари

Народно Представништво је уређено без градом , којима је независност осигурана .

икакве стеге и ограничења, начином који се Дефинитиван резултат српских Финансија
једино може објаснити оним силним поверењем може се , г. Грофе , сматрати као врло повољан .

што га је народ ставио у кнеза . Народно Пред- и ако су порезе веће него у Влашкој , ипак су
ставништво , уосталом , овде сматрају само као оне умерене , с обзиром на имућност становника .
|
споредну установу , која потиче из власти оп Посредни данци су готово непознати . Цео до
штинске . І ходак се саставља од данка на главу и од де
Народно Представништво зове се Скуи сетка . Царине и нешто мањих такса , установ
штина . Кнез га сазива у неодређено време , кад љених још за време Турака , додају томе само
он нађе за потребно . незнатне суме .

Према знатности предлога које има да учини ,
он сазива - већу или мању скупштину , тражећи,
да му из свакога округа пошљу по једнога или
по више скупштинара. Старешине породица би
рају између себе оне за које мисле да су нај
паметнији . За избор нема никаквих одредаба .
Њих попуњава снага јавнога мњења , и ње ради
Лични данак (главница) дели се на две гране ,
на корезу и на харач. Пореза се плаћа од по
родице ; сваки ожењен човек плаћа порезу, али
ако неко има више од једнога ожењеног сина,
онда се од те порезе ослобађа. Села плаћају
порезу за своје свештенике , ' за капетана и за
кметове . Овај данак , који износи 20 динара,

су и непотребне . Најслабије су скупштине од главни је извор земаљскога дохотка, и држави

200 чланова ; велике скупштине броје до 1.000 доноси више од 2,000.000 динара .
а највеће скупштине имају по некад до 10.000 Свака мушка глава од 7 до 60 година плаћа
посланика .
осем тога 1.50 дин . харача од главе . Нико није
 31

изузет од тога данка , и сам кнез и његова деца Државни су трошкови далеко мањи од зе

подложни су томе , и то даје приход од 4 до маљских доходака , и кнез је у стању да сваке

500.000 дин . године увећа резерву са којим милионом динара .
Десетци, које једни плаћају Султану , други, Кнез је до сад примао од државе на своје
опет , џамијама, а неки спахијама , скупљају се издржатье само 15.000 дин . Ова му је сума била
такође у државну касу . Султани су установили і довољна зато што је он од Султана узео под
били у Србији 900 спахилука; најмањи од њих | закуп приходе , које је царство имало у Србији ,
имали су 1.000 гроша прихода , најзнатнији од на име : харач , чибут и мокатанске десетке . Од
15 до 20.000 . Десетци џамијски и султански нису како су ови приходи уступљени Србији , раз
доносили ништа мање него они од војничких мишља
мишља се , како да се кнезу осигура цивилна
Феуда. Тешкоћа у прикупљању овога данка чини , листа ; сложили су се да му понуде : за њега ,
те он није могао доносити држави , од кад су јој 540.000 дин . 100.000 талира), за кнеза престо
га Турци уступили , више од један милион и по лонаследника , 54.000 дин ; за кнегињу матер
гроша ; требало би пак да доноси бар двојином | 54.000 дин ; за два брата, за свакога по 27.000
толико . ДИН . Што чини цивилну листу од 700.000 дин .
Султан је додао напуштању ових десетака , сума , која је , без сумње , врло знатна за ову
које је учинио у своје име и у име власника , земљу , и која износи седми део државних при
још и царине . Њихов је приход оцењен од при хода . Ми држимо , рекао ми је о томе један
лике на 500.000 гроша . Ова је сума додата данку , Србин , да кнез треба да је богат, како се не
и чини део његов . Старешина царине говорио , би лакомио на државно имање, и како нас не

ми је да се трговина у Београду сваким даном би уцењивао као што су то чинили Турци , и

све више развија, да царина само те вароши врло се радујемо што знамо да је он стекао до
већ доноси 500.000 гроша , и да се он нада , да ста новаца у својим трговачким предузећима.

ће се тај приход у скоро и удвојити. Друге ца Са тога смо истог гледишта полазили и кад смо

рине у земљи могу да донесу 2 до 300.000 гр . одређивали плате државним чиновницима .«

Кнез Милош се управља, као што то чине Mex

Чиновници грађанскога реда по унутраш
мед-Алија и господари у Влашкој, по тарифама нов
њости , сердари и капетани , нису плаћени
и по трговачким уговорима Султановим .
цем . Они добијају од становника одређени број
Друге гране прихода имају много мање вред надница на годину . Тим надницама они после
ности . То је такса од 5 талира на сеоске ме
располажу , било за обрађивање својих њива,
хане , од десет на варошке ; чибут (tchibout) је било за посао у кући, било што их уступају
такса коју је Султан одредио на говеда , само другима за накнаду у новцу .

по неколико пара од грла ; по десет пара на

Рат за независност није земљи оставио ни
сваку свињу , која се храни у државним шумама ;
каквог дуга . Сваки је војевао о свом трошку,
аренда на касапнице , каване и наплаћивање па
и долазио је на војску са свим оним што је само
соша . Кажу да кнез спрема предлог да укине
могао скупити од оружја , муниције и хране . Они,
ове споредне такcе .
Приходи од судова који се образују од ', који имајаху више , даваху онима којима је не
достајало.
на сто од сваке парнице , такође знатно доносе ,
Војничку снагу Србије чињаше до сад само
али се већи део од њих троши на плате суди- храброст становника . Ова је храброст замењи
јама и на судске административне трошкове .
вала све , и могле су се видети војске, претр
Цео , укупан приход државни рачуна се на
пане оружјем и сваким благом, под заповедни
5,000.000 динара .
штвом паша из Албаније , Босне и Бугарске , како
у Србији се не плаћа , као у Влатикој, тро
се разбијају о отпор неколико сељака , од којих
шарина при уласку у вароши ; све у њих улази
и излази слободно и без контроле , изузимајући 1 То су десетци који се дају под годишњи закуп, а тако
једино вино и ракију за варош Београд . се чинило с добрима државним или султанским. Пр.
 32

већи део не имађаше од оружја ништа више до два пиштоља , барута и потребних куршума ;
својих ратарских алата . Дух је у земљи остао осем тога смо установили велике магацине рат
врло ратоборан . „ Ове зиме , говорио ми је них потреба у главним окружним местима . Све

кнез , известише ме , да Бошњаци обарају хумке мушко становништво записано је и разређе

које смо били подигли да би се обележила гра но у три класе . Ми ценимо да су људи од 18
ница . И ако ту није било никакве пљачке, нити до 45 година за ратовање куд би год затре
се могло задобити какво лепо оружје , а и земља бало , и да они могу војевати и изван земље .
је била покривена снегом , ипак су за неколико Њих имамо пописаних око 35.000 . Они од 7 до
дана дотрчала сва села из околине , и жестоко 18 година и они који имају више од 45 год . од
су одбила Турке . Мисао о каквом било рату , ређени су да чувају и бране земљу и да врше
допала . би се овде свима , нарочито ако би им домаће ратарске послове . Ми рачунамо , да нам
се ставило у изглед да ће моћи пљачкати Турке . « 1 укупна маса оружаних људи може дати око
Кнез редовно издржава 200 коњаника и 85.000 бораца . Ако би нам кнез допустио да са
свом овом силом ударимо на Босну, опште је
500 војника, који су одевени и изучени по европ
ском начину и који су му нека врста гарде ; али мишљење међу нама , да бисмо за три месеца
били господари у њој. «
како Султанов Ферман кнезу службено не при
знаје другу војску осем аолиције, то он само у Кра Молим Вашу Ексцеленцију да извoли итд .
Потписан : Гроф де Боа - ле- Конт.
гујевцу слободно обучава и показује своје редовне
трупе колико их има . Своме министру војеном дао
је кнез смеран назив министра полиције . Кнез се , у

осталом , није дао зауставити речима , које он сма VI

тра као просту протоколску формалност, и од Архива Министарства Иностраних послова . Источна
како је мир настао , радио је с поуздањем и тај Кореспонденција, том 20 , лист 257. E7: Кнез
ношћу да што више рашири војничка средства Милош , његова породица и главни
у Србији . Има већ седам година како је почео људи у Србији

обучавати сељаке да боље рукују оружјем. Мла

дићи се скупљају недељом , и вежбају се врло ГРОФ ДЕ БОА -ЛЕ- КОНТ ГРОФУ ДЕ РИЊИ .
ревносно . Кнез држи да их може имати већ

12.000 , који су кадри борити се по европском БЕОГРАД, 5 ЈУНА 1834 .

начину . До сад још није могао скупити више

Господине Грофе ,
од 6.000 пушака са бајонетима. Аустрија , која
их је једина могла продати , уступила му је само Пре мога поласка из Цариграда г. амбаса

своје застареле пушке у доста добром стању , і дор изволео је објавити депутатима кнеза Ми
али се мисли да ће бити сувише тешке за службу. | лоша , да ћу се ја скоро кренути у Србију. Он
Србија има неколико комада топова , отетих од им је дао на знање да се ја нећу представити

Турака; она меће по један топ на обе топовске | службено , али пошто сам чиновник дипломат
шајке. Мала дубљина Дунава и Саве на овој ске струке , да ће кнез моћи употребити прилику

висини не би могла поднети вице топова у да достави своје идеје влади , пошто је изгле
дало да он одавно жали што му се таква при
служби поред обале .
Кнез Милош се , господине Грофе , мање узда лика није указала.
у ова редовна средства за одбрану , а много Чим сам стигао у Неготин , прву српску ва
више у ратнички дух становништва и у свој рош , познао сам, по наредбама које је кнез из

утицај над словенским насељењем око Србије. | дао за мој дочек, да му је ово саопштење било
Један од његових ОФицира давао ми је овакав по вољи . Он је осећао , објаснише ми, неку врсту

рачун о материјалној снази Србије : понижења што Европа тако мало води рачуна
„ Сваки је Србин готов да се крене на први оњему, што га тако мало окуражава, докле је
знак кнежев . Сваки има од оружја дугу пушку, све учинила за Грке, које кнез , међу тим , врло
 33

ниско цени . Зато је хтео да покаже своју осет људи добијају само васпитањем , и које се не могу
ивост спрам овога знака пажње , и у свима накнадити ни најсрећнијом организацијом, кад
варошима, кроз које сам пролазио , пратили су их неко није у први мах добио .
ме непрестано заповедници места до оближње Кнежев начин опхођења лак је и добар ,

вароши , и свуда сам одседао у њихове куће али има у њему момената јаче живости . Ова смеса .
или у кнежев двор , кад га је у коме месту било . | доброте и жестине чини , да га се уједно боје
И тако приспех 19 маја у Београд, у коме се а и да га воле они око њега . Његова љубав
налазио кнез . спрам своје деце допире већ до слабости.
Он је већ био спреман да остави ту варош , Његова је вера толерантна , мало учена, али
али је остао још три дана, и ја сам то време | дубоко у душу усађена ; из ње је он црпао по
провео готово једнако с њиме . уздање и храброст у тешким приликама што
Чим сам стигао, он ми истога дана посла их је преко главе претурио . Он никада не про

своја кола , и ја одем у Топчидер , где он у јед-
ној пољској кући са својом женом и децом
станује .
При силаску с кола дочека ме г. Димитрије
Давидовић , његов државни секретар .
веде дана, а да се три пута преко дан не повуче
у своју спаваћу собу , и да се ту не помоли Богу
пред распећем Христовим, или пред иконом не
кога свеца , спрам кога има највише побожно
Г. Дави сти . Често се труди да побије дух нетрпљиво

говори Француски врло течно , и он ми сти у оних који су око њега. „ На што такво
довић
је цело време служио као тумач . непријатељство спрам човека који се - клања
папи или Мухамеду “ рекао би . „ Кад бих ја обу
Кућа, у којој је био кнез , тек што је била
као кафтан или Фрак , зар не бих опет био
довршена , а зидана је по источном начину . Кад
Милош ? «
уђох , нађох га на дну собе . Кнез ми пође у су
срет до насред собе , и ва тим ме посади близу Mа у какву спољну форму да кнез Милош

себе, доле на јастук , као што је седео и он . завије своју политику , мора му се признати ,
господине ГроФе , права вештина у начину ко
Кнез је био обучен у дивно мацарско одело :
на глави је имао калпак од самура , народну капу јим је умео да води српске послове , права умет
ност у окретности којом је извршио ослобођење
српску, као и мацарску . Он је човек од педе
земље, а овамо покрај тога задобио не само на
сет година , крупан и снажан , косе смеђе , у
клоност него чак донекле и поверење Сул
лицу врло румен ; израз му је лица обично ве
таново .
сео , понекад намрштен , али увек природан .
Да би васпоставио ред у Србији и да би
Кнез Милош није имао прилике да се вас
питава у младости, тада је био прост чобанин , угушио неколико побуна и завера , Кнез је
употребио оштрину , за коју су му често преба
и сам је изреком тражио да то помене у
цивали да је претерана, али се , по суровости
чланку што га је пред својим очима дао напи
народних обичаја , то може бити није дало дру
сати за немачко дело под насловом Речник за
обавештење и књижевност Конверзациони Реч- гојачије . Оштрина је кнежева , међу тим , увек била
непристрасна , и извршивала се без разлике, под
ник. Он не зна ни читати ни писати, и то на
докнађа необичним памћењем . Оно што му не- једнако , како над великима тако и над малима .
достаје у политичким идејама и појмовима о Једном приликом , године 1815 , могла се у
владању , допуњава он здравим суђењем и врло кнеза Милоша опазити енергија још дивљачне
јасним и разборитим којимањем. Од природе има природе . Тада је затражио од два своја најпо
жесток , напрасит карактер, необичан такт за узданија пријатеља, да му се закуну да ће заклати
послове, оштроуман је, па чак и по мало лукав . | његову жену и децу , ако би видели да ће до
Али, кад човек проучава његове идеје као и пасти Турцима у руке. Што се њега тиче , план
Мехмед - Алијине , не може да не спази да у њега му је био да јурне у Бугарску , ако Србија про
нема извесних идеја општих , извесних начела које падне , да подигне што би се могло више на
Б
СНІом Еник XXIV
 34

рода, и да се упути Цариграду , с војском очај- | швару. Њу је , пре три године , просио један од
ника, раздражених осветом , слободом и љубављу главних влашких бојара. Кнез га је одбио , ре
ка плену, која би се на путу умножила свима кав да је немогућно да његова кћи буде срећна.
онима што би их
ове моћне страсти приву- у оној покварености обичаја, која се налази у
кле под његове. заставе . друштву букурешком .
Тек што смо сели , уђоше два млада кне Кнез је изгубио свога старијег брата Ми
жевића, Милан и Михаило. Старији ме поздрави лана ; остала су му двојица Јован и Јеврем: обо

на Француском језику . Њему је петнаест година , јица су се храбро и одлично борили за време
слабога је здравља и неразвијен, и више пока- устанка . Први је сердар Рашке и Рудника , други ,

зује благости него ли каквих узвишения свој- I губернатор београдски . Овај последњи је обра
става . Брат му је , на против , пун духа и жи - зованији, он је једини у породици који зна чи
вости . Њега треба више уздржавати , а кнеза Ми тати . Остао је врло слаб и болешљив од тур
лана ваља подстицати . ске тамнице , влажног некаква лагума , у ком је
За тим дође кнегиња , Госпођа.Бубица (la gо- провео шест месеци соковима на врату и на
spa Liubitza) као што је овде зову . Готово истих ногама . У таквоме положају, говораше ми он ,
І
година као и кнез , она на лицу има видљив из глас да ће ми одсећи главу чинио би ми се
раз достојанства и одлучности . По простоти срп- права благодат. Али сам дрхтао при помисли на
ских обичаја , и као краљице наших првих вре муке , на које су недавно били стављени многи
мена, она се сама брине ионајмањим поједи- | од мојих сународника , и које сам видео како
ностима свога домазлука. У више прилика умела стоје пред вратима градским . Натакнути на ко
је она да посведочи велику енергију. лац , они би по три дана проживели на овим
У рату 1815 , у планинама Рудничким где страшним мукама , апси су долазили да им ноге

је она била склоњена, Бубица једнога дана виде глођу. Кнез Милош је , на срећу , успео да у брзо
свога мужа како бежи са још једним пратио прекине ову страшну бојазан , заменивши свога

цем : „ Куд идете и шта мислите да чините овде , брата за једнога пашу кога је био заробио . »
рече им она , хоћете ли да Турцима покажете Около кнеза било је више личности које,

где су вам деца склоњена ? Враћајте се у бој, ! под њим , учествују у управи државној.
и знајте да ћу наћи снаге и средстава, којима Митрополит Петар , разборит човек, уме

ћу се избављати Турака и срамоте , тек пошто рен и образован , рођен у Аустрији , предавао
Ви изгинете . « је теологију у Карловцима , и био је тамо се
Мало после рата , сазнаде Љубица да има кретар Св . Синода. Он је још у најбољим годи

супарницу . Тада јој је било 30 година . И она уби | нама . Г. Димитрије Давидовић је најодличнији
своју супарницу, скресавши на њу два пиштоља . човек у кнежевом двору . Он у Србији пред
Милопі хтеде да је казни , али на њену страну ставља оно што је у Влашкој г. тирбеј . Г.

