БИСЕРИ

БУРМАНСКЕ
НАРОДНЕ
БАЈКЕ

Превела с руског:
Татјана Пантић
Илустрације:
Ранко Руварац

НАРОДНА КЊИГА
БЕОГРАД 1960
 ДРАГИ ЧИТАОЧЕ

Сви се сећамо ове дивне едиције ових

прелепих књига, нажалост ове књиге полако
тону у заорав и уништење.
Често се ове књиге могу наћи на уништене
, ачене ,ез омота... Штета је уништити
нешто што ти је чинило детињтво срећно и
езрижно !

Циљ ораде ове књиге није пиратерија

или умножавање ове књиге, напротив,
моја жеља је да се ова едиција књига
спаси од заорава.

Драги читаоче, надам се да ће те ова

књига вратити у детињство и учини те
срећним као што је мене , јер тешка времена
су пред нама...

Н.В 2020
 ДУГА

Царица Сиријамa (1) умре на порођају. Али тек што

упалише погрену ватру јој се роди ћерка, којој отац цар
даде име Муспуп. Међутим, девојчицу не донеше са
гроља у двор. Она се родила међу мртвима и, према
ондашњем веровању, могла је да донесе граду несрећу.
Зато јој саградише дворац поред мајчине гронице. Око
тога дворца доцније израсте град кога су назвали Дала.
Супротна оала Ираваде припадала је цару
Мингаладона. Његов син, принц Нанда, заволе принцезу
Муенун. Али цар Мингаладона и његови
великодостојници нису хтели ни да чују за тај рак. И
они су се ојали да принцеза, која се родила на грољу,
не навуче несрећу на њихов град. Цар издаде нареду
по којој ниједан чамџија није смео да превози његовог
сина у Далу, а самом принцу заувек зарани да прелази
преко реке.
Пливајући једном поред Мингаладона, крокодил
Кишни Олак спази принца Нанда где с тугом гледа на
другу оалу.
— Многопоштовани принче, — запита га Кишни
Олак — могу ли да ти помогнем чиме?
— Не, Кишни Олаче — одговори принц. — Нико не
може да ми помогне. Желео их да се преацим на ону
оалу, својој љуљеној, али тако да отац не сазна за
то!...
Тада Кишни Олак промисли и предложи младом
принцу да се, под окриљем ноћи, преаци преко реке у
његовој чељусти.
 — Тако те нико неће видети, — рече он — а цар неће
знати да си прекршио његову нареду. Пливаћу тако
рзо да ћеш у мојој чељусти остати свега неколико
тренутака и нећеш се угушити.
Принц Нанда тако и поступи. Од тога дана он поче да
прелази преко Ираваде сваке ноћи и да се враћа тек
пред зору.
У Кишног Олака еше заљуљена крокодилка која се
звала Мрка, и кад он оди њену љуав, она постаде
његов најљући непријатељ.
Видећи како Кишни Олак гордо сече Ираваду са
својим драгоценим теретом у устима, Мрка је изгарала
од љуоморе. И тада се она претвори у жену — јер је већ
имала више од сто година — и постаде служавка
принцезе Муенун. И ускоро, лагодарећи својој
лукавости, постаде њена саветница.
— Моја госпођо, — упита једном Мрка принцезу — на
коју принчеву руку стављаш своју главицу кад спаваш
поред њега?
— На леву — простодушно одговори она. — На њој
спавам као на јастуку.
— О, то значи да те он мало воли — лукаво примети
крокодилка. — Кад и он тее више волео, дозволио и
ти да спаваш десно од њега, на његовој десној руци.
— Он ће ми дозволити све што ја зажелим! — узвикну
принцеза.
— Искушај његову љуав још ноћас — посаветова је
Мрка.
Крокодилка је врло доро знала да јунака или принца
мора снаћи несрећа ако му жена заспи ставивши главу
на његову десну руку. Мрка није мрзела принца Нанда,
али је знала да ће се цар Мингаладона разгневити на
Кишног Олака ако се принцу догоди несрећа у
крокодиловим чељустима.
Принцеза замоли свог драгог за дозволу да спава
десно од њега и да стави главу на његову десну руку.
 — Драга моја, — одговори јој принц Нанда — то може
навући несрећу на мене!...
— Ето како ти мене волиш! — узвикну принцеза и
само што не заплака.
И принц јој дозволи да положи главу на његову десну
руку.
Узору принц Нанда сиђе на оалу реке где га је већ
чекао верни друг. Младић уђе у крокодилове чељусти и
крокодил заплива назад. Али нешто скрену пажњу
Кишног Олака и он потпуно заорави на свој драгоцени
товар. Крокодил је тако дуго крстарио Иравадом да се
јадни принц, ез ваздуха угуши.
Међутим, цар и великодостојници у Мингаладону већ
су тражили принца. И тако сиђоше на оалу реке,
надајући се да је принц Нанда ипак отишао својој драгој
и да му се ништа рђаво није догодило.
Кишни Олак спази цара и одмах се сети свога друга.
Он рзо доплива до оале, отвори чељусти и спусти
владару пред ноге његовог сина. Али је принц ио
мртав.
Очајан, крокодил све исприча цару и узвикну:
— Господару! Ја сам спреман да поделим судину
свога принца. Нареди да ме уију.
— Ти си верно служио мом сину — проговори кроз
сузе цар. — Ја ти опраштам. А ради твога господара,
несрећног принца, пожури принцези Муенун и саопшти
јој ову тужну вест.
Кишни Олак журно пресече реку, и принцеза
сазнаде да њеног драгог више нема. Њено срце,
опхрвано тугом и кајањем — јер је за све она ила крива
— не издржа.
Истога дана, када је сунце почело да залази, у
Мингаладону упалише погрену ватру принцу Нанди, а
с друге стране реке, у Дали, запалише погрену ватру
принцези Муенун.
Тужно је народ гледао како се и с једне и с друге
оале диже дим погрене ватре. И тада сви угледаше
како се дим једне ватре срете над реком са димом друге.
И — гле чуда! — та два дима се претворише у дугу.
 ПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦА

Била једном нека стара удовица. Кад осети да јој се

прилижава смрт, позва своја два унука.
— Децо, не остављам вам у наследство ни злато ни
среро, као друге старамајке — рече она, и завешта
старијем своју ступицу, а млађем тучак.
Старији рат рече у сеи: „Шта ће ми та ступа? Јесам
ли ја кувар, шта ли?“ Не узе ступу, већ оде у друго село
где га је чекао тежак посао. А млађи рат узе тучак.
„Бакица ми не и оставила овај тучак“ помисли он, „кад
он не и вредео ништа“.
И куд год и пошао носио је и тучак, иако су му се
суседи зог тога много смејали.
Он еше веома сиромашан. Скупљао је суво грање и
продавао га у селу па је некако животарио. Једном,
лутајући по џунгли, натрапа на огромну змију, и у
страху се успуза на дрво. На његово чуђење, змија
заподену с њим разговор.
— Нећу ти причинити никакво зло, — рече му она —
хтела их само да позајмим од тее твој тучак.
— А шта ће ти он? — запита млађи рат.
— Малопре ми је умро муж — ојасни му змија. — А
ако ти принесеш свој тучак његовим ноздрвама, он ће
истог тренутка оживети.
 — Ти кажеш да је мој тучак чароан? — с неверицом
запита млађи рат.
— Пођи са мном, — проговори змија — па ћеш све сам
видети.
И кад се прои кроз шипраг идући за змијом, млађи
рат угледа једну мртву змију. Принесе тучак њеним
ноздрвама и она истог часа оживе.
— Тај тучак има чудотворни мирис — ојасни змија-
жена. — И његова моћ неће престати све док ти не
испричаш некоме о томе.
Тада змије прошишташе речи захвалности и отпузише
ез журе.
А млађи рат се врати натраг у село. На путу виде
липсалог пса, који је почео да се распада.
„Да покушам да га оживим", помисли млађи рат, и
пружи тучак. У том тренутку пас оживе и скочи на ноге.
Младић му даде име Трулић и пас му постаде верни
слуга и друг.
Ускоро људи почеше да говоре о млађем рату као о
великом лекару који чак и из мртвих диже. Али нико не
наслути да је сва моћ у тучку. Сви су мислили да га
млађи рат носи као амајлију.
После извесног времена, по млађег рата посла сам
цар, коме је умрла јединица ћерка. Он и њу врати у
живот. У знак захвалности цар му даде принцезу за
жену.
Тако млађи рат постаде наследник престола. Али он
није остављао чудотворни тучак и настављао је да враћа
у живот умрле све док људи нису сасвим заоравили
шта је то жалост и туга.
— Мој тучак поеђује смрт — проговори једном,
замишљен, млађи рат. — А старост? Можда он поеђује
и њу?
 И поче свакога дана да приноси тучак своме и
женином носу, чему се, наравно, она чудила, али је ипак
допуштала, сматрајући да је то само ћеф мудрога
лекара. Кроз неколико година млађи рат виде да ни
принцеза ни у чему нису изменили и схвати да су
открили тајну вечите младости.
Али Месец поче да завиди што ће двоје смртних ити
вечито млади као и он.
„Чак и Сунце стари", размишљао је Месец. „Увече
постаје слао, црвено и ружно".
И Месец поче да тражи прилику да украде чарони
тучак.
Догоди се једном да се тучак покваси и покри зеленом
плесни. Принц га изнесе на сунце да га просуши и сам
седе крај њега.
— О, господару мој! — узвикну принцеза. — Није
царски посао ни да суши ту старудију, а камоли да је
чува. Пусти војнике да чувају тучак, ако је то потрено.
Она тако наваљиваше да принц на крају попусти.
— Доро, — рече он — тада остављам овде верног
Трулића. Само њему могу да поверим ову ствар.
И тако Трулић седе покрај чароног тучка.
Кад то виде, Месец скочи са неа. Верни пас, мада га
ослепи сјај незваног госта, нањуши зло. А Месец ухвати
тучак и нестаде. Трулић, по мирису тучка, јурну за
лоповом. И отада пас прогања Месец. Спази га ноћу на
неу — и трчи за њим, а дању га тражи по мирису тучка.
И зог тога што све време удише тај мирис, Месец не
умире и не стари. Понекад Трулић успева да га стигне;
онда га хвата зуима и покушава да га прогута — али
узалуд! На крају му увек припадне мука па га поврати.
Тада све почиње изнова. Тако гоњење никад не престаје.
Ето зашто када настане помрачење Месеца Бурманци
кажу: „Трулић је ухватио Месец", а када престане:
„Опет га је јадник повратио".
 ТРИ ЈАЈЕТА ПРИНЦЕЗЕ НАГЕ

Давно некада, у планинама Северне Бурме живела је

ћерка змаја Наге. Била је тако лепа да се у њу заљуи
ог Сунца. Он сиђе на земљу и они почеше да живе
заједно. А затим се ог Сунца поново врати на нео.
Принцеза Нага роди три јајета. Она их загреваше са
пуно љуави, а кад зачу куцање малих срдашца позва
Врану — у то време снежно елу птицу — и заповеди јој
да огу Сунца однесе радосну вест да ће ускоро имати
троје деце.
Пошто саслуша Врану, ог Сунца нађе у својој
ризници руин чија је вредност ила равна једном целом
царству, и проговори:
— Кажи мојој драгој да не могу сићи на земљу да
видим своју децу, и дај јој овај руин, нека за њих купи
царство.
Врана узе у кљун замотуљак са руином — даром ога
Сунца својој деци — и полете натраг Северним
планинама.
Догоди се да њен поглед паде на трговачки караван
који се зауставио. Пет стотина трговаца весело је
доручковало а око њих је кружило и скакутало мноштво
птица, које су се халапљиво ацале на посластице.
Врана осети глад, сакри свој драгоцени товар испод
жуна и придружи се другим птицама.
 Један од трговаца примети да је Врана нешто сакрила
и прикраде се њеном скровишту. Кад нађе у замотуљку
руин, он га узе, а на место непроцењивог поклона
стави комадић кравље алеге.
Кад се Врана врати жуну, дохвати замотуљак и, не
сумњајући да је руин украден, полете даље.
Речима се не да описати радост са којом је принцеза
дочекала Врану. Али кад је замотуљак ио одвезан,
њена велика радост уступи место не мањој жалости.
Нико није могао да утеши принцезу и она урзо умре.
Кад је о свему томе сазнао ог Сунца, он гневно погледа
Врану и опали њено ело перје. И птица постаде црна.
А јаја прележаше много дана. Ништа се из њих не
излеже јер им је недостајала материнска рига и
топлота. Кад су дошле кише, јаја је однела Иравада, и
она су пливала низ велику реку док нису стигла до
Могока (2). Ту једно од њих удари о стену, рази се и из
њега се расу мноштво руина. Два друга јајета вода
Ираваде донесе до Средње Бурме, где једно од њих исто
тако удари о стену. Из њега искочи тигар. Последње јаје
доплива до Доње Бурме. Ту оно удари о стену и из њега
се појави крокодил.
 ЖАБИЦА

Била једном једна Мала Жаица, паметна и вредна, а

у њеном суседству је живела Велика Жаа, глупа и
лења. Она је завидела Малој Жаици јер су ју сви
волели.
— Дете моје, — рече једном мајка Малој Жаици —
иди да ми донесеш воде.
Мала Жаица сиђе на реку. Али тек што се саже да
захвати воде у амусов суд, рзи ток јој га истрже из
руку. Мала Жаица скочи за њим у реку да га ухвати,
али матица повуче и њу. Срећом, пође јој за руком да се
ипак дочепа суда. Она се чврсто ухвати за њега и
захваљујући томе не удави се.
Неколико миља низ реку живела је зла Људождерка,
страх и трепет свега живог. Кад спази Малу Жаицу
која је пловила низ реку, чврсто се држећи за амусов
суд, Људождерка је извуче на оалу. Како је Мала
Жаица ила исувише мала, Људождерка не хтеде да је
поједе, већ одлучи да је узме за служавку.
Доведе је својој кући и рече:
— Дедер, Мала Жаице, поишти ме и погледај имам
ли гњида?
Мала Жаица погледа Људождеркину косу и виде да
је она сасвим чиста. Али се досети да ће Људождерка
помислити да је она лења ако каже да ништа није
нашла.
— О, госпођо, — проговори Мала Жаица — дозволи
ми да одем у кухињу да оперем руке пре него што се
дотакнем твоје дивне косе.
— Каква чистуница!... — узвикну Људождерка.
А Мала Жаица се извуче на задња врата, узвера се
на смокву која је расла у лизини, и сиђе оданде носећи
семенке смокве. Пошто је опрала руке у кухињи, врати
се Људождерки.
— О, господарице, — рече она преирајући јој власи,
тооже тражећи гњиде, и показа јој смоквине семенке
— ти имаш врло много гњида у коси.
Људождерка уздрхта од задовољства и рече да је
Мала Жаица вредна девојчица.
Следећег дана Људождерка пође некуд, те нареди
Малој Жаици да припази на кућу.
— Само пази! Не шали се да завириш у моју спаваћу
соу — опомену је Људождерка, и намршти се.
Мапа Жаица сачека док се газдарица не изгуи из
вида, па завири у спаваћу соу и угледа кости, лоање и
напола поједена тела. Она савлада страх, опрезно
затвори врата и седе постранце, као да ништа није ни
видела.
Кад се врати кући, Људождерка рече Малој Жаици:
— Ти си послушна девојчица, хоћеш ли да живиш у
мојој кући дуго, дуго?
— Радо их остала овде, газдарице, — рече Мала
Жаица. — Али ја све време мислим на своју јадну
мајчицу. Ко ће сад да је, онако стару, гледа кад сам ја,
њено једино дете, тако далеко.
— Можда се ти мене ојиш? — запита Људождерка, и
помисли није ли Мала Жаица прекршила њену
заповест и открила тајну њене спаваће сое.
— О, не, господарице, — слатким гласом одговори јој
Мала Жаица — ја те поштујем и волим.
Људождерки се тако допаде овај Жаичин одговор да
јој даде седам грумена злата и дозволи јој да се врати у
село уз оалу.
Све су се сеоске жае орадовале срећи Мале
Жаице, а Велика Жаа само што не пуче од зависти.
Она есно дохвати амусов суд, сиђе на оалу, седе на
суд и пусти се низ воду. Као што је и очекивала, до ње
доплива Људождерка и извуче је на оалу. Иако је
Велика Жаа изгледала врло велика међу својим
сестрама, ипак је ила сувише мала да и Људождерки
пало на памет да је поједе. Зато Људождерка одлучи да
је узме за служавку.
— Де, поишти ме... Да немам гњида? — рече она
Великој Жаи кад су ушле у кућу.
Велика Жаа једва погледа њену косу и одмах рече да
у њој ничега нема.
„Ј1ењивица“, помисли Људождерка.
Следећег дана, одлазећи некуд, она нареди Великој
Жаи да припази на кућу.
— Само пази, не шали се да завириш у моју спаваћу
соу — опомену је Људождерка, намрштивши се.
Тек што је газдарица изашла из куће, Велика Жаа
отвори врата спаваће сое, угледа кости, лоање и
напола поједена тела, и у страху повика: — Хоћу кући ...
Кући!...
Људождерка дотрча натраг и кад затече Велику Жау
где плаче, а врата од спаваће сое широм отворена,
схвати да је Велика Жаа није послушала и — поједе је.
 ГОСПОЂИЦА ЖАБИЦА

Живели су једном двоје старих, муж и жена, који су

много желели да имају дете. А када су једног дана
сазнали да ће им се жеља најзад испунити, за
лагодарише огу. Али колико је тек ило њихово
разочарање кад се уместо детета роди Жаица.
Међутим, та је Жаица говорила и понашала се као
свако друго дете. Сви су је заволели и с нежношћу
почели да је називају „Госпођица Жаица".
Отада прође неколико година. Мајка Госпођице
Жаице умре, а отац се ожени удовицом која је имала
две ружне ћерке. Оне су много завиделе Госпођици
Жаици што је сви суседи воле. И све три су уживале да
је муче.
Једном најмлађи од четворице царевих синова изјави
да ће оавити оред прања косе и изарати сеи жену.
Зог тога су у двор иле позване девојке.
Кад је свануло јутро одређеног дана, ое ружне сестре
оукоше најлепше хаљине и, пуне наде, упутише се у
двор, а Госпођица Жаица је скакутала за њима,
молећи:
— Сестрице, дозволите ми да и ја пођем с вама.
Сестре се закикоташе:
— Како, зар и ти хоћеш да идеш? Па позване су младе
девојке, а не жае.
 Госпођица Жаица је скакутала за сестрама, молећи
их непрестано да је поведу, али оне не хтедоше ни да
чују, и оставише је пред дворским вратима.
 Онда она замоли стражаре тако умиљато да је они
пропустише. У дворској ашти Госпођица Жаица
угледа много младих девојака окупљених око азена у
коме су расли дивљи љиљани, и прилижи им се.
Ускоро се појави принц и опра косу у азену. Девојке
такође поквасише своју косу. Кад се тај оред заврши,
принц изјави да су све девојке врло лепе и даће он да и
извршио изор ацити увис киту јасмина; она на коју
уде пало цвеће иће његова жена.
Тада он високо аци киту цвећа, а девојке с надом
погледаше увис. Али како ли све еху разочаране, а
нарочито две сестре, када кита паде на главу Госпођице
Жаице! А и принцу и криво, али одлучи да одржи реч.
Тако је Госпођица Жаица постала Принцеза Жаица.
После извесног времена цар позва сеи сва четири
сина, па им рече:
— Децо моја, исувише сам стар да их могао владати
земљом. Мислим да одем у шуму и да постанем
испосник. Али један од вас мора да ме наследи. Па како
вас сву четворицу подједнако волим, даћу вам задатак, и
онај ко га с успехом изврши заузеће мој престо. Ево тог
задатка: у свитање седмог дана, рачунајући од данас,
морате ми довести златног јелена.
Кад се врати кући, принц исприча Принцези Жаици
о задатку који су доили.
— Златног јелена? Само то, и ништа више! — узвикну
Принцеза Жаица. — Не рини, мој принче, имаћеш
златног јелена.
Три старија принца одоше у џунглу да потраже
јелена, а најмлађи остаде код куће. Седмог дана,
Принцеза Жаица проуди свог мужа још пре сванућа и
рече му:
— Иди у двор, принче. Ево ти златног јелена.
Принц погледа, протрља очи, па поново погледа.
Јелен, кога је за узду држала Принцеза Жаица ио је
од сувога злата. Принц оде у двор, и на велику жалост
своје раће, који су довели оичне јелене, и проглашен
за наследника. Али раћа стадоше молити цара да им
дозволи да још једном окушају срећу.
— Доро — нерадо пристаде цар. — У свануће седмог
дана, рачунајући од данас, морате ми донети пиринач
који се никад не квари и месо које увек остаје свеже.
Принц дође кући и исприча о новој царевој жељи.
— Не рини, мили мој принче, — одврати Принцеза
Жаица — и то ћеш имати.
Принц остаде код куће, а његова три рата дадоше се
у тражење невиђеног пиринча и меса. У зору седмог
дана Принцеза Жаица проуди свог мужа и рече му:
— Иди у двор, господару мој. Ево ти пиринча и меса
које је цар тражио.
И он поново и проглашен за наследника. Али три
старија принца опет почеше да моле цара да им дозволи
да још једном окушају срећу.
— Доро — рече он. — Али нека то уде последњи пут.
У свануће седмог дана, рачунајући од данас, доведите
ми најлепшу жену на свету.
— Охо! — радосно узвикнуше старији принчеви. Наше
су жене врло лепе и ми ћемо их довести оцу. Оп ће тада
сигурно да прогласи једног од нас за наследника. А наш
ће рат остати на цедилу.
Принц чу случајно те речи па се сневесели. Његова
жена је ила жаа а уз то и врло ружна.
— Драга принцезо, — орати се он жени — отац је
рекао да ће наследник ити онај ко му доведе најлепшу
жену на свету. Браћи је то лако: они имају лепе жене —
а шта ћу ја?
— Не рини, мој принче — одговори Принцеза
Жаица. — Одређеног дана ми ћемо поћи у двор, и
видећеш да ће мене прогласити за најлепшу жену.
 Принц зачуђено погледа жену.
— Доро, принцезо, — најзад нежно проговори он, не
желећи да је увреди — повешћу те са соом.
У зору седмога дана, Принцеза Жаица проуди
принца и рече:
— Господару мој, потрено ми је да се дотерам.
Причекај ме у врту. А кад уде треало да пођемо у
двор, позови ме.
Принц изађе из сое и ускоро викну:
— Време је да идемо, принцезо!
— Одмах, господару мој — одговори она. — Ја се
пудеришем.
Кроз неколико минута Принцеза Жаица рече:
— Спремна сам, господару мој. Молим те, отвори
врата.
А принц помисли у сеи: „Па шта, можда ћу угледати
лепотицу. А што да не? Кад је већ могла да доави
златног јелена, чудотворни пиринач неоично месо...“
Он нестрпљиво отвори врата, али, авај! Угледа жау
исто онако ружну као што је и ила. Ипак, не желећи да
јој зада ол, принц је поведе у двор.
Кад су принц и Принцеза Жаица дошли у престону
дворану, старија раћа и њихове жене или су већ тамо.
Цар у недоумици погледа на сина и рече:
— А где је твоја лепотица?
— Дозволите ми, господару, да одговорим —
проговори Принцеза Жаица. — Ја сам његова лепотица.
Тада она заци жаљу кожу и сви угледаше младу
лепотицу, одевену у свилу и кадиву. Цар нађе да је она
најлепша на свету и прогласи принца, њеног мужа, за
наследника.
Принц замоли жену да више никад не олачи наказну
жаљу кожу и она, да и испунила његову молу, аци
кожу у ватру.
 ЧУДОТВОРНИ ПЕТАО

Била једном два рата — један сиромашан а други

огат. Сиромашни је живео у шуми, а огати у граду...
Једног дана сиромашни рат нађе под дрветом златно
перо. Он погледа нагоре и виде да на грани седи петао.
Сиромашак узе перо и однесе га огатом рату.
— Згодна стварчица — рече овај. — Али она ништа не
вреди. Ево, даћу ти срерњак за њу.
Сиромашак није ни знао да је перо ило од сувог
злата. Мислио је да је срерњак дора цена за петлово
перо.
Сутрадан сиромашни рат поново дође под дрво и
опет нађе златно перо, које исто тако продаде огатом
рату за срерну пару.
Тако је то трајало много, много дана. Али једном, кад
се сиромашак саже да подигне златно перо, петао
кукурекну неколико пута:
— Онај ко поједе моје срце налазиће свако јутро под
јастуком два златна јајета...
Сиромашак исприча то огатом рату.
— Ако успеш да ми наавиш тог петла, даћу ти хиљаду
срерњака — рече огаташ.
— Нису мени потрени твоји срерњаци — одговори
сиромашни рат. — Ето, кад и се ти ринуо о мојим
дечацима и кад и се они оогатили као ти...
Богати рат пристаде на то, и сиромашни оећа ,да ће
му послати петла.
Сутрадан рано ујутру сиромашак дође са луком под
дрво, уи петла и по синовима посла га рату.
Богаташ, који је ио тврдица, није ни мислио да
ратиће храни заадава. „Биће ми слуге", одлучи он, и
нареди им да скувају петла за ручак.
Дечаци, који су много желели да угоде стрицу,
пажљиво очистише петла и скуваше га. Али одједном
петлово срце искочи из лонца.
— Јао! — узвикну старији. — Мораћемо да ацимо
срце... Та не можемо га дати стрицу кад је пало на
прљави под.
— Не ацај... — одговори млађи. — Тако сам гладан.
Хајде да га поделимо и поједемо.
И дечаци поједоше срце.
Кад огаташ седе за ручак, потражи у чинији петлово
срце. Али га тамо није ило. Чим сазнаде да је срце
поједено, он, ван сее од еса и злое, изудара ратиће
и изаци их напоље. Плачући, раћа се вратише кући.
Сутрадан дечаци нађоше под јастуком златна јаја.
Они их донеше оцу. А он еше тако љут на свог огатог
рата да их не однесе њему, већих продаде туђину. А
овај је ио поштен трговац па му доро плати. Тада
сиромашни рат схвати како га је варао његов огати
рат кад му је он доносио златна пера.
Отада су сиромашни рат и оа његова сина сваког
дана продавали по два златна јајета и постали много,
много огатији од огатог рата.
 ПАЛЧИЋ

Једном је некој сиромашној жени, која је очекивала

дете, ило потрено да просуши пиринач. Али ило је
довољно да изнесе котарицу са пиринчем из куће па да
се Сунце одмах сакрије. А кад је склањала котарицу,
мислећи да се спрема киша, Сунце и попово грануло.
Жена изгуи стрпљење и изгрди Сунце. Као одговор,
Сунце прокле жену. Зато јој се роди мали, сасвим мали
син, не већи од палца на руци. И њега прозваше
Палчић.
Палчић је ио врло несрећан што му се сва остала
деца подсмевају зог његовог малог раста, и кад напуни
шеснаест година, затражи од мајке да му каже истину,
зашто је тако мали. Кад сазнаде да је томе узрок
Сунчево проклетство, Палчић рече: — Мајко, испеци ми
сутра велики колач. Ја ћу потражити Сунце, и ми ћемо
одмерити снаге.
Сутрадан ујутро, чим свану, пође Палчић и понесе си
соом колач који је ио много пута већи од њега.
Била је средина лета. Поља су ила гола и цео криј је
патио од велике жеге. На путу Палчић наиђе на стари
Чамац, извучен на оалу зог тога што је Сунце
исушило реку.
— Куда ћеш, Палчићу? — поздрави га Чамац.
 — Идем да поделим мегдан са Сунцем, својим
непријатељем — одговори Палчић.
Чамац, који је и сам ио врло љут на Сунце зог тога
што је исушило реку, стаде да моли: — Дозволи ми да
пођем с тоом.
— Доро, — пристаде Палчић — поједи комадић мога
колача и увуци се у моју утроу.
Чамац тако и учини.
Палчић пође даље и срете Бамусову Бодљу.
— Да ли идеш далеко, Палчићу? — поздрави га
Бамусова Бодља.
— Идем да поделим мегдан са својим непријатељем
Сунцем.
Бамусова Бодља, која је мрзела Сунце зато што је
осушило толико младих изданака, њених сестара, поче
да моли: — Хоћеш ли ми допустити да и ја пођем с
тоом?
— Доро, — одговори Палчић. — Поједи комадић мога
колача и увуци се у моју утроу.
Бамусова Бодља уради као што јој он рече.
Палчић продужи даље и нааса на Маховину.
— Куда ћеш, Палчићу? — поздрави га Маховина.
— Идем да поделим мегдан са својим душманином
Сунцем — одговори Палчић.
Тада Маховина, која исто тако није трпела Сунце зог
тога што је оно осушило толику маховину, стаде да
моли: — Поведи и мене са соом!
— Доро, — рече Палчић. — Поједи комадић мога
колача и завуци се у моју утроу.
Маховина тако учини.
Палчић крену даље и наиђе на Покварено Јаје.
— Куд ћеш, Палчићу? — поздрави га Покварено Јаје.
 — Идем да поделим мегдан са својим душманином
Сунцем.
Покварено Јаје је такође мрзело Сунце, што је
исушило толико поточића. Зог њега су од жеђи
угинуле птице — родитељи и рођаци Јајета.
— Могу ли и ја с тоом? — замоли оно.
— Доро, — одговори Палчић. — Поједи комадић мог
колача и завуци се у моју утроу.
Покварено Јаје учини као што му Палчић рече.
И тако Палчић са своја четири друга у утрои приђе
Северним Планинама. Надао се да ће се на том месту
сутра појавити Сунце.
Палчић одлучи да тамо преноћи. Погледа унаоколо
тражећи ило какво склониште, јер је место ило дивље,
па се веома зачуди кад недалеко одатле спази кућу.
Одмах се досети да је то преивалиште Људождера. У
кући није ило никог.
„Али домаћин ће се вратити да овде преноћи", рече у
сеи Палчић. „Причекаћу и орићу се с њим за ову кућу,
јер морам да се испавам како треа пре него што се
ухватим у коштац са Сунцем.
Кад то чуше Бамусова Бодља, Маховина и Покварено
Јаје, почеше да моле.
— Дозволи, газда, да се ми понесемо с Људождером. А
ти сачувај снагу за сутра.
Иако нерадо, Палчић пристаде на то, сакри се иза
жуна и стаде чекати шта ће даље да уде. Три верна
друга уђоше у кућу и, пре свега, сакрише кутијицу са
грудом и кременом. Затим се Бамусова Бодља залете у
кревет, Покварено Јаје се аци на кухињско огњиште а
Маховина леже око окала с водом. Уто у кућу уђе
огроман Људождер и аци се на кревет. Тад га
Бамусова Бодља неколико пута доро уоде.
 — Колико је стеница у овој постељи — прогунђа
Људождер. — Запалићу лампу и поићу их.
Он устаде, пружи руку да узме труд и кремен, и кад
их не нађе пође у кухињу по ватру. Но само што се наже
над огњиште, Покварено Јаје с јаким треском пуче и
пепео полете у очи Људождеру. Пипајући он пође по
окал с водом да и опрао очи, али се оклизну на
Маховину, паде и сломи врат.
Три верне слуге јавише Палчићу да је Људождер
мртав.
Узору Палчић, поред кога су стајали у ојном поретку
његови верни другови, позва на мегдан Сунце. Оно се
појави, црвено од гнева, и распаљиваше се све више и
више, тако да се јадни Палчић замало не испече. Он и,
есумње, доживео сраман пораз да се не појави
неочекиван савезник. Киша, која се увек ори са
Сунцем, сматра за достојног савезника сваког оног ко се
ори против Сунца. Сада дође да расхлади Сунце. А
Палчић и његова три верна друга, видећи како се њихов
душманин зунио, громко се насмејаше. Ипак су ускоро
морали да заћуте јер Киша, нападајући на Сунце, уведе
у ору одреде урних потока, и Палчићу запрети
опасност да се удави. Али из његове утрое сада искочи
Чамац и понуди му своје услуге. Дори другови
ускочише у чамац и сви заједно завеслаше на југ ка
Палчићевом селу. Кад допловише до њега, сви сељани
изађоше на улицу да поздраве хероја и прославе Сунчев
пораз.
 ГЛАВА

