62/$51,6,67(0,=$723/892'8

3ODQLUDQMHNRQVWUXLVDQMHLQVWDOLUDQMHLRGUåDYDQMH

+(,15,&+
%2//
67,)781*
#04/"
*
)&3$&(07*/"
SOLARNI SISTEMI ZA TOPLU VODU

WůĂŶŝƌĂŶũĞ͕ŬŽŶƐƚƌƵŝƐĂŶũĞ͕ŝŶƐƚĂůŝƌĂŶũĞŝŽĚƌǎĂǀĂŶũĞ

Tuzla, april 2016.

www.ekologija.ba
/njĚĂǀĂē͗ Centar za ekologiju i energiju
&ŝůŝƉĂ<ůũĂũŝđĂϮϮ
75000 Tuzla, BiH
tel/ fax: +387 35 249 311
ceetz@bih.net.ba
www.ekologija.ba

Autori:
mr.sc. ^ĞũĨƵĚŝŶŐŝđ͕ dipl.ing.elektro. JUMS ůĞŬƚƌŽƚĞŚŶŝēŬĂƓŬŽůĂdƵnjůĂ
mr.sc. ǎĞŵŝůĂŐŝđ͕ dipl.ing.tehn. Centar za ekologiju i energiju Tuzla
Amira Kunto, koordinatorica projekta, Centar za ekologiju i energiju Tuzla

aƚĂŵƉĂ͗ OFF - SET, Tuzla

dŝƌĂǎ͗ 450 primjeraka

Publikacija je realizirana u kooperaciji sa Fondacijom Heinrich Böll

^ƚĂǀŽǀŝŝnjƌĂǎĞŶŝƵŽǀŽũƉƵďůŝŬĂĐŝũŝŶĞƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵŶƵǎŶŽŝƐƚĂǀŽǀĞFonadacije Heinrich Böll

www.ekologija.ba
^Z:

1. adK^K>ZEEZ'/: ............................................................................................ 4
1.1. Sunce ............................................................................................................................. 4
1.2. ƌĂēĞŶũĞŶĂŚŽƌŝnjŽŶƚĂůŶƵƉŽǀƌƓŝŶƵ ................................................................................. 5
1.3. ƌĂēĞŶũĞŶĂŬŽƐƵƉŽǀƌƓŝŶƵ .............................................................................................. 6
1.4. KƌŝũĞŶƚĂĐŝũĂƉŽǀƌƓŝŶĞ;ƐŬƌĞƚĂŶũĞŽĚjuga) ........................................................................ 7
2. SOLARNI KOLEKTORI ...................................................................................................... 8
2.1. Vrste kolektora .............................................................................................................. 8
2.1.1. Kolektor sa ravnim elementima ..................................................................................... 8
2.1.2. Ugradni kolektor ............................................................................................................ 9
2.1.3. Kolektor sa vakuum cijevima .......................................................................................... 10
2.1.4. Kolektor za niske temperature ....................................................................................... 10
2.2. Materijali za kolektor ..................................................................................................... 11
2.2.1. Transparentni pokrov...................................................................................................... 11
2.2.2. Apsorber......................................................................................................................... 11
2.2.3. Toplotna izolacija i okvir kolektora ................................................................................. 13
2.2.4. Testiranje efikasnosti kolektora ...................................................................................... 13
2.2.5. WƌŽƌĂēƵŶďƌƵƚŽĚŽďŝƚŬĂƚŽƉůŽƚĞ ...................................................................................... 14
3. PRINCIP RADA KOLEKTORSKIH SISTEMA ......................................................................... 15
3.1. Standardni sistem ........................................................................................................... 15
3.2. Termosifonski efekat ...................................................................................................... 16
3.3. Dijagram raspodjele energije .......................................................................................... 17
4. SOLARNO GRIJANJE VODE .............................................................................................. 19
4.1. 'ƌŝũĂŶũĞǀŽĚĞƐĂƉŽĚƌƓŬŽŵŐƌŝũĂŶũƵ ................................................................................ 20
4.1.1. Kombinirani spremnik za grijanje i toplu vodu ................................................................ 20
4.1.2. Sistem sa spremnikom za vodu i spremnikom za grijanje ................................................ 20
4.1.3. Topla voda za zagrijavanje bazena .................................................................................. 21
5. ^K>ZE/^/^dDWKZK/Eh<hh .......................................................................... 23
5.1. KƐŶŽǀŶĂƓĞŵĂƐŝƐƚĞŵĂnjĂƉŽƌŽĚŝēŶƵŬƵđƵ ...................................................................... 23
5.2. sĂƌŝũĂŶƚĞŝĚŽƉƵŶĞŽƐŶŽǀŶĞƓĞŵĞ .................................................................................. 24
5.3. Dimenzioniranje kolektora ............................................................................................. 25
5.4. Prijedlog standardnog sistema ....................................................................................... 26
5.5. WƌŽƓŝƌĞŶũĞƐŽůĂƌŶŽŐsistema za toplu vodu ...................................................................... 27

www.ekologija.ba
1. ZAŠTO SOLARNA ENERGIJA
Solarna energija je ŝnjǀŽƌǎŝǀŽƚĂ͘ĞnjƐƵŶēĞǀŝŚnjƌĂŬĂŶĂĞŵůũŝŶĞďŝďŝůŽǎŝǀŝŚďŝđĂ͊
ŶĂēŝ͕njĂŚǀĂůũƵũƵđŝ^ƵŶĐƵŝŶũĞŐŽǀŽŵnjƌĂēĞŶũƵ imamo:
9 ĚƌǀĞđĞƵƓƵŵĂŵĂ͕
9 ŶĂůĂnjŝƓƚĂƵŐĂůũĂ͕ŶĂĨƚĞŝƉůŝŶĂ͕ŬŽũĂƐƵŶĂƐƚĂũĂůĂƚŽŬŽŵŵŝůŝŽŶĂŐŽĚŝŶĂ͕
9 vodenu energiju jezera i rijeka, koje neprekidno primaju vodu iz oblaka, a koju njĂŚǀĂůũƵũƵđŝ
ljudskoj inteligenciji sekundarno koristimo za stvaranje toplote i elektriciteta,
9 ĚŝƌĞŬƚŶŽŝƐŬŽƌŝƓƚĞŶƵƐƵŶēĞǀƵĞŶĞƌŐŝũƵƉƵƚĞŵƐŽůĂƌŶŝŚŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘
Energija koja nam dolazi sa Sunca:
9 ŶĞnjĂŐĂĜƵũĞŽŬŽůŝŶƵŝ ne nastaje otpad,
9 ukoliko je atmosfera ŶĞŽƓƚĞđĞŶĂ͕ŶĞƵnjƌŽŬƵũĞŶĞƐƌĞđĞŝŶĞŵĂnjƌĂēĞŶũĂ,
9 ƌĂƐƉŽůŽǎŝǀĂũĞƵŶĞŽŐƌĂŶŝēĞŶŝŵŬŽůŝēŝŶĂŵĂ͘
KēŝŐůĞĚŶŽƉŽƐƚŽũŝĚŽǀŽůũŶŽƌĂnjůŽŐĂ͕ĚĂďŝƐŵŽƐĞƉŽnjĂďĂǀŝůŝƐŽůĂƌŶŽŵĞŶĞƌŐŝũŽŵ͊
KŽƌŝƓƚĞŶũĞƐŽůĂƌŶĞĞŶĞƌŐŝũĞũĞŝnjĂnjŽǀ͕ũĞƌ͗
9 kŽƌŝƓƚĞŶũĞŵƐŽůĂƌŶŝŚƐŝƐƚĞŵĂŵŽǎĞŵŽŽĚƌǎĂƚŝƉŽƐƚŽũĞđĂŝůŝƐƚǀŽƌŝƚŝŶŽǀĂƌĂĚŶĂŵũĞƐƚĂ͕
9 sĂƐŽůĂƌŶŝŵƐŝƐƚĞŵŝŵĂŵŽŐƵđĞũĞŽƐƚǀĂƌŝƚŝĚŽďŝƚ͕
9 solarni sistemi su za veliki broj strƵēŶũĂŬĂ nova tehnologija,
9 za solarne sisteme postoji veliki interes,
9 solarni sistemi su energetski isplativi,
9 solarna ĞŶĞƌŐŝũĂŶĂŵŽŵŽŐƵđĂǀĂĚĂƓƚĞĚŝŵŽŶĞŽďŶŽǀůũŝǀĞŝnjǀŽƌĞĞŶĞƌŐŝũĞ.
<ŽƌŝƓƚĞŶũĞ ƐŽůĂƌŶĞ ĞŶĞƌŐŝũĞ njŶĂēŝƚŝ ŽĚŐŽǀŽƌŶŽƐƚ ŝ ďƌŝŐƵ njĂ ŽŬŽůŝƓ ƚĞ ŽĚƌǎĂǀĂŶũĞ ŝ ƉŽďŽůũƓĂǀĂŶũĞ kvaliteta
ǎŝǀŽƚĂ͘
WƌŝƌƵēŶŝŬo solarnim sistemima za toplu vodu je pripremljen na osnovu znanja, iskustva i materijala koji
su nastali kao rezultat implementacije konkretnih projekata Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle i
namjenjen je ƐǀŝŵĂ ŬŽũŝ ǎĞůĞ ŽǀůĂĚĂƚŝ ŽƐŶŽǀŶŝŵ ŝ ƐƉĞĐŝũĂůŝƐƚŝēŬŝŵ njŶĂŶũŝŵĂ ŝnj ŽǀĞ ŽďůĂƐƚŝ͘ Oblast
ƚƌĂŶƐĨŽƌŵĂĐŝũĞ ƐƵŶēĞǀĞ ĞŶĞƌŐŝũĞ Ƶ ĞůĞŬƚƌŝēŶƵ ŶiũĞ ŽǀĚũĞ ƌĂnjŵĂƚƌĂŶĂ͘ sŝƓĞ o ovoj temi na
www.ekologija.ba. EĂĚĂŵŽ ƐĞ ĚĂ đĞ vam ƉƌŝƌƵēŶŝŬ ƉƌƵǎŝƚŝ ŽĚŐŽǀŽƌĞ ŶĂ ŶĂũŚŝƚŶŝũĂ ƉŝƚĂŶũĂ Ž ŽǀŽũ ƚĞŵŝ͘
ĞůŝŵŽǀĂŵƉƵŶŽnjĂĚŽǀŽůũƐƚǀĂŝƵƐƉũĞŚĂƵǀĂƓŽũďƵĚƵđŽũrealizaciji kolektorskih solarnih sistema.

1.1. Sunce
^ƵŶĐĞũĞŶĂŵĂŶĂũďůŝǎĂnjǀŝũĞnjĚĂŝĐĞŶƚƌĂůĂŶĂƚĂēŬĂŶĂƓĞŐƐƵŶēĞǀŽŐƐŝƐƚĞŵĂ͕ŬŽũa svojom masom (333.660
ƉƵƚĂ ǀĞđŽŵ ŽĚ ŵĂƐĞ ĞŵůũĞͿ͕ ƉůĂŶĞƚĞ ŝ ďƌŽũŶĂ ĚƌƵŐĂ ŶĞďĞƐŬĂ ƚŝũĞůĂ Ěƌǎŝ Ƶ ƉƵƚĂŶũĂŵĂ ŽŬŽ ƐĞďĞ͘ h
unutƌĂƓŶũŽƐƚŝƐƵŶĐĂƐĞƐƚĂůŶŽŽĚŝŐƌĂǀĂƉƌŽĐĞƐĨƵnjŝũĞũĞnjŐƌĞ, pri kojem se u jezgru stvara temperatura od
15 miliona Σ ŝ ƉƌŝƚŝƐĂŬ ŽĚ ϮϬϬ ŵŝůŝũĂƌĚŝ ďĂƌĂ͘ DĂƐĂ ƐƵŶĐĂ ŝnjŶŽƐŝ ϵϵй ŵĂƐĞ ŶĂƓĞŐ ƐƵŶēĞǀŽŐ ƐŝƐƚĞŵĂ͕ Ă
ƐĂƐƚĂǀůũĞŶũĞŽĚϳϱйǀŽĚŽŶŝŬĂ͕ϮϯйŚĞůŝũƵŵĂŝϮйƚĞƓŬŝh metala.
/ŶƚĞŶnjŝƚĞƚƐƵŶēĞǀŽŐnjƌĂēĞŶũĂƵŬŽƐŵŽƐƵ;ŝnjǀĂŶnjĞŵůũŝŶĞĂƚŵŽƐĨĞƌĞͿũĞnjďŽŐƉƌŽŵũĞŶĞƌĂƐƚŽũĂŶũĂŝnjŵĞĜƵ
ĞŵůũĞŝ^ƵŶĐĂƐĂŐŽĚŝƓŶũŝŵĚŽďŝŵĂƉŽĚůŽǎŶŽoscilacijama od oko ±1,7%. Srednja vrijednost tzv solarna
konstanta iznosi E0 = 1.376 W/m2͘EĂƉŽǀƌƓŝŶŝnjĞŵůũĞƚĂǀƌŝũĞĚŶŽƐƚƵŵĂŶũĞŶĂũĞzbog utjecaja atmosfere i
popratnih pojava: refleksije, apsorpcije i rasipanja.
EĞnjĂǀŝƐŶŽŽĚŵũĞƐƚĂŶĂĞŵůũŝ͕ŽŬŽƉŽĚŶĞ͕ƉŽƐƵŶēĂŶŽŵĚĂŶƵ͕ŝŶƚĞŶnjŝƚĞƚƐƵŶēĞǀŽŐnjƌĂēĞŶũĂŝnjŶŽƐŝŽŬŽ
1000 W/m2. U toku godine SuncĞŶĂŵƉƌĞĚĂĞŶĞƌŐŝũƵŽĚϮϮϬ͘ϬϬϬďŝůŝŽŶĂŬtŚ͕ƓƚŽũĞƉƌĞŬŽϮ͘ϱϬϬƉƵƚĂ
ǀŝƓĞ ŽĚ ĞŶĞƌŐĞƚƐŬĞ ƉŽƚƌŽƓŶũĞ ĐũĞůŽŬƵƉŶŽŐ ēŽǀũĞēĂŶƐƚǀĂ͘ ŬŽ ƐĞ ƐĂďĞƌĞ ǀƌŝũĞĚŶŽƐƚ ƐƵŶēĞǀŽŐ njƌĂēĞŶũĂ
ƚŽŬŽŵũĞĚŶĞŐŽĚŝŶĞŶĂũĞĚŶŽŵŵũĞƐƚƵĚŽďŝũĞƐĞƐƌĞĚŶũĞŐůŽďĂůŶŽnjƌĂēĞŶũĞƵŬtŚͬŵ2.
ProsjeēŶŽ njƌĂēĞŶũĞ njĂ ŽƐŶƵ ŝ ,ĞƌĐĞŐŽǀŝŶƵ ũĞ ŽŬŽ ϭϮϱϬ ŬtŚͬŵ2 ŐŽĚŝƓŶũĞ ;ϭ͘ϬϬϬ – 1.400 kWh/m2) . U
ƉŽƌĞĜĞŶũƵƐĂĚŝũĞůŽǀŝŵĂ^ĂŚĂƌĞ͕^ĂƵĚŝũƐŬĞƌĂďŝũĞ͕^ƌĞĚŶũĞŵĞƌŝŬĞŝůŝ^ũĞǀĞƌŶĞƵƐƚƌĂůŝũĞ͕ŵũĞƐƚĂŬŽũĂƐƵ
najbogatija suncem, u ŝ, ĚŽďŝũĞŵŽ ϲϱй ƐƵŶēĞǀŽŐ njƌĂēĞŶũĂ͘ WƌĞŵĂ ƐƚĂƚŝƐƚŝēŬŝŵ ƉŽĚĂĐŝŵĂ͕ Ƶ ŝ, ũĞ
ŐŽĚŝƓŶũĞ ŽŬŽ ϮϳϬ ƐƵŶēĂŶŝŚ ĚĂŶĂ͘ Kǀŝ ƉŽĚĂĐŝ ƐƵ ƉŽŬĂnjĂƚĞůũ ĚĂ ũĞ ƉŽƐƚĂǀůũĂŶũĞ ŝ ŬŽƌŝƓƚĞŶũĞ ƐŽůĂƌŶŝŚ
kolektora i fotonaponskih sistema ŵŽŐƵđĞŝŝƐƉůĂƚŝǀŽ͘