стаде народ . који је с муком подносио гажење Давидовић је један од оних Срба , рођених у
брачне верности од стране Милошеве . Аустрији, који су се пожурили да се врате на
Срби дубоко цене своју кнегињу, и кад би ову страну Дунава, чим су разабрали да Србија
њен муж случајно умро , држи се, да би јавно опет постаје њихова отаџбина. Кнез га је слао
мишљење предало Госпођи Бубици намеснишI у Цариград и Петроград да преговара о нај
тво Кнежевско . знатнијим пословима. Написао је више знатни
Једна кћи кнежева представи се такође на јих дела . По природи својих мисли, он је поне

овој првој аудијенцији . Она је удата у Земуну , сен да, што се тиче управних облика које треба
за једног обичног трговца , г. Тодора Хаџи - Баића, уводити у ову земљу, тражи угледа највише у нашој
македонског Влаха, човека простог али поште данашњој управи .
ног и богатог .
Кнежев hаjа , г. Аврам Петронијевић, и шеф

Друга кнежева кћи удата је за г. Николића правосуђа г. Лазар Теодоровић, који су обојица
од Рудне, племића српског, који живи у Тами били слати у Цариград, и г. Алекса Симић ро
 1
4

35

ђен у Аустрији, узимају се да су , са г. Дави- | близу склоништа у Рудничким Планинама, које

довићем и митрополитом Петром , најбоље главе до сад није турска нога додирнула . Сад је по
у Србији. Њима, по томе, треба придружити и чео томе становању да претпоставља своју кућу
г. Ненадовића , онога истог који је био слат на у Топчидеру близу Београда, и има намеру да
бечки конгрес . Он није чиновник , али га кнез се у будуће настани у једноме двору , који ће
пита за савет узнатнијим приликама. дати сазидати на један топомет од Београда .
г. Давидовић , г. Жонис, учитељ младих кне Ми смо много претресали ову намеру . Ево по

жевића , варошки лекар доктор Куниберт и два | була које он наводи за ову промену : „ Ја се

или три чиновника дворска, једина су лица која тиме стављам под београдски топ , али ја се

говоре Француски ; многи други говоре турски чврсто уздам , да у напредак тај топ неће смети
немачки италијански . Што се рускога језика и неће моћи ништа против нас . Ако хоћу да
тиче , њега сви разумеју, пошто је српски , од имам војске , треба да се настаним на каквој
свих језика словенских , рускоме најближи. Г. великој реци, на отвореном месту , да бих ту вој
Давидовић, митрополит Петар , Таја , г. г. Нена ску могао сакупити омало трошка . Све су друге
довић , Симић и Теодоровић , г. Цветко Рајовић , | позиције дуж Дунава или сувише бреговите , или
Бошњак, и доктор Куниберт образују око кнеза су изложене поплави . Београд је за нас средиш
један мали круг , који има мисли обично здраве , ња тачка ; то је један од најкраснијих поло
а коме су намере поштене . Ове мисли саоп- жаја у погледу војничком, аиу трговачком . Кад

штавају они кнезу са неким снебивањем, које не могу да присвојим садашьy варош, онда хоћу
оправдава његова напрасита нарав и жеља да да је привучем себи . Око мога двора створите
све хоће сам да ради , и да изгледа као да све се нова варош , и у њој ћу ја наћи све што
он сам ради . ми буде потребно за војску и за наше ве
Друга лица, која се налазе у околини кне лике народне скупштине . « Овим кнежевим раз
жевој, рачунају се већим делом у његове старе лозима ваља додати још један који је најзнат
другаре из рата . То су људи опробане храбро- нији, ма да га он не казује. То је његова жеља
сти , простих и ратничких обичаја, и који у то да се стави у додир са Европом, иста она, због
лико више имају утицаја на народ , уколико и које се цар руски настанио у Петрограду, а Мех
сами припадају народу по својим обичајима и мед - Алија у Александрији .
по назорима .
Кнез намерава да са што више сјајности
После моје прве аудијенције, у којој је са
сагради своју нову резиденцију у Београду . Он
чувана била етикеција турска у погледу каве и
ҳоће да да мало светлији изглед своме двору ,
чибука, кнез ме позва на ручак .
или боље рећи својој кући , која је до сад била
До последњег времена кнегиња је , по ста
рим обичајима у земљи , служила око стола. Само уређена са свим просто , у складу са обичајима
и навикама српским .
од пре неколико месеци наредио је кнез да и
она седа за сто с њим . Била је потребна све Лично имање допушта кнезу да изврши ову
колика љубав и поверење народа наспрам кнеза, промену без каквих великих трошкова по држа
те да ово новачење не изазове гунђање. Пре ву ; не зна се тачно колика може бити сума, али

него што седне за сто , кнегиња пољуби у руку се претпоставља да је замашна . Он сам води тр
кнөза, и послужи га чашом ракије . Кнез чита говину, и остварује велике добитке . Прошле го

молитву пре и после јела . Ручак је био прост , дине је дао купити у Влашкој два имања, која
без особитог избора . Кнез собом даје пример су га стала 800.000 динара . Срби, са својом из
умерености . Тањири су били од калаја, а ви врсном духовитошћу , веле да је са свим природно ,
љушке гвоздене . Време ручка је утврђено у 10 да кнез чини обрт са својим новцем онамо где
сах . У јутру , а вечера је у 8 сах . У вече . се може наћи највећи интерес. Тражећи мало

Кнез Милош је у прво време становао обич- дубље , може се у томе назрети нејасна намера
но у Крагујевцу , вароши у средини земље и да се потражи склониште од разних случајева
 36

у будућности и од изненадних политичких слу- | разумели са Србима. Посланство Француско у

чајности. Цариграду служило се тим истим средством
Општи ред куће и живота кнежевог нека 1819. год .

је смеса источних и европских обичаја . Већи Сада , кад кнез Милош хоће да утврди своје
део одела је источњачки . То је старо српско становање у Београду , не би , може бити , било

рухо, које је састављено од антерије на телу , а с горега, господине Грофе , да се каквоме ста
калпака , Феса или турбана на глави . Још со око новнику те вароши да титула консулског агента .
Кнеза не види више од четири до пет европ- Краљево посланство у Цариграду, које до сада

ских одела, али поступно сви нагињу што ближе није добијало никаквих извештаја о ономе што
оделу нашега кроја . Касније ће оно бити усво се чини у Србији , на тај бiн начин било о свему
јено са свим . извештавано . Тешкоће , на које непрестано най

Кнез је добио 1830 један руски орден , крст | лази експедиција наших курира час у Земуну ,
св . Ане, и носи га ретко . Руске су декорације | где издржавају карантин , час у Београду, где
раздате и главнијим личностима у близини кне морају да узимљу коње и Портине Фермане , до
жевој. То је средство за утицај , којим се Руси ) вољно би и на природан начин објасниле тај
свуда служе псвуда с успехом ; неко ко се поступак . У случају да Ваша Ексцеленција при
не да задобити новцем ради у нади да добије | хвати ову идеју, лекар вароши Београда , г. Ку
х
руски орден . Лица , која се баве посматрањемјниберт, пореклом Пијемонтез, али сам рођен у
Србије, приписују овоме мамцу тон и мишљења | Француској, изврсно би испунио ову дужност.
руска што преовлађују у кнежевој околини . Он ужива овде опште уваженье , и може се чак
Уставно некакво наређење , које би забранило | рећи и поверење кнежево , и нема, зацело , ни
примање ма каквих страних декорација, срушило кога у Европи ко познаје Србију тако добро
би најуспешније средство утицаја, које петро као он који живи овде већ седам година. Не
градски Двор употребљава у овој земљи . хтевши да изгледам као да му нудим место , ја
Кнез одржава стално своје посланство у нисам смео запитати г. Куниберта да ли би при
Цариграду , али код њега нема никаквог стра мио понуду тога рода, али имам основа да ми

ног агента . Један аустријски дрогман, г. Васи слим , да он ту понуду не би одбио , нарочито
љевић, придодат ђенералу команданту земунском, ако би Ваша Ексцеленција нашла за потребно

врши у неколико овде дужност конзула. Г. Ва да томе дода нешто накнаде за трошкове око

сиљевић долази сваки дан у Београд . Он живи преписке и за труд који би изискивао овај

доста лепо са кнезом, а са свим је интиман са положај.

Пашом. Аустрија је прва сила која је кнезу Ми
лошу дала назив Светлост; Русија , која га је дотле
титулисала само Ексцеленцијом, одмах је следо-
вала томе примеру .
Русија је више година стално издржавала
једнога представника код Кара - Борђа, државног
У последњим разговорима које сам имао са
г. Давидовићем, он ми је показао други начин
којим би се могла делимице попунити иста по
треба . Он ми је рекао да би кнез , врло задо
вољан што сам га походио , са задовољством
видео г. г. амбасадоре и секретаре посланства

саветника РодоФиникина, кога је доцније заме који иду у Цариград , ако би га походили про
нио државни саветник Навола . Код кнеза Ми- и лазећи кроз Београд . Ја сам узео на себе , са
лоша Русија се свагда служила само привре- | задовољством , господине Грофе , да ову жељу
меним послаником, који је имао као задатак наро доставим до знаньа Вашој Ексцеленцији, пошто
чите преговоре што су тада били на реду, и остав би се тим дало врло природно средство послан
.љао би га, пошто би задати посао извршио . ству Њ . В. код Порте да добије извештаје, за
Француска влада се држала тога иcтoгa нa које смо често имали места да жалимо што нам
чина за време Наполеона , и управник Далмације нису на расположењу.
слао је у више прилика агенте да би се спо Човек не може , господине ГроФе , а да не
1 Недоба .
Пр. позна тежину којом кнез Милош утиче на тур
1

37

ске послове самим својим политичним опстаli да њега боље позна, а да и њему она буде по

ком . Кнез Милош је , у земљама Султановим, знатија, главни разлог по којем је наређено моје
средиште или бар уздатье и покреталачка тачка путовање ; да ја немам никаквог нарочитог са
словенскога покрета , који је, са свим засебице , општења њему да учиним , него само да се раз
то исто што и покрет грчки , а обухвата још говорим с њим о свима предметима који би га
многобројније становништво . Непрестано се може могли интересовати , и да му дам прилике да
видети како му долазе депутације од стране своје мисли саопшти влади њ . Величанства.
Бошњака , Бугара и Словена из Арбаније , да га Ваша Ексцеленција ће лако себи предста

упитају за савет или да траже од њега помоћи вити начин , којим сам нацртао политику нашу и
у њиховим мислима о ослобођењу ионезави осталих страних држава. Ја му нисам савето
сности . У том погледу положај кнеза Милоша вао никакво пренаг.љено кретање , никакав не
има сличности са положајем краља Отона . Ако промишљен отпор , противан покорности које му
је кнежев опстанак мање обезбеђен , ако му је | прилике налаяжу наспрам Русије и Аустрије ; ја
независност мање потпуна , он би , на сву при сам га саветовао само да се непосредно Порти
лику, у тренутку кризе , имао више утицаја сво обраћа свакад , кад год му то буде могућно , и
јом личном вредношћу, изобиљем својих сред- да се послужи свима средствима којима распо
става а и карактером , у исти мах и ратничким лаже , е да би своме народу прибавио што већу
и послушним , оних племена, што би пошла за потпору у јавноме мишљењу европском . Остав
Кнежевим мислима . жам сад кнеза Милоша да сам говори :
Као што је Мехмед - Алија човек најзнатнији „ Ја се могу поуздати, рече ми он, у Фран
међу мусломанима у Турском Царству у Азији , цуску политику, јер је она наклоњена развиһу

тако је кнез Милош, са цртама са свим против- свију народности. Једино ми је жао што је ваша
ним и са мање сјајности, али са средствима за земља толико удаљена од моје . Моја најмилија
акцију само њему својственим , један од нај- жеља била би , да једнога дана можемо доћи
знатнијих људи међу хришћанима у Турском једно до другога преко Италије . Знам добро , у
Царству у Европи. Осталом , да се то за сада никако постићи не
Молим В. Ексцеленцију да прими и т. д. може . Мене окружују три силе које не маре
Потписан : Гроф де Боа-ле - Конт . за револуцију, и које мене гледају као створ ре
волуције . Ја морам да их штедим све три , да
им ласкам , али ја осећам од колике би знаме
VII нитости било за мене заузимање Француске у
општем потресу Европе иу уређењима која би
Архива Министарства Иностраних послова. Источна Ко
следовала такоме потресу . Ја бих узалуд по
ресаонденција, том 20, лист 267. № 98. Разговори
кушавао да не видим како су ме првашње пот
с кнезом Милошем и белешке о његовом си
стему иоњеговим политичким поре напустиле ; ја знам да више не смем ра
мисли , ма . чунати на старе заштитнике . Савез Портин са
Русијом и подчињење Аустрије Русији постали
су права опасност за мене ; иста ова опасност,
ГРОФ ДЕ БОА -ЛЕ-КОНТ ГРОФУ ДЕ РИЊИ .
видим , да није мања ни за господаре ", и то ме

БЕОГРАД , 6. ЈУНА 1834 . убеђује да њихово неће јоші за дуго трајати ;

срећом ја имам чвршћега ослонца у поверењу
Господине Грофе , које ми даје народ . Аустрија ми не може ништа
У овоме ћу писму да сведем главне црте помоћи од онога часа кад почне чинити само
из кнезом оно што хоће Русија ; Русија је у мени гледала
више разговора које сам имао са
Мил оштем .
само оруђе против Порте . Сада , не само што
се више не брине за мене , пошто сматра Тур
На првој аудијенцији код овога владара ја се
1 Пр .
му Бекох, у да је жеља коју је имала моја влада Кнезове у Влашкој и Молдавској .
 38

ску тако рећи као неку своју земљу , него ће | Давидовић известно о томе разговору, поручио
је то осећање непрекидно гонити да Султано- сам му ово «: „ Реците ГроФу Орлову , да ја не
вим интересіма моје интересе жртвује. Моји по бих никада у животу ни погледао Србина , који
следњи преговори не могу ми оставити већ ни у срцу не би имао жељу да види остварену
какве обмане у погледу расположеньа безкога савршену независност своје отаџбине , и који
и петроградскога Двора наспрам мене . не би био готов да све жртвује, да би се то
„ Уговори Акермански и Дренопољски одре постигло . «

ђивали су да ће једино гарнизонски Турци имати „ У послу око граница Русија је показала
права да остају у градовима , а да ће остали исту такву пристрасност у корист Портину . Она
морати да продаду своја имања и да оставе је , у силу Бога , хтела да ми одузме округ гургу
земљу . Већи део турских места у Србији са совачки . * Капетан Коцебуе наваљивао је упор

стављен је из одвојенога града и из отворене по . Ја сам видео једну карту , на којој је он обо
вароши покрај града . У овој подели , вароши јно зелено овај округ са оваквом напоменом :
остајаху мени , а градови Турцима . И ово је раз- Округ за који постигох да га кнез Милош наиу
ликовање усвојено и извршено свуда, па је тако сти . Ја му казах , да ја нисам властан напустити
требало да буде и у Београду, који је , као што крај који припада народу , и кад он виде да ја
и сами можете видети , отворен и незаштићен нећу попустити , онда ми остави Гургусовац.