Једном је нека сирота жена родила сина, али је он

имао само главу ез трупа. Отац се стидео наказе и
хтеде да је уије, али жена му рече да је дете увек дете,
ило ружно или лепо.
На то детенце рече:
— Хвала ти, мајко. Ја ћу ити доар син и никад. те
нећу оставити.
Жена исприча суседима о свом неоичном детету..
Они дођоше да се начуде и сви му углас дадоше име
Глава.
Прође неколико недеља, и Глава рече мајци:
— Хајде, мајчице, однеси ме највећем трговцу у граду.
Мајка тако и уради.
— Многопоштовани трговче, — рече Глава — дај мојој
мајци хиљаду срерњака, и ја ћу ити твој: ро. Ти ме
можеш показивати народу и доро ћеш на. томе
зарадити.
Трговац тако и учини. Људи су у гомилама долазили
са свих страна. Сви су хтели да виде чудновату Главу, и
ускоро трговац дои, натраг хиљаду срерњака.
Али једном преко мора допловише седам трговачких
родова и Глава рече газди:
 — Ја сам те служио верно, многопоштовани трговче. А
сад ме пусти да одем преко мора да потражим нове
доживљаје. Продај ме за хиљаду срерњака гостима из
туђине.
Трговац, који је врло заволео Главу никако није хтео ,
да се растане са неоичним малишаном. Али га ипак
продаде морнарима са једне од седам лађа само да му
угоди.
Када је роа ила распродана, седам страних лађа се
отиснуше на пучину. Неколико часова пошто су
напустили град подиже се силна ура. Лађа на којој се
налазила Глава заостаде од осталих. Бура је еснела три
дана. Онда ветар одједном стаде. Лађа стаде у месту.
Морнари помислише да им је присуство наказе на
лађи донело несрећу и хтедоше да је аце у море, али
им Глава рече:
— Претрпите се, другови. Боље ме вежите за врх оне
велике катарке.
Морнари привезаше дечака за катарку а он дуну у
једра таквом снагом да лађа одмах полете напред.
Захвални, морнари рекоше Глави да се више не сматра
за њиховог роа. А Глава продужи да дува са катарке
док год род не доплови до једног лепог острва.
Острво се веома допаде дечаку и он реши да га
разгледа. Али га морнари преклињаху да то не чини.
Они су увек заоилазили то острво, иако је оно лежало у
непосредној лизини њиховог родног града. На острву
су живели дивови-људождери. Али Глава рече да их се
не оји. Једва изговори те речи, кад дуну ветар.
— Другови, — рече Глава — сад ваша лађа може да
плови и ез мене. Искрцајте ме на острво.
Морнари испунише његову молу.
Кад остаде сам, дечак стаде стрпљиво да чека. Најзад,
кад је сунце зашло, на оали се појавише дивови-
људождери. Дошли су да се окупају. Дечак се поздрави
с њима и поче да разговара тако умиљато да им се
допаде.
Глава срећно проживе на острву много месеци и
научи од људождера чарону реч коју су само они
знали.
И гле, једном дечак опази лађу којом је приспео на
острво.
— Еј! Еј! Овамо! — повика он.
Морнари познадоше Главу и притераше лађу оали.
Били су у великом страху: Главу су окружавали дивови-
људождери.
Дечак се затим опрости од дивова и они му, као
опроштајни поклон, дадоше корпу пуну руина.
Кад лађа стиже у родни град, Глава даде морнарима
све своје драгоцености.
— Даћу вам још више — рече он њима — ако желите
да ми служите.
Не двоумећи се, морнари пристадоше.
Дечак им онда нареди да га однесу у царски дворац.
Кад су пришли дворској капији, послаше напред
гласника. Глава по гласнику поручи цару да ће
порушити дворац ако му не да за жену своју ћерку и
њега, Главу, не прогласи за свог наследника.
Цареви великодостојници истрчаше на капију да виде
тог страшног госта. Али кад су видели Главу, они се
насмејаше и рекоше:
— Та ти си само глава ез тела, а твоји су људи
одрпанци са старе олупине!
Уместо одговора на ове речи, Глава извади урмутицу
и изговори чарону реч коју је научио ’од људождера.
Истог часа из урмутице искочише коњаници п
опколише дворац.
 I цару остаде само да се преда. Главу прогласише Н
престолонаследника и он дои за жену цареву ћерку.
Али чим се свадена свечаност заврши, Глава се
претвори у младића прекрасна лица и снажна тела.
 ВЕЛИКО ЈАЈЕ

У престоној дворани седели су цар и његови

доглавници, очекујући радостан догађај. И да и одмах
сазнали да ли се цару родио син или ћерка, из
царичиних одаја ила су спроведена два ланца, златан и
срерн.
Цар и доглавници су ћутке очекивали. Одједном се
оа ланца снажно затресоше и сви повикаше:
— Близанци!
Али ускоро дотрча гласник и саопшти цару да је
царица родила велико јаје, а да је дворска дама,
зуњена, повукла оа ланца.
Сав изгуљен, посрамљен и тужан, цар нареди да се
несрећно јаје аци у реку, а царица лиши свог положаја.
Заповеди још да јој се орије глава и она пошаље у
царски врт да помаже главном аштовану.
Велико јаје је пловило и пловило све док га не ухвати
стара људождерка која се купала у реци. Она га донесе
кући и хтеде да га оари и поједе, али га у кухињи
случајно испусти на под. Велико јаје се рази и из њега
изађе дечачић који се веома допаде људождерки. Рече
му да је она његова мајка. Малишан јој поверова и они
почеше срећно да живе заједно.
Једном стара људождерка пође у џунглу где су је
очекивали остали људождери.
 — Сине, — рече она — цео дан нећу ити код куће. Не
уди несташан! Немој да се пењеш на стражарску кулу,
не силази у подрум. И не шали се да одеш у кухињу.
Када је људождерка отишла, дечак се попе на
стражарску кулу и нађе тамо везаног старца.
— Ко си ти? — запита дечак уплашено.
— Ја сам људождеркин зарољеник — одговори
старац. — Ускоро ћу умрети и тад ће ме она појести.
— Какве људождерке?
— Оне старице код које живиш. То није твоја мајка,
малишане, — она је људождерка. Доћи ће време кад ће
и тее појести. Него ежи одавде док се није вратила. А
ја... ја ћу већ ускоро умрети.
Али дечак не поверова речима старца.
— Ако ми не верујеш, — рече тада овај — сиђи у
подрум. Тамо ћеш наћи лоање, напола поједена тела и
кости. А онда, ежи!... Само пре тога отиди у кухињу и
узми из лонца три лоптице. Оне ће те спасти.
Кад је сишао у подрум, дечак разумеде да је старац
говорио истину. Он зграи лоптице и стаде ежати.
Био је већ доро одмакао кад иза сее зачу топот.
Сустизала га је људождерка.
Дечак се сети да има три лоптице и аци једну од њих
у правцу свог гониоца.
Истог тренутка између њега и људождерке израсте
непроходна шума. Али се људождерка рзо прои кроз
шуму и пружи руке за дечаком. Тад он аци другу
лоптицу и између њега и људождерке подиже се седам
планина. Али их људождерка прескочи и опет се
прилижи дечаку. Тада он аци трећу лоптицу и иза
леђа запламса огњено море. Људождерка се аци у
ватру и изгоре.
 Пошто се мало одмори, дечак стиже до некаквог села
и спази чоанчиће који су играли кликера. Играли су у
кувани пиринач који су понели од куће за ручак. Дечак
замоли да га приме у игру, а како није имао пиринча,
оећа да ће, ако изгуи, седам дана чувати њихову
стоку. Чоанчићи изгуише сав свој пиринач. Дечак им
врати половину и пође даље.
Идући нааса на заачени, од свију заорављени,
полусрушени храм духа Нат.
— Јадни, јадни Нат! — узвикну дечак. — Сигурно је
исто тако гладан као и ја
Он жртвова део свог пиринча духу, а оно што остаде
поједе сам. Захвални Нат узе на сее лик човека и
одведе дечака у дворац његовог оца цара, где га
прогласише за наследника. Дечакова мајка поново
постаде царица а духу Нат и подигнут велики храм.
 ВЕЛИКА КОРЊАЧА

Живео у једном селу риар. Имао је жену и ћерку

лепотицу, Млађу Газдарицу. Мајка је много волела
Млађу Газдарицу, али отац није аш много марио за њу.
.
Једном риар пође са женом у риолов. Дуго тога дана
нису могли ништа да улове. Отац је проклињао све на
свету, а мајка је мислила само на једно — да ли ће имати
чиме да нахрани ћерку. Најзад ухватише једну риицу и
жена рече: — Нећемо је продавати. То је за нашу Млађу
Газдарицу!
Касније ухватише још једну риицу и жена поновно
рече:
— То је за нашу Млађу Газдарицу!
Када се у мрежи залиста и трећа риица, мајка
Млађе Газдарице ускликну: — Ала је лепа! Испржићемо
је за нашу малу!...
Тада се риар наљути и удари жену веслом. Она наде
у море и претвори се у велику корњачу.
Риар помисли да се она удавила и врати се у село
Тако тамо и рече: „Удавила се“. Људи повероваше у то и
почеше жалити риара.
А онда се отац Млађе Газдарице ожени удовицом,
старом вештицом. Она је имала ћерку, ружну, рошаву и
злу. Видећи како је дора и лепа Млађа Газдарица,
маћеха и њена кћи су пуцале од зависти и злое и
једнако мислиле како да што олније увреде пасторку. А
она је радила у кући сав прљав посао и стрпљиво
подносила ударце, подсмех и грдњу.
Једном у подне, када је ила нарочито несрећна,
Млађа Газдарица се искраде из куће и оде на морску
оаду. Тамо се спусти на влажан песак и горко заплака.
И тада до ње доплива велика стара корњача. Девојка
виде у њеним очима сузе и схвати да је то њена мајка.
Потом престаде да плаче и узе стару корњачу у руке.
Тако је свакога дана у подне Млађа Газдарица
долазила на морску оалу и тамо остајала са корњачом
све до мрака.
Кроз неколико дана маћеха и њена кћи приметише да
је пасторка постала веселија и да сваког дана у подне
трчи ка мору. Оне пођоше за њом и видеше је с
корњачом.
Идућег јутра маћеха испече палачинке, осуши их на
сунцу и стави под асуру. Када је у подне риар дошао
кући, она је већ лежала, претварајући се да је олесна.
Стара вештица се окретала с једне стране на другу —
палачинке су јако пуцкетале, а она непрестано кукала:
— Чим се окренем — крцка, пуцкета... Јаој, умирем!
Ломе се моје кости!
Риар се уплаши и као ез душе излете из куће.
Ускоро се врати са сеоским лекарем кога маћеха еше
унапред подмитила.
— Дај јој меса од корњаче, — рече лекар риару — и
све ће проћи.
— Баш је то срећа! — ускликну маћеха. — Ћерка ми је
говорила да у подне на оалу излази велика деела
корњача и да се може ез муке ухватити.
 И тада маћехина ћерка одведе риара на оалу, где је
у то доа седела Млађа Газдарица са корњачом на
рукама.
Иако је ћерка плакала и молила оца да не дира велику
корњачу, риар је ипак уи и нареди да се скува.
. Јадна Млађа Газдарица! Како је горко плакала док је
секла тело своје мајке. Све јој је испадало из руку.
Корњача је ила тако велика да су њено месо једва
сместили у сто тањира
\ Најзад, кад све еше спремно, маћеха скочи с
кревета и изјави да се опоравила већ од самог мириса
корњачиног меса. Она позва мужа и ћерку да ручају.
Пакосно се смешкајући, позва за сто и Млађу
Газдарицу. Али девојка не дотаче јело, изговарајући се
да је олесна.
Корњачиног меса је ило толико много да маћеха
одлучи да почасти и суседе. Суседи је нису волели јер се
она лоше опходила са кротком Млађом Газдарицом, и
маћеха је хтела да стекне њихову наклоност. Она нареди
пасторци да однесе у сваку кућу по један тањир меса и
да свакако поздрави са њене стране све суседе...
У свакој кући девојци су говорили:
— Хвала ти, дора Млађа Газдарице!
А она је одговарала:
— Једите у здрављу, само немојте да ацате кошчице,
оставите их на праг своје куће. Ја ћу касније доћи па ћу
их покупити.
Дуоко у ноћ, Млађа Газдарица покупи корњачине
кошчице, закопа их поред куће и проговори: — Ако ја
волим своју мајчицу, нека овде израсте дрво, а његови
плодови нека уду срерни и златни. Нека сви знају где
је гро моје мајке!
Ујутру суседи угледаше неоично дрво пред
риаревом кућом. У тај час, на свом ловачком слону,
прође поред куће цар.
— Како! — зачуди се он. — Дрво са срерним и
златним плодовима? Чије је оно?
На прагу се појави маћеха и одговори:
— То је дрво моје ћерке, господару.
— Позови је овамо — нареди цар.
А кад она изађе, запита је:
— Је ли то твоје дрво?
— Да, господару — одговори маћехина ћерка.
— Ако је тако, откини један плод да га заједно
поједемо.
Маћехина ћерка се попе на дрво и ухвати али ма
колико да је вукла, није могла да га откине
— Не, то није твоје дрво — мрштећи се рече цар и
орати се народу:
— Хоћу да знам чије је ово дрво!
— Можда је оно Млађе Газдарице, господару —
одговорише људи.
И цар заповеди да позову Млађу Газдарицу.
— Кажу да је то твоје дрво. Чиме ће ти то доказати? —
запита он девојку.
Млада девојка стаде испод дрвета и рече:
— Ако је то моје дрво, нека сви плодови падну у моју
кецељу.
Плодови као киша попадаше у њену кецељу.
Тада цар узе Млађу Газдарицу За жену и одведе је на
свом слону у престоницу.
Маћеха и њена ћерка, шкргућући зуима од еса и
зависти, посекоше чароно дрво. Ускоро оне смислише
да уију Млађу Газдарицу и послаше јој писмо у коме су
је преклињале да им опрости и звале је да им дође у
госте. Млађа Газдарица им поверова, пође у село и
поведе са соом само три слуге. Али чим сташе пред
очеву кућу, она врати и њих. Млађа Газдарица није
хтела да њени стари пријатељи — суседи помисле да се
она погордила. Ипак, пре него што су слуге отишле,
Млађа Газдарица им наложи да се врате по њу кроз
месец дана.
Маћеха и ћерка дочекаше Млађу Газдарицу са сузама
радосницама у очима, али су у сеи мислиле само о
томе како да јој дођу главе.
Једном' за ручком маћеха испусти кашику. Услужна,
Млађа Газдарица се саже да је подигне. И тада маћеха
гурну на њу лонац са врелом водом. Млађа Газдарица се
претвори у елу птичицу и одлете рзо као стрела.
 Одређеног дана слуге се вратише по царицу где их
дочека зла маћехина ћерка. На њој је ила златом
извезена хаљина Млађе Газдарице.
— Зар си ти царица? — узвикнуше зачуђене слуге.
— Ја, — одговори она — зар ме не познајете? Само
што сте отишли ја сам се разолела од огиња. Ето
зашто сам постала рошава.
Мада нису поверовале маћехиној ћерци, слуге је ипак
одведоше у двор.
— Зар си ти Млађа Газдарица?! — расрди се цар —
Зар је ово твоје лице лотосов цвет?...
— О господару, — одговори маћехина ћерка — ила
сам олесна од огиња и зато је свенуо лотосов цвет...
Нећеш, ваљда, сада да ме отераш?
— Не, ти ниси Млађа Газдарица, — проговори цар —
ти имаш тако наказно чело!...
— Ја сам много туговала за тоом, мој господару, —
одговори маћехина ћерка. — И када сам плакала често
сам ударала главом о под. Зато је оно постало
спљоштено.
— Али ти имаш дугачак и наказан нос! — узвикнуо је
цар
— О господару — одговори маћехина ћерка — ја сам
тако туговала за тоом! И када сам плакала, ја сам
често рисала нос. Его зашто се он издужио.
Али јој цар не поверова. И, пошто се сети да је Млађа
Газдарица ила вешта ткаља и шваља, заповеди
самозванки да му изатка и сашије хаљину. Како није
умела ни да тка ни да шије, она са страхом седе за
разој.
А тад јој поможе Млађа Газдарица, која је желела да
јој муж увек носи лепе хаљине. У двор долете ела
птичица, узе у кљун конац и поче да тка.
Маћехина ћерка је седела мирно све док посао није
ио завршен. А тада завитла вретено на своју
помоћницу.
Пошто је уила птичицу, она позва кувара и нареди
му да је испече.
Увече маћехина ћерка рече цару:
— Мој господару, хаљина и испала још оља да у
двор није улетела ела птичица и да ми није сметала
при раду.
Цар није могао да одвоји очи од дивне тканине, али је
ћутао. У срцу је осећао превару.
На царев сто за вечеру изнесоше птичицу.
— Шта је то? — упита цар.
— Па то је она неваљалица што ми је сметала при
раду. Ја сам је уила вретеном и наредила да се испече
за тее, мој господару, — одговори маћехина ћерка.
— Јадна мала! — рече цар и нареди да се јело однесе.
Слуги је исто тако ило жао птичице. Уместо да је
поједе, он је закопа иза кухиње.
Идућег дана сви видеше да је на том месту израсла
граната дуња. Маћехина ћерка, неповерљива према
дрвету које је преко ноћи израсло, лукаво испита сву
послугу, али нико ништа није знао. Само је слуга, који је
послуживао за царским столом, помишљао да дуња има
неке везе са елом птичицом, јер је дрво израсло аш на
оном месту где је он закопао птичицу. Али, страхујући
од царице, он је ћутао.
Једном у цареву кухињу дођоше старац и старица са
сувим грањем.
Пошто су суво грање продали, они седоше под дуњу
да предахну. Одједном старици у крило паде тежак
плод.
— Срећа што нам не паде на главу — насмеја се
старица, и сакри овај дар који су доили од дрвета да се
увече почасте.
 Али кад дођоше кући, стари видеше да је дуња још
зелена и оставише је да дозри у земљаном ћупу.
Идућег јутра, чим свану, старац и старица одоше, као
и увек, у шуму да скупљају суво грање, а када се
вратише на доручак, опазише са чуђењем да је пеко у
њиховом одсуству почистио под и поставио сто.
Загледали су у сваки кутак, али не нађоше никога.
Сутрадан ујутро понови се исто.
— Сутра ћемо све сазнати — шапну ноћу старац
старици.— Већ сам смислио како. ...
Он устаде пре сванућа, гурну лактом жену и гласно
викну:
— Устај, устај стара ленштино! Данас ћемо поћи V
шуму раније да исмо сакупили што више сувог
грања!...
Старица одмах све схвати и исто тако одговори:
— Сам си ленштина! Хајдемо!
И препирући се, они изађоше из куће.
После извесног времена стари се прикрадоше и
уђоше полако у кућу, па се сакрише иза врата. Ка;:
сунце грану, они спазише како из земљаног ћупа изађе
сићушна девојка и отрча у кухињу.
— Па она је из дуње!... — прошапута старица. — Сад
ћу је ухватити. . .
Када то рече, узе једну од својих сукања и викну: „Еј!“
Мала се уплаши, појури натраг ка суду, али је старица
рзо поклопи сукњом и — гле чуда! — девојка из дуње
одједном порасте.
— Царица!... — познадоше Млађу Газдарицу стари. —
Пођимо нашем господару!...
— Не, не!... — проговори Млађа Газдарица.
Њој је ило жао маћехине ћерке, али је много желела
да види мужа. А и старци су је молили и молили. Млађа
Газдарица пристаде и тако се све троје упутише двору.
У двору је аш у то време ио пријем. Кад спази
Млађу Газдарицу, цар се неизрециво орадова, али се не
зачуди. Он је ио сигуран у то да ће се она вратити.
— Ја сам Млађа Газдарица. Ја! — викала је маћехина
ћерка. — А она је варалица и вештица!...
Сад стари испричаше како су нашли Млађу
Газдарицу.
— Зар нисам у праву? — поедоносно проговори
самозванка. — Она је из дуње изашла. Вештица — ето ко
је она!...
А тада Млађа Газдарица исприча све.
— Ја тражим суд правде! — узвикну на то маћехина
ћерка. — Нека нам нео пресуди!...
Суд правде се састојао у овоме: ое спорне стране су
излазиле на двоој — оптужени са гвозденим мачем а
тужилац са дрвеним. Сматрало се да ће, ако је истина
на његовој страни, он ионако поедити. Маћехина ћерка
није у то веровала и мислила је да ће се лако
орачунати са Млађом Газдарицом.
Цар и великодостојници нису сумњали у то да је
девојка из дуње права Млађа Газдарица и никако нису
желели да је подвргну суровом искушењу. Али шта се ту
може? Чак и цар није могао да прекрши овај древни
закон. И тако је слугама ило наређено да донесу
мачеве. Дрвени мач дои Млађа Газдарица.
— Ако је истина да сам ја Млађа Газдарица, —
проговори она, смело гледајући самозванку у очи —
нека ме не порази мач моје сестрице.
Млађа Газдарица то рече и спусти свој дрвени мач. А
маћехина ћерка стаде да напада гвозденим мачем, али
је мач, чим и додирнуо тело Млађе Газдарице постајао
мек као сомот. А дрвени мач одједном 1ккочи из руку
Млађе Газдарице и одруи главу маћехиној ћерци.
 Цар одлучи да казну мора да искуси и маћеха. II мада
га је Млађа Газдарица молила да то не чини, оп нареди
да се самозванка исече на комаде, сложи у лонац и
усоли. Тај лонац послаше маћехи.
Кад дои царску посластицу, маћеха позва мужа да
проају. Вадећи кашику по кашику усољеног меса у
тањире, она је непрестано хвалила своју ћерку, док
риар не изгуи стрпљење и не рече јој: — Не рљај.
Боље једи!...
Маћеха узе из лонца још једну кашику и одједном
узвикну:
— Зар тоне личи на палац? На палац руке моје ћерке!
— Ма шта ти толико мељеш!... — прогунђа риар.
Маћеха захвати још једну кашику, исколачи очи и
врисну:
— Али ово личи на палац ноге! На палац ноге моје
ћерке!...
— Ама престани да говориш глупости! — љутито
викну риар. — Једи — и готово.
Маћеха завири у лонац да види има ли још чега, кад
на дну лонца спази рошаву кожу са лица своје ћерке.
— То је моја ћерка! Па то је моја ћерка!... — закука
она.
Тад већ риар изгуи стрпљење, устаде од стола и
жестоко измлати жену да не и више говорила
глупости.
 МОНГ ПАУК ЧАЈН