4 www.ekologija.ba
 ^ůŝŬĂϭ͘ϭ͘ŝůĂŶƐƐƵŶēĞǀŽŐnjƌĂēĞŶũĂŶĂĞŵůũƵ

ϭ͘Ϯ͘ƌĂēĞŶũĞŶĂŚŽƌŝnjŽŶƚĂůŶƵƉŽǀƌƓŝŶƵ
ĞŵůũĂ ƐĞ ŽŬƌĞđĞ ŽŬŽ ũĞĚŶŽŐ ŶŝǀŽĂ ;ƚnjǀ͘ ĞŬůŝƉƚŝŬĂͿ ŽŬŽ ƐƵŶĐĂ͘ KǀŽ ŬƌĞƚĂŶũĞ ƚƌĂũĞ ϯϲϱ ĚĂŶĂ ŝ ϲ ƐĂƚŝ͕ Ɖƌŝ
ēĞŵƵƓĞƐƚƐĂƚŝƐǀĂŬĞϰŐŽĚŝŶĞďŝǀĂŬŽŵƉĞŶnjŝƌĂno prijestupnim danom.
WŽƓƚŽŽƐŽǀŝŶĂŽŬŽŬŽũĞƐĞƌŽƚŝƌĂĞŵůũĂƐŬůĂƉĂƐĂƌĂǀŶŝƵŬŽũŽũƐĞŬƌĞđĞŽŬŽƐƵŶĐĂƵŐĂŽŽĚ Ϯϯ͕ϱΣ͕ŶĂƐƚĂũƵ
ϰŐŽĚŝƓŶũĂĚŽďĂ.

Slika 1.2. SuŶēĞǀŽnjƌĂēĞŶũĂŶĂnjĞŵůũŝŶƵƉŽǀƌƓŝŶƵ zavisi od nagiba ekliptike

dŝŵĞ ƐĞ ŵŝũĞŶũĂ ŐůŽďĂůŶŽ njƌĂēĞŶũĞ ƐĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ƵĚũĞůŽŵ ĚŝĨƵnjŶŽŐ njƌĂēĞŶũĂ Ƶ ŐŽĚŝƓŶũĞŵ ĐŝŬůƵsu. Ova
promjena je na slici 1.2 prikazana za neko mjesto na sjevernoj polulopti.

www.ekologija.ba 5
Primijetiti treba, da ŽĚŶŽƐŐůŽďĂůŶŽŐnjƌĂēĞŶũĂŽĚũƵůĂĚŽũĂŶƵĂƌĂŵŽǎĞďŝƚŝŽŬŽϭϬ͗ϭ͘hnjƚŽƐĞĞŵůũĂnjĂ
24h okrene oko svoje osovine. Slika 1.3 pokazuje vrijednosti koje se ŵŝũĞŶũĂũƵ ƐĂ ĚŝĨƵnjŶŝŵ njƌĂēĞŶũĞŵ
tokom jednog dana.
U praksi se injƌĂĜƵũƵŬĂƌƚĞƐĂƉƌŽƐũĞēŶŝŵŐůŽďĂůŶŝŵnjƌĂēĞŶũĞŵnjĂƐǀĂŬŝŵĞƐĞĐŶĂŽĚƌĞĜĞŶŽŵƉŽĚƌƵēũƵ͘EĂ
ŝŶƚĞŶnjŝƚĞƚ͕ ŬŽůŝēŝŶƵ ŝ ŬǀĂůŝƚĞƚ ;ƌĂƐƉŽĚjĞůĂ ƚĂůĂƐŶŝŚ ĚƵǎŝŶĂ Ƶ ƐƉĞŬƚƌƵͿ ƵƚŝēƵ͗ ĂƐƚƌŽŶŽŵƐŬŝ͕ ĨŝnjŝēŬŝ͕
meteorološki, geometrijski i geografski.
Na slici se ƚĂŬŽĜĞƌǀŝĚŝĚĂŐůŽďĂůŶŽnjƌĂēĞŶũĞnjĂǀŝƐŝŬĂŬŽƉŽŝŶƚĞŶnjŝƚĞƚƵƚĂŬŽŝƉŽŬǀĂlitetu od doba dana
(prikazan je samo dio spektra). Isprekidana linija pokazuje intenzitet svjetlost na izlasku i zalasku Sunca.
Snaga spektra (W/m2eV)

Energija fotona hʆ;ĞsͿ

Slika 1.3. Udio difƵnjŶŽŐŝŐůŽďĂůŶŽŐnjƌĂēĞŶũĂ na Zemlju
ƵĚƵđŝĚĂũĞƵĚŝŽĚŝĨƵnjŶŽŐnjƌĂēĞŶũĂŽŬŽϱϬй͕ŶĂŶĂƓŝŵŐĞŽŐƌĂĨƐŬŝŵƓŝƌŝŶĂŵĂ͕ ƐĞƉƌĂŬƚŝēŶŽƵǀŝũĞŬŬŽƌŝƐƚĞ
ŬŽůĞŬƚŽƌŝŬŽũŝŵŽŐƵŬŽƌŝƐƚŝƚŝŬĂŬŽĚŝƌĞŬƚŶŽ͕ƚĂŬŽŝĚŝĨƵnjŶŽnjƌĂēĞŶũĞ͘

ϭ͘ϯ͘ƌĂēĞŶũĞŶĂŬŽƐƵƉŽǀƌƓŝŶƵ
Tokom ŐŽĚŝƓŶũĞŐƉƵƚŽǀĂŶũĂĞŵůũĞŽŬŽ^unca mijenja se maksimalna ǀŝƐŝŶĂƐƵŶĐĂnjĂϰϳΣ.
ZĂĚŝ ďŽůũĞŐ ŬŽƌŝƓƚĞŶũĂ ƐƵŶēĞǀŽŐ njƌĂēĞŶũĂ͕ ƉŽǀƌƓŝŶĂ kolektora bi trebala stajati okomito u odnosu na
upadni ƵŐĂŽƐƵŶēĞǀŝŚnjƌĂŬĂ͘ůŝ͕ƉŽƓƚŽƐĞƉŽůŽǎĂũƐƵŶĐĂƐƚĂůŶŽŵŝũĞŶũĂ͕ƚŽŶŝũĞŵŽŐƵđĞ͘EĂŐŝďƉŽǀƌƓŝŶĞƐĞ
njďŽŐƚŽŐĂƉŽƐƚĂǀůũĂƚĂŬŽĚĂďƵĚĞŽŬŽŵŝƚŶĂƵƉĂĚŶŝƵŐĂŽƐƵŶēĞǀŝŚnjƌĂŬĂ͕ŽŶĚĂŬĂĚĂũĞƐƵŶēĞǀŽnjƌĂēĞŶũĞ
ŶĂũũĂēĞ;ƉŽĚŶĞͿ͘
<ŽũĞŐŽĚŝƓŶũĞĚŽďĂđĞŵŽŽĚĂďƌĂƚŝnjĂǀŝƐŝŽĚƉŽƚƌĞďĂ͘
<ĂŬŽ ƵĚŝŽ ĚŝƌĞŬƚŶŽŐ njƌĂēĞŶũĂ njĂǀŝƐŝ ŽĚ ƉƌĂǀĐĂ͕ ƚĂŬŽ ƉƌŽŵũĞŶĂ ƵŐůĂ ŶĂŐŝďĂ ĚŝƌĞŬƚŶŽ ƵƚŝēĞ ŶĂ ƵĚŝŽ
ĚŝƌĞŬƚŶŽŐ njƌĂēĞŶũĂ͘ dŽ njŶĂēŝ͕ ĚĂ ƵŐĂŽ ŶĂŐŝďĂ Ƶ ŽďůĂƐƚŝŵĂ ƐĂ ǀŝƐŽŬŝŵ udjelom difuzŶŽŐ njƌĂēĞŶũĂ͕ ŶĞŵĂ
veliki uticaj.
ZĂĚŝ ƓƚŽ ďŽůũĞŐ ŝƐŬŽƌŝƓƚĞŶũĂ ƐƵŶēĞǀĞ ĞŶĞƌŐŝũĞ ůũĞƚŝ ;ŶƉƌ͘ njĂ ŐƌŝũĂŶũĞ ďĂnjĞŶĂͿ͕ ŽƉƚŝŵĂůĂŶ ƵŐĂŽ ŶĂŐiba
ƉŽǀƌƓŝŶĞũĞŽĚϮϱΣĚŽϯϱΣ͘

6 www.ekologija.ba
 ^ůŝŬĂϭ͘ϰ͘WŽůŽǎĂũ^ƵŶĐĂƚŽŬŽŵŐŽĚŝŶĞ ^ůŝŬĂϭ͘ϱ͘hƉĂĚŶŝƵŐĂŽƐƵŶēĞǀŝŚnjƌĂŬĂ
ZĂ ĐũĞůŽŐŽĚŝƓŶũĞ ŬŽƌŝƓƚĞŶũĞ ;ƉƌĞůĂnjŶŽ ǀƌŝũĞŵĞͿ ƉƌĞƉŽƌƵēƵũĞ ƐĞ ƵŐĂŽ ŶĂŐŝďĂ ŝnjŵĞĜƵ ϰϬΣ ĚŽ ϲϬΣ ;ĨĂƐĂĚŶŝ
ŬŽůĞŬƚŽƌϵϬΣͿ͘

1.4. Orijentacija površine (skretanje od juga)

hŐĂŽŽƌŝũĞŶƚĂĐŝũĞƉŽǀƌƓŝŶĞ͕ŬŽũĂƐĞŶĂnjŝǀĂũŽƓŝĂnjŝŵƵƚ͕ĚĞĨŝŶŝƌĂƐŬƌĞƚĂŶũĞ ƚĞƉŽǀƌƓŝŶĞŽĚũƵŐĂ.
dĂēŶĂŽƌŝũĞŶƚĂĐŝũĂ: prema istoku = -ϵϬΣ, prema jugu = ϬΣ, prema zapadu = нϵϬΣ

^ůŝŬĂϭ͘ϲ͘KĚƐƚƵƉĂŶũĞƉŽǀƌƓŝŶĞŽĚƐŵũĞra juga (ɴ – nagib, Ⱥ – azimut)

WŽǀƌƓŝŶĞŬŽũĞƐƵŽƌŝũĞŶƚŝƌĂŶĞ ŬĂũƵŐƵŵŽŐƵĚĂĂƉƐŽƌďŝƌĂũƵŶĂũǀĞđĞ ŬŽůŝēŝŶĞƐƵŶēĞǀĞ ĞŶĞƌŐŝũĞ͘ Odnosno,
prema ŝƐƚŽŬƵ ŽƌŝũĞŶƚŝƌĂŶĂ ƉŽǀƌƓŝŶĂ ŬŽƌŝƐƚŝ ƵŐůĂǀŶŽŵ ũƵƚĂƌŶũĞ ŝ podnevno sunce, a prema zapadu
ŽƌŝũĞŶƚŝƌĂŶĂƉŽǀƌƓŝŶĂŬŽƌŝƐƚŝƵŐůĂǀŶŽŵƉŽĚŶĞǀŶŽŝǀĞēĞƌŶũĞƐunce.
Mnogi faktori mogu dovesti do zasjenjenja ƉŽǀƌƓŝŶĞŬŽůĞŬƚŽƌĂ͗ũĂŬŽǀŝƐŽŬŚŽƌŝnjŽŶƚ;ŶĂƌŽēŝƚŽƵƉůĂŶŝŶƐŬŽŵ
ƉŽĚƌƵēũƵͿ͕ ǀŝƐŽŬŽ ĚƌǀĞđĞ ũƵǎŶŽ ŽĚ ƉŽǀƌƓŝŶĞ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ͕ ǀŝƐŽŬĞ ŐƌĂĜĞǀŝŶĞ Ƶ ďůŝnjŝŶŝ͕ Ă ũƵǎŶŽ ŽĚ ƉŽǀƌƓŝŶĞ
kolektora. Manja zasjenjenja su u praksi dozvoljena.