са свих страна, и у њему се сачувала само твр Мало доцније цар ми посла пуковника Будберга
диња у стању да се брани. Али је ту Порта да ми објасни , како је све оно што су ми оду
подигла неочекивани отпор . Она је стала твр зели за време преговора било за моје највеће
дити да у Београду и варош ваља сматрати као добро и корист !
град, и према томе да остаје у њеним рукама . ) )На исто тако расположење наиђох и кад
„ Аустрија је прва показала да би је оне- је требало са бојарима и са пашама ићи на
спокојило кад би Београд дошао у моје руке. свадбу кћери Султанове. Русија говораше , да

Можда се бојала, да уњ не уведем једнога дана је са СВИМ на свом месту да учиним тај пут .
Русе , као што је то учинио Кара-Борђе 1811 . Ње се није нимало тицало што бих ја морао
Она нађе разлога да би било незгодно истeрати да потрошим најмање четири милиона гроша ,
Турке из вароши, кроз коју пролазе посланици , | које бих морао пару по пару растурити у про
курири и сав саобраћај са Европом. дрте џепове турске . Оправдао сам се предста
Кад сам видео , да је и Русија нашла да вивши Султану , да је у овај мах неопходно да
се тај разлог може примити, и да је стала про останем у Србији.
тив мене , одмах сам Осетио да ту има других
„ Радо признајем услуге што их је Русија
побуда које није хтела да ми каже , и не оста некада учинила овој земљи , признајем да је II
аше ми ништа друго него да се приклоним.
мени учинила врло великих услуга , али ме њена
Може бити да се она са своје стране бојала , садашња расположења јако узнемирују .

да ја овај главни улазак у царство не оставим » Наша будућност је у многоме испуњена

отворен Аустрији . Ма какве било побуде , остаде і неизвесношћу. Јасно је само то да се Турско
ми несумњиво да ниједан од мојих заштитника
Царство не може одржати овакво - какво је .
није рад био да ја заузмем тако знатну тачку . Можда ће му Мехмед - Алија улити нешто снаге ,
Гроф Орлов се у тој прилици мало трудио , да
али би за то требало да он поцепа закон своје
сакрије мишљење свога Двора . „ Као војник , ре
властите вере , јер се у њему налази семе смрти .
као је он Давидовићу , ја вам унапред кажем да
Мехмед -Алија скаче у јавном мишљењу , а оно
ћу саветовати цара да остави Београд Порти, му је и раније већ било наклоњено . Виђао сам
а да га вама не да . “ Пошто је Давидовић и даље
овде , у Београду , где турски војници пале ра
наваљивао : „ Али , знате ли , рекао је он , да то
досне ватре у славу његових победа . Чуо сам
што тражите Београд значи да хоћете да се
1 Пр.
направите савршено независним ? « Кад ме је Садашњи тимочки .
 1

39

главом султановог пашу , где каже : „ Он је ве нови и бескрајни заплети . Што се мене тиче, ја
лики , он је славан , он је непобедљив ; он ће ево изјављујем , да за мога живота не могу очима
доћи у Цариград и свуда, где год буде хтео . “ видети да мој народ поделом припадне каквом
Како мислите онда , да један владалац може другом народу . Оно што ми хоћемо , то је не
продужити владање , кад му слуге говоре тако зависност, има ко да дође да нам је отме, ма
о противнику ? каква да је његова застава, он би наишао у нас
„ Али, било да то дође од Мехмед - Алије или на исти отпор и , са Божијом помоћу, њега би
од кога другог , Турско Царство мора пропасти ; постигла иста судбина , која је и Турке пости
његов је суђени дан дошао . Султан жели до гла у овој земљи . «
бра, али се тога сетио сувише касно , и докле Држим, господине Грофе , да ови одломци
год не буде изменио своју веру , дотле неће до из разговора са кнезом Милошем представљају
пирати даље од површине ствари . " доста верно , лична осећања и дух његове поли
2 Шта он управо и може да учини у поло тике . Он је сам извео главни смисао наших раз
жају у коме је ; новаца нема , а нико га не говора једноме свом доглaвнику овим речима :
слуша . Један од његових највернијих и најват- „ Ја сам му рекао да нисам ни Рус, ни Аустри
ренијих служителка , мој пријатель Хусејин-паша јанац, него одан ономе који би био највише рас
из Видина , који је јањичаре уништио , поверио положен да учини добра Србији. « „ Пре бих
волео бити Турчин него Рус “ казао је другом
је моме једном агенту како очајава што је не
могућно да се царство одржи. Он му је казао , једном приликом, и може се веровати да је го
да му Султан наређује да чини небројено до - ворио искрено , јер тако доносе његови инте
брих ствари , али , да се ништа не може учинити | реси, а он њих потпуно добро осећа .
без новаца , а новци му се никада не шиљу . и поред оваквог личног расположења кне
Овде чак , пред нашим очима , шта видимо ? Бео жевог , у свему се опет показује надмоћност коју
градски паша добија сваки дан нове наредбе , овде ужива Петроградски Двор . Помисао да је
већином врло добре , неке од њих и проумита , сила цара Николе непобедљива , и заједница вере ,
али ниједну од њих не извршује. Кад он то чини две су основе , на које се та надмоћност ослања
пред очима Аустрије и мојим, шта је остало онда у народу , а раздавање руских декорација главно
за друге ?. је средство , којим се управљају и подстичу од
„ Требало би једанпут свршити с царством личнији Срби.
које се руши, и пустити све народе, којима је Чини част карактеру кнеза Милоша она не
ради њега уништена народност, да уживају жи зависност духа , коју он одржава усред толи
вот који им припада. Нека нам се допусти , да ких средстава да се на њ утиче . Он одаје Ру
се ослободимо Турака који још заузимају наше сији и Аустрији сву пошту коју изискује његов
градове , и нека се за тим та места сравне са положај, а у дну душе је чврсто прегао да се
земљом , како их не би нико више имао ! Нека | не подаје управи никаквога страног двора.
се Србима и Грцима, Арбанасима и Бугарима По своме обичном начину преговарања кнез

да да управљају сами собом у земљама у ко- је више расположен да се служи помирљивим

јима живе , и нека се , ако је баш потребно , од средствима него жестином, али кад нађе и ми
Цариграда направи велика трговачка варош , сли да без жестине не може бити , он онда лупи

под гарантијом свих сила, од које неће нико једним махом, и то са свим одсудно , па после
зазирати , и која ће чинити добра целоме свету . дигне што год где може кренути , да би му све
Зашто покоравати један народ другому народу? то прошло на лако . Ваша Ексцеленција је видела
Све је то противно природном реду , а природа , да је он на тај начин заузео одвојене округе ;
најпосле, никад не престаје да своје право тражи . тако је исто наредио да се поставе звона у Бео

Што се тиче помисли оподели Турске између граду , ствар , којој су Турци са своје и Срби опет
сітла , тиме се зло не би умањило, него би се још по са своје (али супротне стране придавали једну
торшало, и тиме би се за у будуће спремили само исту важност . Тај се исти систем види и у ње
 1 40

говим садашњим односима са Влашком , од које | рећи , да у једну државу сједини оне три обла
је ту скоро отео једно спорно место , па је по сти , Србију, Босни и Херцеговину, у којима је
сле ушао у преговоре . народност једнога истог племена, које говоре
Кнез Милош испуњава наспрам Султана све једним истим језиком и којих је судбина тако
спољне знаке најдубље оданости и поштовања . дуго била тесно везана једна за другу .
Сад је наредио да се изради једна лепа ратна У овоме као и у свему осталом , господине
лађица ( корвета) , коју је наменио Његовоме Ве- Грофе , кнеза Милоша не покреће његово лично
личанству . Он плаћа тачно данак . Кад је изнео осећање ; он је у свему оно исто што и његов
пред скупштину царске хатишерифе , учинио је | народ; у њега су све идеје , предрасуде и тежње
то објавивши да има да јој стави до знања његова народа, и то је управо што га чини тако
нова доброчинства, која је Султан , њихов ми омиљеним у земљи . Ја не сумњам, да он помоћу
лостиви Господар, изволео подарити земљи . Са средстава њему познатих не гледа да припреми
«своје стране опет , Султан поступа спрам кнеза овај резултат у будућности, али у овај мах њему
«са великим одликовањем . Он је примио , пре мало је потребно свеколико поверење које му српска
времена, у свечаној аудијенцији г. Аврама Пе народност даје , да би могао држати у руци и
тронијевића , једнога од кнежевих изасланика , саме Србе и Бошњаке . Први непрестано нава

што до сад није још никад учињено спрам ка- љују да им допусти да са свим истерају Турке
ква год вазала . „ Јавите Милоші - беју, рекао је | из земље , а други су све припремили , има не
он, да сам врло задовољан његовом и народа колико месеци , да подигну велики словенски
српског верношћу . Биће ми врло мило да га устанак , који је он мудро зауставио да се не
познам и да га видим овде , кад му његови по- развије и да са свим не букне .
слови буду допустили да дође . « Делећи ово расположење српскога народа ,
Његово Величанство је дало кнезу Милошу кнез сразлогом рачуна да би морао наиһи на
један још одлучнији доказ свога поверења , кад супротност не само код Султана и код Руса,
му је 1830 послало налог да умири мусломан него нарочито код Аустрије , која мал ” те не
ске капетане у Босни . И у ствари , господине мисли , да сама има неко наследно право на Бо
ГроФе , какве биле намере у кнежевој глави за сну и на Србију . Бечки Двор је држао Београд
у будућност, њему народ његов дугује своју и Србију за време од 21 године од 1718—1739 ) ,
независност , али не мање њему Његово Вели а зна се , да тај двор никад не испушта из очију
чанство има захвалити што на овоме крају цар- земљу коју је једанпут држао . У старије доба
ства влада мир . Кнез у овај пар држи у рукама угарски су краљевин били више векова суверени
све планове побуне , јер се сви ти послови њему Босне . Народ мацарски у тврдо држи да ће
поверавају, и он је лично учинио да народ на једнога дана повратити ове васалске земље , и
ново не скочи на оружје у времену , кад би та Аустрија , која је већ мало задовољна што се
кав један покрет могао Порту грдно збунити. српски народ у живот повратио , са најживљим
Кнез Милош придаје највећу важност томе је неспокојством предусрела толико раширење

да се с околним пашама одржава најпотпунији обновљене њихове државе . „ Бошњаци, Херце

споразум , и у тој намери чини им он Много говци па чак и Словени у Арбанаској “, говорио
бројне поклоне . Стога они већином говоре о ми је један од главних и најхрабријих кнеже
њему као о своме личном пријатељу. вих војвода, Taja - Аврам, предложили су нам,
Што се тиче задатка коме он тежи, према да образујемо један велики савез свих српских

мојим разговорима с њиме и с људима који су племена . Наui је кнез то одбио, и ја се не усу

око њега, у стању сам мислити , господине ГроФе , ђујем рећи да је рђаво урадио , пошто је могу
да он не сматра да је постигао што жели . То ћно да би нам у том случају Аустријанци пали
неће бити ни онда, кад буде успео да протера за врат , али , кад било да било , мора доћи до тога. «

Турке из градова, него тек онда , ако буде у „ Нема сумње , настављао би г. Давидовић ,

стању да обнови старо Српско Царство, што ће до тога мора једанпут доћи . То стоји у покрету
 садашњега времена и у природном развићу ствари , | важнији и озбиљнији изглед. Иза кнеза кора
али ми тај догађај не треба да несмотрено уско чали су саветници , министри и главнији официри.
равамо . Бог сам зна време , у које је одредио да Дошав до поменуте ливаде , кнез се неко
(C време устави , да мало проразговара са
се ово изврши . мајсто

Молим Вашу Ексцеленцију да извoли итд . рима који су градили кућу зањегову канце
ларију , да прегледа посао , пењући се сам на
Потписан : Гроф де Боа-ле - Конт .
скеле и одређујући размере. За тим се упути
скупштинарима , поздрави их, а они се дубоко
поклонише . Већи део био је обучен у просто
VIII
одело , у коме раде своје послове у пољу .
Архива Министарства Иностраних послова . Источна коре Кнез се попе на неку врсту трибуне или
саонденција , том 20 , лист 275. № 99. Bufeњe с кне
мале һошке , подигнуте од земље од прилике чо
зом Милошем у Крагујевцу и седнице сраскс На
веку до појаса, и отворене са свих страна ; ce
родне Скупштине од 1834. Кнез-Милошев на
натори и министри уђоше за њим .
црт Устава . Прилог : Неколике напомене о
предлогу како да се уреди влада у Србији. Скупштинари окружише ћошку . Они сви
Нацрт кнежев . Недостатци тога нацрта. бејаху гологлави , има да је сунце жестоко пе
Како да се општи појмови садашње кло , изгледало је да они то и не опажају . Ни
уаравне владавине подесе са
какав се војник није могао видети у томе про
нацртом кнежевим .
стору ; пролазници иђаху слободно преко ливаде ,
али се нико , на њој не устављаше . „ Како нисте
радознали да дознате ита се овде збива ? « пи
ТРОФ ДЕ БОА-ЛЕ-КОНТ ГРОФУ ДЕ РИЊИ .
тао сам ја неке просте људе . Ми немамо шта
КРАГУЈЕВАЦ 14-ог ЈУНА , 1834 . да одлучујемо, одговараху они, треба свакога пу
стити да на миру свршава своје послове.
Господине Грофе ,
Кад је кнез сео, он поче говорити скуп
Іштинарима. Разговор је био са свим интиман , и
Полазећи из Београда , кнез Милош ме беше
често се прекидаше шалама , које их натериваху
позвао да га походим у Крагујевцу, где је имао
на велики смех . „ Браћо , рече им он , хтео сам
да држи Народну Скупштину . Ја сам се ода
да се разговорим с вама о једној промени , коју
звао томе позиву , који ми је уједно давао при
би , као што мени изгледа , било врло корисно
лике, да што више познам српски народ по ње
извршити . Ми се мучимо како да потпуно уре
говим посланицима и по начину како претреса
законе . димо разрез данка , зато што нисмо још извр
Приспевши у Крагујевац, нађох све посла шили правичан попис земаља и народа . Желео
нике на окупу . Ти посланици бејаху : 62 среска | бих , да се мало позабавите тим послом , ако ми
капетана, које поставља кнез , и 124 сеоска кмета , слите као и ја , да је то корисно .
које бира народ . „ Размотрите такође међу собом , да ли не
Сутра дан , 12 јуна, сви дођоше на место би било згодније да се харач укине , па да се

одређено за држање седнице . То је била про састави спорезом .

страна ливада , окружена великим дрвима , која „ Још имам треће питање да вам учиним .
служи као башта кући у којој је Савет . Многи капетани допустили су себи велике зло

Кнез пође у шест сати из јутра из свога і употребе : узимали су од народа сувише над
Двора . Он је био обучен , као и сви капетани , ница за своју личну послугу . Хтео бих да ви
утврдите колико дана работе треба свак да од
у широку горњу хаљину од црвене чохе, и
ХОдио је са дугачким штапом у руци . Пред њим ради своме капетану . «
је ишло дванаест чувара , сви такође са шта За тим се изменише неколика објашњења
пом у рукама , трудећи се да себи даду што међу кнезом и међу више скупштинара . Опазио
6
споменик xx y,
 42

сам , да су главни кнежеви чиновници обраћали | трошња захтева : а да би се припознало учешће

се кнезу служећи се формулама пристојности и код које народ узима за њихово издржавање, нека
нас уобичајеним ; кметови му сви говораху ти , увек угосте и нахране све који дођу из далека ,
и он њима тако исто одговараше. После кратког да што разберу освојим пословима. « Опште
разговора, кнез оде , а они остадоше да већају. | одобравање наступи иза овога говора .
Скупштинари се онда поделите на два дела. Кнез онда позва скупштинаре, да ставе на
Капетани , приближивши се ближе трибуни , по писмено своје Одлуке и да му их предаду на
чеше да разговарају са министрима и саветни последњој седници , која је требала да буде су
цима који су били остали . Кметови се искупише тра дан у јутру .
у хладовину , једни стојећи , други седећи , а неки Сутра дан , заиста , у свануће кнез на ново
лежећи, и ту под дрвима мирно настављаху пре оде у скупштину. Обучен је био по европски.
1
тресање онога што су мало пре били чули . у капуту са гајтанима ( но.ьскога начина) са кал
После једнога сата разговарања кметови паком од самура ас руском декорацијом на
приступише капетанима, -и саопштише им своје | грудима .
мишљење . Председник Савета, г. Симић , подиже Пређашњи министар унутрашњих дела про
тада глас и изговори неку врсту беседе, испре чита му одлуку која је јуче утврђена . „ То је
кидану често одобравањем скупштине . Онда би лепо , браћо , рече им он , сад смо сви сложни .
одлучено : Ви ћете, дакле , приступити попису. Чините то
„ Да се учини попис који је кнез захтевао . брижљиво и савесно . Јер ја нећу бити уз вас ,
» Да треба остави ги харач одвојен од по и тако не могу видети да ли ме варате . У оста
резе, пошто се харач плаћа од главе , и пра лом , кад ми предате спискове , ја вам уна

вилније пада на свакога него ли пореза , која се пред кажем , да ћу тражити да се закунете да
плаћа од породице. је у њима права истина, а ако буде иначе , ја
„ Да нико не даје више од једнога дана ра- | ћу вас казнити . Морам још наложити капета
боте своме капетану. нима да се владају са више умерености него
У вече кнез изјави жељу да би хтео да се што су то до сад чинили неки од њих . Наре
опет разговори са посланицима . Они се на ново дио сам да се затворе они окојима говорим .
пскупише. „ Лепо , браћо , рече им он , па шта сте Ова казна треба да опомене остале , нека се
одлучили ? « добро узму у памет . Кроз шест месеци биће
Посланици му казаше своје мишљење о три готов велики посао , који мислим да вам подне

тачке , али се подиже препирка око треће Многи сем на одобрење и којим ће се утврдити цела
кметови мишљаху, да би ваљало народу оста државна организација. Треба да цео народ узме

вити право да се може откупити од работе , други | удела у тако важном послу ; уредите тако , да

потраживаху да би ваљало оставити да се ра можете остати мало подуже овде с нама . Свако
бота у ствари одради . Још се овде није увело ће село послати 4 — 5 људи према својој вели
уобичај бројење гласова, и кад је скупштина чини , али како ће то састављати скупштину од
подељена , онда обично најволе да одустану од 10.000 људи и више , то ћемо се скупити из

питања . „ Лепо , рече им кнез , кад се нисте сло међу Куприје и Јагодине , на месту где буде

жили , а треба опет да се састанемо после шест најзгодније за исхрану толикога народа и за стоку.