Читаве три године провео је Монг Паук Чајн па

универзитету, али аш ништа није научио, јер је ио
врло лењ. На крају треће године студенти се опростише
од својих наставника и, наоружани знањем, разиђоше се
кућама. Монг Паук Чајн такође дође да се опрости са
својим учитељем. Учитељу га и жао.
— Сине, — рече он — ти аш ништа ниси научио.
Потруди се ар да запамтиш ове мудре истине. Нека ти
оне уду дар на растанку:
„ Ако удеш ишао и ишао, стићи ћеш куд си наумио".
„Ако удеш много питао, сазнаћеш оно што ти треа“.
„Ако не удеш много спавао и еспосличио,
сачуваћеш свој живот".
И тако Монг Паук Чајн напусти универзитет п пође
својој кући. Али пошто пређе један део пута, оп одлучи
да, пре него што стигне у своје село, види чарони град
Тагаунг3, До Тагаунга је ило далеко, п пошто Монг
Паук Чајн није имао пара, није могао ни да се нада да ће
путовати колима или на коњу. : зато се Монг Паук Чајн
упути пешке, и мада је пролазио дан за даном — а до
Тагаунга еше још далеко он не клону духом. Када је
најзад стигао до града, Монг Паук Чајн схвати колико је
тачна и драгоцена ила истина: „Ако удеш ишао и
ишао, стићи ћеш куд си наумио".
 У Тагаунгу Монг Паук Чајн нађе неки посао, али
слао плаћен. У доколици је оасипао мештане
питањима о њиховом граду. Ускоро је сазнао занимљиву
околност: у Тагаунгу је владала царица а не цар. „А
зашто је то тако?“ помисли Монг Паук Чајн, и после
дугог распитивања сазнаде да је царица ступала у рак
много пута али су сви њени крунисани супрузи
тајанствено умирали у постељи још прве рачне ноћи. И
сада се више нико није усуђивао да затражи царичину
руку, мада су великодостојници ојавили да ће сваки
онај ко се уде оженио њоме постати цар, јер су
сматрали да и мушкарац на престолу ио од користи за
Тагаунг. Задовољан оним што је сазнао, Монг Паук Чајн
је, сећајући се са захвалношћу свога учитеља увидео да
је тачна и друга истина: „Ако удеш много питао,
сазнаћеш оно што ти треа".
И тако Монг Паук Чајн смело уђе у дворац и изјави
великодостојницима да жели да се ожени царицом. Ту
га одмах прогласише за цара. Када је пала ноћ, Монг
Паук Чајн оде у царску ложницу и понесе стало
анане. Сакри га под кревет па леже и, претварајући се
да спава, стаде чекати царицу, која урзо дође и заспа
поред њега. Монг Паук Чајн полако устаде, стави
уместо сее стало анане, покри га јорганима и даде
му олик човека који спава, а сам се сакри иза стуа и
сачека да види шта ће се догодити. После неколико
часова он виде како се са крова појави змај Нага и
склизну низ сту ка постељи. Када угледа да поред
царице неко спава, змај из све снаге зари у њега своје
очњаке, и тиме прикова сее за стало ананиног
дрвета. Монг Паук Чајн прискочи чудовишту, које је
сада ило еспомоћно, и уи га једним ударцем мача.
Царица, коју је проудила ука, ражали се кад спази
мртвога змаја. Дуги низ година је Нага ио њен потајни
љуавник. Монг Паук Чајн је, напротив, ио врло весео.
„Доказана је и трећа истина", помисли он: „Ако не
удеш много спавао и еспосличио, сачуваћеш свој
живот".
Идућег јутра је цео град Тагаунг сазнао с радошћу да
је нови цар жив и здрав. А царица прикри свој ес. Она
подмити слуге и нареди им да не закопају змаја у
земљу, већ да га пренесу у њене одаје, а затим их посла
по ловца. Ловац, пошто се закле да ће ћутати и дои
хиљаду срерњака, одра кожу мртвоме змају. Затим
царица позва шваљу. Пошто се и ова закле и дои сто
срерњака, саши од змајеве коже јастук. Тада царица
изара из мноштва змајевих костију једну, и сама од ње
направи укосницу. Затим оде до Монг Паук Чајна, који
је разговарао са великодостојницима, и замоли га за
услугу. Цар, желећи да уде са њом у пријатељским
односима, одговори:
— Спреман сам да вам учиним сваку услугу.
— Господару мој, — проговори царица — предлажем
вам опкладу.
Монг Паук Чајн климну главом у знак пристанка.
— Господару мој, поставићу вам загонетку. Ако је
увече четрдесетог дана, рачунајући од данашњег,
одгонетнете, умрећу ја. А ако је, пак, не одгонетнете,
умрећете ви. Ево те загонетке:
За хиљаду су га распорили,
за стотину ушили,
а од кошчице је љуљена направила укосницу.
Јадни Монг Паук Чајн! Да и се погодила ова
загонетка, треало је ити веома мудар. И сада је он
тужно мислио о годинама које је узалуд изгуио на
универзитету. Питао је своје великодостојнике и
мудраце, све заједно и сваког посено, али је загонетка
остала не одгонетнута. А време је пролазило. И Монг
Пиук Чајн изгуи сваку наду.
 У овој невољи он чак заорави да пошаље по своје
родитеље, који су живели у удаљеном селу, или ар да
их оавести да је постао владар Тагаунга. Међутим, глас
о томе да је њихов син постао цар допре и до њих. И они
кренуше у престоницу.
Четрдесетог дана, аш последњег дана рока који је
царица одредила, отац и мајка Монг Паук Чајна
доспеше до предграђа Тагаунга. Они седоше у сенку
неког дрвета да се одморе и поткрепе. Али престојећи
сусрет тако узуди старце да ништа нису могли да окусе
и готово све ацише. Истога часа на ову ачену храну
слетеше гавран и врана. Кад су позоали храну, почеше
да разговарају човечјим гласом.
— Данас смо имали прави царски ручак — рече врана.
— Бојим се само да нећемо сваког дана овако ручати,
драги мужићу.
— Не рини, мила женице — одговори јој гавран. —
Сутра ће погуити Монг Паук Чајна, и ми ћемо моћи да
се почастимо његовим очима. Приредићемо праву
гозу!
— А зог чега ће ити погуљен? — упита врана с
неверицом.
— Не може да погоди загонетку а вечерас истиче рок.
— Баш си ми паметан! — поносно и нежно узвикну
врана. — Теи је све познато. Ти сигурно знаш чак и
одговор на загонетку?
— Наравно да знам — похвали се гавран. — То је змај
Нага. За хиљаду срерњака с њега су одрали кожу, за
стотину—од коже су сашили јастук, а од једне његове
кошчице царица је сама направила укосницу.
— А откуд ти то знаш? — запита врана.
— Тога дана сам посматрао царичине одаје — ојасни
гавран. — Мислио сам да ћу имати прилике да извадим
змајеве очи.
 — А шта и ти са њима урадио?
— Па донео их их, наравно, теи да се почастиш.
— Баш си златан!
Тада врана и гавран одлетеше, а родитељи Монг Паук
Чајна, који су све то слушали притајивши дах, појурише
ка дворцу вичући: „Одгонетка! Одгонетка!" — што је
натерало стражу да им широм отвори капију. Сина су
такође поздравили повицима: „Одгонетка! Ми знамо
одгонетку!"
Монг Паук Чајн се много орадова спазивши оца и
мајку, али наравно не поверова да знају одговор све док
му стари не испричаше шта се догодило.
Исте вечери Монг Паук Чајн, опкољен
великодостојницима, чекаше царицу. Она се појави у
претстопној дворани смешећи се, јер је ила сигурна да
је Монг Паук Чајн изгуио опкладу.
— Јесте ли се припремили да умрете, господару мој?
— подругљиво запита царица. — Или су вам, можда,
помогли ваши мудри саветници?
— Одгонетнуо сам загонетку — рече Монг Паук Чајн,
и даде одговор.
Царицу је чекала смрт. Али Монг Паук Чајн се показа
великодушан. Не погуи је, већ је само посла у
прогонство.
Монг Паук Чајн постаде мудар владар и народ га
много заволе.
 КРОКОДИЛ КИШНИ ОБЛАК

Једном неки стари риар и његова жена извукоше

мрежу и у њој нађоше крокодилско јаје. Иза њихове
куће налазило се сасвим мало језеро и они у њега
спустише јаје, из кога се после извесног времена
излеже мали крокодил. Старци нису имали деце, те
заволеше крокодила као рођеног сина и дадоше му име
Кишни Олак (3)
Прође неколико месеци. Кишни Олак тако порасте
да му је језерце постало мало. Тада стари риар и
његова жена преградише део реке недалеко од куће и
сместише га тамо.
А кроз годину или две, када крокодилу тамо постаде
тесно, старац му рече: — Сине, ја ћу порушити преграду
а ти отпливај куд год хоћеш. Али свакога дана у подне ја
ћу те звати. Допливај да једеш. Тако ћемо знати да си
жив и здрав.
И тако је свакога дана у подне стари риар — понекад
сам, а понекад са женом — долазио на оалу и дозивао
крокодила: — Кишни Олаче! Кишни Олаче!
Крокодил и одмах допливао и узимао храну из
његових руку. Тако је то трајало много месеци. Током
тог времена Кишни Олак је подивљао и почео
да сее сматра за најјачег на свету зато што је
загосподарио једним од рукаваца Иравадине делте. Овај
се рукавац и дан-данас назива „Посед Кишног Олака".
Али се једном догоди да стари риар и његова жена
заораве да оиђу крокодила и да га нахране. Кишни
Олак прикри ес. Сад је те дарове сматрао као данак, а
не као посластице што му доносе родитељи који га воле.
Сутрадан стари риар дође сам на оалу и позва
крокодила: — Кишни Олаче! Сине. . .
Крокодил доплива и одједном дохвати старца за ногу.
— Шта ти је, сине? — нежно упита стари риар.
— Јуче ми ниси донео данак и зато ћу те данас појести
— одговори Кишни Олак.
— Сети се, сине, да сам те ја однеговао — стаде
молити старац.
— Па нека је и тако, ја ћу те ипак појести — одврати
крокодил.
— Дозволи ми ар да се помолим — замоли га стари
риар.
Кишни Олак пристаде.
„Ја нисам ништа крив", проговори у сеи старац, „и
нисам заслужио смрт. Ако је тако, даогда у удућем
животу постао чароњак. И нека незахвални крокодил
умре од моје руке! . . .“А наглас додаде: — Сад сам
спреман.
Истог тренутка крокодил растрже старог риара.
Кишни Олак прокрстари уздуж и попреко сву
Правадину делту. Већ само његово име доводило је до
ужаса смртне — пошто је прождрао стотине људи.
Али прођоше године и крокодил се промени. Младост
са својим залудама и страстима прође и он постаде
ољи према људима — можда се сећао срећног
детињства. Кишни Олак се покаја и што је уио старог
риара. Он се спријатељи са људима и људи га
заволеше.
 Он је толико заволео људе да је чак одацио љуав
крокодилке, која се звала Мрка, и тиме стекао смртног
непријатеља.
Када крокодил поживи сто година, може да се
претвори у човека. Чим је Кишни Олак напунио сто
година, истог тренутка претвори се у човека и постаде
трговац. Није постојало насеља ни града на реци
Иравади у коме није ио. Он срете лепу девојку, ожени
се њом и проживи срећно неколико година.
За то време, стари риар се поново роди и, кад напуни
шеснаест година, постаде чароњак. Једва је чекао да
дође дан кад ће да се освети крокодилу. И тако се упути
реци, додирну чароном палицом воду и нареди: —
Кишни Олаче, долази!
И мада је његова кућа ила далеко од тог места,
Кишни Олак чу глас старога риара и схвати да му је
куцнуо последњи час. Тада најзад откри својој жени ко
је и исприча јој шта га очекује.
Уто стари риар удари други пут својом палицом по
води и опет заповеди: — Кишни Олаче, долази!
Јадни Кишни Олак! Са сузама у очима он се опрости
са вољеном женом, поново постаде крокодил, и похита
реци.
Стари риар и трећи пут удари по води и нареди:
— Кишни Олаче, долази!
У том тренутку доплива до чароњака Кишни Олак.
И стари риар га уи једним замахом чароне палице.
Она половина његовог трупа која је ила у води
претвори се у суво злато, а друга, која је ила на земљи,
у руине. Старом риару еше тешко на срцу и он не
додирну ни злато ни драго камење.
На овом је месту касније удовица Кишног Олака
саградила пагоду.
 СТАРЧИЋ НА МЕСЕЦУ

У неком селу живео је старчић. Он је по кућама

млатио и вејао пиринач и тако се прехрањивао. Нигде
никог није имао осим једног старог зеца.
По цео дан, а кад је сијао Месец, онда и део ноћи,
радио је старац, а зекан се покрај њега частио плевом.
Једне ноћи, када је сијао месец, млатио је старчић
пиринач и разговарао сам са соом:
— Омлатићу пиринач па ћу морати и да га овејем. Дуг
је то посао!... Е, кад их имао другарицу! Ја их млатио,
а она вејала. Утроје и нам ило веселије!...
Ове речи чу Месечева огиња. Сажали се на
старчића. И сутрадан се претвори у старицу и дође да
му помогне. Цео дан је старчић млатио пиринач, а
Месечева огиња га је вејала. А кад на земљу паде ноћ,
она се врати на нео.
Тако је Месечева огиња долазила сваког дана старцу
и зекану. Увече и их увек напуштала. Морала је да
надгледа Месец.
Тако су пролазили дани и недеље. Једном старчић
упита:
— Ко си ти? Зашто увек одлазиш у сумрак?
Старица одговори да је она Месечева огиња.
 — Поведи и нас двоје са соом на Месец — стаде
молити старчић. — Дозволи ми да заувек останем с
тоом. Па ми се осећамо тако усамљенима ез тее. . .
Месечева огиња му испуни жељу.
Па чак и дан-данас мала деца, — наравно, ако не
плачу, — могу да виде на Месецу старчића и његовог
зекана. Старчић чисти пиринач, а стари зекан се
поваздан части пиринчаном плевом.
 ЗАШТО ПУЖЕВИ НЕ ЗНАЈУ ЗА
УМОР

Једном се Коњ, престижући Пужа, презриво рецну на

њега: — Еј! Склони се с пута! Када већ једва милиш,.
направи место онима који јуре у трку.
— Ми пужеви трчимо само онда кад се такмичимо —
достојанствено одврати Пуж.
Коњ се насмеја, а лукави Пуж предложи да још
колико сутра одмере снаге. Тај изазов и, разуме се,
прихваћен.
Кад се Коњ у трку удаљи, Пуж сазва своју раћу и
орати им се овим речима: — Чујте ме, раћо! Свакако
сте чули да онај који једе коњско месо никад не зна за
умор (4). Па ето, хоћете ли да проате коњско месо?
Пужеви једногласно одговорише да само о томе и
сањају.
Онда Пуж рече:
— О свему сам промислио, саслушајте ме пажљиво . . .
Он нареди својој раћи да отпузе дуж пута на двеста
корака један од другог, и затим мирно заспа. Пужеви,
пак, отпузише на одређена места. Пузили су, наравно,
полако и на тај пут утрошили све време које је остало до
јутра.
 — Е па, јесте ли спремни, многопоштовани тркачу? —
запита сутрадан Коњ Пужа са очигледном
заједљивошћу.
Пуж одговори да је спреман и предложи овакве
услове: да трче путем све док имају снаге и да се на
сваких двеста корака јављају један другом како и се
уверили да ниједан није изостао. Коњ пристаде и трка
започе. Коњ полете као стрела, Пуж поче да мили ез
журе.
Пошто је претрчао двеста корака, Коњ узвикну
подсмешљиво: — Па где сте то, многопоштовани
тркачу?
— Ту сам — одговори један од пужеве раће.
Коњ се осврте, и спазивши Пужа који је спокојно
пузио, запрепасти се. „Свеједно, престићи ћу те“,
помисли он, и опет полете као вихор. Али, пошто
претрча још двеста корака, поново спази Пужа.
Коњ је трчао све даље и даље. И сваки пут на
одређеном месту спазио и Пужа.
На крају, исцрпевши сву своју снагу, Коњ паде мртав.
А онда се пужеви скупише и поједоше га.
Отада пужеви не знају за умор.
 ЗАШТО ЈЕ ПТИЦА ЦАРИЋ МАЛА

Једном Лав, цар свих животиња и птица, шетајући се

морском оалом одлучи да уђе у воду и окупа се. Али се
одједном појави Нага (5), цар свих становника вода, и
оптужи Лава да је прешао границу своје државе. Изроди
се жестока свађа. На крају крајева Лав и Змај одлучише
да сваки од њих окуша своју снагу, и да онај ко се
покаже слаијим уде поједен.
Лав рикну тако страшно да неколико животиња у
лизини падоше мртве. Змај само искоса погледа јелене
који су поред њих пролазили трчећи и они се
претворише у пепео.
— Е па, ко је моћнији од нас двојице? — упита
поедоносно Змај.
Лав мораде да призна да је Змај јачи од њега.
— Пусти ме на неколико дана — замоли он Нагу. —
Само да се опростим са породицом, па ме после можеш
појести
Змај пристаде. Нареди Лаву да за седам дана дође на
оалу, па ишчезну под водом.
Покуњен, Лав пође кући. Мали Зец, који је становао у
лизини, опази да је Лав нерасположен и ојажљиво
запита господара шта га мучи. Лав му исприча о свом
сусрету са Змајем.
 — Немој да се ринеш, господару — рече Зец. —
Смислићу ја већ нешто да те извучем из невоље.
Рече то па шмугну у честар. У шуми пронађе Птичицу
Весника и запита је: — Слушај, Весниче, да ли си ти,
који по нареди цара летиш свуда, срео негде Галоуна
(6) — птицу која прождире змајеве?
— Чуо сам за ту неоичну птицу, — одговори Весник
— али је никад нисам видео. Она уопште не долеће у
наше шуме. И како она није под влашћу цара Лава,
нисам имао прилике да летим до ње.
— Може ли се десити да не нађемо Галоуна? —
зарину се Зец.
— Тешко ју је наћи — изјави Весник. — Па ако је чак и
пронађемо, она ипак неће долетети. Наш цар нема
власти над њом.
— Мораћемо онда да предузмемо нешто друго — рече
Зец. — Сакупи, Весниче, све птице и животиње кроз
седам дана на морској оали.
Заказаног дана, на Весников позив сакупише се
хиљаде птица и животиња на морској оали.
— Потрена ми је велика птица! — орати им се Зец.
— Врло велика птица!
Први иступи Орао, за њим Рода, а за Родом Кондор.
— Још, још већа!... — викао је Зец.
Онда ступи напред смешна, сувише смешна птица,
деела, незграпна и огромна као слон.
— Ко си ти? — зачуди се Зец. — А ја сам мислио да
познајем све птице и животиње!...
— То је Велика-Глупа-Шарена-Птица, — поносно
одговори Весник — па чак и ја, Весник шуме, видео сам
је свега двапут. Она је врло стидљива и повучена.
Дошла је овамо само из верности према своме
господару.
 — Баш си мудар, Весниче, што си је позвао овамо—
радосно узвикну Зец.
 И све се птице и животиње орадоваше па од тога
дана Птицу Весника прозваше „Птица Мудрица". Тако је
зову и дан данас.
Зец нареди Великој-Глупој-Шареној-Птици да се
сакрије у честар и чим се Змај појави из мора да
заклепеће кљуном и залупа крилима. Затим оде до Лава
и ускоро се с њим врати на морску оалу. Лав рикну да
и оавестио Змаја о свом доласку, и истог трена из
морске дуине изрони Нага.
— Ха-ха-ха! — злурадо се насмеја Змај. — Гле, па то је
главом моћни цар животиња и птица изволео да дође
мени за ручак!...
У тај мах Велика-Глупа-Шарена-Птица залупа својим
моћним крилима и заклепета кљуном.
— Ко је то? — упита узнемирено Змај.
— Птица Галоун ... — прошапута Зец. — Чула је да
ћеш овде изронити из мора да поједеш Лава, и вреа те
иза дрвета још од самог сванућа. . .
Кад то чу, Змај се високо пропе па зарони на дно
мора.
— Море, куда си запео, пријатељу? — тооже
изненађено упита Зец.
— Хвала ти, Велика-Глупа-Шарена-Птицо, — рече Лав
— спасла си ми живот.
И све птице и животиње стадоше грлити и љуити
Велику-Глупу-Шарену-Птицу. Пошто их је ило много а
сви су је усрдно љуили, ова силна птица на крају
крајева претвори се у малу, малу птичицу, мању од
врапца. Тако је Велика-Глупа-Шарена-Птица постала
мала. Одонда је зову Птица-Коју-Су-Љуили. (7)
 ДЕВО ЈЕ ДОШАО

Ноћни Стражар је чувао стоку седећи пред својом

малом колиом. Преко тамног неа јурили су кишни
олаци и Стражар је са зењом посматрао кров,
изрешетан као сито.
— Ако наиђе Лопов, — мрмљаше он — знам шта ћу.
Ако Тигар залута, снаћи ћу се опет. Али, огме, ако
наиђе Дево — пропао сам!...
Стражар није знао да се на крову притајио Лопов а
под колиом Тигар и да оојица чекају да он заспи па да
се докопају стоке. Али ни Лопов ни Тигар нису слутили
да су оојица присутни.
„Ама, ко је то моћни Дево кога се тако плаши
Стражар?" узнемирено помисли Лопов, не знајући да на
језику пали (8) „Дево" значи „пљусак".
И Тигар се исто питао: „Ко ли је тај моћни Дево кога
се тако плаши Стражар?"
У тај час се проломи грмљавина и лину пљусак.
Преплашени Лопов скочи са крова и нађе се на
Тигровим леђима. Лопов помисли од Тигра да је Дево, и
сматрајући да му је дошао крај, грчевито ухвати звер за
врат. А Тигар помисли да га је зајашио моћни Дево, и
преплашен јурну у честар.
Целу је ноћ Тигар кружио по шуми. Кад поче да
свиће, Лопов виде да јаше Тигра. Спазивши велико
шупље дрво, скочи са Тигра, узвера се на врх и склизну
у дупљу. А Тигар полете даље вичући:
— Дево-Јахач је ту! Дево-Јахач је ту!...
Трчао је све док га не заустави Мајмун:
— Шта ти је, друже?
Тигар му исприча све о Деву. Мајмун не поверова и
затражи да му покаже то шупље дрво.
Заједно се пришуњаше дрвету и почеше да га њуше.
Када су се уверили да у шупљини некога има, Мајмун
предложи да сачекају да тај огладни и изађе.
Тигар, који се сада више није толико плашио,
пристаде, и они седоше леђима окренути дрвету. Тада
Лопов провуче руке кроз малу рупу на сталу и повуче
једном руком Мајмуна за реп, а другом муну Тигра у
леђа. Животиње преплашено скочише и дадоше се у
екство, вичући на сав глас:
—Дево-Јахач-Који-Вуче-За-Реп-И-Који-Мува-У-Леђа-је
ту!
Дево-Јахач-Који-Вуче-За-Реп-И-Који-Мува-У-Леђа-је
ту!...
Бежали су тако Тигар и Мајмун, ежали, све док их не
заустави Зец. Испричаше му шта се догодило, али им он
не поверова и замоли их да му покажу то шупље дрво. И
тако се сада сва тројица упутише дрвету.
Дотле се Лопов извукао из шупљине и успузао на сам
врх дрвета да и осмотрио где се налази. Кад спази
испод сее Тигра, Мајмуна и Зеца, помисли да је Зец
прозрео његово лукавство и да се Тигар вратио да се
орачуна с њим. Задрхта од ужаса, изгуи равнотежу и
стропошта се на животиње.
Он јурну на једну страну, а Тигар, Мајмун и Зец на
другу, вичући на сав глас:
 — Дево-Јахач-Који-Вуче-За-Реп-И-Који-Мува-У-Леђа-И-
Који-Је-Скочио-На-Наше-Главе је ту! Дево-Јахач-Који-
Вуче-За-Реп-И-Који-Мува-У-Леђа-И-Који-Је-Скочио-На-
Наше-Главе је ту!...
 КАКО ЈЕ ЗЕЦ НАЗЕБАО

Једном је цар Лав поставио за министре Медведа,

Мајмуна и Зеца, па су сви заједно владали шумом.
Једног лепог дана и Медвед и Мајмун и Зец досадише
Лаву и он одлучи да их поједе. Међутим, пошто их је сам
поставио за министре, морао је да измисли разлог којим
и оправдао свој поступак. Стога цар Ј1ав позва своје
министре и орати им се следећим речима:
— Пре извесног времена постали сте моји министри.
Данас сам одлучио да испитам да ли вас је покварио
ваш високи положај.
Он разјапи чељусти и затражи од Медведа да му каже
на шта миришу његова царска уста. Како је ио велики
месождер, из његових се чељусти — што је и треало
очекивати — осећао одвратан задах. Медвед, који је увек
ио искрен, рече:
— Веома непријатан задах, ваше величанство.
— Издаја! — есно рикну лав. — Увредио си цара.
Уићу те.
Баци се на Медведа и прождера га.
Затим Лав упита Мајмуна на шта миришу његове
царске чељусти. Мајмун, видевши каква је суда
задесила Медведа, схвати да је лаж једини пут спасења.
 — Охо, то је врло фини мирис, господару, пријатан
као. . . мирис најољег миришљавог уља — изусти он.
— Лаж и ласкање! — јаросно заурла Лав. — Сви знају
да је то одвратан задах. Нисам адава велики љуитељ
меса! Лажљиви и ласкави саветници опасни су за
државу!
Пошто је то рекао, Лав растрже Мајмуна.
Тад се орати Зецу:
— Хајде, мудраче, реци ти на шта миришу моја уста?
— Нажалост, господару, — одговори Зец — назеао
сам те ми је нос запушен. Дозволите, ваше величанство,
да останем неколико дана код куће док ми не прође
кијавица. Тек онда ћу моћи да одредим на шта миришу
ваша царска уста.
Лаву не остаде ништа друго него да удовољи његовој
моли. А затим се Зецу изгуи сваки траг.
ТРАГОМ ЛЕГЕНДИ
 ГЛУПИ ДЕЧАК

Био једном неки глупи дечак. Једног дана мати га

посла у џунглу. Дечак постави замку и ухвати дивљег
петлића. Нареди му да одлети у село, право под мајчин
нож, а сам се ез журе упути кући.
Али, авај! Кад дође кући, виде да петлић није долетео.
Тад дечак исприча све мајци.
— Глупи деране! — узвикну мајка. — Други пут
закољи птицу и донеси је кући.
Идућег дана дечак се поново упути у џунглу и под
једним дрветом нађе неколико великих печурака.
— Ха-ха-ха! — засмеја се дечак. — Сад ми већ никуда
нећете утећи.
Притрча дрвету, исецка печурке ножем а затим их
понесе мајци.
— Глупи, глупи деране! — узвикну мајка. — Шта си
урадио са гљивама? Сад нису ни за шта. Други пут их
донеси са кореном.
Сутрадан дечак опет оде у џунглу и виде на дрвету
пчелино саће.
— Е, мед ће вала ити мој, — рече он. — Истргнућу
саће са кореном, као што је рекла мајка.
Успуза се на дрво и покуша да одвоји саће од гране.
Али га тада нападоше пчеле. Плачући од ола, он скочи
са дрвета и потрча кући, мајци.
— Глупо дериште! — рече она. — Други пут упали
саће. Пчеле ће се уплашити од дима и одлетети.
Идућег дана дечак виде калуђера.
— Овај ће сигурно ити мој — помисли дечак.
Полако се прикраде калуђеру и запали његову жуту
мантију. Када калуђер, ваљајући се по трави, угаси
пламен, дечак одлучи да понови своју замисао. АЛИ ту
већ калуђер мораде да дохвати атину и да га изудара.
И глупи дечак плачући поеже кући.
— Глупо дериште! — пресрете га мати. — Жуту
мантију носе калуђери. Други пут, ако видиш светог
оца, падни на колена и поклони му се с поштовањем.
Следећег дана дечак се опет упути у џунглу, залута у
шипрагу и срете тигра. Уместо да се успуза уз најлиже
дрво, он поче да посматра тигра, и кад виде жуте пруге
на његовој кожи, паде на колена и поклони. се. Тигар се
аци на глупог дечака и поједе га.
 ЗАШТО У ГРАДУ ПАГАНУ ИМА
ТОЛИКО ПАГОДА

Некада давно, давно, кад је народ Пагана (9) ио

сиромашан, живео је у њему калуђер-алхемичар, који је
покушавао да пронађе камен мудрости. Његови огледи
стајали су скупо и он их не и могао изводити да не
еше покровитељства самог цара.
Дане и ноћи проводио је калуђер над епруветама и
старим свитком пергамента, извршујући све оно што је
на њему ило написано. Пролазили су недеље и .месеци.
Царска лагајна се исцрпе а народ оди да плаћа порез,
сматрајући да цар расипа злато на варалицу.
Калуђер, који је најзад стигао до последњег упутства:
„Затим спусти тај метал у киселину и он ће се
претворити у камен мудрости", умири народ изјавивши
да му је остало да изврши још један једини оглед па да
пронађе камен мудрости. И људи платише порез.
Комадић метала — резултат многих тражења — и
спуштен у киселину. Прошло је седам дана, а. Метал је
остао метал. И тада се калуђер упути цару да га
оавести о неуспеху. Али народ, кад чу да оглед опет
није успео, помисли да је калуђер пошао цару да му
измами злато, окружи дворац и затражи казну зог
омане и преваре.
 Цар није знао шта да ради. Он није сумњао у
честитост калуђерову, али је треало утишати гомилу.
Тад калуђер извади сеи очи, изађе пред народ и
рече:
— Погледајте моје празне очне дупље. Зар нисам
довољно кажњен? Зар је то мала накнада за ваше злато.
Видећи да је правда задовољена, људи се разиђоше.
Много дана и ноћи проведе калуђер у својој ћелији,
али, разочаран у своју науку и клонуо духом, престаде
да ради. На крају крајева разочарање пређе у мржњу; он
поразија све епрувете и спали рукописе, а затим
нареди дечаку, свом ученику, да аци несрећни метал у
нужник. Млади ученик тако и учини. А кад се смркло,
виде да из нужника изија светлост. Он потрча из све
снаге калуђеру, вичући:
— Учитељу, учитељу, погледај рже! У нужнику су
сигурно огови!
— Немој заоравити да сам слеп — одговори овај. —
Испричај лепо шта си тамо видео.
Кад саслуша дечака, калуђер схвати да се комадић
његовог метала најзад претворио у камен мудрости.
„Ето у чему је ствар!" помисли он. „Приликом
преписивања у рукопису се поткрала грешка! Не
„киселина", већ „нечистоћа"!...
Ученик извуче из нужника камен мудрости. А тада га
калуђер замоли да отрчи касапину и купи пар очију
ика или козе. Али се у касапници нађоше само два
различита ока: једно ичје а друго козје. Калуђер их
стави у своје празне очне дупље, дотаче их каменом
мудрости и вид му се поврати. Али му је сад једно око
ило мало, а друго велико.
— Сви ће ме од данас звати Јарцем-Биком — нашали
се калуђер и пође ка царском дворцу.
 Стигавши тамо, исприча цару да су му се жеље
испуниле, а затим и о својој намери да у свануће
напусти свет. На његову молу поставили су огромне
казане а из целог дворца донели олово и акар.
— Господару! — рече калуђер цару пре него што се
врати у манастир. — Заповеди да то исто ураде и сви
твоји поданици.
И мада је ило већ прошло пола ноћи, цар нареди да
се проуде сви становници града. Уз ударце гонга
тслали су оавештавали народ о царевој нареди да
пред излазак сунца сви изнесу пред своје куће велике
казане и да у њима растопе све олово и акар.
Тек што је свануло, калуђер и његов млади ученик
напустише манастирске зидове и кренуше ка двору.
Затим оиђоше све куће. У сваки котао калуђер је ацао
камен мудрости. Од додира са њим олово се претварало
у среро а акар је постајао злато. А сам камен
мудрости сваки пут и искакао из котла право у руке
калуђеру.
Ето, од тога времена Паган се оогатио, и пошто су
његови становници сада имали много злата и срера,
подигли су много пагода које су се сачувале и до данас.
Калуђер Јарац-Бик и његов ученик оиђоше цео град и
пођоше ка планини Поупа. Кад су дошли у подножје
планине, низ њену падину спустише се лијане, нежно
оавише учитеља и ученика и дигоше их на сам врх.
Калуђер ископа тамо неколико чудотворних коренова и
истуца их каменом мудрости. Натуцано корење само се
претвори у шест куглица, од којих он прогута три.
Остале три калуђер понуди ученику, али овај оклеваше
зато што је корење личило на човечје тело а његов сок
на крв.
— Шта те уни, учениче? — запита калуђер.
— Али то је тело и крв! — проговори јецајући дечак.
 — Не — рече калуђер. — Зар сам ја икада лагао?
Ученик покуша да прогута куглице али не успе,
припаде му мука.
— Сад је јасно да ти није суђено да поделиш мој успех
у науци — тужно проговори калуђер. — Овде се морамо
растати.
Сузних очију, дечак се послушно поклони учитељу.
Калуђер му даде опроштајни дар — златни груменчић.
Затим лијане спустише ученика у подножје планине.
Осећајући се усамљеним, он не пође у манастир, него се
упути својој мајци, сиромашној, удовици.
— Мајко, дај ми да једем — замоли он.
— Ех, сине, — одговори она са уздахом — пиринча
нема више . . . А нема чиме ни да се купи . .
Тад се ученик сети златног груменчића који му је при
опроштају дао калуђер Јарац-Бик, извади га из џепа и
рече мајци:
— Ево, мајко! Дај га за пиринач.
КАД је мајка већ излазила из куће, он осети у. свом
џепу други златни груменчић!...
— Мајчице! Мајчице!... — викну ученик. — Па ниси
узела злато!
— Та ево га, сине — одговори ова показујући злато.
Ученик извади златни груменчић и показа га мајци, а
у његовом џепу се опет створи злато. Тако се у мајчиној
руци нађе десет златних груменчића. И тада ученик
схвати да му је његов вољени учитељ, калуђер Јарац-
Бик, дао поклон који ће да траје вечито.
 ЧАРОБНА КЛЕШТА ИЗ ПАГАНА