www.ekologija.ba 7
2. SOLARNI KOLEKTORI
^ŽůĂƌŶŝŬŽůĞŬƚŽƌŝŵĂnjĂĚĂƚĂŬ͕ĚĂƓƚŽĞĨŝŬĂƐŶŝũĞƐƵŶēĞǀƵƐǀũĞƚůŽƐƚƉƌĞƚǀŽƌŝƵƚŽƉůŽƚŶƵĞŶĞƌŐŝũƵ͘
^ƌǎ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ ũĞ ĐƌŶŝ ĂƉƐŽƌďĞƌ͕ ŬŽũŝ ƐĞ ŐƌŝũĞ ŬĂĚĂ ũĞ ŽƐƵŶēĂŶ͘ KŶ ƐĞ ƐĂƐƚŽũŝ ŽĚ ƐŝƐƚĞŵĂ ĐŝũĞǀŝ͕ da bi se
toplota preko medija koji nosi toplotu mogla odvesti.
EĞŵŽǎĞƐĞƐǀĂƚŽƉůŽƚĂŬŽũĂŶĂƐƚĂŶĞƵŬŽůĞŬƚŽƌƵƉƌĞǀĞƐƚŝƵŵĞĚŝũŬŽũŝƉƌĞŶŽƐŝƚŽƉůŽƚƵ͘ĂƚŽƉŽƐƚŽũĞƚƌŝ
vrste toplotnih gubitaka:
A. Toplotnim strujanjem ili konvekcijom, kada se topli zrak transportira u smjeru hladnog zraka zbog
razlike u gustini.
B. WƌŽǀŽĜĞŶũĞŵƚŽƉůŽƚĞ͖ŶƉr.: njĂŐƌŝũĂǀĂŶũĞŵēǀƌƐƚŽŐŵĂƚĞƌŝũĂůĂŝůŝnjĂŐƌŝũĂǀĂŶũĞŵnjƌĂŬĂ
C. /ƐŝũĂǀĂŶũĞŵƚŽƉůŽƚĞ͖ŶƉƌ͗ͣ͘ǀƌĞůŽ͞ƚŝũĞůŽ͕ŬŽũĞĞŵŝƚŝƌĂŝŶĨƌĂĐƌǀĞŶŽnjƌĂēĞŶũĞ
ĂďŝƐĞƵĂƉƐŽƌďĞƌƵĚŽďŝǀĞŶĂƚŽƉůŽƚĂƚƌĂŶƐĨŽƌŵŝƌĂůĂƐĂƓƚŽŵĂŶũŝŵŐƵďŝĐŝŵĂ͕ŵŽƌĂƉŽƐƚŽũĂƚŝŽĚƌĞĜĞŶĂ
ƚŽƉůŽƚŶĂ ŝnjŽůĂĐŝũĂ͘ EĂ ƉƌĞĚŶũŽũ ƐƚƌĂŶŝ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ ƚŽ ũĞ ƚƌĂŶƐƉĂƌĞŶƚŶŝ ƉŽŬƌŽǀ͕ ŶĂ ƐƚƌĂǎŶũŽũ ƐƚƌĂŶŝ ƚŽƉůŽƚŶĂ
izolacija. I vakuum ŵŽǎĞďŝƚŝƚŽƉůŽƚŶŝŝnjŽůĂƚŽƌ͘
KŬǀŝƌũĞŬĂŽͣƉĂŬŽǀĂŶũĞŬŽůĞŬƚŽƌĂ͕͞ĚĂďŝŬŽůĞŬƚŽƌŵŽŐĂŽƚĂŬŽĚĂďƵĚĞƐƚĂďŝůĂŶŝǀŽĚŽŽƚƉŽƌĂŶ͘

2.1. Vrste kolektora

EĂũēĞƓđĞ ŬŽƌŝƓƚĞŶŝƚŝƉ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ ũĞ ƌĂǀŶŝ ;ƚnjǀ͘ ƉůŽēĂƐƚŝͿ kolektor. On je dostupan ŬĂŽ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝ ŐŽƚŽǀŝ
kolektorski element ili kao ugradni kolektor, koji se tek sastavlja na krovu.
WŽƌĞĚƚŽŐĂ͕ƌĂnjůŝŬƵũĞŵŽŝŬŽůĞŬƚŽƌĞƐĂƚƌĂŶƐƉĂƌĞŶƚŶŝŵƉŽŬƌŽǀŽŵŝƐĞůĞŬƚŝǀŶŽŽďůŽǎĞŶŝŵĂƉƐŽƌďĞƌŽŵŝůŝƐĂ
dva transparentna pokrova i apsorberom bez obloga.
<ŽůĞŬƚŽƌŝƐĂŶĞŐĂƚŝǀŶŝŵƉƌŝƚŝƐŬŽŵ;ƚĂŬŽĜĞƌƉŽnjŶĂƚŝŬĂŽ ravni vakuum kolektori) pripadaju prvo kategoriji,
ĂƵŶũŝŵĂƐĞŬŽŶǀĞŬƚŝǀŶŝŐƵďŝƚĂŬƌĞĚƵĐŝƌĂƉƌĞŬŽŶĞŐĂƚŝǀŶŽŐƉƌŝƚŝƐŬĂƵŬƵđŝƓƚƵŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘
Još se koriste i kolektori sa vakuum-cijevima. Ovakav kolektorski element sasƚŽũŝƐĞŽĚǀĞđĞŐďƌŽũĂ(jako)
vakuumiranih ĐŝũĞǀŝ͕ēŝŵĞũĞƌĞĚƵĐŝƌĂŶŬŽŶǀĞŬƚŝǀŶŝŐƵďŝƚĂŬŝŽĚĂǀĂŶũĞƚŽƉůŽƚĞnjƌĂŬƵ͘
2.1.1. Kolektor sa ravnim elementima
Slika 2.1 ƉŽŬĂnjƵũĞŝnjŐƌĂĚŶũƵƚŝƉŝēŶŽŐkolektora za ravnim elementima.

1. Transparentni pokrov, 2.ƌĂēĞŶũĞŬŽũĞƐĞƌĞĨůĞŬƚŝƌĂŽĚƉŽŬƌŽǀĂ, 3.ƌĂēĞŶũĞŬŽũĞƐĞƌĞĨůĞŬƚŝƌĂŽĚĂƉƐŽƌďĞƌĂ,

4. Apsorber, 5.Toplotna izolacija, 6. ŽŶũĂƉůŽēĂ, 7. Okvir, 8. Dihtung, 9. Otvor za ventilaciju
Slika 2.1. WƌŝŶĐŝƉƐŬĂŐƌĂĜĂŬŽůĞŬƚŽƌĂƐĂƌĂǀŶŝŵĞůĞŵĞŶƚŝŵĂ

8 www.ekologija.ba
Svjetlosne zrake prodiru transparentni pokrov (1) od stakla ili umjetnog materijala. Pokrovi su s
ƵŶƵƚƌĂƓŶũĞƐƚƌĂŶĞŶĂũēĞƓđĞŶĞƌĂǀŶŝ͕ŝŵĂũƵŶĞŬŝĨŝŶƵƐƚƌƵŬƚƵƌƵ͕ tako da se i onaj mali udio zraka koje se
reflektiraju (2) raspu, da se ne bi stvarao odsjaj. ƌĂēĞŶũĞƉŽƚŽŵĚŽůĂnjŝĚŽĐƌŶŽŐĂƉƐŽƌďĞƌĂ͕ŽĚŬŽŐĂƐĞ
saŵŽũĂŬŽŵĂůŝĚŝŽnjƌĂēĞŶũĂƌĞĨůĞŬƚŝƌĂ;ϯͿ͘
^ƚĂŬůĞŶĂƉůŽēĂƐƉƌũĞēĂǀĂŝŚůĂĜĞŶũĞĂƉƐŽƌďĞƌĂƉƵƚĞŵǀũĞƚƌĂŬŽũŝũĞŽďŝēŶŽƉƌŝƐƵƚĂŶƵŽŬƌƵǎĞŶũƵŝŬŽũŝďŝƐĞ
hladio jer svako tijelo koje je toplije od okoline emitira toplotu.
Sada providni pokrovi imaju osobinu ĚĂĚĂůĞŬŽďŽůũĞƉƌŽƉƵƓƚĂũƵƐǀũĞƚůŽƐƚ u odnosu na toplotu (slika2.2).
WŽŬƌŽǀnjďŽŐƚŽŐĂĂƉƐŽƌďŝƌĂǀĞůŝŬŝĚŝŽƚŽƉůŽƚŶŽŐnjƌĂēĞŶũĂ͕njďŽŐēĞŐĂƐĞŬŽůĞŬƚŽƌnjĂŐƌŝũĂǀĂ͘KǀĂũƉƌŽĐĞƐũĞ
ŽƉđĞƉŽnjŶĂƚŬĂŽĞĨĞŬĂƚƐƚĂŬůĞŶŝŬĂ͘
Da bi se gubici odbijanja svjetlosti sa ĂƉƐŽƌďĞƌĂ ƐǀĞůŝ ŶĂ ƓƚŽ ŵĂŶũĞ ǀƌŝũĞĚŶŽƐƚŝ͕ ŽŶ ƐĞ ƉƌĞŵĂnjƵũĞ ƚnjǀ͘
selektivnim slojem koji ũĂŬŽĚŽďƌŽĂƉƐŽƌďŝƌĂƐǀũĞƚůŽƐŶŽnjƌĂēĞŶũĞ͕ĂƐŵĂŶũƵũĞŶĂƐƚĂŶĂŬƚŽƉůŽƚŶŽŐnjƌĂēĞŶũĂ
i tako smanjuje gubitak toplote. Da bi se smanjio ŐƵďŝƚĂŬƚŽƉůŽƚĞƐĂƐƚƌĂǎŶũĞƐƚƌĂŶĞĂƉƐorbera, potrebno
ju je toplotno izolirati.
Toplota koja nastaje u apsorberu odvodi se tekƵđŝŶŽŵ͕ ŵũĞƓĂǀŝŶŽŵǀŽĚĞŝŐůŝŬŽůĂ (35/65%; do -22°C).

Slika 2.2. /njŐůĞĚƌĂǀŶŽŐƉůŽēĂƐƚŽŐŬŽůĞŬƚŽƌĂ

2.1.2. Ugradni kolektor

Funkcija ugradnog kolektora je ista kao i funkcija kolektora sa ravnim elementima. ĞƐƚŽ ƉƌŽŝnjǀŽĜĂēŝ
kolektora koriste iste materijale za izgradnju ove dvije vrste kolektora.
KƐŶŽǀŶĂƌĂnjůŝŬĂũĞƵƉƌŽĨŝůƵŽŬǀŝƌĂ͘WƌŝƚŽŵĞƐĞĚŝũĞůŽǀŝŶĞŵŽŶƚŝƌĂũƵƉŽũĞĚŝŶĂēŶŽŶĂŬƌŽǀ͕ǀĞđƐĞŵŽŶƚŝƌĂ
kompletan profil od aluminija ili drveta.

www.ekologija.ba 9
hŐƌĂĚŶŝ ŬŽůĞŬƚŽƌŝ ƐĞ ŶĂũēĞƓđĞ ŬŽƌŝƐƚĞ njĂ ŝŶƚĞŐƌĂĐŝũƵ Ƶ ŬŽƐĞ ŬƌŽǀŽǀĞ͘ WŽũĞĚŝŶŝ ƉƌŽŝnjǀŽĜĂēŝ ƌĂƐƉŽůĂǎƵ ƐĂ
ŬŽŶƐƚƌƵŬƚŝǀŶŝŵƌũĞƓĞŶũŝŵĂnjĂƵŐƌĂĚŶũƵŬŽůĞŬƚŽƌĂƵŬƌŽǀŶƵŬŽŶƐƚƌƵŬĐŝũƵ͘
Za razliku od kolektora sa ravnim elementima, ugradŶŝŬŽůĞŬƚŽƌƌĂƐƉŽůĂǎĞƐůŝũĞĚĞđŝŵ͗
Prednosti: ŶĞŵĂ ŵĞĜƵƉƌŽƐƚŽƌĂ ŝnjŵĞĜƵ ƉŽũĞĚŝŶŝŚ ĞůĞŵĞŶĂƚĂ ēŝŵĞ ƐƵ smanjenŝ ƉŽǀƌƓŝŶĂ ŝ ŐƵďŝĐŝ
refleksijom ƓƚŽƉŽnjŝƚŝǀŶŽƵƚŝēĞŶĂƐƚĞƉĞŶĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝŬŽůĞŬƚŽƌĂ; ĞĨŝŬĂƐŶŝũĞũĞŝƐŬŽƌŝƓƚĞŶũĞƉŽǀƌƓŝŶĞŬƌŽǀĂ;
ŽďŽƌŝŶĞŵĂŶũĞƵƚŝēƵŶĂcijevi kolektora.
Nedostaci: ŶĞŵŽŐƵđŶŽƐƚŵŽŶƚĂǎĞŶĂƌĂǀŶĞŬƌŽǀŽǀĞ, ēĞƐƚŽũĞƚĞƓŬŽŬŽŶƚƌŽůŝƌĂƚi ƐƉŽũĞǀĞŝnjŵĞĜƵŬŽůĞŬƚŽƌĂ
(paziti na kvalitet!).
2.1.3. Kolektor sa vakuum cijevima
Kod vakuumŝƌĂŶŝŚĐŝũĞǀŶŝŚŬŽůĞŬƚŽƌĂƐĞŬŽƌŝƐƚŝēŝŶũĞŶŝĐĂ͕ĚĂƵƉƌŽƐƚŽƌƵƵŬŽŵĞŶĞŵĂnjƌĂŬĂŶĞĚŽůĂnjŝĚŽ
ŬŽŶǀĞŬƚŝǀŶŽŐŐƵďŝƚŬĂƚŽƉůŽƚĞ͕ŶŝƚŝƐĞƚŽƉůŽƚĂŵŽǎĞƉƌŽǀŽĚŝƚŝ͘
Zbog toga se apsorber nalazi u staklenoj cijevi iz koje je evakuiran zrak.
/ŶĂēĞũĞƉƌŝŶĐŝƉƌĂĚĂĂƉƐŽƌďĞƌĂŝĚĞŶƚŝēĂŶƌĂĚƵƌĂǀŶŝŚŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘ŝũĞǀŶŝŬŽůĞŬƚŽƌũĞƉŽŐŽĚĂŶŬĂŽƌũĞƓĞŶũĞ
za montiranje na krovove, ali i na gelendere. U praksi se koriste razne izvedbe cijevnih kolektora.
Kolektori sa vakuum-ĐŝũĞǀŝŵĂŝŵĂũƵǀĞđŝƐƚĞƉĞŶĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝŽĚƌĂǀŶŝŚŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘dĂƌĂnjůŝŬĂũĞũŽƓŝnjƌĂǎĞŶŝũĂ
pri jako visokim temperaturama kolektora.
Zbog toga kolektori sa vakuum-ĐŝũĞǀŝŵĂŽŵŽŐƵđĂǀĂũƵƉƌŽŝnjǀŽĚŶũƵǀƌĞůĞǀŽĚĞ;ϴϬΣͿnjĂƉƌŽĐĞƐŶƵƚŽƉůŽƚƵ͘

Slika 2.3. WŽƉƌĞēŶŝƉƌĞƐũĞŬi izgled vakuum-staklenih cijevi

2.1.4. Kolektor za niske temperature

<ŽůĞŬƚŽƌnjĂŶŝƐŬĞƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞ͕ŬŽũŝƐĞũŽƓŶĂnjŝǀĂŝŬŽůĞŬƚŽƌnjĂŬƵƉĂůŝƓƚĂ͕ƐĂƐƚŽũŝƐĞŽĚĂƉƐŽƌďĞƌĂŬŽũŝŶŝũĞ
izoliran i koji nije pokriven͘ DĂƚĞƌŝũĂůŝ ŬŽũŝ ƐĞ ƵŐůĂǀŶŽŵ ŬŽƌŝƐƚĞ ƐƵ ǀũĞƓƚĂēŬŝ͕ ŬĂŽ WD (ethylene
propylene diene terpolymer).
KǀĂũƚŝƉŬŽůĞŬƚŽƌĂĚŽƐĞǎĞƉƌŝŶŝƐŬŝŵƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂŵĂũĂŬŽǀĞůŝŬŝƐƚĞƉĞŶĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝ͘hŐůĂǀŶŽŵƐĞŬŽƌŝƐƚŝnjĂ
ŐƌŝũĂŶũĞ ŬƵƉĂůŝƓƚĂ͘ Wƌŝ ƚŽŵĞ ŬƌŽnj ŬŽůĞŬƚŽƌ ĚŝƌĞŬƚŶŽ ƚĞēĞ ǀŽĚĂ ŝnj ďĂnjĞŶĂ͘ ZĂĚŝ Ɖƌŝ ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌŝ ŽŬŽůŝŶĞ͘
ƵĚƵđŝĚa toplotna izolacija u tim uslovima ima zanemarŝǀƵƵůŽŐƵ͕ŬŽůĞŬƚŽƌƐĞŵŽǎĞŶĂƉƌĂǀŝƚŝŝďĞnjŶũĞ͘

10 www.ekologija.ba
hŬŽůŝŬŽƐĞŬƵƉĂůŝƓƚĞŬŽƌŝƐƚŝƐĂŵŽƵůũĞƚŶŝŵŵũĞƐĞĐŝŵĂ͕ŽŶĚĂƐĞŽǀŝŵŬŽůĞŬƚŽƌŝŵĂŵŽǎĞƌĞĂůŝnjŝƌĂƚŝũĞĚan
financijski vrlo povoljan kolektorski sistem.