месеци , оставимо нека дотле капетани као и до | Сад можете поћи својим кућама , и поздравите
сад траже по своме нахођењу работу, али ја | народ од моје стране. «
препоручујем сердарима овде присутним, да пазе, Кнез устадо, скупштинари се дубоко поклони
да они не захтевају работу иначе осем кад им ше , и сесија бизакључена, 24 сах . пошто је отворена
је прека потреба, а никако за какве шпекула и пошто је један предлог одбацила а два примила ,
ције. Ако хоће да зидају , нека то буде само од којих је један требао да оснује целу систему
стан за њих саме ; ако им се обрађује земља , | непокретне својине, данка и регрутовања по

нека то буде само толико колико њихова по земљи . На ранијим скупштинама посланици су
 43

љубили кнеза у руку . Кнез је изјавио да жели , Што остане иза тога земље без господара, обра

да се тај обичај укине , а можда је и моја при- зоваће земљу државну, и биће за њу одређено да се
сутност нешто допринела к овој промени ети за мали откуп даје било досељеницима са стране ,
кеције. који се буду јавилип, било породицама које се

Држао сам , господине Грофе , да треба да вам умноже и стеку нових средстава за обрађивање.
пошљем извештај о овој скупштини поред све про За ово кратко време мога бављења у Кра

стоте њезиних обичаја. Морам још додати не гујевцу, нашао сам кнеза Милоша веома заузе
колико размишљања о једноме закону који је та нацртом устава који има намеру да земљи
донесен . да . Кнез је рад био да ми се тај нацрт саоп
Резолуција скупштинска , којом се наређује | шти , и желео је да чује, шта мислим о њему.
општи кадастар имаьа , створиће нешто веома Ја сам опет био утолико мање рад да то учи
знатно , а то је саму основицу за право непо ним , што је , после једнога разговора са г. Да
кретне својине у Србији . видовићем , кнез затражио да му моје миш
Један од најзанимљивијих предмета за по љење дам на писмено . Бојао сам се , право да
сматрање на Истоку , у земљама на тако раз кажем , г. Грофе , да ме не представе као чо
личним ступњима цивилизације, био би да се века који долази да даје устав овој земљи . Го
разбере , сазна и изучи како се мало по мало ворио сам министрима кнежевим : да ја не знам
образовало право својине ; како је оно у први | које би то установе биле савршено добре или са

мах заметнуло се , како се развило у народима | вршено рђаве саме по себи ; да вредност каквих
који су најближи природи . Тако би се сазнало било установа зависи од њиховога склада са
да је овај појам, који нама изгледа први што стањем у земљи , и да ја нисам био у стању

мора пасти на ум људима здруженим у зајед- | упознати се са Србима за неколико дана . По

ницу, један од последњих који им пада на памет; ономе што сам могао видети , чак сам почео
измерило би се , колико су у први мах удаљени веровати , да устав не знам како добар , који
појмови од тога ;констатовала би се савршена | би они поставили , неће њима никад донети
Одсутност тога права , па би се , по том , имала онолико добра колико им може нашкодити ,

да обележе прва кретања тога права, која се ако поквари простоту њихових обичаја, правил
подижу усред дуготрајне немарности према њему . ност њихових појмова и ону простодушност ,

Кад човек разгледа како се почиње да помаља ону потпуност поверења , које у њих чине тако
то право , опазиће да то бива увек као и у Србији , | простим и лаким државне послове , којих би из
поводом неке туђе идеје, донесене од људи који | вршење подигло у нас толико забуне и раздра
се , после дугог борављења на страни, у своју | жења ; да би најбоље урадили да остану што
земљу враћају. је могућно дуже овако како су , јер пошто сам
Право се то прво уводи у живот , тек по видео толико народа у Европи , могу им рећи

сле у појмове , по тому законе . Најзад постаје | да нема ниједнога који би колико толико ужи
као у нашим земљама камен темељац целе друш вао стање среће и задовољства у коме ја њих
твене зграде . видим ..... Али ми они одговараху . » да немају
Начело овде усвојено , на коме ће се уста шта бирати и да су невољом принуђени ; они

новити својина, овакво је : „ Да сваки има права | осећају истина сву повољност садашњег стања
држати онолико земље , колико може обрађи- 1 ствари , али су у толико већем страху због ње
вати , али да нико не сме присвајати више од гове несигурности . Они су бачени међу три др

те мере . “ жаве са сумњивим расположењима , и у њих се

По овоме начелу , кад сваки буде изјавио све наслања на кнеза . Кнеза може нестати за

простор и својство земље коју обрађује и буде један час , а његов син , на несрећу, даје врло

доказао да је у стању обрађивати је као што мало наде . « и они ми излагаху простодушно и
вања, завешће се део свакоме одређен , и сво са смерношћу забуну , у којој су због њиховог
јина ће му бити гарантована за вечита времена. ограниченог знања, имајући да израде цео један
6*
органски закон, и радоваху се што им је пала би ови министри престали уживати поверење

срећа у део , да баш у таком тренутку у њи кнежево , а међу тим би их сила закона једнако
хову средину дође странац , навикнут на идеје | натурала кнезу као храниоце његових намера и
слободне владавине . Ако ја држим да не по Извршиоце његових заповести .
знајем довољно земљу , они ме можаху да им бар Молим Вашу Ексцеленцију да извoли , итд .
изложим теорију наших уставних држава, која Потписан : Гроф де Боа - ле - Конт.
би била подесна с њиховом потребом , а да им
оставим да сами угоде наше идеје према стању
Србије онако како га они познају.
ПРИЛОГ К ПИСМУ : 99 .
Ова наваљивања, господине Грофе , савла
Белешка предата кнезу Милошу у Крагујевцу
дала су моје противљење , и ја сам предао кне
11 јуна 1834 .
зу • 1 . приложени нацрт као одговор на жељу
коју ми је изјавио. Шиљем тај нацрт и Вашој
Ексцеленцији, не с тога што би он сам по себи Његова Светлост кнез Милош наредио је
имао какве вредности , него да бих избегао прет да ми се саопшти општа мисао о једноме Дому
поставке које би могли изводити завидљиви по или Врховноме Савету , који он мисли да уста
гледи , па мене овде управљени , ако би којим | нови , да би попунио организацију управе у Ср
случајем Аустрија и Русија сазнале за оно што бији, и изјавио је жељу да му на писмено изја
је у нацрту . вим шта мислим о тој ствари ; с тога имам част
Ваша ће Ексцелендија видети план, пред да му у неколико врста изложим утиске , које
ложен од стране кнежеве . Овај план заводи два
је поменуто саопштење на ме учинило. Молим
дома законодавна . Први “ би био сталан и са- | Његову Светлост да не сметне с ума , да му ја
стојао би се из чланова највишег суда или се Могу о томе поднети само главне мисли , пошто
ната и министара, који би се такође огласили
не познајем народ, у коме се бавим тако кратко
за непромените . Он би доносио законе и адми време . Високој мудрости Његове Светлости и
нистративне наредбе , а у исти мах би и судио | дубокоме познавању српскога карактера , срп
у споровима грађанским и кривичним Други , ских мисли и стања земаљскога , којим Он рас
састављен из народних посланика , састајао би
полажс , оставља се да процени у којој се мери
се и унапредак два или три дана сваке године , ове основе могу применити на народ којим ње
да донесе општу потврду свему што је урађено гова Светлост влада .
за време док он није био на окупу , или да пред
ложи предмете и послове влади на израду .
Предлог кнеясев ,
Изјављујући да сам савршено неспособан

да оценим , да ли ове установе приличе стању Главна комбинација Његове Светлости ствара
Србије, ја сам се ограничио, господине Грофе , 1 од садашњега Савета или највећега суда горњи дом
да напоменем , да бисмо се ми у нашим зем законодавства , придајући му шест министара , који

љама и по нашим појмовима устезали да од јед- ће такође узети титулу саветника . Сви ови савет
нога судског тела створимо политички скуп ; да ници или министри били би под једнако стални.
се нама чини да би један дом , који би у себи | Председник Савета би у исто време био , под непо
саставио власт судску , законодавну и извршну, средним кнежевим заповестима, поглавар владе, и
тиме захватао власт савршено изванредну ; да он би посао свима осталим министрима распоре

би једно законодавно стално тело , које би се ђивао . Сваки би министар, по томе, своје извеш
нарочито налазило у тако малој вароши , убрзо | таје подносио Савету, и одлуке , које би Савет
постало издвојено од земље , и осетило се оту- усвојио, одмах би се претварале у законе, ако
фено од њених Мисли и њенога духа ; да би су природе законодавне ; или би се одмах из
непроменитост министара изазвала постанак спо вршивале, ако се тичу обичних административ
редних агената и тајне управе у случају кад них послова . Сваке године би се главној скуп
 45

штини саопштили закони који су на тај начин дили на страну од знаменитога посла службе
постали ; скупштина би их примала , или би их њихове . Ако се и судије увуку у борбу стра
одбацивала, као што и сад чини , простим гла нака и у политичке страсти, бојати се да се
сањем без претреса . не умали поштовање и да се не ослаби појам
Разлози , на којима се оснива ова органи- | који народ гаји о њиховој непристрасности . Ис
зација, проистичу из особених земаљских при- | куство је више пута посведочило , да судије лако
лика : они се црпу из жеље за штедњом, пошто уносе у ову врсту послова , по својој природи
се саветницима морају давати плате , и из теш лаких и променљивих , неки непокретљив ста
коће да се нађу спремни људи , две околности лешки дух , који би те послове веома ометао .
које присиљавају да се власт и управа сме У земљама , у којима је власт престола нај
сте међу веома малим бројем људи. Најпосле тачније ограничена , као н . пр . у Енглеској и у
се мора још Бодити рачуна ио Султановом ха Француској, опет су свагда остављали да влада
тишерифу од месеца августа од 1830 , који гласи , лац поставља министре и да их мења по својој
да ће кнез управљати пословима уз припомоћ | вољи ; министре сматрају као људе владаочеве, које
скупштине , састављене од главнијих људи из он бира да им саопштава своје најтајније мисли и
земље , и да ће се чланови Савета постављати да с њима претреса своје намере пре него што
непроменито . их стави на пробу , пре него што их , на добру
срећу, изложи даљој и широј дискусији . Потребно
Недостатци тога нацрта . је , дакле , да им може говорит и отворено, без

Три главне стране пале су ми у очи у овој | зазора, и кад је који од њих престао му бити
комбинацији. пријатан , из каквог било узрока , треба да га

Грдна власт , којом би располагала таква он може отипустити, а да није дужан ни да му

скупштина ; каже зашто га не трпи . Без тога би владалац
Интервенција политичка и административна крио своје мисли од министара, покушавао би
која се даје једноме судском телу ; да их извршује преко других лица , и влада би
Непроменитост министара . тиме изгубила свој редован и законит ток .

1 ° Непроменита скупштина , која би имала

уједно силу да врховно у последњој линији пре Како да се општи појмови садашње

суђује , да доноси законе и да наређује уставне владавине подесе са на

све што
цртом кнежевим .
треба за управу, која би по том у себи састав
љала власт законодавну и власт извршну , имала Ови су ме обзири навели да потражим како
би у рукама власт са свим претерану , вишу од би се с нацртом Његове Светлости подесити могла
сваке власти која је икада била допуштена ка начела свуда усвојена у другим уставним зем
квој било скупштини у монархичној држави . Она њама у Европи . Ја ћу имати част да посебице
би се у брзо начинила независна и од самога кажем како би то требало учинити , наведавши
кнеза, као влада засебна и самостална . овде неколико чланчића засебице, понављајући
2 ° у нашим се земљама једнодушно мисли , и опет Његовој Светлости , да овај нацрт ваља
да непроменитошћу ваља да се освешта независ пре свега подесити с домаћим приликама, које
ност судске власти ; али у исто време се тој | ја нисам у стању да у рачун узмем .
власти закраћује свако мешање у политично за 1 ° Савршено ваља одвојити судску власт
конодавство , а нарочито у државну управу . Кад од власти законодавне и од власти Извршне или
се одређују исти људи као судије и као адми административне.
нистратори , тиме им се даје власт да пресуђују 2 ° Највиши ступањ судске власти имао би
ужалбама против владиних поступака , против и даље остати у Сенату , који би се саставио
државних чиновника , то ће рећи , да суде у из непроменитих судија.
стварима које се њих лично тичу . Има такође 3 ° Законодавну власт вршили би , као што

незгода и у томе што би се судови одбијали и одво- I је назначено у нацрту Његове Светлости, кнез ,
 46

Савет главнијих људи , као што хатишериф одре Скупштине, пошто изгледа , да исти са свим при
ђује, и Народна Општа Скупштина . стаје уз навике и прилике у земљи . Ова би Скуп
4 ° Никакав закон не би имао важити пре штина сачувала своју садашњу уредбу , примала
него што би га одобриле три врховне власти , би саопштавање општих Финансијских рачуна

Кнез, Савет и Скупштина. и закона спремљених од стране Савета кад Скуп

5 ° Савет главнијих људи био би састављен штина није на окупу . Она би примала или од
из непроменитих чланова , које кнез бира изме , бацивала те законе простим гласањем и без ика
квог другог претресања осем онога , које се врши
главних људи у земљи , као што су владике, се
натори, судије и највиши чиновници , сердари и у свакоме одбору . Ако би знаменитост каквога
капетани , кметови изабрани од стране народа , закона изискивала , или ако би Скупштина то
захтевала , сваки би посланик могао понети са
једном речи измеђ оних који су најодличнији и
од највећега утицаја по своме друштвеном по собом кући саопштени му законски предлог, па
ложају , по заслугама , по знању или по каквој би га тамо прегледао са својим бирачима, и онда

било знаменитости . Број чланова тога скупа би се Скупштина сазвала који месец доцније, да
требало би да остане неодређен. Обзири који би се народно мишљење сазнало .
захтевају да се од министара и од сената склопи 8 ° Министро би постављао кнез, који их
само један скуп, могли би се у неколико задо може по својој вољи збацивати . Сваки од њих
вољити , кад би се у први мах постављења за требало би да може бити члан Савета или На

тај дом ограничила на врло мало лица . родне Скупштине, и требало би да му то свој
ство остане и кад би изгубио министарску титулу.
6 ° Савет знатнијих људи био би или сталан ,
као што је у предлогу означено , или би се са Као интимни храниоци кнежевих мисли , ми
стајао сваке године на више месеци , и у овом нистра би спремали своје послове међу собом
последњем случају плате не би морале бити тако и
са кнезом. и не би их износили пред Савет
Велике . Осем овога обзира , ако би Савет био пре него што би се међу собом у свему сложили .
сталан, његови би чланови живели једнако у Они би могли само с одобрењем кнежевим

Крагујевцу, и тада би мање осећали утицај oil да издају заповести које би се имале одмах из

штих расположења и мисли у земљи, него кад вршивати , али би те заповести морале бити про
би се сваке године враћали у своје крајеве . Они писи чисто административни , у којима би се само
би или примали законске предлоге владине , или примењивали раније издани закони . Сам кнез
би их одбацивали , али би то увек чинили , пошто преко својих министара врши такође постављање

су их слободно и зрело претресли са министрима . | свију чиновника, грађанских и војничких , којима

Она би прегледали до ситница рачуне поједи се од стране државе плаћа .
них министара, покупљену порезу и употребу
Цела управа овако би се укупно пред
државних новаца . Никакав се прирез не би смео стављала :
увести без њиховога пристанка и без одобрења Кнез и његов министарски савет ;
Народне Скупштине. Савет главних људи земаљских ;
7 ° Да би се увело што је могућно матье Општа Народна Скупштина.
новачења у стању ствари , које је до сад чинило Поред тога остао би Сенат и цело суд
народ срећним , не би се ништа мењало у ор ско тело .
ганизацији и у садашњем делокругу Народне

1
ДОДАТАК
8

1
 ПРИлози к ПИСМУ Е 92 . PÈCES JOINTES A LA DÉPÊCHE E 92.

