Professional Documents
Culture Documents
Исламизација Европе
Исламизација Европе
стварност
05/12/2019
Према подацима Пју истраживачког центра (Pew Research Center) током 2016. године
у Европи је било 25.770,000 муслимана, што је 4.9 % укупног европског становништва.
Највише их је у Немачкој 5.720,000, а следи је Француска са 4.950,000, Енглеска са
4.130,000… Аналитичари Пју истраживачког центра, чије су процене за свако
поштовање јер су се до сада показале као врло поуздане, будуће миграције у Европи
поделили су на три нивоа: нижи, средњи и висок ниво. У случају да ниво миграција у
будућности буде на најнижем нивоу, до 2050. године у Европи ће живети 35.770,000
муслимана или 7.4 %. Ако ниво миграција буде на средњем нивоу до 2050. године број
становника исламске вероисповести у Европи биће 57.880,000 тј. 11.2% становништва.
У случају високог нивоа миграција, на европском тлу до 2050. године живеће
75.550,000 што је 14 %.[3] Ови подаци су заиста фрапантни и доказују да Европа треба
добро да размисли о својој будућности.
Прво питање које морамо поставити јесте да ли муслимани ако су истински верници и
ако практикују основне фундаменте своје вере, могу прихватити европски политички и
културни модел.
Ислам је вера која данас окупља скоро 2 милијарде људи и она је као таква за свако
поштовање. Међутим, ислам није само религија већ и много више од тога. Она је
идеологија, комплетан поглед на свет и немогуће ју је одвојити и политике. Уосталом и
сам ајтолах Рухолах Хомеини, вођа чувене Иранске исламске револуције рекао је:
„Онај ко тврди да је религију одвојити од политике, тај је незналица и не познаје ни
ислам ни политику“[4]. Поједине политичке елементе који су везани за Европу,
исламска религија гледа потпуно другачије и једноставно их не може прихватити. Ту
пре свега мислимо на:
Појам државе
Виђење демократије
Рецимо, турски социолог и публициста Али Булач у свом делу „Ислам и демократија –
теократија и тоталитаризам“ истиче да је демократија искључиво резервисана за Запад.
[14] Његово мишљење дели и бивши краљ Саудијске Арабије, Абдул Азиз бин Фахд,
који каже да је демократија западна институција и да је страна исламу. Као пример
наводи систем избора за који нема места у исламу, већ се владар одређује на основу
договарања и саветовања.[15] Такође, има и исламских теоретичара који имају и
либералније виђење појма демократија и сматрају да је ислам не треба у потпуности
одбити. У принципу, они појму демократије дају само другачији назив као нпр.
шурократија, теократија или исламократија.[16]
Појам секуларизма
Готово све земље Европе уређене су по секуларном политичком моделу који инсистира
на потпуном раздвајању вере и државе. Појам секуларизам (помиње се често и као
лаицизам) настао је у европској политичкој теорији и пракси и подразумева да је
религија приватна ствар појединца и да она не сме утицати на јавну власт. У овом
својству први пут је коришћен при преговорима за Вестфалски мировни уговор (1646-
1648), у вези са одузимањем црквених имања.[17] Дакле у европским земљама
секуларизација је услов за успостављање модерне демократије и „без јасног свођења
религије на поље приватности није могуће остварити све оно што је као идеал записано
у најзначајнијим документима ОУН.[18] Додуше, питање је колико је тај секуларизам у
европским државама у пракси спроведен. Узмимо пример Енглеске која је формално
секуларна земља, а краљица је поглавар англиканске цркве, Устав Шпаније нпр. у
члану 12 наводи да краљ мора бити римокатолик…[19] Такође, однос према
секуларизму има и теолошку основу… На основу живота Исуса који је имао
индиферентан однос према држави, теолошки је оправдано створити секуларно
друштво. С друге стране, муслиманима је узор пророк Мухамед, који представља
пример како сваки верник треба живети. Дакле, они морају опонашати његове поступке
ако желе да обезбеде спасење и вечни живот. Лик Мухамеда, за муслимане је оличење
државе, он је био и „веровесник, првосвештеник, шеф државе, врховни судија и
командант војске.“[20] Према томе, муслимани по узору на оснивача њихове религије,
ако су истински верници, морају живети у јединственој верској држави и никако не
могу прихватити једнакост са хришћанима.[21]
С друге стране, многим исламским земљама није потребан никакав Устав нити закони,
јер све што је потребно за функционисање друштва налази се у Курану.[22] Чак и оне
земље које су се формално водиле као секуларне (попут Банглдеша, нпр), после Јунског
рата 1967. године, који је исламски свет водио против Израела и који је један од
најтежих пораза муслимана, масовно су прихватиле чак и исламски фундаментализам,
јер су пораз од Израела схватили као казну од Бога, због одступања од вере.