Slika 2.4. Kolektorski sistem za niske temperature

2.2. Materijali za kolektor

2.2.1. Transparentni pokrov
<ĂŽƚƌĂŶƐƉĂƌĞŶƚŶŝƉŽŬƌŽǀƐĞŬŽĚĞůĞŵĞŶƚŶŝŚŬŽůĞŬƚŽƌĂŬŽƌŝƐƚŝƐƚĂŬůŽ;ƐŵĂůŝŵƵĚũĞůŽŵǎĞůũĞnjĂ͕ƚĂůũĞŶŽͿ͕
ŬŽĚƵŐƌĂĚŶŝŚŬŽůĞŬƚŽƌĂƐĞƉŽŶĞŬĂĚŬŽƌŝƐƚĞŝǀũĞƓƚĂēŬŝŵĂƚĞƌŝũĂůŝ͘
Prednost stakla je u dobroj UV-ŽƚƉŽƌŶŽƐƚŝ͕ŬĂŽŝŽƚƉŽƌŶŽƐƚŶĂŵĞŚĂŶŝēŬĞƵƚŝĐĂũĞ͘sũĞƓƚĂēŬŝŵĂƚĞƌŝũĂůŝƐƵ
ůĂŬƓŝŝũĞĨƚŝŶŝũŝ͘
2.2.2. Apsorber
Osnovna funkcija svakog kolektora zavisi od apsorbera. Izbor materijala i njegov kvalitet imaju veliki
uticaj na kvalitet solarnog kolektora.
Apsorber je, u ravnim kolektorima i kolektorima sa vakuum-ĐŝũĞǀŝŵĂ͕ ŽĚ ďĂŬƌĂ͕ ēĞůŝŬĂ ŝůŝ ĂůƵŵŝŶŝũĂ͕ Ɖƌŝ
ēĞŵƵďĂŬĂƌŶŝŝēĞůŝēŶŝĂƉƐŽƌďĞƌŝƵƉƌĂǀŝůƵŝŵĂũƵŝƐĞůĞŬƚŝǀŶŝƉƌĞŵĂnj͘
Postoji nekolikŽŶĂēŝŶĂŐƌĂĚŶũĞĂƉƐŽƌďĞƌĂ:
9 Apsorber u obliku zastave sastoji se ŽĚƉŽũĞĚŝŶĂēŶŝŚůĂŵĞůĂ;ďĂŬĂƌ͕ēĞůŝŬ͕ĂůƵŵŝŶŝũͿƐĂƵŐƌĂĜĞŶŝŵ
ĐŝũĞǀŝŵĂ;ŶĂũēĞƓđĞŽĚďĂŬƌĂͿ͘
9 ƉƐŽƌďĞƌƵŽďůŝŬƵũĂƐƚƵŬĂƐĂƐƚŽũŝƐĞŽĚĚǀŝũĞǀĞůŝŬĞŵĞƚĂůŶĞƉůŽēĞ;ēĞůŝŬ͕ůĞŐŝƌĂŶŽǎĞůũĞnjŽͿ͕ŬŽũĞƐƵ
ůĞŵůũĞŶũĞŵƚĂēŬĂƐƚŽƐƉŽũĞŶĞũĞĚŶĂnjĂĚƌƵŐƵ͘
9 Roll-bonding apsoƌďĞƌ ƐĂƐƚŽũŝ ƐĞ ŬĂŽ ŝ ƉƌĞƚŚŽĚŶŝ ŽĚ ĚǀŝũĞ ŵĞƚĂůŶĞ ƉůŽēĞ ;ĂůƵŵŝŶŝũͿ͕ Ăůŝ ƐƵ ŽǀĞ
ƐƉŽũĞŶĞƉŽŵŽđƵƉƌŽĐĞƐĂƌŽůů-bonding.

www.ekologija.ba 11
 Slika 2.5. Apsorber u obliku zastave (bakar)

Slika 2.6. ƉƐŽƌďĞƌƵŽďůŝŬƵũĂƐƚƵŬĂ;ŶĞŚƌĜĂũƵđŝēĞůŝŬͿ

Slika 2.7. Rollbond - apsorber (aluminij)

12 www.ekologija.ba
2.2.3. Toplotna izolacija i okvir kolektora
Kod ravnih kolektora koristi se mineralna vuna ili umjetni materijali kao toplotna izolacija. Kolektorima sa
vakuum-cijevima je toplotna izolacija nepotrebna.
KŬǀŝƌ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ ƐĞ ƉƌĂǀŝ ŽĚ ĂůƵŵŝŶŝũĂ͕ ĚƌǀĞƚĂ ŝůŝ ēĞůŝŬĂ͘ hƐƉũĞƓŶŽ ƐĞ ŬŽƌŝƐƚĞ ŝ ŬŽŵďŝŶĂĐŝũĞ ĂůƵŵŝŶŝũĂ ŝ
drveta.
2.2.4. Testiranje efikasnosti kolektora

Linija stepena efikasnosti za

SRYUãLQXDSVRUEHUD
6WHSHQXþLQND

6WHSHQXþLQNDȘ
za x=0,05 za
grijanje vode Linija stepena efikasnosti za
Ș0,05) EUXWRSRYUãLQX

x-vrijednost
[(m2*K)]/W

Slika 2.8. Test efikasnosti kolektora

Testiranje se odvija u prirodi sa ƐƵŶēĞǀŝŵnjƌĂēĞŶũĞŵ͘WƌŝƚŽŵĞƐĞƵƉƌĂǀŝůƵnjĂũĞĚŶŽƚĞƐƚŝƌĂũƵĚǀĂŝĚĞŶƚŝēŶĂ
kolektora zajedno sa dva referentna kolektora. Tako mogu s jedne strane razlike u kvalitetu bolje biti
ƉƌĞƉŽnjŶĂƚĞ͕ĂƐĚƌƵŐĞƐƚƌĂŶĞũĞůĂŬƓĞŬŽƌŝŐŝƌĂƚŝƌĂnjůŝŬĞnjďŽŐŐŽĚŝƓŶũŝŚĚŽďĂ͘
>ŝŶŝũĂ ƐƚĞƉĞŶĂ ĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝ ũĞ ŐƌĂĨŝēŬŝ ƉƌŝŬaz testa efikasnosti͘ dĂŬŽ Ɖƌŝ ŽĚƌĞĜĞŶŽũ ǀƌŝũĞĚŶŽƐƚŝ dž ŵŽǎĞ ďŝƚŝ
ŽēŝƚĂŶƐƚĞƉĞŶĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘
ĂďŝƐĞƐƚĞƉĞŶŝĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝŵŽŐůŝŵĞĜƵƐŽďŶŽƵƉŽƌĞĚŝƚŝ͕ĚĞĨŝŶŝƌĂŶĞƐƵƚƌŝŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝēŶĂƐƚĂŶũĂŬŽůĞŬƚŽƌĂ
(znĂēŝ͕ƚƌŝƌĂnjůŝēŝƚĞǀƌŝũĞĚŶŽƐƚŝdžͿŝŶũŝŵĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝƐƚĞƉĞŶŝĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝ͘
9 ɻch je stepen efikasnosti kolektora pri x=0, kada je srednja temperatura kolektora jednaka
vanjskoj temperaturi.
9 ɻ0,05 je stepen efikasnosti kolektora pri x = 0,05, srednja temperatura kolektora 60°C, vanjska
ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂϮϬΣŝŐůŽďĂůŶŽnjƌĂēĞŶũĞϴϬϬtͬŵ2. Ovo je mjerodavni stepen efikasnosti kolektora
za solarne sisteme za grijanje vode.
9 ɻ0,1 je stepen efikasnosti kolektora pri x=0,1, srednja temperatura kolektora 100°C, vanjska
ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂϮϬΣŝŐůŽďĂůŶŽnjƌĂēĞŶũĞϴϬϬtͬŵ2. Ovo je mjerodavni stepen efikasnosti kolektora
za solarne sisteme za procesnu toplotu.

www.ekologija.ba 13
2.2.5. WƌŽƌĂēƵŶďƌƵƚŽĚŽďŝƚŬĂƚŽƉůŽƚĞ
Za dimenzioniranje površine kolektora jednog solarnog sistema neophodno je, da sĞ ƉŽnjŶĂũĞŽēĞŬŝǀĂŶŝ
ĚŽďŝƚĂŬ ƚŽƉůŽƚĞ ƉŽĚ ŽĚƌĞĜĞŶŝŵ ƵƐůŽǀŝŵĂ͘ dĂŬǀŝ ƉƌŽƌĂēƵŶŝ ƐĞ ŽďŝēŶŽ ƌĂĚĞ Ƶnj ƉŽŵŽđ ŬŽŵƉũƵƚĞƌƐŬŝŚ
ƉƌŽŐƌĂŵĂ͘ sĞđŝŶĂ ƉƌŽĚĂǀĂēĂ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ ŝůŝ ďŝƌŽĂ njĂ ƉůĂŶŝƌĂŶũĞ ŵŽǎĞ ůĂŬŽ ŶĂƉƌĂǀŝƚŝ ƉƌŽƌĂēƵŶĞ njĂ ĚŽďŝƚĂŬ
ƚŽƉůŽƚĞnjĂŽĚƌĞĜĞŶŝ kolektor. Za to su potrebni slũĞĚĞđŝƉŽĚĂĐŝ͗
a) DĞƚĞŽƌŽůŽƓŬŝƉŽĚĂĐŝ
- mjesto montiranja
WƌŽŐƌĂŵŝ njĂ ƉƌŽƌĂēƵŶĂǀĂŶũĞ ƵnjŝŵĂũƵ Ƶ Žďnjŝƌ ĚƵŐŽŐŽĚŝƓŶũĞ ǀƌĞŵĞŶƐŬĞ ƉŽĚĂƚŬĞ ŝnj ƌĞĨĞƌĞŶƚŶŝŚ ŵũĞƌŶŝŚ
stanica, ako oni postoje, ili se isti snimaju tokom godine pa koriste kao referentni.
b) Ugao postavljanja
- ugao nagiba
- orijentacija (azimut)
ŬŽũĞŵŽŐƵđĞŽĚƌĞĚŝƚŝƵŐĂŽŶĂŐŝďĂŝĂnjŝŵƵƚŬŽůĞŬƚŽƌĂ;ŶƉƌ͘njĂŵŽŶƚŝƌĂŶũĞŬŽůĞŬƚŽƌĂŶĂƌĂǀŶĞŬƌŽǀŽǀĞͿ͕
ŽŶĚĂƐĞƌĂēƵŶĂũƵďƌƵƚŽĚŽďŝĐŝƚŽƉůŽƚĞnjĂƌĂnjŶĞƉŽůŽǎĂũĞ͕ĚĂďŝƐĞƉŽƐƚŝŐůĂŽƉƚŝŵĂůŶĂĚŽďŝƚƚŽƉůŽƚĞ͘
c) Vrsta kolektora
dĂŬŽĜĞƌũĞƉŽƚƌĞďĂŶŝƚŝƉŬŽůĞŬƚŽƌĂƐĂŶũĞŐŽǀŝŵŬŽŶƐƚĂŶƚĂŵĂ͕ĚĂďŝƐĞƌĂnjůŝēŝƚŝƐƚĞƉĞŶŝĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝŵŽŐůŝ
uzeti u razmatranje.
^ĂƐǀŝŵŽǀŝŵƉŽĚĂĐŝŵĂŝŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŵƐŽĨƚǀĞƌŽŵ͕ŵŽŐƵđĞũĞŶĂƉƌĂǀŝƚŝƚĂďĞůƵďƌƵƚŽĚŽďŝƚŬĂƚŽƉůŽƚĞ͘
Primjer:
Tabela 2.1 pokazuje, kao primjer, bruto dobit toplote za mjesto Erlenbach Ƶ aǀŝĐĂƌƐŬŽũ Ƶ ŬtŚͬm2
ƉŽǀƌƓŝŶĞŬŽůĞŬƚŽƌĂŬĂŬŽƉŽŵũĞƐĞĐŝŵĂ͕ƚĂŬŽŝƵŬƵƉŶŽnjĂŐŽĚŝŶƵ͘

°C JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEZ Total
10 19,0 37,8 65,3 92,6 111,8 119,3 134,4 116,5 96,1 60,8 27,0 13,5 894
20 13,8 30,8 55,1 80,3 96,9 103,8 118,7 102,1 83,9 51,0 21,0 9,1 766
30 10,3 25,1 46,7 70,0 84,5 90,6 104,3 89,4 73,4 43,2 16,8 6,3 661
40 7,8 20,6 39,5 61,0 74,0 79,3 92,0 78,6 64,3 36,9 13,7 4,6 572
50 6,1 16,8 33,3 53,1 64,6 69,3 80,8 69,0 56,2 31,5 11,2 3,4 495
60 4,7 13,5 28,8 46,0 56,0 60,1 70,5 60,3 48,9 26,8 9,1 2,5 426
70 3,5 10,7 23,2 39,5 47,9 51,4 60,8 52,2 42,1 22,5 7,2 1,8 363
80 2,6 8,2 18,9 33,5 40,3 43,2 51,6 44,5 35,7 18,7 5,5 1,3 304
90 1,8 6,1 15,0 27,9 33,1 35,4 42,9 37,2 28,8 15,1 4,0 0,8 249

Tabela 2.1. Bruto dobit toplote u kWh/m2 njĂƌůĞŶďĂĐŚ;aǀŝĐĂƌƐŬĂ)

Napomena: ƌƵƚŽĚŽďŝƚĂŬƚŽƉůŽƚĞŶĞƚƌĞďĂŬŽĚǀĞůŝŬŝŚƐŝƐƚĞŵĂŝnjũĞĚŶĂēŝƚŝƐĂƉŽƚƌĞďama za energijom, jer
ƵƉƌǀŽŵŶŝƐƵƵnjĞƚĞƵŽďnjŝƌŶĂǀŝŬĞƚƌŽƓĞŶũĂ͕ēƵǀĂŶũĞŝƵƐƉŽŶƐŬĞĐŝũĞǀŝ͘
:ĂƐŶŽ ũĞ ĚĂ ũĞ ďŽůũŝ ƐƚĞƉĞŶ ĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝ Ɖƌŝ Ŷŝǎŝŵ ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂŵĂ ƌĂĚĂ njďŽŐ ŵĂŶũŝŚ ƚĞƌŵŝēŬŝŚ ŐƵďŝƚĂŬĂ
kolektora.