1 Превод fермана, упућенога ааши и кадија београд 1 Traduction d'un firman , adressé au pacha et au cadi

ском ( 7 ребул евела 1246 ) 3 августа 1830 de Belgrade ( 7 Reboulevel 1246 ) 3 Août 1830.

Пошто се Дренопољским Уговором, закључе Comme le traité d'Andrinople, conclu entre

ним међу мојом Високом Портом и Двором Рус- ma Sublime Porte et la Cour de Russie , stipule
ким, утврђује да се изврше одредбе Акерманскe la mіѕе a l'execution des clauses de la conven

конвенције , у којој је уговорено да ће са срп- tіоn d Akermann , qui porte que Pon conferera
ским депутатима у Цариграду водити преговори , avec les députés serviens à Constantinople pour

да би се с њима уредило и милостиво им одобрило regler avec eux et leur accorder gracieusement
оно што су искали и молили, крепошћу моје цар en vertu de mon ordonnance Impériale émanée et
ске заповести , издате и предате народу српском , remise à la nation servienne , raya de ma S. P

раји моје Високе Порте , а то је : слобода вере , leurs demandes et lеurѕ ѕоllicitations , savoir la
унутрашња управа , повраћај одвојених округа, liberté de culte, I'administration intérieure , l'incor
утврђење данка , управа мусломанских имања , poration des districts détachés, la fixation du tri
слобода путовања по трговачком послу с њи- but, - l'administration des propriétés musulma
ховим пасошима , слобода подизања штампарија , nes , la faculté de voyager pour leur commerce,
болница, школа , забрана за мусломяне да ста munis de leurs passeports , celle d'établir des im
нују у Србији осем оних који су одређени дa primeries , des hopitaux, des écoles , la defense aих
нарочито чувају градове , као и право да врше Musulmans d'habiter la Servie, à l'exception de
неку врсту представљања , уколико исто не би ceux spécialement chargés des forteresses, ' aussi
било нимало противно положају раје; * que le droit d'exercer une certaine représentation ,
en tant qu'elle ne serait point contraire à la con
dition de raya ; ?

Et comme la dite nation qui manifeste sa fi

и како је тај народ , који посведочава вер
délité envers ma S. P. est l'objet de mes faveurs
ност према мојој Високој Порти, предмет моје іmреrіаlеѕ, еt уоulant y ajouter celles de coordon
царске милости , и како сам рад да тој милости demandes annoncées ci - dessus d'une
ner leurs
придодам и то , да се њихови горе речени зах
manière qui ne soit pas contraire aux devoirs et
теви доведу у ред начином који не би био про 1
Première clause regardée par les Serviens comme une
Срби разумеју да им се овом тачком уступа варош cession en leur faveur de la ville de Belgrade, les marchands
Београд , пошто се Турци трговци , који у тој вароши станују, tures qui habitent cette ville ne pouvant être considérés comme
не могу сматрати као људи којима је нарочито поверено чу spécialement chargés de la garde de la forteresse .
вање града .
Soin des Turcs de maintenir cette dénomination de
2
Турци се свуда старају да се не изобичаји назив раје. rayah ..
LIIOMKUUK XXIV . 7
 50

тиван дужностима и добром понашатьy paje, еда aux bienséances de rayas alin de redoubler et de
би се средства сигурности и спокојства томе compléter par là à son égard les moyens de su
народу удвојила и попунила ; reté et de tranquillité ;
У след тога , пошто је извршен договор са En conséquence , après avoir conféré avec les
депутатима српским * у Цариграду , одлучено је députes Serviens • Constantinople , il a été arrete
ово што следује : ce qui suit :
Поменути народ вршиће слободно обреде La dite nation exercera librement son culte

своје вере у црквама које му припадају . dans les églises à elle appartenantes.
Његов садашњи књаз , Милош Обреновић, Son Kniaz actuel Miloch Obrénovitch sera , en
у награду за његову верност мојој Високо)
Високоj récompense
récompens e de sa fidelite i ma S. P. et selon lе
Порти , и по берату , који му је дат , остаће и bérat, dont il est muni, maintenu Kniaz . de la dilo
4
од сад књаз поменутога народа, и то ће до- nation, et cette dignite sera appropriče i si fa
стојанство остати у његовој породици . Од стране mille . Il aura de la part de ma S. P. l'admini
моје Високе Порте он ће имати управу унутраші stration des affaires intérieures du pays, l'exécu
њих земаљских послова , која ќе се вршити по tion dlesquelles se fera avec le concours de l'assem

моћу скупштине , састављене од главних људи ыée composée de notables du pays °.

земаљских .
Што се тиче шест округа , за које Срби Pour ce qui regarde les six districts dont les
траже да им се као отргнути присаједине, од Serviens réclament l'incorporation comme en ily
лучено је да ће се за тај посао наименовати ant été distraits , il a été convenu qu'on nomme
комисари од стране моје Високе Порте и од rait à cet effet des commissaires de la part de mi
стране Двора Рускога, који ће имати налог да S. P et de la part de la cour de Russie, char
утврде како та ствар управо стоји, а после ће gés de соnѕtаtеr l'exact état des choses et qu'on
се према томе поступити . agirait en conséquence .
Да се харач и сви други данци коначно Que le haratch et tous les autres tributs vont
утврде ; да се доходци од војничких имања што ètre définitivement fixés ; que le montant des re
су их займи и тимариоти држали у санџаку сме venus des fiefs militaires que des Zaims et des
деревском , сем санџака нишког, а што ће сад timariotes possédaient dans le sandjak de Semen
прећи у власт и управу српску , процене и при- dria, a l'exception de celui de Nissa . lesquels fiels
броје к доходцима оних округа што ће се при vont passer au pouvoir et sous l'administration
сајединити . des Serviens , sera évalué et assimilé aux revenus
des districts à incorporer.
Власти моје Високе Порте неће се никако Les autorités de ma S. P. n'auront point à
мешати s'immiscer dans les affaires intérieures ni dans
нити у унутрашње нити у спорне по
слове земаљске , нити ће више ишта изискивати les causes litigicuses du pays, ni exiger non plus
осем данка , који ће се , као што је речено , је- rіеn , en sus du trіbut qui, ainsi qu il a été dil ,

данпут за свагда одредити за унапредак. va ètre définitivement lixé pour l'avenir.

3 3 Seule clause qui indique la réciprocité des obligations
Једина одредба из које се види двостраност обавеза
према Србима .
4 у Ферману се вели баш-књаз , то јест главни или
први књаз .
5 Чудновато је како се его у Ферману Портином , који
је израђен заузимањем Русије, оснива у Србији управа пред
ставничка и уставна . Особеност ову требаһе, може бити , при
писати личним мислима г. Давидовића и осталих српских прс
говорача, који су у томе тражили ослонац против свога В.1
ститог кнеза . Барем , сам слушао где се тако говори у Бео
грану и у Тірагујевцу.
envers les Serviens .
+ Lo mot propre employé dans le firman cst B as ch
Knia z Prince chef ou 1 - er Prince .
• Il est curieux de voir un firman de la Porte , obtenu à
la sollicitation de la Russic, fonder ainsi le régime représen
tatif constitutionnel en Serbie . On doit peut -être attribuer cette
singularité aux opinions personnelles de M. Davidovitch et des
autres négociateurs serviens , qui y auront cherché un soutien
contre ieur Prince lui-mémo J'en ai du moins entendu parler
dans ce sens à Belgrade et á Kragoujevatz.
 51

Келећи осем тога да поменути народ , у

сенци моје царске силе , може учествовати у ко
ристима трговине , Срби , који би хтели да се
одаду трговини , добијаће уз пасоше , које ће им
давати њихов књаз , и потребне тескере, “ које ће
Désirant en outre que la dite nation puisse
à l'ombre de ma puissance impériale participer
aux avantages que donne le commerce, ceux d'en
tre les Serviens qui voudraient s'y livrer , recev
ront des autorités de ma S. P. sur les passeports

им давати власти моје Високе Порте , с којима dont ils auront été munis par leur Kniaz lеs tes2
ће моћи путовати по мојим областима да тргују kérés necessaires ° avec lesquelles ils pourront voya
као и остала раја моје Високе Порте , а да их ger dans mes Etats pour y trafiquer à l'instar
нико , ко био да био , не може узнемиравати , и des autres rayas de ma S. P. sans ètre inquiétés

да од њих нико не може истраживати , на име par qui que ce soit , sans qu'on puisse éxiger
трошкова за тескере, ниједне аспре , већ да им d'eux une seule obole à titre de frais de tesz

се свуда чини заштита и помоћ , и осем оних kérés , mais trouvant раrtout protection et assis
дажбина што се изискују за Бумрук нико да tance et à l'exception de droits requis de dou
не иште од ЊИХ ни аваида , ни зeраида " , нити ane, nul n'exigera d'eux un avaïd ni zeraïd ni rien

ишта што се изван државне уредбе чинило , и de tout ce qui tenait en dehors des règlement de
да се свак узме добро у памет, те да спрам њих TEtat, et l'on se gardera bien d'éxercer à leur
не учини таква дела осуде достојна. égard de tels actes repréhensibles.
Што се тиче еспапа који дођу на Београд Pour ce qui concerne les marchandises qui
ски Бумрук , да се после у Цариград пошљу , они parviennent à la Douane de Belgrade pour étre
hе амо стизати као и до сад пропраћени тес transmises ensuite à Constatinople , elles arriveront
керама номенутога народа , и овде ће се напла ici munies comme auparavant des teszkérés de la

Һивати што је прописано за ђумрук . Наредиће dіtе nаtіоn, et c'est iсi que l'on percevra lеs droits
се једанпут у сваких седам година, да се извиди requis de douane . On s'occupera une fois tous
разлика у дотичним ценама предмета , те да се , les sept ans de constater la variation du prix re
према томе , одређена сума повиси . А што се latif des choses afin d'augmenter en proportion
тиче Бумручких дажбина на еспапе , који ће изла la somme déterminée . Et quant aux droits de
1 зити из Београдског Бумрука да се продају по douane sur les marchandises qui sortiront de la
осталим земљама , оне ће се унапредак спојити Douane de Belgrade pour circuler dans d'autres
с утврђеним данком поменутога народа , и то contrées, ils seront à l'avenir incorporés dans le
плаћање одсеком биће поверено старању књаза tribut fixé de la dite nation, et le paiement en bloc
Милоша . sera confié aux soins du Kniaz Milosch .

Књаз Милош ће имати у својој служби по Afin de prévenir les désordres , qui pourrai
требне војнике , да би предупредио нереде , који ent avoir lieu en Servie , et de punir lеs coupa
би се могли догодити у Србији, и да би казнио bles, le Kniaz Milosch aura à son service les sol
8
кривцс . dats nécessaires ..
Срби имају право да у својој земљи подижу Les Serviens seront autorisés d'établir dans
Іштампарије “, болнице за болеснике и школе за leur pays des imprimeries, hopitaux pour les ma
наставу своје деце . lades et des écoles pour l'instruction de leurs
6
По Уговору Акерманском Срби су имали право да пу enfants..
тују са својим властитим пасошима , а о потреби ове визе не
говори се ништа . Le traité d'Akermann autorisait les Serviens à voyager
* У издању Дим . Матића (37 стр.) стоји место зeраида avec leurs propres passeports sans parler de la nécessité de
зеваида .
ce visa .
Редакција овога члашка изгледа као да у начелу до 7 La rédaction de cet article qui semble n'admettre en
пулита само војнике за полицију, истога кнез мора прилич
principe que la conservation de soldats de police, oblige le
но пазити да би одржао своју војничку организацију и своје
војнике . Prince à quelque précaution pour conserver ses canons et son
9 organisation militaire .
У д . Матића издању , стр. 38 , штампарије се никако
не помињу .
7
 52

Муселима и војвода неће више бити укра Les Mousselims et les Voivodes n'existeront
јевима Србије где нема градова , и правосуђе plus dans les parties de la Servie oʻi il nya point
речених места поверава се унапредак горе по de places fortes, et la juridiction sur ces lieux sera 1
менутоме књазу . remise à l'avenir au kniaz sus mentionné

Мусломани који имају добара или земаља Ceux des musulmans qui possèdent des biens
у Србији , и који би хтели истурити их из руку, et des terres en Servie et qui voudront s'en dé
да би прекинули сваку везу са том земљом, faire, afin de rompre toute relation avec le pays ,

имаће рока годину дана , да их продаду Србима auront unе аnnée de tеrmе pour les vendre aux
по правичним ценама , које ће утврдити коми Serviens selon les prix équitables que fixeront les
сари за тај посао наименовани , а доходци од commissaires qui seront nommés à cet effet, et les
винограда , башта , добара
добара ии земаља
земаља оних
оних који
који revenus des vіgnes , jаrdіnѕ , biens еt terres de
не хтодну да са том земљом своје везе са ceux qui ne voudront pas rompre entièrement leurs

свим прекину , најпре ће се такође проценити , relations avec le pays , seront, après avoir été éga
а после ће се , заједно с данком , предавати бла lement évalués , donnés ensemble avec le tribut an

гајници у Београду, која ће имати дужност да trésor de Belgrade qui sera chargé de les remettre à
их преда њиховим дотичним власницима . Осем leurs propriétaires respecti's. Hormis les garnisons
градских гарнизона , свима је осталим муслома- dеѕ fоrtеrеѕѕеѕ , la demeure en Servie est entit
нима становање у Србији са свим забрањено 10 . rement interdite à tous les autres musulmans.
Народ српски даваће поменутом кіњазу суму La nation servienne fournira au dit Kniaz la І
која је потребна за његово издржање , с тим да somme nécessaire à son entretien , mais sans que
то не постане терет несносан за сиротињу . cela devienne pour les pauvres d'un poids insup
portable..
У напредак , кад би се} место упразнило , A l'avenir , en cas de vacance , le nouveau
нови књаз, који би био на ово место постављен, Kniaz qui y serait nommé. sera tenu , en recevant
кад прими племенити берат моје Високе Порте, le noblo bérat de ma S. P. de payer de son re
биће дужан да царској благајници плати од сво venu propre la somme de cent mille piastres tur
јих властитих доходака суму од сто хиљада тур ques au fisc impérial.
ских гропа " . Les Métropolitains et les évêques que choisira
Митрополите и епископе , које ће поменути la dite nation ' ' seront nommés par le Patriarche 1

народ , бирати 1 " , именоваће грчки патријарах у Grec de Constantinople , et sans ètre obligés de
Цариграду , а они сами нису дужни да собом se rendre eux mêmes en cette capitale.
долазе у ову престоницу .
Чланови Савета 15 2, оком
оком је горе у овом Tant que les membres du Conseil " dont il

акту спомињато , неће се никако моћи ни зба a été fait mention ci - dessus , ne se seront rendus

