Rudolf Stajner TRI PUTA DUSE DO HRISTA T PUT KROZ EVANDELJA 1 PUT UNUTRASNJEG SAZNANJA Stokholm, 17. april 1912, Moji dragi prijatelji! Od srea zahvaljujem generalnom sekretaru Svedske sekcije, pukovniku Kinelu, na lepim regima i priznacu, da sam veoma zadovoljan sto na svom putu za Helsingfors mogu provesti nekoliko dana i u Stok- holmu, da bih sa vama porazgovarao 0 onim istinama koje nas sve vezuju. Neka moj pozdrav bude isto toliko topao, kao i prijateljske reéi generalnog sekretara, Govoricu u ove dve intimne veéeri o jednom pitanju, o jednoj stvari Goveganstva, koja dvostruko zadire u naSe duse; jedanput zato, sto pitanje Hrista dve hiljade godina ne samo da zanima mrogobrojne duse na Zemlji, ve¢ im pruza i dugevnu snagu, utehu i nadu u patnji, a snagu i sigurnost u radu. I ne samo to, veé kada uzmemo u obzir sve ono Sto vidimo od spoljne, egzoteriéne kulture oko nas, uvidecemo pri dubljem posmatranju, da svega toga ne bi bilo, da Hristov impuls nije obuhvatio jedan veliki deo éo- vetanstva. Iz toga vidimo koliko je vazno pitanje o Hristu, narocito kada mu se priblizimo sa stanovi8ta antroposofije. To je jedna strana interesovanja za to pitanje; druga strana nastaje iz narotitih dusevnih i 7duhovnih prilika naSeg vremena. ‘Treba samo pogledati oko sebe i videli koliko je GeZnje i trazenja u ljudskoj dlusii mi Gemo modi da kazemo: Ijudske duSe sve vise. faze nesto. Sto je vekovima u dusama bilo povezano sit imenom Hrista; sve vise dolave do ubedenja, da je potrebno obnoviti puteve i interes, da je potrebno pro- dubiti saznanje da bi se zadovoljile potrebe Ijudske use koje stalno rastu. Ako sa jedne strane nailazimo na Zudnju za razjasnjenjem tih pitanja, nailazimo sa druge strane kod vrlo mnogo Ijudi na sumnju u pogle- du dosadagnjih sredstava istraZivanja. Tako je to pita- nje postalo danas jedno od najvaznijih pitanja u svetu. Jasno je stoga, za8to je jedan duhovni pokret koji zalazi dublje u spiritualne istine, preuzeo zadatak da tim stvarima progovori. Ako te stvari... moji dragi prijatelji, danas stoje ovako. biée u srazmerno kratkom vremenu - u sasvim kratkom vremenu - sasvim drugaéije! Ako pogledamo nesebiéno na ono Sto €e Ijudima, potomcima naseg vremena u pogledu Hrista biti potrebno, onda moramo redi: iako se mnogi Ijudi danas zadovoljavaju ovim Sto postoji, ipak ée se mnoge due sve viSe oseéati nesigurne i sve ée vise te- ‘li 74 novim razjaSnjenjem. Mi éemo danas govoriti o Thistu, onako kako predvidamo da ée biti potrebno coveku u najblizoj buduénosti. Antroposofija ne bi nyaunila svoj zadatak, kada se ne bi stavila u polozaj cha tasjasni tu stvar, koliko je to danas moguée. Moy je zadatak da upozorim na tri puta koji- ina, possvom stepenu razvoja, Ijudska du’a moze da stine do Hist, Kadi govorimo o tri puta, moramo Uposoute makin ukratko na prvi put, koji danas vee i rye sasvinn poytewtan, ali je to bio vekovima za milione dasa Tap pavt pat qe ony kop ile kroz takozvana hriséanska predanja, kroz Evandelja, ‘To je bio put za milione i milione Ijudi, a i danas je jo8 za bezbroj judi jedini moguci. - Drugi put, na kome Ijudska dua moze Hrista, jeste onaj koji mozemo nazvati putem unutragnjeg saznanja, kojim é morati da podu naro- Cito ljudi sadaSnjice i najblize buduénosti, zbog svoje narogite sazdanosti i osobina. - Treéi put je onaj koji tek poginje da se razume u nagem antroposofskom pokretu, put kroz inicijaciju. Postoje, dakle, tri puta do Hrista: orvi je kroz Evandelja, drugi kroz unutra’- nje iskustvo, a treéi kroz inicijaciju Prvi put, koji ide kroz Evandelja, opisaéemo samo ukratko, Svi mi znamo da su Evandelja tokom vekova bila dusevna hrana mnogim Ijudima. Znamo i to, da su najtrezvenije, najkritignije prirode - ne znadi da su morale biti nereligiozne - poéele da gube svoj odnos prema Hristu, posto spoljna nauka nije mogla da im dokaze, koje se istorijske éinjenice nalaze iza ‘onoga Sto Evandelja govore. Da su judi proslih veko- va éitali Evandelja, kao Sto ih danas dita na primer neki nauénik, odnosno éovek koji je dobio obrazovanje koje danainja prirodna nauka daje, ne bi Evandelja onako delovala na njih. Pitamo se, pa kads se Evan- delja u proslim vekovima nisu gitala ovako kako ih ¢ita danasnji obrazovani Covek, kako su se onda Citala? ~ U proilim vekovima, oni koji su citali Evandelja, nisu unapred razmisijali o onome So se na pogetku nase ere odigralo u Palestini; o tome ni danas veéina ne misli. Oni koji pokusavaju da ispitaju u Evandelji- ma ono, Sto se odigralo pred ocima stanovnika Pales- tine na poéetku nase ere, zbunjuju se pred istorijskim karakterom dogadaja u Palestini, Tako Ijudi u pros Jim vekovinna nisu éitali. Oni su ih éitali pustajuéi da nanjihovu dus deluje jedna po jedna slika, kao na pri- mer ona: Sumricunka na studencu, ili Hristova pro- poved svojin ucenicima. O pitanju spoljne fizicke real- nosti, judi nisu unapred razmisljali. ‘Tim Ijudima je bilo vazno delovanje tih snaznih slika u srcu i dusi: zatim, ono Sto se iz tih slika stvaralo u sreu, u snazi i Zivot- nom sadrZaju. Oni su oseéali, da im iz tih slika priti¢e duhovna Zivotna krv i snaga. Oni su se osecali jaéim, oseéali su da bi bez tih slika morali da budu slabi Osecali su Zivi, liéni odnos prema onome sto se u Evandeljima priga, a nisu se ni seéali pitanja o istorij- skim realnostima. Rea/nost su bila sama Evandelja, ona su bila snaga i nije se moralo pitati odakle dolaze: znalo se da su ih napisali Ijudi - ne pomoéu zemalj- skih sredstava - ve¢ impulsima iz duhovnih svetova Ja ne twrdim da bi trebalo i danas tako oseéati... jet to zavisi od razvoja Ijudi; ali twrdim da je takvo osecanje trajalo kod Ijudi vekovima. Otkuda je to tako moglo biti? Na to nam da- nas duhovna nauka moze odgovoriti. Kada potnemo da razumemo Evandelja sa stanovista duhovne nauke, kada potnemo da ulazimo u ono sto Evandelja sadrze iz duhovnih svetova, tada éemo stajati pred Evande- jima tako, da éemo moéi da kazemo: mi smo iz duho- vne nauke spoznali, sasvim