У једној од многоројних пагода Пагана у давна

времена постојала су огромна клешта. Царске судије су
оично доводиле парничаре у пагоду и свака од
парничних страна дужна је ила да да изјаву држећи
руке у отвореним клештима.
Сваки пут кад и неко слагао клешта су олно стезала
његове руке. Зог тога су се затреле варалице и лопови,
а судије су, немајући никаквог посла, уживале у
потпуном миру.
Неки трговац, један од многоројних покровитеља
манастира лагословеног Буде, који се спремао па
далеки пут, остави једног дана грумен злата на чување
калуђеру који је у свом манастиру ио економ.
Кад дои злато, калуђер одлучи да се више с њим не
растаје. Дуго је лупао главу око тога како да подвали
трговцу — и то држећи руке у клештима.
На крају крајева пала му је на памет сјајна мисао. Он
истопи грумен и сасу течно злато у шупаљ штап.
Кад се трговац врати у Паган и затражи натраг' своје
злато, калуђер изјави да му је злато већ дао. Оштећени
се орати суду. И тада судија приведе парничаре
клештима. Држећи руке у клештима, трговац изјави: —
Тврдим да сам овом калуђеру поверио на чување један
грумен злата. Исто тако тврдим да ми га он није вратио.
 Присутни су с великом пажњом гледали у клешта. Но
ова остадоше непокретна. Тада, ослањајући се на свој
штап, иступи калуђер.
— Придржи ми, друже, штап док моје руке уду у
клештима — рече он оштећеном.
Ништа не сумњајући, трговац узе штап а калуђер
изјави:
— Тврдим да сам примио злато на чување, али тако
исто тврдим да сам га вратио и да се оно сад налази у
рукама власника.
Сви су са надом гледали у клешта, али се она, као и
малочас, нису покренула. Судија је ио зуњен, а народ
повика: — Клешта ништа не вреде!... Један од њих је
лопов!... Где је истина?
И људи почеше да се потсмевају клештима.
Међутим, судија, задуивши се у размишљање, ипак
прозре лукавство калуђера. Трговац дои натраг своје
злато а калуђер и кажњен. Али после овог догађаја
клешта као да су осетила одвратност према људима и
престадоше да им помажу при суђењу. Никад више она
нису стезала руке парничарима, да чак ни онда кад су
очигледно лагали.
 ПРОРОК ИЗ ПАГАНА

У давна времена ио је на двору цара Пагана један

астролог. Састављајући хороскоп у тренутку рођења
свога сина он претрну од ужаса. Положај звезда
показивао је да ће му син отећи језик. Астролог стави
одмах новорођенче у један суд и аци га у Ираваду,
надајући се да ће га ток воде однети на море, где ће
пропасти.
Међутим, кад суд доплови до Доње Бурме, опази га и
из радозналости узе нека старица која је дошла на реку
да се умије.
— Сад ћу и ја имати сина — рече она.
Касније, већ као велики дечак, син астрологов пође с
трговцима у туђе земље и тамо изучи астрологију. Кад је
имао шеснаест година, врати се у родно село. Али
старица која му је заменила мајку еше већ умрла, и
младић, пошто је оплака, оде у Паган, где постаде
пророк и тако се прослави да су га људи прозвали Тачни
(10).
Једном цар Пагана одлучи да подигне манастир и
заповеди свом астрологу да му покаже погодно место.
Кад је место ило одређено, цар дође тамо са својом
свитом и поново се орати астрологу:
— О најмудрији међу мудрима, покажи где треа да се
положи камен темељац.
 — Господару, — одговори астролог, гледајући у своје
записе — погледај у нео, на њему нема олака. Али ће
се у подне навући олаци, из њих ће се појавити орао. У
његовом кљуну иће риа. Он ће се као стрела сјурити
доле и испустиће ту риу. Та ће риа пасти ево овде.
Према томе, и камен темељац треа положити овде.
Тада Тачни, који је стајао у гомили света и који је
дошао да посматра светковину, показа на друго место.
— Не, многопоштовани сарате, — изјави он — риа
ће пасти овде, па зато камен темељац треа ту
положити.
Дворски астролог, који је већ одавно завидео младићу
на успеху љутито повика:
— О езожниче! Речи које слећу са твог језика
скрнаве ваздух. И ако не ућутиш, лагословена истина
ће ти га ишчупати.
— Доро, — смело прими изазов Тачни — изгуиће
језик онај од нас двојице за кога се докаже да није у
праву.
Ближио се исход спора, и сви су ћутећи чекали. Тачно
у подне појавише се кишни олаци из којих излете орао.
У кљуну му је ила риа. Орао испусти своју жртву на
место које је показао дворски астролог. Гомила је
почела да урла од усхићења. Али одједном риа скочи
једанпут, затим још једанпут и паде на место које је
показао Тачни.
Сада је гомила урно изражавала своје одоравање
Тачном и тражила да се казни хулитељ. Тачни се
колеао, али царски астролог викну:
— Сеци ми што пре' језик и сврши с тим!...
Па чак и онда Тачни му отече само врх језика. А
астролог се одједном сети злоконог хороскопа. Урзо
откри да је Тачни његов рођени син. А Тачни кад
сазнаде коме је отсекао језик, проживе много дана у
очајању и тузи. Али отац умири сина и признаде пред
целим народом да га је син превазишао.
Цео Паган је знао још и за трећег астролога,
калуђера. Он је завидео Тачном и горео од жеље да га
осрамоти.
Једном тај калуђер приђе младом астрологу и замоли
га да му састави његов хороскоп.
— Седмог дана, рачунајући од данашњег, чим сване,
— претсказа Тачни — удариће те у главу гром.
— Запамти своје речи, младићу — рече калуђер и оде.
Седмог дана пред свануће он покри главу великим
груменом глине, уђе у воду до гуше и поче пажљиво да
гледа у нео.
Чим сину муња, он се рзо загњури у воду. Гром удари
у грумен глине, рази га на седам делова, а калуђер
остаде неповређен.
Он се одмах јави Тачном и потсмешљиво му рече:
— Како то, мој млађи рате, сунце је већ изишло, а ја
сам жив и здрав. Где је твој гром?
Тачном није чак ни на памет пало да калуђер лаже и
поверова да се његово претсказање није испунило.
Значи да је астрологија омана и есмислица. . . —
проговори он, покупи све своје свитке пергамента и
аци их у ватру.
Слуга, не знајући шта да ради, потрча оцу Тачнога и
овај, чим дође, пре него што је одахнуо, узвикну:
— Не спаљуј рукописе, сине! Дај их мени.
— Доцкан, оче — одговори Тачни. — Њих нише нема.
— А пепео? Дај ми ар пепео — замоли отац.
Тачни се одмах упути огњишту али авај! у њему је већ
чепркао петао. Тајна свитака је ила заувек закопана.
Зато се отад удућност предсказује по петловим ногама.
 Тачни је тако примио к срцу свој неуспех, тако је
много о томе мислио да је полудео. Читаве дане лутао је
по Пагану, неразговетно мрмљајући пророчанства.
Младић је ио тако изванредан астролог да не само што
је могао да прориче судину него је и видео све што се
налази у земљи. Знао је где леже сакривена лага, али
их сам није ископавао и никоме о њима није причао.
Међутим, сад, кад је полудео, он поче показивати руком
час тамо, час овамо, додајући:
— Овде је ћуп злата, а овде ћуп срера.
А за њим је увек ишла гомила оних који су хтели да
сазнају где је закопано лаго. Али се Тачни чак и тада
трудио да сачува своју тајну. Чим и видео да се
прилижавају људи, он и се стресао и одједном утекао
с криком: „Динг-донг! Динг-донг!"
Прошло је неколико месеци и Тачни се тешко
разоле. На кратко време му се врати памћење
— Ја сам отсекао језик оцу — рече Тачни. — И мада
подижући нож нисам знао да проливам рођену крв, за
тај грех нео ме је казнило и лишило памети.
Он прорече чак и то да ће му, кад умре, сломити ноге.
Урзо потом душа остави његово тело. Када донеше
сандук, испостави се да је кратак, и покојнику сломише
ноге. Тако се пророчанство Тачног оистинило чак и
онда кад је сам пророк већ ио мртав.
ШАЉИВЕ ПРИЧЕ
 КАКО ЈЕ ПОСТАО КОКОСОВ ОРАХ

Једном, пре много година, таласи притераше уз оалу

Бурме сплав на коме су или неки туђинци — два човека
и једна жена. Њих одведоше цару и они му испричаше
своје животе. Сви су они у својој земљи извршили
злочине и по заповести свога владара или су
препуштени таласима на милост и немилост. Један од
њих ио је кажњен за крађу, жена зог врачања, а трећи
зато што је ио проузроковач свађа и сплетака. Где год
се појављивао овај човек, људи су постајали сурови и
нису имали мира.
Цар дарива лопова кућом и хиљадом срерњака«
дозволи му да се насели у Бурми и рече: — Крао је само
зато што је ио сиромах, а сад ће постати доар
поданик.
Врачара исто тако дои кућу и хиљаду срерњака.
— Она је из зависти наносила штету људима, — рече
цар — јер је сама ила сирота и несрећна. Сад ће све
ити друкчије.
А сплеткаша одмах казни смрћу.
— Сплеткаш остаје увек сплеткаш. Ту ништа не
помаже — ојасни цар.
И трећем туђинцу одруише главу.
 Идућег дана један од великодостојника, пролазећи
поред места на коме је извршена казна, примети на
своје изненађење да се глава кажњеног клати с једне
стране на другу. Несрећник само зину од чуда када
глава одједном отвори уста и неколико пута понови: —
Реци твом цару да дође овамо и да клекне преда ме,
иначе ћу ја доћи к њему и одруићу му главу.
Великодостојник потрча двору што је могао рже. Али
нико му не поверова, а цар помисли да он тера шегу с
њим и плану гневом.
— О господару — рече тада великодостојник. — Моје
речи ће потврдити свако ко оде на место где је казна
извршена.
— Доро, — рече цар, поколеавши се — нек тамо оду
двојица.
И два дворанина се упутише на градски трг. Али глава
је ћутала.
Кад сазнаде за то, цар нареди да се великодостојник
казни смрћу.
Али само што се спустила секира, сплеткашева глава
отвори уста и насмеја се.
— Аха, — рече она — иако сам мртва, ето, гледајте...
Тад дворани схватише каква је ужасна неправда
учињена несрећном великодостојнику и о свему
оавестише цара. Цар заплака, нареди да се ископа
дуока јама и да се у њу закопа кона глава. Сутрадан
на том месту сви угледаше неоично дрво, пуно још
чуднијих плодова, који су личили на сплеткашеву главу.
То дрво је кокосова палма. У почетку су га називали
„Гоун ин" (11). Али прође много, много година и ту реч
почеше да изговарају на други начин: „Оун ин (12).
Ако затресете кокосов орах и на њега прислоните уво,
чућете клокотање. То глава сплеткаша, чак и кад се
претворила у орах, још увек покушава да сплеткари.
 КАКО ЈЕ ВЕЛИКИ ЦАР ЈЕО ПЛЕВУ

Једном се велики цар, преоденут у грађанско одело,

шеташе по граду са једним дворанином. Угледавши
старицу која је млатила пиринач, он се заустави.
Старица је аш у тај час изацивала плеву. А плева је
тако слатко мирисала да се цару прохте да окуси. Он
пође мало устану и, показујући дворанину своја уста,
заповеди да му донесе мало плеве. Дворанин се зуни и
хтеде рећи да великом цару не приличи да једе оно што
се даје само кравама и свињама. Но цар не хтеде ни да
чује! Он халапљиво поједе плеву и затим рече:
— Ако икад ико сазна за ово, одруићу ти главу!
Кад дође кући, дворанин одједном осети неодољиву
жељу да некоме исприча како је цар јео плеву. Надајући
се да ће успети да се савлада, нареди да му се донесу
омиљена јела, леже у постељу, затвори очи, чак и
запева — али је све ило узалуд. „Кад их арем могао
коме ило да то шапнем!" помисли он.
Прођоше два-три дана. Дворанин ослаи, занеможе,
најзад изгуи свако стрпљење и поеже од куће. Мислио
је да нађе неко усамљено место где и могао шапатом
да исприча оно што је сваког тренутка ило спремно да
му слети са језика.
Скочи у чамац и за трен ока се нађе на средини
Ираваде, али помисли да ће га чути риари. Тад потрча
на гроље, али тамо спази гроаре. На крају
крајева нађе се у џунгли и тамо завуче главу у дупљу
великог дрвета и прошапта
— Велики цар је јео плеву!... Јео плеву!...
После тога дворанин осети олакшање и мирно се
упути кући.
Прође много месеци. Велики дворски уањ који је
ојављивао време показа се као сувише стар те више
није могао да служи. Решише да направе нови. Тада
мајстори одоше у шуму, оорише велико дрво, аш оно у
чију је дупљу дворанин прошапутао своју тајну.
И ето, нови уањ и готов. То је ио врло леп уањ и
сви су му се дивили: мајстори, народ, дворани и сам
велики цар. Најзад је уањ ио свечано намештен на
своје место. Гомила је занемела у очекивању. Буњар
замахну палицом. И тад се деси нешто невероватно —
уместо уоичајеног „ум-ум", уањ повика:
— Велики цар је јео плеву!... Јео плеву!...
 ПИЈАНИЦА И ПУШАЧ ОПИЈУМА

Живела некад у једном селу два верна друга,

Пијаница и Пушач опијума. Ти људи нису имали свог
кутка и зато су морали да ноћивају у склоништу за
хаџије. Другови су изегавали само једно склониште —
оно које се налазило недалеко од сеоског гроља, јер се
причало да се тамо сваке ноћи састају духови умрлих
становника села.
Али једне вечери Пијаница, пошто је попио више пего
оично, узе неколико судова са палмовим соком. п,
упркос саветима и опоменама свога пријатеља, Пушача
опијума, упути се склоништу у лизини гроља. Кад
дође тамо, седе и поче да сркуће сок. Што је пише пио,
то је постајао смелији а у глави му је ило све ведрије.
Није му се уопште спавало.
Око пола ноћи у склониште дођоше два-три духа и,
пре но што су могли посумњати у човечје присуство,
Пијаница рече:
— Здраво, раћо! Јесте ли ви данас закаснили или сам
ја поранио?
Уто у склониште уђе толико духова да се није могло
ни окренути. Један од њих се осврну и проговори:
— Мирише на човека. Можда је овде неко туђ.
— Преројте нас — посаветова други дух.
 Пијаница одмах скочи и поче да виче из свег гласа:
— Један, два, три, четири... Све је у реду! Све је у
реду!
Духови се умирише и, пошто су сели, започеше
разговор.
— А знате ли ви, многопоштована раћо, — рече један
од њих да је аш овде где ја седим закопано седам
ћупова злата?
Пијаница се потруди да доро запамти где седи
рљиви дух. Разговор је трајао до ујутру. Затим су
духови ишчезли.
Пијаница откопа седам ћупова злата и одмах постаде
огат. Он купи кућу и поче да живи у њој срећно и
задовољно, заједно са својим другом Пушачем опијума.
Међутим се и Пушачу опијума прохте да доије седам
ћупова злата па наговори Пијаницу да му открије своју
тајну. Кад чу причу свога друга, Пушач опијума се реши
да и сам оде у склониште крај гроља. И заиста се упути
тамо, али пре тога попуши толико опијума да му се
придрема. Када је у поноћ у склониште ушло неколико
духова, он је већ спавао.
Духови се неповерљиво загледаше у Пушача опијума.
За њима уђоше и друга њихова сараћа и ускоро их се
окупи толико да се није могло ни окренути. Један од
духова тада рече да осећа присуство човека.
— Можда је овде неко туђ? — запита он.
Други напомену да се пре неколико ноћи на њихов
зор прокрао човек и да им је, пошто је чуо њихов
разговор, однео седам ћупова злата. Трећи дух устаде и
поче да преројава своју сараћу. А Пушач опијума још
увек није могао да отвори очи и да ило шта предузме.
Кад заврши преројавање, дух нађе да је један
прекоројан. Тада духови који су од прве посумњали на
Пушача опијума почеше да га пажљиво посматрају. Кад
се уверише да је то човек, ухватише га за нос. II вукли
су га док му нос није постао дужи за два палца. А затим
духови ез речи напустише склониште.
Идућег јутра Пијаница крену у склониште да потражи
Пушача опијума и нађе свог пријатеља полумртвог од
страха. Пијаница га продрма и поведе кући. Када су
пролазили кроз село, људи су просто умирали од смеха
гледајући дугачки нос Пушача опијума.
 — Не тугуј, друже, — тешио га је Пијаница — још
ноћас ћу сазнати како да те излечим.
 Чим је пала ноћ, Пијаница доро гуцну палмовог сока
и пође у склониште. Сачека да се на прагу појаве два-
три духа, па весело рече:
— Здраво, раћо! Ја сам дошао раније. Мислио сам да
ћу поново овде да затекнем човека. Прошле вечери
нисам успео да се провеселим. Сви су се гурали око
њега тако да ја нисам могао ни да дотакнем његов нос.
Духови се насмејаше, сматрајући да је Пијаница
њихов. Тада уђоше остали духови и, када су се сви
сакупили, неко предложи да се прероје, додајући да
осећа мирис човека. Али Пијаница, који је ио на
опрезу, рзо скочи и повика:
— Један, два, три, четири... Један, два, три, четири...
Све је у реду! Све је у реду!...
Духови му повероваше и почеше да разговарају.
— Нема шта!... — рече Пијаница, улучивши згодан
тренутак. — Сјајно смо се синоћ провели. Али да ли је
могуће да се носу врати пређашња дужина?
— Да — одговори неки дух. — Има један начин. Ако и
тај човек дотакао врх свога носа тучком, нос и се
смањио за пола палца. А ако и он то учинио неколико
пута, нос и постао колики је ио и раније.
Тад Пијаница поче да говори о нечем другом, а узору,
када су се духови разишли, врати се свом другу Пушачу
опијума са пријатном вешћу.
Пушач опијума употреи тучак. Радио је пажљиво и
опрезно да нос, сачувај оже, не и сад испао исувише
кратак.
ПУШАЧ ОПИЈУМА И ЉУДОЖДЕРИ

Једном у сеоско склониште за путнике наиђоше

четири дива-људождера и поједоше све оне који су тамо
спавали. Отада се нико не усуди да тамо заноћи.
У томе селу је живео Пушач опијума. Толико је ио
лењ да се ретко када могао видети на послу. Кретао се
несигурно, разговарао полако и изгледало је да ће
сваког часа заспати. Сви су сматрали да је слаић и
плашљивац.
Једне вечери он попуши последњу трунку опијума, а
није имао ни преијене паре да купи други. Тумарао је
по селу, хвалећи се да у њему нема ниједног становника
који и ио храрији од њега. Тад му сеоски момци,
којима је то дојадило, рекоше: — Да се кладимо да
нећеш смети да преноћиш у нашем склоништу.
— Још данас ћу отићи онамо, — одговори на то Пушач
опијума — ако вам не уде жао да ми дате храну и за
моју лулу опијума.
Момци му напунише лулу опијумом и дадоше му
завежљај у коме се налазио пржени морски рак, арено
јаје, пиринач у амусовој младици, и палачинка. I
затим га момци одведоше до склоништа и тамо
оставише.
У поноћ у склониште завирише четири дива-
људождера и скаменише се од чуђења. Од њихових
 корака све се тресло, али Пушач опијума ни главе да
дигне!
Људождери седоше укруг око Пушача опијума и, да
и га уплашили, почеше да колутају својим огромним
очима. Али их Пушач опијума и даље није примећивао.
Људождери се узнемирише. Никада им се још није
догодило да сретну човека који се њих не оји. Кад су
пажљиво погледали шта Пушач опијума ради, дивови се
озиљно уплашише, јер су помислили да он гута ватру.
Нису знали шта да раде — да ли да поједу тог чудног
човека или да поегну од њега — те гледаху у Пушача
као зачарани.
За то време Пушач опијума огладни и, не отварајући
очи, развеза завежљај са храном.
— Да видимо шта данас имамо за вечеру? — запита он
сам сее.
Прво му дође под руку морски рак.
— А, а, Брко! Мило ми је што сам се срео с вама,
господине Бркајлијо — рече Пушач опијума.
Случај је хтео да су једног људождера, чија је горња
усница ила покривена длакама, звали Брка. Он се
скамени од ужаса.
Затим Пушач опијума напипа јаје и рече:
— А, и Ћелавко је ту? Врло ми је пријатно, господине
Ћелавко.
Име другог људождера ило је Ћелавко, јер је стварно
ио ћелав. Људождер задрхта.
Затим Пушач опијума напипа амусову младицу са
пиринчем и рече: — О, Дугоња! Радујем се што сте ту,
господине .Дугоња.
Трећег људождера су звали Дугоња, толико је ио
мршав и дугачак. Дугоња се охлади.
И најзад Пушач опијума напипа палачинку и рече:
 — Ах, Округли! Мило ми је што и вас овде видим,
господине Округли.
Четвртог људождера звали су аш Округли. Он |г ио
растом мањи од осталих, деео, сасвим округао.
Округли изуљи очи.
А Пушач опијума продужи да разговара сам са соом:
— Да поједем прво Бркоњу, потом Ћелавка, затим
Дугоњу!... Е, а напослетку појешћу и Округлог.
Тада се људождери ацише на колена пред Пушача
опијума, молећи га да се сажали на њих. Пушач опијума
упола отвори очи и, спазивши људождере, помисли да
они хоће да он са њима подели храну.
— Е, не, не — промрмља он. — Ја сам гладан.
— О многопоштовани, — почеше да преклињу
људождери — пусти нас, а ми ћемо ти дати седам
ћупова злата. Они су закопани у овом склоништу, под
степеницама.
Најзад Пушач опијума схвати да га људождери моле
да им поклони живот и рече: — У реду. Донесите овамо
ћупове са златом.
Четири дива-људождера откопаше ћупове и дадоше их
Пушачу опијума.
Људождери одоше и више се никад не вратише у
склониште. Што се тиче Пушача опијума, он постаде
огат и поче да живи срећно и задовољно.
 ЛОПОВИ И ЋУП ЗЛАТА

Живели су некада старац и старица. Једном ти сироти

стари људи седоше да се одморе под дрветом индијске
смокве које је расло на крају села.
— Купиш ово суво грање, купиш... — уздахну старац.
— Леђа да ти отпадну... Ах, када исмо или огати!...
— Не тугуј, драги мужићу — проговори старица. —
Наћи ћемо неко скривено лаго и оогатићемо се!...
Старац се насмеја. Шала му се допаде.
Тај разговор прислушкиваше дух смоквиног дрвета.
Стари му се допадоше и он реши да их огато одари.
— Драга женице, — проуди старац усред ноћи
старицу — уснио сам чудан сан: као да ми се јавио дух
смоквиног дрвета које расте иза села и заповедио да
ископан ћуп злата закопан три корака од дрвета ако се
пође према истоку.
— Ах!... — узвикну старица. — И ја сам сањала исти
сан! Баш сам се спремала да те проудим... А ти, ето,
удиш мене...
— Е, е! Што о томе уопште разговарамо — одговори
старац, зевајући. — Мислили смо пре него што смо
заспали о твојим ћуповима са златом, отуд смо и сањали
такав сан... Хајде, оље је да спавамо.
И они поново заспаше.
 Баш у тај час када су старац и старица један другом
причали о свом чудном сну поред њихове куће су
пролазили лопови. Они одмах појурише смоквином
дрвету, одмерише три корака према истоку и ускоро
нађоше земљани ћуп.
Лопови дигоше поклопац, осветлише ћуп и угледаше
огромну змију која је чврсто спавала савијена у круг.
Они рзо затворише ћуп, проклињући старца и удаљише
се од дрвета.
— Дао их да ми се отсече глава — рече вођа — ако
нас старац није чуо и почео да лаже, говорећи у сеи:
„Нека само прислушкују!“ Вешто смишљено. На доро,
и ми ћемо њему спремити змију. Нека цркне са својом
вештицом.
Лопови донесоше ћуп са змијом старчевој кући, и
пошто су се уверили да стари чврсто спавају, ушуњаше
се кроз врата и ставише ћуп на под поред кревета.
Још није ни свануло, а старица се проуди, и кад
спази ћуп, поче да дрма старца.
Старац одвеза врпцу, скиде са ћупа поклопац и виде
да је пун злата. Дори стари људи се оогатише и
почеше да живе срећно и задовољно.
 ЧЕТИРИ БУДАЛЕ

Живела су у једном селу четири момка, али су или

такве удале да их нико није хтео примити на рад. На
крају дођоше једној старици. Стара жена се сажали на
њих: — Доро, — рече она — донесите ми са поља
неколико наручја сламе. Хоћу да прекријем кров.
Будале одоше у поље и донеше сламу. Прва удала
запита старицу: — Где да оставим сламу, газдарице?
— Остави је иза кухиње — одговори она.
И мада су остали чули то, сваки од њих ипак упита:
„Где да оставим сламу, газдарице?"
И сваком од њих старица је одговарала једно те исто:
— Остави је иза кухиње.
Четири удале поново одоше у поље, донесоше још по
једно наручје сламе и сваки опет запита: — Где да
оставим сламу, газдарице?
Старица одговори исто:
— Остави је иза кухиње.
Четири удале и трећи пут одоше у поље и донесоше
опет по наручје сламе. Прва удала запита: — Где да
оставим сламу, газдарице?
— Будало!... — разљути се старица. — Метни је иза
кухиње.
А други опет запита:
 — Где да оставим сламу, газдарице?
Старица изгуи стрпљење и викну:
— На моју главу!...
Будале натрпаше сламу на њену главу и јадница умре.
Суседи истукоше удале, а затим им дадоше секиру и
заповедише да за старицу направе мртвачки сандук.
Четири удале пођоше, ни сами не знајући куда.
Најзад спазише велико дрво.
— Хајде да посечемо ово дрво — предложи прва
удала.
— Доро — сагласи се друга. — Ја ћу се попети на врх
и помоћи му да падне.
— А ми ћемо подметнути леђа и чекати — у један глас
рекоше остале две удале. — Иначе ћемо морати после
да подижемо дрво и да га товаримо на плећа.
Тако и урадише.
Дрво паде и уи две удале. Трећа удала, која је
седела на врху, паде на земљу али се не повреди, већ се
само онесвести. Четврта удала, она што је секла дрво,
не знајући шта ће даље, седе и поче да чека. „Или их је
дрво уило, или су просто заспали?" помисли.
Трећа удала дође к сеи и придиже се.
— Јеси ли се проудио? — запита га пријатељ.
Овај погледа унаоколо и одговори:
— Ја сам се проудио, али ови још спавају...
Онда седоше крај дрвета и стадоше да чекају кад ће
се проудити њихови другови.
После два три дана дрвосеча, који је туда пролазио,
виде удале како мирно седе поред својих мртвих
другова.
— Еј! Шта то радите? — довикну им он.
 — Па ето, чекамо да се проуде ови наши другови —
одговорише удале.
— Па зар не видите да су они мртви? — упита
дрвосеча.
— Мртви? — с неверицом поновише удале. — А откуд
ти то знаш?
— Ах ви, удале! — узвикну дрвосеча. — Зашто имате
нос!... Та тела већ заударају. Какав одвратан смрад! П-
фуј!...
Дрвосеча оде а два пријатеља се дигоше и кретоше
даље ез циља.
Како већ неколико дана нису ништа јели, један од њих
поче да подригује.
— Ехе! Како из тее заудара! — проговори други.
— Па ти си већ умро!...
— Стварно... — одговори му пријатељ. — Умро сам ...
То рече па се опружи по путу.
Тад и друга удала поче да подригује. — И ја сам
умро! — узвикну он и леже поред пријатеља.
У то време пролазио је на слону некакав човек. Гонич
поче да грди удале што су закрчиле пут.
— Ми смо мртви! — разљутише се удале. — Како
можемо да устанемо.
— Подићи ћу већ ја вас из мртвих! — викну љутито
гонич.
Скочи са слона и распали удале атином. Оне одмах
скочише.
— Па та ти је атина чарона!... — узвикнуше. —
Хоћеш ли да нам је даш у замену за секиру?
Гонич узе секиру, даде им атину и оде.
А две удале пођоше даље и наасаше на кућу
огаташа кому је умрла ћерка.
 — Ми можемо да дигнемо из мртвих твоју ћерку—
похвалише се.
Отац захвали судини и оећа да неће жалити злата и
драгоцености.
Будале заповедише свима да изиђу и почеше да ију
покојницу атином, али она не оживе. Када се
 огаташ врати, виде да је његова ћерка сва унакажена
и позва слуге. Кад ови испреијаше удале, он упита:
 — Шта сам вам рђаво учинио? Зашто сте се ви
наругали мојој јадној ћерци?
— Газда, — одговорише удале — ми смо само хтели
да ти угодимо и да нешто поједемо...
Тад огаташ схвати да су пред њим удале, па рече: —
Баш сте удале! Треало је онда да приђете мом дому,
да заплачете и да кажете: „О сестро! Зашто си нас
оставила? Ми те жалимо и оплакујемо".
Две удале кренуше куда су их очи водиле и наиђоше
на кућу у којој се светковала свада. Одмах почеше да
плачу и кука ју: — О сестро! Зашто си нас оставила? Ми
те жалимо и оплакујемо — Тада сви сватови заграјаше а
невестина раћа их истукоше.
— Ми смо само хтели да вам угодимо и да нешто
поједемо — ојаснише удале.
Браћа се досетише ко је пред њима и рекоше:
— Будале! Па није треало да плачете, него да се
радујете!...
Будале пођоше даље и наиђоше на дом где су се
свађали муж и жена. Одмах почеше да играју око
домаћина и да певају: — Ах, како се радујемо! . Каква
срећа!...
Муж и жена престадоше да вичу једно на друго и
ацише се на удале.
— Ми смо хтели само да вам угодимо и да нешто
поједемо... — ојаснише они.
Домаћини схвати да су пред њима удале и рекоше:
— Ах ви, удале! Тада је треало да нас раздвојите!...
Будале се одвукоше даље и видеше два ивола која су
се ола роговима.
— Стојте! — узвикнуше и ацише се да раздвоје
животиње. — Помирите се! Не заоравите да сте муж и
жена!...
Тад их иволи изодоше и уише.
Ето како су свршиле четири удале.
 ЧЕТИРИ МОМКА И ПУТНИК