14 www.ekologija.ba
3. PRINCIP RADA KOLEKTORSKIH SISTEMA
3.1. Standardni sistem
hnjƉŽŵŽđstandardnog sistema ďŝđĞŽďũĂƓŶũĞŶŝƉŽũŵŽǀŝŝŶĂēŝŶƌĂĚĂƐŽůĂƌŶŽŐƐŝƐƚĞŵĂ͘
WƌĞƚǀĂƌĂŶũĞ ƐƵŶēĞǀĞ ƐǀũĞƚůŽƐƚŝ Ƶ ƚŽƉůŽƚƵ ĚŽŐĂĜĂ ƐĞ Ƶ ƐŽůĂƌŶŽŵ ŬŽůĞŬƚŽƌƵ͘ dŽƉůŽƚĂ ŬŽũĂ ŶĂƐƚĂũĞ Ƶ
ƐŽůĂƌŶŽŵŬŽůĞŬƚŽƌƵēĞƐƚŽŶĂƐƚĂũĞƵƚƌĞŶƵƚŬƵŬĂĚĂƐĞŶĞŬŽƌŝƐƚŝ͘ĂƚŽũĞƉŽƚƌĞďĂŶũĞĚĂŶƐƉƌĞŵŶŝŬŝnjŵĞĜƵ
ŬŽůĞŬƚŽƌĂŝƉŽƚƌŽƓĂēĂŬŽũŝđĞƉƌĞƵnjĞƚŝƉƵĨĞƌƐŬƵĨƵŶŬĐŝũƵ͘

Slika 3.1. Standardni kolektorski sistem za dobijanje tople vode

dƌĂŶƐƉŽƌƚ ƚŽƉůŽƚĞ ŽĚ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ ĚŽ ƐƉƌĞŵŶŝŬĂ ŽĚǀŝũĂ ƐĞ Ƶnj ƉŽŵŽđ ĐŝƌŬƵůĂĐŝũĞ ŬƌŽnj ŬŽůĞŬƚŽƌ͗ ĚǀŝũĞ ĐŝũĞǀŝ
spajaju kolektor i spremnik, a pumpa osigurava kretanje medija koji prenosi toplotu. Taj protok kroz
kolektor je zatvoreni sistem. Zbog toga je potrebna posuda za ekspanziju i sigurnosni ventil, te sistem za
punjenje ƐĂĚǀŝũĞēĞƐŵĞƐĂŬůŝƉŽŵŝnjŵĞĜƵ͘DĞĚŝũŬŽũŝƉƌĞŶŽƐŝƚŽƉůŽƚƵũĞŵũĞƓĂǀŝŶĂǀŽĚĞ ŝŐůŝŬŽůĂ. Kako
medij koji prenosi toplotu niũĞ ŝƐƚŝ ŵĞĚŝũ ŬŽũŝ ēƵǀĂ ƚŽƉůŽƚƵ͕ ƉŽƚƌĞďĂŶ ũĞ ŝnjŵũĞŶũŝǀĂē ƚŽƉůŽƚĞ͘ EŽđƵ ũĞ
ŬŽůĞŬƚŽƌ ŚůĂĚŶŝũŝ ŽĚ ĚŽŶũĞŐ ĚŝũĞůĂ ƐƉƌĞŵŶŝŬĂ͘ Ă ďŝ ƐĞ ƐƉƌŝũĞēŝŽƚƌĂŶƐƉŽƌƚƚŽƉůŽƚĞ ŐƌĂǀŝƚĂĐŝũŽŵ ŶĂƚƌĂŐ Ƶ
ŬŽůĞŬƚŽƌ͕ŶĞŽƉŚŽĚĂŶũĞǀĞŶƚŝůŬŽũŝđĞƐƉƌŝũĞēŝƚŝƌĞǀĞƌnjŶŽ kretanje medija u kolektoru.
Pumpa ƐŵŝũĞ ďŝƚŝ ƵŬůũƵēĞŶĂ͕ ƚĞŬ ŬĂĚĂ ũĞ ŬŽůĞŬƚŽƌ ƚŽƉůŝũŝ ŽĚ ĚŽŶũĞŐ ĚŝũĞůĂ ƐƉƌĞŵŶŝŬĂ͖ ĚĂ ďŝ ƚƌĂŶƐƉŽƌƚ
toplote stalno tekao od kolektora ka spremniku (a ne obrnuto). Za tu svrhu je instaliran regulator. On se
sastoji od regulatora temperaturne razlike i dva ŝůŝǀŝƓĞƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌŶŝŚ senzora.
Temperaturni senzor mjeri temperaturu u gornjem dijelu kolektora (a ne onaj na spojnoj cijevi). Senzor u
ƐƉƌĞŵŶŝŬƵ ŵũĞƌŝ ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌƵ Ƶ ǀŝƐŝŶŝ ŝnjŵũĞŶũŝǀĂēĂ ƚŽƉůŽƚĞ͘ WƵŵƉĂ ƐĞ ŝƐŬůũƵēŝ͕ ŬĂĚĂ ŶĞŵĂ Ɖƌŝũenosa
toplote injŬŽůĞŬƚŽƌĂŬĂƐƉƌĞŵŶŝŬƵ͕ŽĚŶŽƐŶŽ͕ŬĂĚĂƐƵŶēĞǀŽnjƌĂēĞŶũĞŶŝũĞĚŽƐƚĂƚŶŽ͘
Sunce sija prema prirodnim zakonima i zbog toga je za sisteme koji griju prostorije i vodu neophodan
ĂŐƌĞŐĂƚ;ĚŽĚĂƚŶŽŐƌŝũĂŶũĞͿ͕ŬŽũŝŽƐŝŐƵƌĂǀĂƚŽƉůŽƚƵŽŶĚĂŬĂĚĂũĞƐƵŶēĞǀŽnjƌĂēĞŶũĞŶĞĚŽƐƚĂƚŶŽ͘

3.2. Termosifonski efekat

Efekat termosifona se koristi kada je spremnik postavljen iznad kolektora i rade na principu pasivnog
sistema bez pumpi ili drugih pokretnih dijelova (slika 3.2).
Da bi se osigurala funkcija sistema termosifona, potreban je kolektor koji ima jako male gubitke pritiska
;ƉŽƐĞďŶŝ ŬŽůĞŬƚŽƌŝ ŝ ŝnjŵũĞŶũŝǀĂēŝ ƚŽƉůŽƚĞͿ͘ WŽƌĞĚ ƚŽŐĂ͕ ƉƌĞƉŽƌƵēůũŝǀŽ ũĞ͕ ĚĂ ĐŝũĞǀŝ ďƵĚƵ njĂ ŽŬŽ Ь͞ ĚŽ Ъ͞
ǀĞđĞŶĞŐŽŬŽĚƐƚĂŶĚĂƌĚŶŝŚƐŝƐƚĞŵĂ͘

www.ekologija.ba 15
Tok tĞēŶŽƐƚŝnjĂƉƌŽǀŽĜĞŶũĞƚŽƉůŽƚĞƐĞƐƚǀĂƌĂƵnjƉŽŵŽđƉƌŝŽĚŶŝŚƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌŶŝŚƌĂnjůŝŬĂ.
U sistem uvodimo hladnu vodu koja puni cijevi i rezervoar do vrha. Sunce zagrijava vodu koja je unutar
ĐŝũĞǀŝƉůŽēĂƐƚŽŐŬŽůĞŬƚŽƌĂ͕ĂŬĂŬŽƐĞƚŽƉůŽƚĂƉŽǀĞđĂǀĂ͕ƚŽƉůĂǀŽĚĂƐĞƉƌŝƌŽĚŶŽƉĞŶũĞĚŽǀƌŚĂ͕ŐĚũĞŝnjůĂnjŝŝnj
panela i penje se do rezervoara sa vodom.
^ŽďnjŝƌŽŵŶĂƚŽĚĂǀĂŬƵƵŵŶĞŵŽǎĞŶĂƐƚĂƚŝƵĐŝũĞǀŝŵĂ͕ƚŽƉůĂvoda koja je napustila panel zamjenjuje se
ŚůĂĚŶŽŵǀŽĚŽŵŝnjƌĞnjĞƌǀŽĂƌĂ͘ũĞůŽŬƵƉŶŝƉƌŽĐĞƐƐƚǀĂƌĂƉƌŝůŝēŶŽďƌnjǀŽĚĞŶŝƚŽŬƵŝŝnjŶŽƐƵŽĚŽŬŽϲϬ l/sat.
KǀĂũĞĨĞŬĂƚƐĞŶĂƐƚĂǀůũĂƐǀĞĚŽŬũĞǀĂŶũƐŬĂƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂǀŝƓĂŽĚŽŶĞƵƌĞnjĞƌǀŽĂƌƵŝƉĂŶĞůƵ͘
KĂĚĂƐƵǀĂŶũƐŬĞƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞŶŝǎĞ͕ŶƉƌ͘ ƚŽŬŽŵŶŽđŝŝůŝŬĂĚĂũĞŽďůĂēŶŽ͕ĚŽůĂnjŝĚŽŽďƌŶƵƚŽŐĞĨĞŬƚĂ͘

Slika 3.2. Princip termosifonskog efekta

I pored gubitaka͕ ƚĞƌŵŽƐŝĨŽŶƐŬŝ ƐŝƐƚĞŵ ŵŽǎĞ ĚĂ nas opskrbŝ ƐĂ ǀŝƓĞ ŶĞŐŽ ĚŽǀŽůũŶŽ ƚŽƉůĞ ǀŽĚĞ Ɖƌŝ
ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŵ ƵƐůŽǀŝŵĂ͕ Ă ŬƌƵǎĞŶũĞ ƌĂĚŶĞ ƚĞēŶŽƐƚŝ izmeĜƵ solarnog kolektora i rezervoara (toplotnog
spremnika, bojlera), obavlja se uz prirodnu cirkulaciju, tj. ne postoje pumpe niti bilo kakvi drugi pokretni
ŵĞŚĂŶŝēŬŝĚŝũĞůŽǀŝ͘
Postoje dva tipa solarnog termosifonskog sistema:
9 Prvi, kod kojeg se u sistemu nalazi samo voda, naziva se otvoreni ili direktni sistem,
9 DŽŬƐĞĚƌƵŐŝ͕ŬŽĚŬŽũĞŐĂƐĞƵƐŝƐƚĞŵƵŶĂůĂnjŝŝǀŽĚĂŝƌĂĚŶĂŵĞĚŝũ͕ƉŽnjŶĂƚĂŬĂŽŝͣƐŽůĂƌŶŝĨůƵŝĚ͕͞
naziva zatvoreni ili indirektni sistem.
Princip rada za direktni sistem je slũĞĚĞđŝ͗ ƚĞǎĂŚůĂĚŶĂǀŽĚĂƐĞƵƐůŝũĞĚŐƌĂǀŝƚĂĐŝũĞŝnjrezervoara ƐƉƵƓƚĂĚŽ
ƐŽůĂƌŶŽŐ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ͕ ŐĚũĞ ƐĞ ŽŶĚĂ ƉŽƐƚĞƉĞŶŽ ŐƌŝũĞ͕ ƵƐůŝũĞĚ ēĞŐĂ ũŽũ ƐĞ ƐŵĂŶũƵũĞ ŐƵƐƚŽđĂ ƚĞ ƉŽƐƚĂũĞ ůĂŬƓĂ
ƉŽůĂŬŽƐĞƉŽĚŝǎƵđŝƉƌĞŵĂŐŽƌĞ͕ĚŽŬŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽŶĂŶũĞŶŽŵũĞƐƚŽĚŽůĂnji hladnija voda iz rezervoara.

Slika 3.3. Direktni – otvoreni termosifonski sistem

16 www.ekologija.ba
Zagrijana voda odlazi u rezervoar gdje sa djelom svoje topline grije i hladnu vodu u rezervoaru. Zbog
ƌĂnjůŝŬĞƵŐƵƐƚŽđŝ͕ŶĂũƚŽƉůŝũĂvoda nalazi se na vrhu, dok se najhladnija voda nalazi na dnu. Teorijski, voda
đĞ Ƶ sistemƵ ŬƌƵǎŝƚŝ ŽŶŽůŝŬŽ ĚƵŐŽ ĚŽk se temperatura vode u rezervoarƵ ŶĞ ŝnjũĞĚŶĂēŝ ƐĂ ŶĂũǀŝƓŽŵ
temperaturom u solarnom kolektoru. Ako ƐĞǀŽĚĂŝnjƌĞnjĞƌǀŽĂƌĂƚƌŽƓŝŽŶĚĂƵŶũĞŐĂ ƉƌŝƐƚŝǎĞƐǀũĞǎĂŬŽůŝēŝŶĂ
vode iz vanjskoŐŝnjǀŽƌĂ;ŶƉƌ͘ǀŽĚŽǀŽĚ͕ƐƉƌĞŵŶŝŬŬŝƓŶŝĐĞŝƐů͘Ϳ͘
Kod direktnog sistema rezervoar se mora ŽďĂǀĞnjŶŽŶĂůĂnjŝƚŝŝnjŶĂĚƐŽůĂƌŶŽŐŬŽůĞŬƚŽƌĂ͕ŶĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŽũ
visini, kako bi se izbjeglo da sistem toŬŽŵŶŽđŶŝŚƐĂƚŝƌĂĚŝƵ͞ĚƌƵŐŽŵƐŵũĞƌƵ͞ŝŚůĂĚŝǀŽĚƵŝnjƌĞnjĞƌǀŽĂƌa.
hƐůƵēĂũƵŝŶĚŝƌĞŬƚŶŽŐsistema, ũĞĚŝŶĂƌĂnjůŝŬĂũĞƵƚŽŵĞƓƚŽƐĞƵƐŽůarnom krugu nalazi solarni medij, koji
ƐĞ njĂŐƌŝũĂŶ Ƶ ŬŽůĞŬƚŽƌƵ ĚŝǎĞ ĚŽ toplotnog rezervoara͕ ŐĚũĞ ƉƌĞŬŽ ŝnjŵũĞŶũŝǀĂēĂ ƉƌĞĚĂũĞ ƚŽƉůŝŶƵ ǀŽĚŝ͕ Ɖƌŝ
ēĞŵƵƐĞŚůĂĚŝŝƉŽŶŽǀŶŽǀƌĂđĂƵŬŽůĞŬƚŽƌ͘