nezavisno od Evandel ono sto se dogodilo u Ijudskom razvoju pomocu Hri- stovog impulsa; a potvrdu za ono Sto pike u Evan- deljima, nalazimo u duhovoj nauci, Kako éemo, dakle, razumeti Evandelja sredstvima duhovne nauke? - Ako upotrebim jedan jednostavan primer, mogao bih da kaze: uzmimo da je neki Sovek dobio razjasnjenje © nekim stvarima. Imajuéi to razja8njenje, srece on nekog drugog éoveka i potinje sa njim razgovor. On u 0 poéctku ni ne pretpostavija da i taj drugi €ovek o tome nesto ana, ali iz razgovora primeéuje da su i tom dr gom éoveku te stvati isto tako dobro poznate, Sta se iz toga move zakljueiti? Move se zakljuditi, da je i taj drugi Govek pomocu istih ili sliénih puteva dokao do ih razjasnjenja. Isto je tako i sa Evandeljima, Sv jedno je kojim se putem priblizavamo Evandeljima. Moglo bi postojati drustvo, koje bi prougavalo Evan. delja na opisan nagin; ali u takvom drustvu bi moglo biti liudi, protivnika Evandelja veé od ranije, koji bi mogli da kaZu: ako ispitamo Evandelja metodama spoljne nauke, naéi éemo, da su Evandelja pisana mnogo kasnije od dogadaja u Palestini: predanja pro- livreée jedna drugima; - znaéi da ta Evandelja ne mogu vaziti kao istorijski tagna. - Takvim Ijudima bi- smo mogli da odgovorimo: dobro, ostavimo Evandelja na miru, ispitajmo natéulne svetove! - Ako smo zaista ozbiljni duhovni istrazivadi, ako zaista dolazimo do istinskih natéulnih saznanja, doznali bi, da je tokom vremena uSao iz duhovnih svetova u Ijudski razvoj jedan snazan impuls iz koga je proiza’lo neizmerno mnogo za razvoj Coveéanstva... i mi bismo videli, da je taj impuls obuhvatio na pogetku nage ere jedno lice, 2a to narotito pogodno. Sve to i jo mnogo drugog u vezi s tim, Sto se moze saznati iz natculnog istraziva- nja, mogu doznati i oni, koji za Evandelja nece uopste da znaju. Onda bi oni mogli da kazu: mi se nismo mnogo brinuli o Evandeljima, ali sada vidimo, ako ih Pazljivo éitamo, da se u njima nalazi sve ono, sto smo nezavisno od njih saznali na podrugju duhovne nauke Spoznali smo, dakle, njihovu vrednost sa sasvim druge strane. - Postalo nam je jasno, da su oni koji su pisali Evandelja erpli sa istih izvora, koji se i danas kroz ulspiritualan pokret otvaraju Goveéanstvu, Mi znamo dit ce bili sve vise razumevanja i poStovanja za predanja data u Evandeljima, Ljudi ée nalaziti i na drugim putevima ono Sto se iz tih predanja saznaje. I ta é saznanja postajati kroz spiritualna saznanja danaénji- ce sve vile sveta. Ona su delovala veé kroz samu snagu Evandelja. PoSto su Evandelja prozeta najsvetijim saznanjem, duhovnim impulsima Coveéanstva, ona su delovala i onda kada su se naivno primala. Duhovna saznanja ne deluju samo apstraktno, ne samo u teoriji, veé deluju tamo gde se nalaze, kao Zivotna snaga, kao dusevna Zivotna krv. I sve ¢e se vike i vise saznavati, kako iz tih spoznaja teée uteha i snaga sigurnost nji put prema stvari koje se tek Ako sada predemo na unutras Hristu, nalaziéemo sve vise i v danas mogu razumeti i osetiti, kada im se priblizimo sa pravim duhovno-nauénim razumevanjem. Pokusacu da govorim o Hristu na naéin, koji se sti¢e unutrasnjim saznanjem, da bi videli kako to svaki Covek moze da postigne, nezavisno od bilo kog predanja. Moraéemo da posmatramo |judsko biée pomoéu spoznaje koju smo stekli putem duhovne nauke. Ako se udubimo u saznanja duhovne nauke, videéemo koliko moze biti plodonosna i najelementarnija spoznaja, ako je upo- trebimo u Zivotnom smislu. Videcemo, da se izlazi iz apstrakine Sematike o sedam élanova Eoveka, kada se uodi postajanje i postojanje €oveka. Covekovo fiziéko telo razvija se narocito u prvih sedam godina Zivota ‘Zalim primecujemo da u drugih sedam godina Zivota, od mene zuba do polne zrelosti, uéestvuju narogito snaye cterskog, telt, Zatim dokize snage astralnog tela a tek oko dvadescte ili dvadeset prve godine - veé prema celoj orsanizaciiit shayama u goveku = ono, Sto se javlja kao Ja, kao nosilae Ja sa onim snagama, koje se poseduju kroz sopstvenu organizaciju za celo- Kupan Zivot. - U nase vreme se jo mnogo ne prime- Cuje, da nosilac Ja postaje narogito sposoban tek u dvadesctoj i dvadeset prvoj godini, posto danagnje Vreme jo8 nije voljno da te stvari posmatra. Sta znaéi to da nosilac Ja postaje narogito aktivan tek u dva- desetoj ili dvadeset prvoj godini? - Da bi na to odgo- Vorili, moramo pogledati okulinim sredstvima na Gove- ka koji se razvija ina dublje snage njegovog organi- zma. Snage njegovog organizma se neprestano me- njaju: od rodenja do sedme godine, od sedme godine do polne zrelosti, od polne zrelosti do razvoja Ja, no one se menjaju tako, da se ne mogu ispitati sreds obiéne fiziologije ili anatomije; ali uz pomoé okultnih sredstava zna se, da éovek tek u dvadesetim godinama Tazvoja sti¢e snage koje gine da on postane potpuni nosilac Ja. Pre toga nosilac Ja jo8 nije razvijen; pre toga €ovekova telesnost, éak ni natéulna, jo8 nije pravi nosi- lac Ja, Kada posmatramo élanove éoveka iz velikog Principa sveta, moramo reci: zbog neobiénosti svoje organizacije, Govek postaje zreo da razvija svoje Ja iz sebe samoga tek u dvadesetoj ili dvadeset prvoj godini, ne ranije, Toj Gnjenici mozemo suprotstaviti jednu dru- gu, naime onu, da se mi u navim prvim godinama % vota, kod normalne svesti, uyivijavamo u Te¢i spavajuci, sanjajuéi, a da se tek od izv bilo, mogu nam pricati nasi roditelji ili naga starija braca i sestre: i Eovek da govori u svojoj dusis Ja sam taj koi jesam Ou Casa Kank poeinje da povoris ja sam to aginio... ja xed Eas svojih prvi sesam to mislio... poginje éovek da racuna dugevno sa svojim Jir sve Sto je pre toga bilo, gubi se u duSevnom sumraku, Nase seéanje dopire samo do tog opisanog, sa. - Sta proizilazi iz obe te dinjenice: prve, da se Pravi nosilac Ja javija u dvadesetoj ili dvadeset prvoj godini, i druge, da se duSevno nazivamo Ja veé od trece ili Getvrte godine? Proizilazi to, da Govek u sa- dasnjem dobu svog razvoja poseduje i preko sebe sa- moga