Следеће питање које је нужно поставити јесте како је дошло до масовне исламизације
европског друштва.
Појам мултукултурализма појавио се крајем 20. века, пре свега у Канади, САД,
Аустралији, западноевропским земљама… Бројни аутори и теоретичари покушали су
да дефинишу овај појам, што се показало као веома тежак посао, управо због
сложености коју мултикултурализам са собом носи. Оно са чим су се сви сложили јесте
да концепт мултикултурног друштва почива на два фундамента. То су: признавање
различитости и признавање идентитета. У пракси, мултикултурализам представља скуп
државних политика чији је циљ успостављање и одржавање складних односа између
припадника различитих етничких и верских група, као и прихватања сваког вида
различитости у општем смислу. Може се рећи да је колевка мултикултурализма
Канада. У овој земљи први пут је јавно употребљен појам мултикултурализам 1971.
године, од стране тадашњег премијера Пјера Трудоа (Pierre Trudeau), у циљу
промовисања једнакости, толеранције и инклузија мањинских културних група.[29]
У прво време мултикултурни модел уређења друштва заиста је деловао као одржив.
Новопридошли, културолошки другачији грађани, нису имали неке посебне захтеве,
радили су послове које домаћини нису желели, а уз то су у земље домаћина донели
другачију музику, храну, гардеробу… Разлог те повучености и пасивности
новопридошлог становиштва јесте чињеница да они нису били држављани земаља
домаћина, с тога су посматрани као привремени радници који ће се по окончању посла
вратити својим матичним земљама и са собом однети своје културне моделе.[30]
Такође, новопридошли грађани су били нижег нивоа образовања од домицилног
становништва, али како је време одмицало, они су почели да се одомаћују и
привикавају на земље домаћина. Почели су да оснивају породице, њихова деца прошла
су кроз исти образовни и социјални систем као и деца домаћег становништва, чак су
многи стекли и виши ниво образовања и што је веома важно нису имали проблема са
држављанством као њихови родитељи. Дакле, нису осећали никакав страх од околине и
нису морали да прикривају своју различитост, напротив. Домаћини, опијени идеалом
мултикултиурализма, постицали су их да отворено истичу своју културу сматрајући да
је то један од услова за развој друштва. Међутим, та другачија култура подразумевала
је и различитост у религији и политичким ставовима што је почело да ствара озбиљне
проблеме. Најизричитији у томе били су муслимани, чије се виђење друштва у
потпуности разликовало од европског. И не само то, начин живота који су
практиковали умерени мултикултурни домаћини за муслимане је грех, па су они
отворено почели да позивају своје домаћине да пређу на ислам, једину веру која ће им
омогућити спасење и вечни живот.[31]
Тероризам
Узмимо Француску као пример. Године 2013, у предграђу Париза, француска полиција
морала да употреби сузавац и гумене метке како би растерала групу од 60
муслиманских демонстраната који су се побунили због заустављања
двадесетпетогодишње муслиманке која је носила хиџаб. Власти Француске су 2011.
године донеле закон о забрани ношења традиционалне исламске женске ношње у
јавности, а за то је одређена и казна од 150 евра.[40]
За сваког муслимана, био он верник или не, постојање државе Израел је окупаторско и
на штету народа Палестине. Објаснимо мало шире цео овај проблем… За муслимане
Јерусалим је треће свето место ислама, после Меке и Медине, са којег је Мухамед на
свом крилатом коњу Бураку одлетео у небо. У част тог путовања, које Арапи називају
Исра и Мираџ (састоји се од два дела), на месту са ког је Мухамед полетео, подигнута
је џамија Ал Акса. Проблем је у томе што је Ал Акса подигнута на месту на којем се
некада налазио Соломонов храм, најсветије место свих Јевреја. Како би се остварили
као верници, Јевреји морају обновити свој храм, а то би значило рушење Ал Аксе. Од
поменутог рата 1967. године ова џамија је у поседу Израела и муслимани је не могу
користити онако како би желели.[42] Већина европских земаља чланица је НАТО
пакта, а зна се да је Израел држава која је један од најближих савезника САД, с тога и
европске државе према Палестини имају исту политику као и САД, а то је за муслимане
једно од најболнијих питања. Тако да су улице европских метропола често места где
муслимани изражавају своје незадовољство због антиисламске политике земаља у
којим живе.