цити ни уклонити са дужности њихове , докле
10
За другу тачку истичу Срби да је њом изречено да
турско становништво напусти варош Београд , и ње ради се
жале на Русе да су их при другом преговарању напустили .
Срби су брижљиво извукли се од дужности да уво
ђење у послове обављају у Цариграду , као што су на то ту
скоро присиљени господари ( Влашке и Молдавске )
12 Епископе је дотле постављао цариградски патријарах.
13 У
Ферману се овде разуме исти скуп , који је раније
назван Скупштином главних људи , одређен да с гвори Горњи
Дом , који је основан , али још није установљен .
и овај члан и многи други , којима се ограничава кнс
Жева власт , постали су утицајем самих кнежевих депутата ,
којима је под једнако драго било осигурање њихових Власти
тих интереса као и народних.
coupables que de quelquеѕ fаutes graves еnvers
8
Deuxième article présenté par les Serviens comme pro
nonçant l'évacuation de la ville de Belgrade par la population
turque et sur lequel ils appuient le reproche qu'ils font aux
Russes de les avoir sacrifiés dans la seconde négociation.
9
Les Serviens ont évités avec soin l'obligation d'aller
chercher l'investiture á Constantinople comme о vient d'y
forcer les hospodars ..
10 Les évêques avaient été jusqu'là nommés par le Pat
riarche de Constantinople.
" Le firman entend cette même réunion désignée d'abord
comme l'assemblée des notables et destinée à former
une chambre haute instituée , non encore réalisée .
Cet article et plusieurs autres qui limitent le pouvoir du 1
Prince envers les Serviens sont en partie l'ouvrage de ses pro
pres députés aussi jaloux d'assurer les intérêts de la nation que
les siens propres .
 53

год не упадну у какву тешку погрешку или спрам ma S. P. ni envers les lois et les règlements du
моје Високе ( Порте или спрам закона и уредаба pays, ils ne seront point sans motifs destitués ni
земаљских . renvoyés de leurs charges .
У случају да би поменути народ нашао за Dans le cas o la dite nation jugerait néces
потребно да установи пошту за писма за своје saire d'établir unе poste aux lettres pour ses
властите послове , власти моје Високе Порте неће affaires рrорrеѕ, nul obstacle ne sera miѕ a son
чинити Никакве сметње слободноме проласку libre passage de la part des autorités de ma S. Р.
те поште .
A moins que de son plein gré un Servien ne
Мусломани неће моћи ни на какав начин си
veuille servir un musulman , celui- ci ne pourra en
лом истраживати какву год службу од Србина,
aucune manière exiger de lui des service forcés ." ?
осем ако овај на то драге воље пристане.

A l'exception des forteresses impériales qui

Осем царских градова , који стоје од ста
рине у Србији , са свим ће се порушити свако existent ab antiquo en Servie . toute fortification
15
утврђење које је од скора начињено . qui aurait été faite depuis peu de temps sera en
tièrement démolie . 13

Пошто Србија чини део мојих добро чува Comme la Servie fait partie de mes Etats
них области, неће се чинити ни сметње ни за Jes bien gardés , il ne sera point mis d'obstacle
кашњења на случај кад би моја Висока Порта ni de retard dans le cas oi ma S. P. aurait be
имала потребу да у Србији за своје новце ку- soin d'y acheter avec son argent le bétail et les
пује стоку или храну, која би јој била од потребе. provisions qui lui seraient nécessaires .
и на послетку, српски ће агенти стално бо Et enfin les agents serviens auront leur de
равити у Цариграду , те се ту бринути о посло meure permanente à Constantinople afin d'y gérer

вима који се тичу Србије. certaines affaires qui concernent la Servie

То су биле тачке што су коначно биле ут Tels étaient les points définitivement arrêtés ,
et mon hatti - shérif ayant gracieusement émané en
врђене , и пошто је по томе мој хати - шериф ми я
лостиво издан , и ова је царска наредба написана consequence, la présente ordonnance Imperiale,, а .

и опремљена . été écrite et expédiée .

А ви који сте Везир и Молз горе споме Or vous qui êtes le Vizir et le Molla sus men
tionnés, lorsque vous aurez eu connaissance de son
нути , чим сазнате племениту садржину ове на
редбе , учинићете да је добро разуме поменути noble contenu , vous ferez bien comprendre à la
народ , да цени као што треба све милости које dіtе nаtіоn qu'en appréciant comme сlle le doit

су дела моје благости и мојега царског старања . toutes ces faveurs qui sont les effets de ma clé
и докле год остане у границама верности и по mence et de ma sollicitude Impériale , tant qu'elle
se tiendra dans les bornes de la fidélité et de la
корности, непрестано ће да буде предмет истога
таквог старања, и уживаће , у сенци моје цар- soumission , elle ne cessera d'ètre l'objet de la
ске силе , потпуну безбедност и савршено спо même sollicitude , et de jouir à l'ombre de ma
којство. Ви ћете му умивати у душу да се што puissance Impériale d'une entière sécurité et d'une
више брине да тачно извршује дужности раје , tranquillité parfaite . Vous lui insinuerez d'avoir

и да се уздржава од свега што би томе противно grand ѕоіn dе rеmplir exactement les devoirs de
било .
raya et de s'abstenir de tout ce qui y serait
Ви ћете тако радити , и пошто садржину opposé.
овога племенитог Фермана објавите поменутоме
12 Cet article est surtout fait pour les Serviens établis
14 Овај чланак је нарочито постао ради Срба који би
путовали или становали у Турској. ou voyageant en Turquie.
15 13 On entend les forteresses ( levées pendant
Мисли се на утврђења одигну та за време ратона за la guerre de
независност . 1 independance.
 54

народу , пошто га упишете у Mexhеме Београда , Vous agirez de la sorte , et après avoir pu
ви ћете га дати реченоме књазу , да би га и он blié devant la dite nation le contenu de ce noble
могао чувати . l'irman , et l'avoir fait enregistrer au Mehkieme de
Belgrade, vous le donnerez au dit Kniaz pour qu'il
ait à le conserver .

2 Trailuction du bérat de la succession du Prince

2 Превод берата о наследству кнеза Милоша . Milosch .

Пошто је врховнога царства господар и Le possesseur du souverain empire et le

милостиви доброчинилац , коме равна нема ,
bienfaiteur aimable qui n'a point son semblable ,
својом вечитом свемогућношћу и својим бес- ауаnt раr sа toute puissance éternelle et par ses
прекидним благодетима моје калифско лице ство bienfaits continuels, établima personne Califale
рио као најплеменитијега Султана , од моје Ви
comme le plus noble des Sultans et rendu ma
соке Порте начинио склониште за монархе и Sublime Porte l'asile des monarques et des gou

и господаре и прибежиште за потребите и оне de recours pour les nécessi

vernants, et le lieu
који би што желели доиста је у дужности
teux et pour ceux qui forment des désirs , Il est
овој врховној сили , да сва раја , сви главни људи , certes du devoir de la souveraineté, qu'en recon
и они који су слаби и несрећни, што су год naissance de nos bienfaits , tous les rayas , les
подчињени мојој Високоj Царској Порти, ужи- nоtаblеѕ, lеѕ fаibles et infortunés qui sont soumis a
вају потпуну сигурност и безбедност под окри
ma S. P. Impériale jouissent d'une parfaite sureté
љем моје узвишене благости . Тога ради је у
et sécurité sous l'ombre de ma suprême clémence..
начелима владања нашега високога царства да En conséquence il est dans le principe du gou
од моје царске стране у свима местима мојих
vernement de notre haut empire d'établir de ma
земаља установим управнике , заповеднике и ос
part impériale , dans tous les lieux des mes Etats ,
тале службенике, који су кадри да земљомуправ
des gouverneurs . commandants et autres offici
љају и да рукују и располажу пословима , еда
ers capables de gouverner le pays et en régir et
би се узбила тиранства и нове установе , и еда administrer les affaires afin de réprimer les tyran
би се ширила снага правде и благости .
nies et les innovations et répandre les effets de
la justice et de la clémence .

Моја је царска воља да се српски народ , Il est dans ma volonté Impériale que la na

раја - поданик мога високога царства, задовољи tion servienne, sujet raya de mon haut empire, jou
потпуном сигурношћу и спокојством, и да у то isse d'une entière sureté et tranquillité, et qu'á

име буде међу њима изабран неко који ће бити cet effet il soit choisi parmi eux quelqu'un pour
њихов засебни управник и који ће њиховим по être leur administrateur spécial et bien régir leurs
словима добро управити . Садашњи књаз тога allaires . Le Kniaz actuel de cette nation , porteur

народа , носилац ове царске дипломе , узор међу du présent diplome impérial , le modele des nota
хришћанским знаменитим људима, Милош Обре- bles chrétiens, Milosch Obrenovitch (dont la fin
новић којему крај нека буде срећан ) ужива, од soit heureusei jouit de père en fils , des faveurs

оца на сина , милости мога високог царства . de mon haut cmpire. Sa capacité pour régir la
Позната је његова способност да влада горе по susdite nation et surtout sa droiture et sa fidélité
envers mon auguste personne , sont connues , et
менутим народом , а нарочито његова правич
ност и његова верност према мојој високој особи , d'aprés le témoignage en sa faveur de mоn vizir ,

а по повољним за њ сведочанствима мога везира Hussein - Pacha, gouverneur actuel de Belgrade , on

Хусеин- паше, садашњега управника Београда , espire et on considere qu'ils se conduira aussi
désormais d'une manière satisfaisante et servira
надати се и очекивати је , да ће се он и од сад
понашати начином који ће задовољавати, и да bien sous mes auspices impériales. Or, comme il
hе под мојим царским закриљем служити како est de ma haute dignité de faire participer à més
 55

ваља . А како припада моме високом достојан- eriсеѕ imperiales ceux qui dоnnеnt le pareilles
ству да у мојој царској милости дајем учешћа prеuvеs dе drоiture et de fidelité , ma haute fa
и онима који дају такве доказе правичности и veur impériale s'est manifestée, à son égard . C'est
верности , и у његову се корtіст показала моја pourquoi et conformément ii mon hatti - sheriff (emane
висока царска милост . Из тога узрока, а по le 23 Reboul Evel de la présentе аnnée 1246 ,
гласу мога хати- шерифа (изданог 23 Ребул - Евела 30 Aoit 1830 ) aux lins que la principauté de la
ове године 1246 — 30 августа 1830 ) . У намери да susdite nation soit assurée au titulaire durant toute

се кнежевина поменутог народа обезбеди имено sa vie, transférée après sa mort à son fils ainé
ваноме за цео његов живот , да после смрти његове et ensuite à son petit fils, et soit ainsi restreinte à
прелази на најстаријега му сина, а после на унука , sa famille , et que d'après le contenu de mon
и тако да остане ограничена на његову породицу , hatti- sherit соnсеrnаnt lе rіеlеmеnt relatif a la

да се по садржини мога хати - шерифа , уком је уред-
ба за горепоменути народ , мој царски берат издаје
увек од моје Високе Порте , кад год се то место
упразни, ова се кнежевина мојом високом ми-
лошћу царском и избором даје горе именован эме .
Услед тога сам и дао овај садашњи честити
берат, и наредио сам да горе споменути управља
реченом кнежевином Србијом по горе
тим угодбама , како би вршећи увек и у сва
кој прилици дужност верности и правичности ,
suslite nation. mоn bеrаt imperial soit lors de la
vacance de la ditе principauté donné de nouveau
par ma Sublime Porte ; cette principauté a été
par ma haute faveur imperiale, et par choix , con
féré au sus mentionné .
En conséquence j'ai donné mon présent bé
rat fortuné et j'ai ordonné que le sus mentionné
помену- administre la ditе principauté de Servie solon les
susdites conditions
et qu'en remplissant en tout
état de choses les devoirs de la fidélité et de la

употребио свеколико своје старање и сву своју droiture il appоrtе tоuѕ ѕеѕ ѕоіnѕ еt tоute son
пажњу да управља земљом , да брани и зашти attention à gouverner le pays , défendre et pro
ћује рају, да уређује и расправља тамошње по téger les rayas , régler et arranger les affaires lo

слове ; да га остали службеници и раја такође саlеѕ ; que les autres offiсiеrѕ еt rayas le recon
признаду за књаза постављенога од моје царске naissent aussi pour Kniaz etabli de ma part im
стране, те да се они обраћају њему у посло- periale , qu'ils aiеnt rеcоurѕ а lui pour les affaires
вима који би се тичали кнежевине ; да слушају rеlаtіvеѕ i la principauté, qu'ils écoutent ce qu'il
оно што он каже , да се управљају по речима dіt , qu'ils sy confоrmеnt еt qu'ils еxесutеnt ѕеѕ
његовим и да их извршују у ономе што би се paroles relatives au réglement du pays , contenu
тицало уређења земаљског , што је изложено у dans mon susdit ordre supreme ; que lui de son
мојој горе споменутој високој наредби ; да и он coté, constant dans la voic de l'obéissance de la

(cњегове стране , држећи се постојано правца soumission et de la fidelite , de la droiture, et em

покорности , подчињености, верности и правич- ployant tоuѕ ѕеѕ efforts pour rеmplir lеs devoirs
ности , и трудећи се из све снаге да изврши соnfоrmеѕ аmа volonté imperiale n'omette point
дужности које су сагласне с мојом царском во de présenter à mon tròne impérial l'état des affai

Бом , да и он никад не пропусти да моме цар res du pays, dont la représentation serait néces
ском престолу подноси извештаје о земаљским saire, et enfin que faisant usage de ses moyens
пословима , који треба да се поднашају , и на по de force et de pouvoir dans toutes les affaires

слетку да и он , у свима пословима који су му по- qui sont a sa charge, il mette en outre les plus
верени, напрегне своју највећу снагу и своју моћ , grаndѕ еffоrtѕ еt rende des services соmрlеtѕ ѕоuѕ
да се употреби највеће старање , те да му услуге, mon auguste auspice ; qu'à cet égard aucun indi
под мојим високим закриљем , буду потпуне , и vidu qnelconque ne se mele des affaires de la

да се у том обзиру у послове кнежевине не principauté, qu'ils le sachent ainsi et qu'ils ajou
меша ниједно лице које било , да то тако свак tent foi au noble signe .
зна и да верује племенитом знаку .
Писано
Ecrit le
1
Не знам из ког узрока, место је датума празно.
 56

3. Traduction d'un firman adressé au Prince Milosch

3. Превод фермана , упућеног кнезу Милошу, поглавару chef de la nation Serbienne, en date du dernier
народа сриског, из даног последњег дана месеца jour de la lune Djemuziul-ahir 1249
ІІeмaзиул - Ахира , 1249 ( новембра 1833 ' ) . ( Novembre 1833) .