misljenje i oseéaj, koji ne odgovaraju njegovoj unutrasnjoj organizaciji, onakvoj kakva je postala Svest Ja javija se u trecoj ili Getvrtoj godini, a organi zacija za Ja tek u dvadesetoj, dvadeset prvoj godini Ta Ginjenica je od dubokog znagaja za razumevanje Goveka. Ako tu dinjenicu postavimo apstraktno, kao duhovno-nauénu spoznaju, onda nas neée mnogo uzbudivati; ali je ta Cinjenica istinita, ima i bezbroj dozivljaja koje éovek vrlo dobro poznaje, samo ih ne gleda u svetlosti te injenice. Sve Sto éovek moze do- Ziveti kao nesaglasnost izmedu spoljne organizacije i unutrasnjeg iskustva, trpljenja i boli u Zivotu, zbog toga Sto mu mnogosta zbog njegove organizacije nije mo- guée, disharmonije izmedu onoga Sto Zeli i hoée i onoga Sto moze da izvede, éinjenica, da on teZi idea- Jima koji idu preko njegove organizacije, sve to dovodi do toga, da svest nasega Ja ide sasvim drugim putem. nego nosilac naseg Ja. U tom pogledu je éovek dvojak: spoljni, koji je tako sagraden, da do svoga Ja dolazi u dvadesetoj, dvadeset prvoj godini, i unutrasnji dusevni éovek, koji se vee u Setvrtoj i petoj godini, u svom dusevnom Zivotu, odvaja od svoje spoljne organizacije. Emancipacija Ja-svesti od spoline organizacije dogada se u degjim godinama. Mi u nasoj dusi prozivijavamo ezavisno od nase spoline organizacije, sto resto so jer M éak moze da dovede do jagih nesuglasica sa nagom spolinom organizacijom. Mi éak naginjemo, u pogledu unutrainje Ja-svesti, tome da ne obraéamo paznju na nau organizaciju, na ono sto se nalazi dole u nasem telu, Mi se duSevno razvijamo sasvim drugai Seg tela. Tok unutrasnjeg Ijudskog razvoja je dakle dvojak. Tok razvoja nage organizacije ide od prve do sedme godine, od sedme do éetrnaeste, od éetrnaeste do dvadeset prve, na natin kako smo prikazali; tok unutrasnjeg razvoja je od prethodnog sasvim nezavi- ; Svest naseg Ja emancipuje se vec od najranijeg detinjstva i ide samostalno kroz Zivot. - Sta nastaje iz te neobiéne Ginjenice éovekovog razvoja? O tome nam samo okultista moze priéati. Ako pogledamo na sve sto nam okultista 0 tome moie reci, do¢i éemo do neobiénog saznanja. Mi cemo naime saznati, da bolesti, slabosti covekovog organizma, starenje i smrt, potisu od nase dvojakosti Mi umiremo jer smo organizovani na izvestan naéin i Zao Sto se u nao organizaciji ne osvréemo na razvoj naSeg Ja. Da mi sa nasim Ja idemo samostalnim pu- tem, koji se ne brine za nasu organizaciju, na to nas podseca ta organizacija kada razvoju Ja suprotstavi kao prepreku bolest, starost i smrt; mi se puusecamo da razvoj na’eg Ja protiée sasvim odvojeno od nase organizacije. Odakle dolazi ta neobiéna ginjenica o dvojakosti prirode? Ako pogledamo na sve to, pa pogledamo i Coveka u vezi sa istinom, pokazace nam se, da bi danas mladalaéki razvoj éoveka prolazio sasvim drugacije, da su u izvesno doba razvoja Zemlje, naime u lemui sko doba, u ljudski razvoj zahvatale samo napredujuce ije od na- sai 1ssnaye, di su naime drzale isti korak sa razvojem Ja. Onda bi se dusevni razvoj u svakom dobu taéno po- Mapa sit telesnim razvojem. Onda bi bilo nemoguce da se Covek ne razvije kao idealno biée, kao Sto se na primer nastoji_ mojom malom knjigom Vaspitanje deteta sa gledista duhovne nauke, Da su onda samo napredujuée snage bile delatne, dogodilo bi se nesto neobigno - onda bi u prvih dvadeset godina éovek bio nesamostalniji nego Sto je danas. Ta nesamostalnost se ne uzina u rdavom smislu, jer bi svako od vas time zadovoljan. Covekova priroda podleze naime u prvih sedam godina éistom podrazavanju. Kako ljudi u odraslim godinama ne bi inili niSta sramno, da su u lemurskom dobu bile delatne samo napredujuée snage, to ni deca od prve do sedme godine ne bi mogla nista tdavo da podrazavaju. U drugih sedam godina Zivota vladao bi princip autoriteta; danas je postalo opsta nevolja, Sto Ijudi izmedu sedme i éetrnaeste godine hoée da postanu samostalni, éak se i podstiu na to, da samostaino rasuduju, Onda bi odrasli bili za decu sasvim prirodan autoritet. Od éetrnaeste do dvadeset prve godine éovek bi joS mnogo manje gledao na sebe samoga, na svoju unutraSnjost, on bi se mnogo vise okretao prema spolja, Onda bi snaga ideala, snaga da se ufivi u Zivouni san, postajala za njega od neobiéne vainosti. Iz njegovog srea bi izbijali Zivotni snovi, i u dvadesetoj ili dvadeset prvoj godini nastupila bi puna Ja-svest, - Nastupio bi dakle u prvih sedam godina Zi- vola period podraZavanja, u drugih sedam godina peri- od poStovanja autoriteta, u trecih sedam godina period idcala koji bi odveli Coveks do njegove pune Ja-svesti Od takvoy, toka razvoja odvratile su ga one sile, koje vladaju iu evelucyi, a koje navivamo luciferskim snagama. U lemursko vreme otrgle su one Ja-svest od organizacije. A Sto veé u najranijem detinjstvu imamo Ja-svest, imamo opet da zahvalimo luciferskim sna- gama. Kako su to zahvatile luciferske sile? Lucifer- ske sile su bica koja su zaostala na Mesecu; biéa koja nemaju nikakvog smisla za misiju Zemlje, za ono 3to tck na Zemiji treba da se razvije od dvadeset prve go- dine, za Ja, One su uzele Goveka onakvog kakav je bio kada je doSao sa Meseca i poloiile su u njega klicu za samostalan duSevni razvoj, tako da u zavedenoj Ja- svesti, u tom neobignom razdoru Ijudske prirode, leZe luciferske sile. Ta Ginjenica izneta je danas putem antroposofije. Ali to moze osetiti svako ko ima priro- dno razvijen oseéaj; svaki Govek moze osetiti da je u njemu neSto Sto ga rastavija od njegove pune Zoveéno- sti, Sav neopravdan egoizam u nakoj prirodi, odvoje- nost od pravog delanja coveganstva, potive od toga 8to Jane ide uporedo sa organizacijom. Kada éovek kaze: ja bih mogao da budem drugaéiji nego Sto jesam, ja imam neito u sebi Sto se ne slaze sa mnom... onda on oseéa sukob napredujucih sila sa luciferskim silama u samom sebi. Ta ¢injenica se morala dogoditi tokom Ijudskog razvoja; ona je bila potrebna, jer ovek nika- da ne bi mogao postati potpuno slobodan bez lucifer- skih bi¢a; on