Растућа исламофобија
Било како било, Европа треба се окрене темељним вредностима које су проистекле из
хришћанства и оне не морају бити непосредно верског карактера, већ по природи такве
да обликују и одређују друштвени живот.
Између 2010. и 2016. године, број становника у Европи повећао за само 0,14 одсто, а до
2050. УН процењује да ће број становника у Европи са 741,45 милиона (податак из
2016) пасти на 719, 26.[49]
Дакле, Eвропа да би задржала свој идентитет, под хитно мора повећати наталитет.
Просто је фрапантан податак из 2013. године да у Немачкој свако треће домаћинство
броји само једног човека. Не једно дете, него једног човека.[50]
Закључак
Муслимани нису терористи, нису убице нити разбојници, они су генерално један
честит и поносан свет, али они не могу прихватити начин живота који практикују
Европљани, нити то желе. С обзиром на то да је Европа тотално секуларизована, она
не разуме природу религиозног човека, а муслимани како у Европи тако и у остатку
света то свакако јесу. Ислам је религија кoja од својих верника захтева потпуну
посвећеност и као таква може служити за пример и припадницима других верских
заједница.
Литература
1. Baker el Sadr, Les sources de pouvoir dans Vetat islamique, Teheran, Paris, 1981.
2. Bulac Ali, Islam i demokratija – teokracija i totalitarizam, Ljiljan, Sarajevo –
Ljubljana, 1995
3. Velić Abdulgafar, Islam i demokratija, Glasnik rijaseta Islamske zajednice u BiH,
LXXI, broj 7-8, Sarajevo, juli-avgust 2009.
4. Вукелић Милан, Косово и Метохија под заставом Исламске државе, Центар за
проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2018.
5. Espozito John, Islamska prijetnjа, mit ili stvarnost, Prosveta, Beograd, 1994.
6. Јевтић Мирољуб, Искушења политикологије религије, Центар за проучавање
религије и верску толеранцију, Београд,
7. Јевтић Мирољуб, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и
верску толеранцију, Београд,
8. Јевтић Мирољуб, Незнање-основ мултикултурализма, Политика, 29.05. 2018.
9. Јевтић Мирољуб, Политички односи и религија, Центар за проучавање религије
и верску толеранцију, Београд, 2011.
10. Jevtić Miroljub, Political Science and Religion, Politics and Religion Journal,Vol 1
No 1 (2007), доступно на:
https://www.politicsandreligionjournal.com/index.php/prj/article/view/213/215
11. Јевтић Мирољуб, Његош и ислам, Култура полиса, год. XI (2014)
12. Јевтић Мирољуб, Религијско питање растаче Европску унију, Политика,
09.01.2018.
13. Jevtić Miroljub, Religija i natalitet, Strani pravni život 3/2011.
14. Јовановић С., Држава, књига I и II, Београд
15. Мајер Томас, Идентитет Европе, ИП „Албатрос плус“, ЈП „Службени
гласник“, Београд, 2009.
16. Суочавање са избегличком и мигрантском кризом, Београдски фонд за
политичку изузетност, 2016.
17. Nesser Petter, Stenersen Anne, Oftedal Emilie, Jihadi Terrorism in Europe: The IS
effect, Perspectives on Terrorism vol. 10, No. 6, 2016.
18. Фикрет Карчић, Шеријатски судови у Југославији 1918-1941, Исламски
теолошки факултет, Сарајево, 1986.