Slika 3.4. Indirektni – zatvoreni termosifonski sistem

Kao solarni medij koristi se glikol, jer je nerazgradiv i pri visokim temperaturama i ŶĞƉŽǀĞđĂǀĂƉƌŝƚŝƐĂŬƵ
sistemu. Kod indirektnog sistema, ŽƐŝŵƓƚŽũĞŽƚƉŽƌĂŶŶĂƐŵƌnjĂǀĂŶũĞ͕ƚĂŬŽĜĞƌŶĞŵĂƌŝnjŝŬĂod nakupljanja
ŬĂŵĞŶĐĂ ŝůŝ ŬŽƌŽnjŝũĞ͕ ƓƚŽ ŬŽĚ ĚŝƌĞŬƚŶŽŐ sistemĂ ŵŽǎĞ ĚŽǀĞƐƚŝ ŝ ĚŽ njĂēĞƉůũĞŶũĂ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘ ůŝ͕ ŝŶĚŝƌĞŬƚŶŝ
sistemi su skuplji, prvenstveno zbog kompliciranije izvedbe rezervoara ƐĂŝnjŵũĞŶũŝǀĂēĞŵ͘
Osnovna prednost solarnog termosifonskog sistemĂũĞƓƚŽũĞũĞĨƚŝŶŝũĞĚŶŽƐƚĂǀĂŶnjĂŽĚƌǎĂǀĂŶũĞŝ za rad
ŝƐƚŽŐŶŝũĞƉŽƚƌĞďĂŶĚŽĚĂƚŶŝǀĂŶũƐŬŝŝnjǀŽƌĞŶĞƌŐŝũĞ͕ƓƚŽŐĂēŝŶŝǀƌůŽĚŽďƌŝŵƌũĞƓĞŶũĞŵŶĂŵũĞƐƚŝŵĂŐĚũĞũĞ
dostupna opskrba vodom ali ne i pristup elektroenergetskoj/ƉůŝŶƐŬŽũŵƌĞǎŝ͘/ƉĂŬ͕ƓƚĂĂŬŽƉŽƚƌŽƓŝŵŽǀĞđĞ
kolŝēŝŶĞ njĂŐƌŝũĂŶĞ ǀŽĚĞ ŝnj ƌĞnjĞƌǀŽĂƌĂ͕ Ɖƌŝ ēĞŵƵ đĞ ŶĂ ŶũĞŶŽ ŵũĞƐƚŽ ĚŽđŝ Śladna voda i ukupna
temperatura vode u rezervoaru opasti͕ƚĞũĞƉŽŶŽǀŶŽƉŽƚƌĞďŶŽƉƌŝēĞŬĂƚŝŶĞko vrijeme da se voda zagrije.
Kako bi se ovo injďũĞŐůŽ͕ŵŽŐƵđa je kombinacija ƐĂĞůĞŬƚƌŝēŶŝŵŐƌŝũĂēĞŵ͕ƐŬŽũŝŵƐĞŽŶĚĂǀŽĚĂĚŽgrijava na
ǎĞůũĞŶƵƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞ͘ ůĞŬƚƌŝēŶĂĞŶĞƌŐŝũĂnjĂĞůĞŬƚƌŝēŶŝŐƌŝũĂē͕ƵƉŽƚƉƵŶŽĂƵƚŽŶŽŵnom sistemu, ŵŽǎĞ ƐĞ
dobiti iz fotonaponskog ili vjetrogenaratorskim sistemom.
PƌŝŬŽƌŝƓƚĞŶũƵďŝůŽ kakvog sistema sa prirodnom cirkulacijom postoũŝƉƌŽďůĞŵƌĂƐƉŽůŽǎŝǀŽŐƉĂĚĂƉƌŝƚŝƐŬĂ͕
ŽĚŶŽƐŶŽ͕ƌĂƐƉŽůŽǎŝǀŝƉĂĚƉƌŝƚŝƐka je malen. Stoga, baziramo li cijeli sistem samo na prirodnoj cirkulaciji,
ŝƐƚŝ ŵŽƌĂ ďŝƚŝ ƉĂǎůũŝǀŽ ƉƌŽũĞŬƚŝƌĂŶ ŝ ŝnjǀĞĚĞŶ͕ ƚũ͘ ďĞnj ƉƵŶŽ ǀĞntila, regulacijskih elemenata i sa
ŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŵƉƌĞƐũĞŬŽŵĐŝũĞǀŝ͕ƵƐƵƉƌŽƚŶŽŵsistem ŶĞđĞŝƐƉƌĂǀŶŽƌĂĚŝƚŝ͘dĂŬŽĜĞƌ͕ŶĞĚŽƐƚĂĐŝŬŽũŝŵŽŐƵ
utjecati na odluku o ulaganju su i ǀŝnjƵĂůĂŶŝnjŐůĞĚŽďũĞŬƚĂƚĞŽŐƌĂŶŝēĞŶũĂƉƌŝŶŝǎŝŵƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂŵĂ͘

3.3. Dijagram raspodjele energije

Dijagram raspodjele energije na slici 3.5 pokazuje, kuda i u kojem odnosu se energija dijeli od atmosfere
ĚŽƉŽƚƌŽƓĂēĂ͘

www.ekologija.ba 17
 Slika 3.6. Dijagram raspodjele energije
Da bi se dijagram raspodjele energije mogao bolje interpretirati, na slici 3.6 (pojednostavljeno) je
pokazan odnos krive dobiti i potrošnje tokom godine. hŬŽůŝŬŽũĞƚŽŬŽŵůũĞƚĂƐƵŶēĞǀŽnjƌĂēĞŶũĞũĂŬŽ͕ŽŶĚĂ
Ƶ ƉŽƌŽĚŝēŶŝŵ ŬƵđĂŵĂ ;njĂǀŝƐŶŽŽĚǀĞůŝēŝŶĞ ƉŽǀƌƓŝŶĞ ŬŽůĞŬƚŽƌĂͿ ĚŽůĂnjŝ ĚŽ ƉƌĞŬŽƌĂēĞŶũĂ͕ odnosno postoji
višak toplote.

A = bruto dobitka toplote tokom godine, B = potreba za toplom vodom tokom godine
1 = solarna neto dobit, 2 = potreba za dodatnom energijom, 3 = ljetni višak
Slika 3.6. Raspodjela energije u solarnom sistemu za toplu vodu
ĂǀĞđĞƉŽƌŽĚŝēŶĞŬƵđĞũĞǀĂǎŶŽ͕ĚĂƐĞƐŝƐƚĞŵŬŽŶĐŝƉŝƌĂƚĂŬŽ͕ĚĂƐĞƓƚŽǀŝƓĞ dobijene toplote u kolektoru
ĚŽǀŽĚŝŬŽƌŝƐŶŝĐŝŵĂ͘^ŽůĂƌŶŝƐŝƐƚĞŵƚƌĞďĂďŝƚŝƓƚŽũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŝũĞŬŽŶĐŝƉŝƌĂŶ͕ũĞƌŶĞƉŽƚƌĞďŶŝĚŝũĞůŽǀŝƉŽĚŝǎƵ
cijenu sistema, a imaju i negativan uticaj na sigurnost njegovog rada.

18 www.ekologija.ba
4. SOLARNO GRIJANJE VODE
ŝƌŬƵůĂĐŝũĂ ŵĞĚŝũĂ njĂ ƚƌĂŶƐƉŽƌƚ ƚŽƉůŽƚĞ ;ƌĂĚŝ ƐƉƌũĞēĂǀĂŶũĂ ŵƌǎŶũĞŶũĂ͕ ŶĂũēĞƓđĞ ŵũĞƓĂǀŝŶĂ ǀŽĚĞ ŝ ŐůŝŬŽůĂͿ
kroz kolektor (primarni krug) je odgovorna za transport toplote od kolektora do spremnika (slika 4.1).
DĞĚŝũnjĂƚƌĂŶƐƉŽƌƚƚŽƉůŽƚĞƉƌĞĚĂũĞƵŬŽůĞŬƚŽƌƵĚŽďŝǀĞŶƵƚŽƉůŽƚƵ͕ƉƌĞŬŽŝnjŵũĞŶũŝǀĂēĂƚŽƉůŽƚĞ͕ƐƉƌĞŵŶŝŬƵ͘
ŽƚŽŬŝnjƐŽůĂƌŶŽŐŬƌƵŐĂŽĚǀŝũĂƐĞƵĚŽŶũĞŵĚŝũĞůƵŐƌŝũĂēĂǀŽĚĞ͘ďŽŐƐůŽũĞǀĂƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞƵŐƌŝũĂēƵǀŽĚĞ͕
hladna voda je uvijek u donjem dijelu. To uzrokuje da se primarni krug, a time i solarni kolektori, imaju
ƐĂŵŽŶĞŽƉŚŽĚŶƵƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌƵ͕ĂƚŝŵĞŝǀĞđŝƐƚĞƉĞŶĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝ͘
'ƌŝũĂēƚŽƉůŽƚĞũĞƚĂŬŽŬŽŶĐŝƉŝƌĂŶ͕ĚĂǀŽůƵŵĞŶŝnjŶĂĚĚŽĚĂƚŶŽŐŝnjǀŽƌĂĞŶĞƌŐŝũĞƚŽůŝŬŽǀĞůŝŬ͕ĚĂƚŝŵĞŵŽǎĞ
biti zadovoljena dnevna potreba za energijom. Zbog toga gornji dio odgovara rezervnom volumenu.
ŽĚĂƚŶŝŝnjǀŽƌĞŶĞƌŐŝũĞ;ĞůĞŬƚƌŝēŶŝŐƌŝũĂēŝͬŝůŝĚŽĚĂƚŶŝŝnjŵũĞŶũŝǀĂēƚŽƉůŽƚĞͿŽďŝēŶŽƐĞƉůĂƐŝƌĂŝnjŶĂĚƐŽůĂƌŶŽŐ
ŝnjŵũĞŶũŝǀĂēĂƚŽƉůŽƚĞ͘
Zagrijana voda se penje prema gore, zbog manjĞ ŐƵƐƚŽđĞ͘ dŽ njŶĂēŝ͕ ĚĂ ũĞ ĚŽŶũŝ ĚŝŽ ŐƌŝũĂēĂ ǀŽĚĞ ƵǀŝũĞŬ
ͣƉƵĨĞƌƐŬŝƐƉƌĞŵŶŝŬ͞njĂƐŽůĂƌŶƵĞŶĞƌŐŝũƵ͕ũĞŽŶŵŽǎĞďŝƚŝƐĂŵŽnjĂŐƌŝũĂŶƉƌĞŬŽƉƌŝŵĂƌŶŽŐŬƌƵŐĂ͘
hŬŽůŝŬŽ ƐŽůĂƌŶĂ ĞŶĞƌŐŝũĂ ŶŝũĞ ĚŽǀŽůũŶĂ njĂ njĂŐƌŝũĂǀĂŶũĞ ǀŽĚĞ ŶĂ ǎĞůũĞŶƵ ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌƵ͕ ŽŶĚĂ ƐĞ ŐŽǀŽƌŝ Ž
solarnom pred-njĂŐƌŝũĂǀĂŶũƵ͘ŽĚĂƚŶŝŝnjǀŽƌĞŶĞƌŐŝũĞŵŽƌĂƉŽĚŝđŝƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌƵ͕ĚŝũĞůŽŵǀĞđnjĂŐƌŝũĂŶĞǀŽĚĞ͕
ŶĂǎĞůũĞŶŝŶŝǀŽ͘
ĂďŝƐĞƐůŽũĞǀŝƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞƵƐƉƌĞŵŶŝŬƵŵŽŐůŝƓƚŽďŽůũĞƐƚǀŽƌŝƚŝ͕ƐƉƌĞŵŶŝŬďŝƚƌĞďĂŽďŝƚŝĚŽǀŽůũŶŽǀĞůŝŬ͘
Odnos visine i promjera spremnŝŬĂƚƌĞďĂŽďŝƉŽŵŽŐƵđŶŽƐƚŝďŝƚŝϮ͗ϭŝůŝǀŝƓĞ͘

Slika 4.1. Pricip rada kolektorskog sistema za toplu vodu

www.ekologija.ba 19
4.1. Grijanje vode sa podrškom grijanju
ĞƐƚŽ ƐĞ Ƶ ŽĚƌĞĜĞŶŽŵ ŽďũĞŬƚƵ ƐƵŶēĞǀĂ ĞŶĞƌŐŝũĂ ŶĞ ǎĞůŝ ŬŽƌŝƐƚŝƚŝ ƐĂŵŽ njĂ ŐƌŝũĂŶũĞ ǀŽĚĞ͘ dĂĚĂ ƉŽƐƚŽũŝ
ŵŽŐƵđŶŽƐƚĚĂƐĞƐŽůĂƌŶŝƐŝƐƚĞŵnjĂƚŽƉůƵǀŽĚƵŬŽƌŝƐƚŝnjĂũĞĚŶŽƐĂƐŝƐƚĞŵŽŵŐƌŝũĂŶũĂ͘
KƐŶŽǀŶĂŝĚĞũĂũĞ͕ĚĂũĞƐƵŶēĞǀŽnjƌĂēĞŶũĞŝƵƉƌĞůĂnjŶŝŵƉĞƌŝŽĚŝŵĂĚŽǀŽůũŶŽǀĞůŝŬŽŐŝŶƚĞŶnjŝƚĞƚĂ͕ƓƚŽnjŶĂēŝ
ĚĂ ƐĞ Ƶ njŶĂēĂũŶŽŵ ƐƚĞƉĞŶƵ ;ĚŝũĞůŽŵ ŝ ϭϬϬйͿ ŵŽǎĞ njĂĚŽǀŽůũŝƚŝ ƉŽƚƌĞďĂ njĂ ŐƌŝũĂŶũĞŵ͘ KǀŽ ĚŽǀŽĚŝ ĚŽ
njŶĂēĂũŶŽŐƐŵĂŶũĞŶũĂƉĞƌŝŽĚĂŬĂĚĂƐĞŵŽƌĂŬŽƌŝƐƚŝƚŶĞŬŝĚƌƵŐŝŝnjǀŽƌĞŶĞƌŐŝũĞnjĂŐƌŝũĂŶũĞ͘^ĂŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŵ
ƉŽǀĞđĂŶũĞŵ ƉŽǀƌƓŝŶĞ ŬŽůĞŬƚŽƌĂ ŝ ƉŽǀĞđĂŶŝŵ ǀŽůƵŵĞŶŽŵ ƐƉƌĞŵŶŝŬĂ͕ ŵŽŐƵđĞ ũĞ Ƶ ůũĞƚŶŝŵ ŵũĞƐĞĐŝŵĂ
100% pokriti potrebe za toplom vodom; ƓƚŽƚĂŬŽĜĞƌŵŽǎĞĚŽǀĞƐƚŝĚŽƐƚǀĂƌĂŶũĂǀŝƓŬĂĞŶĞƌŐŝũĞ͘
WŽƐƚŽũĞƌĂnjŶĞǀĂƌŝũĂŶƚĞƐŝƐƚĞŵĂnjĂŐƌŝũĂŶũĞǀŽĚĞƐĂƉŽĚƌƓŬŽŵŐƌŝũĂŶũƵ͘
4.1.1. Kombinirani spremnik za grijanje i toplu vodu
WƌǀŽƌũĞƓĞŶũĞƐĂƐƚŽũŝƐĞŽĚƐƉƌĞŵŶŝŬĂnjĂŐƌŝũĂŶũĞƐĂŝŶƚĞŐƌŝƌĂŶŝŵŐƌŝũĂēĞŵǀŽĚĞ;ƐůŝŬĂ4.2).