bi zauvek ostao vezan uz svoju organiza- ciju. Jer ono sto Zoveka sa jedne strane dovodi u sukob sa njegovom organizacijom, daje mu sa druge strane moguénost da se oslobodi, Ipak ostaje nest iz te podvojenosti organizacije 74 obiGan Ijudski Zivot: to se pokazuje u tome sto oscéamo dat je nase Ja postalo nesposobno da i sebe samopa promeni organizaciju "7Ako pogledame iia sve sto stvina Goveka, vi decemo te dye opisane snage: organsku snagu nase Judske priode, koja se razvija u periodima od. po sedam godina i diugu, lucitersku snagu. Kada nigega diugox, ne bi bilo u toku Ijudskog razvoja, u prirodi i duhovnom Zivotu, Covek tada ne bi postigao sa svojim emancipovanim Ja potpun sklad sa svojom prirodom. Covek bi se od svoje organizacije sve vise udaljavao, njegova organizacija bi sve vise venula, opadala i razdor bi postajao sve vedi. Kada Govek makar samo jedanput dode do toga, da to oseti kao duhovno- nauénu spoznaju, nastupice veliki momenat u njego- vom Zivotu, u kome ée sebi mosi da kaze: ovde sam sa svojom Ijudskom organizacijom koja mi je data od napredujucih snaga, koja deluje u periodima od po sedam godina (on ne mora tako jasnim regima da izgovara, dovoljno je ako makar i nesvesno oseti); ali posto ta organizacija ima i protivsilu, koja se razvija samostalno, postaje trosna, bolesna j na kraju umire. - Covek to oseéa u dubinama svog dusevnog Zivota. On oseéa to razmimoilazenje svog unutrasnjeg Ja sa spoljnom organizacijom. On ne mora nista da zna o antroposofiji. Kada se uzivi u taj oseéaj, onda dolazi - da, pita se odakle dolazi - on isprva ne zna, samo oseéa da mu u du8u ulazi nesto o emu oseéa: ja sam sa svo- jim Ja, ne mogu nista protiv svoje organizacije, kojoj nisam dorastao. Ali meni dolazi nesto, Sto kao snagu mogu da primim u svoje Ja, u moju svest kao uverenje; neposredno iz duhovnih svetova dolazi nesto sto ne lei u meni, ali Sto proZima moju duu. Uliva se nesto iz nepoznatih svetova u moju duu; ako ja to primim u moje srce, ako svoje Ja time prozmem, onda mi to pritiée neposredno iz duhovnih svetova. ~ Nije vazno kako éemo to 8to iz duhovnih svetova dolazi nazvati, Va7an je oseéaj koji se ima! Is Pretpostavimo da se neki Govek wdanasnjem Zivotw ne snalazi i da kaze: moram potrayiti u ovome Sto na Zemlji mogu naéi, nesto sto ée mi pomosi da se snadem. - Prirodno je da se Covek vise ne snalazi u So mu stare erkvene predodzbe daju, da mu onome, one vie ne daju snagu koju trayi, Ali wzmimo jedan konkretan primer - éoveka koji traZi u jednoj staroj svetoj religiji, na primer budizmu, razjaSnjenia, i udub- Ijuje se u vanrednu nauku budizma, Kada onda Govek seti u punoj snazi onaj opisani razdor, on bi morao da oseéa ovo (ne kazem da to proivilazi iz neke teorije, veé iz nesigurnog ose¢aja): u liGnosti, individualnosti Bude /Gautama Buddha/ Zivelo je nesto sto se u svetu moze javiti tek pose dugog razvoja. Ta individualnost je prosla kroz mnoge inkarnacije, postizala je sve vise i vi8e stepena evolucije i na kraju je postigla u dvadeset devetoj gedini Zivota to, da kao Gautama Buda od Bodisatve postane Buda, tako da se ta individualnost vise nije morala vraéati u fizicko telo, Kako je nastalo to Sto iz ‘e individualnosti isti¢e? Svaka slobodna priroda moze da oseti Sta iz Bude govori, sta je kroz Bodisatvu tokom razvoja Zemlje, tokom mnogih inkarnacija postalo, sazrelo. Sve to sadr2i u najlepSem, veliéanstvenom smislu one snage koje se nalaze u blizini Zemlje, u zajedni¢kom dejstvu snaga organiza- cije i luciferskih snaga. Stoga deluje ono sto od Bodisatve tee do Bude, Sto ide od inkarnacije do inkarnacije, sto potiée od istih mo¢i od kojih potigu i Ijudske snage, pa Sto i deluje tako, da ga slobodna dusa i ne oseéa, a Sto izaziva punu saglasnost izmedu Covekovog Ja i njegove organizacije. Dusa oseéa: mora postojati nesto Sto ne ide od inkarnacije do inkar- nacije, veé Sto neposredno moze da utiée iz duhovnih 19svetova a svaku Fjudsku dugu. - Kada tjudska dusa to sa neba silazi. oseti dit mora imati veze su onim 8 onda ona poginje da stice unutrasnje iskustvo o Hriste. Onda joj postaje shvatijive dau Tsusu Hristu postoji nesto, Sto se razlikuje od svega Sto je ranije bilo. To je radikalna. osnovna, principijelna razlika izmedu 7ivota Hristovog i Zivola Bude. Buda je od Bodisatve postao Buda onim sna- ‘oveka od inkarnacije do inkarnacije, éa religija bilo: u Zivot gama koje vode kao Sto je i kod drugih osniva Isusa iz Nazareta je uSlo neSto, Sto je delovalo za vre- me od tri godine, Sto se ulivalo neposredno iz duhovnih, svetova. Sto sa Ijudskom evolucijom nije imalo nista zajednicko. Sto ranije nije bilo vezano ni sa jednim Jjudskim Zivotom. Tu razliku moramo jasno wotiti, ako smo radi da shvatimo, zaito je u ono] licnosti. koju je Getvrta poatlantska epoha nazvala Hristom, bilo nesto sasvim razliéito od svih drugih religijskih impulsa, i zasto su druge religije uvek upuéivale Ijude na tog Hrista. - Ako pogledamo unatrag u poatlantsko doba u prasvetu indijsku kulturu, videéemo sedam Svetih Risija /Rishi/, u éijim duSama je Zivelo nesto od nepo- srednog gledanja duhovnih svetova. Kada bi jednog od sedam Svetih Riija pitali za stanje njegove duse, on bi rekaw: "Mi gledamo gore u spiritualne snage, iz kojih je nastao cco Ijudski razvoj. To se nama objav- Ijuje u sedam zraka: iznad toga nalazi se nesto drugo, nesto Sto levi iznad nage sfere*. - Ono Sto su sedam Svetily Risija take oscéali, nazvalo se kasnije Visva- Aanman [Vishvakarman/. Sedam Svetih Risija govorili su dakle 6 sili, koja se nije razvijala sa Zemljom. - Posle toma nastaje Kultur Zendustre (Zarathustral. aralustia ye goworio. kackt je sop posed upravliato na duhove Sunca, 6 neéemu Sto je trebalo da se uliva wu Ijudski razvoj neposredno kroz. strujanje iz. duhovnih svetova. Zaratustra je govorio: "Sto mi mozemo dati judima, to nije ono, Sto ée se jednom iz sunéanih da- Ijina, neposredno iz duhovnih svetova, ulivati u Gow éansivo." - Ono Sto je u Suncu duhovno, nazvala