D`ek Kenfild

i Mark Viktor Hansen

ALADINOV
FAKTOR
Preveli sa engleskog
Mladen \or|evi} i
Vesna Kapuran
 Naslov originala
Jack Canfield and Mark Victor Hansen
THE ALADIN FACTOR
© 1995 by Jack Canfield and Mark Victor Hansen
Izdava~
Mono & Mañana
Za izdava~a
Miroslav Josipovi}
Ako mo`ete ne{to da dobijete, a da ni{ta
Nenad Atanaskovi} ne izgubite, svakako molite.
Urednik – V. Klement Stoun
Tatjana Bi`i}
Prevod Ovu knjigu posve}ujemo
Mladen \or|evi}
Vesna Kapuran Pati Hansen, koja nam je pomogla
Lektura
da prenesemo Aladinovu magiju
Milica Lazarevi} u svoj i va{ `ivot,
Korice i na{oj deci
Ateneum Kristoferu, Kajlu, Oranu, Elizabeti i Melani,
Tehni~ki urednik koji se nikad nisu stideli da tra`e
Nenad \uri~i} ono {to `ele.
Slog i prelom Hvala im {to su bili savr{eni uzori!
@eljko Gruji}
Posve}ujemo knjigu iskrenom detetu u vama,
[tampa detetu koje jo{ uvek ima velike ideje,
Intergraf MM
Beograd
velike zamisli, velika o~ekivanja, kao i volju da
uradi sve {to je potrebno
Tira`
1500
da ostvari svoje snove.
ISBN 86-7804-051-3

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

159.947.3

ALADINOV faktor / (priredili) D`ek Kenfild i Mark Viktor Hansen ;

preveli sa engleskog Mladen \or|evi} i Vesna Kapuran). - Beograd :
Mono & Mañana, 2006 (Beograd : Intergraf MM). - 316 str. : ilustr. ; 21 cm

Prevod dela: The Aladin Factor / Jack Canfield, Marc Victor Hansen. - Tira` 1.500

ISBN 86-7804-051-3

a) Uspeh b) Me|uljudska komunikacija

COBISS.SR-ID 133342220
 Zahvalnost

Zahvalnost

@elimo da zahvalimo svima bez ~ije pomo}i nikada ne bismo

uspeli da napi{emo ovu knjigu:
Peti Mi~el Oberi, koja je uskla|ivala ~itav „~arobni“ timski
rad koji je radio na ovoj knjizi. Ona je transkribovala intervjue,
pisala i korigovala pri~e i prekucavala kona~ni rukopis knjige
nekoliko puta. Njena posve}enost ovom projektu, kao i ruko-
vo|enje Kenfild grupom ~esto su od nje zahtevali rad do kasno
u no} i mnogo radnih vikenda. Jo{ jednom ti mnogo hvala,
Peti!
Nensi Mi~el, na{oj pomo}nici i istra`iva~u, koja je prove-
ravala podatke, tra`ila knjige i novinske ~lanke, verifikovala
citate, kucala mnoge pri~e i uskla|ivala proces dobijanja auto-
rskih prava za ovu knjigu, a istovremeno se bavila i prikuplja-
njem i korigovanjem stotina pri~a za knjige iz serije Melem za
du{u.
Kim Vejl, koja je puno pomogla u korigovanju informacija
i prekucavanju mnogih pri~a, a istovremeno je uspe{no orga-
nizovala najve}u obuku te godine. Hvala ti, Kim!
Heder Meknamara, koja nam je pomagala u svakom segme-
ntu ove knjige: u kucanju, korigovanju, prekucavanju i istra`i-
vanju pri~a, a da ne spominjemo ostajanje do kasnih sati kako
bi obavila sve {to je bilo potrebno da bi se ovaj projekat priveo
kraju.
End`i Huver, Lizi i D`onu Vilijamsu, Lindi Mekinturf,
D`uli i D`udi Barns i Majklu Adamsu, koji su doprineli na
bezbrojne na~ine, vode}i na{e poslove ~itava dva meseca, od
aprila do maja 1995. godine, da bismo mi mogli da se usredsre-
dimo samo na ovu knjigu.
Lari Prajs i La Verni Li, koji su nam pored vo|enja poslo-
va D`ekove Fondacije za samopo{tovanje i projekata Melem za
du{u pomogli u pisanju ove knjige.

7
Aladinov faktor
Vandi Peti, koja je transkribovala preko pedeset sati inter-
vjua za na{e potrebe. Nikada ne bismo uradili ovu knjigu bez
tebe!
Trudi Klefstadu, predsednici Office Works-a, koja je transkri-
bovala bezbrojne intervjue i koja je bila tu uvek kada nam je
bila potrebna.
D`efu Hermanu, na{em agentu koji je knjigu odneo div-
nim ljudima sa Berklija. Hvala {to si uvek bio tamo gde je bi-
lo potrebno!
Ljudima iz Berkli pabli{ing grup: Dejvidu [enksu, predse-
dniku Berklija; Hilari Sige, na{oj urednici, koja je imala po-
verenja u nas od samog po~etka; Lesliju Gelbmanu, Luisu
Burku i Lu Aroniki, koji su verovali u ovaj projekat i ~ija je
organizacija stajala iza nas.
Arijel Ford i Kim Vajs, na{im publicistima, koji su marljivo
i efikasno radili da bi upoznali svet sa onim {to mi radimo.
Hvala {to ste strasno i profesionalno u~estvovali sa nama u
ostvarivanju na{e vizije!
Piteru Vegsu i Geriju [ajderu {to su uvek verovali u nas i
{to su nas poveli do vrha.
Buk staru iz Kalvera u Kaliforniji, koje smo zvali tri meseca
svakodnevno sa bezbroj pitanja na koja su oni uvek brzo i rado
odgovarali.
Stotinama ljudi koji su popunili upitnike i dali nam eks-
kluzivne intervjue. Suvi{e je ljudi koji su nam pomogli da bi-
smo mogli sve da ih spomenemo, ali oni koje }emo navesti su
se istakli i prevazi{li sve obaveze i zahteve prijateljstva: D`ej
Abraham, Linda Albert, Tea Aleksander, Keli Ejpon, dr Geri
Artur, D`on Asaraf, D`ef Oberi, dr Harold Blumfild, D`ejn
Blustajn, Judit Brajls, D`im Brit, Ketrin Kasl, D`im Kethar-
t, Sten Dejl, Barbara de An|elis (koja je provela sate i sate
pri~aju}i sa nama i ohrabruju}i nas), Vin Di Bona, Bernard
Dormen, T. Heri Eker, Rabi Dov Perec Elkins, Rik Gelinas
(koji je najbolji u postavljanju pitanja i dobijanju odgovo-
8 9
Zahvalnost
ra na planeti!), Dejvid Ger{enson (koji nam je pomogao da
tra`imo i dobijemo ugovor sa Vin Di Bono produkcijom za
na{e knjige Melem za du{u), Patri{a Frip, Mark Golston, Kej
Grejs, Beti Mazeti Ha~, Majkl Hese, Ejmi Huver, Norman
Houv, Ron i Meri Halnik, Koledt Hanter, Majkl D`efris,
Tom D`astin, Danijel Kenedi, Ken Ker, Brajan Klemer, Me-
rilin Krigel, Marijan Lerned, Marsia Martin, Hanok Mekarti
(koji je od hiljade ljudi tra`io da se pridru`i i u~ini revoluciona-
rno dobro delo), Rus Mekgi, D`eki Miler, V. Mi~el, Karla
Morgenstern, D`ejn Nilsen, Dona Nilsen, Tim Piering, Meri
Filips, Ken Pontijus, D`on Preskorn, Lari Prajs, Linda Prajs,
Bob Proktor, Nido Kobejn, Robert Rizoner, Marija Salomon,
D`on Vejn D`ek Sleter, Mark A. [nurman, Ron Skolastiko,
Frenk Sikone, Brus Bear Man Smit, dr Luis A. Tartalja, Piter
Vegso, Kej Valburger, Doti Volters, Lili Volters, Lojd Vajn-
traub, Dijana von Vilenc Ventvort, Ted Ventvort, Bred Vin~,
D`ek Vulf i Dejvid Joho Junior.
Posebno zahvaljujemo D`ord`iji Nobl i Peti Hansen, na-
{im suprugama, koje su nas volele i podr`avale iako nismo bili
pored njih poslednjih meseci dok se projekat privodio kraju.
Hvala jo{ jednom na razumevanju!
D`ek `eli da zahvali Eni Hajman, od koje je sve po~elo; D`e-
ku Gibu koji me je nau~io da verujem u sebe i ~ove~anstvo; V.
Klementu Stounu, koji me je nau~io da pitam sve {to me intere-
suje; dr Robertu Rezniku koji me je nau~io da budem direktan
kada ne{to tra`im; Marti Krempton koja me je nau~ila da tra-
`im odgovore od svog unutra{njeg bi}a. Hvala vam {to ste
me podu~ili i podstakli da budem zadovoljan samo onim naj-
boljim i da verujem u `ivot.
Neka imena i osobine onih koji su nam pomogli smo
promenili kako bismo sa~uvali njihovu privatnost.
Kada sam bio mali prosjak,
I `iveo u vla`nom podrumu,
Nisam imao ni prijatelja ni igra~ku,
Ni{ta osim Aladinove lampe...
– D`ejms Rasel Lovel
 Sadržaj

Mono & Mañana

2006

Sadr`aj

Zahvalnost 7
Uvod 17

PRVI DEO

ALADINOV FAKTOR

1. Pet prepreka u zahtevanju: najva`niji razlozi {to

ne tra`imo ono {to `elimo 25

2. ^itav novi svet: dobrobit od tra`enja 54

3. Gospodari lampe 72

DRUGI DEO

OSLOBA\ANJE DUHA

4. Kako da znate {ta da po`elite 87

5. Paljenje lampe 97

13
Aladinov faktor

6. Izlazak iz lavirinta straha 107

TRE]I DEO

KAKO DA MOLITE, KOGA DA MOLITE I [TA DA

MOLITE

7. Kako da molite 150

ALADINOV FAKTOR

8. Tra`ite u ku}i 195

9. Tra`ite u {koli 220

10. Tra`ite na poslu 232

11. Tra`ite od sveta 260

12. Tra`ite od sebe 289

13. Tra`ite od vi{e sile 302

14. [ta ~ekate? Po~nite! 311

14
 Uvod

Uvod

*
Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, sedeo je u
pra{ini prljavi de~ak i zurio u lampu me|u svojim
kolenima. Stara, prljava i ulubljena, ali nekako jo{
uvek lepa, lampa se grejala od njegovog dodira.
Aladin je prstima prelazio oko natpisa sa strane,
jedva vidljivog zbog pra{ine. Pljunuo je na rukav i
o~istio lampu kako bi pro~itao urezani natpis:

Tra`i i bi}e ti dato.

Tek {to je ovo pro~itao, lampa se zatresla i okrenula

u njegovim rukama. Ko`a mu se naje`ila, a kosa po-
digla. Jedan glas kao da je zagrmeo sa svih strana
pijace.
*
„Ko si i za{to me zove{?“
*
Pra{ina oko Aladinovih nogu postala je ru`i~asta,
uskovitlala se obavijaju}i njegovo malo telo. Dugine
boje su zasvetlele pred njegovim o~ima i on se
osetio kao da ga je neko podigao iznad oblaka.
„Gde sam? [ta mi se de{ava?“, vri{tao je.

17
Aladinov faktor
* smo morali da pakujemo u deset ili vi{e kesa. Kada bismo se
„Ti si sa mnom, sa Duhom koga si pozvao“, javio
mu se glas. „Tu sam da odgovorim na sva tvoja pita-
nja i pomognem ti da dobije{ ono {to `eli{.“
*
„@elim da me ljudi vide onakvog kakav zaista jesam.
Spolja sam ubogi prosjak, ali ja znam da sam princ.
Kada bi samo to i drugi mogli da vide, sva boga-
tstva sveta bila bi moja“, odgovorio je Aladin.
* nabrojimo sve frustracije koje smo imali. Izneo sam razlog svo-
„@eli{ li zaista da ljudi u tebi prepoznaju uzvi-
{enost?“, upitao je Duh.
* Odgovor moje `ene mi je zauvek promenio `ivot. „Meni nika-
„Da, i vi{e od toga.“
*
„Tvoje `elje su za mene zapovest. Sedi na moja
stopala, drago dete, da ti ispri~am bajku o ~udu i
uspehu, o tome kako da nau~i{ da tra`i{ ono {to
`eli{. Poveo sam mnogo prijatelja koji }e nam ispri-
~ati svoje pri~e. Gledaj u lampu, sine moj, i saslu{aj
bajku o promeni.“
* daju i ponove {ta su rekli, ali sam se pla{io da }e pomisliti
Dok nisam shvatio da treba da tra`im ono {to `elim `iveo
sam u stanju neprosve}ene obeshrabrenosti. Mislio sam da
ne treba nikoga da uznemiravam, nikome da ne budem na
smetnji i da se ne name}em, nikada da ne oduzimam tu|e
vreme, i naravno, da nikada ne budem dave`.
Jednom smo na po~etku braka moja supruga D`ord`ija
i ja oti{li u vikendicu na obli`nje jezero u zapadnom Masa-
~usetsu. Ku}a se nalazila na brdu, a mi smo parkirali kola
na putu iznad ku}e i stepenicama silazili do kuhinjskih vrata.
Nalazili smo se kilometrima daleko od grada i kada god smo
i{li u kupovinu, donosili smo mnogo hrane i namirnica, koje
18
Uvod
vratili ja bih unosio kese, a D`ord`ija ih je raspakivala i stavlja-
la namirnice na odgovaraju}e mesto.
Podsvesno sam uvek bio ozloje|en takvom situacijom. Ja
sam se peo i silazio niz, ~inilo mi se, beskrajne stepenice, dok
je D`ord`ija imala lak{i posao – samo je uzimala stvari iz torbi
i stavljala ih u ostavu. Posebno sam bio uvre|en kada bi pada-
la ki{a ili sneg. Ovakav postupak, kao i moja ozloje|enost, tra-
jali su godinama.
Jednog dana su nas u bra~nom savetovali{tu zamolili da
je dugotrajne ner voze, jer kada je trebalo nositi namirnice
niz stepenice, u na{oj vezi uvek sam ja bio „tovarna mula“.
da nije palo na pamet da si time nezadovoljan“, rekla mi je.
„Za{to ne{to nisi rekao? Bilo bi mi drago da ti pomognem da
nosi{ torbe. Samo je trebalo da me pita{.“
Samo je trebalo da pitam? Bilo je tako jednostavno?
Za{to to nikad nisam pomislio? Jednostavno mi nije palo na
pamet. Ali za{to?
Odjednom sam se setio trenutaka kada mi je bila
potrebna pomo}, a ja sam se pla{io da je potra`im. @eleo
sam da zatra`im od svojih u~itelja u {koli da malo sporije pre-
da sam glup. Kada sam bio srednjo{kolac i radio preko leta,
`eleo sam da zamolim kolege na poslu da mi pomognu da
podignem veliku balu, ali sam se pla{io da }e misliti da sam
slabi} jer tra`im pomo}. @eleo sam da pitam jednog momka
u {koli da mi poka`e kako svira odre|ene akorde na gitari, ali
pla{io sam se da ih ne}u dovoljno brzo nau~iti i da }e se on
iznervirati {to mu oduzimam vreme.
Na kraju sam se zadovoljio sredinom – obi~nim sedi{tima
na predstavama, lo{im stolovima u restoranima. Hladnu ili
lo{u hranu koju su mi ser virali nikad nisam vra}ao. Navikao
sam na sobe ni`e kategorije u hotelima i na spavanje na fote-
19
Aladinov faktor Uvod

ljama u avionu, iako su mi nudili i prvu klasu. Prihvatio sam *

da sam osrednji radnik sa osrednjim sposobnostima. Nosio „D`ek je ovu pri~u ispri~ao, Aladine, da bi ilustrovao
sam odela koja mi nisu dobro stajala i obu}u koja me je `ulja- pet najva`nijih prepreka za ostvarenje sopstvenih te-
la. („Ne brini. Ra{iri}e se.“). Pla{io sam se da vratim ili zame- `nji. Pr vo, bio je zarobljenik neznanja. Nije znao da
nim ne`eljene poklone i gotovo nikad nisam tra`io od pro- mo`e da tra`i i da to mo`e biti vrlo jednostavno.
davaca da mi pomognu da na|em ono {to mi treba. Drugo, pogre{ni stavovi su ga odveli u zabludu. Mis-
Jednog dana, kada sam odlazio na koled`, o~uh mi je lio je da njegova `ena, po{to ga voli, automatski
dao nov~anicu od 20 dolara i rekao: „Ako ti nekad bude bila zna {ta on `eli i da mu to i ponudi. Tre}e, strah je
potrebna pomo}, pogledaj u svoju ruku.“ To je u stvari zna- odlu~ivao, ne D`ek. Pla{io se negativnog odgovora
~ilo: „Sad si samostalan i trebalo bi da si sam sebi dovoljan. i poni`enja. ^etvrto, ponos ga je blokirao i dopri-
Ne tra`i vi{e ni{ta.“ neo udaljavanju od ljudi u njegovom `ivotu. I pe-
to, ose}ao je da nije vredan pomo}i koja mu je bila
Prethodnih osamnaest godina od majke, oca i o~uha mo-
potrebna i koju je zaslu`ivao, jer nije imao dovoljno
gao sam da ~ujem samo: „Ako ikad bude{ upao u nevolju,
samopo{tovanja.
ne tr~i kod mene da tra`i{ pomo}.’’
Ovih pet prepreka su karike lanca koji te spre~ava
„Za{to mene pita{? Ne znam!“
da tra`i{ ono {to `eli{. I sve dok ne pokida{ te veze
„Misli{ li ti da pare rastu na drve}u?“ i oslobodi{ se ropstva u koje su te bacile, ne}e{ biti
„[ta ti misli{, da sam ja Rokfeler?“ slobodan da ostvari{ svoje snove.“
„Prestani da me zapitkuje{! To je poslednje {to ho}u da
~ujem!“
„Nemoj da postavlja{ previ{e glupa pitanja!“
„Odgovor je ne i prestani da me uznemirava{!“
„Ostavi majku na miru! Imala je te`ak dan!“
„Rekao sam ne – i ta~ka!“
Zara|ivao sam manje nego {to sam mogao, smejao sam
se vicevima koje nisam razumeo, u razredu nikada nisam di-
zao ruku. Prihvatao sam autoritete bez preispitivanja i grizao
se za jezik kada je trebalo da zovem devojke na sastanak.
^e`njivo sam gledao u sve {to sam `eleo, a retko sam to
dobijao. Takav je bio moj `ivot – manje od onoga {to sam
`eleo, manje nego {to sam zaslu`ivao, manje od najboljeg i
manje od onoga za {ta sam bio sposoban.
– D`ek Kenfild

20 21
 PRVI DEO

Aladinov faktor
*

I{tite, i da}e vam se;

tra`ite, i na}i }ete;
kucajte i otvori}e vam se.

Jer svaki koji i{te, prima;

i koji tra`i, nalazi;
i koji kuca, otvori}e mu se.
– Jevan|elje po Mateju, 7:7–8
 Pet prepreka u zahtevanju

1
PET PREPREKA U ZAHTEVANJU:
Najva`niji razlozi {to ne tra`imo ono {to `elimo

1. NEZNANJE
Pri~a se da je nekada davno jedan lopov ukrao predivan
kaput napravljen od najfinijih materijala, sa dugma-
dima od srebra i zlata. Lopov je prodao kaput na pijaci,
a kada je potom oti{ao kod svojih prijatelja, najbolji
prijatelj ga je upitao za koliko novca je prodao kaput.
„Za sto srebrnjaka“, odgovorio je lopov.
„Ho}e{ da mi ka`e{ da si dobio samo sto srebrnjaka za
onakav kaput?“
„Pa zar postoji broj ve}i od sto?“, upitao je na kraju
lopov.

Mnogi od nas ne znaju {ta da tra`e. Ili nismo svesni {ta je do-
stupno, ili smo se toliko udaljili od sebe samih da vi{e nismo
u stanju da prepoznamo svoje prave potrebe i `elje. Neki su se
toliko u~aurili da su jednostavno nesposobni da osete prirodne
`elje i potrebe. Neki od nas vi{e ne znaju {ta zaista `ele.
Mnogi od nas ne znaju kako da tra`e. Nikad nismo u~ili ka-
ko da postavljamo prava pitanja. Nismo videli da se takav mo-
del komunikacije koristi u na{em domu. O tome nam nisu go-
vorili u {koli, ni na poslu.
Mnogi od nas ne znaju od koga da tra`e i kada. Nismo nau-
~ili da prepoznamo dobre prilike koje nam mogu doneti ono

25
Aladinov faktor
{to `elimo, bilo da je to zagrljaj, mudar savet ili naredba. Mno-
gi od nas nikad nisu nau~ili da ~itaju neverbalne znake koje
nam drugi ljudi {alju i koji zna~e „s tobom sam“ ili „ne sada“.
Strah uvek nastaje iz neznanja.
– Ralf Valdo Emerson
Ne znamo {ta je dostupno i mogu}e
Mnogi od nas nikada nisu znali da se mogu kupiti ku}u bez po-
lo`enog novca dok nisu pro~itali knjige Roberta Alena. Nismo
znali da mo`emo zahtevati i dobiti manju kamatu na krediti-
nim karticama dok nismo ~uli ^arlsa Givensa. Nismo znali da
mo`emo tra`iti besplatnu dodatnu opremu uz automobil ili
manju cenu za hotelsku sobu dok nam to neko nije rekao.
Ako nas roditelji nisu nau~ili, ako o ne~emu nismo u~ili
u {koli ili nismo videli neki primer, kako bismo mogli da
znamo?
Ako ste navikli da za obrok uzimate samo komad hleba,
ne shvatate da mo`ete tra`iti tanjir testenine. Nikada ga ni-
ste videli. ^ak i ne znate da on postoji i zato je taj zahtev
potpuno van va{eg vidokruga. Na sre}u, u jednom trenutku
neko }e vam pokazati tanjir testenine, pro~ita}ete ili ~uti
ne{to o njemu, tako da }e on postati realan, vi{e ne}e biti
fantazija. Tada }ete po~eti da razmi{ljate: „Hej, pa ja `elim
tu testeninu.“
– Barbara de An|elis, psiholog, autor knjiga
Kako da ljubav deluje (Making Love Work)
i U potrazi za sre}om.
Ne znamo {ta zaista `elimo i {ta nam zaista treba
Mnogi od nas nemaju dodira sa svojim pravim potrebama i
`eljama, jer su u detinjstvu one neprekidno ignorisane i odbi-
26
Pet prepreka u zahtevanju
jane, ili smo bili primoravani da ih se stidimo. Mogli su da nas
kritikuju ili ismeju ako bismo nastavili jasno i glasno da tra`i-
mo ono {to `elimo. Manje je bolno bilo da prestanemo i mi
smo jednostavno sahranili svoje `elje, jer bi njihovo ostvarenje
moglo biti uznemiruju}e ili neprijatno za na{e roditelje. Nji-
hov sistem vrednosti mogao je biti stavljen na probu ili na neki
na~in ugro`en.
Mo`da smo tra`ili ne{to ~ega su oni u detinjstvu bili li{eni,
pa su nas zato podsvesno odbijali. Na{e `elje su mo`da budi-
le potisnute frustracije zbog neostvarenih `elja iz njihovog
detinjstva. Mo`da su nas odbili samo zato {to smo bili deca,
a mo`da su nas uskra}ivali kako bi, ka`njavaju}i nas, kazni-
li nekog iz svoje pro{losti. Ili su se jednostavno pla{ili da }e ih
rodbina i kom{iluk kritikovati {to su razmazili decu i {to im
sve popu{taju.
Nebitno iz kog razloga, posledica je da smo prestali da ose}a-
mo {ta `elimo, jer je to bilo suvi{e bolno. Lak{e je bilo u~auriti
se i postati apati~an. Pitanja: „[ta `eli{ da radi{ ve~eras?“ vodi-
la su odgovorima tipa: „Ne znam“ ili „Nije mi ni do ~ega.“
Kada bi nas pitali {ta `elimo, nismo znali kako da
odgovorimo.
Ne znamo da tra`imo
Mnoge od nas nikada u ku}i nisu u~ili kako da jasno i
otvoreno ne{to zahtevamo. Ve}ina {kola ne nudi kurseve o
ve{tini komunikacije i delotvornih zahteva. Vi|ali smo jedino
zanovetanje, cviljenje, `aljenje, jecanje i tu`akanje. Gledali
smo nagove{taje, aluzije i neodre|ene zahteve, ali nikad ja-
snu komunikaciju usmerenu ka potrebama, zahtevima i `elja-
ma. Ako je nikad nismo videli, ne mo`emo ni da je nau~imo,
niti primenimo u `ivotu.
Niko mi o tome nikada nije pri~ao. Moj otac nikada u `ivo-
tu nije ni{ta `eleo. Nisam ga nikad video da ne{to tra`i. Tra`i-
27
Aladinov faktor
ti ne{to nije bio model u mojoj ku}i, tako da sam odrastao sa
mi{ljenjem da ~ovek treba da bude dovoljan sam sebi.
– Ron Hulnik, autor knjige
Finansijska sloboda za 8 minuta dnevno.
Kao dete nisam videla nijednu `enu koja zahteva ono {to
`eli. Moja majka to nikad nije radila. Nisam imala nikakve ja-
ke `enske modele kao dete. Oko mene nije bilo mnogo uspe-
{nih `ena.
– Barbara de An|elis
2. OGRANI^AVANJE I NETA^NA UBE\ENJA
Druga prepreka u tra`enju onoga {to `elimo su ograni~enja i
negativna ube|enja programirana u podsvesti, koja tiho vlada-
ju na{im postupcima.
Mi smo rezultat svog mi{ljenja.
– Damapada
^ovek je ono u {ta veruje.
– Anton ^ehov
Odakle nam ova ube|enja dolaze?
Ro|eni smo sa umom koji je bio prazna baza podataka i tek
je ~ekao da bude programiran. Mnoge od nas su negativni i
ograni~avaju}i stavovi koje smo preuzeli od roditelja, u~itelja,
crkve ili medija ometali da tra`imo i dobijemo ono {to `elimo.
Zbog ovih roditeljskih i kulturnih ograni~enja mo`emo posta-
ti stegnuti, ~ak i paralizovani.
Rekli su nam da je bolje da dajemo nego da primamo, da
„ako me on zaista voli, ne moram da tra`im“ i da tra`iti po-
mo} zna~i slabost. Iz gre{aka i traumati~nih iskustava u `ivotu
nau~ili smo da ako ne `eli{ mnogo, ne}e{ biti razo~aran; ne
28
Pet prepreka u zahtevanju
o~ekuj previ{e od ljudi kao {to je tvoj otac; i da je bolje }utati,
pa da drugi misle da si budala, nego progovoriti i otkloniti sve
sumnje.
Programirali su nas roditelji
Roditelji su me nau~ili da ni{ta ne tra`im. Se}am se da je ba-
ka imala obi~aj da mi daje novac, a ja sam morao nekako da
je odbijem. To je bio deo igre. Roditelji bi obi~no rekli: „Ne
uzimaj novac od bake i dede.“ Baka i deda bi rekli: „Ne, ne,
uzmi.“ Ja sam novac stvarno `eleo, ali sam morao da ka`em
ne. Onda bi mi baka i deda tutnuli novac u ruku ili zadnji
d`ep i ja bih najzad rekao: „Dobro, va`i.“ To je bila ta igra.
Se}am se da sam jednom oti{ao kod bake i, po{to mi je
ona uvek davala novac, upitao sam je: „Bako, mogu li da do-
bijem od tebe malo novca?“
Ona me je za~u|eno pogledala: „Time, nikada ne tra`i
novac!“, rekla je.
Bio sam zapanjen. Bio sam klinac i mislio sam da ima smi-
sla da tra`im novac ako oni `ele da mi ga daju. Ali postojala
je etika, taj pre}utni moral kome deca treba da se pot~ine –
trebalo je da se deca vide, a ne da se ~uju. Nisu nas shvatali
ozbiljno, pretpostavljam.
– Tim Piring
Mnogi od nas su odrasli u porodicama u kojima se li~nim `elja-
ma ne pridaje va`nost. Na{e `elje su zanemarivali, ismevali ili
poni`avali. Na{e `elje i te`nje nisu bile va`ne. Nisu nam pru-
`ali izbor, nisu nas pitali {ta volimo ili nisu ispunjavali na{e
prohteve. Bili smo gra|ani drugog reda, trebalo je da jedemo
{ta nam serviraju, da obu~emo {ta nam daju i da govorimo {ta
nam se ka`e.
Podse}a li vas neka od ovih re~enica na va{e detinjstvo ili,
jo{ gore, na va{e roditeljstvo?
29
Aladinov faktor
• Prestani da me optere}uje{ svojim zanovetanjima.
• Prestani da uznemirava{ svoju majku.
• Ostavi baku na miru.
• Ne `elim to da slu{am!
• Sada nemam vremena!
• Ne opet! [ta sad ho}e{?
• Tako si sebi~an. Misli{ samo na sebe.
• Nikad ne razmi{lja{ o potrebama drugih, ve} samo
o svojim.
• Dok god `ivi{ pod mojim krovom, bi}e kako ja
ka`em.
• Ako ti se ovde ne svi|a, idi kuda `eli{.
• Ako ne mo`e{ da ka`e{ ne{to lepo, nemoj uop{te da
govori{.
• Kada budem hteo da ~ujem tvoje mi{ljenje, da}u ti to
do znanja.
• Po`uri, danas imamo mnogo posla.
• Ne interesuje me {ta ti `eli{.
• ]uti i radi {ta ti se ka`e.
• Ako }uti{ i radi{ {ta ti se ka`e, sve }e biti u redu.
• Uradi kako ti je re~eno!
Programirala nas je {kola
Ako u {koli tra`ite pomo} u~itelja, nazovu vas {treber. U mno-
gim gradskim {kolama, ako pokazujete interesovanje i ako
tra`ite od u~itelja da vam ne{to objasni, optu`uju vas da se
ulagujete.
Ka`u vam da radite sami i da je pomo} ili saradnja sa osta-
lima prevara.
Brzo nas nau~e da ne postavljamo glupa pitanja. U~itelj }e
nas samo za~u|eno pogledati. Druga deca }e se smejati ili ne-
rvirati. Mnogo nas se borilo sa ovim problemom i izdvajalo od
ostalih.
30
Pet prepreka u zahtevanju
Sme{no je bilo u {koli. Seo je u ~etvrtastu sme|u klupu,
istu kao sve ostale. Pomislio je da bi trebalo da bude crve-
na. Njegovo mesto je bilo ~etvrtasto i sme|e kao sva ostala.
Malo, ste{njeno i neudobno.
Mrzeo je {to je morao uko~eno da dr`i olovku i kredu, se-
de}i pravo u klupi, dok ih je u~itelj uporno posmatrao.
Morao je da pi{e brojeve koji mu ni{ta nisu zna~ili. Brojevi
su bili gori od slova, koja su i mogla biti ne{to kada ih stavite
zajedno...
Brojevi su bili sitni, ~etvrtasti i on ih je mrzeo. U~iteljica je
do{la da razgovara s njim. Rekla mu je da treba da se pona{a
kao i ostali de~aci. On joj je rekao da ih ne voli, a ona mu je
odgovorila da to nije va`no.
Posle toga su crtali. On je sve obojio u `uto, jer se tako
ose}ao tog jutra.
U~iteljica je do{la i pogledala njegovu sliku. „[ta je to?“,
upitala je. „Za{to ne nacrta{ ne{to kao Ken? Zar to nije
divno?“
To je bilo sve.
Posle toga je uvek crtao avione i raketne brodove, kao
svi ostali.
– Odlomak pesme O {koli, koja je uru~ena u~iteljima u
Regini u Saska~evanu. Premda se ne zna ta~no da li je
u~enik sam ovo napisao, zna se da je dve nedelje kasnije
izvr{io samoubistvo.
Programirali su nas vode}i mediji
Zbog dugotrajnog uticaja televizije mnogi su nau~ili da biti
mu{ko zna~i biti ma~o, patiti }utke, biti ~vrst i nikad ne poka-
zivati ranjivost i dublje potrebe. Mu{karci u~e da ironijom ili
nipoda{tavanjem sakriju emocionalno nezadovoljstvo koje se
stvara suo~avanjem sa istinskim bolom, potrebama i `eljama.
Ovaj ma~o imid` smeta mu{karcima da zatra`e pomo} ili
saradnju.
31
Aladinov faktor Pet prepreka u zahtevanju

Religiozno vaspitanje nas uslovljava postavljajte pitanja o receptima, dijagnozi ili tretmanu.“ Sati-
ma ~ekamo u ordinacijama, a da se i ne zapitamo za{to nije na-
Crkvene dogme, sve{tenici ili religiozna literatura uslovljavaju pravljen bolji raspored za pacijente. Navikli smo na lo{ odnos
na{ odnos prema sopstvenim te`njama. i ~esto nadmeno pona{anje. Mi smo neznalice. Oni znaju. Sa-
mo radi {ta ti se ka`e i ne pitaj.
Ve}i je blagoslov davati nego primati.
– Dela apostolska 20:35 Nedavno je jedna mlada majka donela u hitnu pomo} dvo-
ipogodi{nje dete sa veoma visokom temperaturom. Osoblje
ju je umirivalo re~ima da mnoga deca dobijaju groznicu i da
Odgajana sam da budem svetica. Moja majka je htela da
ne brine previ{e. Rekli su joj da konsultuje lekara ako detetu
ode u manastir, ali umesto toga se udala i posvetila mene,
ujutru ne bude bolje. @ena je oti{la uznemirena, ali je mislila
svoje pr vo dete, devici Mariji i njenoj majci. Ja sam posve}e-
da su oni stru~njaci i da ne treba vi{e da postavlja pitanja o
na i ponu|ena kao `rtveno jagnje. Ceo moj `ivot je bio
zdravlju svog deteta.
neprestana `rtva, tako da nikada nisam mogla da razmi{ljam
o sebi. Trebalo je da poma`em nesre}nim du{ama u ~istili{tu, Ostala je budna pored svoje bebe skoro celu no}, ali u 6
gladnoj deci Vijetnama i svakome ko je povre|en, gladan ili sati ujutru je primetila pod bebinom rukom ne{to {to je li~ilo
bez doma. Trebalo je da im poma`emo i da ni{ta ne tra`imo na modricu. Hitno je odnela dete u drugu bolnicu, jer je bilo
za sebe. pomodrelo skoro po celom telu.
Bolnica je izvr{ila podrobnu analizu i izvestila je da njen
Rekli su mi da je sebi~no `eleti ne{to za sebe, jer onda ne
sin~i} mo`da ne}e pre`iveti dan, jer je dobio bakterijski plu}ni
bi ostalo dovoljno za druge. Ne o~ekuj previ{e. Uvek bih prvo
meningitis koji poga|a malu decu i koji se le~i samo ako se
morala da budem sigurna da drugi sve imaju, pre nego {to
otkrije na vreme. Niko nije mogao biti siguran da li je njen
bih ja ne{to dobila.
de~ak mogao da pre`ivi, ali ona }e to pitanje postavljati sebi
Dok sam bila mala, `elela sam da umrem dok sam mala i
do kraja `ivota.
da postanem dete-mu~enik. Tada bi me roditelji kona~no vole-
– Heder Meknamara
li. Rekli su mi da }u dobiti nagradu u slede}em `ivotu; u ovom
ne}u dobiti ni{ta. To je bilo moje iskustvo vezano za crkvu –
ne mo`e{ tra`iti za sebe, mora{ da se posveti{ drugima.
Umalo nisam umrla od astme ne tra`e}i ono {ta mi
treba.
– Marijana R.

Programirali su nas na{i doktori

Vrlo rano smo nau~ili da je doktor u stvari Bog. Morali smo da
radimo {ta doktor ka`e. „Doktor nema vremena za budalasta
pitanja. Sledite terapiju koja vam je prepisana, molim vas. Ne