Slika 4.2. ^ƉƌĞŵŶŝŬnjĂŐƌŝũĂŶũĞƐĂŝŶƚĞŐƌŝƌĂŶŝŵŐƌŝũĂēĞŵǀŽĚĞ

^ƉƌĞŵŶŝŬũĞŶĂƉƵŶũĞŶǀŽĚŽŵnjĂŐƌŝũĂŶũĞ͘'ƌŝũĂēǀŽĚĞŶŝũĞŝnjŽůŝƌĂŶŝŶĂůĂnjŝƐĞƵƐƉƌĞŵŶŝŬƵ͘dĂŬŽǀŽĚĂnjĂ
ŐƌŝũĂŶũĞĂƵƚŽŵĂƚƐŬŝŐƌŝũĞǀŽĚƵŬŽũĂƐĞŶĂůĂnjŝƵŐƌŝũĂēƵ͘
^ƵŶēĞǀĂĞŶĞƌŐŝũĂŐƌŝũĞǀŽĚƵnjĂŐƌŝũĂŶũĞƵĚŽŶũĞŵĚŝũĞůƵƐƉƌĞŵŶŝŬĂ͘<ŽĚŶĞĚŽǀŽůũŶŽŐƐƵŶēĞǀŽŐnjƌĂēĞŶũĂ͕
ƐůŝũĞĚŝĚŽƉƵŶƐŬŽnjĂŐƌŝũĂǀĂŶũĞŐŽƌŶũĞŐĚŝũĞůĂƉŽŵŽđƵƉĞđŝŶĂĚƌǀĂ͕ƵůũĞŝůŝƉůŝŶ͖ƚĂŬŽĜĞƌ͕ƉŽƐƚŽũŝŵŽŐƵđŶŽƐƚ
ƵŐƌĂĚŶũĞĞůĞŬƚƌŝēŶŽŐŐƌŝũĂēĂ͘ZĂĚŝũĂƚŽƌŝ;ŝůŝpodno grijanje) dobijaju toplu vodu direktno iz spremnika.
4.1.2. Sistem sa spremnikom za vodu i spremnikom za grijanje
Jedna od ŵŽŐƵđŶŽƐƚi ũĞƚnjǀ͘ƐŝƐƚĞŵƐĂĚǀĂƐƉƌĞŵŶŝŬĂƐƉƌĞďĂĐŝǀĂŶũĞŵƉŽŵŽđƵŵŽƚŽƌŶŽŐǀĞŶƚŝůĂ͘<ŽƌŝƐƚĞ
ƐĞ ŽĚǀŽũĞŶŝ ƐƉƌĞŵŶŝĐŝ njĂ ƚŽƉůƵ ǀŽĚƵ ŝ ŐƌŝũĂŶũĞ͘ <ŽƌŝƐŶŝŬ ŵŽǎĞ ƉƌĞŬŽ ŬŽŶƚƌŽůŶŽŐ ŽƌŵĂƌŝđĂ ŽĚĂďƌĂƚŝ
ƉƌŝŽƌŝƚĞƚƉŽƚƌŽƓĂēĂ͘ƌƵŐŝƐƉƌĞŵŶŝŬƐĞnjĂŐƌŝũĂǀĂƚĞŬŬĂĚĂũĞƉŽƚƌĞďĂƉƌǀŽŐƉƌioriteta pokrivena.

20 www.ekologija.ba
 Slika 4.3. Sistem sa dva spremnika

4.1.3. Topla voda za zagrijavanje bazena

ĞƐƚĂũĞƉŽƚƌĞďĂ da se bazen zagrijava putem solarne energije.
WƌĞĚŶŽƐƚnjĂŐƌŝũĂǀĂŶũĂďĂnjĞŶĂũĞƵƚŽŵĞƓƚŽǀĞůŝŬĞŬŽůŝēŝŶĞƚŽƉůŽƚĞŬŽũĞŶĂƐƚĂũƵůũĞƚŝƵŬŽůĞŬtoru mogu biti
ŝƐŬŽƌŝƓƚĞŶĞ͕ĂƚŽŽƉĞƚǀŽĚŝĞĨŝŬĂƐŶŝũĞŵŬŽƌŝƓƚĞŶũƵƉŽǀƌƓŝŶĞŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘
hƉƌĂǀŝůƵƐĞďŝƌĂǀĞđĂƉŽǀƌƓŝŶĂŬŽůĞŬƚŽƌĂŶĞŐŽŬĂĚĂũĞŬŽůĞŬƚŽƌƐĂŵŽnjĂŐƌŝũĂŶũĞǀŽĚĞ͘
Slika 4.4 ƉŽŬĂnjƵũĞƉƌŝŶĐŝƉƌĂĚĂũĞĚŶŽŐƐŽůĂƌŶŽŐƐŝƐƚĞŵĂƐĂƉŽĚƌƓŬŽŵŐƌŝũĂŶũƵďĂnjĞna. Radi se o sistemu
ƐĂĚǀĂƐƉƌĞŵŶŝŬĂƐĂŵŽŐƵđŶŽƓđƵŽĚĂďŝƌĂƉƌŝŽƌŝƚĞƚĂ͘
Sistem za solarno zagrijavanje tople vode, centralno grijanje i zagrijavanje vode u bazenu je ĞŬŽŶŽŵŝēĂŶ
sistem njĂ ƐŽůĂƌŶŽ njĂŐƌŝũĂǀĂŶũĞ ƉŽƚƌŽƓŶĞ ƚŽƉůĞ ǀŽĚĞ͕ ĐĞŶƚƌĂůŶŽ ŐƌŝũĂŶũĞ ŝ njĂŐƌŝũĂǀĂŶũĞ ǀŽĚĞ Ƶ ďĂnjĞŶƵ.
ŬŽŶŽŵŝēŶŽƐƚƐĞŽŐůĞĚĂƵƐůŝũĞĚĞđĞŵ͗
9 ŵŽŐƵđŶŽƐƚƉŽǀĞnjŝǀĂŶũĂŶĂĚƌƵŐĞƚŽƉůŝŶƐŬĞŝnjǀŽƌĞ,
9 ŐŽĚŝƓŶũĂ ƵƓƚĞĚĂ ĚŽ ϳϬй ŶĂ ƚƌŽƓŬŽǀŝŵĂ njĂŐƌŝũĂǀĂŶũĂ ǀŽĚĞ ŝ ϯϱй ŶĂ ƚƌŽƓŬŽǀŝŵĂ njĂ ĐĞŶƚƌĂůŶŽ
grijanje,
9 mnogo varijanti spremnika tople vode,
9 mŽŐƵđŶŽƐƚŝƉƌŝŵũĞŶĞ– ŬƵđĞ͕Ɛportski centri, hoteli, proizvodni pogoni ...
9 ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶĂŵŽŶƚĂǎĂ,
9 dugi vijek trajanja.

www.ekologija.ba 21
 1. Kolektor, 2. Solarna regulacija, 3. Pumpna stanica, 4. Spremnik vode, 5. Alternativni izvor toplote (pelet),
ϲ͘<ŽŶƚƌŽůŶŝƵƌĞĜĂũƐĂƐĞŶnjŽƌŝŵĂ͕ϳ͘ZĂĚŝũĂƚŽƌ͕ϴ͘/ϵ͘EĞŚƌĜĂũƵđŝďĂnjĞŶƐŬŝŝƐŵũĞŶũŝǀĂēŝ͕ϭϬ͘ĂnjĞŶ͘
Slika 4.4. Zagrijavanje bazena solarnim grijanjem

22 www.ekologija.ba
5. SOLARNI SISTEM ZA WKZK/Eh<hh
5.1. OƐŶŽǀŶĂƓĞŵĂƐŝƐƚĞŵĂnjĂƉŽƌŽĚŝēŶƵŬƵđƵ

Slika 5.1. Osnovna šema sistema za ƉŽƌŽĚŝēŶƵŬƵđƵ

www.ekologija.ba 23
 5.2. Varijante i dopune osnovne šeme
Dodatna energija iz elektro-ŵƌĞǎĞ:
ůĞŬƚƌŝēŶŝŐƌŝũĂēƐĞŶĂůĂnjŝƵƐƌĞĚŝƓƚƵŐƌŝũĂēĂǀŽĚĞ͘

Slika 5.2. sĂƌŝũĂŶƚĂnjĂĚŽĚĂƚŶŝŵĞůĞŬƚƌŝēŶŝŵŐƌŝũĂēĞŵ

^ŝƐƚĞŵƐĂĚǀĂŐƌŝũĂēĂǀŽĚĞ͗
9 'ƌŝũĂēŝƐƵƐĞƌŝũƐŬŝǀĞnjĂŶŝ͖ĚŽĚĂƚŶĂĞŶĞƌŐŝũĂũĞƐƉŽũĞŶĂƐĂŐƌŝũĂēĞŵϮ͘
9 dƌŽŬƌĂŬŝ ǀĞŶƚŝů ;sϭͿ njĂ ŽďŝůĂǎĞŶũĞ ŐƌŝũĂēĂ dodatnim izvorom energije tokom ljeta, kada ovaj
uzrokuje velike gubitke energije.
9 Trokraki ventil (V2) za usmjeravanje cirkulacije tople vode:
- ŝŵŝŬĂŐƌŝũĂēƵƐĂĚŽĚĂƚŶŝŵŝnjǀŽƌŽŵĞŶĞƌŐŝũĞ;ϮͿ
- >ũĞƚŝŬĂƐŽůĂƌŶŽŵŐƌŝũĂēƵǀŽĚĞ;ϭͿ͘

Slika 5.3. Varijanta njĂĚǀĂŐƌŝũĂēĂǀŽĚĞ

Dodatna energija ulje, plin, drvo:
/njŵũĞŶũŝǀĂēƚŽƉůŽƚĞĚŽĚĂƚŶĞĞŶĞƌŐŝũĞŶĂůĂnjŝƐĞŝnjŵĞĜƵƐƌĞĚŶũĞŐŝŐŽƌŶũĞŐĚŝũĞůĂŐƌŝũĂēĂǀŽĚĞ͘

24 www.ekologija.ba
 Slika 5.4. Varijanta sa nekim drugim vidom dodatne energije
^ŝƐƚĞŵƐĂŝnjŵũĞŶũŝǀĂēĞŵtoplote koji se nalazi vani:
Ne koristi se za male sisteme.

Slika 5.5. sĂƌŝũĂŶƚĂƐĂŝnjŵũĞŶũŝǀĂēĞŵŝnjǀĂŶrezervoara za vodu

5.3. Dimenzioniranje kolektora

1.01. Vrijednosti za dimenzioniranje WƌĞƉŽƌƵēĞŶĞ
Jedinica Standardni sistem
kolektora vrijednosti
Potrošnja tople vode po osobi na dan I/d pri 55°C 50 50
Nagib kolektora:
WŽĚƌƵēũĞƐũĞǀĞƌŶĞŝ, °(stepen) 15-60 30-45
WŽĚƌƵēũĞũƵŐĂŝ, °(stepen) 25-60 45-60
Orijentacija kolektora °(stepen) -45 I do +45 Z -30 I do + 30 Z
Stepen efikasnosti kolektora ƉƌŝɻϬ͕Ϭϱ % 50-65 **
2
Relativna kolektorska površina (Arel) m /osoba 1,2 1,0-1,5

dĂďĞůĂϱ͘ϭ͘ŝŵĞŶnjŝŽŶŝƌĂŶũĞŬŽůĞŬƚŽƌĂnjĂƐũĞǀĞƌŝũƵŐŶĂƓĞnjĞŵůũĞ

www.ekologija.ba 25
Informacije za dimenzioniranje
9 Relativna površina kolektora (Arel) koja prelazi preko 1,2 m2 ƉŽŽƐŽďŝŽďŝēŶŽĚŽnjǀŽůũĂǀĂĚĂƐĞ
dodatni izvor energije ne koristi tokom ljeta.
9 WŽǀƌƓŝŶĂŬŽůĞŬƚŽƌĂƐĞnjĂŽŬƌƵǎƵũĞŶĂǀĞůŝēŝŶƵŶŽƌŵĞŽĚĂďƌĂŶŝŚŬŽůĞŬƚŽƌĂ͘
9 sƌŝũĞĚŶŽƐƚŝƵƐŝǀŽŵĚŝũĞůƵĚŝũĂŐƌĂŵĂŝŵĂũƵƐůŝũĞĚĞđĞŬĂƌĂŬƚĞƌŝƐƚŝŬĞ͗
- Karakteristike sistema su blizu optimuma.
- WƌĞƉŽƌƵēĞŶĞǀƌŝũĞĚŶŽƐƚŝnjĂĚŝŵĞŶnjŝŽŶŝƌĂŶje su primjerene po ekonomskoj ŝƚĞŚŶŝēŬŽũůŽŐŝĐŝ͘
ΎΎsĞůŝŬŝƐƚĞƉĞŶĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚŝƉŽǀĞđĂǀĂĚŽďŝƚŽĚƐŝƐƚĞŵĂ͘ůŝ͕ƉƌŝůŝŬŽŵŽĚĂďŝƌĂŬŽůĞŬƚŽƌĂƚƌĞďĂƵzeti u obzir
i kvalitet i finansijske aspekte.