je kasnijapersijska kultura Aura Mazdao /Abu Mazdaol. Iz jednog narogito tragiénog stava u egipat- skim misterijama, oseéalo se pitanje Hrista. Oseéalo se na jedan dubok nagin, na natin kojim se narogito duboko utiskivalo u duu i svest: od onoga Sto je du- hovno, potitu Ijudi. Egipatski posveceni je govorio: kuda god upravimo pogled, u svemu Sto nas okruzZuje, primecujemo udaljavanje od prvobitno duhovnog. Duhovno se ne nalazi nigde u spoljaSnjoj prirodi nepo- sredno, nepomesano. Covek upoznaje ono odakle potiée tek kada prede dveri smrti. Prvo mora umreti (u pogledu unutrasnjeg saznanja, da bi se mogao uje- diniti sa principom Ozirisa - tako su stari Egipéani nazivali Hristov princip), za Zivota se to ne moze. N od onog Sto je na Zemiji, ne odvodi Ozirisu; dusa prvo mora pro¢i dveri smrti, da bi se mogla ujediniti sa Ozirisom. A onda - u smrti - postaje dusa jedan deo Ozirisa; ora éak sama postaje neka vista Oririsa. Spoljni svet je postao takav, da je raskomadao Ozirisa kao njegovog neprijatelja, ij. kroz sve ono Sto pripada spoljnom svetu. - I govorio je posveéeni cgipatskih misterija: Coveganstvo, kakvo je danas u nasoj kulturi, jeste neka vrsta seéanja na stare Mesegevo doba Kultura sedam Svetih RiSija, neka je vesta seéanja na doba staror Saturna, Zaratustrina kultura je seéanje nadoba stop, Sunes, a kultura Ovirisa seéanje nadoba starog Mesvea, kad se prvabitne odvojio Mesee sa svojim bicima od Sunea, sna njemu su ostala ona bica, od kojih potici Iudi. Onda se dogodilo odvajanje Soveka od dobrih snaga njegove organizacije. od izvo- ra njegovih Zivotnih snaga. Ali nastupi¢e za |jude vreme, zbog Geznje za duhovr a su bili liSeni, kada ce se Oviris spustiti i doneti novi podstrek koga ranije na Zemlji nije bilo, posto se vee u doba starog Meseca od Zemlje odvojio. - Sve na Sta su upucivali sedam Svetih RiSija i Zaratustra, o éemu su Egipéani govorili kao 6 negemu Sto Ijudi u ono vreme ne mogu postici, bila je snaga i impuls koji se ispoljavao tri godine u telu Isusa iz Nazareta. Sve velike relig © tome govorile i ukazivale na Isusa iz Nazareta u kome ¢e se to objaviti. Nisu, dakle, samo hi govorili o Hristu, nego i pristalice svih starih religija Tako je u toku Ijudskog razvoja nastupilo nesto, sto je bilo potrebno goveku i Sto je on pomoéu unutr: njeg saznanja mogao postici. Uzmimo da neki éovek Zivi na pustom ostrvu. Oni koji ga podizu, ne govore mu o onome sto se u svetu dogada u vezi sa Hristom i Evandeljima; govore mu © postojecoj kulturi ne spominjuci Evandelja i Hrista. - Sta bi kod takvog éoveka moralo nastati? Moralo bi nastati takvo raspolozenje, da bi on jednoga dana morao da kaze: "U meni Zivi ne8to sto odgovara celoj mojoj Ijudskoj organizaciji, a éemu se za sada ne mogu pribliZiti. Ono u éemu Zivi moja Ja-svest, poka- zuje mi da je meni potrebno, nesto Sto Ijudska kultura ne moze da mi da; da mi je potreban impuls iz duhov- nih svetova, da bi moje Ja postalo opet jaée u svojoj organizaciji od koje se odvojilo”. - Ako takav Zovek snaZno oseti Sta to treba Soveku, moze mu se dogoditi 22 da sazna, kako nepostedno iz duhovnih svetova mora doci nesto sto ée se uyiveti unjegovo Ja. On ne zna da se to rove Hrist; on jedino zna, da seu svojoj sve~ sti moze pro7eti time: da ono Sto mu iz duhovnih sve- tova dolézi, moze u sebi negovati. I jos ée 1eci: “Ta se mogu razboleti, ja mogu bili slab, ja mogu umreti ali mogu iz svoga Ja ojaéati, mogu poslati nesto u moju organizaciju, Sto ée me snaZiti, Slo Ge Me ojacati neposredao iz duhovnih svetova™. - Svejedno je kojim ée imenom on to nazvati; glavno je da je Govek vei obuhvaéen Hristovim impulsom kada dode do tih osecaja. Nije ispunjen Hristovim impulsom onaj koji kaze da moze imati nesto od uditelja, koji je inkarnacije do inkarnacije, veé onaj ko oseéa da ne- posredno iz duhovnih svetova mogu dolaziti impulsi snage i jaéine. Do tog unutrasnjeg zapazanja mogu Ijudi doci; bez toga Iudi ne mogu Ziveti, bez toga Ijudi ubuduée neée moéi da Zive. Oni do tog unutra’njeg Zapazanja mogu doéi zato, sto je jednom taj impuls, koji je neposredno dosao iz duhovnih svetova, objek- tivno Ziveo tri godine u Isusu iz Nazareta, Kao Sto je istina, da se iz jednog zrna semena koje se posadi u zemlju, moze dobiti mnogo zrna semena, tako je istina i to, da je jedanput u goveganstvo polozen Hristov impuls i Ga se od tog vremena u Goveéanstvu nalazi nesto éega ranije nije bilo. Eto zasto je egipatski Zivot bio tako tragiéan; oseéalo se da se za Zivota ne moze do¢i do Ozirisa; da se prvo mora proci kroz dveri smrti, da bi se sa njime moglo ujediniti. O posveéenju éemo kasnije jo govo- riti, Ali od vremena Misterijuma na Golgoti postalo je moguce, ono Sto ranije nije bilo: da Govek iz sebe samoga potrazi vezu sa duhovnim svetom, iz svoje 23pojedinaéne inkarnacije. A to je zato, Sto impuls koji je dat kroz Misterijum na Golgoti, moze da zasvetli u svakoj dusi, moze od onog vremena, kroz unutrasnje ‘vapavanje. da ude u svakog éoveka. Ne Hrist koji je bio na Zemlji - za tog se dusa ne brine - vee Hrist do koga se dolazi unutrasnjim iskustvom. Od Misteri- juma na Golgoti, moguée je postid u pojedinim in- karnacijama vezu sa duhovnim. A posto je to tako, dogodilo se tom jednom éinjenicom na Golgoti nesto, sto moze da se uliva u Goveéanstvo, sto ne mora da se postize kroz niz inkarnacija. Zato je moguée da se Hrist pokaZe na natin koji nije posledica mnogih inkarnacija, kojima je postao i Buda kroz niz inkar- nacija kao Bodisatva. Sutra éemo videti, kojim putem treba da pode éovetanstvo ubuduce, da bi doslo do Hrista. I PUT INICUACHE Stokholm, 18. aprit 1912. Moji dragi prijatelji! Ako hogemo sa nekoliko reci da se osvrnemo. na ono Sto smo juge govorili, onda mozemo reci da je svakom Goveku moguée, da kroz uronjavanje u sebe samoga, k1oz poverenje u duhovni svet, dode do du- Sevnog raspolozenja koje ée mu govoriti: u Coveka ne ulazi samo ono Sto se nalazi oko Zemlje; ne samo ono Sto potiée iz evolucije same