Била једном у неком селу четири момка. Сва

четворица су ила мајстори у причању ајки и
невероватних догађаја. Једном ова причала приметише у
сеоском склоништу огатог путника и одлучише да дођу
до његове одеће. Приђоше незнанцу и заподенуше с
њим разговор. После извесног времена један од момака
предложи:
— Хајде да се кладимо. Нека сваки од нас исприча
најчудноватији доживљај који му се десио, а онај ко не
поверује нек постане ро приповедача.
Кад путник пристаде, момци међусоно измењаше
осмехе и помислише: „Стара удала!" Они, наравно,
нису намеравали да од путника направе свога роа, али
су мислили да ће ономе ко поеди припасти не само ро
већ и његова одећа.
Момци похиташе у село и вратише се са кметом, који
је имао да пресуди ко је доио опкладу.
И тада један од њих исприча:
— Када се ја још нисам ни родио, моја мајка замоли
оца да наере шљива са дрвета које расте поред наше
куће. Али је то дрво ило врло високо и отац пије могао
да дохвати плодове. Тада моја мајка замоли моју раћу,
али ни они нису могли да наеру шљива. Мајка се онда
сневесели. Ја се сажалих на њу, исклизнух из утрое,
успузах се на дрво и нарах шљива. Завих плодове у свој
капутић, однесох их у кухињу и кришом се вратих на
своје место. Нико се, наравно, није сетио откуд су се те
шљиве нашле на столу. Али како се томе орадова моја
мајка! Она поједе неколико шљива, али ипак их остаде
још много. Сви наши укућани и суседи доише по седам
шљива а остаде готово колико их је и ило. Тада их
мајка изручи на гомилу крај прага, а гомила порасте
толико велика да се врата нису могла видети са улице...
Кад заврши причу, први младић погледа путника,
надајући се да овај неће томе поверовати. Међутим,
незнанац климну главом у знак да је свему томе
поверовао. Остала тројица момака такође заклимаше
главом.
Сад дође ред на другог приповедача.
— Кад сам напунио недељу дана од рођења, — поче он
— шетао сам по шуми и видео огромно дрво индијске
смокве, препуно зрелих плодова. Тако сам ио гладан да
сам се одмах успузао на дрво, али сам се толико најео да
сам отежао и нисам могао да сиђем доле. Ја онда одем у
село и вратим се са лествицама. Наслоним их на дрво и
сиђем. Баш сам имао среће што сам у селу нашао те
лествице! Иначе их још и сада седео на том дрвету!...
Други момак са напрегнутом пажњом погледа у
путника. Међутим, путник опет климну главом
потврђујући да му је поверовао. Остала тројица такође
климнуше главом.
Тад поче своју причу трећи момак.
— Кад сам напунио годину дана, шетао сам по џунгли
и приметио да се под једним жуном нешто миче.
Мислећи да је то зец, реших да га ухватим. Међутим,
тамо еше тигар! Звер широко отвори чељусти да ме
прогута, али ја јој рекох да и то ила велика неправда,
јер сам се увукао под жун да их ухватио зеца, а не
њега! Али ме тигар не послуша и још више разјапи
чељусти. Тада га ја ухватих левом руком за њушку и
продрмах га. На моје запрепашћење, огромна звер се
преполови и црче!...
Трећи момак са очекивањем погледа у путника, али
овај поново климну главом. Остала тројица такође
климнуше главом.
Четврти момак исприча ово:
— Прошле године ловио сам из чамца риу, по ништа
нисам уловио. Ни остали риари нису оље прошли.
Тада решим да сазнам шта се зива на дну реке и
зароних. Тамо је ило страшно дуоко! Кроз три дана
стигнем до дна и видим да нека риетина, огромна као
рег, прождире друге рие. Уијем риу једним ударцем
песнице и одједном осетим велику глад, па одлучим да
је поједем ту, на дну, на лицу места. Запалим ватру,
испечем риу и поједем је, а затим кренем натраг. Мој
чамац је стајао на истом месту где сам га и оставио пре
мале шетње по речном дну.
Четврти момак пажљиво погледа у путника.
Путник климну главом и изгледало је да не налази у
свему томе ничег неоичног. Остала тројица момака
исто тако климнуше главом.
Тада поче да прича непознати:
— Пре неколико година имао сам фарму памука. Једно
памуково дрво које је тамо расло издвајало се
неоичном висином и јасно црвеним цветовима. Дуго
времена оно није имало ни грана ни лишћа. Затим су се
појавиле четири гране на којима није ило лишћа, али је
на свакој висио плод. Урао сам сва четири плода,
расекао их и отуда су искочила четири младића. Пошто
су они изашли из плодова који су израсли на мом
памуковом дрвету, то су по свим законима или моји
роови и ја сам их одредио да раде на мојој фарми. Али
кроз неколико недеља они поегоше. Од тог времена
тражим их по целој земљи, али сам их нашао тек сада.
Вама је одлично познато да сте ви моји одегли роови.
Тако вам сада не остаје ништа друго него да се вратите
са мном на фарму!...
Видећи да су дошли у езизлазан положај, момци се
сневеселише. Ако кажу да су поверовали у ову причу,
значиће да су признали да су они путникови одегли
роови; ако посумњају, постаће његови роови према
условима опкладе.
Кмет трипут запита четворицу причала да ли верују у
причу или не, али су они ћутали. Тада он ојави да је
опкладу доио непознати. Путник се, уосталом, показа
великодушан.
— Оно што ви на сеи имате припада мени, — ојави
он — зато што сте ви моји роови. Скидајте све! А затим
ћу вас пустити на слооду.
Младићи су или принуђени да путнику даду своја
одела, и он оде носећи на леђима велики завежљај.
 ПЕТОРИЦА ДРУГОВА

Данас ћу, драги мој дечаче, да ти испричам причу о

петорици дорих другова.
Била су једном четири рата и њихов слуга. У ствари,
слуга није ио слуга у правом смислу те речи. Искуснији
и јачи од осталих, ио је пре саветник и вођа. Звали су
га Темељко, зато што је ио омален, здепаст и снажан.
Име првог рата ило је Заденало, а и он је такође
заслуживао то своје име. Други рат, Дугоња, ио је
највиши од свих. Трећег рата, зог штедљивости и
опрезности, назвали су Благајпиком, а најмлађег и
најмањег по расту — Малишом. Петорица другова
лутали су по свету, чинећи јуначке подвиге, док једном
нису стигли пред златни град у коме је владао моћан
цар.
— Шта вреди задоити славу и част наситно? — рече
Темељко. — Хајде да освојимо сеи царство, па ће наша
имена живети вечито.
Остали се сагласише с њим, и затим се сви
примакоше вратима златног града. Задевало упути
изазов, и поче велика итка у којој се одликовао
Дугоња. На крају крајева цар и уијен а град се
предаде поедницима на милост и немилост.
И тада се постави питање ко ће од њих петорица
постати цар. Сва четири рата изјавише углас да
Темељко, њихов вођа, треа да влада, али Темељко
— Ах, Демеле, Демеле, па ти ни прстом не мрдаш, а
сад нећемо имати ни шта да једемо!... Тешко мени,
јадној!...
Демела и жао мајке и оећа да ће већ идућег дана
наћи сеи некакав посао.
Те ноћи Мачка рече Псу:
— Друг Демел је спасао тее и мене од смрти. Ми му
се морамо одужити дорим.
— У праву си, — одговори Пас — али како то да
учинимо?
Мачка ојасни да насред мора у златном двору живи
принц — власник руина који испуњава све жеље.
— Кад исмо само успели да дођемо до тог руина и
да га дамо нашем газди Демелу — рече он.
— Скочи ми на леђа — одговори Пас. — Приави ћемо
му руин.
И тако Пас с Мачком на леђима доплива до двора који
се уздизао усред мора.
— Ти чувај стражу овде, на степеницама, — рече
Мачка кад су се ушуњали горе по дворским
степеницама — а ја ћу пронаћи принчеву спаваћу соу.
Мачка се увуче у одаје у којима је спавао принц и
претражи сваки кутак, али руина нигде није ило.
Међутим, нађе Миша.
— Многопоштована Мачко, — стаде је преклињати
Миш — поштеди ме и пусти кући, а ја ћу ти за то рећи
где се шта овде налази.
— Мени је потреан руин који испуњава жеље —
одговори Мачка.
— Доавићу ти га... — проговори Миш. — Принц га
чува у устима.
 Тада Мачка пусти Миша, а он се попе на постељу и
заголица репићем принчев нос. Принц гласно кину и
руин му испаде из уста. Мачка одмах зграи руин и
потрча као ез душе Псу, који је очекивао. С Мачком на
леђима Пас заплива назад ка оали.
Вративши се свом газди Демелу, Мачка и Пас га
проудише и дадоше му руин, говорећи: — Газда, сад
више не мораш да тражиш посао.
А кад дође јутро, Демел рече својој мајци:
— Више не мораш да ринеш ни о чему, мајчице:
спремам се да се оженим царевом ћерком.
— Не удали, сине — узврати она.
— Мајчице, — настави Демел — пођи у двор и
запроси за мене принцезу.
Мајка само махну руком, али кад јој Демел исприча о
руину и кад је увери да ће све ити доро, она оде цару
и запроси принцезу за свог сина.
— А шта он уме да ради? — упита цар.
— Све — поносно одговори удовица.
— Па доро, — рече цар — реци своме сину да сагради
два моста — златни и срерни — од ваше куће до мог
двора. Ако их сагради, доиће моју ћерку, а ако не
учини то — спалићу вас живе ооје. И запамти, жено, да
мостови морају ити готови сутра, чим сване!
Само по сеи се разуме да је Демелу ило веома лако
да то уради и, чим свану, он пожеле да мостови уду за
трен ока готови.
У то време цар погледа кроз прозор и угледа два
сјајна моста.
„Моја ћерка је имала среће“, рече он у сеи.
Тако се Демел ожени принцезом и постаде принц.
Он и принцеза се настанише у једној златној кући а
Демелова мајка у другој. Пас и Мачка доише своју
малу златну кућу.
 СРЕЋКО И РАДИША

Била једном у неком селу два човека, Срећко и

Радиша. Ни по чему нису личили један на другог.
Срећко није волео да ради и чврсто је веровао у срећу.
Радиша је упорно радио и није се ослањао на срећу.
Срећко је седео код куће, а Радиша одлазио уз реку
Ираваду и отуда дотеривао амусове сплавове. Пошто
су му за амус доро плаћали, он се оогати и постаде
власник великог стада.
Једном Срећкови родитељи изгрдише сина зог
лености и наредише му да пође по амус заједно са
Радишом.
Свим својим друговима Срећко је причао да му сама
судина наређује да уде сплавар и да он верује у своју
велику срећу.
Док су пловили уз реку, Срећку се аш ништа није
десило и Радиша му се подругивао: — Па где је та твоја
велика срећа?
— Причекај — одговарао је Срећко. — Срећа иде
полако, али сигурно.
У повратку, диже се ура и сплавари еху принуђени
да пристану уз дивљу и пусту оалу. Радиша стаде да се
потсмева Срећку: — Да није то она велика срећа што те
је очекивала?
 Сплавари се засмејаше.
Срећко, коме су прилично досадила та потсмевања и
шале, пође да се прошета оалом.
—: Еј! Немој сувише да се задржаваш! Ми ћемо те
чекати! — довикну Радиша.
— Ако ми је судина да ту останем, — одговори
Срећко — нећу туговати.
Срећко пође даље и нааса на језерце са кристално
провидном водом. Њему се прохте да се окупа. Скочи у
језеро и одмах се претвори у мајмуна. Али Срећка то не
ожалости. „Па шта", мислио је он, „ако ми је таква
судина. Ако ми је суђено да удем мајмун, шта могу ја
ту да урадим?"
Кад је прошао још неколико јарди, угледа друго
језерце. Вода у њему ила је мутна.
„Да ли да опроам и ово језерце?" запита се Срећко, и
скочи у воду.
И у том тренутку постаде какав је и раније ио. У
лизини пронађе два земљана суда и напуни један
истром а други мутном водом. Затим се са оа суда
врати сплавовима, који су још увек стајали уз оалу, јер
се ура није ила стишала.
— Шта си ти то тамо нашао? — упита Радиша.
— Само воду — одговори Срећко.
— Ето заиста велике среће! — презриво се насмеја
Радиша. — Нашао човек два су на оали Ираваде!
Срећко оћута.
Бура се ускоро стишала и сплавари отпловише даље
низ реку.
Одједном угледаше велики град и пристадоше уз
оалу. Радиша се одмах упути трговцима да са њима
преговара о цени амуса. Срећко, пак, не силазећи са
сплава, посматраше водоношу који се купао пошто је
напунио своје судове. И Срећку паде на памет шаљива
мисао. Дохвати свој суд са истром водом и пође ка
водоношиним судовима.
„Да видимо сад ко ће имати среће а ко неће кад се
окупа у овој водици", помисли Срећко и насмеја се.
Испразни напола суд који му први дође под руку и доли
га кристално истром водом.
У то дође водоноша, подиже своје судове и понесе их
улицама града.
У цара који је у том граду владао ила је ћерка
лепотица над лепотицама. Случај је хтео да се аш тог
јутра служавке нису поринуле да напуне водом како
треа њену каду. Царева ћерка се расрди и једна од
служавки потрча на реку. Али кад срете водоношу, она
купи од њега воду, и то аш из оног окала, у који је
Срећко досуо воду.
Не треа се чудити што се принцеза, чим је ушла у
воду, истог часа претворила у мајмуницу. Цар разасла
по целом граду гласоноше са гонговима, да оавесте
народ о ономе шта се догодило његовој ћерци и да
ојаве да ће онај — па ма ко то ио — ко принцези врати
човечји олик доити њену руку и царство.
Чим је све то чуо, Срећко оде у двор и попрска
принцезу мутном водом.
Тако Срећко дои за жену лепотицу, цареву ћерку, и
постаде престолонаследник, а затим и цар.
А Радишу задеси несрећа. Сплавове му рази ура,
паре украдоше а стока полипса. Остаде му само једна
стара крава.
„Срећко је сада постао цар“, помисли у сеи Радиша.
„Ако одем њему с овом кравом и кажем му да је то све
што ми је остало, он ће се сигурно сажалити на мене и
заповедити да ми се да злато и драгоцености“.
 И Радиша се са својом кравом упути двору. Али на
капији га задржаше стражари. При погледу на њихове
листаве мачеве Радиша се зуни. Тада га један од
стражара оцну својим мачем и упита: — Та говори већ
једном, зог чега идеш цару?
И тада Радиша поеже.
Тако он остаде сиромашак.
 МАЛИШАН ФРУЛАШ

Нека сиромашна жена дои сина. Није ио већи од

њеног палца. Дешавало се понекад да малишан западне
у пукотину пода, а мајка и га, сва у сузама, тражила: —
Па где си, сине? Где си ми, мој малишане?
— Ту сам, мамице — одговарао и дечак из пукотине.
Малишан је имао фрулу на којој је често свирао мајци
песмице. Зато су га прозвали „Малишан Фрулаш".
— Ја сам ти, мајчице, отсвирао песмицу, — говорио и
он — а ти ми скувај котарицу пиринча.
Чим и пиринач ио куван, дечак и га прогутао.
Поваздан Малишан Фрулаш ништа друго није радио,
већ је само свирао у фрулу и јео котарицу пиринча.
Његов отац, сиромашни сељак, уплаши се да ће га
прождрљиви син упропастити и одлучи да га уије.
Затражи од жене пристанак. Мајка, која је нежно
волела сина, дуго није пристајала. Најзад попусти, али
постави следеће услове: ако син четири пута изегне
опасност и врати се кући, живот ће му ити поштеђен.
Идућег дана отац позва Малишана Фрулаша да пође с
њим у џунглу по дрва. Кад су стигли у џунглу, приђе
огромном дрвету и поче да га сече. А кад је дрво ило
скоро посечено, заповеди сину да стана тамо где је оно
имало да се сруши. Малишан Фрулаш послуша оца; дрво
тресну на земљу. Сматрајући да је ствар свршена, отац
похита кући. А урзо затим врати се и Малишан
Фрулаш, са оореним дрветом на леђима.
— Где да сместим дрва, оче? — запита он.
Идућег дана сиромашак поведе сина на велики друм.
Када наиђе крдо слонова, он му рече: — Стани насред
друма и остани тамо док се ја не вратим.
Дечак га послуша и стаде насред друма, свирајући у
своју фрулицу. Био је тако мален да га гоничи слонова
нису ни видели, али су чули звуке фруле.
— Склони се! Склони се! — повикаше они, осврћући
се на све стране. И пошто никог нису видели, потераше
слонове напред.
Кад се слонови прилижише, Малишан Фрулаш скочи
у једно од удуљења које је на путу остало од крављег
копита. Тешке слонове ноге пређоше изнад његове
главе и не повредише га.
Сутрадан отац поведе Малишана Фрулаша у риолов.
Када је чамац одмакао од оале, он гурну сина у воду.
Отац поче журно веслати ка оали, мислећи да му се
син удавио. Али недалеко од оале, на пешчаном спруду
он спази Малишана Фрулаша где га чека на леђима
крокодила.
—г Оче! — весело га дочека син. — Ухватио сам ти
великог воденог гуштера.
Он пређе у чамац а крокодил зарони у воду.
Тако оцу пропаде и трећи покушај да се ослооди
сина.
Идућег јутра отац одведе Малишана Фрулаша у
честар, а сам неприметно ишчезе међу дрвећем.
Малишан Фрулаш помисли да га је отац изгуио и,
плачући, стаде се проијати кроз честар. Еј! Еј| Оче! —
викао је.
 Најзад дечак одлучи да пође кући сам. Пошто је успут
свирао, деси се да га чује тигар. Он искочи из своје
јазине, али наједном стаде укочен, уплашен од
непознатих звукова фруле. А Малишан Фрулаш му
скочи на леђа и, непрекидно свирајући, потера га својој
кући. А кад стиже, радосно узвикну: — Оче, довео сам
ти огромну мачку!
Он сиђе на земљу а тигар јурну назад у џунглу.
Орадована, мајка узе на руке Малишана Фрулаша.
Отац је најзад морао признати да је његов син неоично
дете.
 ЗЛАТНА КОРЊАЧА

Биле једном две сестре. Старија се удаде и роди сина

леп као уписан. Млађа се такође удаде, али роди
корњачу.
Старија сестра хтеде да аци корњачу у море, али јој
млађа не даде. Ипак је то ило њено дете. Дала је своме
сину име Златна Корњача и оасула га пажњом и
љуављу.
Браћа су расла заједно и много су се волела. Када је
дечак напунио шеснаест година, одлучи да постане
трговац и замоли своју мајку, старију сестру, да му купи
лађу. Мајка пристаде, али под условом да јој син оећа
да неће водити са соом у прекоморске земље наказну
корњачу. Младић не рече ништа, а Златна Корњача
поче свуда да прича како се оји мора и не воли да
путује лађом.
И лађа пође на пут. Кад је младић сишао у утроу
рода, с великом радошћу угледа корњачу где спава.
Кроз неколико дана захвати их ура која притера лађу
уз острво где су живеле људождерке. Сви изиђоше на
копно да и се снадели водом за пиће. Тамо их лепо
дочекаше људождерке, које су на сее узеле олик
прекрасних девојака. Морнари се заљуише у њих.
Младић узе за жену њихову царицу, а морнари се
оженише осталим људождеркама.
 Увече људождерке приредише гозу. А кад се она
заврши, уморни од јела, пића и весеља, морнари
заспаше. Само Златна Корњача није спавала. И тада
једна од људождерки рече царици:
— О моја господарице! Дозволи да однесемо двојицу
или тројицу пијаница да се почастимо њима.
Царица пристаде.
А друга људождерка предложи да за сваки случај
сакрију у шуми своја три дора: ковчежић у коме се
чувају животи свих људождерки руин, за који се могло
купити цело једно царство, и уањ који је испуњавао
све жеље.
 И на то царица пристаде. Тада људождерке одведоше
тројицу пијаних морнара у шуму, а за њима кришом
пође и Златна Корњача.
У шуми људождерке, поједоше морнаре и кад
закопаше њихове кости, сакрише своја дора у гранама
на врху дрвета. Затим се вратише и заспаше поред
осталих.
Златна Корњача проуди рата и остале морнаре и
исприча им све што је видела, али ниједном речју не
спомену скривена дора. Они не повероваше. Тада их
она одведе у шуму и показа им кости. По савету Златне
Корњаче, морнари похиташе на лађу. А Златна Корњача
се врати у шуму да узме ковчежић, руин и уањ.
Тек што је лађа отпловила од оале, сви спазише
људождерке. Оне су џиновским корацима трчале по
мору и изгледало је да више ништа не може да спасе
морнаре. А Златна Корњача извади ковчежић у коме су
се чували животи свих људождерки и рази га у
парампарчад. Истог часа се људождерке подавише У
мору.
Кроз неколико дана сви спазише велики град и
изиђоше на оалу. У овом граду је владао цар који није
имао сина, већ само ћерку. Младић је заволи и упита
Златну Корњачу за савет. Златна Корњача оде цару и за
руин купи цело његово царство.
Тако рат Златне Корњаче постаде цар, ожени се
царевом ћерком, а Златну Корњачу прогласи за
наследника престола.
После извесног времена Златна Корњача, која је јако
желела да види мајку, замоли рата за дозволу да се
врати у родни град. Узалуд рат наговараш Златну
Корњачу да још мало остане с њим.
Пошто се опрости од рата, Златна Корњача узе
уањ, удари у њега и проговори:
— Буњу, уњу, однеси ме кући, мојој мајчици!
 И гле чуда! Истог тренутка нађе се у родном граду
код своје мајке. Златна Корњача јој исприча о својим
доживљајима, и за њих потом поче срећан заједнички
живот.
Цар који је владао у њиховом граду имао је ћерку
лепотицу, а није имао сина. Владари седам суседних
земаља слали су посланике да просе принцезину руку
али их је цар све одијао. Када Златна Корњача једног
дана спази принцезу, заљуи се у њу и замоли мајку да
оде цару и да испроси његову ћерку. Али она не хтеде
ни да чује за то. Златна Корњача престаде да једе и да
спава, те мајка најзад и приморана да пође У двор.
Кад чу њену молу, цар се насмеја и рече:
— Кад твој син, наказна корњача, хоће да има за жену
моју ћерку, нека сагради два моста — златни и срерни
— од ваше куће до мог дворца. И ако мостови за седам
дана, рачунајући од данас, не уду готови, остаће ез
главе.
Преплашена, мајка оавести сина о царевој жељи.
— Зар само то? — упита Златна Корњача, спремајући
се мирно за спавање. — Не рини, мајчице! Само не
заорави да ме седмог дана проудиш мало раније.
Седмог дана, чим свану, проуди мајка сина. Златна
Корњача узе свој уањ, удари у њега и рече:
— Хоћу да се од моје куће до царева дворца пружају
два моста — златни и срерни!
И мостови се одмах појавише.
Златна Корњача смело пође цару и затражи његову
ћерку.
Мада га је ило срамота да му зет уде корњача, цар
одлучи да одржи своју реч. У дворцу почеше припреме
за сваду. Али уочи дана када је треало да се оави
венчање, седам суседних владара, увређени царевим
одијањем да им да своју ћерку, почеше рат против
њега.
Цар позва Златну Корњачу па рече:
— Сад ћеш ти ити мој наследник, Златна Корњачо.
Зато ћеш царство морати ти да раниш.
— Врло доро, господару — одговори Златна Корњача.
Кад дође кући, Златна Корњача удари у уањ и одмах
се појави силна војска, која отера у екство свих седам
владара и њихове војнике. Истога дана прослављена је
свада.
Сви су се радовали, само је царева ћерка ила тужна.
Она се стидела што има тако наказног мужа.
Једном ујутру принцеза се проуди раније него
оично. Поред ње је спавао леп младић. Она се уплаши,
скочи и одједном виде покрај постеље корњачину кожу
и оклоп. Тада се принцеза досети у чему је ствар, однесе
кожу и оклоп у кухињу и аци их у ватру.
 У тај час огњишту притрча прекрасни младић,
жалосно вичући:
 —Изгорех! Изгорех!...
Али кад га принцеза поли хладном водом, он се
умири.
Тако Златна Корњача остаде младић. Отада срећно
живи са својом принцезом.
 ВАРАЛИЦА И ЛАЖОВ

Једном Варалица рече Лажову:

— Хајде да неког преваримо да исмо зарадили нешто
пара.
Они дођоше у неко село, украдоше ивола и сакрише
га. А кад газда пође по селу да тражи свог храниоца,
Варалица му посаветова: — Мој господар Лажов је
чувени врач. Зашто се не и посаветовао с њим? Он је
сад у склоништу за путнике.
Сопственик ивола исприча све Лажову, а овај, пошто
погледа у свитак пергамента, проговори: — Иди одавде
право на исток. Кад дођеш до великог манговог дрвета,
окрени на север. У лизини ћеш видети огроман ањан.
Ако је твој иво тамо, даћеш ми за савет десет
срерњака. А ако није, значи да сам се преварио и нећу
од тее узети ништа.
Газда оде на означено место и, наравно, нађе ивола.
А Лажов дои десет срерњака.
Варалица и Лажов се већ спремаху да напусте
склониште и пођу даље, кад им дође сеоски кмет.
— Дошао сам уваженом врачу да се с њим посаветујем
— рече он. — У селу се говори само о вашој изванредној
видовитости. Мени су прошле ноћи украли златну
таакеру. Можда ћете и њу пронаћи?
 — У овом тренутку положај звезда није повољан да
их ма какав савет могао да дам — одговори Лажов,
правећи се важан. — Молим те, дођи сутра и ја ћу ти
рећи како ћеш да нађеш таакеру.
Само што се за кметом затворише врата, а Лажов
предложи свом пријатељу Варалици да одмах еже.
Варалица међутим примети да ће их свакако стићи ако
их опазе како напуштају село.
— Хајде да сачекамо ноћ — предложи он.
Кад се смркло Лажов рече: — А сад, хајдемо.
Али Варалица рече: — Сачекаћемо месец.
А тада се догоди да се лопов по имену Згода, који је
украо кметову таакеру, полако прикраде склоништу,
решен да сазна да ли је врач открио његову тајну.
— Зашто ли сам се с тоом везао? — говорио је Лажов
пријатељу. — А сад ежиш као крадљивац!... Ех!...
А Варалица одговори:
— Не криви мене, него згоду. Криви згоду!...
Лопов, који се еше притајио испод пода, чу само
речи: „крадљивац" и „окриви згоду". Он уорази да се то
о њему говори, задрхта од страха и проговори: —
Многопоштовани врачу, то сам ја. . . јадни Згода. . .
Кајем се што сам од кмета украо таакеру. А сакрио сам
је испод степеника грољанског склоништа. О
најмудрији од мудрих, немој да ме издаш кмету!...
— Доро, Згодо — одговори Лажов. — Можеш ићи.
Оасипајући лагодарношћу Лажова, Згода се изгуи
у мраку.
Кад идућег јутра дође кмет, Лажов му исприча где
треа да потражи таакеру. Кмет се упути сеоском
грољу, и одиста — таакера је ила тамо. Тад он даде
Лажову сто срерњака и позва га заједно с Варалицом
на доручак.
 Варалица и Лажов нису стигли ни да се опросте од
кмета, кад у село дојаха царев гласник и ојави свима да
је тог јутра у престоницу приспела поворка од седам
лађа са драгоценостима. Трговац — власник тих лађа —
показао је цару сићушну гвоздену кутијицу и рекао му:
„Ако за седам дана ма који врач твога царства погоди
шта се налази у овој кутијици, ја ћу ти дати свих седам
лађа, заједно са драгоценостима; ако нико не погоди, ти
ћеш ми дати своје царство". Цар је прихватио опкладу,
уздајући се у дворског врача, или је врач признао да је
немоћан. И сад су у све крајеве царства разаслати
скоротече да нађу врача који и ио спосоан да
одгонетне тајну.
Кад је саслушао причу гласника, кмет показа на
Лажова и радосно узвикну: — Ево ко ће одмах рећи шта
се налази у кутијици!
Варалица и Лажов морадоше да у пратњи гласника
оду У двор. Лажов умири цара и изјави да ће у року од
седам дана одгонетнути тајну. Ван сее од радости, цар
нареди да Лажова одведу у дивну кућу у којој је ило
пуно слугу и где су се столови просто ломили од јестива.
За две варалице поче живот пун уживања. Али шест
дана рзо прођоше и када до одређеног дана остаде још
само једна ноћ, Варалица рече пријатељу: — Живели
смо царски, по своме ћефу. Сутра пас чека срамота, а
немамо куд да ежимо. Хајде да се удавимо у мору!
— Али ми умемо да пливамо, — поуни се Лажов,
коме се никако није свиђала мисао о самоуиству.
— Шта да се ради?... — проговори Варалица. —
Пливаћемо све док имамо снаге, а затим ћемо се
удавити.
И, пошто су неко време тумарали оалом, они се
ацише у море.
 Када су се Варалица и Лажов нашли лизу једне од
седам туђинских лађа, до њих допре детињи гласић: —
Дедице, али ти си код газде кувар! Та ти то знаш!
Знаш!...
А глас старца одговори:
— Хајде, доста је! Спавај ... Спавај!...
— Кажи, дедице! Кааажи!... — мољакао је детињи
глас. — Нећу да заспим док ми не кажеш! Нећу!...
— Ах ти, мазо — проговори старац. — Доро, слушај!...
У гвозденој кутијици је — ронзана, у ронзаној —
срерна, у срерној — златна, а у златној — кап
миришљавог нектара... А сад спавај!
Варалица и Лажов тихо честиташе један другом и
вратише се на оалу.
Идућег јутра трговац се, наравно, растаде од својих
лађа и драгоцености, а Лажов постаде дворски врач.
Истог дана кад је Лажов ио на пријему код цара
Варалица запали кућу, опали своје руке, потрча у двор и
паде на колена пред пријатељем.
— Опрости ми, газда! Опрости!... Код нас је у кући
изио пожар и ма колико да сам се трудио да спасем
твоје драгоцене свитке, они су изгорели!... Ооо!...
Кад чу ту вест, Лажов се ухвати за главу.
— Ооо! — зарида он. — Сви моји рукописи су
изгорели! Сад ја више никад нећу моћи да претсказујем!
Цар поче да умирује Лажова, и кад милостиве речи
нису могле да помогну, постави га за свог министра.
Затим царев поглед паде на Варалицу и његове опаљене
руке.
— Такве поштене и предане слуге — рече цар — су
реткост. Ти си ризиковао живот да и спасао имовину
свога газде. Такви људи су ми потрени.
И постави Варалицу за главнокомандујућег.
 ПИЈАНИЦА И ДУХОБОРАЦ

Недалеко од једног села налазиле су се развалине

манастира. То место је уживало рђав глас, јер је свако
ко и тамо заноћио нађен сутрадан мртав, поломљених
костију.
Једном се сеоска Пијаница, огорчена што не може да
пронађе скривен кутак где и на миру могла да пије,
увуче у развалине и седе тамо, наслађујући се палмовим
соком.
Одједном зачу тешке кораке, и иза порушених зидина
појави се деео калуђер.
— Умеш ли да се рвеш, рате? — запита он.
— Наравно да умем, свети оче — одговори Пијаница, и
мргодно га погледа, љута што јој сметају.
— Хајде да се порвемо, а?... — понуди калуђер.
И тако се ухватише у коштац. И мада је Пијаница
употрељавала све веште потезе за које је знала, све
еше узалуд: калуђер је ио мек као џак с мекињама и
љигав као јегуља. Најзад Пијаница сустаде и поче тешко
и испрекидано да дише, док се калуђер, изгледа, уопште
није напрезао. Пијаница схвати да се ори са духом
манастира, који је узео на сее олик калуђера. И тог
трена Пијаници се учини да су је стегла клешта.
Калуђер га неколико пута тресну о камени под. У
очајању, Пијаница грчевито ухвати калуђерову оријану
главу и, на своје запрепашћење, осети на њој невидљиву
кожну капу. Пијаница је одмах зграи. Калуђерове руке
одједном попустише и он смерно рече: — Моја капа!...
Врати ми је, рате.
— А што да ти је вратим? — одговори Пијаница,
досетивши се да је калуђер сада у његовој власти. — Па
и мени самом одавно је потрена кожна капа.
— Брате, — ојасни калуђер — то је чарона капа. Њу
има сваки дух. Без ње не могу постати невидљив. А ако
се те капе већ докопао човек, ми не смемо да је
отимамо. Морамо чекати да нам је он сам врати.
— Хахаха!... — насмеја се Пијаница. — Баш ти хвала
што си ме научио. Сад могу да те присилим да ми пуне
три године наављаш палмов сок. А онда, нека ти уде!
Као награду за верну служу вратићу ти капу.
Јадноме духу није ило до шале. Он поче преклињати
Пијаницу да му врати капу и у очајању му повери да је
под манастирским степеништем скривено седам ћупова
злата.
— А сада ми врати капу и тада можеш да ископаш
ћупове — рече калуђер.
— Ископај их ти — одговори Пијаница.
И јадни дух мораде да ископа ћупове.
— А сада узми ћупове и пођи за мном — нареди
Пијаница.
Дух је ио принуђен да послуша. Кад су се
прилижили селу, Пијаница помисли да ће га суседи
можда истући ако виде да је натерао калуђера да му
носи ћупове.
„Мораћу још да им ојашњавам да то није калуђер,
већ дух, и да у ћуповима није палмов сок, него злато“,
помисли он. „Онда ће почети да запиткују како и зашто,
и неће ми дати да пијем на миру“.
 Тада се Пијаница окрете духу и рече:
— Е, сада је све у реду, Душе. Хвала ти, и до виђења.
Ево ти твоје капе.
Дух зграи капу и у истом тренутку нестаде.
А Пијаница се оогати и стаде живети срећно и
задовољно.
 ВАРАЛИЦА

Био једном неки дечак који је од својих другова у игри

стално измамљивао слаткише и играчке. Зато су га и
прозвали Варалица. На крају крајева паде му на памет
да превари и своје родитеље и поче да тражи згодну
прилику.
Једном се Вараличин отац спреми да иде у суседно
село, па рече: — Пођи са мном, сине! И узми овај
завежљај са пиринчем и месом за пут.
Варалица заостаде, поједе сав пиринач и месо, и кад
отац реши да предахну па седе у хлад и затражи
завежљај да га развеже, син му одговори: — Па ја сам га
оставио на путу.
— Шта? — зачуди се отац.
— Па ти си ми сам рекао да је то пиринач и месо за
пут!... — ојасни Варалица. — Ето, зато сам и оставио
све на путу.
Отац се расрди и отера сина кући.
Варалица се врати натраг врло задовољан соом. Кад
дође кући, он заплака и узвикну: — Мајчице, наш
сироти отац је умро!... Ујела га змија.
Мајка се заплака, а Варалица продужи:
— Сад ће дори људи донети оца. Треа им захвалити.
Можда и треало да закољем прасе?...
 Шта је против тога могла да каже мајка?...
Варалица закла прасе, испече га и поједе дору
половину.
Увече се врати отац и кад сазнаде шта је син урадио,
изудара га и отера од куће.
— Покупи своје печење, — рече он — па иди да те моје
очи више не виде овде!
Варалица упрти на леђа остатак прасета и весело
прекорачи праг.
Пролазећи поред куће сеоског огаташа он примети
домаћина, који је копао у ашти.
— Дедице, — орати му се Варалица, показујући на
печено прасе — дозволи ми да те почастим.
— Па сврати к мени у кућу, о посланиче
великодушности!—ускликну, орадован, огаташ, који.
је ио тврдица.
— Ја ћу сеи оставити само толико колико може да
стане у један мали лонац — рече Варалица. — Само ја,
ето, немам лонца. Не и ли ми га позајмио?...
Богаташ хтеде да пође у кухињу, али га Варалица с
поштовањем заустави: — Не, не, дедице! Ја ћу сам
потражити лонац од твоје жене.
Он уђе у кухињу и рече домаћици:
— Тетице, ево печеног прасета. Узми га и дај ми
завежљај са златом. Тако је заповедио газда.
Богаташева жена, разуме се, не поверова Варалици и
погледа га зачуђено.
— Тетице, — нестрпљиво понови он — дај рже
завежљај! Мени данас престоји још дуг пут.
И Варалица довикну тврдици:
— Дедице, она не да!...
 — Дај му одмах, глупачо! — викну домаћин, мислећи
да његова жена не да лонац.
Домаћица даде Варалици завежљај са златом и он
журно клисну кроз споредна врата.
Кад стиже до раскрснице путева, Варалица извади
Неколико груменчића злата и закопа их на четири или
пст места покрај пута. Затим отсече с дрвета грану,
направи од ње мали штап и поче стрпљиво да чека. Кад
чу топот копита, Варалица поче да корача тамо амо,
ударајући штапићем по земљи и вичући: — Злато, појави
се! Злато, појави се!
Уто на раскрсницу дојури коњаник. Његову пажњу
привуче чудновато понашање Варалице и он запита: —
Шта ти то радиш?
— Ето, просто се користим својим чароним
штапићем — одговори Варалица.
— А какав је то штапић? — запита непознати.
— Пст!... Не питај —одговори Варалица. — Ако хоћеш
све да сазнаш, ти копај тамо где мој штапић додирне
земљу. — И он показа места на којима је закопао злато.
Коњаник скочи с коња, поче да копа земљу и, на своје
велико изненађење, нађе комадић злата, затим други,
па трећи.
— Ала је то штапић! — узвикну он. — Хоћеш ли да ти
дам за њега свог ждрепца?
— Ее, не!... — одговори Варалица и опрости се.
Непознати пође за њим, преклињући га да му уступи
штапић.
Најзад, Варалица му уступи свој чарони штапић,'
скочи на коња и нестаде.
Дојахавши до једне огате куће, Варалица замоли
домаћина за дозволу да смести свог коња у његову
коњушницу. Домаћин дозволи то. Тада Варалица одведе
ждрепца у коњушницу, а сам леже на сламу, у ћошак, и
ускоро заспа. Пред зору се диже и аци неколико
комадића злата у коњску алегу.
Кад се сунце роди, Варалица оде огаташу и замоли
га да му позајми сито. Богаташа зачуди што непознати
тако рано треа сито па посла слугу да види шта ће
даље ити. Како је Варалица затворио врата и за пушио
сламом прозорче, слуга завири кроз рупу направљену у
зиду и кад виде да путник просејава алегу, потрча по
домаћина. Богаташ прислони око на исту рупу и виде да
Варалица одаира из сита комадић« злата. Он одмах
залупа на врата, и кад му Варалица отвори, понуди за
чароног коња хиљаду златника. Варалица затресе
главом и запуши уши. Али га домаћин потсети да треа
да уде захвалан што му је дозволио да смести ждрепца
у коњушницу. Тада се Варалица са сузама у очима
опрости од коња и оде, односећи соом хиљаду
златника.
Успут срете старца и старицу, који су се, ез озира
на своје године, понашали као младенци. Варалица их
престиже и кад дође до првог села, купи неколико
завеса и тучак. Затим најми младу девојку и њену стару
мајку, и врати се са својим помагачима натраг. Они се
мало удаљише од села и оесише завесе иза којих се
сакри девојка.
Ускоро наиђоше старац и старица. И тада Варалица
неколико пута додирну својим тучком стару девојчину
мајку.
— Шта ти то радиш? — зачуди се старац.
— Враћам овој аи младост — немарно одговори
Варалица и заповеди старици да зађе за завесу, одакле
се кроз неколико тренутака појави њена ћерка.
— Хвала ти, о млади чарониче — рече девојка.
— Сад сам поново постала млада и лепа.
 Тад старац и старица почеше да моле Варалицу да и
њима врати младост.
— Не, не — одговори Варалица. — Ја могу да вратим
младост само једном човеку.
Али су двоје старих наставили да моле..
— Доро, — најзад одговори Варалица — али за то
узимам хиљаду златника.
— Само толико? — ускликнуше старац и старица.
— Одмах ћемо ти донети новац, само нас причекај
овде.
И пожурише у село.
Тек што су се изгуили из вида, Варалица се опрости
од својих помагача.
Кад су стари донели новац, Варалица изјави да ће
почети са лечењем старца и додирну га неколико пута
тучком.
— А сад иди за завесу и уди стрпљив — нареди он.
— Поштовани чарониче, хоће ли то да уде скоро? —
запита кроз неко време старац. — Ја сам још стар...
— Одмах ћу да видим у чему је ствар — одговори
Варалица, прође иза завесе и тако јако удари сиротог
старца да он изгуи свест.
Затим изиђе пред старицу и рече:
— Твој муж има снажно тело, зато ми је неопходно
потрено да иза завеса остане још око два сата. А ја
журим ради хитног посла. Хајде да одложимо твоје
лечење за сутра?
Старица заплака и додаде:
— Млади чарониче, ако мој муж изађе иза завеса
млад и види мене стару, узеће младу девојку. О
најмудрији међу мудрима, заузми се данас за мене!...
 — Доро, — најзад рече Варалица, — Онда на посао!
Почећу одмах да те лечим. Али како ћемо са
завесама?... Де, причекај овде, а ја ћу тркнути у село по
њих!...
Старица није знала како да залагодари дором
чароњаку, а Варалица оде до мангове шумице и изгуи
се.
Кад је дошао до две хиљаде златника, Варалица
одлучи да више никога не вара, да нађе неко лепо сеоце
и да се у њему насели. Међутим, за његове преваре
сазнаде цар и заповеди да га пронађу. Урзо су
Варалицу ухватили и довели пред царски суд. Цар
нареди да га ставе у џак и аце у Ираваду. Варалицу
одвукоше до реке. Али како је до заласка сунца, кад су
се оично извршавале казне, остало још неколико
часова, џелати привезаше џак за дрво, а сами пођоше да
се поткрепе палмовим соком.
После неког времена Варалица чу тешке кораке
некога слона и глас гонича: „Хајде!... Хајде!..."
— Нећу да царујем! — завика одједном он. — Нећу да
удем цар! Нееећу!...
— У чему је ствар, пријатељу? — запита га гонич.
— О многопоштовани — одговори Варалица. — Нисам
ја крив што наш цар нема деце!... Сад он, ето, тражи
наследника. Ја сам мало задремао под овим дрветом, а
утом ме проудише дворани и упиташе: „Хоћеш ли да
постанеш цар?...“ Али сам ја одио. Тад су ме стрпали у
овај џак и везали га, траже да пристанем!... Малочас су
отишли да пију палмов сок.
— Хајде да се променимо? — предложи нестрпљиво
гонич.
— Не заорављај, друшкане, на тешко реме
државних послова — опомену га Варалица.
 — Не плашим се тога — одговори гонич, ослооди
Варалицу и увуче се у џак.
Варалица га чврсто веза а затим се аци на слона и
одјаха.
— Ја пристајем, хоћу да удем цар! Еј!... — викаше
гонич.
Варалица уи слона, направи у њему тако велики
отвор да и се у њега могао увући кондор, леже под
жун и заспа.
Ујутру виде како се у слона увлачи, један по један
неколико кондора. Варалица запуши отвор крпама и
птице осетише да су зарољене. Затим се аци на слона
и удари неколико пута штапом по њему. Уплашени
кондори полетеше увис, подигнувши слона и Варалицу.
Затим се умирише, и слон се лагано спусти на земљу.
 Када до цара његових дворана дође глас о летећем
слону, цар крену да погледа то чудо. Какво ли је тек
ило његово изненађење кад виде Варалицу.
— Зар те нису синоћ ацили у реку? — запита он.
— Наравно да јесу, — одговори Варалица, — али цар-
змај Нага, који орави на речном дну, помогао ми је да
се извучем, па ми је чак поклонио и летећег слона.
— А не и ли га ти мени уступио? — запита цар.
— Уступићу ти га ако ме прогласиш за свог
наследника — одговори Варалица.
Цар прогласи Варалицу за наследника престола, седе
на мртвог слона, удари га неколико пута штапом и диже
се у ваздух. Али тад примети крпе којима је ила
запушена рупа и, из радозналости, извуче их. Кондори
излетеше, а он са висине паде доле и погину.
Тако Варалица постаде цар. Али од тог дана више
никад није скретао с правог пута и уместо Варалица
народ му даде име Праведни.
 МУЗИЧАР ИЗ ПАГАНА

Била једном у Пагану нека огата удовица. Имала је

јединца сина који се звао Монг Поун. Кад је напупио
шеснаест година, мајка је почела да размишља какво и
занимање изарала за младића. У то време у Пагану је
ило доста великих војсковођа, великих државника,
великих научника, великих трговаца, великих
градитеља и великих златара. И мајка одлучи да Монг
Поун мора постати велики музичар. Она му купи харфу
и најми учитеља. Струне урманске харфе су, као што
знате, упредени свилени конци. И свако ко учи да свира
на њој оично покида много тих скупоцених жица. Зато
рижљива мајка купи сину седам кола свилених нити.
Прође неколико дана, и мајка упита Монг Поуна: —
Да ли си научио да свираш на харфи?
— Још нисам, мајчице — ио је одговор.
Прођоше недеље, и мајка опет запита Монг Поуна
— Да ли си научио да свираш на харфи?
— Још нисам, мајчице — одговори овај.
Прошле су године. Монг Поун покида свих седам кола
свилених жица, али не научи да свира. Тада нежна
мајка купи још седам кола свилених нити и позва новог
учитеља, али ни то ништа не поможе. Мунг Поун
одрасте и ожени се, али да свира још увек није умео. И
поред тога, ило је купљено и покидано још седам кола
свилених нити.
Моцг Поун остари и умре, а да свира на харфи не
научи.
 ГАЗДА И ЛАЂАР

Неки Газда, власник арки, еше тако грамжљив да

није хтео да исплаћује своје лађаре, већ је приегавао
разним лукавствима. А плата лађара није ила аш
мала, зато што су они на путу проводили по два-три
месеца, ишли уз Ираваду а затим се, веслајући, враћали
натраг. На путу је Газда само хранио лађаре, а новац је
давао тек када и путовање ило завршено.
Последњих дана путовања Газда и увек или
омањивао лађаре или и их лукавством наводио да се
кладе. При том су најпростодушнији од њих гуили сву
своју зараду. Једног од последњих дана путовања арке
пристадоше уз оалу код неког сеоцета. Био је јануар и
вода је у реци ила врло хладна. Газда арки рече:
— Интересује ме да ли 'међу мојим лађарима има ар
једног одиста здравог човека? Спреман сам да дам све
своје арке ономе који остане го у води до зоре. Ако
изгуи — неће доити своју зараду. Само толико. Услови
су потпуно правични. Хајде, ко ће да се клади?
Лађари су или јаки и здрави људи и са задовољством
и прихватили опкладу , али пошто су се доста
наслушали о Газдиним преварама, ништа не рекоше на
то.
Међутим, ипак се нађе један смели Лађар, који је сее
у души сматрао лукавијим од Газде, и који пристаде да
се са њим клади. Он се скиде, скочи у реку и остаде у
води и поред тога што се тресао целим телом и цвокотао
зуима.
Време је летело, лижила се зора. На другој оали
реке проудише се риари и, као што је то Газда и
предвидео, запалише ватру да се мало огреју пре но што
пођу у риолов. Причекавши мало, Газда викну:
— Еј, Лађару! Мене нећеш преварити. Ти се грејеш на
ватри са друге оале. Изгуио си опкладу пошто ниси
испунио њене услове.
— Па та ватра је на другој страни реке — одговори с
негодовањем Лађар. — До ње има сигурно пола миље;
како онда она може да ме греје?
— Ватра је ватра — узврати на то Газда. — Чим се она
види, значи да те греје. Тиси изгуио опкладу јер си
прекршио погоду.
— Доро — одговори Лађар и ез приговора изађе из
воде.
Пошто се оуче, он дође својим друговима и рече:
— Ви свакако мислите да сам удала и да сам изгуио
своје паре. Можда сте унеколико у праву, али зато нико
не уме тако да пече свињетину као ја. Ту ми ар нема
равног. Па чак и наш мудри Газда не зна доро како се
прже свињски папци.
Газди, који је тог јутра ио нарочито задовољан
соом, не допадоше се Лађареве речи.
— Тек што сам доио од тее сву твоју зараду, — гордо
рече он — а већ се усуђујеш да кажеш како ја не умем
да испржим неке свињске папке.
— Можда ти, Газда, и умеш да испечеш нешто друго,
али не свињске папке — одговори Лађар.
— Наравно да знам како се то ради! — љутито рече
Газда. — Спреман сам и да се кладим.
 — Ја имам неколико свињских папака, — одговори
Лађар — купио сам их јуче. Ако заиста удеш умео да их
испржиш, ја ћу те есплатно служити седам година. А
ако не удеш умео, даћеш ми све своје арке. Услови су
потпуно правични.
— Пристајем — рече Газда.
Лађар донесе свињске папке и рече:
— Ево ти папака. Пржи их одмах.
— Доро, али где је ватра? — упита Газда.
— Па ено тамо ватре, на другој оали — љуазно
одговори Лађар.
— Па доле има ар пола миље — поуни се Газда.
— Ама, ти си сам рекао да је ватра, ватра — одговори
Лађар. — Па ако је она ила довољно топла да мене
угреје, онда ће и теи ити довољна да испржиш папке.
Ее! Видим да од твога посла нема ништа! Значи, доио
сам опкладу и све су арке моје.
Али Газда се с тим не сагласи и орати се суду. Не
треа ни рећи да је суд решио овај спор у корист
Лађара.
БАЈКЕ О ЖИВОТИЊАМА
 ЗЕЦ СУДИЈА

Била једном два суседа, Препредењак и Наивко.

Препредењак је имао краву а Наивко коилу. Једне ноћи
отели се Препредењаку крава. Исте ноћи Наивкова
коила ождреи ждрее.
Препредењак је имао врло лак сан те је одмах чуо
мукање телета и рзање ждреета. Он узе светиљку, оде
у стају и опази да је у Наивковој коњушници мрак.
„Охо“, помисли он, „па комшија се није проудио!..." И
Препредењак пренесе теле у коњушницу, а ждрее у
своју стају. Затим поново леже.
Идућег дана рано изјутра Препредењак оиђе све
село причајући свима и сваком да се десило нешто
чудно и неоично — крава му је отелила ждрее.
Сељаци се у гомили окупише око стаје, радознало
уљећи у ждрее. За то време је Наивко већ открио у
својој коњушници теле, досетио се у чему је ствар и
отрчао суседу. Препредењак је све порицао, тврдећи да
је његова крава отелила ждрее неком чудном игром
природе.
— Па доро, а шта кажеш за теле у мојој коњушњици?
— упита негодујући Наивко.
— И то је чудо природе — опрезно одговори
Препредењак.
 Наивко се орати суседима за помоћ, али су они само
слегали раменима.
Тада он предложи Препредењаку да оду до суседног
села п тамо реше спор. Успут сретоше Зеца и замолише
га да им пресуди.
— Врло радо — пристаде Зец.
Наивко и Препредењак испричаше у чему је ствар.
Пошто их саслуша, Зец се наједном ужура.
— Сад немам времена, — рече он — али ћу вам
пресудити. Биће то у року седмога дана, рачунајући и
данашњи. Доћи ћу у ваше село. Не заоравите да
скупите сведоке.
Препредењак и Наивко се захвалише Зецу и вратише
се у своје село.
Седмог дана, тек што се сунце дотакло кровова кућа,
Наивко, Препредењак и сви сељани су већ или на
ногама, очекујући Зеца. Сунце се дизало све више и
више. Дође подне, а Зеца још нема. Најзад прође и
подне. Судија се појави тек предвече. И како је Зец увек
раније ио од речи, сељани нису могли а да га не
запитају зог чега је задоцнио, иако се сматрало за
непристојно да се судији постављају питања.
— Извините ме, молим вас, — рече Зец — задржао ме
је један случај. Јутрос, кад сам ишао к вама, угледао сам
како па реци велики пешчани спруд. Цео дан сам у
плетеној котарици носио воду и поливао пламен да их
га угасио.
Препредењак, врло поносан па своју оштроумност,
одмах закључи да Зец куша досетљивост сељана.
— Господине судијо, — весело рече он — како може да
гори пешчани спруд, п то још усред реке? И зар може да
се носи вода у плетеној котарици? То не иде. У то се не
може веровати.
 — Сасвим тачно — мирно одговори судија Зец. — А
питам ја вас, како може крава да отели ждрее, а
коила да ождреи теле? И то не иде. Хајде, носи натраг
своје теле и врати суседу његово ждрее.
Зечева пресуда се допаде сељанима и отада га зову
кад год имају неки спор.