32 33
Aladinov faktor
NEKOLIKO NAJ^E[]IH OGRANI^AVAJU]IH
STAVOVA
Ako me zaista voli{, zna}e{ {ta mi treba
Jedna od naj~e{}ih re~enica me|u parovima je: „Ako me zaista
voli{, zna}e{ {ta mi treba.“ Ali to nije istina. Vrlo je mogu}e
da vas neko voli, a da ipak ne zna {ta `elite. Dvoje se ne sla`u
uvek! Ovo romanti~no verovanje da }e neko ko vas voli intuiti-
vno znati i predvideti sve va{e potrebe prouzrokovalo je mno-
go razo~arenja i nesre}a.
Upozorenje: Te{ko da }e va{ partner ikada znati {ta `elite,
osim ako niste u braku s proverenim vidovnjakom, sve dok ne
steknete hrabrost i inteligenciju da to jasno tra`ite.
Kao {to duh iz lampe ne mo`e Aladinu da ispuni `elju dok
mu je on ne ka`e, va{ bra~ni partner ili ljubavnik ne mo`e da
ispuni va{e `elje ako ne zna koje su.
Ako `elite vi{e romantike, pa`nje, posve}enosti ili pomo}i
oko sudova, mora}ete da zatra`ite.
Ni{ta se ne dobija lako
Kao najstarija od desetoro dece u irskoj katoli~koj porodici, bi-
la sam vaspitana da budem vrlo odgovorna, ~ak i kao mala.
34
Pet prepreka u zahtevanju
Kad sam imala {est godina, moja majka je povela sestre i
mene u posetu tetki u Vermont. Sedele smo na zadnjem sedi-
{tu. Najmla|a sestra, kojoj su bila tek dva meseca, imala je
problema sa disanjem. Zatra`ila sam od majke da zaustavi au-
to i rekla joj: „Dijani nije dobro!“
Majka nije stala, rekla je isto {to i obi~no. „Bi}e joj
dobro.“ Kad smo stigli kod tetke, Dijana je bila mrtva.
Nije bilo va`no {ta sam tra`ila – zaustavite kola, nemojte
imati vi{e dece, spre~ite katoli~ku crkvu da maj~inu kontrace-
pciju progla{ava nemoralnom, neka moj otac prestane da
`eli da `ivi luksuzno – slu{ajte me, volite me, brinite o meni,
odvojite vreme za mene – nikad nisam dobila ono {to sam
tra`ila.
Posle nekog vremena, prestala sam da tra`im. Nakon
nekoliko godina i ja sam imala problema sa disanjem – po
`ivot opasnu astmu. Trebalo mi je deset godina da se izle~im
i po~nem da tra`im ono {to `elim.
– Marijana R.
Jednog popodneva dok su {etali, mali{an je upitao oca kako
struja prolazi kroz `ice razapete izme|u telefona.
„Ne znam“, rekao je otac. „Nikada nisam znao mnogo o
elektricitetu.“
Nekoliko ulica dalje sin je upitao {ta prouzrokuje munje
i gromove.
„Iskreno“, rekao je otac „ni sam to nikad nisam potpuno
razumeo.“
[etali su dalje i de~ak je nastavljao da postavlja pitanja na
koja otac nije umeo da odgovori. Najzad, kada su se pribli`ili
ku}i, de~ak je upitao: „Tata, nadam se da ti ne smeta {to
toliko pitam?“
„Naravno da ne“, odgovorio je otac. „Kako bi druga~ije
ne{to nau~io?“
– Priru~nik za govornike II
35
Aladinov faktor
Pre ili kasnije, ako otac ne bude pru`ao odgovore, de~ak }e
prestati da postavlja pitanja. Radoznalost i `elja za u~enjem su
potisnuti.
Moj uspeh }e onemogu}iti druge
^esto mi se de{avalo da, kada sam `eljan ne~ega, ose}am
da }e ispunjenje moje `elje li{iti nekog drugog. Trebalo mi je
dosta vremena da shvatim da se svet ne kre}e tako.
– D`ejn Blustejn
Mnogi od nas veruju da nema dovoljno vremena, novca, hra-
ne ili pa`nje za svakog. Verujemo da ono {to mi dobijemo na
neki na~in li{ava druge njihovih potreba. Smatramo da }e biti
manje za druge ako dobijemo ne{to {to `elimo. Smatramo da
nema dovoljno hrane za svakog, tako da je bolje da ne jedemo
vi{e od onoga {to nam je postavljeno. Mislimo da je bolje da se
mu~imo na dosadnom poslu koji ne volimo, jer treba da bu-
demo sre}ni {to ga uop{te imamo. Ako ga napustimo, mo`da
ne}emo na}i drugi.
Ne}u biti sre}an ako dobijem ono {to `elim
Kada bi ~ovek ostvario samo pola svojih `elja, udvo-
stru~io bi svoje probleme.
– Bend`amin Franklin
Pazi {ta `eli{, jer bi to mogao i da dobje{.
– Uobi~ajena roditeljska poslovica
Preovla|uju}i mit glasi da ako dobijemo ne{to {to smo `ele-
li, mo`emo shvatiti da smo pogre{no `eleli, a tada }emo se
zarobiti u sopstvenoj `elji. Kao deca u~imo da s ku}nim ljubi-
mcem dolazi i obaveza da ga ~uvamo i hranimo. Ako stupim
u vezu s mu{karcem koji mi se svi|a, mo`e se desiti da je
36
Pet prepreka u zahtevanju
on nasilnik. A ako se udam za njega, zarobila sam se za ceo
`ivot. Ako `elim da se selim, mo`da mi se nova lokacija ne}e
svideti kao stara. Zato je bolje da ne tra`im ni{ta.
Ta~no se se}am trenutka kada sam shvatila da sam spo-
sobna da ne{to zamislim, po`elim i dobijem. Imala sam pe-
tnaest godina kada sam rekla sebi: „Mogu da imam sve {to
`elim!“ To me je upla{ilo, jer su mi govorili da treba da bu-
dem oprezna kad ne{to `elim, zato {to me `elje mogu une-
sre}iti. Od tog trenutka bila sam vrlo upla{ena, pla{ila sam se
da me ostvarenje `elja mo`e stra{no unesre}iti.
– Kej Volburger
3. STRAH
Strah nastaje u glavi.
– Kurs o ~udima
Kao rezultat negativnih, bolnih i sramnih iskustava iz deti-
njstva, postajemo upla{eni, pla{imo se da tra`imo ono {to za-
ista `elimo. Pla{imo se da ne ispadnemo glupi, da ne bude-
mo ranjivi, povre|eni, odbijeni. Kao rezultat tih strahova po-
stajemo pasivni. Navikavamo se na manje od onoga {to za-
ista `elimo i sledimo sudove drugih koji su uzeli ono {to mi
`elimo. Nemamo hrabrosti da tra`imo ni samodiscipline da
stvaramo. Odustajemo tro{e}i svu energiju da se za{titimo od
aveti koje smo stvorili u glavi, umesto da tu energiju koristimo
da stvorimo ono {to `elimo.
Strah od odbijanja
@elim da do|e{ kod mene,
Ali i ne `elim.
Ti si tako va`an,
Ali na na{im ulaznim vratima je rupa,
A moja majka nema finih kola~a da te poslu`i.
37
Aladinov faktor
@elim da do|e{ u moju ku}u, u~itelju,
Ali i ne `elim.
Moj brat `va}e otvorenih usta,
A moj otac ponekad podriguje.
Voleo bih da mogu da ti dovoljno verujem, u~itelju,
Da bih te pozvao u svoj dom.
– Alber Kalum
Preovla|uju}i strah koji nas blokira je strah od odbijanja.
^ovek u baru: „[ta bi trebalo da ti dam za poljubac?“
@ena: „Hloroform.“
Po~eo sam da se pitam: „[ta me to zaista pla{i?“ Svaki put
sam se vra}ao ose}anju nemo}i – ose}anju da treba da bu-
dem nemo}an u svakoj situaciji. Pla{io sam se odbijanja i
odbijanje je dolazilo sa stotinama razli~itih lica. Kao da nika-
da nisam bio dovoljno dobar, nikad nisam postupao pravilno,
a ljudi su mi se smejali. Strah od odbijanja bio je na prvom
mestu i tada je re~ strah u mom `ivotu zna~ila „zaboravi sve
i be`i.“
– Sten Dejl
38
Pet prepreka u zahtevanju
U srednjoj {koli sam bio zaljubljen u jednu devojku, najlep{u
i najinteresantniju u celoj gimnaziji. Toliko sam bio zaljubljen
da bih u njenoj blizini gotovo zanemeo. Nekoliko godina ka-
snije sam joj pri{ao, a ona mi je rekla da je tada bila jako za-
ljubljena u mene i da je o~ajni~ki `elela da je pozovem na sa-
stanak. Zbog svog straha protra}io sam dve godine `ivota.
Kada sam je kona~no pozvao na sastanak rekla mi je: „Tvoj
problem je {to ti uvek sam sebe odbije{ pre nego {to `enama
uop{te pru`i{ {ansu. Sam sebi ka`e{ ne, jo{ pre nego {to mi
to uradimo. Treba da bude{ hrabriji.“
– D`on Tejlor
Biti ismejan – poni`enje i odbijanje – neuklapanje – ne znam
da li sam ikad verovao da bi neko iza{ao sa mnom. Toliko
sam bio dobar.
– Majkl Hese
Pla{imo se da ne ispadnemo glupi
Mnoge od nas parali{e strah tipa: „Ako tra`im ono {to `elim,
ispa{}u glup i ljudi me tada ne}e voleti.“
Nikada u {koli nisam postavljao pitanja, tra`io uputstva ili tra-
`io od u~itelja da sporije predaje, jer bih tada ispadao glup.
Nikad nisam rekao: „Usporite, ne znam o ~emu govorite.“
– Tim Piring
Smatrali su me nadarenim i zato sam se pla{io da tra`im po-
mo} od u~itelja. Mislio sam da treba sve da znam, a ako bih
podigao ruku, to bi zna~ilo da nisam zaista nadaren. ^esto
sam dospevao u nevolje, jer nisam mogao da podignem ruku
i nisam mogao da tra`im.
– Hanok Mekarti
39
Aladinov faktor
Jednostavno ne mogu da razgovaram sa svojom majkom.
Pla{im se ~ak i da je pitam da razgovaramo, pla{im se da }e
se naljutiti na mene ili da me ne}e razumeti. Pla{im se da tra-
`im pomo} oko doma}eg zadatka od profesora, jer }e oni
pomisliti da sam glup. Pla{im se da podignem ruku u razredu
i tra`im razja{njenje, jer }e druga deca, a mo`da i profesor,
misliti da sam tupav i tada }u dobiti lo{iju ocenu. Ne `elim da
ispadnem glup. Pla{im se da ostale u~enike pitam za pomo}
oko doma}eg, jer }e ispasti da nisam samostalan i oni }e to
upotrebiti protiv mene.
– Srednjo{kolac
Bio sam na desetodnevnom kursu meditacije. Sedmog dana
predava~i su odr`ali intervjue s nama, kako bi bili sigurni
da smo ostali pri zdravom razumu. Ceo postupak je ra|en
u ti{ini, bez kontakta o~ima, diskusija, pisanja dnevnika ili
~itanja. Samo razmi{ljanje, {etnja, hrana i spavanje.
Se}am se da me je predava~ pitao kako mi ide. Rekao
sam mu: „Mislim da ludim. Ni{ta u {ta sam verovao vi{e
nema smisla. Vi{e nisam siguran da je realno i{ta {to mi je
ranije re~eno.“
Mislio sam da }e mi re}i: „U redu, skloni se, idi i jedi malo
mesa, gledaj TV, stani bos na zemlju ili ne{to sli~no.“ Umesto
toga, on mi je rekao da je to dobro.
Zapanjen, pomislio sam: „Kako to mo`e biti dobro?“
Objasnio mi je: „Ionako skoro ni{ta u {ta si verovao nije
istina. Mora{ da se oslobodi{ svih ranijih stavova da bi postao
svestan {ta je zaista realnost. Sve tvoje strukture verovanja se
raspadaju da bi u{ao u prostor ~iste svesti.“
Posle tog razgovora sam, ose}aju}i vrtoglavicu, iza{ao na
terasu velike gregorijanske ku}e u kojoj smo boravili i zagrlio
{iroki stub kao se borim za `ivot. Ose}ao sam da ni u {ta ni-
sam siguran. Bio sam u stanju „ne znam.“
40
Pet prepreka u zahtevanju
Tada su po~ela da mi naviru se}anja na trenutke u mom
`ivotu kada nije bilo dobro ne znati, kao kada je moj otac
upitao: „Gde je }eki}?“ („Ne znam“) „Prokleto bi ti bilo bo-
lje da zna{! Ti si ga poslednji dr`ao!“ Nije bilo bezbedno ne
znati. Se}am se prve godine kada sam radio kao u~itelj – stu-
denti su mi postavljali pitanja, a ja nisam znao da im odgovo-
rim na njih. Nije bilo ispravno da ne znam, tako da sam po-
~eo da foliram – da se pretvaram da znam, da sam ~itao knji-
ge koje nisam pro~itao, da se smejem vicevima koje nisam
razumevao, da klimam glavom kao da razumem, iako sam
bio izgubljen. Po~eo sam da se pla{im da ka`em: „[ta zna~i
ova re~?“ ili „Mo`e{ li to jo{ jednom da objasni{?“
– D`ek Kanfild
Strah od nemo}i
Kad tra`imo od drugih, postajemo ranjivi. To zna~i da nas oni
mogu povrediti negiraju}i na{e potrebe. Ne volim da drugi-
ma dajem takvu vrstu mo}i.
– Kevin Smit
Strah od poni`enja
Mnogi od nas su u detinjstvu bili poni`eni, naterani da ose}aju
stid i uznemirenost kada su ne{to zahtevali. Jednostavan ~in
tra`enja dozvole da se ode u toalet u nekim u~ionicama mo`e
biti poni`avaju}e iskustvo.
„Velika ili mala nu`da?“
„Jesi li siguran da ne mo`e{ da izdr`i{?“
„Je li ti hitno?“
Strah od ka`njavanja
Bio sam jedan od najupla{enijih ljudi na licu zemlje. Ako bih
ne{to tra`io, majka bi me udarila. „[ta se de{ava s tobom?
41
Aladinov faktor
Jesi li ti blesav?“ To joj je bila omiljena re~enica. Bio sam sva-
kako ka`njavan kad bih pitao ~ak i za najmanju sitnicu. Oca
uglavnom nije bilo kod ku}e, tako da od njega nisam mogao
ni{ta da tra`im, a i kad bih zatra`io, uvek sam strahovao da
}u ~uti „Ne!“ To je bilo ne{to najgore {to mi je neko mogao
re}i, jer mi je oduzimalo svu hrabrost kada sam nastojao da
do|em u situaciju da ne{to zatra`im.
Nije bilo bitno {ta mi treba. Tra`iti je zna~ilo da sam sebi-
~an, obuzet sobom i egoisti~an – {to su sve bile lo{e osobine.
Poku{aji da me smeste u kalup bili su vrlo temeljni. Ishod je
bio taj da mi je postalo lak{e da }utim ili okoli{am, nego da
jasno i glasno tra`im {ta `elim.
Kada je moja majka imala osam godina, bila je talenat za
violinu u Rusiji. Jedne no}i kada se spremala za koncert, njen
pijani o~uh joj je uzeo violinu i razbio je o zid. Tada se ne{to
slomilo u njoj i odlu~ila je da mrzi sve mu{karce. Dvadeset
godina kasnije, kada je trebalo da bude majka koja voli i
brine o svom mu`u i deci, ona jednostavno to nije mogla.
Dete u njoj je vri{talo, vikalo, udaralo i mrzelo sve mu{karce
– uklju~uju}i i mene, njenog vlastitog sina.
– Sten Dejl
Moj prijatelj je imao osam godina kada mu je otac rekao:
„Vrati ~amac u vodu“, ali je on uprskao stvar i o{tetio ~amac,
iako mu je otac izdeklamovao silna uputstva kako da pokrene
motor, kako da upravlja i dr`i ~amac pravo, itd. Moj prijatelj
nije zapitkivao, jer je u njegovoj porodici bilo uobi~ajeno da
ga udare ako ne{to ne zna. Kada bi tra`io informaciju, bio bi
fizi~ki ka`njen, uz primedbu kao {to je: „Ve} sam ti jednom
rekao kako se pokre}e motor!“
– Kel Apoun
Strah od napu{tanja
@enama je re~eno da je tra`iti, `eleti i ~eznuti za ne~im
karakteristika mu{karaca. To je agresivno, a ne receptivno.
42
Pet prepreka u zahtevanju
„Ne budi naporna, previ{e zahtevna. To dame ne rade, nije
pristojno. Bi}e{ nazvana ku~kom i ubicom mu{karaca.“
Re~eno nam je da ne bi trebalo da zahtevamo i da bi tre-
balo da uzmemo ono {to mo`emo. Ovaj stav je najve}i nepri-
jatelj `ena u svim oblastima `ivota: emocionalnom, fizi~kom,
seksualnom i finansijskom. Svaka `ena ima pri~e o neispunje-
nim `eljama, o prihvatanju ne~ega {to je manje od onoga {to
`ele. To je zaista tu`no i mu{karcima je zaista te{ko da razu-
meju na{ bol.
Na primer, mu` }e re}i svojoj `eni: „Za{to me nisi pitala?
[ta ti je trebalo da brine{ dok poku{ava{ da nasluti{ {ta ja mi-
slim?“ Mu{karci ne razumeju kako izgleda biti gra|anin dru-
gog reda. S obzirom na to da `ene pre sto godina nisu ima-
le ni pravo glasa, da za svoj rad jo{ ni sad nisu pla}ene kao
mu{karci i da u biznisu jo{ ne mogu da do|u do odre|enih
polo`aja, ~esto me|u `enama postoji stav: „Ja sam druga~i-
ja. Ja sam manje vredna. Smatraju me manje vrednom. Ne
usu|ujem se da tra`im, a ako i zatra`im, ko{ta}e me.“
Kad sve to saberete, uhvatite sebe kako `elite da ka`ete
svom mu`u: „Ho}u vi{e pa`nje“, ali re~i vam zastanu u grlu
koliko god da ste prosve}eni, jaki ili agresivni, koliko god da o
tome pri~ate s drugim ljudima. Hiljadugodi{nji programirani
glas vri{ti: „Ne, nemoj to da ka`e{. Ako ka`e{, bi}e{ izba~ena
iz pe}ine, osta}e{ sama i poje{}e te vukovi, jer postoji mnogo
`ena sli~nih tebi koje te mogu zameniti.“
– Barbara de An|elis
Strah od beskrajne obaveze
Neki ljudi se pla{e da }e, ako od nekog zatra`e ono {to `ele,
dugovati za uslugu, koju }e morati da vra}aju u nedogled.
Pitala sam da li oba moja deteta mogu da prespavaju u ku}i
kod drugova, iako je samo jedno od njih pozvano, a njihovi
roditelji su se sa tim slo`ili. Kasnije su oni jednom iza{li da pro-
43
Aladinov faktor
slave godi{njicu i pitali me da li njihove }erke mogu da pre-
spavaju kod nas.
Kada su se vratili, doneli su nam poklon. Sada se ja ose-
}am obavezanom da im uzvratim i pla{im se da }e se taj krug
nastaviti; ja posedujem nju, pa onda ona poseduje mene i
tako zauvek.
– Peti Hansen
4. NEDOSTATAK SAMOPO[TOVANJA
Prema nekim istra`ivanjima samo tre}ina nas ima potrebno
samopo{tovanje. „Pogledaj ulevo i pogledaj u desno. Samo
jedan od nas vredi.“ Ovo je standard koji koristimo. Jedna tre-
}ina! Patimo od epidemije nedostatka samopo{tovanja.
Ve}ina ose}a da nije vredna ljubavi, sre}e i ispunjenja i nije
sposobna da stvori `ivot kakav `eli. Patimo od kompleksa ni`e
vrednosti, neuroti~ne krivice i manjka poverenja u sebe. Kao
rezultat, ne verujemo da su na{e potrebe i `elje vredne i da za-
slu`uju ispunjenje. Postajemo zavisni od verovanja da su po-
trebe drugih ljudi va`nije od na{ih – posebno potrebe mu{ka-
raca, dece, na{ih starih roditelja, na{eg {efa, potrebe besku}ni-
ka i bespomo}nih. @rtvujemo vlastito ispunjenje na oltar brige
za druge.
Bila sam sre}na {to me bar neko `eli
Pre sam, ako bih se svidela nekom mu{karcu, automatski
stupala u vezu s njim, zato {to me `eli. Nikad se nisam zapi-
tala mogu li bolje ili: „[ta JA `elim?“ Govorila sam: „O, neko
ho}e da bude sa mnom!“ Ovo je osnovni razlog nekoliko uza-
stopnih brakova u mojim dvadesetim.
Kada me je pr vi mu` zaprosio, nisam ~ak ni bila zalju-
bljena. Nisam se zapitala da li je on savr{en ~ovek za mene.
Nikada se ni{ta nisam pitala, samo sam se prepu{tala, jer me
neko `eli. Na poslu sam zapo{ljavala ljude samo zato {to su
iskreno `eleli da budu pored mene. Nikad se nisam pitala:
44
Pet prepreka u zahtevanju
„Da li su oni sposobni? Jesu li inteligentni? Mogu li dobro da
odrade posao? Da li mi se dopadaju?“ Samo sam znala da
me `ele. To me je ko{talo mnogo bola i razo~arenja.
– Barbara de An|elis
Ose}aj da smo nedostojni
Za vreme Drugog svetskog rata vodio sam grupu vojnika
ka Rajni. Posle u`asne trodnevne bitke, shvatio sam da sam
jedini pre`iveo. Izgubio sam sve svoje ljude. Bio sam pora`en.
Ljudi za koje sam bio odgovoran bili su mrtvi. Za{to sam sa-
mo ja pre`iveo? Ose}ao sam se potpuno ni{tavno. Ose}ao
sam krivicu {to sam `iv, a svi ostali su izginuli.
Kada sam se vratio u Majami, tri dana sam se opijao, a za-
tim sam oti{ao u benediktinski manastir, `rtvuju}i svoje `elje
i potrebe. Vi{e se nisam ose}ao dostojnim radosti `ivota, kad
moji ljudi nisu mogli da ih osete.
– Ime je na zahtev izostavljeno
Verujem da je ose}anje da smo ne~ega nedostojni najve}a
prepreka koja ometa ljude da tra`e ono {to `ele. Kada znam
da sam dostojan, lako mi je da ka`em.
– Dajan Lomans
Mislim da svaki put kad izrazi svoje `elje, `ena mora da kre-
ne u rat protiv hiljadu godina genetskog programiranja. Ta-
kvo pona{anje je veoma, veoma duboko urezano u gene i
poti~e od ose}anja da je `ena bespomo}na sama, ose}aja
da ne mo`emo da se same izdr`avamo, ose}anja da }emo
biti iskori{}ene. Zato je potrebno da se oslonimo na ne{to ja-
~e od nas – mu{karca, posao, prijatelje – nije va`no {ta. Za
svoje dobro moramo da se oslonimo na ne{to {to nismo mi.
Dakle, ne `eli{ da se izlo`i{ opasnosti, to je pitanje opstanka,
i bolje da se ne igra{.
– Barbara de An|elis
45
Aladinov faktor
Afroamerikanke su petnaest puta podlo`nije AIDS-u od bel-
kinja. Ista`ivanje me|u ovom populacijom pokazalo je o~igle-
dnu vezu izme|u samovrednovanja i brige o sebi. Jednu `e-
nu su pitali da li uvek koristi kondom prilikom odnosa. Odgo-
vorila je ne, jer je u vezi sa svojim ~ovekom i ne mo`e da tra`i
da ne{to stoji izme|u njih. [ta god on ima (uklju~uju}i i seksu-
alno prenosive bolesti), podjednako je i njeno. Tako je za nju
veza bila va`nija od sopstvenog `ivota. Tako|e, strah je bio
bitan faktor. Nije mogla ni{ta da pita, jer je ose}ala da bi se
on naljutio. Udario bi je ako bi tra`ila ne{to radi za{tite.
Druga u~esnica istra`ivanja, `ena u poznim ~etrdesetim,
zaplakala je za vreme razgovora. Kada su je pitali za{to pla~e,
odgovorila je: „Ovo je pr vi put u mom `ivotu da iko brine i pi-
ta {ta ja mislim i kako se ose}am.“ Nju je o~igledno duboko
dirnulo to {to cenimo njeno mi{ljenje. Uostalom, ~etrdesetak
godina zanemarivanja je zaista mnogo.
– Frenk Sikone
Moje potrebe nisu va`ne
Ne `elim da zbog mene zapadne{ u nevolje.
Nemoj da osu|uje{ sebe.
Ne `elim da ti napravim posao.
Kada od bitnih ljudi u na{em `ivotu ne dobijemo ono {to
`elimo, obi~no zaklju~imo da to {to `elimo nije va`no. U
stvari, dove{}emo sebe u jo{ podre|eniji polo`aj ako pomisli-
mo da su tu|e `elje va`nije od na{ih. Tada prestajemo da
zahtevamo.
Ne mogu da se setim koliko puta me je moj biv{i mu` pitao
{ta `elim za ro|endan, ali kad bih mu rekla, on bi mi doneo
ne{to drugo. Kada bih ga upitala: „Za{to si odlu~io da mi
donese{ ovo umesto onoga {to sam tra`ila?“, on bi odgovo-
rio: „Mislio sam da }e{ ovo ~e{}e koristiti.“
– Peti Oberi
46
Pet prepreka u zahtevanju
Nisam vredna toga
Se}am se da su mi bili potrebni neki koferi. Moj otac se bavio
name{tajem i imao je dosta veza po prodavnicama, tako da
me je upitao {ta `elim. Rekla sam mu da sam videla komplet
koji mi se zaista svideo. On je iza{ao iz ku}e i vratio se sa ze-
lenim kompletom druge marke. Isti model, ista stvar, ali to ni-
je bilo ono {to sam `elela. Rekla sam mu {ta `elim, ali dobila
sam ne{to drugo, nekoliko dolara dolara jeftinije.
Kada sam rekla: „Ovo je zaista lepo, ali ja sam `elela one
plave“, o~itao mi je duga~ku bukvicu kako sam sre}na {to
uop{te mogu da imam kofere.
„Ima mnogo ljudi koji svoje stvari moraju da nose u
jastu~nicama.“ Ovo je bio samo jo{ jedan u seriji slu~ajeva
kada sam dobijala ne{to pribli`no onome {to sam `elela.
Kasnije sam primetila da mi se godinama de{avalo da,
ako odem u kupovinu, prvo prona|em ono {to sam `elela,
a zatim kupim ne{to mal~ice gore. Ako bih tra`ila TV, na{la
bih onaj koji `elim, a zatim kupila onaj ispod. Ako bih kupova-
la ode}u, nikad ne bih kupila ta~no ono {to `elim. To je bilo
zbog toga {to sam smatrala da sam sre}na {to uop{te ne{to
imam.
Jedno od pravila u mojoj porodici bilo je: „Nemoj da
`eli{!“ Poku{avala sam da shvatim odakle ono dolazi i mislim
da su me to nau~ili roditelji, koji su odrasli u siroma{tvu. „Sre-
}na si jer to nije najgore, sre}na si zbog ovoga, zbog onoga,
treba da bude{ zahvalna, itd.“ Upu}ivali su mi poruku da
nisam dovoljno vredna da posedujem ono {to zaista `elim i
da nisam dovoljno zaslu`ila da dobijam najbolje.
– D`ejn Blustejn
Moj otac je retko bio kod ku}e i davao je mnogo obe}anja
koja nije ispunjavao. Zbog toga sam nau~ila da }u biti razo~a-
rana ako ne{to tra`im.
47
Aladinov faktor
Zato ne zahtevaj i uzmi ono {to mo`e{. Za mene, to je bi-
lo vi{e od oskudice. To je bio o~aj. Bilo je: „Uze}u sve otpa-
tke u svemiru.“
– Barbara de An|elis
Se}am se da sam bukvalno morala da popijem ~a{u vode
kada sam za svoje predavanje prvi put tra`ila 500 dolara. Ni-
sam mogla ni da izgovorim tu cifru. Me|utim, `ena koja me
je anga`ovala rekla je da je to u redu.
Zurila sam u nju, a ona je odvratila: „Niste mislili da }emo
pristati, zar ne?“ Pomislila sam: „Jesam li tra`ila suvi{e?“
Odgovorila je: „Vi vredite 500 dolara!“
– D`ejn Blustejn
Strah da }e odbijanje potvrditi neko duboko urezano
uverenje o samom sebi
48
Pet prepreka u zahtevanju
5. PONOS
Mnoge od nas, posebno mu{karce, blokira ponos. Postanemo
suvi{e oholi da priznamo da nam je neko ili ne{to potrebno.
Ne zastajemo da pitamo za put, savet ili pomo}. Ube|eni smo
da sve moramo sami – savr{eno i u prvom poku{aju – ina~e
}emo biti u opasnosti da izgubimo po{tovanje, prijateljstvo i
sopstveni ose}aj vrednosti.
Nisi mogla samo da ka`e{: „Gospodine! Mo`ete li mi
pomo}i?“ Ne! Pala bi ti kruna s glave!
–Klerk Gebl Klodeti Kolber u filmu Desilo se jedne no}i
Mrzeo sam da pitam za pravac. Tako bih priznao da ne znam
{ta radim. Smatrao sam da }u, ako vozim okolo dovoljno
dugo, na kraju na}i put.
– D`ef Oberi
Bio sam s porodicom na odmoru u Sedanu u Arizoni. Odlu~ili
smo da idemo na jahanje. Pozvao sam {tale radi rezer vacije
i uputstava. Uputstva koja su mi dali su bila vrlo oskudna,
ali sam smatrao da sam u stanju da sam na|em put. Kada
smo bili izvan grada, `ena me je upitala mogu li da zasta-
nem i ponovo pozovem {talu radi detaljnijih uputstava.
Odbio sam i nastavio, jer bi ina~e izgledalo da sam nemo}an
i nekompetentan.
Vozili smo kilometrima, a moja `ena je postajala sve
uznemirenija. Uporno sam tra`io znak na putu, koji sam bio
upisao. Najzad, na{ao sam ga na levoj strani, a ne na desnoj,
kako mi je bilo re~eno. Na tom mestu sam se predao. Uputio
sam se u malu radionicu i zamolio za pomo} ~oveka koji je
tu radio ne{to ~eki}em. On nije imao pojma {ta ga pitam.
Govorio je samo {panski, a ja samo engleski. Ipak, nekako
smo komunicirali – „konji, konji“ – i on mi je najzad rukom
pokazao niz put.
49
Aladinov faktor
Zato {to me genetska programiranost spre~ava
da stanem i pitam za pravac – eto za{to!
Tada je moja `ena ve} pobesnela. Kasnili smo, a ja sam
ve} po~eo da sumnjam da }u na}i {tale. Krenuo sam pra-
{njavim putem koji je obe}avao i, gle! [tale su bile tamo!
„Pogledaj“, rekao sam `eni, „nisi imala poverenja u mene.
Znao sam da }emo ih na kraju na}i.“ Morao sam da budem
u pravu, ali koliku sam cenu za to platio?
Divno jutro s porodicom pretvorilo se u no}nu moru punu
napetosti. Moja `ena je poludela zbog mene, a deca su pla-
kala. Najlak{e bi bilo da sam pitao vlasnike {tale za put kada
sam pravio rezer vacije: „Izvinjavam se, mo`ete li dopuniti svo-
ja uputstva? Ne poznajem okolinu. Mo`ete li ponoviti koliko
je to daleko?“ Ponos mi nije dozvolio da priznam da mi je
trebalo vi{e pomo}i od one koja mi je data.
– Mark Viktor Hansen
Bolje je da dvaput pita{ nego da se jednom izgubi{.
– Danska poslovica
Pla{im se da ne izgledam slabo i bespomo}no
U mnogim prilikama ne volim da molim. Ja sam mu{karac,
biv{i marinac, veliki sam i jak i ponekad mislim: „Za{to bi mi
50
Pet prepreka u zahtevanju
trebala tu|a pomo}?“ Kao i mnogi, vi{e volim da dajem ne-
go da primam, jer ne `elim da se obavezujem primanjem.
Imao sam opekotine, a ~etiri i po godine kasnije bio sam
paralizovan, pa je bilo nemogu}e da ne zavisim od drugih.
Veoma je te{ko priznati da ponekad ne mo`e{ da uradi{ ono
{to drugi mogu. Mislim da ve}ina ljudi voli da poma`e inva-
lidima, ali trebalo bi da razumeju da im uskra}uju nezavisnost
kada im ne pru`aju priliku da urade ono za {ta su sposobni.
Moj savet je – gledaj, pitaj, slu{aj i onda pomozi.
– V. Mi~el
Pre otprilike sedam godina vodio sam jedan mali restoran
i posle dve godine sam bankrotirao. Nisam uspeo da lokal
uredim kako sam `eleo i nikad nisam imao novca za odgova-
raju}u reklamu. Pretpostavljam da sam mogao da pozajmim
potreban novac od svog oca, ali u to vreme moj ego je bio
preveliki. @eleo sam da doka`em da mogu sam, ali dokazao
sam samo da mi je trebalo vi{e pomo}i.
– Stiv Parker
Kada do|u u situaciju da poka`u da im ne{to treba, mu{karci
tu potrebu pori~u. Smatra se da oni moraju da znaju sve, da
im niko nije potreban, da su dovoljni sami sebi, tako da nji-
hov zahtev pokazuje da im ne{to od toga nedostaje. Molba
implicira potrebu, potreba implicira slabost, a slabost da nisi
mu{ko. Prema tome – ako pitam, nisam mu{ko.
– Barbara de An|elis
Strah da }e me ljudi procenjivati po onome {to jo{ nemam
Hanok Mekarti nam prepri~ava vic koji je njegova majka sta-
lno pri~ala. Vic opisuje stanje straha od zahtevanja, koje bi mo-
glo da otkrije na{a ograni~enja.
Neki stariji ~ovek stajao je na autobuskoj stanici, a mladi} iza
njega ga je upitao: „Izvinite, imate li vatre?“
51
Aladinov faktor
^ovek je zbog ne~ega nervozno odgovorio: „Ne,
nemam.“
Mladi} je pomislio: „^ove~e, iskuliraj“ i upalio cigaretu
kod nekog drugog. Nekoliko minuta kasnije i stariji ~ovek je
zapalio cigaretu. Mladi} ga je pitao: „Prijatelju, za{to mi nisi
rekao da ima{ {ibicu, kad je o~igledno ima{?“
^ovek je odgovorio: „Slu{aj, da sam ti dao da zapali{,
ti i ja bismo verovatno zapo~eli razgovor. Ako bismo po~e-
li da pri~amo, verovatno bismo u autobusu seli jedan po-
red drugog. A ako bismo seli zajedno, zapri~ali bismo se. Ti
izgleda{ kao vrlo fin de~ko i verovatno bi mi se veoma svi-
deo. Tada bih mogao da te pozovem da si|e{ na mojoj sta-
nici i do|e{ kod mene na ru~ak. Ako bi do{ao, verovatno bi
sreo moju }erku i verovatno bi iza{ao s njom. A ako biste
iza{li, ko zna, jedno po jedno, mo`da bi se na kraju njome i
o`enio, a ja ne `elim da se ona uda za nekog ko ne mo`e se-
bi da kupi ni upalja~.“
– Hanok Mekarti
Nau~ili su nas da budemo ponosni
U vojsci je pravilo da se ne pita za pomo}, da se ne bude sla-
bi} i da se ne pita za posebne uslove. U filmu Malo je dobrih
ljudi gledamo marinca koji se ubio, jer nije mogao da izdr`i
napore zbog zdravstvenog stanja koje ga je onesposobilo da
prati ostatak odreda.
Se}am se majora i poru~nika u marincima, koji bi nam
rekli: „Ako imate neki problem, moja vrata su vam otvorena.“
Ali ako biste do{li sa problemom, to bi zna~ilo da ste slabi}.
Nepisano pravilo u marincima je: „Sna|i se sam. Ne dolazi
da se `ali{. Bori se sam. Ne tra`i pomo}. Mora{ da bude{ spo-
soban sam da se sna|e{.“
– Tim Piring
52
Pet prepreka u zahtevanju
Treba da budemo sposobni da sve sami shvatimo
Uverenje da treba da budemo sposobni da sve sami shvatimo
toliko je rasprostranjeno da, kada na primer kupimo DVD,
uklju~imo ga ne ~itaju}i uputstvo. Uputstva se setimo samo
kao poslednje opcije, tek ako ne uspemo sami. Za{to na skoro
svakom ure|aju sat na displeju trep}e na dvanaest ~asova? Zato
{to nismo pogledali uputstvo kako da ga isprogramiramo!
U uputstvo za kori{}enje kompjutera pogledamo samo
kada iscrpimo sve druge mogu}nosti.
Ovo uverenje je toliko rasprostranjeno u na{oj kulturi da je
u mnogim okolnostima postalo smetnja tra`enju emocionalne
ili psiholo{ke podr{ke. ^injenica da je senator Tomas Iglton
iz Misurija jednom zatra`io pomo} psihologa ko{tala ga je
nominacije za potpredsednika Demokratske stranke 1972.
Smatrali su da, po{to je tra`io pomo} psihologa, on nije sta-
bilna li~nost, sposobna za rad pod pritiskom. Za{to mentalna
pomo} nije pokrivena zdravstvenim osiguranjem i naciona-
lnim zdravstvenim programom? Mi verujemo da normalni
ljudi, posebno mu{karci, treba preko svega da pre|u i sami se
izbore sa problemom.
U mojoj porodici uvek je postojao ogroman pritisak da uvek
budemo fini, da dobro izgledamo, da budemo savr{eni i ne
pravimo gre{ke. To je isklju~ivalo svaku mogu}nost da se pita
za pomo}. Moj otac je u `ivotu uspeo bez i~ije pomo}i i sam
pre`iveo depresiju. Njegov moto bio je da ne treba tra`iti po-
mo}, jer to ostavlja utisak nemo}i. Ako si nemo}an, ljudi vide
da nisi savr{en i povredi}e te.
– D`ejn Blustejn
*
„Oh!“, rekao je Aladin. „Sada razumem za{to nisam
tra`io ono {to `elim. Ali ako po~nem da tra`im, ka-
ko }e se moj `ivot promeniti?“
53
Aladinov faktor ýitav novi svet

Pomislite na korist od znanja kako, kada i od koga da tra`ite

2
^ITAV NOVI SVET
Dobrobit od tra`enja
* isceliteljsku energiju, molitve, obja{njenje, lojalost, seksualnu
^ovek koji ~eka da mu pe~ena patka uleti u usta mora da
~eka vrlo, vrlo dugo.
– Kineska poslovica
Ako ne tra`i{, ne}e{ dobiti.
– Gandi
* Mo`ete zahtevati bolji sto, zamenu menija, podgrevanje
„Aladine, pita{ kako }e se tvoj svet promeniti. Slu{aj
i bi}e{ zadivljen.”
„Sve tvoje `elje }e biti jasno prepoznate i shva-
}ene. Svi tvoji zahtevi }e mo`da biti nagra|eni, a svi
tvoji snovi }e postati stvarnost. Mo`e{ da zahteva{
koliko god ho}e{, kad god po`eli{, od koga ho}e{ i
{ta god `eli{... i to da dobije{.“
„Mogu}e je da ostvari{ naizgled nemogu} san
ako nau~i{ i primeni{ tehnike koje }u ti pokazati.“
sve {to `elite: manje razo~arenja u vezama, uspe{niji timski
rad, jasnije pregovaranje za stolom, novac potreban da zapo-
~nete posao, manje sva|a s roditeljima i sa decom, posebna
uputstva i podr{ka koja vam je potrebna, manje patnje u tihom
o~aju usamljenosti. Bukvalno, ~itav novi svet se mo`e otvoriti
za vas i svakog do koga vam je stalo.
Mo`ete da tra`ite bilo {ta
Mo`ete da tra`ite zagrljaj, udobnost, slu{anje, opro{taj, pa`nju,
vreme, intimnost, brigu, po{tovanje, ljubav, negu, masa`u,
vernost ili stopostotnu posve}enost.
Mo`ete oko sebe da tra`ite pomo}, uslugu, nekog ko }e
~uvati tajnu, pomo} pri doma}em zadatku, d`emper ili sako,
privatno starateljstvo, obave{tenja, pomo} oko projekta, sara-
dnju svoje dece, bebisiterku, ~asove plivanja, novac za bioskop,
u~e{}e u lutriji, pomo} oko probu{ene gume, iznajmljivanje
porodi~nog automobila ili popustljivija pravila.
Mo`ete da zahtevate da budete razli~iti, da se obogatite, po-
stanete poznati ili da smr{ate.
jela, vi{e butera, specijalno pripremljenu hranu, niskokalori~nu
zamenu ili poseban obrok.
Mo`ete da tra`ite dobrovoljce, u~esnike, donatore, davaoce
priloga, simpatizere, vo|e odreda, pomo}nike u~itelja, savetni-
ke, ~lanove odbora i pomo}nike za svoju organizaciju!
Mo`ete da zahtevate d`eparac, pozajmicu, investicioni ka-
pital, produ`etak, bolje uslove, manje interesne stope, refina-
nsiranje, bolji ugovor, smanjenje cena, povi{icu, unapre|enje,
vi{e odgovornosti, manje odgovornosti, odmor, promenu poli-
se, jednaku {ansu, isplatu u delovima, kra}e radne sastanke ili
manje papirologije.

54 55
Aladinov faktor
Dana 31. maja 1995. dobila sam pismo od jedne `ene iz
Ilinoisa. Godinu dana ranije, ona je pozvala kancelariju D`eka
Kenfilda da pita imam li telefon Rod`era Kroforda. Rod`er je
fenomenalan govornik i autor, koji je ro|en bez sedam prstiju
na rukama. Ovo pismo me je tako dirnulo da sam zaplakala
kad sam ga pro~itala. Evo izvoda:
Draga Kim,
...Pro{le godine sam pozvala tvoju kancelariju i saznala da
mo`e{ da me pove`e{ sa Rod`erom Krofordom. Bila si dovo-
ljno ljubazna da potra`i{ njegov broj telefona i adresu. Pi{em
ti da te obavestim {ta se desilo.
Mo`da se se}a{ da sam od tebe naru~ila traku: Kako izg-
raditi samopo{tovanje, posle poha|anja seminara. Nikad ne
slu{am takve trake, tako da je ~injenica da sam ih naru~ila i
po~ela da ih slu{am odmah po{to su stigle, zadivljuju}a sa-
ma po sebi.
Slede}eg dana pozvali su me iz dru{tva De~ja ku}a; do-
bili su na{u prijavu za usvajanje, u kojoj smo naveli da bismo
razmotrili usvajanje deteta bez prstiju. Pitali su nas da li
bismo razmislili o Igoru, kome je dvadeset i jedan mesec i koji
je ro|en samo sa po jednim prstom na svakoj ruci i sa po dva
prsta na nogama.
Po~ela sam jako da se molim da mi se Bog javi i povede
me, budu}i da sam obi~no prili~no nesnala`ljiva.
...Slu{ala sam traku i do{la do dela o Rod`eru Krofordu...
Pomislila sam da bi on bio pravi ~ovek s kojim bih popri~ala
o `ivotu sa hendikepom. Tada sam shvatila da mi se Bog
obra}a. Stvaralac sveta je uredio da dobijem tu traku ba{ u
to vreme, kako bi se jedan de~ak iz siroti{ta u Volgogradu
pridru`io porodici u Americi.
Pozvala sam te... pozvala sam i Rod`era, ali je broj bio is-
klju~en, pa sam ga potra`ilia u imeniku. Javila mi se neka go-
spo|a, koju sam upitala da li je to dom govornika Rod`era
56
ýitav novi svet
Kroforda. Odgovorila mi je da je to dom njegovih rodite-
lja. Bila je to Rod`erova majka! Dugo smo pri~ale i veoma
me je ohrabrila. Mislim da je Bog tako|e zaslu`an za ovaj
razgovor.
Nekoliko nedelja ~ekali smo medicinske snimke i izve{taj,
a onda smo zaklju~ili da je taj de~a~i} pravo dete za na{u po-
rodicu. (U to vreme je na jednom slikarskom takmi~enju u De
Moinsu u Ajovi pobedila petogodi{nja devoj~ica o kojoj je
iza{ao ~lanak u tamo{njim novinama, jer je mala Houp imala
samo po jedan prst na rukama. Moja majka `ivi u De Moinsu
i poslala mi je ~lanak, a ja sam pozvala majku te devoj~ice.
Mislim da to nije bila slu~ajnost.)
Dana 14. maja rezervisali smo avion za Moskvu i 27. maja
Igor je postao Endru.
Endi je ve} skoro godinu dana u na{oj porodici i on je pr-
edivno i savr{eno dete. Posle samo dve-tri nedelje prestala
sam da razmi{ljam o njegovom hendikepu, jer nema ni~ega
{to on ne mo`e da uradi. Dobro se uklopio sa svojom peto-
godi{njom sestrom, koja ga veoma voli.
Kim, hvala ti {to si nam pomogla da postanemo po-
rodica. Mnogo si u~inila za nas, iako se ne poznajemo. Neka
te Bog blagoslovi.
Srda~no,
Holi K.
– Kimberli Viejl
PREUZE]ETE VLAST NAD SVOJIM @IVOTOM
Vetar i talasi su uvek na strani dobrog navigatora.
– Edvard Gibon
*
„Aladine, kad bude{ odlu~io da uzme{ `ivot u svoje
ruke i postane{ kapetan svoje la|e, mo`e{ ostvariti
sve {to ti srce `eli. Tvoje samopo{tovanje }e se ra-
57
Aladinov faktor
zviti i poverova}e{ u svoje snove i svoju sposobnost
da ih ostvari{. Ne}e{ vi{e biti prosjak, ne}e{ zavisi-
ti od drugih da dobije{ ono malo dobra u `ivotu –
sam }e{ stvarati svoje dobro.“
* – Ken Ros
Promeni negativnu energiju u pozitivnu!
Radio sam sa havajskom hranom, {to je odli~an posao za
nekog ko je te`ak 116 kilograma, kada me je Ri~ard Nej iz
finansija upitao: „Kada bi ti se u slede}e dve godine ostvarile
sve `elje, kako bi ti voleo da se promeni{?“
O tome nikad nisam razmi{ljao, tako da sam ga pogledao
i odgovorio da ne znam.
„Razmisli“, rekao mi je. „Kada bi i{ao na ru~ak, zar ne bi
razmi{ljao {ta bi jeo?“
„Da.“
„Reci mi onda, kako bi voleo da se tvoj `ivot promeni?“
„Voleo bih da prestanem da pu{im.“
„Lepo“, rekao je. „Zapi{i to.“
„Voleo bih da smr{am do 84 kilograma.“
„Sad stani“, rekao je. „Ne pitam te {ta bi voleo, nego {ta
zaista `eli{?“
Tada mi je iznenada sinulo da }e razum `eleti samo
ono {to veruje da mo`e imati. To je sve bazirano na pro-
{lim iskustvima, tako da sam na kraju zapisao: „@elim da
imam 66 kilograma.“ Nisam imao toliko od desete godine,
tako da sam upitao: „Koji bih broj nosio ako bih imao 66
kilograma?“
„Pantalone 32 ili 33, pretpostavljam.“
Tada sam nosio broj 46, tako da nisam mogao ni da pre-
tpostavim da bih mogao da nosim 32. On me je upitao: „Kada
bi sad imao 66 kilograma, kako bi se tvoj `ivot promenio?“
58
ýitav novi svet
Tada sam definitivno odlu~io – od pr vog dana sam se
pona{ao kao da imam 66 kilograma, iako sam imao 116. ^ak
sam oti{ao da kupim ode}u u koju bih stao sa 66. Trebalo mi
je godinu i po dana da smr{am, ali sam na kraju uspeo da je
obu~em. Najva`niji faktor bilo je verovanje.
IMA]ETE BOLJE POSLOVNE I LI^NE ODNOSE
Drugi }e prema tebi postupati onako kako postupa{ pre-
ma samom sebi.
– Martin Rut
^ekaju vas mnogo dublji odnosi sa svima koje znate i s kojima
dolazite u dodir. Mo`ete posti}i vi{e bliskosti s kolegama i
vi{e intimnosti u ku}i, s onima koje volite. Zahtevajte vreme,
razumevanje i saradnju.
Zahtevanje pove}ava {anse da ne{to dobijete za 200%
Kao dete sam bio siroma{ni uli~ni klinac. Otac i majka nisu
ba{ sasvim shvatali {ta se stvarno doga|a u svetu. Obi~no
sam i{ao u saune u obli`njem klubu i tamo sedeo s poslo-
vnim ljudima sve dok ne bih dehidrirao. Donosio bih tim lju-
dima vodu, bio sam vodono{a u stvari, tako da sam mogao
da slu{am njihove poslovne razgovore. Sedeo bih tamo po
dva sata za ve~e.
Izbacili bi me govore}i da nije zdravo da toliko boravim
u sauni. Nisam `eleo da odem, `eleo sam da slu{am njihove
pri~e i `eleo sam da im postavljam mnoga pitanja, {to sam
i radio.
To je verovatno bio najne~uveniji moj postupak u `ivotu.
Moji prijatelji su `iveli na ulici i dilovali drogu, a ja sam bio
u sauni i slu{ao te ljude kako pri~aju o uspehu, zdravlju i
porodici.
– D`on Asaraf, predsednik Re/Maksa, Indijana
59
Aladinov faktor
Dobi}ete ono {to tra`ite
Najva`nije pitanje koje sam postavio donelo mi je prvi posao
u trgovini. Imao sam petnaest godina i radio sam preko leta
na stovari{tu kompanije za proizvodnju gra|evinskog materi-
jala. Utovarivao sam i istovarivao kamione i morao da teglim
te{ke tovare po stovari{tu. Radio sam naporno, sav znojav i
prljav. Ubrzo sam primetio da tamo postoji jo{ jedna zgrada
– kancelarija – i uo~io na njoj neke zanimljive detalje.
Prvo, imali su klimu, a slu`benici nisu bili znojavi i prljavi.
Drugo, bilo je `ena. Pomislio sam da je tamo sigurno bolje.
Jednog dana sam u{ao u zgradu da bih oti{ao u toalet. Kada
sam izlazio, na~uo sam razgovor izme|u direktora i {efa pro-
daje. Razboleo im se najbolji ugovara~, koji je telefonom
pronalazio poslove za prodavce na terenu. Ponestalo im je
kontakata za prodaju i sad su poku{avali da na|u neko re{e-
nje. Kada sam ~uo njihov razgovor, stao sam nasred hodnika,
okrenuo se prema Benu Krejmeru, koga i danas iz naklonosti
zovem ujka Ben, i pozvao ga. Kada se okrenuo prema meni
upitao sam: „Za{to to ja ne bih radio?“
On je rekao: „Ma be`i!“ i nastavio razgovor sa kolegom.
Ja se me|utim nisam pomerio. Ponovo me je pogledao, a ja
sam opet upitao: „Za{to ne?“ To je bilo pitanje koje mi je do-
nelo prvi posao u trgovini. Zurio je u mene i ja to nikad ne}u
zaboraviti, jer je uperio prst u mene i rekao: „Idemo, de~ko!“
Odveo me je u sobu i podu~io kako da prodajem. Da nisam
tog dana u to vreme postavio to pitanje, ko zna kakav bi moj
`ivot bio?
– Dejv Joho
Moje najva`nije pitanje bilo je ono kada sam sakupio hra-
brost i upitao svoje sada{nje partnere mogu li da radim s
njima.
Oni su pitali: „Na {ta ta~no misli{?“
„@elim da radim i `elim da ne{to stvorim. Vi ho}ete da
60
ýitav novi svet
se {irite, a ja mogu da vam budem to pro{irenje“, odgovorio
sam. Ovo se pretvorilo u partnerstvo u RE/Maks Indijani.
Po~eli smo 1988. sa oko 50 miliona dolara. Pro{le godine
prodali smo 16.500 domova u Indijani i obrnuli oko milijardu
i po dolara. Ove godine mo`emo dosti}i dve milijarde. Samo
jedno pitanje napravilo je od mene multimilionera.
– D`on Asaraf
Odgovor je „da“... ali mora{ da pita{!
Prodavac ma{ine za izradu klju~eva u{ao je u prodavni-
cu gvo`|a i priredio demonstraciju ma{ine vlasniku.
„Zar ovo nije divna ma{ina?“, upitao je.
„Da, jeste.“
„Mo`e biti odli~na investicija i velika u{teda vremena,
zar ne?“
„Da.“
„Pa, za{to je onda ne kupite?“
„Pa,“ odgovorio je vlasnik, „za{to me nisi pitao ho}u li?“
– dr Dejvid A. Maklenan
Ne pitati ko{ta
Jednom prilikom je ^ika{ki univerzitet dobio donaciju od
milion dolara od gospo|e Filds iz robne ku}e Mar{al Filds.
Kada je administacija Severozapadnog univerziteta pro~ita-
la naslov u novinama, bila je {okirana. Kako je to mogu}e?
Gospo|a Filds je `ivela u Evanstonu u Ilinoisu, a taj univerzi-
tet se nalazio tako|e u Evanstonu. G|a Filds je im ranije pru-
`ala podr{ku. Za{to je onda novac dala ^ikagu, a ne njima?
Kada su slu`benici pozvali g|u Filds, ona im je odgovorila:
„Ljudi sa ^ika{kog univerziteta su tra`ili donaciju. Vi niste.“
Od svih tu`nih re~i koje mogu da se izgovore ili napi{u,
najtu`nije su: „Mogao sam da budem...“
61
Aladinov faktor
Oh, ispunjena sam beznade`nom `udnjom. A ti?
POVE]A]ETE LI^NE SPOSOBNOSTI
Ne postoji znanje koje nije mo}.
– Ralf Valdo Emerson
* – Debs Mekrari
„Samo onaj ko je vredan i trudi se da zna“, rekao je
Duh, „mo`e da u|e u pe}inu ~uda. Oni koji koriste li-
~ne mogu}nosti imaju jasan cilj, fokus i `ivotnu stra-
st koja privla~i druge.“
* Mlada `ena je u{la u jednu kafeteriju u Njujorku, stavila torbu
Bila je uporna i dobila je {to je zahtevala
[enon Rast i njen suprug su `eleli da na oba kraja kru`nog
puta oko svog novog doma postave velike kerami~ke }upove
s cve}em. Ali druge potrebe su bile pre~e.
Jednom je [enon primetila ~etiri kerami~ka }upa ispred
jednog zatvorenog motela u San Antoniju. Misle}i da ih
mo`e otkupiti po niskoj ceni, pozvala je broj koji je videla
na znaku motelskog parkinga. Re~eno joj je da cela zgrada,
sa 300 soba punih name{taja, treba da bude sru{ena, ali da
ni{ta ne sme biti otkupljeno.
62
ýitav novi svet
To }emo jo{ da vidimo, pomislila je. Nakon bezbroj pozi-
va, dospela je do kalifornijske kompanije koja je kupila motel,
a oni su mislili da je name{taj sklonjen. Uz njihovu dozvolu,
Rast je preuzela brigu.
Pozvala je Omladinsku alternativu, ustanovu za odbeglu i
zlostavljanu decu, ~ijoj je prodavnici o~ajni~ki trebala donaci-
ja. Obratila se i Vojsci spasa, Udru`enju retardiranih i drugim
organizacijama.
U roku od deset dana volonteri su odvezli pune kamione
name{taja. Uskoro je prodavnica Omladinske alternative bila
puna, a ostale organizacije su dobile sli~nu pomo}.
Premda je pr vobitna [enonina `elja bila li~na, ona je oseti-
la ponos rade}i sa ljudima koji se mo`da nikad ne bi povezali.
A danas, kru`ni put oko ku}e Rastovih je ukra{en sa ~etiri
kerami~ka }upa, po dva sa svake strane.
Ljudi }e vam pomo}i, ali samo ako pitate
Ova tvrdnja je dokazana u dva istra`ivanja koja je na terenu
sproveo psiholog Tomas Morijarti i objavio u Glasniku li~ne i
dru{tvene psihologije.
na sto za kojim je neko ve} jeo i oti{la da naru~i obrok.
Dok je bila odsutna jedan mladi} je pri{ao, uzeo njenu
torbu i oti{ao.
Samo u jednom od osam slu~ajeva u ovom istra`ivanju,
mu{terija za stolom bi probala da zadr`i mladi}a.
Kada je ista `ena u{la u kafeteriju, stavila torbu na sto i
zamolila onog ko je ve} jeo za stolom da pripazi na torbu
dok ona uzima hranu, mladi} koji bi uzeo torbu i krenuo, bio
bi zaustavljen svaki put.
Drugog dana, ista `ena je oti{la na pla`u, ra{irila }ebe i
ostavila radio na njemu, a zatim oti{la, ili ne govore}i ni{ta
63
Aladinov faktor
najbli`im osobama, ili ih zamoliv{i da pripaze na radio. Mori-
jarti je dobio iste rezultate. Na oba mesta, „lopova“ bi po-
ku{ali da zaustave skoro svi zamoljeni, ali samo neki od onih
koje nije zamolila – jedno od osmoro u kafeteriji i jedno od
petoro na pla`i.
– Prajoriti riport, februar 1992.
Dakle... ako `elite da drugi preuzmu odgovornost za ne{to,
uputite nedvosmislen zahtev i oni }e vam verovatno iza}i u
susret.
IMA]ETE I PRU@A]ETE VI[E LJUBAVI
Ako proma{i{ ljubav, proma{io si `ivot.
– Leo Buskalja
* god `eli{“, rekao sam.
„Kad smo se upoznali“, po~eo je Duh, „rekao si
mi da zaslu`uje{ svetska blaga. Prava bogatstva ni-
su samo dijamanti i zlato, ve} i porodica i prijate-
lji.“ Duhov glas je postao ne`an kao golubije krilo.
„Ljubav je najbolji odgovor na sva `ivotna pitanja.
Video sam {ta ~uva{ za princezu u svom srcu i to
je ono {to je duboko i trajno. Ako ne razgovaramo
s onima koje volimo i ako ne brinemo za na{e tihe
potrebe, one }e zauvek ostati neispunjene. Molbe
daju krila na{im najdubljim snovima i `eljama.“
* osvojim i na kraju se o`enim tobom – kada bih samo to
Zamolite za pa`nju
Se}am se kada me je Boni prva zamolila za zagrljaj. To je jako
promenilo na{u vezu.
Umesto da me vre|a {to je ne grlim, jednostavno me je
zamolila da to uradim. To je bio pravi dar ljubavi. Po~ela je da
64
ýitav novi svet
shvata da }e me najlep{e voleti ako mi pomogne da uspem
da volim nju. To ukazuje na veliku zrelost u ljubavi.
Jo{ se se}am tog dana kad je prvi put zatra`ila da je za-
grlim. Tra`io sam ne{to u ormaru, a ona je iscrpljeno uzdisala:
„Uf, kakav dan“, rekla je. Duboko je udahnula, a zatim pola-
ko izdahnula. Na njenom jeziku, to je zna~ilo da tra`i zagrljaj.
Meni se u~inilo da je umorna i pogre{no sam pretpostavio
da `eli da bude sama.
Umesto da me vre|a {to nisam primetio njen zahtev ili
odgovorio na njega, ona je u~inila veliki korak i zatra`ila {ta
`eli, iako je za nju to bilo o~igledno.
„D`one, ho}e{ li da me zagrli{?“, pitala je.
Odmah sam odgovorio: „Naravno.“ Pri{ao sam joj i
zagrlio je. Ona je uzdahnula i zahvalila mi za zagrljaj. „Kad
Ona se prigu{eno nasmejala. „[ta je?“, pitao sam.
„Nema{ pojma koliko mi je bilo te{ko da zatra`im da me
zagrli{.“
– D`on Grej, psiholog
Ako ne tra`ite, ne}ete ni dobiti
Gabrijel je dugo gledao njeno lice, ali svetlost vatre je bi-
la slaba i nije se dobro videlo.
„Bat{eba’’, rekao je ne`no u zanosu i pri{ao bli`e. „Kada
bih samo jedno znao: da li bi mi dozvolila da te volim,
znao!“
„Ali to nikad ne}e{ saznati“, promrmljala je.
„Za{to?“
„Jer nikad ne pita{.“
– Tomas Hardi, Daleko od razuzdane gomile
65
Aladinov faktor
Kada je moja majka imala devetnaest godina, bila je ludo za-
ljubljena u mog oca. I{li su zajedno u {kolu, ali otac nije „bio
spreman“ da joj predlo`i brak u devetnaestoj, tako da se ona
udala za ~oveka koji se nije pla{io da je zaprosi. Godinu dana
kasnije, on se razboleo i umro, a moja majka je postala udo-
vica u dvadesetoj. Kada je moj otac uvideo da je ponovo slo-
bodna, `arko je po`eleo da je pozove na sastanak, ali ponos
ga je spre~avao da to uradi. Moja baka je znala {ta ga mu~i.
Imao je drugu {ansu, koja se retko dobija, ali je i dalje }utao.
Najzad, moja baka je nazvala maj~inu majku i one su zajedno
napravile plan. Moja majka je iza{la u {etnju s njenom, a otac
s njegovom i sve se desilo samo od sebe – dok su {etali, nale-
teli su jedno na drugo. Majke su postigle da to izgleda kao slu-
~ajan susret. Posle nekoliko meseci su se ven~ali.
– Peti Oberi
MO@ETE DA OBOGATITE SVOJ @IVOT
@ivot se ne gubi sa smr}u, `ivot se gubi iz minuta u mi-
nut, u dosadnim danima, na hiljade malih i neprimetnih
na~ina.
– Stiven Vinsent Benet
* pre podne i od {est do deset uve~e! Mom mu`u nije ba{ bilo
„Obogatiti `ivot zna~i znati sopstvenu vrednost i
verovati u snove.
Ose}ati se vrednim hrane koja je pripremljena po
tvojoj `elji, udobno putovati, obla~iti se u najfiniju
svilu, doprinosi da se ose}a{ dobro. Kada primeni{
svoju sposobnost da ulep{a{ drugima `ivot so-
pstvenom velikodu{no{}u, posedova}e{ najbogatija
carstva!“
66
ýitav novi svet
*
Zanimljivo, ali ako u `ivotu ne prihvata{ ni{ta osim
najboljeg, obi~no to i dobije{.
– Somerset Mom
Kada sam pitala D`efa gde bi `eleo da provedemo medeni
mesec, odgovorio mi je: „Idemo na Maui. Rezer vi{i ne{to
zaista posebno.“
Tako sam i uradila. Rezervisala sam divan apartman u
jednom od najboljih hotela na ostrvu. Kad sam mu`u rekla
gde }emo boraviti, obradovao se i upitao: „A jesi li pitala da
li sobni ser vis radi svih 24 sata?“
Pitala sam, a oni su mi odgovorili da nemaju 24 ~asa, ve}
do 2 popodne.
Kada smo stigli u hotel, prijavili smo se i odmah oti{li u
na{u sobu.
Oboje smo umirali od `e|i i jedva smo ~ekali da otvori-
mo mini-bar. Me|utim, tamo ga nije bilo! Nismo ba{ bili
odu{evljeni, ali smo odlu~ili da pre|emo preko toga i ne
dozvolimo da nam i{ta pokvari putovanje.
Ipak, pozvala sam sobni servis, a osoba s druge strane
`ice me je obavestila da servis radi samo od {est do deset
drago {to to ~uje, ali ja sam mu rekla da }u se pozabaviti tim
problemom. Si{la sam da prona|em direktorku.
Kad sam je prona{la, rekla sam: „Za 350 dolara dnevno
o~ekujemo sobni servis i mini-bar. Bro{ura i va{i slu`benici su
me uveravali da }u to i imati.“
Izvinila se {to ne mo`e ni{ta da u~ini. „Danju je kuhinja
zatvorena, a mini-barovi u na{em hotelu ne postoje.“ Po~ela
je zatim da se raspravlja sa mnom.
Vratila sam se u sobu i ispri~ala mu`u {ta se desilo. Za
ve}inu ljudi ovo ne bi izgledalo kao problem, ali ako mi neko
67
Aladinov faktor
ne{to garantuje, ja to i o~ekujem. Mu` mi je rekao: „Draga,
slu{aj, ovde smo na medenom mesecu i hajde da nas to ne
uznemirava.“ Me|utim, ja nisam htela da se pomirim s tim.
Rekla sam mu: „Sad idem da spavam, kasno je, ali ujutru sila-
zim da potra`im direktora ove direktorke. Pet godina rada za
D`eka Kenfilda mi je utuvilo u glavu: pitaj, tra`i, zahtevaj! Na
kraju, {ta mi mogu? U najgorem slu~aju, prove{}u nedelju u
apartmanu bez mini-bara!“
Ujutru je mom mu`u bilo gotovo neprijatno – nije hteo ni
da bude prisutan kada sam tra`ila glavnog direktora. Isposta-
vilo se da je on vlasnikov sin. Predstavila sam mu se i izlo`ila
slu~aj: „Kada sam rezervisala sobu, naglasila sam da su mi
sobna usluga i mini-bar vrlo va`ni i slu`benik me je uveravao
da to nije problem. Sad sam ovde i to jeste problem. @elim
slede}e: sobu prve kategorije u kojoj su mi hrana i pi}e dostu-
pni svih 24 ~asa dnevno.“
Direktor mi je objasnio da su jedine sobe sa fri`iderima vi-
le na vodi koje ko{taju 895 dolara dnevno. Odgovorila sam:
„Ba{ lepo, ja bih onda tamo, ali po ceni hotelskog apart-
mana.“ Pet minuta kasnije on je iza{ao iz kancelarije: „Iz vo-
lite klju~eve vile, gospo|o Oberi. Nadam se da }ete u`ivati.“
Mislila sam da }e moj mu` pasti u nesvest kad mu budem
rekla {ta se desilo. Rekla sam: „Vidi{, D`ek je u pravu – treba
samo da tra`i{, da tra`i{ i tra`i{.“
– Peti Oberi
Jo{ jedna pri~a o uspehu
Na seminaru Samopouzdanje u~estvovala sam u ve`bi Moli,
moli, moli, moli i moli! Nedelju dana ranije moja }erka D`ejna
je uvr{tena u razmenu studenata za Nema~ku, a {kolarina je
bila 4000 dolara. Budu}i da sam samohrani roditelj troje
maloletne dece, nisam imala tih 4000 dolara, niti sam imala
ideju kako da ih nabavim. Jedva sam sastavljala kraj s krajem.
Nisam imala u{te|evinu, nisam mogla da tra`im pozajmicu
68
ýitav novi svet
i nisam imala ro|ake koji bi mi pozajmili. Ose}ala sam se
bespomo}no, kao da je trebalo da skupim milion dolara.
Za vreme ve`be su od mene tra`ili da zamolim svakog za
pozajmicu. Bilo mi je vrlo te{ko da molim druge u~esnike za
novac, posebno prijatelje koje sam znala od ranije. Na kraju
ve`be sam zaklju~ila da nisam izgubila ljubav i naklonost iako
sam molila za novac.
Na osnovu svega {to sam nau~ila na seminaru, odlu~ila
sam da ne{to preduzmem. Napravila sam flajer sa D`ejninom
slikom, njenom izjavom za{to ona `eli da ide u Nema~ku i
zahtevom za novac. Na dnu flajera bio je kupon koji su oni
koji `ele da po{alju ~ek mogli da otkinu i po{alju nam prilog
do 1. juna. Tra`ila sam 5, 20, 50, 100 dolara ili koliko ko
`eli da prilo`i. Poslala sam flajer porodici, prijateljima, sara-
dnicima, lokalnim novinama, biv{im kolegama i 50 uslu`nih
udru`enja u kraju. Imala sam samo dva meseca da sakupim
novac, po mom mi{ljenju mnogo novca za ne tako mnogo
vremena.
Ali, odlu~ila sam da se pona{am kao da }u novac sigurno
dobiti. Na seminaru sam zapamtila da su me u~ili da ja sama
„stvaram, promovi{em i dopu{tam“ sve {to mi se u `ivotu
desi.
Napisala sam: „Do 1. juna }u sa rado{}u skupiti 4.000
dolara da platim D`ejnin put u Nema~ku.“ Stavila sam papir
na ogledalo u kupatilu, a kopiju u ta{nu, da bih mogla da
se podse}am svaki dan. Napisala sam ~ek na 4.000 dolara i
stavila ga na komandnu tablu u kolima. Provodila sam mno-
go vremena u vo`nji i to je bio vidljiv podsetnik. Slikala sam
nov~anicu od 100 dolara i uve}ala je. Stavila sam je na plafon
iznad D`ejninog kreveta, tako da je tu sliku videla prvu ujutru
i poslednju uve~e.
Kada sam D`ejni objasnila celu ideju, nerado je pristala
da poku{a da je ostvari i da po~ne da ve`ba potvr|ivanje.
Prvi prilog koji smo dobili bio je 5 dolara. Najve}i je bio 800.
Ve}ina priloga bili su od 20 i 50 dolara, neki od ljudi koje smo
znali, a neki od nepoznatih. Svi delovi su se sklopili u celinu.
69
Aladinov faktor
Do 1. juna radosno smo primili 3.750 dolara. Bili smo di-
rnuti i tako uzbu|eni! Ali, uprkos radosti, jo{ uvek nisam
imala ideju kako }u nabaviti jo{ 250 dolara. Ipak, imala sam
vremena do 5. juna da ih nekako prikupim. Tre}eg juna tele-
fon je zazvonio. To je bila `ena iz jedne od uslu`nih organi-
zacija na{eg grada. „Znam da je rok pro{ao, da li je kasno?“,
upitala je. „Ne!“, odgovorila sam. „Mi bismo zaista voleli
da pomognemo D`ejni, ali mo`emo da prilo`imo samo 250
dolara.“
Sve zajedno, dobili smo donacije od 23 lica i dve organi-
zacije – dobili smo ta~no onoliko novca koliko nam je trebalo
i dobili smo ga na vreme.
Ovo je za mene i D`ejnu bilo divno i prakti~no iskustvo:
kako koristiti afirmativno mi{ljenje u kreiranju `ivota, kako
tra`iti od univerzuma ono {to `eli{ i kako verovati u sebe i
druge. Znam da }e ovo `ivotno iskustvo biti jedno od onih
koje }e D`ejna zapamtiti i koristiti u budu}nosti, kao i ja.
– Klodet Hanter
POVE]A]ETE SVOJE TALENTE I VE[TINE
DO NAJVE]E MERE
* ispri~ati vi{e o onima koji su imali uspeha u svojim
„Ako ostane{ zarobljen na pijaci celog `ivota, Aladi-
ne, ne}e{ razumeti svoje prave talente i ne}e{ imati
vremena da usavr{i{ svoje ve{tine. Put tvoje slobo-
de le`i u pitanjima koja postavlja{ i u onome za {ta
si spreman da se zalo`i{. Misli na veliko, Aladine,
sad je vreme.“
Svoje prilike stvara{ ako ih tra`i{.
– Peti Hansen
70
ýitav novi svet
Budi drzak
Oduvek sam htela da budem producent i neprestano sam
sebe tako zami{ljala. Jednog jutra sam se probudila veoma
rano i gledala emisiju Danas u El Eju, koji je Glorija Stejnem
zavr{ila re~ima da svet mo`e biti bolji ako svako sebi obe}a
da }e tog dana u~initi ne{to ne~uveno.
Tri sata kasnije, odlu~ila sam da i ja da budem bezobra-
zna. Uzela sam telefon, pozvala Glorijinu kancelariju i ugovo-
rila sastanak s njom. Bila sam klinka u dvadesetim i rekla sam
sebi: „O Bo`e, uradila sam to.“
Posavetovala sam Gloriju: „Mislim da bi trebalo da bu-
de{ u jutarnjem programu“, a ona se slo`ila. Posle sam oti{la
kod Stiva Fridmena, koji je u to vreme bio izvr{ni producent
emisije [ou danas, prodala ideju o Glorijinom redovnom
u~e{}u u {ou i provela tamo nekoliko godina. Tako sam po-
~ela da radim kao producent.
– Karla Morganstern, televizijski producent
„Razumem, o Du{e, za{to je potrebno da zahtevam
i {ta }e se tada desiti. Moj `ivot i `ivot mojih
bli`njih }e se zauvek promeniti nabolje. Mo`e{ li mi
zahtevima?“
71
Aladinov faktor Gospodari lampe