Хотећи да наградим српски народ, рају мога Voulant récompenser la nation Serbienne ,

царства , за осведочену верност коју је непре- raya de mon empire, pour les preuves de fide
стано показивао према мојој Високој Порти, ја lite qu'elle n'a cessé de dоnnеr іma S. P. је
сам издао године 1246 , следујући мојим осећа- rеndіѕ l'année 1246 , pаr ѕuіtе dе mеѕ ѕеntiments
њима милости према томе народу , Ферман који de bienveillance envеrѕ elle , un firman dont le
је на врху окићен мојим својеручним претписом hаut еѕt dесоrе dе mоn rеѕсrіt аutоgrарhe , par
и којим сам му подарио различите повластицe, lefuel je leur accordais differents privileges tels
као што су : целокупна унутрашња управа , сједи- que l'entiere administration intérieure, I'incorpora
њење округа који су некада од Србије одцепљени , tіоn dеs districts qui avaient jadis été détaches
плаћање њихова данка одсеком , управа имања de la Serbie ; le paiement de leur tribut en bloc ,
што припадају мусломанима , који се у току једне l'administration des propriétés des musulmans qui
године , осем оних што су у гарнизонима , морају hormis les garniѕоnѕ dоivent quіttеr la Serbie dans
иселити из Србије. Извршење ових различитих l'espace d'un аn . La miѕе a execution de ces dif
тачака одгођено је докле би се доспело да се férents points avait été différée jusqu'au temps
сазнаду извесне ствари које је требало раза- ой ' оn аurаіt eu connaissance de certainеѕ сhо
брати, а којима је задатак био заједничка корист ses qu'il s'agissait de constater et qui avaient
како мусломана тако и Срба раје . Али пошто pour objet l'avantage commun des musulmans et
су пречишћене све неизвесности које су се ти des Serbiens rayas. Mais tous les doutes concer
цале овога посла, пошто су уклоњене све теш nant cette affaire ayant été éclaircis, et toutes les
коће,, моја је узвишена воља , да приступајући difficultés levées , mа volonté souveraine est en
ка коначном извршењу повластица датих горе рrосеdаnt a Texecution definitive des privileges
реченом народу, обезбедим остварење повла accordés à la susdite nation d'assurer les effets

стица и милости којих је почетак објављен горе dе privileges et de graces dont le commencement
споменутим Ферманом . Тога ради наређујем ово a été manifesté par le firman ci - dessus mentionné.
што иде . A ces fins j'ordonne ce qui suit ..
Окрузи одвојени од Србије , који су пређе Les districts détachés de la Serbie et qui ont
били предмет спора, имају, као и остали окрузи formé précédemment l'objet d'une contestation
Србије, да дођу под твоју управу, и као што је dоivеnt соmmе lеѕ autres districts de la Serbie
потврђено извештај има комисара који су одре ètre gouvernés par toi , et ainsi qu'il a été con
ђени и на место изаслани , и с обзиром на то staté par les renseignements des commissaires nom

пографске карте , у којима су ти крајеви нацр- més et expédis sur les lieux , et vu lеs cartes

тани, ти су окрузи поименце : Крајина с Кљу- topographiques qui en ont été dressées , cөs di
чем ; Црна Река с Гургусовцем , Бањом и Свр- stricts sont composés de Craїna y compris Kilitz; de
.Бигом ; Tлексинац с Параћином и Ражњем ; Кру- Czerna reca y compris Gorgochevats, Banc et Ec

шевац или Алаца- Хисар ; један део Старога Влаха
ту А. Матића издању је турски месец Рецеп, и он
заисга одговара нашем новембру 1 8 33 , али би последњи дан
већ одговарао римском декембру, пошто пада на 1 дан де
кембра 18 33. По римском је календару то већ 13 дан декем
бра. Стога може бити исправнија ова версија Француског
превода . Турски месец Џемази ул- Ахир последњим својим да
ном пада на 3 — 15 новембар 1833 године. Види хронолошке
таблице Тенерала К. С. Протића уз чланак о мухамеданској
и хришћанској години у Годишњици Х.
tеrlik ; d Aleksindja avec Pаrаkin et Rajna; de Krou
chévatz ou Aladja -hissar ; d'une partie de Staro
vlak y compris une partie de Yeni-Bazar, connus
sous le nom Branik , et du district de Drina
composé de Jadar et de Radjevina.
Par conséquent pour faire entrer ces districts
sous l'administration des Serbiens le Pacha de
Vidin Hussein Pacha doit nommer un commissaire
 57

1
с једним делом Новогә Пазара познату под име qui ira sur les lieux ensemble avec les commi
ном Браника * и округ Дрински , који чине Ја ssaires qui serront choisis par toi , et pour ache
дар и Рађевина . ver cette affaire les employés et les autres gou
Према томе , да би се ови окрузи предали verneurs aussi, qui se trouvent dans le voisinage ,
;
под управу српску, видински паша Хусеин- паша priteront cet effet l'assistance necessaire alin
вања да постави једнога комисара који ће ићи que les districts en question soient clairement dé
на место заједно с комисарима које ћеш ти иза
terminés, l'on donnera pour cela au commissaire
брати , а да би се овај посао свршио, и остали сhаrgé de cette tache l'exemplaire de la carte
губернатори и чиновници који су у суседству topographique , delivrée au vizir ѕuѕ mеntіоnnе.
указаће зарад тога потребну помоћ , како би
се поменути окрузи јасно одредили , а за тај
посао ће се комисару, коме он буде стављен у за
датак , предати и ексемплар топографске карте ,
која је послата горе поменутом везиру.

Мојим се пређашњим Ферманом одређивала Mon firman précédent fixait un an de terme

година дана као рок у ком би могли с коришћу aux musulmans qui habitent les districts de la

продати своја имања мус.омани који станују у Serbie et les faubourgs des places fortes, excepté

окрузима Србије и у подграђима утврђених ме celui dle Belgrade ' pour qu'ils puissent vendre avec
сті осем Београда ". Али да би се олакшала и avantage leurs propriétés ; mais afin d'alléger et
преиначила та ствар, пошто се признало да je de modifier la chose , vu quе tеrmе a été reconпи
тај рок недово ...ан , сви су ти мусломани овлаш insuffisant, ils ont été tous autorisés à demeurer
.
ћени да у окрузима Србије могу остати пет го dans les districts serbiens cinq ans , à compter de
дина, рачунећін од кад буде издан и објављен la date de l'émanation et de la publication du pre
овај Ферман ° . За време тога роки од пет година sent firman . ? Pendant ce terme de cinq ans ils
они ће зависити од дотичних везира над оним relèveront des vizirs respectifs de ces contrées

крајевима, а управљаће њима мусломанске вла et seront gouvernés par les autorités musulma

сти које сами буду изабра. и . Све потребе, било nes qu'eux -mêmes auront choisies. Toutes les pro

за мусломане којима је одобрен петогодишњи visions nécessaires tant aux musulmans à qui le

рок , било за свеколике гарнизонске чете, које terme

tеrme de
de cinq ans
cing ans est accordé , qu'à toutes les
ће остати за свагда , Срби морају давати за но troupes de garnison qui resteront pour toujours ,
вац , а без икаквога кињеньа . Власти се мусло doivent être donnés pour de l'argent par les Ser
манске ни под којим изговором неће мешати у по biens sans aucune vexation . Les autorités musul

слове српске , и живеће заједно у најбољој слози . manes ne se mêleront sous aucun pretexte des

Они мусломани , који би се хтели иселити пре affaires des Serbiens ; et ils vivront eusemble dans

него што истече рок од пет година , добиће све la meilleure harmonie . Ceux parmi les musulmans

потребне олакшице, да би корисно продали своја qui voudrаient emigrer avant ' expiration du tеrme
добра и преселили своје породице, али кад тај de cing ans obtiendront tоutеѕ lеѕ fасіlіtés ne
1 речени рок истече , мусломани што станују по cessaires pour vendre avantageusement leurs biens
et pour transporter leurs familles, mais à l'expi
* У д. Матића је Брвеника , као и што јесте пра
вилније . Le dernier firman n'établissait nullement cette excep
1 Последњи Ферман
није ни речју помињао тај изузетак . tion qui est l'objet principal des plaintes des Serviens contre
Тога ради се поглавито жале сад Срби на Турке . а нарочито les Turcs et surtout contre les Russes.
на Русе. 2 Les Serbiens
2 sc plaignent beaucoup de cette stipula
Срби се много жале на ову одредбу . Они тврде да tion , ils représentent que les firmans de 1830 fixait ce délai
је Ферман од 18 Зо одређивао за тај рок годину дана , а да à un an et que le firman actuel substitue dans le fait à ce ter
овај Ферман у том послу место тога рока поставља
рок од me , un terme de 8 années et cela sans aucune compensation
8 година , без икакво накнаде за њих ( Србе).
CHIOMENIK XXIV . pour eux .
8
 58

окрузима мораће се преселити на друга места ation du dit terme, ceux des musulmans qui ha
а они који су настањени по подграђима, осем bitent les districts devront se transporter ailleurs

београдских подграђа, мораће се , са својим по et ceux qui sont établis dans les faubourgs ex
3
родицама , повући унутра у градове или куд серté celui de Belgrade , se retirer avec lеurѕ fа
било, тако да се од сад ниједан мусломан неће mіlles dans l'intérieur des fоrtеrеѕѕеѕ оu bien autre
моћи ни у ком случају на ново настанити у Ср- part, de sorte que d'ѕоrmаiѕ aucun musulman
бији. Али ће Срби бити дужни да ипак плате ne pourra dans aucun cas se fixer de nouveau
у потпуности пристојну цену за земље и добра en Serbie . Les Serbiens devront pourtant payer

преl е исељених Турака . en entier le prix convenable des terres et pro

priétés des musulmans émigrés précédemment.

Les m'isulmans établis dans le faubourg de

Belgrade ne sont pas seulement destinés à for

mer la garnison de cette forteresse ; ils exercent

Мусломани настањени у београдском под encore avec les Serbiens un commerce avantageux,

грађу нису само

одређени да образују гарні1 et ces deux populations sont également les su
зон тога града , већ они са Србима вршіс “ и иро. jets de тon empire. Aussi afin de rendre plus
битачну трговину, и те су две народности јед- solidе lеur bоnnе harmonie, ilѕ hаbіtеrоnt a per
наки поданици мога царства . Тога ради , да би реtuіtе lеѕ fаubourgs de Belgrade * et seront sous

се већма утврдила добра слога међу њима , они la juridiction de son gouverneur. mon vizir Meh
ће за навек остати настањени у београдским med Vedjihi Pacha. Mais pour préserver la tran

подграђима “ , и потпадаће под управу београд- quilité publique de tout ce qui pourrait la trou
скoгa губернатора, мога везира Мехмед- Верихи- bler. les Serbiens hаbіtеrоnt aussi, comme par. le
passé , les faubourgs de Belgrade. Toi et les au
паше . Али да би се јавно спокојство сачувало
од свега што би га узнемирити могло , Срби ће tres chefs serbiens y aurez un libre accès et sor
tie , et nulle molestation ne sera jamais récipro
као и до сада становaти у београдским подгра
һима и у напредак. Ти и остали главари српски quement faite d'aucune manière.
Les musulmans et les Serbiens de même
моћи ћете увек слободно и улазити у та под
грађа и излазити из њих , нити ће се икад икoмe moyennant le paiement des douanes fixes joui

с које било стране каква досада чинити . ront à Belgrade d'une pleine liberte de commerce,
et cette douane sera consignée aux Serbiens.
Како мусломани тако и Срби уживаће у
Personne ne marchera armé dans le fau
Београду потпуну слободу трговине, плаћајући
утврђену царину , која ће се предавати у руке bourg de Belgrade° excepti les militaires sous les
ordres du gouverneur sus mentionné, ou la gar
Србима .
nison , ou les employés serbiens -- ou bien les gens
de police.
Les musulmans na bâtiront ni maison ni rien
У подграђу београдском * нико неће моћи
autre au delà de ce faubourg. Ils ne contrevien
ходити оружан , осем војника подчињених горе
dront pas aux mesures de police que le gouver
поменутом губернатору или гарнизону , и осем
3
српских чиновника или полицајних службеника. Les forteresses conservées par les Turcs en Serbie,
3 sont celles de Belgrade , Semendria , Orsova, Kladova, Uschitza,
Градови који су Турцима и Србији остали , ово су :
Sokol et Schabatz .
Београд, Смедерево . Оршава , Кладово , Ужице, Соко и Шабац . Cette traduction est faite sur le texte russe qui est ici
Превод је овај вршен по тексту руском , који је овде inexact : ce ne sont pas dans les faubon rgs de Belgrade
негачаи. Није требало чи гати у београдским подгрafјима, него mais dans ses murs qu'il faut lire, les faubourgs, séparés de
у београдским зидовима ; у подграђима, која су изван вароши . la ville sont uniquement occupés par les Serbiens. La mème
и нема никог другог него Срба . Ова напомена вреди и за сва observation s'applique partout où l'on voit ici le mot de fau
остала места , на којима се помиње подграђе. bourg .
5 5 Ni les Turcs ni les Serbiens n ' exécutent cet article.
(Овај члан нити врше Срби нити Турци .
 го
}

Мусломани нити ће моћи зидати куће пити neur de Belgrade aura adopté de concert avec
ишта друго изван подгрal)а . Они се неће про VOUS .

тивити по лицајним мерама , које би београдски

губернатор усвојио у договору с вама .
Ni toi ni la nation serbierne n'agirez à aucune
Ни ти ни народ српски нећете радити ни
époque et d'aucune manière contre les devoirs
у које доба и никојим начином против поданич
de sujets et de la soumission due à la Porte.
ких дужности и против покорности коју сте
Le gouverneur sus mentionné et toi, vous
дужни Порти .
délibererez sur tout ce qui concerne l'ordre et la
Горе поменути губернатор и ти саветова
propriété de la ville . ,
ћете се о свему што се тиче реда и чистоте у
вароши “ .
Право страних поданика да тргују у Бео
граду и да станују у његовим подграђима та
кође су тачке , о којима имате да се споразу
мете губернатор и ти , како би ти странци нашли La faculté pour les sujets étrangers de tra
ону помоћ и заштиту, коју им дају уговори, у- liquer dans Belgrade et de demeurer dans ses

тврђени међу мојом Високом Портом и прија- faubourgs , sont des points sur lesquels le gou
тељским- силама '. verneur et toi vous vous entendrez également en
Који би својом драгом вољом ради били ѕеmble, afin que ces étrangers trouvent assistance

продати , било Србима, било другим мусломанима, et protection traités qui exi
conformément aux
2
stent entre ma .S . P. et les puissances amies.
имања која имају у Београду, моћи ће то чи
нити као и мусломани без икакве сметње . Ceux qui voudront de leur propre gré , ven
Али странци неће имати права да имају dre , soit aux Serbiens , soit a d'autres musulmans

имања нити у београдским подграђима , нити у les propriétés qu'ils ont à Belgrade , pourront le

осталим окрузима Србије * . faire à l'instar des musulmans sans empèchement.

Никаква се сметка неће правити муслома Mais les étrangers n'auront pas le droit de
нима ни Србима, да по својој драгој вољи једни роѕѕеder des proprietés ni dans les faubourgs de
Belgrade, ni dans les autres districts de la Serbie . ”
другима продају добра која имају “.
Il n'y aura aucun obstacle à ce que les mu

Узимљући у рачун регистар данка , који су sulmans et les Serbiens vendent de leur propre

Срби до сад плаћали мојој царској благајници, grе lеs uns aux autres les biens qu'ilѕ роѕѕеdent.”

а по сили горе реченога Фермана и вишак троші Considérant et le registre de tribut que les
кова, који ће земља имати предајом унутрашње Serbiens ont versé jusqu'ici dans mon trésor im
управе њеним поглаварима, данак се за уна- perial en vertu du firman cité ci - dessus et le sur
предак утврђује у суми од два милиона три сто croit de dépenses occasionnées au pays par la
тине хиљада гроша, у којој су цифри урачунати 6 L'obligation de cet accord etant également désagréable
6
Пошто је договор овде прописан пеповољан и Тур aux Turcs et aux Serbiens, on évite de faire aucun règlement.
цима и Србима, избегава се грађење каквих било правила . Il était difficile de trouver un arrangement plus compliqué et
Тешко је наћи наредбе заплегеније и рђавије уређене од свих plus mal ordonné que tout ce qui a été réglé pour la ville de
ових што су прописано за варош Београд, Belgrade ..
7 7 Ce rappel des traités avec les étrangers est tros utile et
Врло је корисган овај помен уговора са странцима ,
и учињен је с врло добром намером . est fait dans un très bon esprit .
. 8 Article dirigé contre les nombreux emigrés autrichiens
Чланак је тај управљен против многобројних аустриј
ских исељоника , који траже да се извуку од јавних дужности . qui prétendent se soustraire aux charges publiques; on les force
ainsi à se naturaliser.
Овим со нагоне да се упишу у грађанство. 9 Le Pacha de Belgrade
9 défend aux Turcs de vendre
Београдски паша забрањује Турцима да своје куће
продају хришћанима, који би их радо куповали , те тако Турци leurs maisons aux chrétiens qui les acheteraient volontiers et
laisse les Turcs mourir de faim .
умиру од глади .
 60 .