 
 КАКО ЈЕ ЗЕЦ ОСЛОБОДИО ШУМУ
ОД ТИРАНИНА

Једном цар Лав сакупи све животиње и рече им:

— Кад год полазим у лов све вас оузима луди страх,
а, међутим, да и утолио глад, ја уијам само једног од
вас. Ако се сложите у томе да сваки дан на моју трпезу
изнесете једног од вас, иће то оље за све. Ви ћете се
ослоодити страха и несигурности, а ја нећу морати да
идем у лов.
Тако и одлучише. Чим и јутро свануло, Лаву и
долазила жртва која је ила на реду. Животиње су се
међусоно договориле да свако вече ацају коцку.
И дуго, дуго Лав није напуштао своју јазину, а
животиње су се шетале по шуми ез страха.
А кад једне вечери коцка падне на Зеца, он помисли у
сеи: „А што их ја сам улетао Лаву у чељусти? Треа
нешто да измислим и шуму ослоодим тиранина".
Целе ноћи Зец није спавао, стално је мислио и
мислио.
Сутрадан ујутро Лав је очекивао нову жртву. Али се
нико не појави. Цар животиња заурла и већ хтеде да
пође у шуму да оптужи своје поданике за издају, кад
одједном дотрча Зец, сав задихан.
 — Најзад стиже доручак! — орадова се Лав. — А
зашто си тако закаснио?
— Господару мој, — одговори Зец — стрпи се. Не могу
а да ти не испричам једну ствар. Долазећи овамо, срео
сам другог лава. Већ је хтео да ме поједе, кад му
ојасних да журим к теи, о шумски царе. А он се
расрди и рече да си ти узурпатор. Мене пусти под
условом да оптрчим целу шуму и испричам свим
животињама да им се вратио законити цар да и те
казнио смрћу.
— Покажи ми тог зликовца, тог лажљивца! — нареди
Лав, а Зец га одведе до једног дуоког унара.
— Погледај доле, господару мој. Он је тамо — рече
Зец.
Лав се наднесе над воду и спази свој властити лик.
Мислећи да је то његов супарник, он рикну, разјарен,
скочи у унар и удави се.
Кад су животиње чуле за Зечев подвиг, иле су
усхићене његовом мудрошћу. И од тога дана га стадоше
звати „Мудри Зец“.
 КАКО СУ ТИГАР И МАЈМУН
ПОСТАЛИ ЗАКЛЕТИ
НЕПРИЈАТЕЉИ

Сусрете једном Тигар Слона на узаној шумској

стазици и рече му:
— Склони се с пута! Ја сам цар шуме!
— Ја признајем само власт Лава — гневно одговори
Слон. — А за увреду ћу те смрвити ногама!...
— Хајде онда да се такмичимо — предложи Тигар. —
Ако ја поедим, појешћу те. У противном, појешћеш ти
мене.
Слон пристаде. Тигар рикну и неколико шакала
поцркаше од страха. За њим затруи Слон, али од тога
нико не паде мртав.
— Ха-ха! — насмеја се Тигар — сада ћу те појести јер
си поеђен.
Слон није имао куд те мораде да призна свој пораз,
али замоли Тигра да причека неколико дана да и се
опростио с породицом
— У реду, — пристаде Тигар — али си дужан да кроз
седам дана неизоставно дођеш овамо.
Читавих пет дана провео је Слон са својим
слончићима и слоницом, поучавајући их рижљиво како
да сеи приављају храну. Шестог дана, тужно
опустивши сурлу, изађе да се последњи пут прошета по
шуми. Зец примети да је моћни Слон нечим јако
ожалошћен па га запита шта се догодило. Слон му
исприча о свом сусрет}' са Тигром.
— И тако ћу сутра морати да умрем — рече уз_
дахнувши.
— Не, не — весело одврати Зец пошто мало размисли.
— Нећеш умрети. Чекај ме овде у свануће, и ја ћу те
спасти ез велике муке.
Идућег дана устаде Зец пре зоре и позва к сеи све
животиње, сем Мајмуна са којим је у то време ио у
свађи, и, наравно, Тигра.
— Да л’ исте ми учинили једну услугу?... — орати
им се он. — Треа направити узуну у шуми. Трчите и
вичите: „Моћни Зец је поедио Слона а сада тражи
Тигра!“
— Доро, тако ћемо и учинити — радо пристадоше
животиње. — Ти нам увек помажеш у нашим невољама,
Мудри Зече, и мило нам је што сад ми теи можемо
помоћи.
Тада Зец узе у шапе гранчицу анане и скочи Слону
на леђа. Слон се ез журе, као што га је научио Зец,
упути оном месту где је морао да се сретне са Тигром. А
у то време је шума већ одјекивала од учних узвика: —
Моћни Зец је поедио Слона и сад тражи Тигра! Моћни
Зец тражи Тигра!...
Кад чу ове гласове Тигар се узнемири. Он додуше није
много веровао да и Зец могао нанети ма какву штету
Слону или њему, али је ипак желео да поред сее има
некога, ко ће му држати страну ако га Зец заиста
потражи пошто поеди Слона. Тигар је ојаснио
животињама да се у ствари он, а не Зец, спрема да
поједе Слона.
 — Данас, — рекао је он — Слон ће доћи на уговорено
место а ја, моћни Тигар, појешћу га. Али ја нисам
прождрљив, и ако ви, пријатељи', пођете са мном,
поделићу га с вама.
— Не смемо! Не смемо! — сложно одговорише
животиње. — Моћни Зец ће тада појести и нас заједно с
тоом!...
После ових речи оне се разежаше претварајући се
још увек да су смртно преплашене. А Мајмун, који је
седео на грани чуо шта је рекао Тигар, сиђе доле и
пристаде да пође са њим.
Тигар и Мајмуи пођоше тако ка уговореном месту.
Тамо се сакрише иза жуна и стадоше чекати Слона.
Али кад до њих поново допре вика животиња о моћном
Зецу, заринуше се.
„Тигар је вероломан", помисли Мајмун, „и ако се
покаже да је Зец заиста моћан, он може да поегне а
мене остави па цедилу“.
Зато оп предложи Тигру да вежу репове у чвор како
ни један ни други не и могао да поегне кад се појави
непријатељ.
— У слози је снага, друже Тигре — ојасни он. — И ми
ис смемо да се раздвајамо. Морамо се држати један
другога.
Тигар радо пристаде на то пошто је и њега
зарињавала иста помисао. Мислио је да Мајмун може
да клисне ако Зец уде заиста тако јак.
Тако су Тигар и Мајмун везали своје репове и
наставили да чекају. После извесног времена спазише
Слона како им се прилижава. На њему је свечано седео
Зец. Препреденко је стављао сеи у уста једну анану за
другом и непрекидно викао: — Ево, једем Слонов мозак,
а ускоро ћу се дочепати и Тигра!
 Тигар поверова да Зец једе Слонов мозак, задрхта од
страха и предложи Мајмуну да еже док није касно.
— Еј ти, стара удало! — узвикну Мајмун. — Па то су
анане! Знам то поуздано пошто их и ја једем сваког
дана.
Али ове речи не разуверише Тигра, поготову што Зец
свирепо погледа Мајмуна и викну:
— Е, црни Мајмуне. Баш ниси низашта! Хвалио си се
да ћеш довести великог и деелог Тигра, а довукао си
малог и мршавог.
На то Тигар наже да ежи, довикујући Мајмуну:
— Издајице! Сада разумем зашто си се понудио да
пођеш са мном, зашто си везао свој реп са мојим и
зашто тврдиш да мозак није мозак него анане!...
Мајмун га преклињаше да остану, али Тигар више
ништа не хтеде да слуша и јурну у честар, вукући га за
соом: та репови су им, јадницима, или везани.
Али тад налетеше на пањ и падоше. Тигар одмах
скочи и потрча око пања, а Мајмун њему у сусрет. Тако
им се репови омоташе око пања. Животиње су трзале из
све снаге и ацакале се на све стране све док се чвор не
раскину. Тада, подвијених крвавих репова, утекоше
сваки на своју страну.
Од тога дана су Тигар и Мајмун крвни непријатељи.
 ДЕЧАК ПО И ТИГАР

Сваког дана је дечак по имену По одлазио из села у

шуму. Тамо се спријатељи са свим животињама, а
нарочито са Тигром.
Оично су По и Тигар дуго шетали заједно. Док је
дечак ио искрен у својој пријатељској оданости, Тигар
је подмукло прикривао злу намеру. Стално је сањао о
дану када ће га По повести у своје село, одакле ће он
однети масно теле.
И тако једном Тигар рече дечаку:
— По, друшкане, поведи ме у село.
— То не могу да ти учиним, дори Тигре, — одговори
По — јер те сељаци не воле. Ти често напаДaš њихову
стоку кад је изгоне на пашу.
— Ако ме не поведеш, поћи ћу сам — увреди се Тигар.
Исте вечери спази дечак Тигра код сеоске капије.
— Друже Тигре, — упозори га он — одлази што пре
одавде! Сељаци су врло лукави. Нећеш ни приметити, а
упашћеш у клопку.
На то се Тигар само насмеја.
Почело је да се смркава, и родитељи позваше Поа
кући. Одлазећи, он последњи пут опомену свога друга.
Али Тигар не послуша. Сачекавши да сви у селу заспе,
он се увуче кроз ограду и врати се ускоро, вукући са
соом масно теле.
Сутрадан рано ујутру По оде у шуму и пронађе Тигра.
— Тигре, — рече дечак — ми смо стари другови, па
слушај што ћу ти рећи! Вечерас сељаци спремају
клопку, не помишљај да дођеш поново у наше село.
Али, као и пре, Тигар се само насмеја на дечакове
речи. Исте ноћи ушуња се у село и паде у јаму. Ујутру,
кад су у клопци нашли звер, сељаци одлучише: — Нека
риче и скаче по јами док год не клоне и не цркне од
глади и жеђи.
И одоше.
Шест дана је Тигар скакао и урлао у клопци. По је
много жалио свог друга, али, ојећи се родитеља, није
смео да га ослооди. Али седмог дана дечак не издржа.
Он ће ослоодити свога друга, па макар га истукли. И
По отвори клопку.
— Бежи што пре, дори Тигре — рече он. — За љуав
нашег пријатељства примићу на сее гнев својих
родитеља и осталих људи.
— Хвала ти, драги, — одговори Тигар — али ја ћу
морати.... да те поједем. Толико сам изнемогао да немам
снаге да идем у лов.
На то му По рече да он, Тигар, не сме то да учини,
макар само зог тога што му је По спасао живот.
А звер му одврати да не постоји никакав дуг
захвалности. Најзад Поу пође за руком да наговори
Тигра да се орате судији, који ће решити њихов спор.
Дечак По и Тигар упутише се у џунглу у нади да ће
наћи неког ко и им пресудио, наиђоше на Бивољу
Лоању. Њој се и оратише.
Саслушавши разлоге оеју страна, Лоања рече: — Не
постоји никакав дуг захвалности. Ето вам примера. Орао
сам газди земљу много година, а кад сам остарио,
заклао ме је и појео. Према томе, и Тигар може да
поједе дечака Поа.
— Одмах ћу те појести — зарежа звер.
Али је По настојао на свом праву да се орати другом
судији. Ишли су све дотле док нису наишли па Бањан
(13), кога су замолили да реши њихов спор.
Пошто саслуша ое стране, дрво рече:
— Никаквог дуга захвалности нема. Људи то
доказују... Својом сенком кријем их од врелих сунчевих
зрака и пружам им одмор. Па ипак они ломе моје гране
и кидају цветове. Тигар има право да поједе дечака Поа.
— Е, сад ћу те појести — заурла Тигар.
Али дечак По затражи да се орате још једном судији.
 — Запамти да је то последњи пут, — опомену га Тигар
— јер се за једну исту ствар може оратити само тројици
судија.
Ускоро сретоше Зеца и оратише се њему.
Зец их пажљиво саслуша и изјави да је потрено, пре
но што донесе своју одлуку, да разгледа место догађаја.
Зец, По и Тигар се вратише у село и приђоше клопци.
— Дакле, — орати се Зец Тигру — где си ио кад је
дечак По дошао да те ослооди?
— У јами — одговори Тигар.
— Покажи ми тачно положај у коме си се у њој
налазио.
Тигар скочи у јаму и стаде на задње шапе.
— А сад ти, дечаче, — рече Зец — прво затвори клопку
а затим ми покажи како си га пустио на слооду.
Кад је По затворио клопку, Зец повика:
— Чекај!... Не пуштај га.
И он ојасни Тигру и дечаку:
— Сад сам све довео у првоитно стање. Тигар је
поново тамо где је и ио, дечак По такође. Значи — спор
је окончан!
Зец се врати у шуму, дечак По отрча кући. А Тигар
црче од глади и жеђи.
 КАКО ЈЕ КРОКОДИЛ ОСТАО БЕЗ
ЈЕЗИКА

Једном Гавран спази тако деелог Крокодила да му

вода пође на уста.
— Друже Крокодиле, — загракта он, прикривајући злу
намеру, — права си чуваркућа. Зашто седиш у тој
арици? Та ту је сасвим лизу велика река. Много дуља
и шира од ове!...
— Али ја нисам чуо за њу — одврати Крокодил.
— Ја никад не лажем — одговори Гавран. — Него
имам доро срце, па гледам да помогнем лижњем
колико год могу.
— Да ли и хтео да ме одведеш до те велике реке? —
замоли глупи Крокодил. — Населио их се тамо!
— Даоме да ћу те одвести — пристаде Гавран. —
Нема ни пола миље одавде. А ти ћеш, тако крупан и
снажан, лако стићи тамо.
Уоражени Крокодил одговори да за њега, наравно,
није ништа да пређе тај пут.
И тако напред отскакута Гавран, машући крилима, а
за њим полако отпузи Крокодил. Прошли су дору миљу
кад се Крокодил пожали:
— Пријатељу Гавране, прошли смо ар једну миљу. Па
где је та твоја река?...
 — Хајдемо, хајдемо, — одговори Гавран — прошли смо
свега неколико јарди. Та ниси ваљда, тако снажан, већ
посустао!...
Крокодила је ила срамота да призна да је малаксао и
да једва гмиже. На крају крајева умор га савлада и он се
еспомоћно пружи по путу. У тај час он се већ ио
удаљио ар три миље од своје реке. Тада се Гавран
насмеја и одлете, рекавши:
— Е па, мој деели и глупи пријатељу, сад ћеш ускоро
липсати од глади и жеђи. Не рини, вратићу се и
појешћу те кад испустиш душу.
Међутим, деси се да је истим путем пролазио доар
кочијаш. Очију пуних суза, Крокодил поче да моли
човека да му спасе живот и да га врати реци. Сажали се
кочијаш на јадника и одлучи да му помогне. Али,
знајући за непоуздану нарав Крокодила, он га ипак
чврсто веза конопцем, натовари на кола и потера
иволе.
— О газда, — молио је Крокодил уздрхталим гласом
кад су се кола прилижила реци — сасвим сам малаксао
и тело ми је утрнуло од твог конопца. Ако ме ациш на
оалу, нећу моћи да стигнем до воде. Доћи ће зли људи
и уиће ме. Молим те, одвези ме уз саму реку.
Дори кочијаш тако и учини. Утера кола право у воду,
одвеза конопац и гурну свој терет са кола. Истог
тренутка Крокодил шчепа за ногу ивола.
— Пусти га! Пусти, незахвалниче! — викну кочијаш.
Али се Крокодил само насмеја.
Зец, који је у тај час дошао на реку да се напије воде,
видећи шта се дешава, довикну кочијашу:
— Удри га ичем! Бичем!...
Кочијаш послуша и тако удари Крокодила ичем да
овај одмах зину, и иволи извукоше кола на оалу.
 Пошто се захвали Зецу на дором савету, кочијаш оде.
А Крокодил се у есу закле да ће ухватити Зеца кад овај
опет дође на реку да се напије воде.
Сутрадан рано ујутру Крокодил је већ чекао Зеца.
Али, како је уз саму оалу ио плићак, није могао да се
сав сакрије под водом, те су му вирила леђа. Спазивши
Зеца, који се прилижавао, Крокодил се умртви,
надајући се да ће га он сматрати за кладу. Али мудрог
Зеца није ило тако лако преварити. Он громко запева:
— Истински крокодили пливају увек узводу, а праве
кладе пливају увек низводу.
Да и преварио Зеца да је права клада, Крокодил
отплива неколико јарди низводу. Зец то искористи, рзо
се напи воде и поеже.
Идућег дана Крокодил се опет укрути као клада, али
Зец поново запева:
— Прави Крокодили увек пливају узводу, а праве
кладе увек пливају низводу.
Овога пута се Крокодил не помаче. Мислећи да је сад
пред њим права клада, Зец се наднесе над воду и истог
тренутка се нађе у страшним чељустима. Али га
Крокодил не прогута. Прохтело му се да сви виде да је
најзад ухватио лукавог Зеца. Јурио је час уз реку час низ
реку, учно секући репом воду, и узвикујући:
— Хи! Хи! Хи!
Зец, који је јахао на језику Крокодила, чврсто га
држећи шапама, узвикну одједном:
— Ала си ти, Крокодиле, удала! Само знаш да вичеш:
„Хи! Хи!“ А никад ти неће успети да кажеш „Ха! Ха“!
— Ха! Ха! — засмеја се уместо одговора Крокодил и
разјапи чељусти.
Не двоумећи се ни тренутка, Зец искочи и однесе са
соом Крокодилов језик. Ето зашто Крокодил више нема
језика.
Зец се ез нарочите муке извуче из реке, јер је скочио
из све снаге, и нашао се при самој оали, где је ио, као
што се сећате, плићак. Али му је ипак треало да
преплива неколико јарди са тешким Крокодиловим
језиком.
Кад стиже на оалу, Зец осети умор. Зато не однесе
језик даље, већ га сакри у жун.
Идући кући Зец срете Мачка.
— Здраво, пријатељу Мацане! — весело узвикну он. —
Ако си гладан, могу да ти понудим језик.
И стаде причати Мачку о свом доживљају, а затим му
ојасни где је сакрио језик.
Орадован, Мачак појури тамо. Али језик је ио
нестао. Узалуд га је Мачак тражио. Најзад спази чудну
иљку са пљоснатим дугуљастим плодовима. Пошто
доро размисли, доста се да се тој Крокодилов језик
претворио у ову дотад невиђену иљку. Људи је сада
зову „Чаун ша“, што значи „мачји језик“. Ви ћете
свакако запитати: „Зашто тако?“ Али је Мудри Зец
Крокодилов језик поклонио Мачку, па нема ничег
чудноватог у томе што је иљка доила такво име.
 ТРОЈЕ ГЛУПИХ

Једном, седећи под дрветом, Мудри Зец је размишљао

наглас о животу:
— На сваком кораку — говорио је — чекају нас
свакојаке невоље и опасности. Прво, то су разне стихије:
земљотреси, сурвавања, урагани. Друго — глад. И, треће
— лопови и разојници.
Уто се Зец сети да има важног посла и нестаде у
шипрагу.
Десило се да су ове речи чули Вивак, Глиста и
Мајмун. Ове глупаке оузе паничан страх. Плашљивог
Вивка су највише узуђивале стихије и он рече, очију
пуних суза:
— А ако се нео сручи на мене док удем спавао?!
Дању их ар могао да одлетим. А шта ће ити ако се
оно сручи ноћу? Тешко мени!...
Глисту су веома узнемириле Зечеве речи о глади и
она проговори кроз плач:
— А шта ће ити ако одједном не уде довољно земље
којом се храним? Тешко мени тада! Умрећу!...
Мајмун, пак, сетивши се лопова и разојника, каза
кроз сузе:
— Земља — то је најдрагоценије од свега што имам.
Ноћу је напуштам јер спавам на дрвету. А шта ће ити
ако лопови и разојници дођу и украду земљу док
спавам?
И отада Вивак спава на леђима, са ножицама
подигнутим пут неа, да и придржао нео ако и
почело да пада. Глиста једе земљу па је онда изацује,
јер се оји да је неће ити довољно. А Мајмун сваке ноћи
трипут силази са дрвета да опипа земљу да и се уверио
да је нико није украо.
 ЗАШТО ЗЕЦУ МРДА НОС

Глас о Зечевој мудрости није давао мира Жаи, и она

намисли да га изложи потсмеху целе џунгле.
Једном Жаа спази Зеца како мирно шета, сакри се
испод камена и гласно узвикну:
— Онгинг!
Уплашен, Зец поскочи високо у ваздух и колико су га
ноге носиле јурну у честар. Бежећи налети на Тикву,
која се од ударца поче котрљати низ падину и тако
доспе на њиву на којој је растао Сезам. Тиква тако
снажно удари у стаљику Сезама да се из њега поче
просипати семе. У тај мах аш изнад тога места
прелетала је Дивља Патка, и прашници Сезама засуше
јој очи. Дивља Патка се спусти на Бамус. Бамус се
сломи и паде на Змију, која је спавала под њим. Змија се
уплаши, нааса на Вепра, који је мирно жвакао
Краставац. Вепар у страху испусти Краставац и овај
паде у вир на чијем је дну спавао Змај Нага.
— Ти ћеш умрети! — узвикну Нага грозно погледавши
Краставац, расрђен што су га проудили.
— О господару! О мој господару! — тужно проговори
Краставац. — Нисам крив. То ме је Вепар гурнуо овамо.
Змај Нага изађе из вира и ухвати Вепра.
— Умрећеш!
 — О господару! О мој господару! — одговори Вепар. —
Па ја нисам крив. Змија ме је напала.
Нага потера Змију.
— Умрећеш! — рече он, ухвативши је.
— О господару! О мој господару! — одврати Змија. —
Ја ту ништа нисам крива. То је Бамус пао на мене.
Тада Нага рече Бамусу:
— Умрећеш!
— О господару! О мој господару! Није то моја кривица
— одговори Бамус. —На мене се спустила Дивља
Патка.
— Ти ћеш умрети! — рече Змај, ухвативши Дивљу
Патку.
— О господару! О мој господару! — одговори ова. — То
ме је Сезам заслепио пошто ми је право у очи ацио
своје семе.
Нага рече Сезаму:
— Ти ћеш умрети!
— О господару! О мој господару! Ни ја нисам крив.
Тиква ме је ударила — одговори Сезам.
Нага рзо нађе Тикву и рече јој:
— Ти ћеш умрети!
— О господару! О мој господару! — узврати Тиква. —
То ме је гурнуо Зец.
Нашавши Зеца, Змај рече:
— Умрећеш!
— О господару! О мој господару! — одговори Зец. — Ја
уопште нисам крив. Под каменом седи неко чудовиште.
Ето, оно ме је уплашило.
Нага завири и под камен али тамо не виде ништа.
Жае тамо већ није ило.
 — Мали лажљивче! — викну Змај. — Овде нема
никаквог чудовишта. Ти ћеш умрети!
Јадни Зец дрхтао је од главе до пете, а нос му је мрдао
од страха. Кад виде тај нос, Нага се закикота из свег
гласа, претвори гнев у милост и врати се у свој вир. А
Зецу и дан-данас непрестано мрда нос.
 ПРЕПРЕДЕНИ ЗЕЦ

Пошто је у џунгли преварио све животиње редом, Зец

науми да се понесе и са људима. Он се пришуња селу и,
пошто је сео на једно скривено месташце, поче да се
осврће на све стране. Угледавши старицу са корпом
анана на глави, испружи се по путу и направи се
мртав. Стара жена га подиже, помисли да ће ити доар
за печење и стави га у корпу са ананама.
А Зец, пошто се есплатно провозао у котарици и
појео једну за другом све анане, скочи и нестаде.
У другом селу виде Зец како су се сви становници
скупили на свету игру Нат и донели са соом анане да
их принесу на жртву духовима. Одмах се упути ка
унару на крају села и повика: — У унару је Тигар!
Тигар је у унару!
Чувши то, сви потрчаше унару, а Зец поједе све
анане и изгуи се.
Зец се охрари и осети такав презир према наивним
људима да, спазивши још једно село, смело прескочи
ограду, оигра кухиње и поједе све анане које је успео
да нађе. Али ту га спазише сељаци и дограише
штапове и камење. Зец се даде у екство, и ежао је све
док није наасао на пресушени унар. У унару је ило
мрачно, али он успе да својим оштрим оком опази да је
тамо суво. Скочи унутра и кад се сељаци прилижише,
завика: — Спасите ме! Спасите ме! Давим се! Даавим!...
 Гледали су људи у унар, гледали, али ништа нису
могли да виде. Онда се вратише у село,
претпостављајући да се Зец удавио, а неки рекоше:
 — Треа видети има ли тамо толико воде да и се
могао удавити.
Сељаци послаше дечка по дугачко уже и кад се он
врати, спустише уже у унар. Зец, међутим, поче полако
да намотава уже.
— Гле, гле! Па ту је дуоко! — повикаше они што су
мерили унар. — Ни овако дугачким ужетом не може да
се дохвати дно. Да видимо сада има ли тамо воде. Вуци
уже!...
Зец рзо олиза уже и овлажи га.
Кад извукоше уже, људи видеше да је мокро, па
мислећи да у унару има довољно воде, одоше. Тада се
Зец извуче напоље.
После овога Зец се још више понесе и поваздан је
само смишљао како ће варати глупе људе.
Једном, шетајући, опази старца који је на леђима
носио корпу анана.
— Стари начин више вреди од десет нових — промрси
препредени Зец и опружи се по путу као да је мртав.
Али је и старац, међутим, ио препреден и одмах се
досетио у чему је ствар.
— О, дa ту је изгледа мртав Зец! — рече он. — Онда,
нека више никад и не устане.
То рече и удари Зеца штапом тако да овај одмах
испусти душу.
После тога Зеца су испекли и појели.
 ЗАШТО БАКЛАН НЕМА РЕПА

Био једном један цар, господар свега што живи на

земљи. На његовом двору служили су људи, животиње,
птице и рие. А један од дворана ио је Баклан (14). Та
је птица ила врло поносна на своју лепоту. Важна
изгледа, шетао је Баклан по царском двору, машући
дугим репом. А имао је прекрасан реп, раздељен на
крају, посут црним тачкицама, као што му је, уосталом
ило посуто и све перје.
Једном нареди цар свим својим поданицима да се јаве
у двор и дођу преда њ. И тад Пескар (15), који се упути у
престону дворану, угледа како на улазу стоји Баклан.
Срце му стаде. Јер Баклан се храни риом и од свега на
свету највише воли пескаре. Али се сети да је у
престоном граду свима најстроже наређено да чувају
мир па се мало охрари. А Баклану вода пође на уста
кад виде такву посластицу. Међутим, знао је да ће га
окривити за велеиздају и казнити ако само такне
Пескара. Па ипак, зуњеност и несигурност у
Пескаревом изгледу и покретима, које овај није могао
да сакрије, управо су потстицале Баклана да га уплаши.
Баклан се загледа у Пескара, а кад га овај са страхом
погледа, изненада му намигну левим оком. Пескар
врисну, истрча из царевог дворца и појури свом снагом
својој кући. Али јадну риицу одмах ухватише и
оптужише за издају.
 — Зашто си нарушио поредак и напустио дворац ез
мог одорења? — претећи запита цар.
— Ваше величанство, — одговори Пескар — мој
заклети непријатељ Баклан, који је стајао на улазу у
престону дворану, погледао ме је као да се спрема да ме
поједе.
Пошто је свестрана истрага потврдила његове речи,
Пескар и помилован. Баклану пак, зато што је уплашио
јадну риицу, и наређено да још исте вечери приреди
гозу у част Пескара.
Баклан приреди гозу, и тако је гостољуиво нудио
Пескара разним врстама вина да се овај свали и заспа.
Тада му подмукли Баклан откиде реп и сакри га у
крошњу дрвета. Хтео је да се њиме ослади кад престану
да га траже,
А кад се Пескар проуди, откри гуитак и горко
заплака. Баклан га увераваше да су реп украли лопови
којих има тако много у граду. Међутим, знајући доро
подмуклог Баклана, Пескар му не поверова, већ се
орати суду.
Саслушавши сведоке, суд реши да, пошто домаћин
сноси одговорност за живот и имовину госта, Баклан
мора да надокнади штету нанесену Пескару и да му да
свој реп, који одмах и одсечен и намештен на место
откинутог Пескаревог репа.
Ето зашто је Пескарев реп раздељен на крају и посут
црним пегицама, којих иначе нема по његовом телу.
А Баклан није смео да скине са дрвета украдени
Пескарев реп и да га искористи уместо свог, јер и тада
сви сазнали да је он лопов. Ето зашто Баклан и дан-
данас нема репа.
 РИБА-ЈЕЖ И ЗРИКАВАЦ

Једном се рие и инсекти сакупише на договор.

— Ујединимо се и поедимо животиње — одлучише
они. — Тада ће цео свет да уде наш: и вода и копно.
И тако, рие и инсекти изараше за Цара најлукавију
и највештију риу, а за Главнокомандујућег инсекта
који је најоље владао мачем. Затим у ојном поретку
кретоше на животиње. Крвава итка заврши се екством
животиња.
Поводом те велике поеде рие и инсекти приредише
гозу. У великим казанима иле су скуване животиње
уијене у оју, а Цара риу и Главнокомандујућег
инсекта послужише најољим комадима у златним
чинијама. Цар и Главнокомандујући од свега на свету
највише су волели да се наједу. И они су јели и пили све
док се једном није надуо трух а други више није могао
да дише. Видећи како се Главнокомандујући гуши, рие
и инсекти почеше да га ударају песницама у леђа.
Захваљујући овом груом поступку Главнокомандујући
је опет могао да дише, али су му се тело и глава сасвим
спљоштили. У тај час гозу прекинуше узнемирујући
звуци труа. То је стража позивала сваког на своје место
јер су се животиње, пошто су се преуредиле, поново
спремале за итку. Рие и инсекти рзо заузеше ојни
поредак, али са ужасом видеше да Цар, који се прејео,
не може да
устане од стола. Тада појурише Главнокомандујућем.
Али он, пошто је од удараца померио памећу, дохвати
мач и поче да удара њиме своје поданике. У очајању,
рие и инсекти се разежаше куд који, а животиње
поново повратише власт.
Кад су ухватили Цара и Главнокомандујућег,
животиње одлучише да их казне смрћу. Али су
трушаста риа и луди инсекат или тако смешни да су
их животиње пустиле на слооду. Отада Цара риу зову
„Трушаста Риа" (16), а Главнокомандујућег инсекта —
„Мачоносац" (17).
 ГАВРАН И ЦАРИЋ

Ухвати једном Гавран птичицу — еше то Царић— и

рече јој: — Сад ћу те појести.
Јадница закука:
— О, јадна моја ћерчице! Малишанко моја! Шта ће сад
ити с тоом?
А Гавран помисли:
„Ова је стара и зацело је њено месо тврдо!... А ћерка
— то је већ друга ствар. Појешћу њу!“
И предложи Царићу:
— Ја ћу те, стара, пустити ако ми кроз седам дана даш
своју ћерку.
Птичица пристаде, и Гавран је пусти.
Седмог дана долете Гавран Царићу по оећано.
— Шта ти све не једеш, и отпатке, и мрцине, — рече
птичица — а моја је ћерка тако чиста!... Опери
претходно преда мном кљун и онда носи ћерку.
— Доро — одговори Гавран. — Вратићу се одмах. — И
одлете Води.
Седе Гавран покрај Воде и рече: — Водо, Водо, пођи
са мном Да оперемо кљун, Да поједемо малог Царића.
А Вода му одговори:
 — Како ћеш ме понети? Па ти немаш Бокала. Иди,
најпре, наави Бокал.
— Доро — рече Гавран и одлете.
Долете Бокалу и замоли га:
— Бокалу, Бокалу, пођи са мном
Да донесемо Воде,
Да оперемо кљун, Да поједемо малог Царића.
— Радо их пошао с тоом — одговори Бокал. — Или,
ето, цурим. Иди, молим те, донеси мало глине да исмо
запушили рупу.
— Доро — пристаде Гавран, и одлете.
Долете Глини па јој се орати: — Глино, Глино, пођи
са мном Да запушимо рупу на Бокалу, Да донесемо
Воде, Да оперемо Кљун, Да поједемо малог Царића.
— Пошла их са задовољством — одговори Глина. —
Али сам сувише сува, па нећу моћи да ти помогнем.
Молим те, замоли Бивола да овамо дође и да ме замеси.
— Доро — рече Гавран, и одлете.
Оде Биволу и замоли га:
— Биволе, Биволе, пођи са мном
Да замесимо лато,
Да запушимо рупу на Бокалу, Да донесемо Воде,
Да оперемо кљун, Да поједемо малог Царића.
— Пошао их свакако — одговори Биво. — Али ја сам
тако ослаио од глади да нећу моћи да месим. Донеси
ми, молим те, траве да се поткрепим.
— Доро — рече Гавран, и одлете.
Долете Трави и рече:
— Траво, Траво, пођи са мном
Да нахранимо Бивола,
Да замесимо лато,
 Да запушимо рупу на Бокалу, Да донесемо Воде, Да
оперемо кљун, Да поједемо малог Царића.
— Пошла их с тоом — одговори Трава. — Али Биво
тако много једе! А мене има мало. Ето, ако и ми дао
земље, ја их још порасла и ило и довољно за Бивола.
— Доро — рече Гавран, и одлете.
Гавран слете на Земљу и орати јој се: — Земљо,
Земљо, пођи са мном Да подигнемо Траву, Да нахранимо
Бивола,
Да замесимо лато,
Да запушимо рупу на Бокалу, Да донесемо Воде,
Да оперемо кљун,
Да поједемо малог Царића.
— Зашто да не... — одговори Земља. — Али ти видиш
да сам под Шумом. Како може на мени да расте Трава
кад сам под дрвећем?
— Доро — рече Гавран, и одлете.
Долете Шуми и рече:
— Шумо, Шумо, пођи са мном Да раскрчимо Земљу,
Да подигнемо Траву,
Да нахранимо Бивола,
Да замесимо лато,
Да запушимо рупу на Бокалу, Да донесемо Воде,
Да оперемо кљун,
Да поједемо малог Царића.
— Радо их пошла, — одговори Шума — али је корење
дрвећа тако дуоко урасло у земљу да се ја не могу
покренути с места. Али када и ти донео ватру и
запалио ме, Земља и се зачас раскрчила.
— Доро — пристаде Гавран, и одлете.
Он долете Ватри и замоли је:
— Ватро, Ватрице пођи са мном
 Да запалимо Шуму,
Да раскрчимо Земљу,
Да подигнемо Траву,
Да нахранимо Бивола,
Да замесимо лато,
Да запушимо рупу на Бокалу
Да донесемо Воде,
Да оперемо кљун,
Да поједемо малог Царића
— Пођимо! — одговори Ватра.
Гавран се орадова, ухвати Ватру у кљун и полете
натраг Шуми. Али пре него што стиже, Ватра тако
опече његов кљун да је ио приморан да је испусти.
Проклињући све, Гавран одлете кући пошто изгуи
сваку наду да се почасти малим Царићем.
 ЗАШТО ВРАНА ВОДИ БРИГУ О
КУКАВИЧИНИМ ЈАЈИМА