Zemlje, veé Covek more svoju dusu da udini takvom, da iz duhovnih svetov primi pomogne snage, koje mogu u njega da udu, i koje izravnavaju pojedino egoistiéno Ja sa njegovom celokupnom organizacijom. Ko ima poverenja u ono Sto dobija iz duhovnih svetova, taj je doziveo - pa ma kojim imenom nazvao on taj unutrasnji glas, taj unu- UraSnji dozivijaj, taj je doziveo u sebi Hrisii. Sve drugo o tome ée nam se razjasnili kada osmotrimo i treci put koji vodi Hristu, put inicijucije. Naveli smo put kroz Lvandelja i put kroz unutragnje zapaZanje, dva puta koja vode Hristu, a koja su pristupacna svakom Coveku; ja narogito nagla- vam: svakom Coveku, Zt put kroz inicijaciju potre- bna je priprema, Sto je svakako razumijivo. U nage vreme potiebno je 7:1 {0 istinsko, a ne samo teorijsko 25udublivanje uw pravu, istinsku dubovnu nauku, koj har u nase vreme, mora biti polazna taéka za inicija- aaj. Dobro ée biti da kaZemo nekoliko regio pritodi inictjacije. Inicijacija je najvise sto Govek moze da postigne tokem razvoja Zemlje. jer vodi éoveka do ravumevanja tajni duhovnih svetova. Sve Sto se dogada u duhovnim svetovima, saznaje se kroz. inicijaciju. Inicijacija je nadreligiozni put. Sve religije koje su se tokom Ijudskog razvoja rasirile po Zemlji, nastale su (govorim 0 velikim vodeéim religijama) kroz inicija ju, kroz posveéenje. Potekle su iz onoga Sto su veliki posveceni mogli da daju ljudima. Ali su religije bile podeSene tako, da su davale Ijudima bas ono sto im je odgovaralo u pogledu na vreme u kome su Ziveli, u pogledu na rasu kojoj su pripadali, éak i u pogledu kraja u kome su Ziveli, Mi Zivimo danas u jednom narogitom dobu. Zadatak duhovne nauke je da razume, da je ovo sasvim narogito doba. Ovako kako se danas duhovna nauka tumaéi i Siri medu Ijudima, nikada se ranije nije tumaéila, Antroposofija kao takva, nije se ranije mogla javno tumaéiti. Mi tek danas poéinjemo da tumagimo antroposofiju. Religije su bile putevi kroz koje su se ulivale u Goveéanstvo tajne inicijacije; tajne inicijacije davane su Ijudima koji su bili sakupljeni u pojedine grupe. Danas sino u moguénosti da kroz antroposofiju damo Ijudima neSto, Sto nije pogodno samo za pojedi- ne rase, pojedine delove sveta, pojedine grupe ljudi; danas se mogu otkriti taine postojanja svakom éoveku, pa ma gde se on nalazio; svakome ko Sezne za sazna- njem, kome je potrebno jako srce za delovanje na ‘Zemiji. Antroposofija treba da da nesto Sto je na visem stepentt od svil religija. Antroposofija treba da objavi one tajne inicijacije, koje su se nekada objavijivale na razne nadine kroz razne reliyije, koje su bile podesene samo za izvesne jude i izvesna mesta. Sta iz svega toga sledi’? Sledi, da vidimo rasi Tene po svetu razne religije, koje poticu od po nekog osnivaéa. Vidimo da religija Krigne /Krishna/ potice od Krisne: da religija Bude pot jevrejska religija poti¢e od Mojsija, a da hr potiée od Isusa iz Nazareta. Posto su religije potekle iz inicijacije, mora nam biti jasno da se ne mozemo sloziti sa danaSnjim religioznim filosofima. Danasnji ispitivadi religija nalaze da su religije pogresne i ne- zrele za danasnji stepen Ijudskog razvoja! A mi antro- posofi treba da znamo, da su religije razna objavijiva- nja inicijacije i da razlikujemo istinu od neistine. Mi treba svakoj religiji da damo punu vaznost i odamo priznanje na njenim inicijacijskim istinama, Iz toga nastaje nesto sto je od ogromne vaz. nosti za prakti¢an oseéaj i praktiénu delatnost. Nastaje naime puro razumevanje, toplo postovanje i puno i svih religija; oni koji sa stanovi8ta antro- posofije budu razmisljali o svetu i njegovom razvoju, znaée da cene istinu koja se nalazi u religijama. Da, moji dragi prijatelji, taj oseéaj za pojedine religije na Zemlji mora nastati iz antroposofskog duhovnog po- kreta. Neée se vise pristalicama pojedinih religija na Zemiji hteti ubrizgavati drugo ispovedanje. Ali odla- 2iée se njima i nastojaée se da se spozna istina w niji- hovoj veroispovesti. I neéemo, posto smo rodeni u jednom kraju i izvesnoj religiji, neéemo netolerantno odbijati druge religije, veé Gemo priznavati istine iz drugih religija. Uzmimo jedan primer! ‘Vakav primer moze razumeti samo onaj, koji ozbiline prima od Bude; da staro- ‘anstvoantroposofiju i ono Sto nastaje iz spoznaje inicijacije Uzmimo. da je neki Govek sa Zapada, koji je odrastao u hriséanskoj veri, upoznao velike hrigéanske istine kroz Evandelja. Mozda je veé dopro i do onoga sto se vove put unutrasnjeg zapazanja o Isusu Hristu; mozda je veé u svom unutrasnjem zapazanju doziveo Hrista, Uzmimo, da on upozna i neku drugu religiju, na pri- mer, budizam, On saznaje od onih, koji poznaju svete tine budizma, ono Sto mi antroposofi treba da razu- memo: on saznaje da se osnivaé religije, posto je do: veo mnoge inkarnacije na po- novo rodio kao kraljevski sin Sudodana /Sudhodana/; ‘on saznaje da je u 29-0) godini svoga Zivota od Bodisatve postao Buda i da je kroz to podizanje do Bude data religiji - posto ona potive iz inicijacije - jedna velika istina, koja ne vazi samo za budiste ve¢ i za sve Ijude, koju svaki posveéeni poznaje i koju svi Ijudi koji razumeju budizam poznaju... on saznaje da pripadnik budizma sa pravom moze reéi: kada Bodisatva u Ijudskoj inkarnaciji postane Buda, onda je to njegova poslednja inkarnacija na Zemlji. Onda se on vise ne¢e javljati u Ijudskom telu. Jednom budisti bi se naneo bol, kada bi se iwrdilo da ée se Buda opet pojaviti u fizi¢kom telu, ‘alo mi antroposofi Ueba da tiazimo sustinu svake religije, istinu, a ne zablude. - I razumecemo da je ona individualnost, koja je kao Bodisatva Zivela na Zemiji i koja je postala Buda, ula u duhovne visine iz koji se vise neée vraéati na fiziéku Zemlju. Mi jednom budisti - ako razumemo zakon reinkarnacije - vise necemo govoriti da se Buda moze vratiti u fizit- ko telo, Mi postujemo razne religije koje su se razvi- jale na Zemlji, postujemo istinu koju su davale. Da, moji dragi prijatelji, ja iskreno