Gospodari neprestano mole za podr{ku na mnogo na~ina

Nema ~oveka koji je uspeo sam. Ciljeve }e{ posti}i samo
uz pomo} drugih.
– D`ord` [in

Gospodari se izdvajaju od ostalih po tome {to neprestano

mole za sve {to im treba. Mole za vreme, pomo}, uputstva,
3 nadlgedanje i uve`bavanje. Mole ljude da im poka`u kako se
peva, slika, `onglira, podesi vreme na tajmeru ili poprave kola.
GOSPODARI LAMPE Staju da pitaju za put. Mole druge da im daju recept za ~okola-
dne kola~i}e, kao {to tra`e i recepte za finansijski uspeh.
Slede}i savet gospodara vi tako|e mo`ete da otkrijete svoju
* misiju, saznate svoje snove, ponovo probudite strast i nau~ite
da zamolite za ono {to `elite jasno, delotvorno, kreativno i vi{e
I prije nego povi~u, ja }u se odazvati puta.
jo{ }e govoriti, a ja }u usli{iti.
Gospodari lampe pitaju za novac, pozajmice, donacije i
stipendije. Mole druge da investiraju u njihov biznis, podr`e
– Isaija, 65:24 njihov projekat, daju prilog njihovim akcijama i finansiraju nji-
hova istra`ivanja. Po{to nije mogao da osigura kaparu za svoju
* narednu knjigu, sada poznati pisac je zamolio 40 prijatelja da
ga podr`e sa po 1.000 dolara, od ~ega je `iveo godinu dana, ko-
liko mu je trebalo da napi{e knjigu. Knjiga je postala bestseler
U istoriji je bilo mnogo ljudi koji su usavr{ili sposo- i zaradila 400.000 dolara, od kojih je svim prijateljima vratio
bnost da mole i dobiju ono {to `ele. Ovi gospodari novac sa kamatom.
lampe prevazi{li su sve vrste prepreka i uobli~ili svo- Gospodari lampe mole za obave{tenja, vo|stvo, savet i mno-
ju sudbinu. Imaju}i usavr{ene principe molbe i nje- go povratnih informacija. Neprestano te`e da unaprede svoje
nog ispunjenja, ost varili su svoje snove i doprineli obrazovanje, prihode, prodaju, rezultate ili sposobnosti. Oli-
mpijski skaka~ s motkom koji je iznenada prestao da napredu-
`ivotu drugih na bezbroj na~ina.
je obratio se biv{em svetskom {ampionu. Svetski rekorder mu
je iza{ao u susret i nedelju dana ga trenirao kod svoje ku}e.
* Mladi} je osvojio zlato i oborio svetski rekord.
U jednom trenutku skoro svako od ovih gospodara lampe
je imao problem. I oni su se borili sa uobra`eno{}u, strahom,
Mora{ to da uradi{ sam, ali ne mo`e{ bez i~ije pomo}i.
ponosom ili ose}anjem manje vrednosti kao i mi, ali su im se
– Martin Rut suprotstavili, prevazi{li ih i nastavili da stvaraju `ivot kakav su
`eleli.

72 73
Aladinov faktor
Ako mogu oni, mo`ete i vi!
Ako neko drugi mo`e, mo`ete i vi. Ovo je dokazano kod hilj-
ada ljudi koji su prevazi{li svoje strahove i sumnje i onda
dospeli do {kolarine, o`enili se `enom svojih snova, zapo~eli
privatni biznis, objavili knjigu, unapredili svoju privatnu
praksu, pro{irili bazu klijenata, dobili ulogu u TV seriji, dvo-
struko i trostruko uve}ali svoje prihode, kupili skupu ku}u
bez u~e{}a ili oti{li na odmor u egzoti~ne krajeve bez imalo
tro{ka.
Strah i sumnja su ~ovekovi najve}i neprijatelji.
– Vilijem Rigli Mla|i
SEDAM OSOBINA GOSPODARA LAMPE
Ja sam jaka, ambiciozna i ta~no znam {ta ho}u. Ako sam
zbog toga ku~ka, ba{ me briga.
– Madona
1. Oni znaju {ta `ele
Gospodari lampe znaju {ta `ele. Imaju jasne ciljeve, viziju i
postignu}a i znaju da to izlo`e drugima.
Nedaleko od na{e crkve u Hantigton Bi~u jedan klinac je do-
{ao kod mene kada je ~uo da pri~am o De~joj banci. Pri{ao
mi je, rukovao se sa mnom i rekao: „Zovem se Tomi Taj,
imam {est godina i `elim da dobijem pozajmicu od va{e De-
~je banke.“
„Tomi, ~ime `eli{ da se bavi{?“, upitao sam ga.
„Kada sam imao ~etiri godine javilo mi se da mogu da
stvorim mir u svetu. @elim da napravim nalepnicu za auto-
mobile sa natpisom ’Mir, molim vas! U~inite to zbog nas,
dece!’“, rekao je Tomi. „Potrebno mi je 454 dolara da bih
od{tampao hiljadu nalepnica.“
74
Gospodari lampe
„Mogu to da podr`im!“, rekao sam. Kada su nalepnice
bile od{tampane, Tomijev otac mi je {apnuo: „Ako ne vrati
pozajmicu, ho}e{ li mu zapleniti bicikl?“
Tomi je ubedio oca da ga odveze do ku}e Ronalda Rega-
na. Pozvonio je na vrata i ~uvar je iza{ao. Tomi mu je prire-
dio neodoljivu dvominutnu prezentaciju. ^uvar se ma{io za
d`ep, dao Tomiju dolar i po i rekao: „@elim jednu nalepnicu.
Odne}u je biv{em predsedniku.“
Kasnije je poslao nalepnicu i Mihailu Gorba~ovu, uz ra~un
od 1,50 dolara. Gorba~ov mu je poslao novac i potpisanu
sliku sa re~enicom: „Tomi, bori se za mir – Mihail Gorba~ov,
predsednik.“
Kako je Tomijev projekat napredovao, subotnje izdanje
Registra Orand` kauntija objavilo je pri~u o Tomiju. Marti
[ou je {est sati intervjuisao Tomija i napisao odli~an ~lanak.
Pitao ga je {ta misli kakav }e uticaj imati na svetski mir. Tomi
je odgovorio: „Jo{ sam mali, mislim da }u zaustaviti sve ra-
tove u svetu sa 8 ili 9 godina.“
Neko je poslao kopiju inter vjua D`oani Rivers, kojoj se
svidela pri~a i ona je Tomija pozvala u njen TV {ou.
„Tomi, pozivam te u svoj {ou!‘’
„Super‘’, rekao je.
„Plati}u ti 300 dolara.‘’
„Super“, rekao je Tomi “mada ja ne mogu da do|em
sam, imam samo osam godina. Ti mo`e{ da plati{ i mojoj
majci da me dovede, zar ne?“
„Naravno“, odgovorila je D`oana.
„I gledao sam {ou @ivot poznatih i bogatih i ~uo sam da
ti ima{ obi~aj da odsedne{ u Tramp Placi kad si u Njujorku.
Mo`e{ tamo da nas smesti{, zar ne?”
„Da“, odgovorila je.
„U {ou su tako|e rekli da kad si u Njujorku, ima{ obi~aj
da poseti{ Empajer stejt i Kip Slobode. Mo`e{ da nam naba-
vi{ karte, zar ne?“
75
Aladinov faktor
„Da... “
„Super! Da li sam ti rekao da moja majka ne ume da vozi?
Mo`emo li da koristimo tvoju limuzinu?“
„Svakako“, rekla je D`oana.
Tomi je oti{ao u D`oanin {ou i odu{evio ekipu i sve gle-
daoce. Tako ih je o~arao i ubedio, da je publika u studiju
izvadila novac iz nov~anika i kupila nalepnice na licu mesta.
Na kraju, D`oana je upitala: „Tomi, da li zaista misli{ da }e
tvoje nalepnice posti}i mir u svetu?“
Tomi je odgovorio sa entuzijazmom, uz blistav osmeh:
„Imam jo{ dve godine fore i ve} sam sru{io Berlinski zid. Ne
ide mi lo{e, zar ne?“
– Mark Viktor Hansen
2. Oni veruju da vrede
Da biste dobili, morate verovati da ste vredni onoga {to
dobijate.
Kad sam po~injala svoj posao, nisam imala novca, pa sam
odlu~ila da odem u banku po kredit. Nisam imala za zalog,
jer je ku}a koju smo kupili bila pod ugovorom, {to zna~i da
ne}emo dobiti tapiju dok ne platimo poslednju ratu. Doterala
sam se, uzela kopiju svoje knjige i oti{la u banku. Pri{la sam
slu`beniku, spustila knjigu na sto i rekla mu: „Slu{ajte, vi me
ne poznajete, nemam ovde ra~un, ali upravo sam zapo~ela
posao koji }e pomo}i mnogima. Vrlo sam sposobna i treba
mi novac.“
„Koliko?“, upitao me je.
„Petnaest hiljada dolara“, rekla sam, a on mi je dao ~ek.
„[ta li ti misli{ da si!?“, pitala sam se s jedne strane kada
sam iza{la, ali s druge, rekla sam sebi: „Ba{ me briga, imam
petnaest hiljada vi{e nego pre sat vremena, mo`da je trebalo
da tra`im trideset.“
– D`ejn Blustejn
76
Gospodari lampe
3. Oni veruju da mogu
Gospodari lampe su sigurni kad mole, jer znaju da }e dobiti
ono {to `ele. Neki to zovu verom, drugi poverenjem u sebe.
U svakom slu~aju, verovanje da je cilj mogu} pokre}e ih na
akciju.
Tek {to smo zapo~eli kurs samopouzdanja u Majamiju, moja
`ena Linda i ja smo dobili bro{uru za obrazovnu konferenciju
u San Dijegu. Kada smo je pro~itali, shvatili smo da moramo
tamo da odemo, iako nismo znali kako }emo. Kurs samo {to
smo bili po~eli, radili smo van ku}e i nismo kod sebe imali
mnogo novca. Nismo mogli da kupimo karte za avion ili ne-
ki drugi prevoz. Ali morali smo da budemo tamo. Verovali
smo da }emo nekako uspeti, pa smo odlu~ili da zamolimo
za pomo}.
Najpre smo zvali koordinatore konferencije u San Dijegu
i objasnili im za{to `elimo da prisustvujemo. Pitali smo ih
mogu li da nam obezbede dve pozivnice i oni su rekli da mo-
gu. Kada sam rekao Lindi da smo nabavili pozivnice, ona me
je podsetila: „Divno, ali mi smo u Majamiju, a konferencija je
u San Dijegu. [ta }emo dalje?“
Morali smo da obezbedimo prevoz. Pozvao sam Nordist
erlajnz i zamolio predsednika Stiva Kvinta da nam pokloni
dve povratne karte.
Odmah je odgovorio da ho}e, a onda me je zapanjio
onim {to je zatim rekao: „Hvala {to ste pitali.“
„Molim?“
„Nemam ~esto priliku da u~inim ne{to dobro, sve dok me
neko ne zamoli. Za mene je pomo} drugima ne{to najbolje
{to mogu da u~inim. Vi ste je zatra`ili, dali ste mi priliku i ja
vam zahvaljujem.“
Zanemeo sam pred njegovim odgovorom, ali sam uspeo
da mu zahvalim. Spustio sam slu{alicu i reko supruzi: „Du{o,
dobili smo karte.“
77
Aladinov faktor
„Super!“, rekla je ona. „A gde }emo se smestiti?“
Pozvao sam Holidej in u centru Majamija i upitao gde im
je centrala. U Memfisu, reko{e mi. Pozvao sam Memfis, a oni
su me uputili na ~oveka u San Francisku koji je vodio sve hote-
le Holidej in u Kaliforniji. Upitao sam ga mo`e li da nam obe-
zbedi sme{taj za tri dana. Predlo`io je da nas smesti u njihov
novi hotel u centru San Dijega, kao svoje goste. Odgovorio
sam da bi to bilo divno. „Ali samo da vas upozorim“, re-
kao je, „da se hotel nalazi na 35 minuta vo`nje od mesta
konferencije. Morate da se sna|ete za prevoz.“
Odgovorio sam da }emo se sna}i, makar morali da
kupimo konje. Zahvalio sam mu i rekao Lindi: „Sad moramo
da re{imo kako da dvaput dnevno odemo i vratimo se od
hotela do konferencijskog kampa.“
Pozvao sam rentakar, sve im ispri~ao i zamolio ih da mi po-
mognu. „Odgovara li vam novi oldsmobil 88?“, upitali su.
Odgovorio sam potvrdno. Sve smo sredili u jednom danu.
Za hranu smo se na kraju nekako dovijali sami, ali sam pre
kraja konferencije, na jednom od op{tih okupljanja, ustao,
ispri~ao celu pri~u i rekao: „Svako ko `eli da bude dobrovoljac
i da nas vodi na ru~ak u pauzi i posle zavr{etka konferencije
je dobrodo{ao.“ Pedesetak ljudi je sko~ilo i ponudilo se, tako
da su nam pribavili i poneki obrok.
– Rik Gelinas
4. Oni se stra{no trude
U poslednjem trenutku smo odlu~ili da odemo u Rio de
@aneiro na prvi Samit svih zemalja. Imali smo dve nedelje da
skupimo 8.000 dolara za prevoz, hotel, hranu i {tampanje
bro{ura o samopouzdanju, koje smo hteli da podelimo
u~esnicima konferencije, a trebali su nam i paso{i, vize i hote-
lske rezervacije.
Mislimo da ako ljudi ne cene i ne vrednuju sebe, svakako
nisu u stanju da cene ni okolinu koja im poma`e da opstanu.
78
Gospodari lampe
Ose}ali smo da treba da odemo na skup i ubedimo prisutne
da je ekolo{ka kriza s kojom se suo~avamo povezana sa kri-
zom na{ih srca i du{a. Smatrali smo da ovu va`nu poruku
treba saop{titi, zato smo uzeli telefon i po~eli da molimo za
podr{ku. Jedan od prvih poziva nam je doneo 500 dolara. Po-
tom smo pozvali `enu koja je `urila na aerodrom i rekla da
ima samo dva minuta. Nikad ranije je nismo videli, ali posle
razgovora nam je dala 1.000 dolara. Uo~ila je na{ `ar za ideju
i `elela je da nas podr`i, iako se nismo poznavali. Zaplakala
je i bila duboko dirnuta. Nije mogla da poveruje da smo je
tako duboko takli i rekla nam je da je sre}na {to je mogla da
pomogne.
Kad se dr`ite svog cilja i znate da je ono {to radite va`no i
slu`i drugima, lako je da druge ubedite da vas podr`e. Samo
pomislite – 8.000 dolara za dve nedelje. I to uglavnom od
ljudi koje nikad nismo videli.
– D`eki Miler
5. Oni se suo~avaju sa strahom
Svi gospodari lampe imaju unutra{nje i spolja{nje vo|stvo. Ni-
je ta~no da njih ne mu~e strahovi – mu~e, ali ih ne spre~avaju
u onome {to ho}e da urade.
Jednog vikenda ~ovek iz Vankuvera po imenu Malkolm odveo
je svoju verenicu na pe{a~enje kroz severne {ume Britanske
Kolumbije. [etnja ih je nekako dovela izme|u `enke medve-
da i njenih mladun~adi. Medvedica je u `elji da za{titi mladu-
nce zgrabila verenicu. Malkolm je bio nizak, a zver ogromna,
ali je s puno hrabrosti uspeo da oslobodi svoju verenicu. Ali
medvedica ga je {~epala i polomila mu sve najva`nije kosti u
telu. Na kraju mu je zarila kand`e u lice.
Pravo je ~udo {to je Malkolm pre`iveo. Slede}ih osam go-
dina proveo je na hirurgiji, gde su doktori u~inili sve {to su
mogli. Me|utim, to mu ba{ nije mnogo pomoglo i on nije
vi{e hteo da se pojavljuje u dru{tvu.
79
Aladinov faktor
Jednog dana odvezao se invalidskim kolicima do desetog
sprata rehabilitacionog centra, `ele}i da se baci, ali se njegov
otac, koji je osetio da treba da ga vidi, iznenada pojavio. Do-
{ao je u pravo vreme: „Malkolme, ~ekaj!“, uzviknuo je.
^uv{i o~ev glas, Malkolm se okrenuo.
„Svaki ~ovek nosi o`iljke negde duboko u sebi“, rekao
je otac. „Mnogi od nas ih nose ispod osmeha, kozmetike i
prijatne pojave. Ti svoje mora{ da nosi{ spolja. Ali sine, svi
smo mi isto. Svi smo na neki na~in duboko ranjeni.“
Malkolm vi{e nije `eleo da se baci sa zgrade.
Nedugo zatim, prijatelji su mu kupili neke motivacio-
ne CD-ove. Na jednom je ~uo pri~u Pola D`efersa, koji je s
~etrdeset dve godine izgubio sluh, ali je kasnije postao jedan
od najboljih trgova~kih putnika na svetu. „Hendikepi su dati
obi~nim ljudima da bi ih u~inili neobi~nim“, govorio je Pol.
Malkolm je tada rekao sebi: „To sam ja! Ja sam neobi~an!“
Odlu~io je da postane prodavac osiguranja – i da se izlo`i
odbijanju mnogo puta na dan. Odlu~io je da svoju manu
pretvori u prednost. Morao je da se suo~i sa strahom da }e
biti odba~en zbog svog fizi~kog izgleda, ali budio se svakog
dana znaju}i da je to u stvari prilika, i tako je napredovao.
Stavio je svoju sliku na vizit kartu i kada bi je davao ljudima
rekao bi: „Ja sam spolja ru`an, ali sam divan iznutra. Pru`ite
sebi priliku da me upoznate.“ Godinu dana kasnije postao je
najbolji agent osiguranja u Vankuveru.
– Mark Viktor Hansen
6. Oni u~e iz iskustva
7. Oni su uporni
Gospodari lampe znaju da ne mogu sve {to `ele dobiti iz prvog
poku{aja. Zato izvla~e pouke i koriste ih slede}i put.
Jednu od najva`nijih lekcija sam nau~io kada sam bio pro-
davac tehni~ke robe u Fort Loderdejlu na Floridi. Pla}ali su
nas na procenat. Procenat na skupu robu, poput televizora
i T V kamera bio je vrlo mali, a veliki na sitnu robu, poput ba-
80
Gospodari lampe
terija, torbi i sli~no, jer je mar`a za njih bila velika. Jednog
dana do{ao mi je tip u velikoj `urbi. Hitno mu je trebala vi-
deo-kamera, jer je i{ao na put sa porodicom, koja je ~ekala u
kolima. Imao je poverenja u mene i samo je rekao: „Dajte mi
ne{to po va{em izboru za 1.000 dolara. Izvolite ~ek i dajte mi
ne{to {to mogu odmah da koristim.“
Ja sam izabrao kameru i objasnio mu kako da je koristi.
Gotovo ni{ta nisam zaradio, zbog male mar`e, a nisam mu
pokazao drugu robu, jer sam zaklju~io da `uri.
Tri dana kasnije isti ~ovek se vratio potpuno besan. Drao
se kao da sam mu upravo ubio prvoro|eno dete. „Verovao
sam ti“, vikao je. „Napisao sam ti ~ek na hiljadu dolara ~im
sam u{ao. Trebalo je da vodi{ ra~una. Prvi put sam oti{ao
sam u Diznilend, a baterija mi se ispraznila za dvadeset minu-
ta. Ako je trebalo da brine{ o mojim potrebama, za{to mi nisi
prodao dodatne baterije?“
„Zato {to ste `urili“, odgovorio sam.
„Upropastio si mi ceo odmor“, odvratio je.
Bio sam ni `iv ni mrtav i tada sam zasvagda nau~io da ni-
kad ne poku{avam da ~itam tu|e misli, niti da nekome govo-
rim {ta mu treba. Dovoljne bi mi bile dve sekunde da ga pi-
tam treba li mu dodatno pakovanje baterija i onda da ga
pustim da sam odlu~i. Izgubio sam ne samo mu{teriju, nego
i dobru zaradu. Sada uvek pitam i pu{tam mu{teriju da sama
odlu~i {ta joj treba.
– Harv Eker
Pre nekoliko godina sam za Dan zahvalnosti bio sa `enom
u Njujorku. Ona je bila tu`na, jer nismo bili s na{om
porodicom. Obi~no bi za ovaj praznik ukra{avala ku}u za
Bo`i}, ali ovog puta smo bili zaglavljeni u hotelskoj sobi. Rek-
ao sam joj: „Draga, hajde da ukrasimo ne{to `ivo, a ne uvek
isto staro drvce. Hajde da kupimo hranu i podelimo je oni-
81
Aladinov faktor
ma koji ne mogu sebi da priu{te ru~ak na Dan zahvalnosti.
Hajdemo negde gde }emo potvrditi ko smo i za {ta smo spo-
sobni. Poka`imo sebi {ta mo`emo da damo. Idemo u Harlem
da nahranimo siroma{ne. Imamo dovoljno novca, kupi}emo
hrane za {est ili sedam porodica za mesec dana. Hajde to da
uradimo.“
Po{to sam ja prvo morao da dam intervju, zamolio sam
svoje partnere da nabave kombi. Kada sam se vratio, rekli su
mi da nisu mogli ni{ta da urade, jer su svi kombiji u Njujorku
bili iznajmljeni. Rekao sam im: „Zapamtite, ako ne{to stvarno
ho}emo, u tome }emo i uspeti. U Njujorku ima mnogo kombi-
ja, a nama treba samo jedan. Idemo da ga nabavimo.“
Oni su uporno govorili da su sve zvali, ali da slobodnih
kombija jednostavno nema. „Pogledajte niz ulicu“, odvratio
sam. „Vidite li koliko ih je?“
„Vidimo.“
„Idemo da uzmemo jedan.“
Najpre sam poku{ao da zaustavim neki onih koji su
i{li niz ulicu, ali sam samo nau~io da voza~i u Njujorku ne
staju, nego ubrzavaju. Posle smo poku{ali na semaforu. Pri-
{li bismo i kucnuli. Voza~ bi spustio prozor i za~u|eno nas
pogledao, a ja bih rekao: „Zdravo! Danas je Dan zahvalnosti
i voleli bismo da znamo da li biste nas odvezli u Harlem da
nahranimo siroma{ne.“ Svi bi odmah okrenuli glavu, besno
podigli prozor i odjurili bez re~i.
Onda smo poku{ali druga~ije. Kucnili bismo na prozor i
rekli: „Danas je Dan zahvalnosti. Voleli bismo da pomogne-
mo siroma{nima i hteli bismo da znamo da li biste nas po-
vezli u kraj koji smo planirali.“ Ovo je zvu~alo ubedljivije, ali
opet ni{ta. Tad smo po~eli da nudimo 100 dolara za vo`nju.
To nas je pribli`ilo uspehu, ali kad bismo rekli Harlem, odbijali
su nas i odlazili.
Pri~ali smo sa vi{e od dvadeset ljudi. Svako je rekao
ne. Moji partneri su bili spremni da odustanu, ali sam ih ja
82
Gospodari lampe
hrabrio: „Postoji zakon proseka, neko }e pristati.“ Uskoro,
pojavio se savr{eni kombi, dovoljno velik da smesti moja ~eti-
ri partnera. Pri{li smo mu, kucnuli na prozor i upitali voza~a
da nas odveze za sto dolara.
Voza~ je rekao: „Ne morate da mi platite. Rado }u vam
pomo}i. U stvari, odve{}u vas na jedno od najsiroma{nijih me-
sta u gradu.“ Tada je preko sedi{ta uzeo svoju kapu. Kad ju
je stavio, primetio sam natpis Vojska spasa. Ime mu je bilo ka-
petan D`on Rondon, na~elnik Vojske spasa za Ju`ni Bronks.
Bili smo presre}ni kada smo u{li u kombi. Upitao nas je:
„Odve{}u vas i tamo gde nikad niste pomislili da }ete i}i. Ali
recite mi, za{to ovo radite?“ Objasnio sam mu kako ho}u
ne{to da dam u znak zahvalnosti za sve ono {to imam.
Kapetan Rondon nas je odveo u Ju`ni Bronks, prema
kome Harlem izgleda kao Beverli Hils. Kad smo stigli, oti{li
smo u prodavnicu gde smo kupili dosta hrane i nekoliko
korpi. Spakovali smo dovoljno za sedam porodica za mesec
dana i oti{li u jednu zgradu u kojoj je po nekoliko ljudi `ivelo
u jednoj sobi. @iveli su bez struje, bez grejanja usred zime,
okru`eni pacovima, buba{vabama i mirisom urina. Zapanjilo
nas je kako `ive i zaista nas je ispunilo zadovoljstvo {to smo
im bar malo pomogli.
Vidite, sve mo`ete da u~inite ako se tome posvetite i
budete uporni. ^uda poput ovog se mogu desiti svaki dan,
~ak i u gradu „bez kombija“.
– Entoni Robins
83
 DRUGI DEO

Osloba|anje
duha
*

Ne dobija se uvek ono {to se tra`i, ali nikad se

ne dobija ono {to se ne tra`i... osim zaraze.
– Frenklin Braud
 Kako da znate šta da poželite

4
KAKO DA ZNATE [TA DA PO@ELITE

Sanjaj o uzvi{enom i kako sanja{, tako }e ti i biti. Snovi su

ono {to }e{ jednog dana biti, ideal je proro~anstvo koje }e{
na kraju objaviti.
– D`ejms Alen

Aladin je uzdahnuo: „Voleo bih da sam sposoban

da postupam kao ljudi koje si mi pokazao. Znam da
`elim da postanem princ i znam da `elim sva blaga
sveta. Spreman sam da po~nem. Gde je po~etak,
Du{e?“

„Gospodaru, najpre mora{ imati potpuno ~istu sve-

st. To je istinska i pozdana mo}. Ono {to }u s tobom
podeliti pomo}i }e ti da stekne{ jasno}u svesti.
U ovom delu avanture, ho}u da po~ne{ da tka{
svoj vlastiti ~arobni }ilim. Da bi ga istkao, mora}e{
da ispuni{ nekoliko zadataka. Svaki od njih je potka
za }ilim i {to ih vi{e bude{ imao, tvoj }ilim }e biti
ja~i i lep{i.