и теби поверени царински доходци , доходци од remise à ses chefs de l'administration intérieure,

тимара , зијамета и мукада, којих управа мора lе trіbut еѕt fіxé diѕоrmаiѕ a la ѕоmme de deux

прећи у руке српске , и главница и сви у опште millions trois cent mille piastres, et dans ce total
данци који су до сад примани како у готовом seront compris la douane qui est confiée à toi ,
новцу тако и у природи, макар каквим именом les revenus des Timars, les Ziametes et Mouka
10
били означени
tas dont l'administration doit passer entre les mains
de Serbiens, la capitation et tous les tributs en
général qui se percevaient jusqu'à présent tant en
1 argent comptant qu'en nature sous quelques déno
10
Данак ће се се плаћати сваке године у Бео- minations qu'ils fussent désignées .
граду у два рока , почињући од Митров-дана ове Le tribut sera payé annuellement à Belgrade
године, па после сваких шест месеци " . en deux termes à commencer du jour de la St.
Срби ће руковати свима доходцима земаљ Dimitri de l'année courante à la fin de tous les
ПІ
ским и уживање род својих земаља . six mois :
Les Serbiens auront le maniement de tous
le revenus du pays et la jouissance du produit
de leurs terres.
Осем царских градова који се налазе у Ср Excepté les forteresses impériales qui exi
бији од старині, сва нова утврђења, као што stent en Serbie ab - antiquo, toutes les nouvelles
су Куприја, Паланка и остала која су подигнута fortifications, telles que Kiоuрri, Palanca et autres ,
12
Позније, морају се са свим порушити érigées postérieurement, doivent être tout à fait
Горе наведене тачке чине допуну више на démolies . 12
веденога Фермана , а све одредбе истога овим 1
се Ферманом потврђују , а међу министрима моје
Високе Порте и међу посланством руским уго Les points ci- dessus forment le complément
ворено је да се приступи к потпуном његовом du firman cité plus haut, dont toutes les dispo
13
извршењу. sitions étant confirmées par le présent firman , il
и пошто је и моја узвишена воља била да a été arrêté entre les ministres de ma Sublime

се горе наведени чланови тако удесе и исправе, Porte et la mission de Russie de procéder à son
13
ја сам у тој намери и издао мој својеручни пле entière exécution .

менити претпис , и једним је Ферманом то дато

на знање београдском губернатору , који се мора Telle étant aussi ma volonté souveraine que

договорити с тобом о извршењу горе означе- , lеs articles précités soient ainsi réglés et arran
них тачака, други је пак Ферман упућен паши gés , j'ai rendu i cet effet mon noble rеѕсrіt au

од Видина, да би се утврдиле и удесиле границе tographe , et un firman a porté la chose a la con

окрузима у питању , и да би му се саопштила naissance du gouverneur de Belgrade qui doit se

потребна упутства о осталим тачкама Фермана . concerter avec toi pour l'exécution des points ci
10
10 Ces différents revenus dont on a composé le tribut ont
Различни доходци , из којих се тај данак састављао ,
été ainsi évalués.
оцењени су овако :
Douanes 500.000 piastres .
Царине 500.000 гроша
Ziamètes а 1,000,000
Зијамети . 1,000,000 Karatch et autres 800.000
Харач и остало . 800.000
2,300.000
2,300,000 с
11 Кнез Милош плаћа данак веома уредно . " Le Prince Milosch acquitte très exactement le tribut.
12 On'achève en ce moment la démolition de Kioupri ,
12 у овај мах довршује се рушење , Туприје, а остала
су утврђења и градови били већ порушени . les autres forteresses et retranchements étaient déjà détruits.
13
13 Овим је чашанком Русија угирдила право интервенције La Russie par cet article a constaté de la manière la
начином најодређенијим. plus formelle son droit d'intervention ,
 } 61

І
Овај Ферман , украшен мојим хати- шерифом , dessus indiqués, et il a été adressé un autre fir

издат је још и да би се теби саопштило то стање man aussi au Pacha de Vidin pour la fixation et

ствари , а послан ти је преко Н. Н. l'arrangement des limites des districts en ques

І tion et pour lui transmettre les instructions né
cessaires sur les autres points du firman .
Le présent firman orné de mon hatti -cherif
a été encore émané pour te communiquer à toi
cet état de choses , et il est expédié par l'entre
mise de N. N.

Ainsi en prenant connaissance de cette vo

на знање ову узвишену lonté

lоntе souveraine
ѕоuvеrаіnе ,, tu
tu auras soin de travailler à
И тако узимљући
вољу , ти ћеш се старати да извршиш и поде- I'execution et a l'arrangement des points ci- des
сиш горе означене тачке у договору са две горе sus indiqués de concert avec les deux pachas
споменуте паше , и припознајући доброчинства, ѕuѕ mеntіоnnеѕ, еt reconnaissant les bienfaits dont
којима је српски народ с моје стране обасут, la nation serbienne a été comblée de ma part , tu
ти ћеш се старати свом снагом , да у свакој при- dіrіgеrаѕ tеѕ еffоrtѕ a agir en toute circonstance
лици радиш тако како ће бити пријатно мојој de la manière qui pourrait étre аgrеаblе a ma
Високој Порти , а водећи бригу да у сваком по S. P. et en tachant d'éviter sous tous les rapports
гледу избегнеш кињење раје, настањене у ме de molester les rayas établis dans les endroits
І
стима под твојом управом , ти ћеш ми с њене soumis à ton administration, tu m'attireras des

стране добавити благослове и добре жеље . Надам voeux et des souhaits de leur part . J'espère que
се , да ћеш и унапредак старати се да мојој dorénаvаnt аussi tu tacheras de rendre des ser
Високој Порти будеш од услуге и да се вла vices à ma Sublime Porte , et de te conduire con
даш како ваља да се влада поданик, и да ћеш formément aux devoirs de sujet , et tu éviteras
се клонити томе супротнога поступања . d'agir contrairement .
 |

поговор

Напред је на страни споменут зборник доку нистар иностраних дела, Сафет-паша , објавио тур
мената о међународним правима кнежевине Србије , ским посланицима на страни почетак рата са Срби
који је Алекса Симић у Цариграду израдити дао . І јом. Брунсвик је у тој књизи штампао свега 25
Док су ови листови чекали на ред у штампању и док | докумената . Они су по другој потреби сабирани , те
су се штампали, ја сам продужио истраживање тога с тога зборник Брунсвиков има докумената који нису
рукописа , и најпосле је у Министарству Иностра- унесени у наш службени зборник . Међу овима по
них Дела нађен. То је у тврде корице везан збор- І менућу депешу г. Ф. Христића од 23 октобра (4
ник , исписан у великом folio - Формату на јакој хар- | новембра) 1863, упућену нашем отправнику послова
тији . У њему се разликује старији део , са пагини у Цариграду о насељавању Татара по граници срп
саном 161 страном . К томе је додано још 20 листа ској, нарочито у пашалуку видинском. Истичемо ту
у новије време . Ту је првашњи зборник Алексе депешу зато , што се њоме управо почиње знаме
Симића, с доданим познијим документима исте врсте нита спољашња политика покојнога кнеза Михаила.

све до последњега од 1877 , који је непосредни Берат којим се кнез Михайло уводи у права кне
претходник Берлинскога Мира, Тим је зборник по жевска обележен је даном 7 октобра 1860. Исти
стао управо службени зборник Министарства Ино му је предат у Београду тек 7 новембра 1860. Овај
страних Дела . Пошто се већ мислило да се та књига акат против насељавања Татара по Бугарској пада,
изгубила, налазим за потребно да јој, мало даље, од прилике , таман у тренутак, кад се у Београду
садржај у целини изнесем . Из тих бележака види могло знати да је берат из Цариграда послан .
се шта у књизи има, и пошто је она била извор Француски превод Брунсвикове књиге није онај

књизи пок . Дим . Матића „ Явно право княжества који је у напред наведеним преписима из Францу
Србіє , “ може , ко има вољу , поредити оно што је | ске архиве , а који
ске архиве који је са
је са свим једнак с преводом
тамо штампано са садржином која се овде износи . уписаним у зборнику нашега Министарства Ино
Исто тако ми је пошло за руком и да из Ца- страних Дела. То је са свим засебан превод , али
риграда набавим сличан овоме зборник Брунсвика , | какав, ја нисам у стању да означим . Стога се и
штампан 1876 поводом нашега рата с Турцима . | ограничавам на то да ово просто забележим за оне
Натпис је тога зборника : „ Recueil de documents који би се тиме хтели ближе бавити . Мени је главно
diplomatiques relatifs à la Serbie avec une introduc било да дознам , да ли је превод који је кнез Ми
tion, par Benoit Brunswick. Constantinople 1876 “ лош 1834 предао Боа -ле- Конту, једнак с оним који
XVI и 92 стр . на 8 - ни . У тој су књизи штампани је у нашем службеном зборнику, и то сам утврдио .
хатишериФи и уз њих други документи све до про За расправу онога другог питања требало би друге
кламације, којом је кнез Милан 1876 објавио рат, и згоде и других података .
до циркуларне депеше, којом је ондашњи турски ми
 03

XI . «Фермань Султанскій за поправлінѣ Флагга.

Овде се излаже садржина службеног зборника | Србскогъ, съ коимъ добыва другій видь изданъ у
половини Шеваля 1254 , или по нашемь 1838 год.
Министарства Иностраних дела .
XII . Конкордатъ съ Патріарніомъ у призрѣнію
I. Осма Статія Букуресткогъ Трактата заклю
црковны Дѣла заключень месеца Януарія 1832 године .
чeнoгъ између Руссiв и Порте 1812 год . , коя опре
XIII . Допунѣніе Конкордата патріаршескогъ у
дѣлява Права и Преимущества Сербік и Народа Сро- призрѣнію " црковны дѣла и за присоєдинивше се
скогъ ( српски ).
нове предѣле къ Сербій, из дано 17 Юлія 1836 .
ІІ . Пета Статія Акерманске Конвенціє између
ХІV . Патріаршеско- Синодална Квитта о испла
Руссiв и Порте одъ 25. Септембрія 1926 год . опре
ћенымъ од стране Правительства Србскогь двор
дѣляваюћа пространніє Права и Преимущества Сер скимъ дуговима Епархія Београдске и Ужичке.
біє и Народа Србскогь ( руски ).
XV . Квитта онамири Дворски Дугови оны
III . Трактатъ Єдренскiй између Руссіє и Порте
Предѣла, кои су одъ Епархія Видина , Ниша , Звор
заключень 2 - ог Септембрія 1929 год . кои заключава ника , Босне и Рашко - Призрена одузети и Сербій
опредѣленів Права и Преимущества Сербіє, и На присоединѣни .
рода Србскогь (српски ). ХVІ . Уставъ Србскій, утврђенъ царскимъ Ха
IV . Султанскій Хати - Шерифъ изданъ Србском ти- ІІерифомъ и изданъ око половине Шеваля 1254
Народу, прве половине Ребюль- Ахира 1245 год . по
год . по Турс . или од 10 — 12 Декемврія 1838 го
турски, или у другої половини Септемврія месеца дине , и послатъ Србскомъ Народу.
1829 год . съ коимъ означава права и преимуще XVII . Нота Русске Миссіє , којомъ ова при
ства , коя ће дати Србском . Народу (руски).
знає Уставъ Србскій као допунѣніє свои трактата
V. Хати- Шерифъ Султанскій одь 7 - огъ Ребюл
съ ІПортомъ.
Евеля 1246 године по турски , или одъ 3 - егь Ав XVIII . Ферманъ Султана Махмуда, истекшій
густа 1830 године, кои се позива на онай одь 1929 у почетку месеца Рецепа 125 1 год. (1935 ), управ
год . и пространніе говори о Правама Сербіє и На
лѣнь на Князеве Александра Бику Валахів и Ми
рода Србскогъ.
хаила Стурзу Молдавів , и гласеhій Србской Аген
VI. Хати - Шерифъ за Князованѣ К. Милоша
цій у Валахіи и Молдавіи.
надъ Сербіомъ, относећи се и на њЕгову Фамилію
ХІХ . Ферманъ Султана Абдул - Медида, истек
у правой линии , одъ 7 - ога Ребюль - Евеля 1246 го
шій у почетку месеца Зилхище 1255 год . по Тур .
дине по турскомъ, или одь 3 - гъ Августа 1930 год .
( 18339 ) обновляваюћи уредбу о Србской Агенцій у
VII . Хати - Шерифъ Султанской одъ првы дана Молдавіи и Валахіи .
месеца Рецепа 1249 год . по Турскомъ , или Ноем XX . Ферманъ Султанской одпуштенъ на Стам
врія мѣсеца 1833 год. кои испунява Права Сер- боль - Кадію у призрѣнію Србски Бератлія, истекшій
при концу Сафера 1253 или 1837 године.
бів и Народа Србскогь , предає Сербіи одтргнуте
предѣле и опредѣлює постояный Данакъ. XXI . Гератъ Султанскiй издать Князу Срб
VIII . Хати - Шерифъ Султанскій одъ 28 месеца скомъ Милану Обреновићу у почетку IJeмaзыл - Евеля
1255 или 1839 год .
Зилxице 1250 године, или одъ месеца ....... 1834 1
XXII . Султанскій Берaть изданъ Князу Срб
1 године по нашемъ изданъ за нишкій Тумрукӣ, да
скомъ Михайлу Обреновић у при концу месеца Ре
се сирѣчь узиманѣ такса ћумручки" уступа Србима,
цена 1255 или 1839 год .
а ови да плаћаю за нѣга по четрдесеть и петь ты
! XXIII . Бератъ Султанскій дарованъ Нѣговой
сућа гроша Аренде на годину .
Світлости г. Александру Карађорђевићу, Князу Сер
IX . Ферманъ Султанской одъ IIемазил- Ахира 1251
бів , 3 -егь Рамазана 1258 по Турс . или 23. Сен
године, или Септемврія 1835 за слободну трговину темврія 1842 године .
Влашке и Молдавіє на Дунаву, по комъ є слободно XXIV . Вторый Бератъ даровань Нѣговой Свѣт
Молдавску со проносити за Сербію.
лости г. Александру Карађорђевићу, Князу Сербів ,
Х. Ферманъ Султанскій за Србскій Флагъ из 4 - ог" ь Шабана 1259 по Турс. или 17. Августа 1843 .
данъ у половини месеца Шабана 1251 године или За тим се врстају сви ти документи један за
1835 године по нашемь. другим у истом реду у Француском преводу . По
І
Треба попунити : 16 марта 1835 . том долазе турски оригинали султанских и Порти
 3

64

них аката . Тим се завршује први део тога збор І и налази се на стр . 148— 155. За тим на стр . 156
ника . У турском одсеку долазе , како је напоме до 159 следује турски текст без натписа , у коме
нуто , само султански и Портини акти ; ту се по ништа друго не може бити него турски оригинал
Том не налазе ни исписи из уговора, нити патри напред наведенога Фермана..

јаршијски акти . На стр . 160 -- 161 чита се у турском тексту

У другом делу уписивани су неки акти који и у српском преводу ферман његовог Величества
су после следовали , овим редом . Султана Абдул- Азиса његовој Светлости Књазу
На стр. 135 — 136 налази се турски и српски Српском Михаилу М. Обреновићу III . То је поз
текст Берата који је издан његовој Светлости нати и знаменити султански Ферман о уступању

Књазу Михаилу Обреновићу ІІ у првој половини градова .

месеца Ребиелахира 1277—7 октобра 1860 год . По том су додани неки листови хартије, и на
На стр . 137—140 чита се Султански Хати њима је прво Берат издан Њег . Свет. Књ. Мило

шериф од конца Ребјул - Евела године 1270 ( ио- і шу Обреновићу I у другој половини месеца Џе
следњих дана декембра 1853) којим се права и мазил - Ахира 1275 год . — у првој половини јану

преимушчества Народа Сриског потврђују. Најпре ара 1859 (само у турском тексту). Друго је на ли
је иза оваког натписа турски текст , по том је Фран сту који следује, само у српском преводу Царски

цуски превод , писан руком Јована Мариновића , берат издат Његовој Светлости Књазу Српском
и српски превод , писан нечијом другом руком . Милану м . Обреновићу IV . Дан је 25 Реби

На стр. 141 — 147 чита се ферман султански . ил -Евел , 1285 , 4 јул 1868 — записан на крају . За
издан у другој половини месеца Ребјул -евела 1279 турски текст види се само остављено место , али га
године или у почетку месеца сеитемвра 1862 год. уписао није нико ..

гласећи о иселењу свију Турака у Србији изван На листу који даље следује пише озго : На

градова живећи” и рушењу градова Сокола и Ужице . І основу протокола мира после рата сриско- турског
Француски текст тога истог Фермана, с разликом у ферман Књазу Милану. За тим је превод Францу
приступу, носи натпис : Protocole соntеnаnt l'arran ски , traduction offiсiеllе, a нa пocлeтку превод срп
gement définitivement arrêté le 4 Septembre 1862 4 Марта
ски . На дну је дан : Дано 18 сафера 1294 20 Фебруа ра
entre la Sublime Porte et L. L. Е. Е. les Representants | 1877, и тим је ова збирка завршена .
des Puissances signataires du Traité de Paris de 1856 ,
 Widener Library

3 2044 099 750 432