verujem, kao Sto je i najvedi budista u to ubeden, da je Bodisatva koji je na Zemiji bio | koji je postao Buda, postiga onu visinu Ijudskog razvoja koja mu omoguéava da se vise ne vraéa na Zemlju, ‘Tako se moraju razumeti razne reli- gije na Zemlji Uzmimo drugi sluéaj: da jedan budista postane antroposof! Njemu ée postati jasno, bilo iz hriséanske spoznaje ili iz principa posvecenja, da u jednom dru- gom kraju na Zemlji postoji drugs religija, gde je pri- padnicima ‘e religije sasvim jasno: da je jedanput 2 vela jedna lignost, koja upravo nije pripadals nijednoj naciji, a najmanje Zapadu, da je u to) litnosti Ziveo od 30. do 33. godine takav impuls, takva snag dusevnog Zivota, 0 Kojo} smo mi jue govorili, a nai koju je vee upuéivalo sedam Svetih RiSija u svom Visviakarmanu, na koju je upudivao Zaratustra u Aura-Mavdao, na koju su upuéivali Egipéani u svom Ovirisu, a koju je éetvrta poatlantska kulturna epoha nazvala Hristom. Alli, ne radi se samo o tome, veé da se u Hristu spozna ono, sto je tri godine Zivelo kao impuls u lignosti Isusa iz Nazaretz, Sto ranije nije bilo na Zemlji, Sto se iz duhovnih visina spustilo u lignost Isusa iz Nazareta: Sto je u toj lignosti proslo kroz Misterijum na Golgoti i 8to je kao Hristov impuls bilo jedan jednokratni im- puls, Koji ne zavisi od bilo koje obicne liulske inkar- nacije; Sto je, dakle, kao Hrist, samo jedanput tu bilo i Sto se ne moZe ponovo vratiti u (obliku) Goveka, vee Sto ée dodi - kao Sto Biblija kaze - u oblacima sa neba; Sto znati da ée se pokszati Govecanstvu kao duhovno objavijivanje. L:vo sta je hriscanska vera! Jecan budista, dakle, koji se ispunio teosof- skom o7biljnoseu i teosofskim dostojanstvom, moraée 2»chi prima di on i 10 hniscanske verovanje mora posto- vali, kao Sto i hriscanin mora da postuje njegovo. Onaj budists koji se uzvisio do teosolije i koji oZbiljno mnisli, moraée da kaze: kao Sto ti kao hrigCanin imag poverenja prema onoj nauci koja kaze, da se Bodi- satva koji j¢ postao Buda. viSe nece vratiti na Zemlju, tako i ja kao budista priznajem. da se onaj. koga vi nazivate Hristom. ne moze vratiti u fizi¢koj inkarna- cijic da je samo kao jednokratni impuls mogao Ziveti i godine u jednom éovegjem telu. Ako mi w antropo- sofiji nademo medusobno razumevanje religija, tako da princip inicijacije ude u srea Ijudi. tako da jedan éovek ne predstavlja za drugog Coveka nesto strano, onda éemo doéi do razumevanja koja ée ujediniti sve jude Sirom celog sveta, onda éemo osnovati mir medu pojedinim religijama na Zemlji U hriscanstvu Zivi, kao osnivaé religije, Isus iz Nazareta. Hri8canska religija stoji spram osnivaéa religije Isusa iz Nazareta, kao spram Ginjenice koja se od okultista moze istrazivati, sa istom Ijubaviju i istom paznjom, kao Sto se istrazuje i Zivot Bude ili nekog drugog osnivaca religije. Kako se Zivot Isusa iz Nazareta moze saznati putem okultizma, inate prika- zano u mom malom spisu "Duhovno vodstvo éoveka i éovetansiva". Kod prave hriséanske inicijacije radilo se © upoznavanju Hrista, o putu prema Hristu. I taj brig ¢anski religijski princip pripremao je vekovima ono, 0 €emu smo sada govorili kao o principu mira za celu Zemlju, koji nije proizasao od nekog osnivaéa religije kao takvog, veé od éinjenice koja se jedanput dogodila usvetu. ‘a izmedu hri8éanstva i drugih religija je ova: ono &to kao princip inicijacije koji vodi Hristu ima za yadatak u svetu, sasvim je razligito od kultura koje su proizaste iz drugih religijskih: principa, Ors Sto je zadatak hriscanske inicijacije u misifi sveta, pro ‘aslo je iz Einjenice. iz dogadaja, ne od litnosti. ‘Yo €emo razumeti ako se osvrnemo na sledece. Mosli bi Postaviti samo jednu jedinu recenicu, jedan jedini na Vod, pa smo, iako samo spolja, opisali polavnu tacku ezoternog hriSéanstva, hri8éanske inicijacije: da se u vezi Hrista sa Isusom iz Nazareta dozivela smrt Cinjenicu one smrti, koju nazivamo Misterijum na Golgoti, treba da razumemo iz principa hrigéanske inicijacije. Mi éemo ispravno razumeti tu smrt samo onda, ako razjasnimo i misiju smrti u nasem zemalj- skom razvoju. Juge smo govorili da su slabost, starenje, bolest i smrt, uzrok neslaganja nasega Ja koje je pro- Zeto luciferskim silama, sa naSom organizacijom. Smrt je u vezi st luciferskim principom i to na jedan naro- Giti nain. Bilo bi pogre’no misliti da je Lucifer doneo smrt. Lucifer nije doneo smrt, on je doneo ono sto bi mogli nazvati moguénoSéu zablude, éak i moralne, podelu Ijudi u rase i moguénost slobode. To je doneo Lucifer. Da je samo to Sto je Lucifer doneo delovalo u Covecansivu, da se tome nije nista drugo suprot- stavilo, onda bi 2bog tog luciferskog principa ove- Eanstvo ispalo iz toka bozanske evolucije. Coveéan Stvo bi se istina produhovilo, ali prema strani sasvim suprotnoj od one kojom ide bozanska evolucija. Da bi se Coveéanstvo odréalo u toj boZanskoj evoluciji, da ne bi propalo za bozansku evoluciju, moralo se uéiniti nesto, morao se Eovek stalno opominjati na posledice ako zloupotrebi moguénost zablude i slo- bode. Sve bolesti, slabosti, starenje i smrt, opomene su, dakle, da se govek udaljio od toka bozanskeevolucije, Tako bolest, starenje i smrt nisu Luciferovi darovi, vee darovi dobrih, mudrih boZanskih sila, koje su time postavile odbranu prema luciferskom uplivu. Zato moramo reci: sve Sto nam u svetu dolazi spolja kao stalno Ijudsko zlo, kao bolest i smrt. sto; je tu, da bi mi, Ijudi, bili vezani za zemaliski Zivot tako dugo. dok ne steknemo moguénost da to popravimo. Mi patimo da bi iz nase patnje crpli iskustvo, da bi izjednaéili nase Ja koje je prozeto Luciferom, sa nasom bozanskom organizacijom. Nasa organizacija otpadace nam sve dok se u nasem Ja sasvim ne prozmemo zakonima bo%anske evolucije. Svaka smrt je stoga polazna tatka za neSto drugo. Covek ne moze umreti a da ne ponese sa sobom ono, Sto ée mu dati mogué nost da jednom, u svojim daljim inkarnacijama, savlada smrt, Patnje su zato tu, da bi iz njih crpli iskustvo, kako da se