87
Aladinov faktor
Najpre nam je potrebna nit `elje. Sve ostalo dola-
zi posle na{ih `elja, snova i te`nji. Kada jednom ra-
zjasnimo svoje `elje, i na{ put postaje jasniji.“
PRVI ZADATAK
„Najpre mora{ da napravi{ spisak svojih `elja. Sedi
i uzmi papir i pero. Napi{i: ’@elim da...’ i nabroj 101
`elju. Ne}u prihvatiti devedeset ili devedeset devet.
Pravi i magi~ni broj je 101.“
* `elite. Budite {to detaljniji u svakoj `elji.
Aladin je po~eo sumanuto da pi{e. ^uo se samo
zvuk {kripanja pera po papiru. Iznenada je stao i po-
`alio se: „Ne mogu to da uradim. Nikad mi nije dopu-
{teno da `elim mnogo. Dobar obrok i topao krevet
su moji najve}i snovi, ali oni ne ispunjavaju broj.“
* Oti{ao je u svoju sobu i zapisao 127 svojih `ivotnih `elja. Sa-
Duh ga je ube|ivao: „Ovo je pravi po~etak zadatka
– ube|ivanje sopstvenog uma da se oslobodi.
Svima je te{ko da dozvole sebi da shvate {ta zaista
`ele, a {ta ne. Nisam ti ni rekao da je zadatak lak
ali, da bi napredovao dalje, mora{ da ga re{i{. Po~ni
Aladine, prona|i svoje snove i zapi{i ih.“
*
Ne mo`ete ne{to da tra`ite dok ne znate {ta je to. Mnogi ljudi
ne znaju {ta `ele ili `ele manje nego {to zaslu`uju. Najpre tre-
ba da shvatite {ta `elite. Drugo, treba da budete svesni da to
i zaslu`ujete. Tre}e, treba da verujete da }ete mo}i dobiti ono
{to `elite. I ~etvrto, morate imati hrabrosti da to zatra`ite.
– Barbara de An|elis
88
Kako da znate šta da poželite
Prvi zadatak: napravite spisak od 101 `elje
Kao {to je Duh zatra`io od Aladina da napravi spisak od 101
`elje, i mi tra`imo od vas spisak `elja. Prema na{em iskustvu,
treba}e vam nekoliko sati, mo`da i nekoliko dana. Ako ozbi-
ljno ho}ete vi{e onoga {to `elite u `ivotu, ovde stanite i napravi-
te spisak od 101 `elje.
Spisak mora da bude {to detaljniji. Ako `elite novi
automobil, navedite marku i model. Napi{ite i boju, ako imate
omiljenu. Ako `elite bolji posao, ta~no navedite kakav posao
D`on Godard je ovakav spisak napravio kada je imao petna-
est godina. Njegov otac, uspe{an poslovni ~ovek, svakog petka
bi pozvao saradnike na ve~eru. Razgovori za vreme ovih ve~e-
ra ostavljali su dubok utisak na mladog D`ona, samo {to su se
gosti ponekad `alili na svoj `ivot. Posle jedne ovakve ve~ere,
D`on je ~vrsto odlu~io da u njihovim godinama ne bude kao
oni.
da je prevalio {ezdesetu, a od 127 zadataka ostvario je 115. Spi-
sak je dao okvir celom njegovom `ivotu, koji ga je vodio preko
stotinu zemalja, omogu}io mu da poseti mnoge svetske lidere,
me|u njima i papu, i pomogao mu da ostvari mnoge li~ne
snove. Posetio je Kineski zid, istra`ivao Nil, jahao konja na ve-
likoj paradi i nau~io da leti na 48 razli~itih tipova aviona.
*
„Dosta!“, povikao je Aladin. „Nikada nisam ni po-
mislio da mogu toliko mnogo da `elim.“ Lice mu je
zra~ilo ose}anjem dostignu}a, a um mu je rastao i
rastao.
89
Aladinov faktor
* u ku}i punoj divnih golih `ena.“ Dodu{e, dve su imale dve,
Pre nego {to ne{to zatra`ite, morate znati {ta `elite i morate
verovati da to mo`ete i da dobijete.
Bilo {ta
Po{ao sam na desetodnevni kurs o ciljevima i prve no}i smo
dobili praznu svesku, uz zadatak instruktorke: „Zapi{ite svoj
cilj.“ Nakon {to smo ga napisali, tra`ila je da napi{emo jo{
jedan. Ovo je trajalo oko deset minuta i svima nam je posta-
jalo dosadno. Nakon toga opet je tra`ila jo{ jedan. To je
trajalo ~itava tri sata, a ona je samo ponavljala: „Napi{ite.
Samo pi{ite. Nema veze ako ne mo`ete da se setite jednog,
napi{ite slede}i.“ Tri sata!
Kada je bilo gotovo, obratila nam se: „U redu, sada `elim
da u~inite ne{to posebno. Zapi{ite neki cilj, ali ovaj treba da
bude poseban. Zamahnite ~arobnim {tapi}em i napi{ite {ta
`elite, {ta god to bilo. Ne mora biti zakonito, ne mora se
pokoriti gravitaciji. Ne mora nigde da se uklapa. Samo mahni-
te ~arobnim {tapi}em.“
Tri sata sam zapisivao sve {to sam mogao da smislim
– novac, zdravlje, veze, putovanje. Tada sam rekao sebi: „U
redu, ako ne mora da bude po zakonu, onda i ne}e. @elim
da `ivim u ku}i punoj lepih golih `ena.“ Bilo me je stid, ali
sam to napisao. Deset godina nisam nikome ovo rekao, ali
sam ipak napisao. Kopao sam po mozgu tri sata, mislio sam
o svemu {to sam mogao i na kraju sam i to napisao.
Instruktorka Sandra je rekla: „Sre{}emo se za sedam
dana na slede}em ~asu i samo da vam ka`em, ta zadnja `elja
}e vam se ispuniti.“ Svi u sobi su se nasmejali.
Na slede}i ~as sam se vratio potpuno zapanjen, jer sam
te nedelje sreo jednu `enu, Karlu, koja je kasnije postala mo-
ja druga `ena. Iza{li smo i na kraju oti{li kod nje. Prespavao
sam tamo, a ujutru su njene dve }erke upale gole u sobu,
a i ja i Karla smo le`ali goli. Pomislio sam: „O bo`e, ja sam
90
Kako da znate šta da poželite
odnosno ~etiri godine! Pretpostavljam da nisam bio dovoljno
precizan u svom zahtevu.
Na ~asu nas je instruktorka zamolila: „Podignite ruku ako
se se}ate poslednje `elje koju ste zapisali i ako vam se ona i
obistinila, makar to bilo potpuno nesvakida{nje, nezakonito
ili bilo kako druga~ije.“ Jedna ~etvrtina ljudi u prostoriji, nas
pedeset, podiglo je ruke.
„Ovo sam radila mnogo puta“, rekla nam je. „Ono {to po-
slednje napi{ete postaje istina, jer ja sam u~itelj koji mo`e da
vas ubedi u to. Nisam poku{ala da vas direktno ube|ujem,
jer biste postali skepti~ni, samo sam to izjavila kao o~iglednu
~injenicu.“ Naravno, niko od nas joj tada nije verovao, ali
~etvrtina nas je postigla svoj cilj.
Ljudi su ustajali i otkrivali svoje ciljeve. Neki su `eleli da
im se prihod uve}a deset puta. Jedan par je po`eleo veliku
jahtu, iako je ~ovek bio socijalni radnik, a `ena u~iteljica sa
malim primanjima. U toku nedelje neki njihov nepoznati ro-
|ak je umro i oni su nasledili ogromnu jahtu. Otvarali smo us-
ta od ~uda za svaki cilj, jer je Sandra posebno bila istakla da
niko ne treba da se pokorava gravitaciji, da nijedan na~in ne
sme da bude ograni~en zakonom ili bilo ~im drugim. Totalno
smo podivljali.
Tada nas je ona jo{ vi{e {okirala. Rekla je: „Uzgred, to
se desilo jer ste svi verovali u mene.“ Ja sam ustao i upitao:
„Sandra, `elim ne{to da razjasnim. Da si rekla da }e nam se
ispuniti neki drugi cilj, da li bi bio ispunjen tada onaj koji se
nama ispunio?“
„Da“, rekla je. „Ponekad ka`em da }e se ispuniti tre}i cilj
koji ste napisali.“ Svi u prostoriji su otvorili sveske i pro~ita-
li svoj tre}i cilj i mogli su ga imati umesto poslednjeg. Bili
smo potpuno zbunjeni. Neki ljudi su zaplakali. Slede}e ve~eri
nam je objasnila da tu nema ni~eg neobi~nog. Nema pravila
i nema zakona. Ne u smislu da `ivimo u bezakonju, nego da
um ima mo} da stvara. Sve u {ta verujete je mogu}e.
– Rejmond R.
91
Aladinov faktor
Jedini na~in da se otkriju granice mogu}eg je da se one
prevazi|u i pre|e u nemogu}e.
– Artur S. Klark
Drugi zadatak: izbistrite vizije
Ova ve`ba je dobar na~in da razjasnite sebi svoje `elje. Pomo}i
}e vam da u|ete dublje u svoju podsvest i pove`ete se s pra-
vim te`njama svog srca. Klju~no je da ne mislite da li je ne{to
mogu}e, ve} jednostavno da li to `elite. Kada jednom priznate
sebi {ta `elite i po~nete da koristite principe i tehnike navedene
i istaknute dalje u knjizi, shvati}ete kako se sti`e do `elja.
Paradoks `ivota je da nam se ~esto ne pokazuje kako do ne-
~ega da do|emo sve dok se sami ne anga`ujemo.
Da biste uradili ovu ve`bu, najbolje je da pustite neku
muziku za opu{tanje, sklopite o~i i nekoliko puta duboko
udahnete. Tada pustite svoju podsvest, svoje srce ili dete u sebi
da vam prika`e vizije va{ih pravih `elja u slede}im oblastima:
• ljubav i brak
• porodica i prijatelji
• ku}a, stan ili drugi prostor za `ivot
• name{taj i drugo poku}stvo
• automobil i ostale vrste transporta
• ode}a, nakit i sl.
• posao i karijera
• novac i finansije
• dostignu}a
• zdravlje i fizi~ko stanje
• rekreacija i slobodno vreme
• li~ni i duhovni razvoj
• tvoj doprinos lokalnoj zajedici
92
Kako da znate šta da poželite
Kada zavr{ite zami{ljanje i vizuelizaciju idealnih slika iz
ovih oblasti `ivota, otvorite o~i i zapi{ite ih, sa {to vi{e detalja.
To je ono {to }ete poku{ati da ostvarite u `ivotu. Pone{to od
toga zahteva}e u~enje i pripremu, ili vi{egodi{nji koncentrisa-
ni napor. Ne{to }ete mo}i da ostvarite odmah.
Drugi koristan korak je da se vratite i napravite spisak sve-
ga {to }e vam pomo}i da ostvarite zapisane ciljeve i {to }ete po-
~eti da tra`ite. Zatim zapi{ite imena ljudi i institucija kojima
mo`ete da se obratite u vezi s pojedinim ciljevima. Zapi{ite i
datum kad ste po~eli da radite na ostvarenju svakog cilja. Sa-
da imate plan za po~etak pozitivnog delovanja u smeru onoga
{to `elite.
Tre}i zadatak: zamislite savr{en dan
Najbolje je da na|ete udobno mesto gde }ete sesti ili le}i i gde
vas sigurno niko ne}e prekidati. Pustite neku prijatnu muziku,
zatvorite o~i i opustite se. Neka vam neko ~ita (ili zapamtite i
ponavljajte u sebi) dole navedena pitanja u razmacima od na-
jmanje petnaest sekundi. Pitanja mo`ete i da snimite, pa da ih
pustite.
Zatvorite o~i, opustite se i zamislite svoj idealni dan. Po~ni-
te bu|enjem. S kim biste `eleli da se probudite? Kako izgle-
da va{a ku}a? [ta biste onda uradili: ve`bali, molili se, medit-
irali, doru~kovali stvarno gurmanski, oti{li na masa`u? Kako
izgledaju va{a idealna kola? Kako }ete oti}i na posao? Da
li vozite ili vas neko vozi? Gde radite? Kako izgleda va{a
kancelarija? Kakav posao radite? S kakvim ljudima? Kolika je
plata na va{em idealnom poslu? [ta radite za ru~ak? U`inu?
Posle posla? Da li se rekreirate? Igrate li tenis? Idete li u ku-
povinu? Izlazite li s prijateljima ili bra~nim drugom? Da li ide-
te na igranku? Da li kvalitetno provodite vreme s porodicom?
Popunite sve detalje svog idealnog dana.
93
Aladinov faktor
^etvrti zadatak: kompletirajte proces `eljenja
Ova ve`ba je jedan od najbr`ih i najboljih na~ina da ispoljimo
ono {to zaista `elimo. Za nju }e vam trebati partner. Najbolje
je da to bude neko kome verujete i ko nipo{to ne}e suditi
o va{im odgovorima. Oboje }ete odgovarati na ista pitanja.
Obavezno uzmite olovku i papir.
Sedite nasuprot partneru. Neka neko od vas prvi zatvori o~i
i udahne duboko nekoliko puta da bi se opustio. Pre nego {to
po~nete da odgovarate na pitanja, onome ko dr`i zatvorene o~i
treba pro~itati ovaj tekst: „Samo se opusti i seti se kada si bio
veoma opu{ten... kada si bio veoma, veoma opu{ten. Mo`da si
tada bio u prirodi, le`ao negde na klupi ili si bio na odmoru. Ili
je to mo`da bilo onda kada si sedeo u vru}oj kadi ili imao masa-
`u. (Pauza). Vrati se u vreme kada si bio vrlo, vrlo opu{ten.
(Pauza). Tako je, vrlo dobro. (Pauza). U toj ta~ki, dozvoli sebi
da po`eli{ ono {to zaista `eli{ i ne razmi{ljaj o strahu, ose}anju
krivice ili stavovima koji te sputavaju. Iz te duboke ta~ke svog
srca, zatvorenih o~iju, odgovori na pitanje: [ta `eli{? (Zapi{i
partnerov odgovor na ovo pitanje). [ta `eli{?“ I tako dalje.
Nastavite ovaj proces slede}ih deset ili petnaest minuta, a
zatim se zamenite. Na kraju pregledajte odgovore. Verovatno
}ete uo~iti da odgovori koje ste dali kasnije bolje izra`avaju
va{e stvarne `elje. Sada se potrudite da dobijete ono {to ste
po`eleli.
Peti zadatak: pro{irite ma{tu
Evo nekih pitanja koja vas mogu podsta}i na dalje razmi-
{ljanje o svojim stvarnim `ivotnim `eljama. Predla`emo da
uzmete par~e papira i zapi{ete odgovore na slede}a pitanja:
• [ta biste najvi{e `eleli da ostvarite pre smrti?
• [ta biste `eleli da imate {to sada nemate? Nova kola?
^amac? Novi stereo sistem? DVD i kameru? Novo
94
Kako da znate šta da poželite
odelo? Vi{e nakita? Dobar bicikl? Motocikl? Ma~ku ili
psa? Nove tepihe?
• ^ime ste nezadovoljni u svojim najbitnijim ljudskim
odnosima? U odnosima s ~lanovima porodice? U odno-
sima na poslu? @elite li da neko provede vi{e vremena
s vama? Da vas ostavi na miru? Da vas pose}uje vi{e?
@elite li da osetite ve}u bliskost? Da prestanete da se
sva|ate? U~vrstite svoje veze? Da se lak{e izra`avate i
delite s nekim emocije? Skinete nekog s vrata? Zatra`ite
opro{taj? Podelite svoje snove?
• [ta slomljeno treba da popravite?
• [ta vam treba i {ta `elite od svog bra~nog partnera? Svog
najboljeg prijatelja? Svojih roditelja? Svoje dece? Bra}e
i sestara? Ljudi s kojima radite? Ljudi s kojima idete u
{kolu? Svog prvog kom{ije? Bebisiterke ili domara? Od
ljudi u crkvi? Od ljudi u svojoj grupi za podr{ku?
• [ta tra`ite od svog doktora ili zubara? Od advokata?
Savetnika za finansije? Ra~unovo|e? U~itelja u {koli?
Trenera? Mentora? Savetnika? Psihologa ili psihijatra?
Svog sve{tenika? Svog gradona~elnika ili poslanika?
• Kome zavidite i na ~emu?
• Trebaju li vam slobodni dani? Odmor? Unapre|enje?
Povi{ica? Vi{e uputstava? Vi{e po{tovanja? Da li vam
je potrebno da vas ljudi prepoznaju? Vi{e podr{ke?
Bolja oprema? Neko da saslu{a va{e ideje? Neko da
vam pomogne da re{ite problem? Manje smicalica?
Vi{e saradnje? Vi{e razumevanja? Manje stresa? Vi{e
prostora?
• Da li vam je potrebno vi{e sna? Bolja ishrana? Vi{e
vremena za igru? @elite li da idete na ples? Da prestanete
da pu{ite? Da smr{ate? Da steknete kondiciju?
• Da li biste `eleli da vi{e putujete? ^e{}e da izlazite? Vi-
{e idete u bioskop? Odete na neki koncert? Da se bavite
sportom? Idete na vi{e `urki?
• Da li biste `eleli da nau~ite neki strani jezik? Da idete
95
Aladinov faktor Paljenje lampe

na neki kurs? Poha|ate neki seminar? Nau~ite da kori-

stite kompjuter? Odete na internet? ^itate vi{e knjiga?
Nau~ite da kuvate? Da igrate golf? Da svirate neki instru-
ment? Nau~ite da slikate ili vajate? Da pi{ete poeziju?
Da nau~ite da kucate? Uzmete ~asove glume?
• @elite li da date doprinos svetu pre nego {to umrete?
Da skupljate novac za neko dobro~instvo? Pomognete
deci da dostignu svoje ciljeve? Iskorenite nepismenost?
5
Spre~ite neplanirane trudno}e maloletnica? Re{ite neki PALJENJE LAMPE
problem u svojoj zajednici? Pomognete stvaranju mira
u svetu? *
* Plamen uspeha se ne pali sam od sebe. Mora{ se
„Aladine, sad kada si razjasnio {ta `eli{, pogledajmo izlo`iti vatri.
{ta je slede}i korak u tkanju magi~nog }ilima koji te – Arnold Glaskov
mo`e odvesti kuda god `eli{.“
*

„Aladine, sjaj na licu obasjava ti du{u. Pretvara{ se

preda mnom od uli~nog mangupa u ~oveka ideja.
Javlja ti se strast za `ivotom. Pogledaj jo{ jednom
lampu u svojim rukama, ona ne mo`e svetleti bez
dva najva`nija sastojka. Zna{ li koja?“

„Naravno. Jedan je ulje, drugi je vatra. Nema svetlo-

sti dok oni ne do|u u dodir“, objasnio je Aladin.

„Znao sam da imam mudrog gospodara! Kao i la-

mpa, i ti mora{ imati gorivo i plamen da bi se ostva-
rio. Zadaci }e ti pomo}i da to postigne{. Kada na-

96 97
Aladinov faktor
u~i{ da je mogu}e ono {to `eli{, to verovanje }e biti
tvoje gorivo. A kad oslobodi{ svoju strast, vatra u
tebi }e goreti dovoljno jako i ni{ta ne}e stati na put
ostvarenja tvojih snova.“
OSLOBA\ANJE STRASTI I JA^ANJE UVERENJA
„Kada bude{ znao {ta `eli{, Aladine, mora}e{ da
poveruje{ da mo`e{ to i da dobije{. U suprotnom,
ne}e{ imati hrabrosti da zatra`i{. Zato mora{ da oja-
~a{ svoju veru. Najbolje je da se pona{a{ kao da
si `elju ve} ostvario i da posmatra{ sebe kao da si
svoj cilj ve} dostigao. Ovaj postupak sna`i volju i
pretvara se u podsticaje na neophodna dela.
Aladine, zatvori o~i. Idemo u palatu!“
* dodiruju nebo. Zidovi su ne`nih boja, na podovima
Aladin je ~ekao, ali se ni{ta nije dogodilo. ^ekao je
jo{ nekoliko minuta, a zatim je otvorio o~i i upitao:
„Nismo u palati? Mislio sam da me vodi{ tamo!“
*
„Ja sam mislio da nas ti vodi{“, odgovorio je Duh.
*
„Kako bih ja to mogao? Nisam ja Duh, ve} ti!“
*
„Ovo je po~etak {estog zadatka... u~enje da se uo~i
ono {to se `eli. Kada jasno i odlu~no sagleda{ da je
ono {to `eli{ ve} tvoje, strast prema tvojim htenjima
98
Paljenje lampe
bi}e zapaljena, a verovanje da su `elje ostvarive
bi}e ti usa|eno. Aladine, opet zatvori o~i. Se}a{ se
drugog zadatka? Rekao sam ti da di{e{ duboko i
obrati{ se svom umu. Sada }emo to ponoviti i kada
bude{ bio spreman, re}i }e{ mi kako izgleda palata,
{ta se u njoj ~uje i kako miri{e.“
*
Aladin je zatvorio o~i i tri puta duboko udahnuo.
„Prvo prime}ujem da vlada mir. Na pijaci je uvek
prljavo i bu~no, dok je u palati tiho i ~isto. Miri-
{e na nanu i cve}e. ^uje se fina muzika. Gde god
pogledam, zidovi sijaju kao nakit i ima mnogo
prostorija. Dvorane izgledaju kao da su duga~ke
kilometrima, a stubovi {to podupiru svod kao da
su divni }ilimi. Tako mi je lepo! Tu ja pripadam! Tu
`elim da budem!“
*
„Zamisli sebe u sve~anoj odaji, Aladine. Pogledaj
svoju sliku na zidu. Zamsili sebe u kraljevskoj odo-
ri, kako ti nasmejane sluge slu`e najbolje vo}e. Tra-
`i da sve to poseduje{ i to sada! Kada to bude{
uradio, bi}e mogu}e!“
*
Svi koji su postigli mnogo ni{anili su visoko, upirali po-
gled u visoki cilj, iako je on izgledao nemogu}.
– Orison Svit Marden
99
Aladinov faktor
* student na koled`u, {to je postepeno palilo plamen ube|enja
[esti zadatak: – vizuelizacija sna
Svaki dan izdvojte vreme da u svojoj glavi stvorite sliku ostva-
renih `elja, kao da su one ve} dostignute ili kompletirani. Ako
vam je cilj doktorat iz psihologije, zamislite sebe kako sedite u
kancelariji sa diplomom na zidu. Ako `elite da budete u vezi
s nekim ko je fin i mio, zamislite sebe s nekim takvim. Kakav
je njen ili njegov glas? Dodir? O ~emu razgovarate? Kako vas
on ili ona slu{a?
Preporu~ujemo vam da ovo radite dva puta dnevno – prvi
put ujutru kada se probudite, a drugi put uve~e, pre spavanja.
Neka vam to bude dnevna obaveza. U po~etku }ete mo`da
morati da zalepite podsetnik na ogledalo u kupatilu, da ne
biste zaboravili, ali uskoro }e vam to postati navika, kao pra-
nje zuba.
Jedan bogata{ iz Nju Orleansa, koji je stekao milione na
nafti, `eleo je da doprinese svojoj zajednici. Preuzeo je brigu
o jednoj gradskoj srednjoj {koli u kojoj 84% u~enika nije
stizalo do mature. Rekao je |acima da }e im pla}ati poha|anje
koled`a ako ostanu u {koli, imaju dobre ocene i postignu
procenat od 95% prolaznosti.
Po{to je znao {ta motivi{e decu, nije im samo dao obe}anje,
ve} im je u glavi stvorio jasnu sliku. Vi{e puta je odveo svoje sre-
dnjo{kolce na nekoliko obli`njih univerziteta, gde su provodili
po ceo dan prate}i nekog studenta. Sa svojim studentom–me-
ntorom oni su poha|ali ~asove, i{li na fizi~ko, bili u udru`enju
studenata, jeli u menzi i i{li u biblioteku. Na kraju dana, sva-
ki srednjo{kolac bi mogao sebe da „vidi“ tamo i tako je sticao
jasnu sliku o tome kako izgleda biti student na koled`u. Pre
ovog iskustva, |aci nisu imali pojma o tome, a bez slike nisu
mogli ni{ta ni da zamisle.
Od tada, svakog jutra u narednih nekoliko godina, profesori
bi |acima rekli da zatvore o~i i zamisle kako izgleda biti
100
Paljenje lampe
u njima. Zavr{avali su srednju {kolu, a procenat ponavljanja
razreda spustio se na manje od 20%. Ranija statistika se gotovo
potpuno obrnula.
Godine 1983. australijski jedrili~arski tim je prvi put osvo-
jio Kup Amerike. Trener pobedni~kog tima je kasnije u je-
dnom intervjuu objasnio da je ~itao knjigu Galeb D`onatan
Livingston i da ga je ta knjiga inspirisala da napravi pri~u o
pobedi svog tima nad ameri~kim. Zatim je ovu pri~u snimio,
uz zvuke jedrili~arskog ~amca koji se~e talase. Svakom ~lanu
svog tima je dao po traku i zamolio ih da je slu{aju dva puta
dnevno slede}e tri godine. To iznosti 2.190 puta. Pre nego
{to su uop{te zaplovili zalivom San Dijego, Australijanci su
pobedili ameri~ki tim 2.190 puta. Uverenost u pobedu je bila
duboko usa|ena u svakog igra~a.
^etiri godine pre Olimpijskih igara, Piter Vidmar, nosilac
zlatne medalje u gimnastici za SAD, ostajao je sa svojim
partnerom u gimnasti~koj sali dodatnih petnaest minuta. Njih
dvojica bi zamislili da je Olimpijada u toku i da poslednja
ve`ba, koju upravo treba da urade, odlu~uje ko }e biti nosilac
medalje. Onda bi zamislili sebe kako rade savr{enu ve`bu za
desetku, a zatim kako stoje na pobedni~kom postolju, i tako
svakog dana pune ~etiri godine. Njihova ube|enost je rasla iz
dana u dan, pa nije ni ~udo {to su osvojili zlato.
Ken Ros obja{njava kako je koristio istu tehniku da
pomogne Valeri Brisko-Huks da osvoji drugu olimpijsku
medalju.
U julu 1982. sedeo sam s Valeri i njenim trenerom Bobijem
Kersijem. Bobi mi je rekao da Valeri ima mogu}nost da osvoji
zlato, ali nema poverenja u sebe.
Okrenula sam se ka njoj: „Valeri, zamisli da je sad jul
1984. Ti si na stazi Koloseuma, a sto hiljada ljudi te slavi.
Upravo si osvojila zlato u kategoriji na 200 metara. Kako ti
101
Aladinov faktor
se to ~ini?“ Kako sam govorio, zapazio sam da se sva je`i i
u tom trenutku sam je pogledao. „Zastava se di`e, svira se
himna, porodica i prijatelji te gledaju s tribina. Kako ti to izgle-
da?“, upitao sam je, a ona je odjednom zaplakala.
Jula 1984, po{to je osvojila drugu zlatnu medalju, Valeri
je dala intervju za ABC. Kada su je upitali kako izgleda stajati
na pobedni~kom postolju, odgovorila je da joj je to sasvim
normalno. Na svakom treningu pre takmi~enja zami{ljala je
sebe kako pobe|uje.
– Ken Ros
* nosti, mesta koja bismo zajedno posetili, letovanja i ku}ne
„Mo`e{ da otvori{ o~i, Aladine. Dobro ti ide. Jo{ je-
dna nit je utkana u tvoj ~arobni }ilim. A slede}i zada-
tak namenjen je i tvojim o~ima i tvojim rukama.“
Sedmi zadatak: o`ivljavanje sna
Ako ne umete da vizuelizujete na pravi na~in, ili jednostavno
ho}ete da ubrzate proces, mo`ete da stvorite spolja{nji privid
za svaku svoju `elju. Ako `elite doktorat iz psihologije, iskopira-
jte doktorsku diplomu i napi{ite na njoj svoje ime. Uramite je i
stavite na zid. Ako `elite na Havaje, idite u agenciju i nabavite
turisti~ku bro{uru Havaja. Umetnite u nju svoju sliku, a onda
bro{uru stavite negde gde }ete mo}i da je gledate svaki dan –
na fri`ider, ogledalo u kupatilu ili iznad svog radnog stola. [to
se vi{e budete gledali kako se sun~ate ili izle`avate na ~amcu,
ta }e vam slika u glavi sve vi{e izgledati kao realnost.
Mo`ete tako|e da napravite „knjigu snova“, tako {to }ete
ise}i slike svojih ciljeva i nalepiti ih u svesku. Gledajte ih bar
jednom dnevno i rezultat }e biti zadivljuju}i.
Raduj se Gospodu i On }e ispuniti `elje srca tvojeg.
– Psalmi 37:4
102
Paljenje lampe
Kad smo se Mark i ja ven~ali, odmah smo `eleli decu. Imala
sam 35 godina i moj biolo{ki sat je otkucavao!
Godinu dana smo lepo `iveli, ali jo{ nismo imali dece.
Onda smo po~eli da idemo na testiranja, hormonsku tera-
piju, merenja temperature. Ali posle {est godina neuspe{nih
terapija, morali smo ne{to da promenimo i u~inimo ne{to
{to bi nam pomoglo da stvorimo porodicu. Pr vo smo odlu~ili
da budemo otvoreni i usvojimo decu, a zatim smo napravili
„pano snova“. Sate i sate smo proveli {to zajedno, {to svako
za sebe, prelistavaju}i ~asopise i vade}i slike na{e idealne
dece. Bili smo vrlo detaljni, mislili smo i na boju kose i o~iju,
oblik tela, name{taj za de~iju sobu, porodi~ne sportske aktiv-
ljubimce. Ja sam uvek `elela dve devoj~ice, tako da sam is-
ekla sliku dve male devoj~ice kako se dr`e za ruke.
Tri meseca po{to smo napravili na{ „pano snova“, pozva-
la nas je jedna mlada dama i rekla kako je ~ula da `elimo da
usvojimo bebu i da bi ona volela da usvojimo njenu. Umalo
sam ispustila slu{alicu. Zaista verujem da je na{a draga Eli-
zabeta bila namenjena ba{ nama tog posebnog dana kada
smo zavr{ili na{ pano.
Ne samo da smo blagosloveni divnom i savr{enom }er-
kom, nego smo na{u porodicu na isti na~in upotpunili 1987,
drugom jednako divnom devoj~icom.
Devedeset osam procenata svega {to smo zamislili na
na{em panou se ostvarilo, ~ak i bolje nego {to smo zamislili.
Oba na{a deteta veoma li~e na nas i ljudi se uvek za~ude
kada ~uju da su usvojena. Jednom, kada je Melani imala
otprilike ~etiri godine, bili smo u pekari, a prodava~ica je pri-
metila: „Kako li~i{ na tatu!“
„Ne li~im“, odgovorila je Melani. „Meni kosa na vrhu gla-
ve nije opala.“
Koncept „panoa snova“ je veoma koristan, jer nam pom-
a`e da razjasnimo svoje `elje i htenja. On nas inspiri{e i ima
vrlo jak uticaj na na{u ma{tu.
– Peti Hansen
103
Aladinov faktor
Kada ljudi razmi{ljaju o kupovini ku}e, ve}ina prvo razmisli
{ta `eli, a zatim u saradnji sa agentom za nekretnine na|u
ono {to `ele. To je klasi~an na~in kupovine. Ali mi nismo
klasi~ni.
Po~etkom devedesetih smo razvijali posao i nismo ozbi-
ljno razmi{ljali o kupovini ku}e. Ali moja `ena Tera je dve
godine iz zabave gledala nedeljni novinski dodatak Ku}e na
prodaju i govorila: „Znam da }emo imati lep{u ku}u nego
{to mo`emo i da zamislimo, to }e biti izuzetno lako. Izgleda
nerealno, ali to }e u stvari biti poput nekog ~uda. To sna`no
ose}am.“
Kada smo za Novu godinu planirali godi{nju Knjigu ciljeva
za 1993. godinu, odlu~ili smo da na spisak stavimo i svoju
ku}u iz snova. Po{to smo i{li na kurseve i ve`bali pozitivno mi-
{ljenje i jasno postavljanje ciljeva, kreativno smo zapo~eli lov
na na{u ku}u. Na kraju krajeva, na{a strategija se vi{e puta
pokazala kao dobra, a najva`nije je {to smo se zahvaljuju}i
njoj upoznali, po{to smo oboje nabrojali i tra`ili odre|ene
osobine partnera s kojim }emo zasnovati vezu.
Oboje smo godinama imali ideje o tome kako ku}a treba
da izgleda. Razgovarali smo, pregovarali i na kraju naveli krite-
rijume, a zatim odredili koji deo grada ho}emo. Bili smo vrlo
precizni i `eleli smo: da bude na sprat, da ima ~etiri spava}e
sobe, dva kupatila, gipsanu fasadu, zasvo|ene tavanice, bele
zidove, mnogo prostora, kamin, tepihe i kerami~ke plo~ice,
mnogo prozora, klimu, dvori{te koje ne treba mnogo da se
odr`ava, bazen sa |akuzijem, dve gara`e, prijatne kom{ije,
lak pristup autoputu do pla`e i sve u finom kraju Hantington
Bi~a u Kaliforniji.
Zatim smo spisku u Knjizi ciljeva dodali mapu i kola` sa
slikama u boji, koje su predstavljale na{e `elje. Potvrdili smo
izbor, oboje smo zamislili sliku i odredili vreme za ispunjenje
– 5 sati posle podne, 31. jul 1993. godine, a zatim smo
zatvorili knjigu. Sada smo bili spremni da preduzmemo
korake i dobijemo ono {to `elimo.
104
Paljenje lampe
^esto smo pregledali na{u Knjigu ciljeva, a ja sam se
pridru`io Teri u njenom nedeljnom ritualu razgledanja
ku}a na prodaju. Onda sam odlu~io da pro{irimo izbor i sa-
ra|ujemo sa agentom za nekretnine. Radili smo sa trojicom,
ali ku}e iz snova i dalje nije bilo. Neke su bile blizu, ali nijedna
nije bila ona prava, a nismo hteli ni{ta drugo. Tera je i dalje
govorila: „Zna}emo da je ona prava kada je budemo videli,
kao {to smo znali kada smo se upoznali.“
Posle pet meseci uzbu|enja i razo~arenja, razmi{ljali smo
{ta smo postigli do tada. Imali smo vrlo gust raspored za
leto, ispunjen planiranjem treninga i snimanja albuma. Rekao
sam Teri da vi{e ne mogu: „Neka agenti tra`e za nas. Hajde
da stavimo oglas u novine. Ku}a mo`e na}i nas.“
Kao odgovor na oglas primili smo ~etiri telefonska poziva.
Prvi je bio onaj „pravi“. Kako smo prilazili ku}i, srca su nam
br`e kucala. Teri su zasijale o~i. Ku}a je bila divna i imala je
apsolutno sve {to smo hteli, osim klime. Dvori{te ispred ku}e
je bilo predivno, a iza ku}e poplo~ano, s kristalno plavim
bazenom u sredini. Prva nam je misao bila da ne}emo imati
dovoljno novca. ^inilo se da }e nam to pre biti druga ili tre}a
mogu}nost, ne prva. Pa`ljivo smo porazmislili. Na kraju je
presudio zakon privla~enja – pred nama je bilo ono {to smo
tra`ili.
Dogovorili smo se da malo odlo`imo odluku, zbog cene.
Slede}eg dana nas je `ena koja je prodavala ku}u pozvala
i rekla kako veruje da ku}a treba da bude na{a i ponudila
da zna~ajno snizi cenu, ispod tr`i{ne vrednosti, {to nam je
omogu}ilo kupovinu. Sporazumeli smo se i zaklju~ili kupo-
vinu za ~etiri dana. Datum je bio 9. jul 1993. u 5 sati posle
podne. Ku}a iz snova postala je na{a. Zar nije bilo lako? Zai-
sta se ~inilo nestvarno.
I dan-danas `ivimo i u`ivamo u na{oj ~udesnoj ku}i iz sno-
va, koju smo jasno zamislili, i naravno, ugradili smo i klimu.
Izuzetna mo} postavljanja jasnih i odre|enih ciljeva vredna
je po{tovanja i znamo da su nam na{e misli donele ono {to
105
Aladinov faktor Izlazak iz lavirinta straha

`elimo. I dalje smo jasni i oprezni u onome {to `elimo, jer

znamo da }emo to verovatno i dobiti!
– Bob i Tera Haris

Ljubav je platno, dato od prirode, izvezeno ma{tom.

– Volter
6
IZLAZAK IZ LAVIRINTA STRAHA
*
„Ispunio si svih sedam zadataka koji su ti postavljeni. *
Napravio si spisak `elja, jasno ih uvideo, zamislio
savr{en dan, shvatio {ta `eli{ i pro{irio svoju ma{tu.
Upalio si svoju lampu, stra{}u i verom si sagledao Uradi ono ~ega se pla{i{ i strah }e nestati.
snove i stvorio knjige snova. Tako si satkao ~arobni – Ralf Valdo Emerson
}ilim koji }e te odneti tamo kuda `eli{. Uvij se u
}ilim i po`eli {ta god ho}e{!“
Prvo sko~i sa stene, a krila napravi dok pada{.
* – Rej Bredberi
Aladin se umotao u }ilim i zamislio sebe u divnom
novom odelu od najfinije svile. Mogao je da oseti *
miris novog. A kada se odmotao iz }ilima, se}anje
na ovo iskustvo je ostalo. „Ovako treba da mi bude.
Ro|en sam da budem takav. Da nosim najfiniju „Sad smo pred najve}om preprekom s kojom se
svilu i u`ivam u bogatstvu. To je moje zadovoljstvo i ve}ina ljudi suo~ava... pred Lavirintom straha. U}i
svakog trenutka mi je sve jasnije da }e se moja `elja }e{ na jednoj strani, misliti svojom glavom, slediti
obistiniti“, uzviknuo je Aladin.
svoje srce kroz zbrku lavirinta i iza}i na kraju na dru-
* goj strani. Mo`e{ da ponese{ svoj ~arobni }ilim i
lampu.“
„I ja znam da }e se obistiniti. Tvoj glas je jak i
dostojanstven. Ali postoji jo{ jedna prepreka koju
mora{ pre}i, a ona je najte`a od svih.“ *

„Ide{ sa mnom, zar ne, Du{e?“

106 107
Aladinov faktor
* podseti se istine da je strah stvoren zami{ljenim
„Sre{}emo se na drugoj strani. Sam mora{ prevazi-
}i svoje strahove. Niko ti ne mo`e pomo}i, jer niko
bolje od tebe ne zna ~ega se pla{i{. U lavirintu }e{
nai}i na kapije – sve su tamo da ti pomognu. Na
svakoj }e ti biti re~eno {ta mora{ da uradi{ da bi je
pro{ao. Kada bude{ pro{ao kroz sve kapije, izlaz }e
ti se odmah pokazati.
Jo{ ne{to. Zapamti da ve}inu strahova stvara{
sam. Mnogi od nas `ive u iluziji da spoljni svet
prouzrokuje na{e strahove. Kada bude{ istra`ivao
lavirint i kada ne{to izazove strah u tebi, misli}e{
da je razlog za strah stvaran. Ali nije. Oseti}e{ mo-
`da da ti srce br`e tu~e i da br`e di{e{, mo`da
vrtoglavicu, `marce, drhtanje, ili da ti se gr~e mi{i}i.
Ali zapamti, iako je iskustvo straha za tebe vrlo
stvarno, izvor straha je u tvojoj glavi.
Imam i poklon za tebe pre nego {to stupi{ u
Lavirint.“
Oko Aladinovog vrata pojavio se zlatni lanac
s medaljonom. Na njemu je pisalo, vide Aladin,
STRAH. Okrenuo je drugu stranu, a tamo je pisalo:
„ Zami{ljeno iskustvo koje se ~ini stvarno.“
* Dovr{ite proces sticanja svesti
„Ovo je divno. Hvala ti, Du{e!“
* Kada treba da zatra`im {ta `elim, pla{im se da _______ .
„I vi{e nego divno Aladine. To je ve~na istina. Kad
god se u lavirintu upla{i{, pogledaj u medaljon i
108
Izlazak iz lavirinta straha
iskustvima koja se ~ine stvarna. To }e ti dati snagu
da nastavi{. Ali ne zaboravi da ostane{ u stvarnosti
i da ma{tu koristi{ da stvara{ samo pozitivne slike,
koje }e te podsticati da se ~vrsto usmeri{ na svoje
traganje. Treba}e ti svest i namera, a ima{ oboje.
Zapamti Aladine, na tebe je red.
„Ulaz u lavirint je pred tobom. U|i i pobedi sve
{to ti stoji na putu.“
*
Aladin je u{ao u lavirint, i samo {to se okrenuo na-
desno nai{ao je na prvu kapiju.
*
PRVA KAPIJA:
SHVATITE DA SAMI STVARATE SVE SVOJE
STRAHOVE
Sreli smo neprijatelja... same sebe.
– Volt Keli
Napravite spisak nastavaka za slede}e re~enice:
Ovaj spisak na primer mo`e da obuhvati: „Pla{im se da
_____________“:
109
Aladinov faktor
• zamolim majku da prestane da me kritikuje i da mi
veruje.
• tra`im povi{icu od {efa.
• pozovem D`enet na sastanak.
• zamolim baku da mi pomogne i plati mi koled`.
• zamolim mu`a da provodi vi{e vremena sa mnom i
decom.
• zamolim nekog da oceni moje pisanje.
• tra`im od `ene da ~e{}e vodimo ljubav.
• pitam {efa za slobodan dan.
• zamolim doktora da mi promeni terapiju.
• zamolim oca za pozajmicu.
• pozovem suseda da mi pomogne oko struje.
Sada se vratite i promenite strukturu svake re~enice u:
Zaista bih `eleo da __________________, a pla{im se jer
mislim da____________ .
Upamtite da su klju~ne re~i: „Pla{im se, jer mislim da...“
Evo nekih primera:
• Zaista bih `eleo da zamolim majku da prestane da me
kritikuje i da mi veruje, ali se pla{im, jer mislim da onda
vi{e ne}e dolaziti kod mene.
• Zaista bih `eleo da tra`im povi{icu od {efa, ali se pla{im
da }e se on iznervirati i istresti na meni.
• Zaista bih `eleo da pozovem D`enet na sastanak, ali se
pla{im da }e me odbiti.
• Zaista bih `eleo da zamolim baku da mi pomogne i
plati mi {kolarinu, ali se pla{im da }e se otac naljutiti i
vikati na mene.
• Zaista bih `elela da zamolim mu`a da provodi vi{e
110
Izlazak iz lavirinta straha
vremena sa mnom i decom, ali se pla{im da }e on zbog
toga pobesneti i biti jo{ gori.
• Zaista bih `eleo da neko oceni moje pisanje, ali se pla{im
da }e mi re}i da nemam talenta i da gubim vreme.
• Zaista bih voleo da tra`im od `ene da ~e{}e vodimo
ljubav, ali se pla{im, jer mislim da }e me ona kritikovati
{to nikad nisam kod ku}e i nisam romanti~an, pa }emo
se na kraju posva|ati.
• Zaista bih `eleo da tra`im slobodan dan od {efa, ali se
pla{im da }e on po~eti da zanoveta kako nisam dovoljno
posve}en poslu i iskoristiti to protiv mene.
Kad zavr{ite ovu ve`bu, bi}e vam mnogo jasnije kako
pla{ite sebe. Sami pravite negativne scenarije koji se realno
nisu desili. Tu`no je {to telo ne razlikuje stvaran doga|aj i
proizvod bujne ma{te, tako da se mnogo pla{ite, ponekad i
skamenite. A sve to sami pravite. Sami sebe pla{ite zami{ljaju}i
takve u`asne ishode.
I , {ta da se radi? Postoje tri re{enja.
1. Povratak u sada{njost
Prvo re{enje se sastoji u tome da jednostavno prestanete da
zami{ljate negativne ishode. Vratite se na ono {to se trenutno
de{ava u stvarnosti. Nemojte misliti negativno. Skoncentri{ite
se na disanje. Pogledajte gde ste. Vratite se iz svojih misli u st-
varnost. Vratite se ~ulima (vid, dodir, sluh, ukus i miris).
Odvojite trenutak da izrazite ono {to oko sebe vidite, ~uje-
te i ose}ate. Na primer: „Svestan sam da kroz prozor vidim li-
{}e koje lepr{a na povetarcu. Svestan sam da u susednoj sobi
~ujem glas svog sina. Svestan sam da su mi le|a naslonjena na
naslon od fotelje. Svestan sam da ~ujem kako di{em.“
Ova metoda }e vas vratiti u stvarnost br`e od ostalih. Pri-
menite je odmah i primetite kako ste postali opu{teniji i sta-
bilniji. Bi}ete jo{ opu{teniji ako prethodno duboko udahnete
nekoliko puta.
111
Aladinov faktor
2. Kada sumnjate, proverite
Druga mogu}nost je da preispitate svoje fantazije. Pitajte
nekog kako bi se ose}ao kada bi mu neko postavio ova pitanja.
Ispri~ajte mu svoju najgoru fantaziju i pitajte ga da li je istinita.
Evo nekoliko primera, zasnovanih na opisanim situacijama.
„Mama, kada do|e{ kod mene i po~ne{ da mi zamera{ kako
odgajam D`esiku i Kristofera, osetim se potcenjeno i ljutim se
na tebe. Mislila sam da o tome razgovaramo, ali sam se pla{ila
zami{ljaju}i da }e{, ako ti to ka`em, misliti da te kritikujem.
Naljuti}e{ se na mene i ne}e{ mi vi{e dolaziti. To bi me povre-
dilo, jer bi mi nedostajala. Da li bi se zaista tako pona{ala, ili
ja nisam u pravu?“
„[efe, `eleo bih da s vama popri~am o povi{ici, ali se pla{im
da }ete se naljutiti. Ne znam kako reagujete na pitanje o povi-
{ici i nisam siguran kako biste voleli da vam podnesem svoj
zahtev. Tako|e, ne znam koji su va{i kriterijumi za povi{icu.
[ta treba da uradim da je zaslu`im? Mo`emo li da pri~amo o
tome?“
„Tata, mislio sam da pitam baku da mi da ne{to novca za
koled`, ali sam pomislio da }e tebe to na neki na~in uznemiri-
ti. Ho}e li?“
3. Zamislite `eljeni ishod
Tre}a opcija je da zamislite ishod koji `elite. Na primer, od-
mah zatvorite o~i i zamislite kako molite majku da vas vi{e
ne kritikuje zbog toga kako odgajate decu. Zamislite da vam
odgovara: „Izvini, nisam ni pomislila da se ose}a{ kao da te
kritikujem. Samo sam poku{avala da ti ponudim pomo}. Ve-
rovatno sam to mogla i nekako bolje da izvedem, pa da ti se
ne u~ini da gre{i{. Slede}i put }u te samo upitati treba li ti sara-
dnja ili predlog. Da li bi tako bilo bolje?“
Mo`da odgovor ne}e biti ba{ ovakav, ali nema veze. Zamisli-
}ete pozitivan ishod kakav `elite i on }e vam dati neophodan
112
Izlazak iz lavirinta straha
psiholo{ki oslonac da stvarno zamolite majku da bude pa`ljiv-
ija. ^ak i ako se u prvo vreme bude branila, ~u}e ono {to ste
`eleli. Tako|e mo`ete zamisliti da }ete joj, ako se bude branila
i poricala, re}i da je i dalje volite i `elite da vam dolazi, samo
biste hteli da bude malo pa`ljivija. Mo`ete ~ak i da joj objasnite
kako da njeni saveti ne izgledaju kao sudske presude. Mo`ete
i da isprobate svoju reakciju na bilo koju njenu primedbu ili
ljutnju. To je u stvari psiholo{ka ve`ba koja }e vam pomo}i da
se tako pona{ate i u kasnijim stvarnim situacijama.
*
Ispunjen zadatak na prvoj kapiji ohrabrio je Aladina.
Odmah se osetio bolje nego kada je u{ao. Krenuo
je polako kroz lavirint ose}aju}i sigurnost u sebe.
Video je most, a kad je zakora~io na njega, on po~e
da mu se ljulja i uvija pod nogama.
„Ko to hoda mojim mostom?“, upitao je glas koji
je zvu~ao poput skrhanog stakla.
„To sam ja, Aladin, i `elim da pre|em.“
Iz magle je polako izronilo ~udovi{te i prostrlo se
na drugi kraj mosta. Bio je to najru`niji stvor kog je
Aladin ikada video, a njegov u`asni smrad pekao
mu je nos. Zver je otvorila usta pokazuju}i redove
zuba o{trih poput brija~a.
„Ako se usudi{ da se pribli`i{ makar jo{ korak,
pocepa}u te na komade. Obe}avam ti, u`asno }e
te boleti kada te budem komadala. A posle }u te
pro`derati.“
„Ne verujem ti. Ni{ta mi ne mo`e{“, rekao je Ala-
din i po{ao ka ~udovi{tu, ali je ono stra{nim pokre-
tima krenulo napred i poderalo mu rukav kaputa,
ostavljaju}i krvavu ranu na ruci.
Aladin je zavri{tao: „Ovo je stvarno! Ovo nije
moja ma{ta. Povre|en sam, kr varim!“ Pobegao je
113
Aladinov faktor Izlazak iz lavirinta straha

na drugi kraj mosta. Pogledao je u svoju ruku, ali da }e svako ko je tako odlu~an da dobije narud`binu biti
je onda primetio medaljon. Zgrabio ga je i ponovo podjedanko odlu~an da podmiri na{e potrebe.“
krenuo ka zveri, koja je ustuknula pred sjajnim – Uspe{an prodavac koji je `eleo da ostane anoniman
predmetom. Aladin je sa vi{e sigurnosti pre{ao
preko mosta i bezbedno stupio na drugu stranu.
Prevazi{ao je Strah od psihi~kog povre|ivanja.
Stigao je do druge kapije.