5.4. Prijedlog standardnog sistema

WŽƚƌŽƓŶũĂƚŽƉůĞǀŽĚĞƉŽĚĂŶƵ

^ŽůĂƌŶŝŝnjŵũĞŶũŝǀĂēƚŽƉůŽƚĞ
WŽǀƌƓŝŶĂŬŽůĞŬƚŽƌĂŵ2 (1,2

Pumpa: pritisak pumpanja

Medij za prijenos toplote

Posuda za ekspanziju Tip

Totalni volumen VT Litar

ƐŽůĂƌŶĂĐŝƌŬƵůĂĐŝũĂT

(x 0,01 = mWS)

^ĂĚƌǎĂũ>ŝƚĂƌ
WŽǀƌƓŝŶĂŵ2
'ƌŝũĂēǀŽĚĞ
(metoda B)
Broj osoba

protok l/h
m2/osobi)
pri 55°C

Pumpa:
Cijevi

mbar

2 100 2,4 3/8“ 120 160 25 200 0,5 15

3 150 3,6 3/8“ 180 200 35 250 0,7 18
4 200 4,8 ½“ 240 200 50 350 1,0 25
5 250 6,0 ½“ 300 250 50 450 1,2 28
6 300 7,2 ½“ 360 350 80 500 1,5 32
7 350 8,4 ¾“ 420 350 80 600 1,7 42
8 400 9,6 ¾“ 480 200 80 700 1,9 46
9 450 10,8 ¾“ 540 220 110 750 2,2 50
10 500 12,0 ¾“ 600 250 110 800 2,4 55
11 550 13,2 ¾“ 660 300 110 900 2,7 57
12 600 14,4 ¾“ 720 350 110 1000 2,9 60

Tabela 5.2. Prijedlog standardnog sistema

9 Reaktivni pritisak sigurnosnog ventila je 3 bara.

9 Manometar sa skalom 0-4 bara.
9 Vrijednosti dimenzioniranja standardnog sistema su definirane u tabeli 5.2..
9 WŽŵŽđƵŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŚĚŝũĂŐƌĂŵĂŵŽǎĞƐĞŽĚƌĞĚŝƚŝŝƐolarni stepen pokrivenosti.
Osnovne komponente koje se montiraju su:
1. Solarni kolektori
2. Cijevi solarne cirkulacije
3.8. Pumpa
ϰ͘'ƌŝũĂēǀŽĚĞ
5. Medij za prijenos toplote

26 www.ekologija.ba
 6. Regulator
7. Dodatna energija
ϴ͘WŽƚƌŽƓĂēƚŽƉůĞǀŽĚĞ

Slika 5.5. Osnovne komponente standardnog sistema

WƵŵƉĂƐĞƵŬůũƵēƵũĞ kada ũĞƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂƵŬŽůĞŬƚŽƌƵǀŝƓĂ ŽĚƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞƵŐƌŝũĂēƵ͘

5.5. Proširenje solarnog sistema za toplu vodu

1m2 panel-kolektora dovoljan je za dnevne potrebe jedne osobe za toplom ǀŽĚŽŵ͘DĞĜƵƚŝŵ͕ĂŬŽũĞĐŝůũ
ŬŽƌŝƓƚĞŶũĞƐŽůĂƌŶĞĞŶergije za zagrijanje objekata (npr. ŬƵđĞ)͕ĂŶĞƐĂŵŽǀŽĚĞnjĂƚŽƉůĂƚƵƓŝƌĂŶũĂ͕ƐƵĚŽƉĞƌĞ
itd., ondĂũĞƉŽƚƌĞďŶĂƉŽǀƌƓŝŶĂŬŽůĞŬƚŽƌĂveđĞ. ĂŬůĞ͕ƵƐůƵēĂũƵŬŽƌŝƓƚĞŶũĂƐŽůĂƌŶŝŚƐŝƐƚĞŵĂnjĂŬŽŵƉůĞƚŶŽ
zagrijavanje ŬƵđĞnjĂũĞĚŶƵēĞƚǀŽƌŽēůĂŶƵ porodicu potrebno je 15-20 m2 kolektora i rezervoar kapaciteta
1.000 – 2.500 lŝƚĂƌĂ͘/njƌĂǎĞŶŽƵĞŶĞƌŐŝũŝnja vodu i centralno grijanje potrebno je oko 0,6 – 1 m2 na svakih
1.000 kWh ƉŽƚƌŽƓĞŶĞ;ƉŽƚƌĞďŶĞͿĞŶĞƌŐŝũĞ͘

Slika 2.12. ZĂnjůŝēŝƚŝŶĂēŝŶŝƐƉĂũĂŶũĂƐŽůĂƌŶŝŚkolektorskih panela

www.ekologija.ba 27
Dva ili više kolektora se mogu ƐƉŽũŝƚŝ ŶĂ ŶĞŬŽůŝŬŽ ŶĂēŝŶĂ Ɛ ŽďnjŝƌŽŵ na to kako namjeravamo koristiti
ǀŽĚƵ͘WƌĂŬƚŝēŶŽƐƵƵƵƉŽƚƌĞďŝ͗ serijska, paralelna i kombinovana veza.
^ǀĂŬŝŽĚŽǀĂƚƌŝŶĂēŝŶĂŝŵĂƐǀŽũĞ ƉƌĞĚŶŽƐƚŝŝŵĂŶĞ͗ŬŽĚ serijske veze ƐĞŵŽǎĞƌĂnjǀŝƚŝǀŝƐŽŬĂƚĞƉĞƌĂƚƵƌĂ
ǀŽĚĞ͕ Ăůŝ ŝƐƚŽǀƌĞŵĞŶŽ ŵŽǎĞ ĚŽđŝ ĚŽ ǀĞđĞŐ ŐƵďŝƚĂŬĂ ŝƐƚĞ͖ ŬŽĚ paralelne veze ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĂ ũĞ ƉƌŝůŝēŶŽ
konstantna u svim panelima, ali u danima kada su male ŬŽůŝēŝŶĞƐƵŶēĞǀĞƐǀũĞƚůŽƐƚŝ͕temperatura vode je
niska; kod kombinovane veze ƐĞƐƚǀĂƌĂƌĂǀŶŽƚĞǎĂŝnjŵĞĜƵĚǀĂju prethodnih zahtjevĂ͕ƓƚŽnjŶĂēŝĚĂŝŵĂŝ
njihove prednosti, ali i mane.
h ƉƌĂŬƐŝ ŽǀŽ njŶĂēŝ ĚĂ ďŝ paralelna veza više odgovarala normalnom korištenju tople vode u
ĚŽŵĂđŝŶƐƚǀŝŵĂ;njĂƚƵƓŝƌĂŶũĂ͕ƐƵĚŽƉĞƌĞ͕ŝƚĚ͘Ϳ͕ dok je serijska veza povoljnija za centralno grijanje, mada bi
zadnji panel trebalo bolje izolirati od prethodnih da bi gubitak toplote bio minimalan.
Za ispravno instaliranja termosifonskih solarnih sistema ƚƌĞďĂǀŽĚŝƚŝƌĂēƵŶĂŝŽƐůũĞĚĞđĞŵ͗
9 Solarne sisteme je najbolje orijentirati prema jugu, neposredno ispod spremnika za vodu.
DŽŐƵđĂũĞŝnjĂƉĂĚŶŽŝůŝŝƐƚŽēŶĂ orijentacije ali đĞŵŽƐŵĂŶũŝƚŝĞĨŝŬĂƐŶŽƐƚƐŝƐƚĞŵĂza oko 20%.
9 Spremnik za toplu vodu mora uvijek biti instaliran iznad solarnih kolektora.
9 Sredstvo protiv smrzavanja (propilen glikolͿƚƌĞďĂƉƌŝƉƌĞŵŝƚŝƚĂŬŽĚĂďƵĚĞnjĂƓƚŝƚĂŶĂ-25 °C.
9 Ako spremnik za vodu ima ĞůĞŬƚƌŝēŶŝ ŐƌŝũĂē, koji po potrebi automatski dogrijava vodu, tada je
ƚĞƓŬŽ ƵŽēŝƚŝ Ğventualne kvarove u funkcioniranju solarnog sistema. Zato treba tokom ljeta
ƉĞƌŝŽĚŝēŶŽŝƐŬƵůũƵēŝǀĂƚŝĞůĞŬƚƌŝēŶŝŐƌŝũĂēŝƉƌŽǀũĞƌŝƚŝŝƐƉƌĂǀŶŽƐƚƐŝƐƚĞŵĂ.
9 Ako se ƌĂĚĞůĞŬƚƌŝēŶŽŐŐƌŝũĂēĂŶĂƚĂũŵĞƌƵŽŐƌĂŶŝēŝŶĂ 17:00 – 23:00 sat, postoje dodatne uštede.
9 Cijevi koje odvode toplu vodu iz kolektora do spremnika moraju biti izolirane da bi umanjili
gubitak topline ĚŽŬŽũĞđĞĚŽđŝƚŽŬŽŵ 24 sata.
9 WƌĞƉŽƌƵēƵũĞ ƐĞ ŬŽƌŝƓƚĞŶũĞ ƉůĂƐƚŝēŶŝŚ ĐŝũĞǀŝ͕ ŬŽũĞ ƐƵ ŽƚƉŽƌŶĞ ŶĂ ŶŝƐŬĞ ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞ͘ ^ǀĞ ĐŝũĞǀŝ
moraju biti izolirane njďŽŐƐŵĂŶũĞŶũĂƚŽƉůŽƚŶŝŚŐƵďŝƚĂŬĂŝĚŽĚĂƚŶĞnjĂƓƚŝƚĞŽĚƐŵƌnjĂǀĂŶũĂ͘
9 Ğƚŝƌŝ ƐĞĚŵŝĐĞ ŶĂŬŽŶ ŝŶƐƚĂůŝƌĂŶũĂ ŵŽƌĂ ďŝƚŝ ƵƌĂĜĞŶĂ ŬŽŶƚƌŽůĂ ĨƵŶĐŝŽŶŝƌĂŶũĂ ƐŽůĂƌŶŝŚ ƐŝƐƚĞŵĂ͕ Ă
ƉŽƐůŝũĞƚŽŐĂũĞŶĞŽƉŚŽĚŶŽǀƌƓŝƚŝŬŽŶƚƌŽůƵũĞĚĂŶƉƵƚŐŽĚŝƓŶũĞ͘
9 Prilikom instaliranja rezervoara za toplu vodu ispod krova, mora se osigurati da nema grešaka na
spojevima i ŽƓƚĞđĞŶũĂ ĐŝũĞǀŝ ĚĂ ŶĞ ďŝ ĚŽƓůŽ ĚŽ curenja vode. WƌĞƉŽƌƵēƵũĞ ƐĞ ĚĂ ƐĞ ŽƐŝŐƵƌĂ
ŽĚǀŽĚŶũĂǀŽĚĞŝnjǀĂŶŽďũĞŬƚĂ͕ĚŽŬŽũĞŵŽǎĞĚŽđŝƉƌŝůŝŬŽŵŬǀĂƌĂŶĂƐŝƐƚĞŵƵ͘
9 Kod ovih sistema se ne ugƌĂĜƵũĞĂƵƚŽŵĂƚƐŬŝǀĞŶƚŝůnjĂ ozraku i izlazak pare.
9 ^ǀŝĐũĞǀŽǀŽĚŝŝnjŵĞĜƵsolarnih kolektora i spreminka za vodu moraju se uvijek uspinjati bez krivina
ŶĂΗĚŽůĞΗŝŶĂēĞŶĞđĞĨƵŶŬĐŝŽŶŝƌĂƚŝƚĞƌŵŽƐŝĨŽŶƐŬŝƐŝƐƚĞŵ͘
NĞŬŽůŝŬŽƉƌĂŬƚŝēŶŝŚƐĂǀũĞƚĂza samogradnju solarnih panela:
9 sůĂŐĂ ƵŶƵƚĂƌ ƉĂŶĞůĂ ƐƚǀĂƌĂ ƉƌŽďůĞŵ͕ ƚĞ ũĞ njďŽŐ ƚŽŐĂ ǀĂǎŶŽ njĂƓƚŝƚŝ ŝǀŝĐĞ panela ƓƚŽ ũĞ ŵŽŐƵđĞ
bolje. Ali, ne treba ůŝũĞƉŝƚŝ ĚŽŶũƵ ŝǀŝĐƵ ƉŽŬůŽƉĐĂ ĚĂ ďŝ ŶĂŬƵƉůũĞŶĂ ǀůĂŐĂ ŵŽŐůĂ ŝnjĂđŝ͘ WŽǎĞůũŶŽ ũĞ
ŝnjďƵƓŝƚŝnekoliko rupa na donjoj ivici panela da bi voda mogla otjecati.
9 Kao izolaciju koristimo mineralnu vunu. Ali ŵŽǎĞƚĞ koristiti i razne druge materijale, prema
ǎĞůũama, kako bismo ďŝůŝ ŽďnjŝƌŶŝũŝ ƉƌĞŵĂ ŽŬŽůŝƓƵ. Trebate znati da i debljina materijala igra
njŶĂēĂũŶƵƵůŽŐƵ͘Smanjimo li debljinu izolacije zĂϮ͕ϱĐŵ͕ŵŽǎĞĚŽđŝĚŽƉŽǀĞđĂŶŽŐŐƵďŝƚŬĂƚŽƉůŽƚĞ
u panelu za oko 8%.
9 Ako više volimo da imamo ŶĞŬƵ ǀƌƐƚƵ ƐƚĂŬůĞŶŽŐ ƉƌĞŬƌŝǀĂēĂ ƉĂŶĞůĂ ƵŵũĞƐƚŽ ƉŽůŝŬĂƌďŽŶĂƚŶŽŐ͕
postoji nekoliko dobrih izbora, mada moramo uzet u obzir faktore poput temperaturnih
kolebanja, mogƵđŶŽƐƚŝƉƌĞŶŽƐĂƚŽƉůŽƚĞŝŽƚƉŽƌŶŽƐƚŝŶĂŐƌĂĚ͘DŽŐůŝďŝƐmo koristiti obŝēŶŽƐƚĂŬůŽ͕
ĂůŝďŝŵŽǎĚĂďŽůũŝŝnjďŽƌďŝŽŬĂůũĞŶŽƐƚĂŬůŽƐĂŵĂůŝŵƵĚũĞůŽŵǎĞůũĞnjĂ, debljine 4mm.
9 Solarni kolektorski pĂŶĞů ƚƌĞďĂ ďŝƚŝ ĚǀĂ ƉƵƚĂ ĚƵǎŝ ŽĚ ƐǀŽũĞ ƓŝƌŝŶĞ͕ Ă ŶĂũŵĂŶũĞ ĚƵŐ ϭŵ͕ŵĂĚĂđĞ
ŽēŝŐůĞĚŶŽŵũĞƐƚŽŶĂŬŽũĞƉůĂŶŝƌĂmo postaviti kolektorski ƉĂŶĞůnjĂŚƚŝũĞǀĂƚŝƌĂnjůŝēŝƚĞĚŝŵĞŶnjŝũĞ͘

^ŽůĂƌŶƵ ĞŶĞƌŐŝũƵ ŝŵĂŵŽ ŶĂ ĚŽŚǀĂƚ ƌƵŬĞ ŝ Ƶ ŶĞŽŐƌĂŶŝēĞŶŝŵ ŬŽůŝēŝŶĂŵĂ͘ ŽďƌŽĚŽƓůŝ ŵĞĜƵ ƉŝŽŶŝƌĞ ŽǀŝŚ
ƚĞŚŶŽůŽŐŝũĂƵŶĂƓŽũĚƌǎĂǀŝŝǎĞůŝŵŽǀĂŵĚĂŝnjĂďĞƚĞƌĞƚĞƐŝƐƚĞŵŬŽũŝǀĂŵĂŶĂũďŽůũĞŽĚŐŽǀĂƌĂ͘

28 www.ekologija.ba
 

]]

ŏ Åē


ŏ Åē