19. Хантингтон Самјуел, Судар цивилизација, Националне мањине у међународном
и југословенском правном поретку, Институт за међународну политику и
привреду, 1997., Београд
Интернет извори:
20. http://balkans.aljazeera.net/vijesti/interaktivno-islamofobija-prijeti-miru-u-evropi
21. https://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2019&mm=06&nav_id=1558405
22. https://www.blic.rs/vesti/svet/sukob-blizu-pariza-zbog-zene-u-nikabu/xgk7tcw
23. https://webtribune.rs/belgija-postaje-prva-islamska-demokratija-u-evropi/
24. https://www.gatestoneinstitute.org/3555/sharia-law-london
25. https://www.jamaran.ir/-حض•رت-از-پرت•ره-تص•اویر-مجموع•ه-19/574989-تص•ویری-گزارش-بخش
خمینی-امام
26. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:750959-Alan-
Karlson-Tradicionalna-porodica-spasice-svet
27. http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:830667-Preti-li-Starom-kontinentu-
islamizacija-Evropa-na-kolenima-pred-migrantima
28. http://www.pecat.co.rs/2014/09/alahova-policija-u-vupertalu/
29. https://www.standard.rs/2019/03/07/demografska-zima-u-evropi-un-tvrdi-da-ce-prvi-
nestati-balkan/
30. http://www.cink.rs/index.php/m/85-multikulturalizam
[3]http://www.pewforum.org/2017/11/29/europes-growing-muslim-population/,
приступљено, 17.11.2019.
[4] https://www.jamaran.ir/-ام•ام-حض•رت-از-پرت•ره-تص•اویر-مجموع•ه-19/574989-تصویری-گزارش-بخش
خمینی, приступљено, 22.08.2019.
[5]Видети о томе: С. Јовановић, Држава, књига I и II, Београд. Овде преузето из: Јевтић
Мирољуб, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску
толеранцију, Београд, 2009, стр. 205-206. фн. 734.
[7]Baker el Sadr, Les sources de pouvoir dans Vetat islamique, Teheran, Paris, 1981, овде
преузето из: Јевтић Мирољуб, Политикологија религије…стр. 207, фн. 740.
[9] Јевтић Мирољуб, Његош и ислам, Култура полиса, год. XI (2014), стр. 67
[12]Исто.
[13]Velić Abdulgafar, Islam i demokratija, Glasnik rijaseta Islamske zajednice u BiH, vol.
LXXI, broj 7-8, Sarajevo, juli-avgust 2009, стр. 639.
[14] Bulac Ali, Islam i demokratija – teokracija i totalitarizam, Ljiljan, Sarajevo –Ljubljana,
1995., str. 15.
[15]Espozito John, Islamska prijetnjа, mit ili stvarnost, Prosveta, Beograd, 1994, str. 252
[25] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:830667-Preti-li-Starom-kontinentu-
islamizacija-Evropa-na-kolenima-pred-migrantima, приступљено, 20.11.2019.
[26] https://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2019&mm=06&nav_id=1558405,
приступљено, 20.11.2019.
[28] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:830667-Preti-li-Starom-kontinentu-
islamizacija-Evropa-na-kolenima-pred-migrantima, приступљено, 22.05.2018.
[32]http://www.politika.rs/sr/clanak/315768/Tema-nedelje/Veliki-nesporazum-
civilizacija/Merkelova-i-smrt-multikulturalizma, приступљено 20.11.2019.
[33]https://www.blic.rs/vesti/svet/kameron-multikulturalizam-propao-u-britaniji/s6c7vlk ,
приступљено 20.11.2019.
[34]http://www.vijesti.me/svijet/i-sarkozi-kritikovao-multikulturalizam-6254, приступљено,
20.11.2019.
[35] Nesser Petter, Stenersen Anne, Oftedal Emilie, Jihadi Terrorism in Europe: The IS
effect, Perspectives on Terrorism vol. 10, No. 6, 2016.
[36] https://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2015&mm=11&nav_id=1063621,
приступљено, 20.11.2019.
[37] https://webtribune.rs/belgija-postaje-prva-islamska-demokratija-u-evropi/,
приступљено, 20.11.2019.
[40] https://www.blic.rs/vesti/svet/sukob-blizu-pariza-zbog-zene-u-nikabu/xgk7tcw,
приступљено, 20.11.2019.
[43] http://balkans.aljazeera.net/vijesti/interaktivno-islamofobija-prijeti-miru-u-evropi,
приступљено, 20.11.2019.
[44] Исто,
[48] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:750959-Alan-Karlson-
Tradicionalna-porodica-spasice-svet, приступљено, 20.11.2019.
[49] https://www.standard.rs/2019/03/07/demografska-zima-u-evropi-un-tvrdi-da-ce-prvi-
nestati-balkan/, приступљено, 20.11.2019.
[50] Jevtić Miroljub, Religija i natalitet, Strani pravni život 3/2011, стр. 70