DRUGA KAPIJA: ANALIZIRAJTE SVOJE STRAHOVE

Mnogi strahovi ne mogu da izdr`e test pa`ljivog preispitivanja
i analize. Kada izlo`imo svoje strahove svetlu analiti~kog
preispitivanja, oni obi~no lako nestanu.
Jo{ jedan hladnokrvan nastup supertrgovca
Zapitajte se {ta je najgore {to mo`e da vam se desi? Mareja Slotera
Kad se bojite da pitate ili ne{to preduzmete, zastanite i dubo-
ko udahnite. Tada se razumno zapitajte: „[ta je najgore {to Mo`ete li s tim da se izborite?
mo`e da se desi? Da li je to zaista toliko lo{e? Mogu li to da Albert Elis me je upitao: „[ta je najgore {to mo`e da se desi
pregrmim?“ Ako mislite da mo`ete i da je ono {to `elite va`no, i mo`e{ li da se izbori{ s tim?“ Kada strah po~ne da me obu-
krenite! zima, zapitam se: „[ta je najgore {to mo`e da se dogodi?“
Obi~no ni{ta stra{no. Slede}e nedelje u ovo vreme toga se
Jednog dana mi je iznenada svanulo. Stajao sam ispred vrata ne}u ni se}ati.
~oveka s kojim sam hteo da ugovorim sastanak. Nisam se –Tea Aleksander
usu|ivao da u|em, jer mi je sekretarica rekla da je zauzet.
Shvatio sam da ona samo {titi svog {efa od nasrtljivaca. Ali
„[ta je najgore {to mo`e da se dogodi?“ Uvek sam se to
ja nisam mislio da je ono {to imam da ponudim gubljenje vre-
pitao kada sam poku{avao da se za ne{to izborim. [ta
mena. Znao sam da moja usluga mo`e tom ~oveku u{tedeti
najgore mo`e da se desi? Ako pre`ivim, nije najgore. Ne
mnogo para i vremena. Tako|e sam znao da je najgore {to
gadim se da zovem Opru ili nekog drugog. Zovem i pitam, u
mi se mo`e desiti ako u|em da me taj ~ovek izbaci napolje.
stilu: „Ako ka`u ne, u redu, pa ne}u umreti!“
Samo bih se ponovo na{ao na hodniku. Po{to sam ve} tu,
ni{ta gore od ovoga mi se ne mo`e desiti. – D`udit Brajls
Tako sam otvorio vrata i u{ao. I znate {ta je bilo? Uspeo
sam. Dobio sam narud`binu. Kupac je rekao: „Smatram

114 115
Aladinov faktor
Shvatite da u stvari ni{ta ne gubite
Shvatite da je odbijanje samo iluzija. Razmislite o ovome: ka-
da zovem D`enet da idemo na ru~ak, a ona ka`e ne, pre nego
{to sam je pozvao, nisam imao nikog da ide sa mnom. Zvao
sam je i posle toga nemam nikog. Ako sam je zvao, ni{ta nisam
izgubio. Nisam imao nikog ni pre ni posle poziva. Nema stva-
rnog gubitka. Ni{ta se nije pogor{alo, sve je ostalo isto.
Ako se prijavim na Harvard i ne prime me, nisam bio ta-
mo ni pre nego {to sam se prijavio, niti posle toga. Sve je ostalo
isto, ni{ta se nije pogor{alo. U ~emu je problem ako ne idem
na ve~eru sa D`enet ili ne studiram na Harvardu, kada mi to
nije ni{ta naudilo? Znam da mogu da se izborim s tim, jer je
to moja sada{njost i dobro mi je.
Nagla{avam ljudima kako je sme{no da se pla{e da ne{to
zatra`e, jer ni sad nemaju ono {to `ele. Uvek se smeju toj
istini. I ako ne pita{, nema{ ni{ta. ^ega se pla{i{? Pla{i{ se da
ne dobije{ ono {to ve} ima{! To je sme{no. [ta te briga {to
nisi dobio ono {to si tra`io kad nisi imao ni pre nego {to si
tra`io? Zato zaista nema{ ni~ega da se pla{i{.
– Marsija Martin
[ta je najbolje {to mo`e da se desi?
Slede}i korak je da se zapitate: „Ako zamolim za ne{to, {ta
je najbolje {to mo`e da mi se desi?“ Zamislite! Razmislite o
tome! Mo`ete odmah da dobijete ono {to `elite – mo`da i vi{e.
Izdvojte vreme za razmi{ljanje, razmotrite najbolji mogu}i
ishod. [ef bi mogao da ka`e da. Majka bi mogla prestati da vas
kritikuje. Otac bi mogao da ka`e: „Bi}u odu{evljen ako ti baka
pozajmi novac za stipendiju za koled`.“ Va{a `ena mo`e re}i:
„@elela bih vi{e intimnosti, romantike i seksa u na{oj vezi.
Hajde da to zajedno stvorimo!“
116
Izlazak iz lavirinta straha
[ta se naj~e{}e de{ava?
Najzad, zapitajte se: „Na osnovu svega do sada, {ta }e se na-
jverovatnije desiti?“ Kada se podvrgnete ovakvoj analizi, shva-
ti}ete da se naj~e{}e ni{ta veliko ne de{ava. U stvari, obi~no
je ishod povoljan. Naoru`ani ovim novim saznanjem, jedno-
stavno idite i pitajte.
Zavr{ite drugi proces svesnosti
Psiholog Natanijel Brenden je stvorio jedan od najboljih na-
~ina za prevazila`enje posledica li{avanja i manjak svesnosti.
Razvio je tehniku ponavljanja brzih odgovora na nezavr{ene
re~enice. Proces je jednostavan, ali veoma delotvoran. Prona-
|ite slobodno vreme da uradite ovaj test. To }e bukvalno preob-
raziti va{ na~in obra}anja.
Mesec dana svakodnevno izdvajajte petnaestak minuta. Se-
dite sa sveskom i olovkom, ili za kompjuter, i {to br`e mo`ete,
ne zastaju}i da razmislite o ~emu pi{ete, zavr{ite pet do deset
slede}ih nezavr{enih re~enica:
• Da mi je neko rekao da su moje potrebe i `elje va`ne...
• Da sam bio voljan da zatra`im {ta `elim...
• Kada sam zanemarivao svoje najdublje `elje...
• Da sam imao za 5% vi{e samopouzdanja u ostvarivanju
svojih `elja...
• Ako pori~em i odbacujem svoje `elje i potrebe...
• Da sam poslu{ao svoje najdublje prohteve i `elje...
• Da sam umeo da prihvatim svoje `elje...
• Da sam hteo da se pona{am po svom...
• Da sam verovao da zaista mogu da imam ono {to
`elim...
• Izme|u ostalog, moram da pitam...
Zapamtite, pi{ite {to br`e, ne razmi{ljaju}i o onome {to
pi{ete i bez ikakvog procenjivanja odgovora.
117
Aladinov faktor
Na kraju svake nedelje pro~itajte odgovore koje ste zapisivali,
a zatim napi{ite pet do deset zavr{etaka slede}e re~enice:
• Ako je bilo {ta {to sam napisao istina, ona mi mo`e
pomo}i ako ja...
Prema dr Brendenu, ova ve`ba podsti~e nesvesnu integra-
ciju novih ideja. Poma`e nam da odbacimo strahove, da ih
preispitamo i suo~imo se s njima. Poma`e nam da stupimo
u nove nivoe svesti, znanja i lako}e delovanja, za koje ranije
nismo ni shvatali da posedujemo.
* – Mala mo}na ma{ina, Vati Pajper
Pred izlazom iz Druge kapije Aladin se na{ao u mra-
~noj i sablasnoj {umi. Veliko drve}e se nadvijalo
nad njim i smetalo mu da pro|e. No} je bila bez
mese~ine, pa je izvadio lampu da osvetli sebi put.
Iznenada, kao da je neka ruka ugasila plamen i on
se na{ao u mraku potpuno sam.
To je Strah od odbacivanja. „Ne `elim da budem
sam i napu{ten u mraku. Mnogo sam se upla{io!
Du{e, pomozi!“ Duh nije odgovarao. Aladin je po-
mislio da }e se ose}ati hrabrije ako po~ne glasno da
govori. Zapevao je pesmu koju ga je nau~ila jedna
pralja na pijaci. Kad ju je otpevao, po~eo je iz po~e-
tka. Tada je ~uo kako drve}e pucketa i put mu se
otvorio...
* Postoji zakon u psihologiji koji ka`e da se ne mo`ete ne~ega
118
Izlazak iz lavirinta straha
TRE]A KAPIJA: KORISTITE POZITIVAN GOVOR
„O, mala plava lokomotivo“, zavapile su lutke i igra~ke.
„Ho}e{ li da nas preveze{ preko planine? Na{ rotor se
pokvario i ako nam ne pomogne{, dobri de~aci i devoj~i-
ce na drugoj strani ne}e imati ~ime da se igraju, niti {ta
da jedu. Molimo te, molimo da nam pomogne{, mala
plava lokomotivo. “
„Nisam mnogo velika“, odgovorila je mala plava
lokomotiva. „Koriste me samo za manevrisanje. Nikad
nisam i{la preko planine.“
Puf-puf-}uf-}uf, i{la je lokomotiva. „Ja-mogu, ja-mo-
gu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja
mogu.“
Jedna od najdelotvornijih tehnika da motivi{ete sebe je
pozitivan govor. Mi svakodnevno imamo oko 50 hiljada misli.
Mnoge od njih su o nama, a mnoge su i negativne. „Nikada
ne}u dobiti ono {to `elim. Gde li mi je bila pamet? [ta ja misl-
im ko sam? Koga ja zezam? Sigurno }e mi re}i ne, a {to da se
trudim? Nikad ne}u dobiti ono {to `elim. Sigurno }e me opet
odbiti. Ovo je suvi{e te{ko. Nisam dovoljno dobar. Ne znam
{ta radim. Ne znam za{to smetam. Niko mi nikad ne}e dati
ono {to `elim. On nikad ne}e re}i da. Ako pitam, mo`da }e se
naljutiti i otpustiti me. Mo`da }e pomisliti da sam pohlepan.
Ako sam mnogo naporan, mo`da ovde ne}u prodati ni{ta. Ako
je pitam, mo`da }u pokvariti atmosferu.“ I tako dalje.
Ovakve misli nas spre~avaju da zahtevamo i preduzmemo
ono {to je potrebno da postignemo ciljeve. Nu`no je zameniti
ovakav, negativan govor pozitivnim.
Iskoristite zakon zamene
otarasiti dok to ne zamenite ne~im drugim. Vakuum se supro-
119
Aladinov faktor
tstavlja prirodi, i ako poku{amo da otklonimo negativno bez
zamene pozitivnim, stvoreni vakuum }e verovatno ponovo
usisati negativno. Ako nismo svesni i skoncentrisani, na kra-
ju ~esto samo zamenimo jednu negativnu stvar sa drugom.
Dobar primer je da kada neko prestane da pu{i, ~esto se ugo-
ji. Za{to? Hrana je zamenila cigarete. Postoje bolja re{enja, na
primer da se pu{enje zameni dubokim disanjem, ve`banjem,
zagrljajima, izra`avanjem ose}anja i poveravanjem.
Sli~no tome, moramo stare tvrdnje, zasnovane na strahu i
samopotcenjivanju, zameniti pozitivnim, afirmativnim i ohra-
bruju}im. Na primer, tvrdnju: „Nikada me ne}e saslu{ati“
zameni}emo sa: „Nau~i}u da im privu~em pa`nju i zadr`im
njihovo interesovanje“. Umesto: „Nikada ne}u dobiti ono {to
`elim“, re}i }emo: „Ja ve{to i s rado{}u stvaram ono {to `elim
uz pomo} i podr{ku drugih.“ Umesto: „[to da se trudim?“,
re}i }emo: „Sa svakim korakom sam sve bli`e cilju.“
Odli~na tehnika je da se napravi spisak negativnog govora
o sebi. Uzvratite pozitivno na svaku negativnu re~enicu. Napi-
{ite svaku re~enicu na poseban papiri}. Ove papiri}e nosite sa
sobom i ~itajte ih nekoliko puta dnevno. Jo{ je bolje ako ~itate
naglas. Iskoristite sedenje u ~ekaonici kod doktora, ~ekanje
na sastanak, ~ekanje da vam stigne ru~ak koji ste poru~ili, pre
nego {to odete da spavate i ujutru kad se probudite. Stalno po-
navljanje ovih re~enica }e postepeno oterati i zameniti sve ne-
gativne misli i verovanja.
Drugi na~in kori{}enja ove tehnike je da napravite afirmati-
vnu kartu za sve {to `elite da tra`ite. Ako vam je potrebna fi-
nansijska podr{ka za {kolovanje, zapi{ite na karti, dodajte je
svom {pilu i ponavljajte svakodnevno slede}u re~enicu: „S ra-
do{}u tra`im i dobijam punu {kolarinu na dr`avnom Univer-
zitetu u Ohaju.“ Druga mogu}nost je: „Svakog petka se pro-
vodim s mu`em na kantri igranci.“ Ili: „Opu{teno tra`im i
sre}no dobijam povi{icu od 200 dolara mese~no.“ Ili: „U`ivam
u dodatnoj nedelji odmora u na{oj brvnari u Vermontu.“
120
Izlazak iz lavirinta straha
Ovo je korisna tehnika za uspe{an zahtev. Morate usmeriti
misli ka `eljenom cilju i zamisliti postupke potrebne za
pozitivan rezultat. Va{ um je stvarala~ko oru|e kojim upravljate
snagom svoje volje. Sami ste odgovorni za izbor svojih misli
koje treba da podr`e manifestovanje onoga {to `elite u `ivotu.
Shvatite da su i drugi upla{eni
Veliko je olak{anje kada shvatimo da su svi oko nas podjednako
upla{eni kao i mi. Ovo saznanje nam daje prednost. Saznanje
da ve}ina ljudi `eli isto {to i mi – bezbednost, prihvatanje, u~e-
stvovanje, prepoznavanje i priliku da se izraze – daje nam pre-
dnost. Prestajemo da ~ekamo na njih da nam daju ono {to `eli-
mo. Mi mo`emo to da damo njima. Kada jednom to uradimo,
pobe|ujemo strah i koristimo ga u pozitivne svrhe. Korist koja
sledi iz toga je da ti isti ljudi onda `ele da nam uzvrate.
Sve se promenilo kada sam shvatio da nisam ja jedini upla{en
na ovoj planeti. I drugi se pla{e. Po~eo sam da pitam ljude:
„Jesi li i ti upla{en?“
„Naravno da jesam!“
„Dakle, i ti isto ose}a{?“
Svi se vozimo u istom ~amcu. Verovatno su zato na{e
radionice tako delotvorne. Kada upitam: „Ko se jo{ ovako
ose}a?“, cela sala digne ruku. Ljudi shvataju da nisu jedini
koji se tako ose}aju.
– Sten Dejl
Na jednom treningu neko je rekao: „Zaista se pla{im da
pri|em privla~noj `eni.“ Trener je upitao: „Koliko mu{kara-
ca ovde se pla{i da se pribli`i privla~noj `eni?“ Svi su podi-
gli ruku. „Tajna je u tome da se svi pla{e privla~nih `ena, ali
neki im svejedno prilaze.“ Pomislio sam: „Zaista?“ To je bio
trenutak prosveteljenja. Po~eo sam da shvatam da, {ta god
121
Aladinov faktor
ose}ao, jedini na~in da dobijem ono {to `elim je da odem i
pri|em im, pa {ta bude.
– Majkl Hese
Svojim studentima skre}em pa`nju da mo`da misle da su
jedini koji se pla{e drugih. Gledaju}i njihovim o~ima, oni
razmi{ljaju ovako: „Oh, ova osoba pored mene je tako jaka,
oni su tako sigurni u sebe, znaju odgovore na sve, imaju sve i
ja im ne zna~im ni{ta.“ Svi imamo duboke strahove i sumnju
u sebe, a mislimo da ih ostali nemaju. Mislimo da su svi drugi
savr{eni. Tada naglasim da su i ostali jednostavno upla{eni.
Upitala sam veliku grupu: „Ko je od vas siguran da drugi
u grupi imaju jako samopouzdanje?“ Svi su podigli ruke, jer
su svi uvek sigurni da ostali imaju samopouzdanje. Tada sam
upitala: „A ko je od vas siguran u sebe?“ Niko nije podigao
ruku. Jednom kada shvatimo da su svi na istom nivou, da
smo svi na smrt prepla{eni, dobijamo malo vi{e hrabrosti da
krenemo i zahtevamo.
– Marsija Martin
* na istom mestu, tako da strah treba da zamenim pozitivnim
Kada je Aladin pro{ao Tre}u kapiju, s leve strane je
ugledao stazu. Krenuo je njom, a ona je vijugala
kroz lavirint. Ose}ao je da ga neko zlurado posma-
tra, kao da ga u svakom trenutku neko prou~ava i
procenjuje. I tada je iza sebe za~uo kikot, jedan za
drugim, a zatim jak smeh. Aladin se okrenuo, ali
nije video nikog. Smeh se poja~avao, a zatim se, uz
zlobne komentare, za~uo i sa druge strane.
„Pogledajte ga, pa {ta on misli da je?“
„Budalasti uli~ni klinac, niko i ni{ta!“
„Prljavi mali |avo!“
„Kako je ru`an, izgleda kao da ga je poplava
izbacila!“
122
Izlazak iz lavirinta straha
„Aladin je bezvredni glupan!“
Smeh se odbijao od svakog zida. Aladin je po-
krio u{i rukama i zavri{tao: „Ne}ete me zaustavi-
ti! Ne pla{im se va{ih poku{aja da me osramotite...
ovo je Strah od poni`avanja i Strah od sramote.
Ne}u da se upla{im!“
Otr~ao je niz stazu, okrenuo se na uglu i suo~io
sa ^etvrtom kapijom.
^ETVRTA KAPIJA:
IPAK URADITE ONO ^EGA SE PLA[ITE!
Strah se lepi za tebe ako se dr`i{ za njega. To je vrlo zani-
mljivo. Mislim da je strah vrlo dosadna i nedoli~na pojava,
koja }e te opsedati onoliko dugo koliko je hrani{. Najbolji
na~in da se izbori{ sa strahom je da ga ne prime}uje{. Ako
se smeje{ svojim strahovima, oni }e nestati. Strah mo`emo
oterati jedino smehom.
Shvatila sam da dve stvari ne mogu postojati istovremeno
namerama i jasno usmerenim postupcima i on }e nestati.
Shvatila sam da u `ivotu mo`e{ da bira{ izme|u dva puta.
Neki `ivot vide kao niz problema, strahova i neuspeha. Drugi
ga vide kao iskustva, prilike i avanture. @ivot je isti, samo je
ugao gledanja razli~it. Mo`e{ i}i putem A ili putem B, izbor
je tvoj.
– Tea Aleksander
Samo napred!
Ako `elite da se ne{to desi, morate to i da zatra`ite. Mnogi
poslovni ili zaposleni ljudi zapravo zakidaju sami sebi tako {to
propu{taju da zatra`e ono {to im treba.
123
Aladinov faktor
Kada god se zaista suo~i{ sa strahom, stekne{ snagu, hra-
brost i sigurnost u sebe. Sposoban si da ka`e{ sebi: „Pre`i-
veo sam ovaj u`as. Pre`ive}u i slede}e {to nai|e.“ Mora{
da uradi{ ono {to misli{ da ne mo`e{.
– Elinor Ruzvelt
Ako tako radi{, nije va`no {ta misli{ niti ~ega se pla{i{. Va`na
su jedino dela. Kad god stavim sebe u situaciju da ne{to pre-
duzmem, ose}am se vrlo dobro, iako se pla{im. Jasno vidim
da kad ne{to imam, onda to ~vrsto dr`im i to me tera napred
i spre~ava strah da me zaustavi. Tada mi sve brige izgledaju
bespotrebne. Ra~una se samo akcija.
Mislim da }u se na kraju `ivota osvrnuti i zapitati se:
„Bo`e, za{to nisam bila jo{ aktivnija?“
– Dajana fon Velanec Ventvort
Dela pobe|uju strah.
– Piter N. Zarlenga
Kako da se suo~ite sa strahom od sramote
Ipak uradite ono ~ega se pla{ite.
– Suzan D`efers
Radio sam s terapeutom Stivom Hilerom. Pored rada u kance-
lariji, imali smo i neke ve`be u stvarnim situacijama. Jedna od
njih, koja mi je u prvo vreme izgledala prili~no glupo, bila je
da idem nekim bulevarom, zaustavim jednu osobu i upitam
je gde je taj bulevar. Ako bih bio na Bulevaru Vil{ir, zaustavio
bih nekog potpuno nepoznatog i upitao ga: „Mo`ete li mi re-
}i gde se nalazi Bulevar Vil{ir?“ U vezi sa ovim zaklju~io sam
dve stvari:
(1) Iako sam se ose}ao kao potpuni idiot {to postavljam
takvo pitanje, ljudi me nisu gledali kao glupaka. U stvari,
124
Izlazak iz lavirinta straha
obi~no bi se prijateljski nasme{ili. Bili su ljubazni, i izgledalo
je da su sre}ni {to ih neko ne{to pita. Rekli bi: „Upravo ste na
njemu.“ Ja bih im zahvalio, produ`io i to je bilo to. Ni{ta lo{e
se nije desilo iako sam postavio „glupo pitanje“.
(2) Otkrio sam da ljudi u stvari vole da ih ne{to pitate,
u slu~aju da znaju odgovor. Pretpostavljam da to potvr|uje
njihovu inteligenciju i ose}aj da su korisni.
Isto se moglo odigrati i ispred robne ku}e 7-11. „Mo`ete
li mi re}i gde je 7-11?“ Oni bi rekli: „Evo je ispred vas.“ Onda
bih im zahvalio.
Cilj ove ve`be je da se prevazi|e strah od sramote zbog
pitanja koja izgledaju glupo. Meni je pomogla.
– Majkl Hese
Kada je Aladin zavr{io ~etvrti zadatak, kapija se
otvorila i on je u{ao u ne{to {to je izgledalo kao
velika soba. Kako je on i{ao s jednog kraja sobe
na drugi, postajalo je sve mra~nije i hladnije, a zid
na drugoj strani mu je izmicao, umesto da mu se
pribli`ava. Aladin se veoma upla{io. Nije znao {ta
se de{ava – soba se menjala pred njegovim o~ima i
on je ose}ao da je bespomo}an. Skrhan, pao je na
pod. To je bio Strah od promene i Strah od nemo}i.
Po~eo je da se znoji, a zatim je ~uo: „[ta je najgore
{to mo`e da ti se desi?“
Pred njim je u zidu bila Peta kapija.
*
PETA KAPIJA:
POLAKO NAPREDUJTE KA VELIKIM STVARIMA
Da biste izgradili svoju sposobnost zahtevanja, po~nite
polako od malih koraka – slavite male pobede. One su kameni
me|a{i ka ve}im osvajanjima. Svakog dana zahtevajte malo
125
Aladinov faktor
vi{e. Razvijajte svoju snagu korak po korak. Svakodnevno za-
htevajte ne{to malo ve}e. Budite odlu~niji. Kre}ite se ka sve
ve}im izazovima. Ve`bajte da zahtevate i bi}ete sve bolji. Ve-
`bajte sve principe i tehnike koje }ete nau~iti u tre}em delu
knjige. Ve`bajte sa svojom decom, suprugom, roditeljima, pri-
jateljima i kolegama. Ve`bajte, ve`bajte, ve`bajte.
Polako po~nite s dobro}udnim ljudima
Vera u sebe je rezultat uspe{no prevazi|enog rizika.
– D`ek Gib
Po~injao sam sa ljudima za koje znam da su dobro}udni i vo-
leo sam da ve`bam sa njima. Rekao bih im: „U~im kako da
zahtevam i treba da ve`bam. Ho}ete li da mi pomognete i
ka`ete mi kako to da radim i kako mogu da napredujem?“
„Treba da budete okru`eni ljudima ili da se pridru`ite orga-
nizaciji gde mo`ete biti sasvim otvoreni i da budete ono {to
jeste, a da vas niko ne ugrozi.“
– Helis Brid`is
Uradi ono ~ega se pla{i{ i nastavi tako da radi{... to je naj-
br`i i najsigurniji na~in izmi{ljen da se pobedi strah.
– Dejl Karnegi
Podsetite se za{to tra`ite
Da biste prevazi{li strah, korisno je da se podsetite za{to ne{to
tra`ite. Koja je najva`nija svrha? [ta }ete posti}i ako zatra`ite
i dobijete ono {to `elite? Ho}ete li mo}i da po{aljete svoju
decu na fakultet? Ho}ete li mo}i da prehranite porodicu? Da
obezbedite penziju? Da nahranite besku}nike? Ho}ete li mo}i
da diplomirate i dobijete bolje pla}en posao?
Kada jednom budete sagledali vi{i cilj, strahovi }e vam ~esto
izgledati sitni u pore|enju s onim {to }ete posti}i molbom.
126
Izlazak iz lavirinta straha
Zapitajte se:
1. Kako }e mi ovo koristiti?
2. Kako }e ovo koristiti onima do kojih mi je stalo
(porodici, prijateljima, timu, {koli, crkvi, kompaniji, za-
jednici, dr`avi, zemlji...)?
Malo-pomalo pobedite strah od promene
Ako vam se ne dopada `ivot koji trenutno stvarate, po~nite
danas da menjate svoje misli, slike i pona{anje, malo-pomalo.
Ne mo`ete o~ekivati da vam se `ivot menja, a da se pona{ate
isto. Kao {to se ka`e:
„Ako nastavi{ da radi{ isto kao i uvek, isto }e{ i da
dobija{.“
Drugim re~ima, da su va{i sada{nji postupci mogli da
stvore vi{e od onoga {to `elite, to bi se ve} pokazalo. Verovatno
je nabolji izraz ovog principa jedna od definicija ludila:
„Ludilo je kad se pona{a{ isto, a o~ekuje{ druga~ije
rezultate!“
Postoje samo tri na~ina da pobolj{ate svoj `ivot:
1. Shvatite {ta uspeva, pa to radite ~e{}e.
2. Shvatite {ta ne uspeva i prestanite to da radite.
3. Poku{avajte ne{to novo i vidite {ta uspeva, a {ta ne. Pri-
hvatite ono {to uspeva.
Za{to se ljudi opiru promeni i napretku?
Ako su sve ideje i postupci koje smo naveli tako dobri, za{to
se onda tako malo ljudi zaista promeni? Za{to se ve}ina nas
127
Aladinov faktor
opire onome {to nam mo`e doneti slobodu? Odgovor je da
smo se svi sa`iveli s navikama. Naviknemo se na ne{to ~ak i
ako nam ne ide sasvim dobro. Uradite opet mali eksperime-
nt. Spustite negde knjigu, tako da su vam ruke slobodne a da
ipak mo`ete da ~itate. Stavite ruke u krilo i spojite dlanove.
Pogledajte koji vam je palac gore – levi ili desni. Sada ponovo
spustite ruke u krilo, ali da vam drugi palac bude gore. Ovo
zahteva pomeranje svakog prsta u prethodno donjoj ruci.
Kako vam se ovo ~ini? Da li vam je trapavo, neugodno, ~udno,
uvrnuto ili „pogre{no“?
Primetite {ta va{e telo `eli da uradi. @eli li da se vrati u
prvi, „normalan“, uobi~ajeni polo`aj? Uradite to. Vratite se
u prvobitno stanje. Kako vam se ~ini? Da li vam deluje bolje,
ispravno ili opet ugodno? Da li je olak{anje vratiti se u stari
polo`aj?
U ovoj maloj ve`bi sadr`an je osnovni razlog {to ve}ina
ljudi nikad ne oseti kvalitet `ivota koji potajno tra`e. Vi{e vole
da im je prijatno nego neprijatno. Vi{e vole da im je prijatno,
nego da urade ono {to treba da urade kako bi dobili `eljeni
rezultat. Ostaju zaglavljeni u onome {to psiholozi zovu „zona
udobnosti“.
Zone udobnosti su pli{om postavljeni mrtva~ki sanduci.
Ako ostane{ tu, umire{.
– Sten Dejl
Napredak i razvoj zahtevaju dozu neudobnosti. Kao {to
ka`e jedan mladi zaneseni skija{: „Ako ho}e{ da postane{
dobar skija{, neudobno mora da ti postane udobno.“
Mnogo {ta od onog {to je potrebno da bi se izgradilo i
o~uvalo samopo{tovanje mo`e ponekad biti i neprijatno. Re-
}i ne, iskazati svoja prava i potrebe, zahtevati ono {to `eli{,
izraziti istinska ose}anja, govoriti dobro o sebi, pustiti nekog
da se postara o nama, da nas zagrli ili izmasira – isprva sve ovo
128
Izlazak iz lavirinta straha
mo`e biti neprijatno. Pa {ta? Svejedno to uradite! To je jedan
od na~ina da se naviknete na neprijatnosti.
Pobednici su oni ljudi koji imaju naviku da rade ono {to
je gubitnicima neugodno.
– Ed Foreman
Se}ate li se kad ste u~ili da vozite bicikl ili kola? Bilo vam
je vi{e nego neugodno. Morali ste da pro|ete kroz ovo nespre-
tno iskustvo. Kada je va{e petoro dece u~ilo da hoda, svako
je prolazilo kroz ovo neugodno iskustvo. Puzali su, gubili ra-
vnote`u, padali, ali su vremenom postajali pokretljiviji i bolje
gospodarili svojim telom. Sada tr~e tako da ne mo`ete da ih
stignete.
Svi moramo da pro|emo period nesigurnosti u svakoj
novoj prilici. Ako ste kao dete propustili takav period, pro}i
}ete ga sada.
Mnogi od nas pamte kako im je bilo neprijatno prilikom
prvog javnog govora, prvog plesa, prvog izlaska, prvog razgovo-
ra za posao, prvog koncerta, prvog sukoba s autoritetom, prvog
seksualnog iskustva ili kad smo se prvi put suprotstavili ve}ini.
Mnogi od nas su se izborili i krenuli ka novom po~etku: prvom
danu na poslu, prvom detetu, prvom pokretanju kompanije,
prvom klijentu, prvom kreditu, prvom radio intervjuu, prvom
TV {ou i sli~no.
Mnogi od nas tek treba da se suo~e sa ovim neugodnostima,
koje smo izbegavali usled straha, manjka hrabrosti i podr{ke
ili nedostatka samopo{tovanja.
A proces se ne zavr{ava, zar ne? Bi}e i dalje prepreka na ko-
je moramo ra~unati i koje }e nas izlagati neugodnostima sve
dok se sa njina ne izborimo. Prva smrt nekog bliskog, prvi prija-
telj koji je oboleo od raka ili AIDS-a, prva ne`eljena trudno}a,
prva ozbiljna bolest ili nesre}a, prvi razvod, prvi znaci stare-
nja, prvi testament, prvi sudski proces, prvi put kada na{e dete
129
Aladinov faktor
prekr{i zakon ili odlu~i da ne ide na koled`. @ivot je niz novih
iskustava, koja mogu biti shva}ena kao ne`eljene patnje ili po-
tencijalne avanture. Izbor je na vama.
Dozvolite sebi da budete trapavi
[ta god budete u~ili, u po~etku }ete biti nespretni. Dozvoli-
te sebi da budete po~etnik, onaj koji u~i... Ako sami sebe ne
zaustavimo, nove teritorije su mesta gde se najvi{e mo`emo
osetiti `ivima.
Pla{io sam se da idem na kuglanje dok nisam nau~io da se
kuglam. Bio sam dobar sportista u fudbalu, ko{arci, odbojci,
ragbiju i tr~anju sa preponama i mislio sam da treba da bu-
dem dobar u svakom sportu. Pla{io sam se da ne izgledam
smotano. Kao rezultat toga, propustio sam mnogo zabave i
puno korisnih iskustava. Najzad sam shvatio da moram se-
bi da dozvolim da u~im – da budem po~etnik, kao u petom
razredu.
Se}am se kad sam prvi put proma{io ski lift na vrhu plani-
ne San Vali, a jedan ~etvorogodi{njak me je pre{i{ao u stilu
olimpijskog skija{a. Ute{io sam se da mi je to prvi dan u~enja,
a on verovatno skija ve} godinu dana. Imao sam pravo da bu-
dem smotan.
Tako|e, imao sam pravo da tra`im dobre instrukcije.
Vremenom sam primetio da neki od sportista ne napreduju,
jer to i ne `ele. Svima su nam potrebni treneri i mentori. Posle
svakog ~asa skijanja ili tenisa bio sam sve bolji. Napredak me
uvek odu{evi, posebno ako u me|uvremenu ve`bam.
– D`ek Kenfild
Dozvolite sebi da u~ite
[ta god da u~ite, u po~etku }ete biti nespretni – bilo da ple{ete,
vozite kola, idete na kuglanje, izla`ete govor ili zahtevate {ta
130
Izlazak iz lavirinta straha
`elite. U po~etku }ete se mo`da ose}ati trapavo ili neugodno, ali
po~etak }e vam uliti poverenje za ve}e stvari. Normalno je da
}ete prvi put najverovatnije nespretno pitati nekog za izlazak,
prvi put konkurisati za kredit ili prvi put pitati za povi{icu!
Dozvolite sebi da pro|ete kroz stanje nespretnosti. To je ne-
ophodan korak na putu do majstorstva. Ako `elite da postane-
te ve{tiji, morate biti voljni da kroz to pro|ete. Svako iskustvo
gledajte kao iskustvo u~enja i napredovanja.
Postaja}ete sve bolji svaki put kad ne{to zahtevate. Podsvest
neprestano procenjuje va{e postupke i odgovore koje iz-
mamljujete od drugih.
*
Kada je pro{ao Petu kapiju, Aladinu je bilo malo
hladno. Kako je hodao, bilo mu je sve gore, hladni-
je nego ikad. Nikada pre nije ose}ao da mu se telo
i um polako smrzavaju. Ubrzo je primetio ledenice
na stropu pe}ine i kosti su mu se protresle. „Kada
se neko ose}a kao da su ga svi odbacili, mora biti
da mu se to de{ava u srcu. Ovo mora da je Strah od
odbacivanja.“ A kada je imenovao strah, pod pred
njim se otvorio i on ugleda [estu kapiju.
[ESTA KAPIJA: ZNA^ENJE ODBACIVANJA
Morate zapamtiti da postoje dve oblasti uma. Jedna su ~injeni-
ce, a druga je smisao. Ljudi su vo|eni potrebom da osmisle
svaku ~injenicu i svaki doga|aj, uklju~uju}i i odbacivanje.
Ali istina je da su sve ~injenice samo proste ~injenice, a da su
svi doga|aji besmisleni. Smisao dajete vi sami, a odluka da
neka ~injenica ili doga|aj imaju smisao postaje poput kutije
nepoznatog sadr`aja, koja vas mo`e ograni~iti i obeshrabriti.
Kada nekom doga|aju odredite smisao, morate da stvorite
nove ~injenice ili `ivotna iskustva kojima }ete ga opravdati. U
131
Aladinov faktor
suprotnom }ete poludeti. Ako ste kao dete bili odba~eni, sma-
trali ste da ne valjate. Istina je da nije ta~no da zaista ne valjate,
ve} }ete, po{to ste sebi rekli da ne valjate, prikupljati podatke
kako biste to sebi i dokazali, {to }e vas opet samo u~vrstiti u va-
{em uverenju. Kada ste odba~eni, obi~no mislite da s vama ne-
{to nije u redu, da ste zbog ne~eg nedovoljno vredni da budete
prihva}eni. Ubedite sami sebe da ne valjate, da ste proma{eni,
nedostojni ljubavi, da je svet okrutan prema vama i da su drugi
nemarni i okrenuti sebi. Ali odbacivanje ne zna~i ni{ta od ovo-
ga, sve dok vi ne odlu~ite da bude tako.
Kao {to nekom neutralnom doga|aju dajete negativno zn-
a~enje, takvo zna~enje mo`ete na isti na~in i da promenite, jer
izbor postoji. Na vama je da ve`bate. Ako mo`ete da mislite na
jedan na~in, mo`ete i na drugi. U oba slu~aja odluka je va{a.
Za{to biste sopstvenim razmi{ljanjem sebe paralisali, obogalji-
vali i obeshrabrivali da osmislite svoj `ivot onako kako `elite?
Zapamtite, izbor uvek postoji.
Zapamtite, „ne“ se ne odnosi na vas
Mnogi misle da ako su odbijeni to zna~i da su lo{i, proma{eni,
bezvredni i nedorasli, ali to nije ta~no. U stvari: „To ni{ta ne
zna~i“.
^injenica: Od svojih roditelja nisam dobio ono {to sam
`eleo.
Smisao: (koji ste sami odredili): Ja ne valjam i nisam vredan
da budem prihva}en. (Da sam vredan ljubavi, oni bi mi dali
sve {to sam `eleo i {to mi je bilo potrebno. Da vredim, to bih
imao, a po{to to nisam dobio, to zna~i da nisam ni vredan.)
Pona{anje: Sedim u }o{ku i ne u~estvujem. Ne tra`im ono
{to `elim. Ne dobijam ono {to `elim. Zadovoljavam se s manje
od onoga {to `elim i {to mogu.
132
Izlazak iz lavirinta straha
Ni{ta ne shvatajte li~no
Zapamti, ti si samo dodatak u igri drugih.
– Stjuart Emeri
Jedan od prvih polaznika moje {kole talenata i modela bila
je `ena koja je verovatno bila starija pet ili deset godina od
mene. Posle kursa je imala prvi razgovor za posao, pa po{to
nije primljena, napustila je moju agenciju.
„Za{to bi odustala posle samo jednog intervjua?“, upi-
tala sam je.
„Izgledala sam najbolje {to mogu, glumila sam najbolje
{to mogu i nisam dobila ulogu. Ne mogu da podnesem odbi-
janje, zato odustajem.“
Uzalud sam joj obja{njavala da posao mo`da nije dobila
jer nije izgledala kao {to je klijentu po volji. Mo`da im nisu
odgovarale njene godine, boja o~iju ili je mo`da li~ila na klije-
ntovu tetku (koju je mrzeo). Mogli su je odbiti iz mnogo razlo-
ga, a da nijedan nema veze s njom.
Palo mi je na pamet da sam i ja imala sli~na iskustva prve
nedelje profesionalnog bavljenja manekenstvom. Na pr-
vom razgovoru su mi rekli da izgledam previ{e obi~no, a na
slede}em da sam „previ{e egzoti~na“. Onda su mi rekli da
sam preniska, a zatim da sam previsoka za posao koji su nudi-
li. ^inilo mi se da svaki razgovor poni{tava prethodni. Jedna
`ena koja nije mogla da se nosi sa uzastopnim odbijanjem je
odustala. Od tada govorim na{im u~enicima da se unapred
pripreme za odbijanje. Hrabrimo ih da ga shvate kao izazov
koji treba da prevazi|u. Modeli u~e da odbijanje mo`e biti pri-
lika za napredak i podstrek da nikad ne odustaju.
– Beti Maceti Ha~
133
Aladinov faktor
U svakom negativnom doga|aju le`i seme ve}eg dobra.
– Napoleon Hill
Moju prvu knjigu Kako da prodate umetnine odbilo je dvade-
set {est izdava~a pre nego {to je objavljena. Pa mi onda ka-
`ite ne{to o odbijanju. Sada znam za{to toliko talentovanih
pisaca nikada ne objavi knjigu. Upornost i vera u sebe im
slabe ako su stalno izlo`eni odbijanju. Naravno, kad su mi
prvi put vratili rukopis bila sam razo~arana, ali ne mnogo.
Ipak, nakon pet-{est neuspeha po~ela sam jako da brinem.
Pozvala sam svog agenta da ga pitam u ~emu je problem.
Odgovorio mi je da jednostavno ima previ{e knjiga o prodaji,
pa izdava~i oklevaju da izdaju jo{ jednu. Ali iako je teren bio
prepun, znala sam da imam novi pristup i va`ne ideje. Zato
sam posle slede}eg odbijanja pozvala izdava~a i upitala ga
{ta da uradim da pobolj{am {anse. [ta sam izostavila u knji-
zi? [ta da uradim da bi ona zaslu`ila da je izdaju?
Slede}a odbijanja sam propratila sli~nim telefonskim pozi-
vima i unosila izmene koje su mi savetovali. Ispalo je da sam
jedva ~ekala da me opet odbiju. Izdava~i su mi pomagali da
objavim knjigu, a da to nisu ni znali.
Nau~ila sam va`nu lekciju – da ne me{am odbijanje sa
neuspehom. Kada mi je dvadeset sedmi izdava~ otkupio knji-
gu, nije dobio rukopis koji je odbijen dvadeset {est puta, ve}
je dobio rukopis koji je pobolj{an savetima dvadeset {est
talentovanih, iskusnih profesionalaca. Odbijanje je samo
li~no mi{ljenje. Ne treba ga shvatati li~no, jer }e uni{titi va{e
poverenje i spre~iti vas da napredujete.
– Beri D`. Farer, autor knjige Nebru{eni dijamant
134
Izlazak iz lavirinta straha
Nikad ne mo`e{ da nau~i{ manje, mo`e{ samo da nau~i{
vi{e.
– R. Bakminster Fuler
„^eka me poslednja, Sedma kapija, ali ne mogu da
je na|em. Tako sam umoran i izgubljen, jedva se
vu~em napred. Kada bih samo mogao da zaspim.
Ako je ne na|em, pa{}u. Stigao sam daleko, dalje
nego {to sam mogao i da pretpostavim.“ Aladin se
ose}ao kao da }e zaplakati... ali mu{karci ne pla~u...
a on je bio skoro ~ovek. Ose}ao je da vi{e nema
snage u telu ni u mi{i}ima i samo je `eleo da za-
spi. Legao je i pogledao u nebo, kao da od njega
o~ekuje odgovor. I tada je video neverovatnu lepo-
tu. Sedma kapija je bila iznad oblaka. Sa rado{}u je
doleteo pred nju na svom magi~nom }ilimu.
SEDMA KAPIJA: ZAPAMTITE, TO JE IGRA BROJEVA!
Mora}e{ da poljubi{ mnogo `aba dok ne prona|e{
princa.
– Re~enica napisana na svilenom jastuku na krevetu
princeze Dajane
Najpre da razjasnimo {ta mislimo kada ka`emo „uspeh u
molbi“. Bejb Rut je imao 1.330 poku{aja da pogodi go, ali ga
pamtimo kao „sultana pogodaka“ po onih 714 pobedni~kih
optr~avanja. Tako je i sa mnom. Ne uspem svaki put kada za-
molim nekoga da nas podr`i, ali nastavljam da igram.
– Rik Gelinas,
predsednik fondacije Delfi,
koji je prikupio milione dolara donacija
135
Aladinov faktor
Kada sam se bavio nekretninama, shvatio sam da je koli~ina
definitivno bitna. Gledao sam one trake gde govore da treba
neprestano biti pred ljudima. To sam i radio. Bilo je hiljadu
domova, a ja sam ih bez prestanka pose}ivao. Delio sam
letke, pojavljivao se na pragu i delio bundeve za No} ve{tica.
Uskoro su me zapamtili. Neprestano sam bio pred njima.
– Tim Piring
Hvala za dvadeset pet dolara!
Kada sam po~eo da prodajem, gajio sam uverenje koje me je
sigurno vodilo u nevolju – da svi uvek treba da me vole. Ovde
je pogre{no „svi“ i „uvek“. Kada sam po~eo da prodajem, od-
mah sam mnogo vodio ra~una da li me ljudi prihvataju. ^udi-
lo me je dokle }e ljudi i}i da bi izbegli prodavca osiguranja.
Videli bi me kako dolazim, okrenuli se i po{li drugim putem.
To me je bolelo. Ego mi je bio vrlo povre|en.
Moj dan je izgledao ovako: poku{ao bih da prodam osigu-
ranje D`onu i on bi me odbio. Uveren da sam ja kriv {to
nisam uspeo oti{ao bih do Elen. Ni ona ne bi kupila osigu-
ranje, i tako dalje. Onda bih oti{ao do Bila, sa stavom da sam
ja kriv za neuspeh. Naravno, ni sastanak sa Bilom nije bio
uspe{an. Ose}ao sam se blokiranim u tom obrascu.
Uskoro sam odlu~io da napustim posao. Moja odluka nije
bila gubitak za industriju osiguranja, ali mi je bilo vrlo te{ko
da priznam poraz.
Na sre}u, u pravom trenutku prijatelj mi je dao knji-
gu Viktora Frankla Tra`enje smisla. Ta knjiga mi je otvorila
o~i i pokazala mi mo} uverenja. Pomogla mi je da preispi-
tam sopstvene stavove o sebi i poslu. Za mene je to bilo
dragoceno iskustvo. Promenio sam nekoliko vrlo va`nih sta-
vova. Napravio sam svesnu odluku da verujem da nijedna pro-
daja ne}e uticati na to ko sam i {ta sam.
Oti{ao sam i korak dalje. U to vreme sam prodavao jednu
polisu na dvadeset mu{terija. Prose~na cena polise je bila 500
dolara. Podeljeno sa 20, to je iznosilo 25 dolara po pozivu.
136
Izlazak iz lavirinta straha
Na taj na~in sam sve promenio. Pozvao bih Meri, a ako
ona ne bi kupila polisu, umesto da krivim sebe, govorio sam
sebi: „Hvala ti za 25 dolara.“ Isto bih uradio i sa slede}ih
18 mu{terija i svaki put kada bi me odbili, u mislima sam
im odgovarao: „U redu, ali hvala za 25 dolara.“ Dvadeseta
mu{terija bi kupila polisu, ali bih i tad rekao: „Hvala za 25
dolara.“
Uskoro je dvadeset mu{trija postalo deset, a umesto 500,
prodaja je iznosila 1.000. U toj ta~ki sam mogao na miru da
zahvaljujem za 25 dolara.
Nisam promenio na~in prodaje. Promenio sam na~in
mi{ljenja. Prestao sam da smatram da je mu{terijino „ne“
pokazatelj neuspeha. Slu{ao sam racionalniji, sna`niji deo
mene, koji me je podse}ao da ne prodajem sebe kao ~oveka.
Ovo je za mene postalo dnevni ritual. Ponavljao sam sebi:
„Ne mo`e{ da ne uspe{, ne prodaje{ sebe.“
Proveravao sam sve {to sam sebi govorio, suprotstavljao
se svom egu i birao prikladnija uverenja. To je bilo bitno.
– Lari Vilson
Tehnika 25 dugmadi Klementa Stouna
Ve`baj, ve`baj i ve`baj, sve dok se ne navikne{ na
odbijanje.
– Brajan Klemer
Klement Stoun, osniva~ velike kompanije za osiguranje i
jedan od genija motivacije na{eg veka, bio je me|u najve}im
majstorima poduke prodavaca u prevazila`enju strahova.
Klement je znao da }e oni verovatno odustati posle deset
poziva ako nemaju na~in da istraju dok ne ~uju „da“. Zato
im je dao 25 dugmadi s uniformi marinaca i rekao im da ih
stave u levi d`ep pantalona. Svaki put kada bi obavili poziv,
trebalo je da premeste jedno dugme u desni d`ep. Nisu mogli
da zavr{e radni dan dok svih 25 dugmadi ne bi premestili iz
137
Aladinov faktor
jednog d`epa u drugi. Zato nisu odustajali, a do kraja dana bi
postigli i neku prodaju, {to ih je motivisalo da nastave. Tako su
postali sposobni da podnesu odbijanje, jer su shvatili da postoji
{ansa za prihvatanje.
Ova jednostavna, ali uspe{na tehnika pomogla je hiljadama
prodavaca da prevazi|u strahove i izgrade unosnu karijeru.
Razmislite kako da u svom `ivotu primenite isti princip.
Magi~na formula uspe{nih:
NHNNP[N^!
Neki Ho}e, Neki Ne}e, Pa [ta!... a... Neko ^eka!
Treba da shvatite da }ete mo`da morati da zamolite mnogo
ljudi mnogo puta dok ne dobijete ono {to `elite. Neki }e re}i
da, a neki ne. Pa {ta? Nastavite! Mo`da }ete ~uti mnogo odbi-
janja, ali napor }e vam se mo`da isplatiti zbog samo jednog
„da“. I zapamtite, neko ~eka da mu pri|ete. Treba samo da
upitate mnogo ljudi dok ne nai|ete na prave.
Zapamtite, morate da molite, molite, molite! Zato napred,
po~nite danas, odmah!
Svoju suprugu sam upoznao preko video-slu`be za upozna-
vanje Velika o~ekivanja. Prvo je trebalo da napi{em izjavu.
Napisao sam je i pokazao svima koje znam. Pitao sam ih za
utisak i zamolio za savete kako da bude {to zanimljivija. Kada
je trebalo da dam fotografiju, ja sam oti{ao kog fotografa ko-
ji radi fotografije holivudskim zvezdama, iako ve}inu ljudi sli-
ka fotograf iz slu`be. Potro{ili smo tri rolne filma dok nismo
dobili jednu zaista dobru sliku. On ju je dodatno obradio ta-
ko da izgledam mla|e. Nisam ru`an, ali mi je zaista pomo-
gao da dobijem odli~nu fotografiju.
Na video -intervju sam oti{ao s prijateljem, jer sam shva-
tio da je bolje da razgovaram s nekim s kim bih bio opu{ten,
umesto da me intervjui{e neko nepoznat. Bio sam u prili-
138
Izlazak iz lavirinta straha
ci da pozovem mnogo `ena da iza|emo, ali sam se tako|e
potrudio da sebe udesim {to bolje da bih imao sigurne {anse
za potvrdan odgovor.
Na po~etku mi je bilo malo neprijatno da zovem i predlo-
`im sastanak, ali sam shvatio da je to igra brojeva. Izlazio sam
sa mo`da dve ili tri `ene nedeljno, samo da bih stekao isku-
stvo. [to sam vi{e izlazio, bio sam opu{teniji. Mislim da sam
iza{ao sa oko 40 `ena dok nisam sreo Marijanu, koja je po-
stala moja supruga.
– Majkl Hese
Ne ~ekajte savr{en trenutak
Ako ~eka{ pravi vjetar i vrijeme, nikada ne}e{ ni posija-
ti ni po`njeti.
– Knjiga propovjednikova 11:4
100% proma{uje{ ako ne {utira{.
– Vejn Grecki
Ne ~ekaj. Trenutak nikad ne}e biti najbolji.
– Napoleon Hill
Uradite ve~ernju ve`bu za pregled
Odli~no sredstvo da se ubrza promena pona{anja je ve`ba „ve-
~ernji pregled”. Ona je veoma jednostavna i daje zna~ajne rez-
ultate. Svako ve~e odvojite za sebe nekoliko minuta u ti{ini.
Ako ne mo`ete drugde, uradite je u krevetu. Udahnite duboko
nekoliko puta i opustite se. Zatim postavite sebi dole navede-
na pitanja i obratite pa`nju na {ta ste postali svesni. Odgovori
vam mogu do}i u zamislima ili re~ima. Oba na~ina su dobra.
• [ta sam danas `eleo, a nisam tra`io?
• Ko bi mi pomogao da sam tra`io?
139
Aladinov faktor
• Gde sam mogao da tra`im {ta `elim i to da dobijem?
• Kako da tra`im sa vi{e efikasnosti?
Kada dobijete odgovor, zamislite sebe kako tra`ite ono {to
`elite. Zamislite sebe kako to radite bolje. Vidite sebe kako to
radite onako kao {to je trebalo da se niste stideli, pla{ili, da
niste bili previ{e ponosni ili pasivni. Iznenadi}e vas kako }e
vam se odmah prikazati i okolnosti i „ispravke“.
Dnevne aktivnosti nam zamagljuju svest, {to je prvi stepen
u promeni pona{anja. One vam tako|e programiraju podsvest
da se ubudu}e pona{ate s vi{e samopouzdanja i delotvornije.
Neka vam ovo bude svakodnevni ritual sve dok ne vidite
promenu u svom pona{anju.
Ba{ vas briga, tra`ite – pa {ta bude!
Slede}a pesmica vam mo`e pomo}i da se suprotstavite
strahu:
„Ba-ba-ba-ba-ba{ te briga
Tra-tra-tra-tra tra`i pa {ta bude!“
Kad god se upla{ite, zatvorite o~i, udahnite duboko i (ako
je mogu}e glasno) ponovite ovu pesmicu nekoliko puta. Za~u-
|uju}e je delotvorna.
Dve nedelje nakon va{eg seminara, i{la sam da ulo`im no-
vac u banku. Kad sam izlazila, pomislih da pitam banku za
donaciju {koli koju sam vodila. Popela sam se na sprat gde
su kancelarije rukovodilaca, ali sam se upla{ila i posumnjala
u sebe: „Nema{ ugovoren sastanak. Nisi dovoljno zvani~no
odevena. Oni sigurno imaju proces formalnog prijavljivanja
za donacije {kolama. Nema{ sa sobom ni bro{uru o {koli.“
Slu{aju}i svoje sumnje i strahove, vratila sam se niz ste-
penice i krenula ka izlazu. Kada sam bila na zadnjem stepe-
140
Izlazak iz lavirinta straha
niku u glavi sam ~ula glas kako peva: „Ba-ba-ba-ba-ba{ te
briga, tra`i pa {ta bude!“ Nasmejala sam se i rekla sebi: „Ma
ba{ te briga, tra`i pa {ta bude!“ Ponovo sam se okrenula,
popela uz stepenice i posle ~ekanja od deset minuta u{la
sam da se vidim sa predsednikom. Predstavila sam mu svoju
{kolu i zamolila ga za donaciju od 10.000 dolara.
On je rekao: „Obi~no bi vam tra`ili da popunite formular,
ali va{ trud i posve}enost su o~igledno veliki, tako da vam
danas mogu dati ~ek na 2.000 dolara. Ako me pozovete sle-
de}e nedelje, pri~a}u sa direktorom za ostalih 8.000.“
Nedelju dana kasnije sam dobila ~ek na 8.000. Tako mi je
drago {to iz banke nisam oti{la bez molbe.
– Elejn Stivens
Osloboditi se
Pitali smo Rika Gelinasa, jednog od najboljih „molilaca“ koje
znamo, da nam objasni kako prevazilazi strah kada treba nekog
da pita ili zamoli. Njegov odgovor je prili~no zanimljiv.
„To nije sasvim mogu}e. Ima dana, i to mnogo, kada me
strah od odbijanja potpuno parali{e. Sedim i buljim u prokle-
ti telefon kao da je tamo postavljena bomba. Ne mogu ni{ta
da uradim. Obi~no to ne traje vi{e od jednog dana, ali po-
nekad se de{ava da traje mnogo du`e. Jednom, pre pet go-
dina, trajalo je nedeljama. Bio sam potpuno neaktivan i ophr-
van bezna|em. Pao sam u depresiju i provodio dane i no}i
besciljno gledaju}i televiziju. Najzad, kada sam se upla{io
da }u da poludim, a depresija po~ela da uti~e na moje disa-
nje i druge funkcije mog tela, pomislio sam da }u umreti od
neaktivnosti. Uskoro sam postao toliko upla{en, da me je
upravo taj strah vratio na posao. Shvatio sam da }u ili da ra-
dim, ili da umrem. Strah od smrti bio je ja~i od straha od pi-
tanja i odbijanja. Pretpostavljam da ponekad mora do toga
da do|e.
141
Aladinov faktor Izlazak iz lavirinta straha