Једном неки несташни дечак погоди из праћке Сову

грудвицом лата, која јој се зари под реп. Пошто ол
није пролазио, Сова се упути својој другарици Врани да
од ње потражи савет.
— Ја нисам лекар, драга, — рече ова — али те могу
одвести Кукавици. Она је мајстор у лечењу. Пођимо
одмах њој.
Тако је Врана довела Сову Кукавици. Али она оди да
лечи Сову, јер је претпостављала да јој та варалица неће
платити за њен труд.
Врана изјави да јамчи за своју пријатељицу, и тада
Кукавица приступи прегледу.
— Потрено вам је да се лечите водом — рече најзад
Кукавица. — Нађите неку арицу, спустите у њу реп и
седите тако док вам ол не прође.
И доиста, кад је Сова то урадила, грудвица лата се
растопи и ол престаде.
Сова се врати кући врло нерасположена и целога дана
је грдила сее што је ишла Кукавици да је лечи.
— Ама каква сам ја то удала — гунђала је она. — Да
сам доро размислила, свакако да их се и сама
досетила да треа подржати реп у води.
 Увече Кукавица сврати да оиђе Сову.
— Па како се осећате, драга? — запита она.
Сова одговори да се доро осећа и захвали јој.
— Значи да сам вас доро лечила, зар не? — рече
Кукавица, врло задовољна соом, и пружи ножицу да
прими награду.
— Ах, како вам је лепа ручица! — узвикну Сова,
правећи се невешта.
А Кукавица је, као каква права чувена личност,
сматрала за понижење да говори о новцу. Она је у
завијеној форми, и овако и онако, покушавала да наведе
Сову на разговор о томе, али је све ило узалуд.
— Доро, али шта је са наградом? — упита она Сову.
 — Нажалост, не могу да платим. Вода ме је излечила,
а не ви! — одговори Сова и испрати Кукавицу из куће.
Дрхтећи од љутине Кукавица одјури Врани:
— Нисам ли ти говорила? — узвикну она. Сад твоја
драга пријатељица одија да ми плати. Каже; молим те,
да ју је вода излечила, а не ја!
— О, то личи на њу. Таква је она шаљивчина —
одговори Врана, смешкајући се. — Хоће, ваљда само да
те наједи, и ништа више. Хајдемо к њој.
Врана одведе Кукавицу Совиној кућици. Кућица је
изгледала напуштена. Птице закуцаше. Нико не
одговори. Закуцаше још неколико пута. Ни гласа. Тада
развалише врата. У кући није ило никога.
— Где ли ми је пријатељица? — зарину се Врана.
— Не занима ме где је она — љутито одговори
Кукавица. — Једино што хоћу то је да доијем свој новац.
И кад си јамчила за њу, у праву сам да га од тее
наплатим.
Врана стаде уверавати да није оавезна да плаћа за
Сову, и додаде да је сирота и да уопште нема новаца.
Тада се Кукавица орати суду. Судија изјави да је
Врана дужна да надокнади штету, али пошто нема пара,
мора ће да ради за Кукавицу — да води ригу о њеним
јајима.
Пошто саслуша пресуду, Врана се закле да ће
пронаћи и уити Сову. Кад ова то чу, сакри се у дупљу,
коју је напуштала само ноћу, док је Врана спавала, да и
ишла у лов.
Грудвица лата, којом је пре много година несташни
дечак погодио Сову, оставила је трага у птичјем свету и
дан-данас. Врана још увек тражи Сову, а Сова, из страха
од ње, крије се још увек и излеће из своје дупље само
ноћу. А Врана, јадница, још увек мора да води ригу о
кукавичиним јајима.
 КАКО СЕ ГАВРАНОВА НОГА
ПРЕТВОРИЛА У БИЉКУ

Био једном један цар, господар свих људи и свег

живог на земљи, и имао посланика, Гаврана. Једном, по
царској заповести, Гавран и послан са важним
задатком.
Када га је извршио, Гавран полете натраг двору, где
га је чекала царска милост и награда, али на путу срете
Фазанову жену. Иако је имала мужа, она се заљуи у
рзокрилог царског посланика и успе да привуче његову
пажњу. И тако једном после гозе, коју је она приредила
у његову част, опијени љуављу и вином, они заспаше
загрљени. На несрећу, у том часу појави се муж Фазан
и, у гневу, једним силним ударцем кљуна уи Гаврана.
Кад се Гавран у одређено време не врати, цар посла
своје слуге да га траже, и после дугог тражења
посланиково тело и пронађено. Фазана ухватише,
оптужише за издају и предадоше га суду. Али се он
вешто ранио и доказао да је ио у праву.
— Ја сам — рече Фазан — уио не Гаврана — царевог
посланика, него Гаврана — преступника ухваћеног на
делу. Увређени муж има право да уије прељуника.
Цар је морао да се сложи с тим разлогом и да оправда
Фазана.
 Али је цар много жалио за својим верним слугом
Видео је велику неправду у томе што ће о Гавран остати
само успомена као о пијаници и прељунику
— Од свих мојих поданика — говорио је он Гавран је
имао најоштрије око!...
Цар приреди Гаврану раскошну сахрану и пре него
што су његови посмртни остаци или предати земљи
нареди да му се отсече једна ножица. Он је сам закопа
пред дворцем и рече:
— Нека из ње никне иљка која ће моћи да исцели!
сваку олест очију код човека.
Следећег јутра сви угледаше пред дворцем до тада
невиђену иљку, и досетише се да се царева жеља
испунила. Та иљка је ила Гавранова нога из које I
данас сви урмански лекари справљају лекове за
олести очију.
 КАКО СУ СЕ ПТИЦЕ
СПРИЈАТЕЉИЛЕ

Некада птице нису знале за пријатељство јер су се све

очајнички надметале. Само што једна другу угледа,
одмах јој каже: — Боља сам од тее!
А ова и одговорила: „Не, ја сам оља!“
И ту и се заметнула туча.
Једном Фазан срете Врану. Није му ило до свађе, па
рече: — Па ти си оља од мене, Врано!
Ове Фазанове речи не само да су зачудиле Врану него
су јој много поласкале, и она учтиво одговори: — А не,
не, Фазане! Ти си тај који је ољи.
Ту ое птице седоше и почеше пријатељски разговор.
— Допадаш ми се, Врано — рече Фазан. — Хајде да
живимо заједно.
— Доро, Фазане — одврати Врана.
И заједно се населише на великом дрвету.
Током времена Фазан и Врана почеше да изражавају
сваким даном све веће узајамно поштовање.
Друге птице су радознало посматрале Фазана и Врану
и у чуду се питале како ове две птице могу тако дуго да
живе заједно ез туче и препирке. Најзад су решиле да
ово пријатељство ставе на проу. Дођоше Фазану кад
Врана није ила код куће и рекоше: — Зашто ти, Фазане,
живиш заједно са том Враном која није низашта?
— Како можете тако да говорите? — одговори Фазан.
— Врана је оља од мене. Она ми чини част кад са мном
живи на овом дрвету.
Идућег дана, када Фазан није ио код куће, птице
дођоше Врани и рекоше: „Зашто ти, Врано, живиш
заједно с тим Фазаном који није низашта?"
— Како можете тако да говорите! — одговори Врана.
— Фазан је ољи од мене. Указује ми част тиме што са
мном живи на овом дрвету.
Овакав однос између Фазана и Вране остави дуок
утисак на птице. И оне се запиташе: — А зашто и ми не
исмо живеле као Фазан и Врана — да се не тучемо и не
свађамо?
Од тог времена птице се спријатељише и почеше да
поштују једна другу.
 КАКО ЈЕ ВРАНА ПОСТАЛА МАЛА

Био једном један велики цар, господар свих људи и

свег живота на земљи. Био је праведан и милостив, п
поданици су га, изузимајући мали рој противника,
волели и слушали. Уз то је он располагао великом
снагом, и сам изглед његове песнице нагонио је на
послушност. Па и покрај свега тога једном против њега
иступи Врана.
У то време она је ила велика и силна птица.
Сматрали су је као и сада, за најлукавију међу птицама.
„Ја ћу постати царица свих птица", одлучи она и поче
ласкањем да подилази једнима, а силом да потчињава
друге, док се напослетку све птице не нађоше под
њеном влашћу. Али Врани је то ило мало. Она је хтела
да влада и људима. И поведе своју птичју војску на
престоницу великог цара.
Али велики цар, који је знао да је Врана лукавошћу и
силом натерала птице против њега, не хтеде да их уије.
И уместо да скупи своју војску, пође сам у сусрет Врани
и њеној птичјој војсци.
— Врано, — рече велики цар — нећу да уијем ни тее
ни оне који су с тоом пошли. Ја ћу те помиловати ако
замолиш за опроштај и распустиш своју војску.
— Боље и ило — дрско одговори Врана — да
признаш да се ојиш мене, моћне Вране!
 Тада јој цар показа своју огромну песницу.
— Ха-ха, — презриво се засмеја птица — зар је то оно
што ти називаш песницом? Па то је главице чиоде у
поређењу са мном, огромном и моћном птицом,
Те увредљиве речи изведоше цара из стрпљења и он
рече:
— Нећу да те уијем, Врано, али за ту дрскост!
доићеш заслужену казну. Много се поносиш својом
величином и смејеш се мојој песници. Нека си проклета,
постани толика колика је моја песница!
Врана таман отвори кљун да на ове речи одговори
новим дрскостима, кад њено тело одједном поче да се
смањује, док није постало као царева песница, Тада све
остале птице почеше да моле цара за помиловање, а
уплашена и постиђена Врана одлете.
 ЗАШТО ПРЕПЕЛИЦА СТОЈИ НА
ЈЕДНОЈ НОЗИ

Некада људи нису дирали птице и зато их се оне нису

плашиле нити су ежале од њих. Али људима се допало
птичје месо: почели су од кокошке и стигли до остале
перади.
Мала паметна Препелица, која је увек ила опрезна,
схватила је да људима више не треа веровати. Није
ежала од њих, али је предузела мере предострожности.
„Најважније је“, рекла је у сеи, „не личити на остале
птице“.
И увек кад су се у лизини појављивали људи стала и
на једну ножицу а другу и сакрила под крило. Људи
нису или сигурни да је то птица, и извесно време је
нису дирали. Али једног дана закључише да је
Препелица ипак птица и да њено месо мора ити исто
тако укусно као и месо осталих њених саплеменица.
Препелицу ухватише, почеше да је черупају, кад она
одједном запева:
Препелица, препелица, птица ез ноге! Месо јој је
отров, месо јој је отров!
Људи се заринуше.
— Да, — рекоше они — ова птица је огаљ. Ако је
олесна, месо јој мора ити отровно.
 И пустише Препелицу. Она се вину на место и одлучи
да никад више не прилази људима сувише лизу. Али
Препелици се прохте да им подсмехне што су дозволили
да их намагарчи и, шепурећи се, пође на ое ноге како
и сви могли да је виде, па запева:
Препелица је сочна, препелица је укусна, Али људи то
не знају. Не знају!
И данас Препелица често стоји или скакуће једној
ножици само зато да и подсетила људе к их је вешто
преварила.
 ЗАШТО ЈЕ КОНДОР ЂЕЛАВ

Некада је Кондор ио мирна и прилично глупава

птица. Не може се рећи да је имао нарочито лепо перје
али, све у свему, изгледао је. потпуно пристојно. Једном
Кондор примети да му је перје почело да опада. Он то
исприча другим птицама А ове почеше да га уверавају
да просто мења перје и да ће му ново израсти. Међутим,
Кондора то није умирило. Он се толико зарину да
постаде мршав и олешљив. Најзад се птице сажалише
над њим и свака му подари по једно перо. И Кондор
постаде неоична. шарена птица. Достојанствено се
шетао у том перју и хвалио да је лепши од свих осталих
птица.
На крају крајева Кондор се погорди и затражи од
других птица да га признају за свог цара. Разгневљене
птице му тада ишчупаше не само оно перје које су му
поклониле већ и његово властито. Тако Кондор постаде
стара, наказна и ћелава птица.
Ето зашто је сада Кондор суморан и грдоан.
 МИШИЦА И ЊЕНИХ СЕДАМ
МЛАДОЖЕЊА

Мала Мишица је ила тако лепа да су њени родитељи

одлучили да је удају за оног ко је најмоћнији на свету —
и пођоше да траже младожењу.
Прво одоше Сунцу.
— О Сунце, — замолише отац и мајка мале Мишице —
молимо те, узми за жену нашу прекрасну ћерку.
Међутим, кад Сунце одмах пристаде, у душу им се
увуче сумња и они запиташе:
— Да ли си ти најмоћнији на свету?
— Наравно да нисам — одговори Сунце. — Киша је
далеко моћнија од мене. Треа само да се појави па да
морам да се склоним с неа.
— Кад је тако, молимо за извињење! . . . — рекоше
мишеви опраштајући се. — Али ми хоћемо да дамо нашу
ћерку само ономе ко је најмоћнији на свету.
И пођоше Киши. Али им Киша одговори да је Ветар
моћнији од ње, јер разгони олаке.
Они дођоше Ветру. И поред жеље да се ожени
прекрасном Мишицом, Ветар је морао да призна да он
није најмоћнији на свету. Јер, ма колико се трудио, није
му никад пошло за руком да оори Брдо.
 Тада се мишеви упутише Брду. Али им оно повери да
ни оно није ништа у поређењу са Биволом. Сваке вечери
долази Биво да о њега оштри рогове и да га руши.
Дођоше они Биволу. Биво са жаљењем рече да ни он
није најмоћнији, јер се покорава Ужету које служи
уместо узде гоничу стоке.
И родитељи мале Мишице пођоше Ужету. Уже се јако
орадова прилици да постане вереник прекрасне мале
Мишице, али мораде да призна да постоји иће које је
моћније од њега. То је Мишић који живи у штали и који
сваку ноћ долази да гризе њега, Уже.
Тако је Мишић из штале ио изаран за мужа мале
Мишице. Мишеви су нашли да је он силан и леп и да је
достојан да постане супруг њихове ћерке.
 ПИЛЕ И МАЧКА

— Испеци, мама, колач — замоли једном Пиле мајку.

Кокошка се осмехну и посла сина по иверје за
потпалу. Кад одједном, док их је Пиле скупљао у кухињи
суседне куће, уђе Мачак.
— Дори Мацане, пусти ме! — преклињаше п Пиле
када је видело да је Мачак већ извукао нокте
— Ја ћу те за то почастити колачем!
— Доро — рече Мачак.
Кад је дотрчало са иверјем кући, Пиле исприча све
мајци.
— Не рини, мали — одговори Кокошка. — Испећи ћу
велики, велики колач. Биће и твог Мачка.
готов, Кона Мачког
Када је велики, велики колач ио кошка га стави пред
Пиле и подсети га комад. Али колач еше тако укусан
да га Пиле поједе целог, до последње мрве.
— Шта ћемо сад? — запита оно мајку.’— Ја. . ја сам
појео цео колач.
— Ах ти, мали прождрљивче! — љутила се она
— А можда је он већ заоравио на колач? . . . — с
надом проговори Пиле.—Можда он не зна где М1
живимо па неће ни доћи.
 Али аш у том тренутку спази како се прилижава
Мачак.
— Мајчице! — повика Пиле престрашено. — Мачак!
Мачак долази! Шта сад да радимо?...
— Бежи за мном! — закокота Кокошка и појури ка
кухињским вратима суседне куће.
Пиле поеже за њом, и ооје, кружећи по кухињи да
и пронашли какво езедно месташце, опазише велики
земљани лонац и увукоше се у њега.
Кад виде да Кокошка и Пиле еже, Мачак се наљути:
— Еј! . . . А мој део колача? . . . Доро, доро, причекајте
само! ....
И он појури за њима у кухињу. Тамо није ило никога.
„Па ипак су они ту негде“, мислио је Мачак. „Видео
сам како су утрчали овамо. Где ли су се само сакрили? .
. . Ништа, причекаћу. Свеједно, раније или касније
мораће да изађу!“
Седе на праг и поче стрпљиво да чека. А у земљаном
лонцу дрхтали су од страха Кокошка и Пиле. Међутим,
ускоро се Пиле осмели, узмува се и шану мајци на уво:
— Кија ми се. . . Макар једанпут. . .
— Ни да помислиш! — љутито одговори Кокошка. —
Мачак ће чути па ће нас пронаћи.
После извесног времена Пиле опет прошапта: —
Барем пола пута. . .
— Не — рече Кокошка. — Никако! . . .
Прошло је неколико тренутака и Пиле поново тихо
рече мајци: — Макар само малчице! . . .
— Ћути — одговори мајка.
Али урзо потом оно опет шапну:
— Али ар мрвицу! . . .
Кокошка изгуи стрпљење па рече „можеш". И Пиле
тако јако кину да се лонац распуче на две половине а
Кокошка и Пиле остадоше ез заклона. На њихову
срећу, Мачку се учинило да је то ударио гром и,
застрашен, даде се у екство.
 Тако је Кокошка изашла жива и здрава из кухиње, а
за њом се гордо шепурило Пиле.
 КАКО СУ СЕ СЛЕПИ МИШЕВИ
ОСЛОБОДИЛИ ПОРЕЗА

Био једном један цар, господар свега што живи на

земљи. Једног дана тај цар удари порез на своје
поданике и разасла на све стране свог царства стотине
скупљача. Првог дана су скупљачи уирали порез од
људи, другог — од слонова, трећег — од тигрова, и тако
даље, док на ред не дођоше слепи мишеви.
Али слепи мишеви еху врло лукави. Скупише крила
и разместише се у мраку. А кад дођоше скупљачи
пореза, рекоше: — Ми уопште нисмо слепи мишеви.
Погледајте нас оље па ћете видети да смо пацови.
Царски скупљачи су дуго гледали у таму и најзад
рекли: — Како хоћете. Али мораћете свакако да платите
кад на ред дођу пацови.
Једног дана дође ред и на пацове. Пошто су од њих
сакупили порез, скупљачи дођоше слепим мишевима.
— Чујте, пријатељи, — рекоше они — прошли пут сте
рекли да сте пацови и одили да дате порез као слепи
мишеви. Данас је ред на пацове, па платите сад и ви.
Али слепи мишеви су већ имали спремљен одговор.
Раширише крила, долетеше скупљачима и изјавише: —
Ми смо слепи мишеви и, према томе, нисмо оавезни да
данас платимо.
 — Ако овог часа не платите порез, — запретише
скупљачи — поднећемо доставу цару.
— Били сте дужни да то учините онда кад смо први
пут одили да платимо. Онда је ио наш ред — изјавише
слепи мишеви. ,— Али сада. . . Ако се ви удете жалили
цару да ми, слепи мишеви, одијамо да платимо порез
на дан пацова, он ће помислити да сте полудели. А ако
му ојасните да смо први пут одили да платимо,
сматраће да сте несавесно поступили што га о томе
нисте оавестили раније.
Скупљачи пореза промислише, па одоше.
Тако су се слепи мишеви ослоодили плаћања пореза.
КАКО ЈЕ ПТИЦА ГАЛОУН ПОСТАЛА
СОЛАР

Једном Птица Галоун, ледећи на неу, опази како се

по шуми шета Змај Нага, и устреми се да га прождере.
Змај рзо погледа лево-десно тражећи неко
склониште где и се сакрио, али га не нађе. У то време у
околини је ловио цар. Нага се претвори у човека и
умеша у цареву пратњу.
Птица Галоун се врло зачуди кад виде да је Змај
одједном нестао, али се урзо досети у чему је ствар. И
она се претвори у човека, прикључи царевој пратњи и
поче тражити Змаја загледајући у лице царских
великодостојника и слугу. А Змај дрхташе од страха.
Знао је да ће га Птица Галоун познати.
Међутим, ловци сретоше трговачки караван. Трговци
се склонише цару с пута, у страну, и сачекаше с
поштовањем да прође. Змај то искористи, утече из
цареве пратње и придружи се трговцима.
И тако Птица Галоун не нађе Змаја. Пошто размисли,
она се досети шта је Змај учинио и појури за караваном.
За то време трговци већ стигоше до мора, и Змај, видећи
да га његов душманин гони, одлучи да потражи спаса у
морској дуини. Узе поново свој страшни олик и потрча
по песку ка води. А Галоун се опет претвори у птицу,
полете као стрела и устреми се на плен, али стиже
доцкан. Змај Нага зарони и врат| се у своју јазину на
дну мора.
Птица Галоун заплака од еса: пошто потом је хтела
да се почасти Змајем. И, претпостављајући да ће Нага
ипак једног дана изронити из мора одлучи да остане
крај мора и да чека. Али је Птица Галоун знала да не
сме онаква каква је вреати Змаја јер je Нага може
спазити са дна мора, а и људи и могли да је узнемире.
Стога она поново узе човечји лик и придружи се
соларима који су живели у олижњем селу.
Дан за даном радила је Птица Галоун на морско оали
и пажљиво је загледала морске дуине. Али се Нага не
појави.
Тако Птица Галоун остари пре времена вадећи со, и
најзад умре тужна, претужна што није ухватила Змаја
Нагу.
 ЗАШТО БИВО НЕМА ГОРЊЕ ЗУБЕ

Била једном два рата од стричева — Биво и Бик. Они

су се много волели. Биво је имао два реда прекрасних
зуа, а Бик само један, доњи. Оично, кад и завршио
оед, стара доричина Биво позајмљивао и своје горње
зуе Бику.
Једне вечери, недалеко од места где су живели Биво и
Бик, давао је представу Коњ, који је ио на гласу као
плесач и шаљивчина. Сем тога Коњ је умео и врло лепо
да пева.
Коњ је често давао преставе по околини, наступајући
са играма, песмом и досеткама. И свуда је имао успеха.
Биво је ио равнодушан према заавама те врсте. Од
свега је највише волео да стоји до гуше у води. То је
претпостављао свим играма и досеткама. Бику,
међутим, еше много стало до тога да гледа Коња. Та
ио је још млад. На сличне преставе сви су долазили у
пуном сјају и зато Бик одлучи да се појави са оа реда
зуа да, кад се уде смејао каквој шали, Коњ и остале
животиње виде да има два реда дивних зуа.
И тако, после вечере Бик не врати, као оично, зуе
Биволу и полако шмугну тамо где је Коњ давао
представу. Пође поносно напред и седе на своје место.
Коњ је играо и сви су пљескали. Затим је почео да
изводи акроатске тачке и да чита шаљиве стихове, док
год сви нису изнемогли од грохотног смеха.
Смејући се, Бик је тако отварао уста да Коњ није
могао а да не види два реда зуа оје слоноваче. А Коњ
није имао горње зуе. Љут што их нема он, већ
удаласти Бик, Коњ науми да дође до зуа.
Бурно поздрављен, он заврши своју тачку и седе.
— О Коњу! — усхићено су викали гледаоци. —
Јединствен си!...
— Другови и покровитељи моји, — одговори он — ја
их вас више развеселио кад и ми неко од вас позајмио
горње зуе. Тада их могао да декламујем и певам много
оље!
Бик скочи, извади горње зуе и пружи их Коњу.
Коњ га оасу изразима захвалности и, пошто се мало
одмори, настави представу. Запева веселу песмицу, и
поново се разлеже грохотан смех. Али одједном, Коњ се
преврте и скочи уназад. Животиње, усхићене, залупаше
копитама. Још један скок — и Коњ се нађе иза сцене.
Гледаоци залупаше још јаче. И одједном Коњ се окрете
и одјури у касу.
Бик скочи и појури за њим вичући:
— Стој, лопове! Врати ми моје горње зуе!
Али је рзи Коњ ио већ далеко и ускоро се изгуи иза
режуљка.
Ето зашто Биво ни до данас нема горње зуе. Он и
сада једнако тврди: „То су моји, то су моји!“ А Бик,
подражавајући свог рата узвикује: „То је истина,
истина!"17 Коњ се, пак смеје и одговара: „Игогого“.
Јер су зуи које је измамио Бику за време преставе
пре много година још увек код њега.
 ЗАШТО МУНЂАК ЛАЈЕ

Лепотан Јелен марширао је кроз шуму и викао:

— Хеј, хеј! Зар не личим на војника?
И стварно, својим снажним телом и претећим
роговима личио је на војника.
Подражавајући Јелена, Мунђак прсећи се шеташе
горе-доле, високо дигнуте главе, подвикујући: — Хеј, хеј!
Зар не личим на војника?
А на дрвету сеђаше Мајмун и, играјући се лијаном,
понављаше: — Смотај уже! Смотај уже!
Али кад Мајмун погледа доле и угледа Мунђака како,
достојанствено изгледа, маршира тамо амо ивицом
шуме, грохотом се насмеја.
— Коме се ти то потсмеваш, Будало-Са-Врха-Дрвета?
— запита га Мунђак.
— Теи, драги мој — одговори Мајмун; и викну опет:
— Смотај уже! Смотај уже!
— Да се не спремаш да ме ухватиш својим ужетом? —
упита љутито Мунђак.
Мајмун га не удостоји одговором и поново поче да се
игра лијаном.
— А, тако! — и даље се љутио Мунђак. — Ево, овог
тренутка оорићу твоје дрво и ти ћеш треснути заједно с
њим!
 Говорећи то, затрча се и груну роговима дрво. Дрво не
паде, али се рогови заише дуоко. Јадни Мунђак трзао
се на све стране колико год је могао, али је остао
прикован. Већ је и сунце зашло. Смркавало се. Мунђак
моче да се плаши. А Мајмун је још увек седео на дрвету,
махао лијаном и задиркивао га вичући: — Смотај уже!
Смотај уже!
У то време Леопард изађе у лов. Мунђак поче да
преклиње Мајмуна: — Многопоштовани Мајмуне, спаси
ме од Леопарда! . . . Та он има такве очи да ће ме видети
и у мраку.
Мајмун се сажали на њега и рече:
— Ти лај као пас, а ја ћу викати као човек. Леопард ће
помислити да га вреа ловац с псима и утећи ће.
Мунђак залаја као пас а Мајмун повика као човек.
И Леопард се даде у екство.
Кад је свануло, Мајмун сиђе са дрветаи ослооди
Мунђака.
— Ја се више нећу хвалити, — оећа Мунђак — и
никад нећу викати да личим на војника. Боље ће ити да
увек лајем.
Пошто се опрости од Мајмуна, Мунђак, лајући, потрча
кући.

КРАЈ
 (1) Сиријам —древни град недалеко од Рангуна. —
Прим. нрев.
(2) Могока — место налазишта чувених урманских
руина.— Прим. прев.
(3) Кишни Олак — легендарни крокодил урманске
митологије. — Прим. прев.
(4) О томе говори једно урманско предање. — Прим.
прев.
(5) Нага — змај, једна од легендарних животиња
индиске и урманске митологије. — Прим. прев
(6) Галоун — легендарна птица урманске и индиске
митологије. — Прим. прев.
(7) Птица-Коју-Су-Љуили — урмански назив за
царића. — Прим. прев.
(8) Пали — језик Задње Индије којим су писане свете
књиге удистичке религије. — Прим. прев.
(9) Паган — један од прастарих градова Бурме. —
Прим. прев
(10) Тачни — Маунг-Хман — урманско мушко име. —
Прим. прев.) (11) Гоун ин — глава сплеткаша— Прим.
прев.
(12) Оун ин — кокосова палма (урм.). — Прим. прев.
(13) Бањан — дрво инднске смокве. — Прим. прев.
(14) Баклан — водена птица, одличан гњурац и пливач
под водом.
(15) Пескар — речна риа. — Прим. прев.
(16) Трушаста риа — тако у Бурми зову риу-јежа.
 (17) Мачоносац — урмански назив за зрикавца —
Прим.