uskladimo sa bozanskom organizacijom. Alli se to pitanje moze obraditi samo u vezi sa celom evolucijom. ‘Takvu stvar mozemo narotito dobro prostu- dirati ako okultno ispitamo odnos éoveka spram prvog nizeg carstva: Zivotinjskog carstva. Mi znamo da je tokom razvoja éovek uvek priginjavao bol! ivotinja- ma, da ih je ubijao. Oni koji priznaju karmu za &i Zivot, nalaze vrlo éesto da je neopravdano sto Zivotinja, koja se ne moze reinkarnirati, mora da pat da podnosi bol i éak, Sto se tiée vi8ih Zivotinja, done kle svesno da prolazi kroz smrt. Tu nema karmickog zjednaéenja! Covek naravno profivijava karmitko izjednagenje u kamaloki za bol koji je zadao Zivoti- njama; o tome sada ne mogu govoriti, veé samo o izjednaéenju za Zivotinje. Razjasnimo ovu misao: kada posmatramo razvoj Coveka, vidimo koliko je ‘ove- bola Govek rasuo po Zivotinjskom carstvu i koliko je Zivolinja pobio. Sta znaéi taj bol, ta smrt u toku evo- lucije? Okultno istrazivanje nam govori, da je svaki bol koji se nanese biéu koje oseéa bol, da je svaka smrt, jedna setva za buduénost. Zivotinjama nije odre- deno da prolaze kroz inkarnacije kao Ijudi. Ali, ako nastupi promena u mudrom svetskom poretku, pa éovek ne prepusti evoluciju Zivotinje samoj sebi, § ée onda biti? Vidite, okultno istrazivanje nas uéi, da se svaki bol, svaka smrt, koje Covek nanosi Zivotinji, ponovo vraéa, vaskrsava, ne kroz reinkarnaciju, vee time slo je Zivotinji nanct bol. Te patnje i boli dozvace opet Zivotinjstvo. One Zivotinje kojima je nanet bol neée se, istina, pojaviti u istom obliku, ali ée se vratiti ono Sto U ajima oseéa bol. | bol koji je uéinjen Zivoti- nji morace se oduiiti; svakom bolu dodaée se njemu odgovarajuci protivoseéaj. Bol, patnja i smrt su setva koju je Eovek posejao; i oni ée se povratiti, i svakom bolu ée u buducnosti biti pridodat odgovarajuci ose¢aj. Upotrebicemo jedan konkretan primer: kada posle Zemlje nastane Jupiter, Zivotinje se neée javijati u svom sadainjem obliku, ali ée njihov bol i patnja raz- buditi oseéajne snage bola. Taj bol ée iveti u Ijudima, uteloviée se kao parazitske Zivotinje u coveku. Iz ose- aja tih Ijudi nastaée izravnavanje u njihovom bolu. To je okultna istina, koja se mora reéi sasvim objektivno, jako danainjem Eoveku nece biti prijatna. Covek ée to jednom morati da propati, a Zivotinja ée u jednom odredenom lagodnom osecaju doziveti izravnanje svoga bola. - To ée se dogadati polako i postepeno tokom sadaSnjih Zivota na Zemlji, ma kako to Gudno izgledalo. Zasto 6e ljudi biti mugeni od biéa koja nisu 33ni Zivotinje ni biljke. koja ée stajati izmedu jednih i drugih i koja ée oseéati prijatnost sto Govek pati... na primer od raznih vrsta bacila itd.? Zato sto su u rani- jim inkarnacijama nanosili patnju i bol Zivotinjama. Jer ta bi¢a - iako se ne pojavijuju u istom obliku - oseéace i preko vremena i dozivljavaée poravnanje patnje i bola koje Govek mora da iskusi. Dakle, ni- jedna patnja, nijedan bol ne prolazi bez posledica. To je setva iz koje nastaje ono, sto se izazvalo kroz pat- nju, bol i smrt. Nijedan bol, nijedna patnja ne moze biti bez posledica, koje se kasnije javljaju. Pogledajmo u toj svetlosti smrt na Golgoti, koja je usledila iz spajanja Hrista sa Isusom iz Na reta. Prvo, Sto svakom posvecenom treba da je jasno, jeste, da smrt na Golgoti nije bila obiéna smrt na Zemilji, kao bilo koja druga. Ljudi koji jo8 ne veruju u natéulno, ne mogu sebi da predstave tu smrt na Golgoti. I sa spoljne strane je Misterijum na Golgoti sasvim neobigan. O Misterijumu na Golgoti ne govori javna istorija, i kriti¢ari Evandelja tvrde da Evandelja kao istorijski podaci nisu ni malo merodavna. Ali sve Sto u Evandeljima nije zabeleZeno kroz istorijsko pos- matranje, jeste inicijacija. Sve Sto se na Golyoti dogo- dilo, mogu posveceni i danas da vide, mogu Ijudi i danas da postignu putem inicijacije i da progitaju u Akasa-hronici. Pa i sami evandelisti doziveli su ono Sto su opisali u Evandeljima, iz AkaSa-hronike. Veé onda se znalo da se tu radi o neéemu Sto je u vezi sa natéulnim svetom i da je najvaznije da se dode do veze sa natéulnim svetom. Iz éulnog sveta se nije moglo naéi pravo razumevanje za te dogadaje. Ono » se dogodilo, saznavalo se kroz inicijaciju. Moralo bi se reci: na pogetku nase ere Ziveo je jedan éovek, ul Isus iz Nazareta; u 30. godini svoga Zivota doziveo je jednu ocredenu promenu kroz spajanje sa Hristom: posle tri godine bio je razapet na krstu. To je taj dogadaj za Ijudski razvoj. Ali sve bi to bilo upravo suprotno od onoga Sto je posveéeni saznavao, sve bi to bilo samo stvar Covetanstva na Zemlji, pa ma koliko bilo produhovljeno. Ali, o tome se kod inicijacije nije radilo. acio U stvari bi se moglo reéi - ali me ne smete pogresno razumeti: ono sto se desilo na Golgoti, nije bilo isprva dogadaj koji se ticao Ijudi, ukolike su se nalazili na fiziékom planu. Isprva! Ne onako kako se priéa, da je Ziveo jedan éovek - Isus iz Nazareta, na poéetku nave ere, koji je u 30. godini svoga Zivota do- Ziveo odredenu promenu, ujedinivsi se sa Hristom, da je razapet u svojoj 33. godini - ne priéa se tako o hri8anskim istinama koje se saznaju kroz inicijaciju Sasvim se drugaéije mora o tome govoriti. I to po pri- lici ovako: Onaj ko se posvecuje u hri8éanski princip, sa- znaje sledece: pre Zemljinog stanja postojalo je stanje Meseca. Za vreme Meseéevog stanja zaostala su luci- ferska bi¢a. Ta luciferska bi¢a razvijala su se dalje po- red bozansko-duhovnih biéa. U lemursko doba Lucifer se pribliZio, uSao je u Ijudski zemaljski razvoj i uplivi- sao na ono o éemu smo juée govorili. Da se ljudski razvoj i dalje tako nastavio sa Luciferom, misija Zem- Ije ne bi stigla do svog cilja; covezanstvo bi usahlo, Tjudsko Ja bi se odvojilo, ispalo iz bozansko-duhovne evolucije. Ali na starom Mesecu su mnoga biéa, koja su pripadala natéulnom svetu saznala, da se Lucifer odvojio i da se postavio neprijateljski nasuprot njima. I bogovi su uvideli di je Lucifer postao protivnik 6