Kao {to sam rekao, tako lo{e mi je bilo samo jedanput. Posvetite pa`nju potrebama drugih
Obi~no mi nije te{ko da radim deset ili dvanaest ~asova, se-
Svi se pla{imo odbijanja. Kada slu{am uvod u svoj govor, u
dam dana u nedelji. Ali, s vremena na vreme javljaju mi se
mislima napunim auditorijum snopovima ljubavi i koncentri-
lak{e depresije, ali one su samo izraz straha od odbijanja.
{em se na publiku, a ne na sebe. Brini o publici svim srcem.
Ka`em sebi da ljudi ne odbijaju mene kada im tra`im da
A kada pri~a{ licem u lice, govori o NJIHOVOJ koristi. Neka
’investiraju (odnosno doniraju) u na{u decu.’ Znam da je to
zamisle kako imaju korist od toga {to im nudi{, neka to vole
istina, ali ~uti veliko ’ne’ mnogo puta zaredom zaista je za-
i neka u`ivaju u tome. Oni }e u teatru videti svetlu sliku proje-
morno. Kada sam se izvukao iz te{ke depresije, postavio sam kta svog uma i rado }e u~initi to {to tra`i{.
na zid iznad telefona papi}, na kome sam napisao sebi malu
– Doti Volters, me|unarodni govornik
poruku da bih se povratio kada moj strah od odbijanja traje
predugo:

Riko,
Slede}i put kad padne{ u ozbiljnu depresiju, seti se da se
uvek ose}a{ bolje kada ponovo po~ne{ da radi{.
Voli te Rik“
– Rik Gelinas

Zapamtite, ve}ina ljudi `eli da daje

U stvari, ve}ina ljudi `eli da daje. Oni te skoro ohrabruju da
tra`i{.
– Bred Vin~
Ako ne mo`ete da izgovorite, napi{ite pismo
Sofija Andrejevna, ja vi{e ne mogu ovako. Tri nedelje govorim
sebi: „Re}i }u joj danas“, ali i dalje be`im, ose}aju}i u svom
srcu istu me{avinu tuge, `aljenja, straha i sre}e. Svake no}i
proklinjem sebe {to tog dana nisam s tobom razgovarao i
razmi{ljam {ta bih ti rekao da jesam. Nosim ovo pismo sa
sobom da bih ti ga uru~io ako me hrabrost ponovo napusti.
– Lav Tolstoj u pismu svojoj budu}oj `eni
*
Kada je Aladin zavr{io test na Sedmoj kapiji, ose-
tio je na vratu da{ak vetra. Okrenuo se i video na
ramenu divnog leptira, s krilima od }ilibara i zlata.
Leptir mu melodi~nim glasom re~e: „Sledi me, Ala-
dine, izve{}u te iz lavirinta. Uspeo si da pobedi{ sve
strahove i obavio si sve zadatke na Kapijama. @ivot
}e ti postati divan poput staze koju si pro{ao. Blago-
slovio si sebe sopstvenim naporima.“ Aladin se po-
gledao i video da je obu~en u najlep{u svilu, kakvu
je ranije zamislio.
„Da li je ovo stvarno? Da li je moje?“

142 143
Aladinov faktor Izlazak iz lavirinta straha

* *

„To je samo po~etak, Aladine, od sada sve {to `eli{ „[ta je slede}e, Du{e? Imam novu ode}u, ~arobni
mo`e biti tvoje.“ }ilim, lampu, spisak `elja, knjigu snova i znam {ta
`elim.“
*
*
Leptir je poleteo ispred Aladina i poveo ga kroz di-
„Sada je vreme da po`eli{ prvu i najva`niju `elju...
vno cve}e, kraj potoka {to su milozvu~no `uborili
onu koja }e biti okvir za sve koje slede. To je tvoj
preko stena od svetlucavih dragulja. Kud god bi
pravac i on }e te voditi blagu koje te ~eka. Aladine,
pogledao video je drve}e, cve}e, staze i potoke, a
koja je tvoja najve}a `elja?“
sve kao da je bilo posrebreno i pozla}eno. Uz po-
mo} leptira, Aladin je iza{ao iz Lavirinta Straha. *
„Gde si, Du{e? Do|i odmah... imam mnogo toga
da podelim s tobom.“ Aladin je zaustio da ne{to ka`e, ali odmah za}uta.
Na to pitanje nije mogao lako da odgovori. @eleo
* je tako mnogo. Nau~io je da zami{lja, postigao
usmerenost i jasno}u `elja. Nau~io je da veruje da
„[ta `eli{, gospodaru?“ ono {to izabere mo`e i da dobije ako koristi tehnike
kojima ga je nau~io Duh. Znao je da }e se i dalje
* pla{iti, ali sada je znao da mu nijedan strah ne mora
zaklanjati ono {to `eli. Mogao je da stvori prolaz
tako {to }e prevazi}i strahove i znao je kako to da
Duhov glas je ispunio prostor i odjeknuo u Aladin-
uradi. Zatvorio je o~i i duboko udahnuo.
ovom uhu: „Oh, Du{e, pro{ao sam najneverovatni-
ju pustolovinu i sreo najstra{nija ~udovi{ta. Ovaj le-
*
ptir...“, rekao je Aladin i okrenuo se, ali leptir je ne-
stao. „Kuda je oti{ao?“ „[ta ti je, gospodaru? Kakva ti je nevolja?“

* *
„I leptir je bio plod tvoje ma{te, kao i sve {to si vi- „Dobro sam, Du{e“, otvorio je o~i. „Trebalo mi je
deo u Lavirintu Straha. On ti je pokazao da mo`e{ malo mira da shvatim {ta je za mene u ovom trenu-
da stvori{ i uni{ti{ sve u {ta veruje{, i pozitivno i tku najva`nije. Ne mogu sve odjednom i moram da
negativno.“ znam odakle da po~nem.“

144 145
Aladinov faktor Izlazak iz lavirinta straha

* *

„Stekao si mnogo mudrosti, sine moj. Da sam te
ovo pitao pre pustolovine, verovatno bi tra`io dobar
obrok i to bi bilo sve“, nasmejao se Duh. „Ti zna{
da je klju~ postaviti pravo pitanje pravom ~oveku u
pravo vreme. Ja }u to nazvati: Aladinov faktor.“
* “O, Du{e... prijatelju moj, u~itelju, sada moram
„Hvala ti, Du{e. Dugujem ti toliko zahvalnosti, ne
znam odakle da po~nem.“
*
„Ovo je va`no na~elo, Aladine. Jedno je tra`iti
ono {to `eli{, drugo je dobiti, tre}e je zahvalnost.
Kada si zahvalan onima koji ti pomognu, kad po{tu-
je{ okolinu i ceo svet, zatvara{ krug. Tada `ivi{
blagosloveno.“
*
„Zato sam i odlu~io da te pitam: koja je tvoja na-
jve}a `elja, Du{e?“
„Onda ti poklanjam slobodu“, odmah re~e
Aladin. Vazduh se uskome{ao i opet je nastala ti-
{ina. Aladin je zaplakao. Da li je Duh odmah oti{ao,
bez re~i zahvalnosti? Iako ga je oslobodio, nadao se
da }e Duh ostati, posle svega {to su zajedno pro{li,
posle svega {to mu je Duh zna~io – mentor, u~itelj,
prijatelj.
da krenem napred bez tebe. Nedostaja}e{ mi...
molio sam se da ostane{... ali, gde si sada?“
*
„Ovde sam, Aladine, ovde!“
*
„Gde?“ Aladin se okrenuo i pogledao iza sebe.
Pogledao je desno, a zatim levo. „Gde si? Gde si?“
*
„Aladine, pogledaj ponovo. Pogledaj najdublje u
svoje srce, u svoje unutra{nje bi}e. Tu sam s tobom,
kao prijatelj i u~itelj. Nikada ne}e{ biti sam, sve dok
sam u tebi... Gde sam oduvek i bio.“

* *

Nastala je duboka ti{ina. Tada je Duh progovorio:

„@elim samo jedno: slobodu. Ako mi je da{, bi}u
najsre}niji Duh na svetu.“

146 147
 TRE]I DEO

KAKO DA
MOLITE, KOGA
DA MOLITE
I [TA DA
MOLITE
*

Mora{ da moli{! To je po mom mi{ljenju

najve}a, ali i najskrivenija tajna uspeha i
sre}e.
– Persi Ros
Aladinov faktor Kako da molite

Da biste stvorili pozitivnu osnovu, zapitajte se: „Kako bih

se pona{ao da sam siguran da }u dobiti ono {to `elim? [ta bih
govorio? Kako bih voleo da se pona{am, da se dr`im i kakvi
bi bili moji pokreti? Na kakav na~in bih govorio? Kako bi moj
glas zvu~ao kada bih bio apsolutno siguran da }u dobiti ono
{to sam `eleo?“
Kada uspostavite pozitivnu osnovu, iz te ta~ke zahtevajte
7 ili zamolite. U suprotnom }ete pomisliti: „Ne}u dobiti ono
KAKO DA MOLITE {to `elim.“ Ako predvi|ate da }e vas odbiti, to }e se odraziti i
na va{u spolja{njost. Zato je va`no da zapo~nete stavom: „Ve}
imam ono {to tra`im. To je ve} moje. Ve} sam dobio pozitivan
*
odgovor. To je re{eno.“
Pomislio sam da bi bilo mnogo lak{e kad bi svet bio savr{en,
kad ne bi bilo potrebe ni{ta da se tra`i i kad bi ljudi razumeli Nalazimo ono {to o~ekujemo da na|emo, a dobijamo
sve na{e potrebe. ono {to tra`imo.
– D`ef Oberi – Elbert Hubart

Nemoj da `eli{ lak{e, po`eli da si ti bolji. Molite s pozitivnim o~ekivanjem

– D`im Ron
Te`imo da dobijemo ono {to o~ekujemo.
* – Norman Vinsent Pil

1. TRA@ITE KAO DA O^EKUJETE DA ]ETE I
DOBITI
O~ekuj da }e ljudi iza}i u susret svakoj tvojoj potrebi.
O~ekuj re{enje svakog problema.
O~ekuj izobilje svuda.
– Ajlin Kedi
Prvi i najva`niji princip je osnova postojanja. Pod tim pojmom
podrazumevamo koliko si siguran da }e{ dobiti to {to tra`i{.
Ako o~ekujete da }ete dobiti tra`eno, to }e se odraziti na sve
ostalo – va{u pojavu, pogled, ton i izbor re~i.
Bila sam u hotelu u San Francisku kada sam primetila da sam
ostala bez gotovine. Htela sam da unov~im ~ek na recepciji,
ali sam shvatila da }u imati dva problema. Prvo, nisam bila
prijavljena kao gost, a znala sam da u tom slu~aju hoteli ne
unov~avaju ~ekove. Nisam kod sebe imala ni voza~ku dozvo-
lu. Poslali su mi je po{tom, ali jo{ nije stigla, tako da nisam
imala dokument potreban radi identifikacije. Imala sam,
dakle, dve velike prepreke.
Zamislila sam da prilazim recepciji i pitam otprilike ovako:
„Zdravo, mo`ete li mi unov~iti ~ek? Nisam gost hotela i ne-
mam kod sebe voza~ku dozvolu, ali u~inili biste mi veliku
uslugu kada biste mi dali novac.“ Naravno, takav prilaz bi

150 151
Aladinov faktor
izazvao: „Ne, naravno da vam ne mo`emo unov~iti ~ek.
Nemate dokument i niste prijavljeni.“ Stoga sam znala da
mi je neophodna druga~ija taktika, koja bi donela druga~iji
rezultat.
Zamislila sam {ta bih govorila, kako bih hodala, kako bi
mi zvu~ao glas i koje bih re~i koristila kada bih bila apsolutno
sigurna da }u unov~iti svoj ~ek. Jasno sam sve ovo zamislila i
postala potpuno sigurna u sebe. Tada sam samo po{la iz te
ta~ke i uradila ono {to sam zamislila.
Pri{la sam recepciji kao da je sve u redu. U razgovoru sam
izvadila iz ta{ne ~ekovnu knji`icu. Nije mi bilo te{ko da je
izvadim, po{to sam znala da }u unov~iti ~ek. Plan je bio da je
izvadim, a u isto vreme da postavim pitanje i to sam i uradila.
Pogledala sam recepcionera pravo u o~i i umesto da pitam:
„Mo`ete li da mi unov~ite ~ek?“, rekla sam: „Koji najve}i
iznos ~eka mogu da unov~im?“ ^im sam stavila knji`icu na
pult, izvadila sam pero i po~ela da pi{em ime hotela na ~eku.
Slu`benik nije ~ak ni pitao jesam li gost hotela. Mislim da je
na osnovu mog pona{anja pretpostavio da jesam.
„Sto dolara“, rekao je. Pogledala sam ga i nasmejala se.
„Super! Taman koliko mi treba.“ Znala sam {ta i kako
treba da ka`em. Napisala sam cifru od 100 dolara i pru`ila
mu ~ek.
„Dajte mi voza~ku dozvolu“, rekao je.
„Odmah, nema problema“, odgovorila sam. Izvadila sam
iz ta{ne li~nu kartu, iako ona o~igledno nije bila voza~ka do-
zvola. Dala sam mu je i rekla: „Izvolite. Ovo mo`e da poslu-
`i.“ Samo sam mu je dala, nisam poku{avala ni{ta da obja-
{njavam. Uradila sam to veruju}i da }e li~na karta zaista po-
slu`iti umesto voza~ke dozvole.
On je pogledao li~nu kartu i rekao: „Ali potrebna nam je
voza~ka dozvola.“
„U redu! Nema problema“, rekla sam. Uop{te se nisam
prepirala s njim, rekla sam da nema problema, a onda sam
152
Kako da molite
nastavila po svom. „Pa pogledajte li~nu kartu umesto voza-
~ke dozvole. I ona mo`e da poslu`i. Pogledajte.“
Ponovo ju je uzeo i bilo mi je zabavno da gledam kako je
posmatra kao voza~ku dozvolu. Pogledao ju je i poku{ao jo{
jedanput da mi ka`e da mu zaista treba voza~ka dozvola.
Ja sam ga samo pogledala i rekla: „Pa iskoristite li~nu
kartu.“
Na kraju se nasmejao, pogledao u li~nu kartu, a zatim
u moj ~ek. Videla sam kako se zaista trudi da umesto li~ne
karte vidi voza~ku dozvolu. Pretpostavljam da je i uspeo, ~im
je rekao: „U redu“, i pru`io mi mojih sto dolara.
– Marsija Martin, vo|a seminara i vi{i trener
Sagledajte stvari onako kakve biste `eleli da budu
Obi~no dobijemo ono {to predvidimo.
– Klod M. Bristol
Evo jo{ jednog primera uspe{nosti metode pozitivne osnove
postojanja
Jedan od najuzbudljivijih doga|aja u mom `ivotu bio je rad
sa Endijem Bana~ovskim na univerzitetu UKLA. Endi je jedan
od najboljih trenera `enske odbojke svih vremena i osvojio je
{est dr`avnih studentskih {ampionata. Jednom prilikom mi
je rekao: „Da zna{ da je tvoj program zaista odli~an. Mogla
bi da ga koristi i `enska reprezentacija SAD, samo {to je
njihov trener je Izraelac. Veoma je uobra`en i nikad te ne bi
poslu{ao. Ali rekao bih ti da ode{ i popri~a{ sa ^akom Erbom
iz Odbojka{kog saveza.“
Oti{ao sam i na{ao se sa ^akom, a on mi je rekao: „Ovo
je odli~an program, zaista nam je potreban. Zna{ {ta? Tre-
balo bi da se na|e{ sa Arijem Selind`erom, ali on je Jevrejin i
mnogo je uobra`en. Nikad te ne}e poslu{ati.“
Po~eo sam da mislim: „Stani! Ovde ne{to nije u redu!“
Odjednom mi se ukazalo da sam radio sve suprotno od
153
Aladinov faktor
onoga {to sam druge u~io. Bilo je potrebno da stvorim sliku
kako Ari Selind`er uzbu|eno ~eka moj poziv i potpuno je
spreman da se na|e sa mnom. Zato sam sebe doveo u
odgovaraju}e stanje uma, zami{ljaju}i da sam Ariju o~ajni~ki
potreban i kako on o~ekuje moj telefonski poziv. Tada bi mi
bilo lako da ga pozovem, jer on na to ~eka.
U mojim mislima Ari je sedeo kraj telefona mole}i: „Ken,
nazovi, molim te. ^ekam da se javi{. Na{em timu je mnogo
potrebna tvoja pomo}.“
Uzeo sam telefon i poz vao ga. „Ovde je Ken Ros. Molim
vas, mogu li da razgovaram sa Arijem Selind`erom?“
„Ko ga tra`i?“
„Ovde Ken Ros. Preporu~ili su me ^ak Erb i Endi Bana~o-
vski. Oni smatraju da biste bili vrlo zainteresovani za program
koji radim s njima.“
Odjednom sam ~uo Arijev jevrejski akcenat. Rekao sam
mu {ta radim, a on mi je odgovorio da oni rade s Denisom
Vejtlijem. „Znate li Denija Vejtlija?“, upitao je.
„Naravno“, odgovorio sam. „Vrlo dobro ga poznajem,
ima odli~ne programe. Ali ako ne odvojite vreme za mene,
ne}ete znati {ta je najbolji program.“
„[ta mislite da se na|emo sutra u tri popodne?“, pitao je.
Kada sam spustio slu{alicu, ose}ao sam se kao da sam po-
leteo, jer sam uradio ono {ta mi je trebalo. @eleo sam da se
vidim s njim i to sam i postigao. Tako sam mu pokazao svoj
program. Posle toga mi se nisu javili nedelju dana. Pomislio
sam da sam uradio najbolje {to sam mogao, ali da oni nisu
zainteresovani. Tada su me pozvali i rekli: „Jednoglasno smo
odlu~ili da `elimo da sara|ujemo s vama!“
– Ken Ros
@ivot te`i da odgovori na{im `eljama, da uobli~i sebe
prema na{im o~ekivanjima.
– Ri~ard M. de Vos
154
Kako da molite
Budite ubedljivi
Jednog jutra je neka vrlo neprivla~na devojka do{la da se pri-
javi u moju {kolu za modele. Bila je visoka, vitka i jednosta-
vna, ali je to jedino {to bih mogla da ka`em o njenoj fizi~koj
lepoti. Sve ostalo je bilo problemati~no – ten, kosa, gra|a i
ode}a. @ele}i da budem iskrena, ljubazno sam je uputila na
obli`nji biznis kurs. Posavetovala sam je da se obu~i za neki
stalan posao i predlo`ila joj da bi posle toga mogla da ra-
zmisli o manekenstvu. Me|utim, ona me je pogledala pravo
u o~i i odlu~no odgovorila: „Gospo|o Maceti, ako mi dozvoli-
te da poha|am kurs, bi}u najbolji crni model koji ste ikada
imali.“ Znala je {ta `eli, bila je sigurna u svoje sposobnostii i
bila je odlu~na. Odmah sam je primila. Posle zavr{etka obu-
ke, re{avanja problema sa ko`om, sre|ivanja kose i usavr{a-
vanja pojave i hoda, po~ela je da dobija profesionalne ponu-
de. Radila je svoj posao sa toliko gracioznosti i stila da su lju-
di koji su je gledali na revijama u restoranima spu{tali na sto
svoj pribor za jelo da bi joj se divili. Ova nezaboravna `ena je
zaista postala najbolji crni model koji sam imala.
– Beti Maceti Ha~
Kada sam pozvao kancelariju Ziga Ziglera da zatra`im
intervju za svoju knjigu Najbolji govornici Amerike, prvi
odgovor je bio ne. „Previ{e je zauzet.“
Rekao sam: „Mo`ete li da zamislite da knjigu pod nazivom
Najbolji govornici Amerike objavimo bez njega? Ja nikako ne
mogu. Mo`ete li mu, molim vas, re}i da sam ga zvao? Pozva-
}u ponovo kasnije.“ To je bila ona vrsta pozitivnog stava –
~injenica da ne prihvatam „ne“ kao odgovor, ube|ivanje da
on u knjizi mora da se na|e – na kraju mi je donela potvrdan
odgovor.
– Majkl D`efris
155
Aladinov faktor
Moj terapeut mi je dao jo{ jednu ve`bu zahtevanja. Trebalo
je da odem u neki nacionalni restoran i tra`im hranu koju
uop{te ne slu`e. Oti{ao bih u meksi~ki restoran i tra`io fetu}i-
ne Alfredo, ili bih u italijanskom restoranu tra`io gove|i buri-
to odrezak sa sirom.
Jednom sam se osetio vrlo ~udno. Pitao sam u poverenju,
i pre konobarice dodao: „To je glupo pitanje.“ Ali, ba{ zato
je ona moje pitanje prihvatila kao potpuno normalno. Bio
sam u italijanskom restoranu i tra`io burito, a konobarica je
rekla: „Ne znam da li imamo to. Proveri}u.“ Odmah je oti{la
u kuhinju da proveri imaju li burito, a zatim se vratila sa izvi-
njenjem {to ga nemaju. Ali, po{to sam je pitao u poverenju,
ona mi je u potpunosti iza{la u susret. Iako je to bio apsurdan
zahtev, smatrala ga je potpuno normalnim.
– Majkl Hese
Zamislite da onaj od koga ne{to tra`ite u stvari o~ajni~ki `eli
nekom da dâ to {to vi `elite. Na primer, zamislite nekog kome
su u bolnici upravo rekli da }e umreti od sr~anog udara ako
se emocionalno ne otvori i ne po~ne da poma`e drugima. On
sigurno sedi i misli: „Kako mogu nekome da pomognem? [ta
mogu da uradim?“
Tada dolazite vi i ka`ete: „Moram da iznesem sav name{taj
iz stana, treba mi kombi i neko da mi pomogne pri no{enju.
Ho}ete li da mi pomognete u subotu?“ Zamislite da on samo
~eka va{ zahtev i slavi vas kao re{enje svog problema. „Hvala
{to si me zamolio“, odgovorio bi. „Tra`io sam nekoga kome
}u pomo}i.“
Svako koga smo intervjuisali u ovoj knjizi nam je odgova-
rao: „Hvala vam {to ste mi dali priliku da razmislim s vama
o postavljanju pitanja i zahteva. Mnogo sam nau~io iz ovog
intervjua.“ Sada razmislite o ovome: mi zara|ujemo novac,
mi postajemo poznati, a oni su i dalje uzbu|eni {to daju svoj
doprinos stvaranju ove knjige.
156
Kako da molite
Uverite sebe da mo`ete
Suvi{e ~esto pretpostavljamo da ne{to ne mo`emo sebi da
priu{timo, ne mo`emo da dobijemo, ne mo`emo da obe-
zbedimo stipendiju, ne mo`emo ne{to raspakovano da vratimo,
ne mo`emo da povedemo decu, ne mo`emo da ostavimo decu,
ne mo`emo da imamo ku}ne ljubimce, ne mo`emo da dobije-
mo povi{icu, ne mo`emo da dobijemo podr{ku, ne mo`emo
da dobijemo sto pored prozora, ne mo`emo da dobijemo bolju
sobu, ne mo`emo ovako kasno da kupimo karte ili ne mo`emo
da na|emo sme{taj u gradu za vreme neke konferencije.
Jedan na{ prijatelj, profesionalni govornik, stigao je jednom
u hotel gde je trebalo slede}eg jutra da govori na sastanku. Ali,
otkrio je da su njegovu sobu dali nekom drugom. Ponudili su
mu sobu u hotelu koji se nalazio na oko 20 minuta odatle, ali
je on to odbio i odgovorio: „Putovao sam ceo dan i previ{e sam
umoran da idem bilo gde. S obzirom na to da sam rezervisao
mesto za spavanje ovde, u va{em hotelu, ovde }u i da spavam.
Po{to ste rekli da nema slobodnih soba, spava}u na kau~u u
predvorju. Smatram da treba na vreme da vas obavestim da
spavam go i nemam nameru da ve~eras menjam svoje navike.“
Potom je po~eo da skida kravatu.
U`asnuti slu`benik je reagovao: „Sa~ekajte! Pustite me
da vidim {ta mogu da uradim!“ Odmah se na{la soba za koju
rezervacija jo{ nije bila potvr|ena. Uz pomo} obezbe|enja,
na{em prijatelju je pripremljena soba i on je mirno zaspao za
manje od dvadeset minuta.
Po~nite da pretpostavljate da mo`ete dobiti ono {to `elite.
2. TRA@ITE OD ONOG KO VAM TO MO@E DATI
Ne tra`i od golog ~oveka da skine i da ti ko{ulju.
Pre nego {to nekog ne{to zamolite, procenite da li je u
mogu}nosti da vam to pru`i. Ako tra`ite ljude koji bi ulo`ili
157
Aladinov faktor
novac u va{ projekat, pitajte ih da li su u poziciji da ulo`e pre
nego {to im izlo`ite svoj plan.
Ako tra`ite nekog ko }e vas saslu{ati i pomo}i vam da re{ite
problem, uverite se da je ta osoba emocionalno zrela i da mo`e
da vam pomogne.
Ako tra`ite nekog da vas bezuslovno voli, pre nego {to
zatra`ite nemogu}e, proverite da li je on za to sposoban. U
suprotnom }ete protra}iti godine primoravaju}i nekog da vam
Shvatite da neki ljudi nisu sposobni da daju
pru`i ono za {ta nije sposoban.
Glupo bi bilo da pitate portira u velikoj korporaciji da
odlu~i o kupovini od sto hiljada dolara. Mo`e biti jednako
uzaludno da tra`ite od svog trogodi{njeg deteta da uvek poku-
pi stvari za sobom. Uzaludno, tako|e, mo`e biti da tra`ite od
svojih roditelja da vas vole i prihvate takvog kakvi ste.
Ponekad u na{im radionicama ilustrujemo ovaj princip
tako {to postavimo nekog pred zid i nalo`imo mu da uzvikuje:
„@elim da postane{ automobil!“ Naravno, iako on mo`e ceo
dan da vi~e {to ja~e, zid ne}e postati automobil. On ni{ta ne
mo`e promeniti – i zid }e uvek ostati zid.
Ponekad je ovako i sa ljudima. Oni se jednostavno ne}e
promeniti i pru`iti vam ono {to `elite. Jednostavno nisu takvi.
Nemaju `elju da to urade. Nisu dovoljno sposobni ili su suvi{e
povre|eni. Zato je pred vama nekoliko te{kih odluka. Mo`da
}ete morati da napustite ekipu iz firme, okru`enje ili vezu da
biste dobili ono {to `elite. Ovo nije uvek lako i mo`e zahtevati
preduzimanje nekih vrlo napornih ili rizi~nih postupaka. Ali
to je bolje nego da se nadate ne~emu {to je od nekog nemogu-
}e dobiti.
Postoji velika razlika izme|u „biti nerazuman“ i „biti ne-
realan“. Na primer, nije nerazumno `eleti da mu` razume
tvoja ose}anja, ali ako je on in`enjer koji nikad u `ivotu nije
do{ao u dodir s desnom hemisferom svog mozga ili svojim
ose}anjima, onda je to nerealno, odnosno neverovatno.
158
Kako da molite
Ne radi se o tome da tvoja ose}anja nisu vredna razumeva-
nja. On jednostavno nema mogu}nost za to. Jak je u nekim
drugim oblastima. Zato u odre|enoj meri treba da usmeri{
svoje potrebe ka ljudima i mestima koji ih mogu zadovoljiti,
suprotno od o~ekivanja da samo jedna osoba ili situacija bri-
ne o tvojim potrebama.
– Mark Gaulston
Va`no je znati ko je sposoban da nam pru`i ono {to `elimo,
a ko nije. Ne treba o~ekivati ne{to od onoga ko to ne mo`e
da pru`i. Ne zna~i da je neko sposoban da vam ne{to pru`i
samo ako vi to `elite ili tra`ite.
Ako ne{to neprestano tra`ite od svog mu`a, a on vam
to ne pru`a, morate stati i priznati da on to jednostavno ne
`eli. On ima pravo da ne{to ne ose}a ili da se ne potrudi. Ne
zna~i da `eli da vas povredi, jednostavno ne mo`e da uradi
to {to tra`ite.
Zapitajte se: „Da li je ovaj ~ovek sposoban da mi pru`i
ono {to `elim? Jesam li ikada videla neki dokaz da jeste?
Jesam li ja u stvari zaljubljena u mogu}nost koju vidim?“
Mogu da `elim da moj partner bude romanti~an i otvoren,
ali u njegovom `ivotu ne vidim dokaz da se ikada prema ne-
kome tako pona{ao. Nikad nije bio takav i nije po`eleo da bu-
de takav, pa za{to onda ja to o~ekujem od njega?
Ako vam je to cilj, morate popri~ati s partnerom i otvoreno
mu re}i: „Evo oko ~ega tra`im da se potrudi{ u na{oj vezi.“
Ili: „Tri meseca tra`im od tebe da popri~amo o ovome, a ti
ne reaguje{. Ne `eli{ to, zar ne? Ima{ li iole `elju ili nameru da
razgovaramo o onome o ~emu sam pri~ala ili nema{? Moram
da znam `eli{ li to da uradi{.“
Dajte drugome mogu}nost da vam ne pru`i ono {to `elite
i da vam prizna da to ne `eli. To je te{ko. U mnogim slu~ajevi-
ma tada odustajete.
– Barbara de An|elis
159
Aladinov faktor
Pitajte onoga ~iji je posao da zna
Bio sam na ru~ku u jednoj vinariji u San Hozeu. Uz vino smo
se lepo zabavljali, pa sam izgubio ose}aj za vreme i zakasnio
petnaestak minuta na poslednji avion za Los An|eles. Nisam
imao prtljag, ~etkicu za zube, ni{ta. Zvao sam hotele u San
Hozeu u kojima sam obi~no odsedao, ali nisam mogao dobi-
ti sobu. Zatim sam zvao neka druga mesta u okolini aerodro-
ma, ali sve je bilo puno. Izgleda da se u gradu odr`avao neki
skup o kompjuterima i sve sobe su bile rezervisane.
Ve} sam bio spreman da prespavam na stolici na aero-
dromu, kad se pojavio taksi i voza~ me je upitao treba li mi
vo`nja. Odgovorio sam da mi u stvari treba soba, ali da su
sve zauzete. Rekao mi je da sa~ekam minut, pozvao je neko
mesto i obezbedio mi poslednju sobu. Hotel mi je ~ak platio
i vo`nju i obezbedio mi pastu, ~etkicu i brija~. Nije bio ni{ta
posebno, ali sam imao tu{ i krevet. Od tada, kad god sam u
neprilici, ne predajem se. Pretpostavim da }u dobiti {ta `elim
i pitam ljude ~iji je posao da znaju.
– D`on Tejlor
Pre tri godine sam dobio karte za finale bejzbol lige dva da-
na pre utakmice. Svi su mi govorili da tada ne}e biti karata
za utakmicu, ali ja sam mislio da treba da pitam i proverim.
Moja `ena je bila na grupnoj terapiji s predsednikom lokalne
agencije za prodaju karata. Zamolio sam je da ga pozove i
vidi da li je slu~ajno ostala neka karta, kako do nje da do-
|emo i koliko treba da platimo. Na kraju smo nabavili karte
uz teren. To su bila odli~na sedi{ta, i zato sada moj sin i ja
imamo uspomene i fotografije koje }emo uvek ~uvati.
– Kajl Robertson
160
Kako da molite
Zamolite ljude koji su kvalifikovani i motivisani da vam
pomognu
U knjizi Tra`i Mesec i uzmi ga, Persi Ros je ispri~ao slede}u
pri~u:
Jednog dana Bel Gedes seo je na klupu u parku sa samo 5,83
dolara u d`epu i primetio pored sebe neki ~asopis. Uzeo ga
je i po~eo da prelistava stranice. Jedan ~lanak, u kome je citi-
rana izjava poznatog bankara Ota Kana, mu je privukla pa-
`nju. „Milioneri treba da poma`u umetnicima“, pro~itao je
Bel, uzbudio se i ustao sa klupe. Po`urio je na {alter Vestern
juniona i potro{io dobar deo svog preostalog novca na tele-
gram u kome je Kana zamolio za novac. Objasnio je svoju si-
tuaciju i `elju da bude pozori{ni producent. Slede}eg dana
Kan mu je uputio 400 dolara.
Sa ovim iznosom i ukazanim poverenjem, Bel je oti{ao u
Njujork i dobio posao u Operi. Postao je jedan od najboljih
producenata na Brodveju. Tako|e, izgradio je me|unarodnu
reputaciju kao dizajner automobila, stolica, fri`idera i drugih
predmeta {iroke potro{nje.
Bil Gedes je ni{anio visoko. Ali, zamolio je pravu osobu.
– Persi Ros
Zamolite stru~njake
Nedavno su nas zamolili da razgovaramo s direktorima pro-
daje jedne velike opti~ke kompanije. Pre toga smo identifiko-
vali najboljih pet organizatora prodaje. U razgovoru smo ih
zamolili da naprave spisak svojih pet najboljih menad`era.
Zatim smo ih zamolili da podignu ruke ako su ikad ijednog od
najboljih pet pitali za savet. Jesu li ih ikad pitali da im odaju
tajnu svog uspeha, podu~e ih, daju savet ili poka`u svoje cake?
Od sto pedeset ruku, podigle su se samo tri.
„Za{to ih niste pitali?“, zanimalo nas je.
161
Aladinov faktor
„Previ{e sam zauzet.“
„Za{to bi mi oni pomogli?“
„Nisam siguran da bi pristali.“
„Ovde sam samo godinu dana. Kako bih im uzvratio?“
Kakva {teta! Najbolje ljude, s najvi{e iskustva, niko nije
upitao za savet. Zato, imajte hrabrosti da pitate one koji su
svojim radom stekli pravo da dele savete.
Da biste uspeli, morate biti uz uspe{ne ljude. Pitajte ih
kako su dospeli tu gde su. Ve}ina ljudi voli da pri~a o svom
uspehu i kako su do njega do{li.
Razmotrite ko je stru~njak
Vird`inija Satir, pionir na polju socijalnog rada i porodi~ne
terapije, uposlena je kao konsultant sa zadatkom da napravi
izve{taj o reformi socijalnih slu`bi u dr`avama Srednjeg zapa-
da. Provela je mesec dana anketiraju}i socijalne radnike na te-
renu. Na kraju meseca, unela je sve njihove predloge u izve{taj
i poslala ga Ministarstvu za socijalni rad, gde su odu{evljeno
pohvalili njen rad.
Vird`inija je naprosto oti{la do zaposlenih u socijalnom si-
stemu i pitala ih kako bi ga pobolj{ali. Njima je bilo veoma dra-
go da ka`u svoje mi{ljenje, ali i Ministarstvo je moglo da uradi
isto, samo {to se toga nikad nisu setili. Ne, bolje je platiti dese-
tine hiljada dolara za izve{taj neutralnog „eksperta“.
Za{to ne pitate ljude u svojoj organizaciji, crkvi, porodici
ili poslu da vam saop{te svoje mi{ljenje? Oni obi~no imaju
mnogo korisnih ideja i preporuka.
U svakoj organizaciji sekretarica ~esto najvi{e zna. Nju ~esto
smatraju osobom ni`eg ranga, ali zapamtite da ona kontaktira
sa svima. Slu{a `albe mu{terija, ~uje {ta oni misle ako ne mogu
da do|u do vas i sli~no. ^itav dan slu{a komentare ljudi koji do-
laze i odlaze. Ljudi }e ~esto sa njom pro}askati, jer ona obi~no
ima dovoljno vremena da ih saslu{a. Ona komunicira bukvalno
sa svima i bi}ete iznena|eni kada ~ujete kako mnogo zna.
162
Kako da molite
Privucite punu pa`nju sagovornika
Pre nego {to iznesete svoj zahtev, budite sigurni da imate pu-
nu pa`nju svog sagovornika. Ne tra`ite od svog petogodi{njeg
deteta da sredi sobu dok na televiziji gleda crtane filmove. Ne
tra`ite od mu`a da popravi neki kvar u toaletu dok gleda uta-
kmicu NBA plej ofa. I ne tra`ite povi{icu od {efa dok izlazi s
radnog mesta.
Budite sigurni da imate ne~iju punu pa`nju pre nego {to
po~nete da zahtevate.
• Imate li minut?
• Mo`emo li na trenutak da razgovaramo?
• Mo`emo li da isklju~imo TV na trenutak? Imam ne{to
va`no da te pitam.
• Mogu li da zaka`em sastanak s tobom?
• Mo`e{ li da odvoji{ malo vremena da popri~amo o ne~e-
mu za mene vrlo va`nom? Kada ti odgovara?
3. BUDITE JASNI I ODRE\ENI
Budite jasni u svom zahtevu
Dva sve{tenika su umrla i oti{la na nebo. Sveti Petar ih je
pozdravio i rekao: „Va{a mesta jo{ nisu spremna. Dok ne budu
gotova, mo`ete da se vratite na zemlju i budete {ta god `elite.”
„Ba{ lepo“, rekao je prvi sve{tenik. „Oduvek sam `eleo da
budem orao i lebdim nad Velikim kanjonom.“
„A ja bih `eleo da budem neki kul klinac (ekser).“
Puf! @elje su im ispunjene.
Kada su mesta u raju bila spremna, sveti Petar je rekao
svojim pomo}nicima da vrate sve{tenike na nebo. „Kako }emo
ih na}i?“, upitali su pomo}nici.
„Jedan leti iznad Velikog kanjona“, odgovorio je sveti Pe-
tar. „Ali drugog }emo malo te`e na}i. On je negde u Detroitu,
kao klinac (ekser) na lancu zimske gume.“
163
Aladinov faktor
Ovo je jo{ jedan primer kada neko nije dovoljno jasan u svom
zahtevu.
U na{im radionicama obi~no zamolimo u~esnike da napra-
ve spisak onoga {to `ele, a trenutno nemaju. Kada ih pitamo
{ta su napisali, neko uvek ka`e: „Vi{e novca.“ Tada mi iz
d`epa izvadimo 25 centi i damo ih toj osobi. „Sada imate vi{e
novca. Jeste li zadovoljni?”
„Ne, `elim vi{e od toga.“
„Ali kako mi da znamo koliko? Kako bilo ko da zna? Mora-
te biti jasniji. Koliko novca `elite?“
„Oh, ne znam! Dvadeset hiljada dolara.“
„Izgubili ste ih ve} u prvom delu svoje re~enice. Problem je
upravo u tome {to ne znate. Tako nikada ne}ete sesti i razmi-
sliti koliko vam novca treba da biste `iveli onako kako `elite.
Ka`ete da `elite ku}u na moru u Santa Barbari, a jeste li se
ikad zapitali koliko ona ko{ta? Znate li koliki bi bio godi{nji
porez i osiguranje? Saznajte to pa }ete ta~no znati koliko vam
novca treba da ostvarite san.“
Mnogi nisu sigurni {ta `ele, jer ne znaju kako bi to mogli
sebi da priu{te, tako da misle da je poku{aj ispunjavanja `elje
samo gubljenje vremena. Ali oni ne razumeju da rade protiv
sebe. Ako si siguran {ta `eli{, a to ko{ta, tvoj um }e shvatiti
kako da do toga do|e.
164
Kako da molite
Tako je i sa ljudima. Morate jasno tra`iti ono {to `elite.
Niko ne zna {ta ho}ete dok ne ka`ete. Pogledajmo neke uobi-
~ajene primere:
POGRE[NO: @elim povi{icu.
ISPRAVNO: @eleo bih povi{icu od 500 dolara mese~no.
POGRE[NO: Ho}u da se obla~i{ modernije.
ISPRAVNO: Ho}u da kupi{ jednu od onih dugih suknji
koje trenutno svi nose i da je obu~e{ uz svoje ~izme.
POGRE[NO: Ho}u da ovog vikenda budemo zajedno.
ISPRAVNO: @elim u subotu uve~e s tobom da iza|em na
ve~eru i u bioskop. Da li se sla`e{?
POGRE[NO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj.
ISPRAVNO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj i ostavi{ ga na mom
stolu do utorka u tri popodne.
POGRE[NO: @elim da mi vi{e poma`e{ oko ku}nih
poslova.
ISPRAVNO: Ho}u da opere{ sudove i izbaci{ |ubre svaki
dan posle ve~ere.
165
Aladinov faktor
Ovo sam dobio kad sam tra`io
kancelariju s prozorom.
Pazi {ta tra`i{
Pri~a se da je jedan ~ovek prodavao Krajslerove automobile u
vreme kada je izgledalo da }e fabrika bankrotirati, pre nego
{to je Li Ajakoka preuzeo mesto direktora. Prodavac je bio
vrlo utu~en zbog pada prodaje i lo{ih prognoza. Svi njego-
vi `ivotni snovi bili su povezani sa uspehom njegovog posla.
Bio je toliko utu~en da ga je `ena napustila i odvela decu. To
je dodatno doprinelo njegovoj depresiji, pa mu je posao pro-
pao, a on bankrotirao.
Da bi po~eo ispo~etka preselio se u Santa Moniku u
Kaliforniji. Nije mogao da po~ne sopstveni biznis, pa se zapo-
slio kao prodavac u Fordu. U to vreme, inostrani automobili
sa malom potro{njom su smanjivali prodaju ameri~kih, tako
da ~ovek nikako nije mogao ponovo da stane na noge. Je-
dnog dana, u dubokoj depresiji, odlu~io je da oduzme sebi
`ivot. Hodao je dokovima luke Santa Monika i hteo da sko~i
negde u pli}ak da bi slomio vrat.
166
Kako da molite
Kad se popeo na ivicu i spremao se da sko~i, primetio je
bocu kako pluta i presijava se na vodi. Boca mu je toliko pri-
vukla pa`nju da je privremeno zaboravio na samoubistvo.
Si{ao je i spustio se u vodu da bi dohvatio fla{u. Kada ju je
otvorio, iz nje je isko~io Duh i rekao mu da mo`e da bira
jednu `elju. Posavetovao ga je da dobro razmisli i da ne
`uri.
„Nema potrebe “, rekao je ~ovek. „Ja ta~no znam {ta
`elim. To dr`im u sebi ve} dugo. @elim da se probudim sutra
ujutro kao vlasnik prodajnog centra inostranih automobila u
centru velikog grada.“
Puf! Slede}eg jutra se probudio kao vlasnik prodajnog
centra Krajslera u Tokiju!
Da, ova pri~a je duhovita, ali je i tragi~na, zar ne? O~igledno
da je ovaj ~ovek prekr{io jedno od najva`nijih pravila efe-
ktivnog zahtevanja. Nije bio dovoljno jasan u svom zahtevu!
Isto va`i i za tvoje `elje i zahteve. Moraju biti precizni, ako
`eli{ da budu ispunjeni.
Jo{ jednom – budite vrlo jasni u svim svojim zahtevima!
Kada ne{to zahtevate, bilo od sebe, od nekog drugog ili od
svemira, budite {to precizniji. Dva va`na dela jasnog zahte-
va su: koliko i do kada? Koliko `elite i do kada `elite da vam
se `elja ispuni? Mo`da ne znate ta~no kada, ali je bolje ako
znate! U svakom slu~aju, onome ko vas slu{a bi}e jasno.
Nikako nemojte da koristite slede}e izraze:
• Kad god ti bude{ u mogu}nosti.
• Kad god se uka`e prilika.
• U dogledno vreme. (Kad? Danas? Sutra? Slede}e nede-
lje? Slede}eg meseca?)
• U toku slede}e nedelje.
• U toku dana.
167
Aladinov faktor
• Bilo kad.
• Zna{ kad.
• Iznenadi me.
Ovako treba:
„Zdravo, danas tra`imo da kupimo ma{inu za pranje sudo-
va koja ko{ta ispod 600 dolara. Treba nam u ku}i do ponedel-
jka. Mo`ete li to da uradite?“
„@elim da popuni{ ove formulare, napravi{ dve kopije i
ostavi{ ni ih na stolu do dva po podne.“
Rekao sam roditeljima da moram da imam
telefon u sobi, a oni su sve moje stvari prebacili
u dnevnu sobu.
Tra`ite ono {to `elite, a ne ono {to ne `elite
POGRE[NO: Ne `elim da vi{e vi~e{ na mene.
ISPRAVNO: @elim da prestane{ da vi~e{. Govori sa mnom
normalnim tonom. Ako po~ne{ da gubi{ vlast nad sobom, iza-
|i na pet minuta i vrati se kada se smiri{.
POGRE[NO: Ne lupaj vratima kad izlazi{.
ISPRAVNO: Molim te, zatvaraj vrata polako kada izlazi{.
168
Kako da molite
Ovo je va`no, jer kada nekom ka`ete {ta ne `elite, u njego-
voj glavi se stvara slika na osnovu re~i koje koristite. „Ne lupaj
vratima“ stvara sliku lupanja vratima. „Zatvori vrata polako“
stvara sliku laganog zatvaranja vrata. Psiholozi ka`u da pod-
svest ne propu{ta negativne re~i. Zato, da ponovimo: „ne lupaj
vratima“ postaje „zalupi vrata“. Sada vidite za{to je va`no da
tra`ite ono {to `elite umesto onoga {to ne `elite.
Ako je re~ o ose}anjima, koristite slede}u formulu:
Kad ti __________________________________________,
Ose}am ________________________________________,
Ono {to `elim je __________________________________.
Razmotrimo malo ovo.
Budite jasni i deskriptivni. Budite neutralni, ne poput
sudije.
Na primer:
POGRE[NO: Kada se pona{a{ kao kreten...
ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa dru-
gim `enama...
POGRE[NO: Kada izbegava{ temu....
ISPRAVNO: Kada po~ne{ da pri~a{ viceve i menja{ temu
umesto da me saslu{a{...
Cela re~enica bi mogla ovako da izgleda:
POGRE[NO: Stvarno se pona{a{ kao kreten kad flertuje{.
ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa
drugim `enama, upla{im se da }e{ me napustiti i zato `elim
da na `urkama igra{ i pri~a{ sa mnom i tako me ponovo uveri{
da me voli{.
169
Aladinov faktor
POGRE[NO: Tako si bezobziran.
ISPRAVNO: Kada tako glasno slu{a{ radio, ne mogu da
~ujem ni sebe kako mislim. Uznemirim se, ne mogu da se sko-
ncentri{em na zavr{etak svog izve{taja i `elim ili da smanji{
ton ili da stavi{ slu{alice.
Zamolite strasno
Mo`e se desiti da budete suvi{e precizni
Jedan ~ovek je u{ao u restoran i naru~io: „@elim topli sendvi~
s komadom belog hleba, komadom crnog i komadom hleba
od prekrupe, srednje pe~en. Stavite na donji sloj slaninu i sir,
a na gornji piletinu, salatu i paradajz. Svuda stavite majonez.
Isecite korice i presecite kri{ke na~etvoro, stavite par~e
krastavca i po ~a~kalicu na svaki deo da se sve dr`i zajedno.
Razumete?“
„Razumem“, odgovorila je konobarica. Zatim je viknula u
kuhinju: „Jedan topli sendvi~ za arhitektu. Sad }u vam doneti
tehni~ki crte`.“
– Najlep{i odlomci (Best of Bits and Pieces)
170
Kako da molite
4. ZAMOLITE IZ SRCA
Govori iz srca i ne brini kako }e to biti prihva}eno, ili
zamoli sa te`njom da tvoja `elja donese dobro svima
koje obuhvata.
– Dr Geri Artur
Mo`e{ imati sve {to `eli{, ako to `eli{ dovoljno sna`no.
Unutra{nja `ivotna snaga tvoje `elje mora da eksplodira
kroz ko`u i spoji se sa energijom koja je stvorila svet.
– [ejla Grejem
Pitao sam svoje poverenike iz jedanaestog odeljenja da li bi
podr`ali moju reorganizaciju. Po~eo sam sa: „Slu{ajte, evo
moje misije. Ovo je ne{to {to stvarno s mnogo volje radim, i
`eleo bih i da nastavim. Evo mojih ra~una, a evo i rezultata
knjiga koje smo objavili. Imamo knjige koje su bile na listi
bestselera Njujork tajmsa. Stigli smo do milion ljudi.“
Podr`ali su me. „Da, vidimo {ta radi{. Da, verujemo u ono
{to radi{.“
Nastavio sam da ih ube|ujem: „To su rezultati i ja sam
voljan da vam otvorim du{u. Ovako sada stoje moje finansije,
a ovo su planovi za dalje. Ako ne nastavimo, jednom }emo
re}i: ’Mogli smo da nastavimo.’“ Ako `elite da uradite ne{to
dobro, a iscrpeli ste sve druge mogu}nosti, onda objasnite
ljudima {ta mo`e da se desi ako vas podr`e ili finansiraju. To
nije sebi~nost, ve} ne{to {to zaista poma`e drugima i, kao
{to sam rekao, ljudi vole da misle da rade ne{to dobro.
– Bred Vin~
171
Aladinov faktor
Imajte nezadr`ivu `elju da ostvarite svoj cilj, projekat ili
zamisao
Onaj ko je odan `ivotu izgubi}e ga, ali dobi}e ga ako ga
je izgubio zbog pravednog cilja.
– Nepoznati izvor
Strast je jo{ jedna tajna, ako je tako mo`emo nazvati. Neobu-
zdana, budalasta, neprolazna strast. U potpunosti me vodi
da radim ovo {to radim. To je najva`nije u mom `ivotu. Lud
sam za svojim ciljem i to mi se svi|a. Objasni}u vam za{to
sam tako opsednut.
Po~eo sam da radim da bih na neki na~in vratio svog
sina. Ubio ga je ~ovek koji je bio toliko drogiran kokainom
da nije ni primetio da je kolima udario de~aka na biciklu. Tu-
ga me je skoro ubila. Moja `ena Linda i ja smo odlu~ili da se
izle~imo tako {to }emo posvetiti `ivot nastojanju da deca ne
odrastaju u ljude koji su u stanju da tako ne{to urade. Vidite,
ja ne smatram da je ovo {to radim posao. To je posve}enost,
strast, misija.
– Rik Gelinas
Molite kao da vam je hitno
Entuzijazam pokre}e svet.
– D`. Balfor
Poha|ao sam kurs br`eg postizanja rezultata i imao sam tre-
nera po imenu Doris. Ona je bila neverovatna. Trebao mi je
Epl kompjuter da bih mogao da napi{em svoju knjigu. To je
bilo u vreme kada je prvi Mekinto{ upravo napravljen. Jo{ ga
Gledajte u o~i kad molite
nije bilo u prodaji. Gde god sam ga tra`io, postojala je samo
lista ~ekanja. Mogao sam ga dobiti tek za 45 dana.
Kada sam obavestio Doris kako napredujem sa nabavkom
kompjutera, po~ela je da vi~e na mene: „Mo`e{ ti vi{e od to-
172
Kako da molite
ga! Mo`e{ da nabavi{ kompjuter, znam da mo`e{!“ Rekao
sam joj da sam ve} i{ao na pet-{est mesta, ali ona je odgo-
vorila: „Ako ti zaista treba, nabavi}e{ ga!“
U{i su mi bile crvene od stida. Niko ranije nije tako postu-
pao sa mnom. Pozvao sam centralu Epl kompjuters-a. Kada
se neka gospo|a javila, rekao sam joj: „Ja moram da naba-
vim kompjuter!“ To je bilo sasvim neuobi~ajeno, ali zvu~ao
sam ubedljivo i kao da mi je hitno, tako da je ona odlu~ila da
mi pomogne. Dala mi je brojeve svih lokalnih distributera.
Po~eo sam da ih zovem i kada bih dobio prodavca, re-
kao bih mu: „Moram da nabavim kompjuter!“ Obi~no bi mi
odgovorili: „@ao nam je, imamo samo jedan izlo`en model,
a za ostale imamo listu ~ekanja.“ Kada sam peti put zvao,
prodavac mi je rekao: „Znate, imamo samo dva izlo`ena pri-
merka, ali proda}u vam jedan.“ U subotu ujutro sam dobio
kompjuter.
Rekao sam sebi: „Hej, ovde se doga|a ne{to zaista bi-
tno!“ Shvatio sam da, ako se u`ivi{, ljudi to osete. I moje mo-
lbe su imale vi{i cilj. Hteo sam da napi{em knjigu koja bi po-
dstakla i ohrabrila ljude. Oni su to osetili. Tada molba po~inje
da ima efekat – kada moli{ strasno.
Isto sam primetio i kada sam bio na kraju lestvice. Izdavao
sam neku nekretninu i imao mnogo zainteresovanih. Jedna
`ena me je zvala telefonom i rekla; „Ja jednostavno moram
da `ivim u ovoj ku}i. Obo`avam je. Sedela sam ispred nje i
bila je tako slatka. Moram da je imam.“ Nisam imao izbora.
Morao sam da je izdam njoj.
– Tim Piring
O~i su vodilja ka srcu, a za mene je srce tamo gde je
du{a.
– Sten Dejl
173
Aladinov faktor
Kada ne{to zahtevate od nekog, odr`avajte kontakt o~ima. Ako Molite s po{tovanjem i divljenjem
skre}ete pogled, uliva}ete manje poverenja. Tako|e, ovakvim
kontaktom mo`ete uo~iti neverbalne reakcije. Ako gledate na
stranu, propusti}ete te va`ne znake.
Zamolite ljubaznim glasom
Tvoj glas je kao muzika. Budite grubi, poput: „Daj mi to!“ i
do}i }e do sukoba. Mislite o svom tonu. Tra`ite nasmejano,
ljubazno: „Tako ste pa`ljivi i velikodu{ni. Hvala vam od sveg
srca.“ Poka`ite zahvalnost, to uvek vredi.
– Doti Voters
Molite u~tivo
U na{im intervjuima s prodavcima, investitorima i funkcione- Molite duhovito
rima fondacija, stalno smo slu{ali isto. Ljudi su mnogo vi{e
spremni da iza|u u susret onima koji im ulivaju poverenje, ko-
ji su prijateljski nastrojeni i prijatni.
174
Kako da molite
Najuspe{niji na~in koji sam otkrio jeste da poka`ete ljudima
koliko im se divite. Nema ni~eg ubedljivijeg nego da ka`ete
nekome: „Mislim da si va`an. Mislim da ono {to ima{ da
ka`e{ vredi ~uti. Mogu li ne{to da te pitam?“ Ljudima je tada
te{ko da vas odbiju.
– Majkl D`efris
5. MOLITE DOMI[LJATO I DUHOVITO
Pre nego {to odete na odmor dajte krv. Komarci ne daju
kafu i krofne, mi dajemo.
– Re~enica pred zgradom Crvenog krsta u Minesoti
Najmanja razdaljina izme|u ljudi je smeh.
– Nepoznati izvor
Bob Svilnard je bio spasilac koji je imao stav.
175
Aladinov faktor
Mudar, ma{tovit i duhovit zahtev mo`e otvoriti zatvore-
na vrata i zatvorene umove.
– Persi Ros
Jedan od najboljih na~ina da se pribli`imo ljudima je da koristi-
mo odgovaraju}i humor. On nam privla~i pa`nju i ru{i odbra-
nu. Preplavljuje nam mozak endorfinom, zbog ~ega se ose}a-
mo mnogo bolje. Lomi na{ otpor i otvara nam um za nove
mogu}nosti.
Evo razglednice koju je D`ek na{ao u kupatilu hotela u ko-
jem je odseo:
Jo{ neki primeri ma{tovitih molbi:
Vojni sve{tenik stavio je slede}i natpis na vrata:
Ako si u nevolji, do|i i ispi~aj mi sve. Ako nisi, do|i i
reci nam kako ti to uspeva.
176
Kako da molite
Bil Guti, sudija ameri~ke bejzbol lige veterana stajao je
jedno poslepodne na poziciji baca~a, a jedan hvata~ gostuju-
}eg tima je stalno vra}ao udarce. Guti je izdr`ao brojne uda-
rce, a onda je tra`io da prestane i rekao:
Sine, danas si bio vrlo koristan i ja to cenim. Ali mislim
da sada treba da stanemo i zato }u te zamoliti da ode{ u
klub i poka`e{ svima tamo kako se tu{ira.
– Najlep{i odlomci
Molite ma{tovito
Na ve~eri za uglednike Komonvelta, {ef protokola pri{ao je
Vinstonu ^er~ilu, koji je bio doma}in i {apnuo mu da su videli
jednog gosta kako stavlja slanik u d`ep. ^er~il je odmah
uzeo posudu sa biberom. Na kraju obroka je pri{ao gostu
mrmljaju}i: „Oh, dragi gospodine, videli su nas. Najbolje je
da ih obojica vratimo.“
– Mala knjiga anegdota
Ma{ta je va`nija od znanja.
– Albert Ajn{tajn
[ef prodaje jedne perspektivne kompanije bio je potpuno
nedostupan prodavcima – vi niste mogli da ga zovete, on bi
zvao vas. Nekoliko puta, kada su prodavci uspeli da u|u u
njegovu kancelariju, on ih je izbacio.
Jedna prodava~ica je na kraju uspela da probije njegovu
odbranu. Poslala mu je goluba pismono{u, sa njenom karti-
com zaka~enom za njegovu nogu. Na kartici je napisala:
„Ako `elite da znate ne{to o na{im proizvodima, samo izbaci-
te na{eg predstavnika kroz prozor.“
– Najlep{i odlomci
177
Aladinov faktor
Kao instruktor i agent za modele i talente, nagla{avala
sam koliko je va`no uneti se u tra`enje posla. Kao rezultat,
kada je jedan nas filmski i TV glumac, Henk Ander vud, oti-
{ao na intervju za ulogu gra|evinskog radnika u jednoj rek-
lami, obukao se kao pravi gra|evinski radnik. Na recepciji se
predstavio: „Henk Andervud, drago mi je. [ta biste voleli da
uradim?“
Sekretarica je rekla: „Bojim se da ste pogre{ili“, a on je
odgovorio: „Ne, ovde sam zbog uloge u reklami.“ Naravno,
dobio je posao.
– Beti Maceti Ha~
Kada sam `ivela na jugu, u prvom razredu sam oti{la sa rodi-
teljima u Kristal hamburger posle bioskopa. Mali de~ko, mla-
|i od mene, je prodavao novine i pitao mog oca da li ho}e
jedan primerak. „Ne, ve} sam ih ~itao“, odgovorio je moj
otac.
„A va{a supruga?“, bio je uporan de~ko. „Da li bi ona
htela?“
Otac se nasmejao: „Ne, ona ne zna da ~ita!“
Odjednom, de~ak je uzvratio: „Onda stavite novine u
njen zadnji d`ep, mo`da ne}e izgledati tako glupo.“ Iznena-
|eni, smejali smo se do suza. Bio je to brz, pozitivan i pame-
tan odgovor na „ne“ koje je dobio. Otac je bio impresioniran
i kupio je novine.
– Beti Maceti Ha~
Dejl Karnegi je imao obi~aj da pri~a slede}u pri~u. Pre vi{e
godina Betlehem Stil je pla}ao svog dinami~nog predsednika
^arlsa [vaba milion dolara godi{nje. To je bilo vreme kada je
milion vredeo mnogo. [vab je zaslu`io svoju platu, jer je znao
da od ljudi izvu~e najbolje.
Jednog dana, kako pri~a ka`e, nai{ao je na tri radnika koja
su pu{ila, uprkos pravilima kompanije. On je imao sva prava
178
Kako da molite
da ih ukori, ali je znao da bi to naru{ilo duh zajedni{tva. Tako
bi samo ponizio radnike i naveo ih na neposlu{nost. Umesto
toga, izvadio je iz d`epa tri cigarete i podelio ih radnicima s
re~ima: „Momci, popu{ite po jednu na moju odgovornost.
Ali bilo bi mi drago da u radno vreme ne pu{ite.“
Neko ga je jednom upitao kako je prona{ao tako odane
i vredne radnike. „Nikad nikog ne kritikujem“, objasnio je.
„Najbolji na~in da izvu~ete najvi{e je da cenite i ohrabrite.“
On je to umeo da radi.
– Preuzeto iz knjige Zatra`i mesec
6. DAJTE DA BISTE DOBILI
Daju mi petoparac, a `ele pesmu za dinar.
– Naslov pesme
Daj pre nego {to primi{.
– Napoleon Hil
Dajte da biste ne{to i dobili
Jedna kineska legenda lepo oslikava potrebu da se daje pre
nego {to se o~ekuje dobitak.
U jednom gradu ubogi prosjak Vu je po ceo dan dr`ao ~ini-
ju, mole}i za malo pirin~a svakog ko bi tuda pro{ao. Jednog
dana, video je veliku paradu koju je vodio car kako dolazi niz
ulicu. Car se vozio u rik{i i darivao svoje podanike. Prosjak se
obradovao i zaigrao od radosti: „Oh, evo prilike da bar jednom
dobijem ne{to vredno.“
Kada mu se car pribli`io, Vu je sa velikim o~ekivanjem
pru`io svoju ~iniju, ali umesto da dâ, car je od njega zatra`io
neki poklon. Jadni Vu je bio vrlo razo~aran, tako da je gun|aju-
}i dao caru dva najmanja zrna pirin~a koja je mogao da na|e.
Posle toga, car je pro{ao.
179
Aladinov faktor
Ceo taj dan Vu je gun|ao. Kritikovao je cara, proklinjao
Budu, sva|ao se sa onima koji su tuda prolazili, a neki su ~ak
prestali da pri~aju s njim ili da mu daju pirina~. Ali, te no}i, ka-
da je Vu pogledao u svoju skromnu koli~inu pirin~a, u njoj je
prona{ao dva komadi}a zlata, iste veli~ine kao i zrnca pirin~a
koja je dao caru.
Morate dati da biste dobili
Verujem da mo`e{ da dobije{ sve {to `eli{ od `ivota, samo
ako pomogne{ drugima da i oni dobiju ono {to `ele.
– Zig Zigler
Pre mnogo godina, u pustinji Amargosa u Kaliforniji, po-
stojao je izvor pored puta, jedini kilometrima naokolo.
Pored pumpe za vodu neko je ostavio kutijicu za puder s
porukom unutra. Poruka je bila napisana olovkom, na koma-
du pakpapira.
Ona je glasila:
Ova pumpa radi bez gre{ke od juna 1932. Stavio sam u
nju novi ventil, koji je trebalo da traje slede}ih pet godina. Ali
ventil se osu{io i zato je potrebno da se u nju prvo upumpa
malo vode.
Pod onom belom stenom sam ostavio bocu vode. Ako
ne popije{ vodu, tu ima dovoljno da se napuni pumpa. Prvo
sipaj oko ~etvrtinu vode iz boce, zatim i ostatak, i onda pu-
mpaj kao lud. Tako }e{ dobiti vodu. Veruj, izvor nikad nije
presu{io.
Posle toga napuni bocu vodom i vrati je gde si je i
na{ao.
POTPIS: Pustinjak Pit
P.S. Nemoj prvo da pije{ vodu. Sipaj je u pumpu i dobi}e{
vode koliko ti treba. A slede}i put kada se bude{ molio,
zapamti da je Bog kao ta pumpa. Mora prvo da se napuni.
180
Kako da molite
Desetine puta sam davao strancima poslednje {to sam imao
dok sam govorio „Amin“. Nikada nisam bio izneveren.
Mora{ da ima{ hrabro srce, da da{ pre nego {to ti se da.
– Najlep{i odlomci
Kada ste ljubazni ljudi ho}e da vam tu ljubaznost
uzvrate.
– D`ek Kenfild
Doktor Padi Lund, stomatolog u Brizbejnu u Australiji, ima
mnogo pacijenata na listi ~ekanja. On pacijentima slu`i sve-
`e pecivo i ~aj dok ~ekaju na intervenciju. Ovako je jedan
od njegovih pacijenata odgovorio na pitanje za{to dolazi ba{
kod Padija: „Za{to dolazite ovde kada mo`ete i}i bilo gde
drugde?“
„Zato {to me ovde vole.“
„Kako to mislite?“
„Pa, pre nekoliko nedelja je trebalo da do|em, ali su mi odlo-
`ili iz nekog razloga. Laboratorija nije isporu~ila materijal i za-
to su me zvali i izvinili se. Te no}i sam dobio i bocu konjaka sa
porukom: ’Izvinjavamo se’. To me je zaista odu{evilo.“
Padi ba{ pola`e na svoje klijente i zato tra`i mnogo
zauzvrat.
Kada sam po~eo sa zubnom praksom, mnogo ljudi me je
zvalo no}u za hitne intervencije. Najmanje jednom nedeljno
zvali su me usred no}i. Ali od kada sam ljudima po~eo da
dajem broj telefona, nikada me vi{e nisu budili usred no}i,
osim nekoliko puta radi nekih pitanja. Zar to nije ~udno? Kad
da{ ljudima broj, oni te ne zovu, a kada im ne da{, oni zovu.
Verujem da je razlog to {to kad ima{ broj u rukama, misli{:
„Mogu da zovem ako ho}u, ali nema veze, mogu jo{ malo
da sa~ekam. Bi}e u redu. On je bio fin i dao mi je svoj broj,
bolje da ga ne uznemiravam.“
– Padi Lund, australijski stomatolog
181
Aladinov faktor
Poklanjajte
Onaj ko poklanja nai}i }e na otvorena vrata.
– Tomas Fuler
Objasnite im kakvu korist oni imaju
Trgova~kim putnicima uvek je bio najve}i problem da u|u u
ku}u. Glavni Fulerov doprinos ume}u legalnog ulaska poti-
~e iz 1915. godine, kada je organizovao Fuler Bra{ ekipu,
koja je poklanjala ~etku za ~i{}enje povr}a. Svojim ljudima
je rekao da nose reklamne primerke u kutiji, da ih predstave
kao poklon, a ne kao reklamu i da ih prika`u ako je mogu}e
u ku}i, pre nego pred vratima. Rekao im je i kako da odgo-
vore doma}icama koje bi htele da uzmu poklon, a da ne vi-
de njegovu prezentaciju. Ako bi doma}ica rekla da je previ{e
zauzeta, prodavac je trebalo da ka`e da joj ne}e oduzeti vi{e
od minuta, a ako ona ne bi `elela ~etku, on bi rekao: „Meni
ide na ruku {to sam ih vam pokazao.“
– Ameri~ki biznis
Dajte kompliment ili pohvalu
Pohvala ~ini ~uda.
– Nepoznat izvor
Recite partneru kakvu korist on ili ona ima od toga
Uvek poma`e da objasnite nekom za{to molite i da ka`ete
kako }e to koristiti i njemu.
Glupi prodavac me stalno me{a s
D`oan Kolins!
182
Kako da molite
Svako voli komplimente.
– Abraham Linkoln
Nikada se ne obra}aj onoj dobroj strani u ~oveku, jer
je on mo`da uop{te nema. Uvek se obra}aj njegovom
interesu.
– Lazarus Long
Bend`amin Franklin je bio jedan od prvih koji je koristio ovo
pravilo u reklamama. O tome pi{e u svojoj biografiji, koja je
obavezna lektira za sve ambiciozne prodavce.
U aprilu 1755. general Bredok je naredio Frenklinu da mu
za pohod na Fort Dukvesn obezbedi 150 kola sa po ~etiri
konja. Franklin je oti{ao u Lankaster i 26. aprila 1755. objavio
oglas, kojim je trebalo da zainteresuje farmere da mu daju ko-
nje za kola. Oglas je sadr`ao jedan jedini paragraf o Bredoku,
a {est o tome {ta }e farmeri dobiti sa ovom transakcijom.
Franklin je u svojoj autobiografiji zabele`io ovaj „iznenadni
i veliki efekat“ svog oglasa i naveo da je za tri nedelje
nabavljeno 150 kola i 259 tovarnih konja. Da je farmerima
umesto ovoga Frenklin rekao samo {ta Bredok `eli, ne bi
postigao ni{ta sli~no. Bredok je tako probao u Merilendu, ali
rezultat je, kako je Frenklin zabele`io, bio samo 25 kola, i to
ne u dobrom stanju.
– Persi Vajting
„Du{o, zaista bih volela da mi, pre nego {to legnemo, ~ak i
ako si umoran, pri|e{ i zagrli{ me ili mi ka`e{ ne{to lepo. Tako
183
Aladinov faktor
}u osetiti da ti je stalo do mene i da imam tvoju podr{ku, jer
zna{ koliko sam ~esto u `ivotu ose}ala da samo dajem, a ne
dobijam ni{ta zauzvrat. To }e mi zna~iti vi{e od svega drugog
{to bi mogao da uradi{. Ose}a}u se posebno. A kada se tako
budem ose}ala, verovatno }u danju biti manje napeta.“ Tako
}e on razumeti {ta vam to zna~i i za{to.
„[to mi vi{e daje{ komplimente, to se ja ose}am po`eljni-
je i vi{e }emo voditi ljubav.“ Na taj na~in se vidi kako se uslu-
ga isplati.
7. MOLITE VI[E PUTA
Mora{ da moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{,
moli{, moli{, moli{, moli{, moli{!
– Mark Viktor Hansen
Recite „slede}i put“!
Prevedite svako „ne“ sa „slede}i put“. „Ne“ ne zna~i „stop“.
To zna~i ne ovde, ne sada, ne jo{. Zato nastavite da molite.
Ako vam neko ka`e „ne“, vi recite „slede}i put“. Na svetu ima
oko pet milijardi ljudi. Neko je vredan molbe, samo ga morate
prona}i.
Pravi na~in da dobije{ sve {to po`eli{ je da nikada sve ne
izgovori{ u jednoj molbi.
– Nepoznati izvor
184
Kako da molite
D`ek je zamolio u~esnicu jednog svog seminara da napi{e
kako se tu na{la. Ovo pismo pokazuje koja je korist od
upornosti.
Dragi D`ek,
Posle tvog seminara osetila sam da je potrebno da poha-
|am i slede}i nivo. Prepreke zbog novca, brige o deci i poro-
dici su mi izgledale neva`ne u pore|enju sa razlozima za
poha|anje seminara, a razlog sam bila prvenstveno ja.
Na pr vom nivou Rebeka mi je dala knjigu Melem za du-
{u, sa uputstvom da je ~itam svojoj deci. Jedna pri~a Rika
Gelinasa me je ohrabrila u naporu da poha|am slede}i nivo.
Trebalo je najpre da obezbedim nov~anu pomo}, tako
da sam napravila porodi~ni ru~ak za roditelje, bra}u i sestre.
Na pola ru~ka sam odu{evljeno objavila svoju nameru da po-
ha|am drugi nivo kursa i naglasila da, u skladu s tradiciona-
lnim poklonima za Bo`i} i ro|endan, mogu da mi prilo`e ne-
{to novca za odlazak na seminar. To je propra}eno ravnodu-
{nom ti{inom i nastavili smo da jedemo. SLEDE]E! Melem za
du{u me je toliko ohrabrivala, da sam primetila da na njenom
kraju ima mnogo adresa donatora. Tada sam dobila ideju da
napi{em anonimno kru`no pismo sa ~etiri pozitivna izbora:
1) Donacija, 2) Re~i ohrabrenja, 3) Prosledi ovo pismo prija-
telju, 4) Sve navedeno. SLEDE]E!
Od roditelja sam dobila pedeset dolara za Bo`i}. S tim
sam platila oglas u tri lokalne novine i jednom studentskom
listu. SLEDE]E!
Zamolila sam svoje {kolske drugove za pomo}. SLEDE]E!
Povezala sam se sa lokalnom grupom koja sponzori{e
odlaske na seminar i ~ekala njihov odgovor. SLEDE]E!
Dan pre seminara napisala sam pismo tebi, D`ek, i poslala
sam na adresu gde si odseo.
Iako nisam bila sigurna da }u oti}i, odmah sam po~ela da
zovem familiju i prijatelje da ih pitam ho}e li da mi pri~uvaju
decu dok ja poha|am seminar.
185
Aladinov faktor
Moje zadnje sredstvo bilo je da zamislim kako sam se
pojavila na seminaru i kako u~estvujem, jer nikada nisam ni
pomislila da se ne}u na}i tamo. ^ak i da nisam uspela, rekla
bih sebi: „Slede}i put!“
Ve~e pre seminara telefon mi je zazvonio. To je bila Rebe-
ka, koja me je obavestila da je pro~itala moje pismo i da
mi daje saglasnost da poha|am slede}i nivo seminara. Za-
plakala sam.
– Lori Litl D`on, Sv. Luis, Misuri
O~ekuju}i „NE”
Za poslednjih deset godina vi{e od tri hiljade ljudi mi je reklo
„da“ i ostvario sam donacije za na{ rad u iznosu ve}em od
2 miliona dolara. Ponekad do|em u isku{enje da mi „da“
ne zna~i ni{ta, ali tada se prisetim prvih dana i moram da se
nasmejem.
Nau~io sam {ta zna~e „da“ i „ne“ kada sam imao dvade-
set godina. Te godine sam prodavao osiguranje „od vrata
do vrata“. Tada smo koristili metod, koji vi{e nije u upotre-
bi, pod nazivom „zadu`enje“. Kao prodavac „zadu`enja“
morao sam da pro|em odre|enu rutu, kao po{tar, a moj
posao bio je da skupim nedeljne premije i poku{am da ima-
ocima polise prodam neku vrstu dodatnog osiguranja. Ugla-
vnom sam prodavao osiguranje u slu~aju smrti ili nesre}e, i
to siroma{nim ljudima, poput sebe. Premije su se kretale u
rasponu od 50 centi do dva dolara nedeljno.
Kada sam po~eo posao, moj trener mi je rekao (a ja sam
mu potpuno verovao) da jedna prodaja do|e posle sedam
odbijanja. Drugim re~ima, mogao sam da o~ekujem jednu
prodaju tek po{to bih sedam puta bio odbijen. Hej! Bio sam
toliko uzbu|en ovom garantovanom prodajom da sam u
stvari jedva ~ekao da me odbiju! Gotovo da sam se radovao
svaki put kada bi neko rekao „ne“ i pohitao bih smeju}i se
do slede}ih vrata, jer sam bio siguran da me svako slede}e
„ne“ pribli`ava tom velikom, slatkom „DA“!
186
Kako da molite
Jesam li se obeshrabrio kada sam na osmim i devetim
vratima ~uo dva glasna „ne“? NARAVNO DA NISAM!
Za {est meseci od dobijanja posla u kompaniji za osigu-
ranje, rade}i naporno svakog dana s takvim stavom, osvo-
jio sam prvu nagradu na dr`avnom takmi~enju u prodaji, u
konkurenciji od preko dve hiljade mu{karaca i `ena, kao po-
~etnik s najvi{e prodaja.
Ova formula za mene jo{ funkcioni{e. Razmera od sedam
prema jedan se promenila, ali koncept je zapisan u zvezdama
i ne mo`e da omane. Danas znam da me negde uvek ~eka
„DA“, ako pozovem dovoljno ljudi, i do}i }u do njega u pravo
vreme. Zato je ~uti „ne“ i dalje dobra vest.
– Rik Gelinas
Pitajte iste ljude vi{e puta
Evo zanimljive statistike: 46% svih prodavaca pita za posao
jedanput, 24% pita dva puta, 14% pita tri puta, 12% pita ~etiri
puta. Samo 4% svih prodavaca pita istu osobu pet puta, {to pre-
dstavlja 60% prodaje. Zato uporno pitaj.
Budite uporni, istrajte, nikad se ne predajte
Nikada, nikada, nikada, nikada se ne predaj.
– Vinston ^er~il
I ako prvi put ne uspe{, probaj ponovo.
– Vilijem E. Hikson
Volontirao sam u pomo}noj ekipi za seminar koji mi je zaista
promenio `ivot. Moj posao je bio da okre}em brojeve koje
sam dobio i poku{am da ubedim ljude da do|u na seminar.
Prvih 89 ljudi me je odbilo, a zatim je 9 ljudi pristalo. Da
sam stao posle 50 ljudi, kako sam i hteo, tih 9 ljudi nikada
ne bi upoznali dobrobiti seminara, a ja nikada ne bih nau~io
187
Aladinov faktor
da dam sve od sebe dok ne dobijem `eljeni rezultat. Neko
uvek ~eka na tebe. Ako samo bude{ dovoljno uporan, na}i
}e{ ga.
– D`enet Karson
Istrajnost je zna~ajan element uspeha. Ako kuca{ dovo-
ljno dugo i dovoljno glasno, sigurno }e{ probuditi
nekoga.
– Henri Vadsvort Longfelou
Rikl Litl je bio uporan
Dvadesetogodi{nji Rik Litl je postao opsednut svojom vizijom
humanitarnog programa za gimnazijalce, koji bi im pomogao
da izgrade bolje socijalne odnose, nau~io kako da na|u i za-
dr`e posao, kako da se nose sa problemima, kako da budu do-
bri roditelji i kako da raspola`u novcem. Za dve godine poslao
je 155 molbi za donaciju. Posle 156 poku{aja, uspeo je da do|e
do dr Ras Mejbija, predsednika Kelog fondacije.
Dve nedelje kasnije, Mejbi ga je pozvao i rekao da su
njegove kolege izglasale da mu ne daju 55.000 koje je on tra`io
u zahtevu. Rik je umalo zaplakao, ali je tada za~uo: „Ali, oni
su glasali da ti damo 130.000 dolara.“
[ta je Rik dobio posle sto poku{aja? [ta da nije bio upo-
ran? Od tog uspeha Rik je sakupio preko 100 miliona dolara.
Njegov program se sada sprovodi u preko 30.000 {kola, u svih
pedeset dr`ava SAD i jo{ 32 zemlje. Tri miliona dece godi{nje
u~i va`ne stvari o `ivotu jer je jedan dvadesetogodi{njak odbio
da prihvati „ne“ kao odgovor. @ivot Rika Litla je primer mo}i,
posve}enosti vi{oj ideji, ujedinjene s voljom da se pita dok se
san ne ostvari.
Na kraju, nisu uspeli samo oni koji nisu probali.
– Dejvid Viskot
188
Kako da molite
Samo jo{ jedanput?
Nikada se ne predaj, jer uvek postoji trenutak u kome }e
se stvari preokrenuti.
– Harijet Bi~er Stou
Ne znamo da li je ova pri~a istinita, ali je njena poruka mo}na.
Prema navodima, desila se 1942. godine:
Rafael Solana je bio iscrpljen i pora`en. Rekao je svojim drugo-
vima: „Pogledajte! Prevrnuo sam sam 999.999 kamenova, a
nisam na{ao ni jedan jedini dijamant. Jedan donosi milione,
ali ja se predajem.“ Ekipa istra`iva~a provela je mesece tra-
`e}i dijamante u d`unglama Venecuele i bili su potpuno
iscrpljeni. „Hajde da probamo jo{ jednom“, rekao je jedan
~ovek. Solano se skoncentrisao i prevrnuo jedan kamen koji
je li~io na koko{je jaje. Bio je druga~iji od drugih i ekipa je
uskoro shvatila da je u pitnaju dijamant. Hari Vinston, nju-
jor{ki prodavac nakita platio je Rafaelu Solanu 200.000 dola-
ra za taj milioniti komad.
8. KAKO SE NOSITI SA OTPOROM
Ne gubi pribranost
Otac mi je neo~ekivano umro izme|u Bo`i}a i Nove godine.
Pozvao sam kompaniju US Air i rezer visao karte, ali na aero-
dromu smo najpre stajali tri sata u redu, a zatim su nam rekli
da je let otkazan.
Setio sam se da, ako neko ima va`e}u kartu, kompanija
mora da mu kupi drugu kartu za neki drugi let. Ali morao
sam to od njih i da tra`im.
Slede}i slobodan let bio je TVA-ov kroz tri sata, ali na dru-
goj strani terminala. Za one koji ne znaju, aerodrom u Los
An|elesu je pun minibuseva. Mora{ da uhvati{ slobodan mi-
189
Aladinov faktor
nibus i da se vozi{ otprilike kilometar. Ne mo`e{ da pe{a~i{ i
kada si sa osmoro ljudi i verovatno dvanaest kofera sa li~nim
stvarima, mora{ da iznajmi{ minibus da bi stigao do druge stra-
ne terminala. Ne mo`e{ da u|e{ u obi~an minibus, mora{ da
iznajmi{ svoj.
Jo{ sam stajao u redu i upitao sam: „Dobro, let je otka-
zan. [ta }ete u~initi?“ Imali smo odstupnicu, ali `ena je rekla:
„Na vama je da rezervi{ete drugi let.“ Ja sam upitao za{to, a
ona je odgovorila: „Zato {to je ovaj otkazan.“ Bio sam vrlo lju-
bazan, ali i uporan: „Za{to je to moj problem?“, upitao sam.
„Zato {to je letelica opozvana“, odgovorila je ona. „U redu,
dobro!“, rekao sam.
„Molim vas da zapi{ete ~injenicu da sam ja potvrdio karte,
ali da je otkazano zbog vas. Rekli ste da nemate obavezu
ni pravo da mi kupite kartu i molim da va{ nadre|eni to
potpi{e.“ Onda sam ~ekao.
„Ali svi ovi ljudi ~ekaju u redu“, rekla mi je. Odgovorio
[ta treba da mi se desi da bih...
sam: „Kakve to ima veze? [ta }e oni da rade kada va{ slede}i
avion kre}e za tri sata?“ Imali smo ljubaznu odstupnicu.
Da skratimo pri~u, kupili su nam osam karata za TVA, {to
nije bila sitnica, jer je u poslednjem minutu to ko{talo oko 10
hiljada dolara!
Tada smo se prevezli do aviona T VA, ali je i to bila no}na
mora, jer su imali mali boing 727, a ve} su imali otkazan let,
tako da su poku{avali da spoje sve putnike. Osoblje je ~upalo
kosu od muke, ali smo ih mi zamolili za sedi{ta jer imamo tro-
je male dece. „Mo`ete li poku{ati da nam obezbedite spoje-
na sedi{ta?“
Obe}ali su nam da }e poku{ati i da bi mogli to da urade,
jer je bilo zaista problemati~no. Imali smo osam sedi{ta, a nij-
edno nije bilo jedno do drugog.
Ipak smo uspeli da u|emo u avion, i pored otpora slu`be-
nice da dobijemo karte, ali kada smo kona~no u{li u avion
TVA, pojavio se novi problem. Imali smo karte, ali su nam
190
Kako da molite
sva sedi{ta bila razdvojena. Do{li smo do prvog i pitali stjuar-
ta da zamoli ~oveka koji je sedeo pored da se zamenimo.
^ovek nas je samo pogledao i rekao: „Apsolutno ne! Rezer-
visao sam ovo sedi{te pre {est nedelja i ne}u da se menjam.
Mnogo putujem i treba da se opustim.“
Po~eo sam da se nerviram, ali se moja `ena smejala. Po-
gledao sam je, jer nisam znao {ta joj je. Pomislio sam da ona
vidi ne{to {to ja ne vidim.
Ona je, me|utim, na{u {estomese~nu bebu sestila na se-
di{te, pogledala ~oveka i dala mu fla{icu. „Ako bude malo
plakala, dajte joj mleko, a ako po~ne mnogo da pla~e, sna|i-
te se.“ Dala mu je i pelene i maramice i oti{la. Tog trenutka,
shvatio sam da je problem u njemu i da mi nemamo probleme
kao drugi ljudi. Tada mi se promenio ceo pogled na svet.
– D`ej Abraham
Jednom sam propustio avion, ali sam imao kartu koja nije
mogla da se vrati. Popodne vi{e nije bilo letova , a ja sam mo-
rao da budem u jednom gradu u Kanadi, gde je trebalo da
govorim pred nekih 350 ljudi. O~igledno je da sam morao da
budem tamo. Oti{ao sam na let druge kompanije sa svojom
kartom i ubedio sebe da }u da uspem.
Do{ao sam na {alter i objasno {ta mi se desilo. Nisam re-
kao {ta mi treba, samo sam spustio svoju kartu sa pitanjem:
„[ta treba da mi se desi da u|em u ovaj avion?“ Tada sam
samo u}utao.
Slu`benica je primetila: „@ao mi je, ali ne mogu ni{ta da
uradim. Nadam se da razumete da ova karta ne mo`e da
se zameni.“ Ja sam samo }utao. „Zaista bih `elela da vam
pomognem“, progovorila je opet ona, „ali ne mo`emo da
vas smestimo u taj avion. Mo`da mo`ete na neki drugi let,
ali to }e vas ko{tati jo{ 600 dolara.“
191
Aladinov faktor
Samo sam }utao. Nisam bio uznemiren, niti besan. Bio
sam vrlo smiren i ljubazan. U stvari, da je trebalo, rekao bih
ne{to, ali ona je }utala. Najzad je rekla: „Imam ideju, mo`da
mo`emo da uradimo ovo ili ono.“ Ja sam samo stajao, a po-
sle deset minuta, ona je najzad bila raspolo`ena da mi pomo-
gne. „Znate {ta, odlu~ila sam. Stavi}u vas u taj avion, iskorist-
i}emo va{u kartu i ne morate ni{ta da platite.“
Bila je sre}na {to mo`e da mi pomogne. Da sam sko~io i
bio naporan, da sam je uznemiravao ili se `alio, ne bih oti{ao
u Kanadu. Samo sam stajao i ose}ao da }e sve biti u redu, da
}e se sve dobro zav{iti.
– Marsija Martin
Ne stvarajte otpor
Va{ zahtev ne mo`e biti uspe{an ako niste spremni za
neuspeh. Ne mo`ete o~ekivati isklju~ivo pozitivan odgovor,
jer to odmah duplo umanjuje {ansu za uspeh. Morate da
ra~unate da }ete biti odbijeni. [to ste vi{e na to spremni,
ve}e su {anse da budete prihva}eni. Biti odbijen je zapravo
prednost, rekla bih. Mo`ete sebi poru~iti da nemate {ta da
izgubite, jer mnogi i ne poku{avaju i ako vas odbiju, uspeli
ste samim tim {to ste probali. To mi daje malo vi{e hrabrosti
da radim.
– Marsija Martin
Pitajte sa autoritetom, ali budite spremni na „ne“
Kada je Kristijan Herter bio guverner Masa~usetsa, mnogo
se trudio oko drugog mandata. Jedanput, posle napornog
dana pridobijanja glasova, a bez doru~ka, do{ao je u crkvenu
kuhinju. Bilo je kasno popodne i on je bio iscrpljen.
Stao je u red i pru`io svoj tanjir `eni koja je servirala pile-
tinu. Ona mu je dala komad mesa i okrenula se ka slede}em
u redu.
192
Kako da molite
„Izvinite“, rekao je guverner Herter. „Da li bih mogao da
dobijem jo{ jedno par~e?“
„@alim“, rekla je `ena. „Jedno par~e je namenjeno samo
jednoj osobi.“
„Ali ja umirem od gladi“, rekao je guverner.
„@ao mi je“, rekla je `ena. „Samo jedno par~e po
osobi.“
Guverner je ina~e bio pristojan ~ovek, ali je tog trenutka
malo istakao svoju funkciju. „Znate li vi ko sam ja? Ja sam
guverner ove dr`ave!“
„Znate li vi ko sam ja?“, odvratila je `ena. „Ja sam zadu`e-
na za ovu piletinu. Pomerite se, gospodine!“
„Ne“ mo`e biti sre}a u nesre}i
Pre vi{e godina u [kotskoj, porodica Klark je imala san. Klark
i njegova `ena su radili i {tedeli, prave}i planove da njihova
porodica sa devetoro dece otputuje u SAD. Trebale su im godi-
ne, ali su najzad u{tedeli dovoljno novca. Dobili su paso{e i
rezervisali mesta na novom prekookeanskom brodu. Svi su
o~ekivali mnogo od putovanja, ali nekoliko dana pre polaska,
najmla|eg sina je ujeo pas. Doktor mu je previo nogu, ali je ce-
la porodica zbog mogu}nosti besnila ~etrnaest dana morala da
provede u karantinu.
San porodice Klark je bio razoren i nisu mogli da otputuju
kao {to su nameravali. Besan i razo~aran, otac je oti{ao na dok
da gleda kako brod odlazi. Gorko je plakao i proklinjao svog
sina zbog nesre}e.
Pet dana kasnije tragi~na vest se pronela [kotskom – mo}ni
Titanik se nasukao. Nepotopivi brod je sa sobom odneo stotine
`ivota. Trebalo je da i Klarkovi bude na tom brodu, ali su zbog
sina ostali. Kada je g. Klark ~uo vest, zagrlio je sina i zahvalio
Bogu {to mu je sa~uvao porodicu. Ispostavilo se da je ono za
{ta su verovali da je tragedija, bio blagoslov.
– Nepoznati izvor
193
Aladinov faktor
Prihvati „ne“ sa dostojanstvom
Modeli i glumci imaju ponekad i po nekoliko intervjua za
posao u toku jednog dana. Najve}i broj njih zavr{i se odbi-
janjem. Mi ih ohrabrujemo da, umesto da ka`u sebi da se
uzalud trude, po{alju pismo zahvalnosti. U~imo ih da budu
zahvalni onima koji su proveli vreme sa njima i da im zahva-
le {to su im pru`ili priliku. Sa svakim intervjuom dolazi do
ovog potencijalnog prijateljstva u poslu i novog iskustva koje
im slede}i put mo`e doneti vi{e {anse. Jedan od najboljih
modela, Dejvid [nicer, poslao je zahvalnicu sa cve}em, ~ak
i kada nije dobijao posao. Kao rezultat toga, nikada ga nisu
zaboravili i uvek su ga pozivali na intervjue.
– Beti Maceti Ha~
Ne ru{i mostove za sobom
Ponekad modeli ili glumci ~ekaju momenat kada su
raspolo`eni za inter vju, a onda do`ive lo{ tretman. Isku{enje
da se uzvrati istom merom mo`e biti vrlo veliko. Ali, treba da
razumeju da su intervjui naporni i za ispitiva~e, naro~ito po-
sle celog dana razgovora sa neodgovaraju}im kandidatima.
Slede}e izjave ponekad na{im modelima donesu posao:
„Razumem da nisam izabrana, ali `elim da znate da veoma
cenim {to ste mi posvetili vreme. Zaista sam u`ivala u razgo-
voru i jedva ~ekam slede}u priliku, kada }u mo`da biti prava
osoba za vas.“ Drugi pozitivan odgovor mo`e biti: „Ako je
ovog puta va{ odgovor ‘ne’ , {ta treba da uradim kako bih
slede}eg puta dobila pozitivan odgovor?“
Ovakvi odgovori se pamte i na{im klijentima se pru`a
nova prilika – most nikada nije sru{en.
– Beti Maceti Ha~
194
Tražite u kuüi
8
TRA@ITE U KU]I
*
]erka je utr~ala u ku}u pravo kod oca. „Tata, Bil me je
zaprosio.“
Otac je odgovorio: „Koliko zara|uje?“
]erka mu je rekla: „Vi mu{karci ste svi isti. On me je to
isto pitao za tebe.“
*
Da li `elite vi{e vremena? Vi{e pa`nje? Nepodeljenu pa`nju?
Vi{e po{tovanja? Du`i zagrljaj? Vi{e poljubaca? Da vam ne-
ko obri{e le|a? Masa`u? Vi{e seksa? Vi{e intime? Vi{e roma-
ntike? Vi{e iznena|enja? Vi{e para? Manje pritiska? Vi{e
zabave? Vi{e ljubavi i podr{ke? Manje kritike? Pomo} oko
pranja sudova? Pomo} oko ku}nih poslova? Pomo} oko do-
ma}eg zadatka? Dozvolu za sastanak? Dopu{tenje? Vi{e pri-
vatnosti? Da va{i roditelji prestanu da se sva|aju? Manje bu-
ke? Vi{e mira i ti{ine? Da svako stavi stvari na mesto nakon
upotrebe? Pomo} oko ra~una? Vi{e saradnje? Odmor? Neko-
ga da ~uva decu? Pomo} oko posla? Da ne pozajmljuju va{u
ode}u pez pitanja? Da neko pripremi ve~eru? Pomo} oko de-
ce? Da neko prestane da pije? Da se neko otvori i ka`e istinu o
svojim problemima? Da vam neko pomogne da se oslobodite
autodestruktivnih navika? Da va{ partner preduzme ne{to po
195
Aladinov faktor Tražite u kuüi

pitanju kontracepcije? Da va{ bra~ni partner poseti savetnika?
Da znate {ta se de{ava? Jasnije granice? Da neko ne zauzima
odbrambeni stav? Da vam pomogne oko pla}anja rente? Da
vam se kola vrate sa punim rezervoarom?
TRA@ITE OD BRA^NOG PARTNERA
ndan, ka`ite mu. Ako `elite da vam izmasira le|a pre nego {to
legnete, ka`ite mu. Ako `elite hranu pripremljenu na odre|en
na~in, recite to. Ako `elite... recite!
Mama mi je tri godine zaredom slala ko{ulje na zakop~avanje.
Da sam ih prihvatio da je ne uvredim, dobijao bih ko{ulje na
zakop~avanje i narednih dvadeset godina. Trebale su mi tri
godine da joj objasnim, ali je na kraju vredelo.
– D`ek Kenfild

Tra`ite zagrljaj
Istra`ivanja pokazuju da su nam potrebna ~etiri zagrljaja
svakog dana da bismo pre`iveli, osam da bismo se odr`ali

Da me stvarno voli, ne bih morala da tra`im!

Ovo pogre{no uverenje neprekidno stvara patnju i bol mnogim
parovima. Samo ako ste udati/o`enjeni vidovitom osobom ili
osobom koja ~ita misli, partner mo`e znati {ta `elite i ako mu
ne ka`ete. To je tako jednostavno. To ne zna~i da vas partner
ne voli, ve} samo da ne poseduje vidovnja~ku mo}.
Kao {to ni duh iz lampe ne mo`e da obe}a Aladinu da }e
mu ispuniti `elju dok je ne ~uje, bra~ni partner ili ljubavnik
ne mo`e ispuniti va{e `elje ako ne zna koje su. Ako `elite vi{e
romantike, pa`nje, ne`nosti ili pomo}i oko sudova, mora}ete
to i da tra`ite.

Kakve veze ljubav ima s tim? Odgovor je – nikakve!

Koliko ste puta ~uli ljude kako govore: „Da me stvarno voli{,
ne bih morao/la da te molim!“ E pa, to nije istina. Stvarno
je mogu}e da vas neko voli a da ipak ne zna va{e `elje. To
dvoje ne ide uvek zajedno! Samo napred, tra`ite! Budite sa-
svim odre|eni. Pru`ite nekom priliku da se odazove va{im
molbama. Ako `elite da idete na piknik na okeanu za ro|e-

196 197
Aladinov faktor
i dvanaest da bismo se razvijali. Da bismo se razvijali treba
nam dvanaest zagrljajaj svakog dana. Zagrljaj ima lekovito de-
jstvo na ~ovekovo telo. Zagrljaji {tite imuni sistem. Oni nam
poma`u da osetimo da smo posebni. Oni neguju dete koje
`ivi u nama. Poma`u nam da osetimo bliskost sa porodicom i
prijateljima.
Na`alost, mnogi od nas su odrasli u domu gde nije bilo
mnogo zagrljaja, i ne umeju da zatra`e niti da pru`e zagrljaj.
Nekoga su zbog toga mo`da zadirkivali da je „siro~e“. U je-
dnogodi{njem istra`iva~kom projektu saznali smo da 83% lju-
di koje smo ispitivali do`ivi manje od jednog zagrljaja dnevno
(prosek je ~etiri nedeljno). ^ak 97% onih koji su bili obuhva-
}eni istra`ivanjem `elelo je vi{e zagrljaja nego {to su dobijali.
Nikada se nemojte stideti zbog svoje prirodne ljudske potrebe
za dodirivanjem i grljenjem.
@elimo da vas ohrabrimo da ka`ete kako `elite zagrljaj. Je-
dnostavno recite: „@elim da me zagrli{“, jer je to na~in da dobi-
jete vi{e zagrljaja. Neka vam bude cilj da tra`ite i dobijete dva-
naest zagrljaja svakog dana.
Tra`ite ne`nost i bliskost
Mo`da }ete morati da zamolite svog partnera da malo uspo-
ri i bude ne`niji. Da bude blag i romanti~an u razgovoru,
dodirima, kao osoba. Dr Barbara de An|elis u~i ljude na svo-
jim seminarima o odnosima izme|u partnera i kako da izdvo-
je vreme za „ljubavne zalogaje“ – kratke periode u trajanju od
po pet minuta za ljubljenje, dr`anje za ruke, milovanje, du`i
kontakt o~ima, ljubavni razgovor – sve ono {to ~ini da se oso-
ba oseti voljenom.
Budite spremni da zamolite za ono {to vam je potrebno na
polju intimnosti, ljubavi i ne`nosti.
198
Tražite u kuüi
Zamolite, ne nare|ujte!
Potrudite se da ono {to `elite od svog bra~nog partnera tra`i-
te tako da to zvu~i kao molba, a ne kao nare|enje! Kada smo
upla{eni ili nesvesni, obi~no se vra}amo starim obrascima
pona{anja kao {to su pla~, pritu`be, zanovetanje u stilu „tre-
balo bi“. Niko ne voli da mu se natovari gomila stvari koje „bi
trebalo“ da obavi. Prirodna je sklonost svakoga od nas da se
pobuni i opire.
Kad god ~ujete sebe kako svom partneru govorite „trebalo
bi“, zastanite i zapitajte se: „[ta ja to stvarno ho}u?“ A onda
zatra`ite jasno i glasno.
Mnogi ljudi na mojim seminarima osporavaju ideju da treba
moliti, a ne nare|ivati. Evo jedne odre|ene situacije:
Jedan ma~o mu{karac je rekao: „^ekaj malo, D`oj, ima
trenutaka kada mora{ ne{to narediti ljudima.“
Uzvratio sam: „Mo`da i ima, ali ja nisam sasvim ube|en
u to, iako sam nekada bio instruktor u drilovanju marinaca.
Jeste li o`enjeni?“
„Da.“
„Jeste li zaprosili svoju `enu?“
„Jesam.“
„Pa, pretpostavljam da ste joj rekli: ‘Ti }e{ se udati za
mene, u redu?’ “
Mu{karac je odgovorio: „Pa, nisam.“
Onda sam ga pitao: „[ta ste uradili?“
„Zaprosio sam je“, odgovorio je.
Onda sam mu objasnio da, kada bi malo zastao i razmi-
slio, i sam bi shvatio da u svakoj va`noj stvari koju istinski
`elimo da dobijemo ili ostvarimo, u svakoj va`noj transakciji,
kada dostignemo kriti~nu ta~ku, tada ne nare|ujete – tada
molite. Ve}ina ljudi je razumela i slo`ila se.
– D`oj Baten
199
Aladinov faktor Tražite u kuüi

Kada ste emotivno uznemireni

Kada `elite da va{ bra~ni partner promeni svoje `ivotne navi-
ke zato {to vam ne{to u njenom/njegovom pona{anju smeta,
zapamtite da treba to da uradite po slede}oj formuli:

Kada ti_____________, ja mislim da_____________, i

ose}am_____________.
Molim te da______________________.

Kada upotrebite ovu formulu kao na~in komunikacije, vi

priznajete svoje emocije. Ne prebacujete na drugog odgovo-
rnost za svoja ose}anja. Samo im govorite {ta se de{ava u vama
kada oni ~ine ono {to ~ine. Tada imate svoj zahtev. Oni imaju
pravo da ga prihvate ili ne, ali najmanje {to mogu je da saznaju
{ta vi `elite i za{to to `elite.
Kada svoj zahtev ovako izlo`ite, on ne}e izazvati odbrambe-
ni stav kod onoga kome je upu}en. Lak{e ga je saslu{ati, jer u
ovakvoj komunikaciji nema nametanja krivice. Stoga, nemate
ni od ~ega da se branite. Na taj na~in slu{alac mo`e svu pa`nju
da usredsredi na to da li `eli da iza|e u susret va{oj molbi.

Tra`ite pomo} u ku}i

Nijednog mu{karca `ena nije ubila dok je prao sudove.
– Nepoznati izvor

200 201
Aladinov faktor
^ak 61% `ena bi vi{e volelo da vidi mu{karca kako pere
sudove nego da ga gleda kako ple{e nag.
– Ditejls, mart 1995.
@ene `ele da im mu` ili mladi} poma`e oko ku}nih poslova:
pranja sudova, izno{enja |ubreta, stavljanja dece na spavanje,
~i{}enja ili vo|enja poslova. Kada to od njih ne dobiju, u `ena-
ma se javlja duboka ozloje|enost prema partneru, naro~ito
ako i ona svakog dana provodi osam sati na poslu. Ako o toj
ozloje|enosti ni{ta nije rekla i nije uputila jasnu molbu, to na
kraju mo`e da dovede do emocionalne krize u vezi. Ljubav
nestaje, a bliskost i seks blede.
Veoma je va`no da se uvek jasno izlo`e sva o~ekivanja i
molbe tako da ljubav i bliskost mogu da cvetaju.
Tra`ite zahvalnost i po{tovanje
Sasvim je u redu da tra`ite da vas uva`avaju. Jedno ve~e, po{to
je provela ve}i deo dana u kuvanju divne ve~ere za porodicu i
nekolicinu prijatelja, D`ekova supruga D`ord`ija je na kraju
obeda ustala i rekla: „Bila bih zahvalna da dobijem ovacije za
ovako divno jelo koje sam pripremala ~itavog dana.“ To je bilo
izre~eno sa dozom humora i iskrenosti, a rezultat su bile ovaci-
je i mnogo pohvala za odli~an obrok.
Kao ve`bu, parovima predla`emo da sednu jedan naspram
drugog i da ka`u {ta cene kod svog partnera.
On: Cenim tvoju istrajnost.
Ona: Cenim to {to si dobar otac.
On: Cenim veliki trud koji si ulo`ila u ure|enje ku}e.
Ona: Cenim {to mi trlja{ le|a.
On: Divim ti se kako si se postavila prema {efu na poslu.
Ona: Volim to {to se uvek seti{ da mi javi{ kad kasni{.
202
Tražite u kuüi
I tako dalje. Preporu~ujemo vam da ovu ve`bu radite
najmanje jednom nedeljno. Zamolite partnera da to radite
zajedno.
VE@BE ZA PAROVE
Evo nekoliko specifi~nih aktivnosti koje mo`ete da radite sa
bra~nim partnerom ili nekom drugom osobom koja je za vas
va`na, a {to }e vam pomo}i da lak{e tra`ite ono {to `elite.
Garantujemo vam, da ako ove ve`be radite sa stopostotnom
posve}eno{}u, one mogu radikalno da pobolj{aju kvalitet va-
{e veze.
Razjasnite svoja o~ekivanja
^esto se doga|a da partneru ne iskazujemo ono {to o~eku-
ejmo od na{e veze. Doktori D`ordan i Maragaret Pol su
sastavili koristan spisak neizere~enih o~ekivanja u svojoj knji-
zi Moram li da se odreknem sebe da bi me ti voleo/la? Radna sve-
ska. Predla`emo vam da fotokopirate spisak koji navodimo i
obele`ite ono {to vi o~ekujete od svog partnera na skali od 1 do
5, s tim {to 1 ozna~ava “ovo ni ne o~ekujem“, dok 5 ozna~ava
„ovo o~ekujem u velikoj meri“.
Kada vi i va{ partner obele`ite svoja o~ekivanja, razmenite
spiskove i pro~itajte {ta to va{ partner o~ekuje od vas, dok on
~ita va{ spisak.
Onda prodiskutujte sva va{a o~ekivanja koja nisu ispunje-
na. Razgovarajte o tome koliko je to va`no za vas, a ako je zgo-
dno, izrazite odre|enu molbu u vezi sa svojim `eljama. Osta-
vite partneru prostora da se obave`e, da ka`e ne ili da ponovo
pregovarate o toj istoj molbi, sve dok ne prona|ete re{enje koje
}e za oboje biti zadovoljavaju}e.
Ako su mnoge od ovih stavki ispunjene emocijama, mo`da
}e biti potrebno da vi{e puta sednete i zajedni~ki pre|ete ceo
spisak.
203
Aladinov faktor
Moja izre~ena ili neizre~ena o~ekivanja
1. Nemoj nikada da radi{ ne{to {to }e me oneraspolo`iti.
2. Seti se mog ro|endana (ili godi{njice).
3. Nemoj nikada da kasni{.
4. Javi mi da }e{ zakasniti.
5. Da te uzbu|ujem.
6. Vodi ljubav sa mnom kad god po`elim.
7. Nemoj nikada `eleti da radi{ ne{to bez mene.
8. Nikada nemoj da ode{ dok ti ne{to govorim.
9. Prestani sa ~itanjem kad u|em u sobu.
10. Gledaj televiziju sa mnom.
11. Uvek `eli da radi{ ono {to i ja `elim.
12. Sla`i se sa mnom.
13. Da ima{ ista interesovanja kao ja.
14. Da oslabi{ ili se ugoji{.
15. Da vi{e zara|uje{.
16. Da manje tro{i{.
17. Da uvek odr`ava{ ku}u ~istom.
18. Da pere{ sudove.
19. Da se pravilno hrani{.
20. Da uzima{ vitamine.
21. Da se obla~i{ kako se meni dopada.
22. Da bude{ ne`an/ne`na
23. Da bude{ ne`an/ne`na na javnom mestu.
24. Da sklanja{ svoju ode}u.
25. Da deli{ sa mnom obaveze u ku}i.
26. Da spu{ta{ dasku na vc {olji po{to si pi{kio.
27. Da digne{ dasku po{to si pi{kila.
28. Da uvek proguta{ moju spermu.
29. Da ne do`ivi{ orgazam pre mene.
30. Da opere{ polni organ pre nego {to u|e{ u krevet.
31. Da me ~ini{ sre}nom.
32. Da nikada ne ide{ na odmor bez mene.
204
Tražite u kuüi
33. Da brine{ o meni.
34. Da uvek pripremi{ ve~eru na vreme.
35. Da uvek izgleda{ lepo.
36. Da mi ~ita{ misli.
37. Da predvidi{ moje potrebe.
38. Da me nikada ne pusti{ da se uspavam.
39. Da te nikada ne privu~e neko drugi.
40. Da nikada ne vodi{ ljubav sa nekim drugim/nekom
drugom.
41. Da ti moje potrebe budu va`nije od sopstvenih.
42. Da mi povla|uje{.
43. Da radi{ po mome.
44. Da me zove{ svakog dana.
45. Da se prva/prvi pomiri{.
46. Da mi nikada ne kupuje{ skupe poklone.
47. Da mi daje{ vi{e para.
48. Da re{ava{ moje probleme umesto mene.
49. Da radi{ sve ono {to ja ne volim da radim.
50. Da u~ini{ da se ose}am dobro.
51. Da se brine{ o meni kad sam bolestan/bolesna.
52. Da nema{ interesovanja ili hobije izvan ku}e.
53. Da uvek `eli{ da bude{ sa mnom.
54. Da prestane{ da pije{.
55. Da prestane{ da se drogira{.
56. Da se ranije vra}a{ sa posla ku}i.
57. Da provodi{ vi{e vremena sa decom.
58. Da prestane{ da gleda{ toliko televiziju.
59. Da legne{ uvek kad i ja.
60. Da se svekog dana tu{ira{.
61. Da me nikada ne la`e{.
62. Da nikada ne misli{ na stare ljubavi.
63. Da u~ini{ da ne budem nesre}an/na.
64. Da prestane{ da se dru`i{ sa starom ljubavi.
205
Aladinov faktor
65. Da prestene{ da se dru`i{ sa ljudima koje ne volim.
66. Da pocepa{ svoja stara ljubavna pisma.
67. Da se uzbudi{ zbog onoga {to mene uzbu|uje.
68. Da se interesuje{ za moje probleme.
69. Da mi sve ~ini{.
70. Da bude{ ozbiljan/ozbiljna kada sam i ja
ozbiljan/ozbiljna.
71. Da me uklju~i{ u razgovor.
72. Da deli{ moja uverenja i vrednosne kriterijume.
73. Da mi ka`e{ o ~emu razmi{lja{ i {ta ose}a{ a da ne
moram da te pitam.
Savet
Ne o~ekujte da va{ partner bude u stanju i da bude raspolo`en
da vam ispuni svaku `elju. To niko nije u stanju. Mora}ete
da se obratite drugim ljudima u svom `ivotu. Obi~no to ne
radimo, jer se bojimo odbijanja. Zahtevi postavljeni partneru
tra`e manje posla i rizika nego zahtevi postavljeni nekom dru-
gom, pa se zato doga|a da previ{e zahteva postavite jednoj
osobi. To je lak{e, ali nije dobro. Mora}emo da rizikujemo sa
drugim ljudima.
Razni prijatelji i ~lanovi porodice imaju udela u razli~itim
segmentima na{eg `ivota. Neko mo`e biti duhovit, a neko po-
verljivi savetnik. Neko nas mo`e dobro savetovati kad je re~ o
novcu, a neko drugi }e umeti da slu{a. Neko mo`e biti odli~an
duhovni sagovornik, dok drugi ima smisla za re{avanje pro-
blema. Postarajte se da imate dosta prijatelja i ro|aka u svom
okru`enju koji }e vam pru`iti podr{ku.
D`astin Stjuart je jednom dao savet D`ekovoj supruzi:
„Nemoj da o~ekuje{ da mu` bude blizak s tobom kao tvoja
najbolja prijateljica. To se nikada ne}e dogoditi. Mora{ imati
najbolju prijateljicu koja }e ispuniti te tvoje potrebe.“
206
Tražite u kuüi
Ve`ba davanja i primanja
Cilj ove aktivnosti je da pomogne vama i va{em partneru da
postanete svesni i da se dublje posvetite traganju za onim {to
`elite i ostvarivanja te `elje.
Odvojite trideset minuta da zajedno odgovorite na slede}a
pitanja u vezi sa davanjem i primanjem u va{oj vezi. Dok radi-
te ovu ve`bu, sedite jedno naspram drugog da biste se gledali
u o~i i dr`ite se za ruke.
Po~nite sa prvom nepotpunom re~enicom i naizmeni~no
odgovarajte na pitanja, sve dok oboje ne iscrpite sve {to imate
da ka`ete. Onda pre|ite na drugo pitanje. Ponavljajte proces
sve dok ne zavr{ite sa svim pitanjima.
1. Jedan od na~ina na koji ti ote`avam da mi da{ ono {to
`elim je...
2. Ono {to me pla{i da izrazim {ta `elim je...
3. Ono {to `elim, a te{ko mi je da tra`im je...
4. @elim vi{e...
5. Ose}am da me voli{ i ceni{ kada...
6. Ose}am se kao da ne postojim i kao da me ne ceni{
kada...
7. Ponekad se uzdr`avam da izrazim zahvalnost kada...
8. Dobra stvar u vezi sa time {to ti dozovoljavam da se ose-
}a{ neprimetno i da nisi uva`avan/a je...
9. Time {to te pu{tam da se pita{ da li te stvarno volim,
ja...
10. Da sam spremniji/a da iska`em koliko mi stvarno zna-
~i{, ja bih... a ti bi...
11. Ono {to volim i cenim kod tebe je...
Evo nekoliko tipi~nih odgovora koji su dali u~esnici pro-
{log seminara:
207
Aladinov faktor
1. Jedan od na~ina na koji ti ote`avam da mi da{ ono {to
`elim je...
Pretvaram se da mi ni{ta ne treba.
Retko ne{to tra`im.
Samo ne{to nejasno nagove{tavam i nabacujem, umesto da
direktno pitam.
2. Ono {to me pla{i da izrazim {ta `elim je...
Zami{ljam da }e{ se naljutiti na mene.
Izgleda{ iritirano kada razgovaramo o mojim potrebama.
Bojim se da }e{ me odbiti.
Povre|en/a sam kada ne pristane{.
3. Ono {to `elim, a te{ko mi je da tra`im je...
Da ranije dolazi{ ku}i sa posla.
Da se kontroli{e{ u tro{enju novca i kupovini.
Da se istu{ira{ pre vo|enja ljubavi.
Da potra`i{ savet stru~njaka u vezi sa problemom prekome-
rnog pi}a.
I tako dalje...
Kako da u ve}oj meri dobijete ono {to `elite
@ene se boje da tra`e ono {to `ele, jer se duboko u podsvesti
pla{e da }e ih zameniti neka druga `ena, koja ima manje za-
hteva i pritu`bi, dok mu{karci ~ak i ne priznaju da ne{to `ele
ili da im je ne{to potrebno jer, kada bi to i uradili, to bi zna~i-
lo da nisu pravi mu{karci. I tako imamo dvoje ljudi koji sede
zajedno i `ele toliko toga jedno od drugog, verovatno da su
u stanju da jedno drugom i pru`e to {to `ele, ali o tome ne
pri~aju. Onda su oboje depresivni, oboje su uvre|eni i ogo-
r~eni, ose}aju da su za ne{to uskra}eni, varaju jedno drugo i
razvod je na pomolu. A sve bi to moglo da se spre~i iskrenim
razgovorom i jasnim izra`avanjem `elja.
– Barbara de An|elis
208
Tražite u kuüi
Spisak `elja
Slede}a aktivnost }e vam pomo}i da razjasnite {ta `elite od
svog partnera i olak{a}e vam da to i tra`ite. Kao rezultat mo`e-
te o~ekivati da se u va{u vezu vrate romantika, zadovoljstvo i
radost. Odvojite najmanje pola sata za ove ve`be.
Ova aktivnost se izvodi u pet koraka.
1. Prvi korak je da identifikujete {ta je to {to va{ partner ra-
di, a vama pri~injava zadovoljstvo. Dovr{ite slede}e re~e-
nice na {to vi{e na~ina, tako {to }ete nabrojati pona{anja,
re~i i znakove koje va{ partner trenutno koristi, a koji vas
uveravaju da vas voli i pazi.
Ose}am da me voli i da mu/joj je stalo do mene
kada...
Na primer: „Ose}am da me voli{ i da ti je stalo do mene...“
• Kada me zove{ sa posla samo da }askamo.
• Kada me poljubi{ pre nego {to krene{ od ku}e.
• Kada mi ka`e{ da me voli{.
• Kada `eli{ da vodimo ljubav.
• Kada se moli{ sa mnom i za mene.
• Kada ide{ sa mnom u duge {etnje.
• Kada se prvo dogovori{ sa mnom, pre nego {to napravi{
planove.
• Kada mi masira{ le|a.
• Kada sedi{ blizu mene dok gledamo televiziju.
• Kada mi daje{ kompliment za izgled.
2. Sada se prisetite prvih dana va{e veze – udvaranja i zalju-
bljivanja, odnosno „romanti~ne faze“. Da li je u to vre-
me va{ partner pokazivao bri`nost nekim postupcima
209
Aladinov faktor
koji vam sada nedostaju? Dovr{ite slede}e re~enice na-
brajaju}i sve {to je partner ~inio da biste se ose}ali volje-
no u pro{losti.
Nekada sam ose}ao/la da me voli i da mu/joj je stalo
do mene kada...
Na primer: „Nekada sam ose}ao/la da me voli i da mu/joj
je stalo do mene...“
• Kada si mi pisao/la pisma.
• Kada si mi {aputao/la ne{to seksi na uvo.
• Kada si vodio/la ljubav sa mnom vi{e od jedanput
dnevno.
• Kada si me dr`ao/la za ruku dok {etamo.
• Kada si kuvao/la specijalno za mene.
• Kada smo se grlili u kolima.
• Kada si mi kupovao/la poklone samo da me iznenadi{.
3. Sada razmislite o nekim gestovima koji izra`avaju brigu
i ljubav i koje ste oduvek `eleli, ali nikada to niste tra`i-
li. To mo`e biti plod va{e ma{te o savr{enom partneru
ili neko prethodno iskustvo. Dovr{ite slede}e re~enice
nabrajanjem svega {to biste `eleli da va{ partner ~ini.
Voleo/la bih da...
Primeri mogu biti slede}i:
• Da me masira{ dok gledam televiziju.
• Da mi donese{ doru~ak u krevet.
• Da ide{ sa mnom tri puta svakog leta na pe{a~enje.
• Da mi ~ita{ roman u krevetu za vreme odmora.
210
Tražite u kuüi
• Da spava{ gola/go.
• Da se zajedno tu{iramo.
• Da me masira{ pola sata bez prestanka.
• Da jednom mese~no idemo na bran~.
• Da nau~i{ da igra{ golf sa mnom.
4. Pregledajte svaki spisak i ozna~ite relativni zna~aj
svakog pona{anja, a zatim ih rangirajte. Stavite broj
1 pored pona{anja koje vam se najvi{e dopada, broj
2 pored slede}eg najva`nijeg pona{anja po va{em
mi{ljenju.
5. Razmenite spiskove s partnerom. Dva meseca svakodne-
vno uradite barem dve stvari sa spiska, po~ev{i od onih
koje su vam najlak{e. Ako postoji ne{to na spisku {to ni-
ste u mogu}nosti da uradite, ne pravite problem od toga.
Jednostavno to nemojte da uradite.
Ako se kasnije setite i ne~eg novog, dodajte to na spisak.
Kada va{ partner u~ini ne{to pa`ljivo za vas, priznajte to i izra-
zite zahvalnost.
Dr`ite svoj spisak kod sebe, tako da vam stalno bude na
oku – na fri`ideru, u rokovniku, na ogledalu u kupatilu, ispod
stakla na radnom stolu ili na tabli za poruke. Jedna osoba koju
poznajemo je programirala svoj kompjuter tako da je spisak sa
`eljama svog partnera bio prvo {to se pojavljuje na ekranu ka-
da uklju~i kompjuter.
Ne zaboravite: Ovakvo pona{anje ispunjeno pa`njom je
poklon, a ne obaveza. ^inite to bez obzira {ta ose}ate prema
partneru i bez obzira na to koliko va{ partner izra`ava svo-
ju pa`nju. To je prilika za negovanje odnosa, za uzajamno
pru`anje radosti i zadovoljstva, a ne za prikupljanje poena!
211
Aladinov faktor
To {to sam od ljudi koji su imali najva`niju ulogu u mom
`ivotu tra`ila da me vole na specifi~an na~in je jedna od naj-
zna~ajnijih stvari koju sam ikada tra`ila. Evo spiska „Deset na-
~ina na koje bih volela da me voli{“, koji sam sastavila za mu-
{karca svog `ivota.
1. Iznenadi me barem dva puta mese~no.
2. Pozovi me i ostavi mi nekoliko ljubavnih poruka nedeljno.
3. Donesi mi cve}e nekoliko puta mese~no.
4. Zapi{i pozitivna ose}anja o na{oj vezi. To }e nam pomo}i da
se jo{ vi{e zbli`imo.
5. Nekoliko puta nedeljno odvoj vreme da me saslu{a{.
6. Isplaniraj zanimljive sastanke unapred. Na primer, ako zna{
da Fantom iz opere sti`e u grad, nabavi karte nekoliko me-
seci unapred i reci mi to da bismo mogli da se radujemo {to
}emo i}i zajedno.
7. Isplaniraj putovanje iznena|enja. Reci mi da putujemo nekud
za vikend, ali nemoj da mi ka`e{ ni{ta vi{e o tome.
8. Jedan od najboljih na~ina da me voli{ je da mi ka`e{ {ta `eli{
od mene. Reci mi, do detalja, kao {to i ja radim na ovom
spisku.
9. Reci mi i napi{i {ta je to {to ceni{ kod mene.
10.Podr`i me u ostvarivanju snova. Na|i vreme da svoje snove
podeli{ sa mnom, tako da mo`emo da podr`imo jedno dru-
go u ostvarivanju tih snova.
– Dajana Lumans, autorka knjige Full Esteem Ahead
Lista zabave
1. Na~inite spisak zabavnih i uzbudljivih aktivnosti koje
biste `eleli da radite sa svojim partnerom. Taj spisak tre-
ba da obuhvati iskustva „licem u lice“, kao i svaki drugi
telesni kontakt koji predstavlja fizi~ko zadovoljstvo. To
su aktivnosti kao {to su: tenis, ples, rvanje, zajedni~ko
tu{iranje, seks, masa`a, golicanje, preskakanje konopca,
212
Tražite u kuüi
vo`nja bicikla, slikanje po telu, igranje sa pi{toljima na
vodu, crtanje olovkama u boji, u`ivanje u |akuziju.
2. Razmenite svoje spiskove i kasnije sastavite tre}i spisak
koji sadr`i sve va{e predloge.
3. Svake nedelje izaberite jednu aktivnost sa spiska i ura-
dite to.
(Primedba: Mo`da imate otpor prema u~estvovanju u
nekim veselim, detinjastim aktivnostima, naro~ito ako je
va{a veza problemati~na. I pored toga je va`no da uradite
te ve`be.)
Tra`ite povratnu reakciju o tome kako da pobolj{ate
kvalitet veze
Pitanje je slede}e: „Kakav je kvalitet va{ih odnosa na skali od 1
do 10 u periodu od kada radite ve`be – u proteklih dve nedelje
ili mesec dana (ili koliki god taj period bio)?“ Sve {to je dobilo
ocenu manju od 10 zaslu`uje dodatno pitanje koje glasi: „[ta
bi trebalo da u~inite da ocena bude 10?“ Ova dva pitanja }e
vam dati neke od najdragocenijih povratnih informacija koje
ste ikada dobili, jer ve}ina ljudi nikada ne zna {ta zapravo ra-
di i kako bi mogli da pobolj{aju svoj odnos sa partnerom. Oni
obi~no dobijaju odgovor: „Nisam sre}an/na sa tobom“, „Ti si
kreten“ ili „Mrzim te“.
Tra`ite obja{njenje
Ponekad u komunikaciji sa partnerom njegovim/njenim poru-
kama pripisujemo zna~enje koje nije uvek ta~no. Mi pravimo
pretpostavke o njihovim namerama ili o zna~enju poruka, a da
te pretpostavke mo`da nisu ta~ne. Kada god vodite razgovor o
emocionalno {kakljivim temama, proverite zna~enje onoga {to
je druga strana rekla jednostavnim pitanjem:
„Da li to zna~i...?
213
Aladinov faktor
Recimo da vam partner ka`e: „Voleo bih da za vikend otpu-
tujem bez tebe.“ Po{to ste pomislili da to zna~i da vas partner
vi{e ne voli, ose}ate se povre|eno. Ali onda ste se setili i upitali
ga: „Da li to zna~i...?“
Dakle, vi ste pitali: „Da li to zna~i da me vi{e ne voli{?“
„Ne. Ja te jako volim.“
„Da li to zna~i da vi{e ne u`iva{ kad smo zajedno?“
„Ne, nisam to mislio. Volim kad smo zajedno.“
„Da li to zna~i da ti je potrebno da ode{ negde i odmori{ se
bez ikakvih zahteva? Da bi mogao u potpunosti da se odmori{
od pisanja tog predloga za subvenciju?“
„Da, to je ba{ ono {to sam mislio. @elim samo da spavam i
vegetiram nekoliko dana. Mislim da to ne bih mogao kad biste
ti i deca bili sa mnom.“
„Dobro, shvatila sam. Hvala ti {to si mi objasnio.“
Nastavite da postavljate pitanje: „Da li to zna~i...?“ sve dok
ne dobijete odgovor. Ne zaboravite staru poslovicu koja ka`e:
„Ko pita, ne skita.“ Proverite svoje pretpostavke tako {to }ete
pitati!
TRA@ITE OD SVOJE DECE
Postavite deci pitanja koja vode razja{njenju
Neki roditelji se `ale da njihova deca nikada ne kose travu, ne
sre|uju svoje sobe, niti iznose |ubre. Mnogi od ovih roditelja
nikada nisu seli sa svojom decom, pogledali ih u o~i i jasno
i odlu~no im rekli, ali ne prete}i niti besno, {ta `ele da deca
rade.
Mislim da je pri~anje ne{to najbeskorisnije {to postoji. Ono
sabija, gu{i i obeshrabruje. Postavljanje pitanja daje pravo,
ja~a i pro{iruje.
– D`o Baten
214
Tražite u kuüi
Pitajte, ne pri~ajte
Prema deci bi trebalo da se odnosimo sa mnogo vi{e po{to-
vanja. Moramo da ih saslu{amo i da ih shvatimo ozbiljno.
Umesto da im stalno govorimo {ta se dogodilo, {ta je uzrok
tome {to se dogodilo, kako bi trebalo da se ose}aju zbog
onoga {to se dogodilo i {ta bi trebalo da u~ine u vezi sa tim,
mi bi trebalo da im postavimo slede}a pitanja, koja }e sve
razjasniti:
[ta si uradio/la?
[ta se dogodilo?
Kako se ose}a{ zbog toga?
[ta si time hteo/la da postigne{?
Ako nisi ostvario/la rezultat koji si `eleo/la, {ta si iz toga
nau~io/la?
Kako mo`e{ da iskoristi{ tu informaciju u budu}nosti?
Ovo }e ih nau~iti kako da razmi{ljaju o posledicama svog
pona{anja i kako da budu bolji u budu}nosti. To }e ih, tako-
|e, nau~iti da budu otvoreni za komunikaciju, umesto da bu-
du zatvoreni i povu~eni u sebe.
Re~ „edukacija (obrazovanje)“ poti~e od latinske re~i
educare, {to zna~i izvu}i, izmamiti. Ve}ina nas se zatrpava
raznim ~injenicama, a ne izvla~i iz njih nikakve zaklju~ke.
Zato moramo da postavimo vi{e pitanja sa istinskom zainte-
resovano{}u. Umesto da ka`emo: „Pa to si dobio“, bolje je
re}i: „Oh, kako je to zanimljivo. [ta se dogodilo? Hajde da
porazgovaramo o tome. Kako se ose}a{?“ ili „[ta si iz svega
toga nau~io/la?“ Umesto da svoju decu grdite ili spa{avate,
potrebno je da im pomognete da vi{e istra`uju.
– D`ejn Nelson
215
Aladinov faktor Tražite u kuüi

Postarajte se da poruka ljubavi dopre do onih kojima je na{la ovo pivo u tvom ormaru. Mo`emo li da porazgovaramo
upu}ena o tome? Jer, stvarno se bojim da ne upadne{ u nevolje’.“
Ovim pristupom pokazujete da ste ranjivi i da govorite
Jednom sam primila poziv izbezumljene samohrane majke koja
najdublju istinu, umesto da sprovodite istragu, {to na kraju
se na{la u situaciji da se bori sa svojom ~etrnaestogodi{njom
dovodi do poricanja. Kada se polazi s ljubavlju i ranjivo{}u,
}erkom. U }erkinom ormaru prona{la je pakovanje od {est
budi se bliskost i poverenje, tako da dete mo`e da se otvori i
konzervi piva i kad je }erka stigla ku}i, majka ju je do~ekala
zajedno sa vama da radi na pronala`enju re{enja.
re~ima: „Dobro Marija, da vidimo {ta je ovo?“
– D`ejn Nelson
„Meni izgleda kao pakovanje konzervi piva, zar ne
mama?“
Deca su najbolji trgovci. Oni mogu da ubede roditelja da im
„Ne pravi se pametna, mlada damo, nego mi reci o ~emu
kupi nove `itarice sa ~okoladom i da se ose}aju kao da ~ine
se ovde radi?“
najbolju stvar za svoje dete. Zato ove dve popularne tehnike
„Nemam pojma o ~emu pri~a{.“
– ispitivanje uz prinudu i ispitivanje sa naizmeni~nim izborom
„Ovo sam na{la u tvom ormaru, mlada damo. Bolje ti je
pitanja, koje se stalno koriste pri trgovini, daju odli~ne
da mi objasni{.“
rezultate i kod dece. Vi tada govorite njihovim jezikom.
Marija je brzo razmislila i odgovorila: „Pa da, krila sam to
Kada je imala oko {est godina, moja }erka i ja smo kre-
za svog druga.“
nuli kod njene najbolje drugarice Amande. Ona je tog dana
„O~ekuje{ da ti poverujem?“
bila jako umorna i zato mi je pru`ila priliku koja se retko pru-
Marija se naljutila i besno oti{la u svoju sobu, zalupiv{i `a i koju nisam mogao da odbijem.
vrata.
„Tata, ti voli{ da bude{ dobar prema meni, je l’ da?“
Kada me je mama pozvala, upitala sam je: „Za{to ste
„Da, Elizabet, naravno da volim.“
toliko zabrinuti zbog konzer va piva u njenom ormaru?“
„Onda, tata, ako si stvarno, stvarno tako dobar prema
„Zato {to ne `elim da se uvali u nevolje.“
meni... dopusti}u ti da me nosi{ sve do Amandine ku}e.“
„To razumem, ali za{to ne `elite da se uvali u nevolje?“
Ovo je jedna od najboljih primena tehnike prinudnog
Tada sam ve} osetila da je za`alila {to me je uop{te pozvala.
ispitivanja za koju sam ikada ~uo.
Odgovorila je: „Zato {to ne}u da upropasti svoj `ivot.“
– Mark Viktor Hansen
„To razumem, ali za{to ne `elite da upropasti svoj
`ivot?“
Kona~no je shvatila. „Pa, zato {to je volim.“
Koristite prinudno ispitivanje
Onda sam je upitala: „Da li mislite da je ona shvatila to?“ Prinudno ispitivanje podrazumeva takvo formulisanje pitanja
Odgovorila je: „Naravno da nije!“ da odgovor uvek bude potvrdan. Slede}e fraze dodajte pitanju
Onda sam je upitala: „[ta mislite da bi se dogodilo da kako biste stvorili situaciju u kojoj }e se va{e dete slo`iti sa
ste razgovor po~eli tom porukom? Da ste razgovor po~eli vama.
re~ima: ’Du{o, toliko te volim da sam se prestravila kad sam

216 217
Aladinov faktor Tražite u kuüi

1. „Zar nisu?” Koristite tehniku naizmeni~nog izbora pitanja

2. „Zar nisi?” Ova tehnika poma`e da va{e dete stekne samopouzdanje, jer
3. „Zar ne mo`e{?” on/ona zadr`ava pravo izbora. Da li `eli{ (ili da li bi vi{e vo-
4. „Zar ne bi mogla/mogao?” leo/la) da postavi{ sto sada ili posle programa? Da obu~e{
5. „Zar nije?” crvenu ili zelenu pid`amu? Da jede{ `itarice ili jaja? Nestle
6. „Zar se ne sla`e{?” ili kornfleks?
7. „Zar nismo?” Ova tehnika posebno daje rezultate kada treba da odvratite
8. „Zar ne bi trebalo?” pa`nju deteta od nekog predmeta ili okolnosti. Na primer,
9. „Zar ne}e?” vratimo se opet na odeljenje u prodavnici gde se prodaju
`itarice...
10. „Zar nisu?”
11. „Zar nije i on?”
„Mama, mama, ho}u Barbi `itarice!“
12. „Zar nije ona?” „Ne mo`emo da ih kupimo danas, da li `eli{ Vitis ili u
13. „Zar to nije?” granulama?“
14. „Zar to nije u redu?” „Barbi!“
15. „Zar to nije tako bilo?” Polako, ali odlu~no, ponavljate izbor koji nudite.
16. „Zar ne}e biti tako?” „Vitis ili granule?“
17. „Zar ne}e{?” Na kraju }e prevagnuti njihova `elja da izaberu sami i svi
}e iza}i iz prodavnice sa ose}ajem da su pobedili.
„Da li si uradio/la doma}i zadatak?“
„Nisam jo{, mama.“
„Sedi za~as, da odmah porazgovaramo o tome. Ti bi
sigurno voleo/la da u petak dobro uradi{ test, zar ne?“
„Svakako.“
„Ako bi u~io/la malo vi{e, to bi ti sigurno pomoglo, zar ne?“
„Da.“
„U tom slu~aju, ako bi sada uradio/la doma}i zadatak,
mo`da bi kasnije imao/la malo vi{e vremena da ponovi{ sve,
zar ne?“
„Valjda.“
„Dakle, nije lo{a ideja da sada zavr{i{ doma}i zadatak, pre
nego {to bude kasno, je l’ tako?“
„Dobro... dobro... dobro...“

218 219
Aladinov faktor Tražite u školi

Tra`ite od nastavnika da se brine o va{em detetu

Evo jednog divnog pisma, koje je napisao Ron Barns nasta-
vniku svoje }erke:
Dragi nastavni~e,
Poveravam vam svoje dete da se brinete o njemu u ovoj
{kolskoj godini. Ja to ~inim rado, ali sa izvesnom brigom i
9 odre|enim stepenom roditeljske strepnje.
Vidite, moje dete ima jedan neprocenjivi dar – duh. Moja
TRA@ITE U [KOLI uloga je bila da negujem taj duh i {titim ga. @elim da i vi
~inite isto. Stoga mi dozvolite da vam dam nekoliko sugesti-
* ja, koje vam mogu pomo}i da je razumete i cenite, budete
neka vrsta podr{ke i vodi~a koji joj je potreban, jer vas dvoje
Dete ulazi u {kolu kao znak pitanja, a izlazi iz nje kao polazite u zajedni~ku avanturu.
ta~ka. Kao prvo, molim vas da negujete i ~uvate njen duh. Ona
– Nil Postmen mo`da nije najbistrija u va{em razredu, ali uzdizanje njenog
duha }e biti blistavo, kao i kod svakog drugog deteta.
Ona sija kada je neko hvali i ohrabruje, a vene kada je
* omalova`avaju i potcenjuju.
Njen duh }e je poneti napred u `ivot, gde }e svoju energi-
Da li vam je potrebno vi{e pa`nje? Razja{njenja? Odgovora ju upotrebiti bri`no i sa nekim ciljem i gde }e sa uspehom
na pitanja? Privatnih ~asova? Neko ko }e slu{ati? Neko kome posti}i ne{to, ili }e se u budu}nosti zadovoljiti rutinom i osre-
je stalo? Neko ko }e vam pomo}i oko doma}ih zadataka? dnjo{}u. Ja bih `eleo da ona tr~i u susret izazovima, a ne da
Uputstvo kako da stignete do odre|ene zgrade u studentskom be`i od njih. @eleo bih da proverava svoju snagu u sudaru sa
gradu? Stipendija? Studentski kredit? Cimer/ka? Novac za surovom `ivotnom realno{}u, nadahnuta unutra{njom hra-
ru~ak? Vo`nja do ku}e? Da budete oslobo|eni fizi~kog? Da bro{}u koja joj govori da je u stanju da prevazi|e svaku pre-
odete u toalet? Da saznate {ta ste od gradiva propustili dok preku na koju nai|e. Molim vas, pomozite da se njen duh
ste bili bolesni? Pomo} da napi{ete pismeni rad? Instrukcije razvija.
za kori{}enje kompjutera? Pomo} da popunite formulare za Njeno samopouzdanje tek izranja. Ona sti~e svest o sebi,
upis? Pomo} bibliotekara? Pomo} da razre{ite sukob? Doda- jer po~inje da shvata ko je i {ta mo`e da u~ini. Ali njeno
tno vreme za pisanje pismenog? Partner/ka za bal? Trener? bi}e koje se razvija je krhko, njeni koraci su nesigurni i bi}e
Neko ko bi se pridru`io va{oj grupi? Pomo} nastavnika? Vi- joj potrebna va{a ruka. Ohrabrite je dok oprezno tra`i svoj
{e pribora? Roditelji dobrovoljci? Prevoz za izlet u prirodu? put. Ona pu`e kada bi trebalo da tr~i, pasivna je onda kada
Ljudi koji }e biti aktivni u odboru za prikupljanje dobrotvo- vi znate da bi trebalo da bude na ~elu. Kona~no, ona je tako
rnih priloga? mlada i tako je neuskla|eno njeno pona{anje.

220 221
Aladinov faktor
Otkrijte njene ve{tine, podstaknite njene sposobnosti i
ohrabrite je da ostvari ne{to, dok tiho odre|ujete njene gra-
nice. Onda joj pomozite da pobolj{a, nadmudri i prevazi|e
sve {to je spre~ava ili blokira njen napredak. Ona bolje zna
od vas kako da ih prevazi|e. Molim vas da budete njen bri-
`ni pomo}nik.
Moje dete dolazi vama `eljno da u~i. Preklinjem vas, ne-
mojte da je razo~arate. Neka njeno u~enje bude podsticajno
i ispunjeno rado{}u. Za sada, u njenom mladom `ivotu je po-
stojala uglavnom zabava. Njeno sticanje obrazovanja je bilo
prirodno kao disanje. Molim vas da nastavite na isti na~in.
Postavite sebi njeno u~enje kao vi{i prioritet u odnosu na va-
{e podu~avanje, i neka ona i njeni drugari budu u centru va-
{eg interesovanja.
I na kraju, pomozite joj da otkrije ~uda i uzbu|enja
samosaznavanja, tako da na kraju godine bolje shvati {ta
to mo`e, a {ta ne mo`e da tra`i od same sebe. Ja bih `eleo
da ona napusti va{ razred sigurnija u svoj uspeh, mnogo
iskusnija kao u~enik i ~ovek i bolje pripremljena da napravi
svoj slede}i korak na lestvici obrazovanja.
Vidite, ove godine vi }ete biti jedna od najva`nijih osoba u
njenom `ivotu. Ona }e odlu~iti da li da prihvati va{e vrednosti
i standarde ili da ih odbaci. Ceni}e vas i pamtiti do kraja svog
`ivota, ili }e vas odbaciti i osetiti se obeshrabrenom zbog
onoga {to ste odbili da joj date. Ja iskreno `elim da vi budete
predmet njenog divljenja – to }e zavisiti od vas.
Oh da, a kada va{a zajedni~ka godina bude gotova,
zagrlite je i zahvalite joj {to je bila deo va{eg `ivota, kao {to
se nadam da }u vam ja zahvaliti {to ste vi bili deo njenog.
S ljubavlju i nadom, njen otac.
Tra`ite drugog u~itelja
Recimo da verujete da u~itelj va{eg deteta uni{tava njego-
vo samopouzdanje ili da mu ne pru`a individualnu pa`nju
koja mu je potrebna. Kako da tra`ite i dobijete ono {to `elite?
222
Tražite u školi
Pitali smo biv{eg {kolskog nadzornika D`ona Priskorna kako
da efikasno tra`ite i dobijete ono {to `elite od {kole i {kolske lo-
kalne uprave. On nam je dao slede}i savet:
Pr vi korak je da sednete i razjasnite sami sebi {ta tra`ite. [ta
`elite da postignete? Tra`ite li informaciju? [ta `elite da sa-
znate? [ta `elite da znate? Smislite dva ili tri dobra pitanja
koja }ete postaviti da biste do{li do informacije.
@elite li da preduzmu ne{to odre|eno? Da li `elite da ne-
{to urade druga~ije? [ta biste `eleli da se dogodi? Koji je va{
specifi~an zahtev? Razmi{ljajte o tome {ta `elite, a {ta ne?
Ako je mogu}e, smislite nekoliko mogu}ih re{enja za svoj
problem ili ono {to vas zabrinjava.
Drugo {to treba da uradite je da se postarate da budete
{to opu{teniji i smireniji. Pripremite se na vreme na mogu-
}nost da dobijete negativan odgovor ili poku{aj izbegavanja
teme. Zadr`ite neutralan stav koliko god je to mogu}e. Kada
i ako odgovori na va{a pitanja ne budu onakvi kakve biste
`eleli, probajte u glavi da odgovorite na neutralan i smiren
na~in. Ovo vam mo`e pomo}i.
Ako ste uradili svoj doma}i zadatak, ako ste u~inili sve {to
je mogu}e da se usredsredite na ishod koji `elite, ako jo{ ima-
te i ideju kako da to ostvarite, onda ste se pripremili za uspeh,
ukoliko je on ikako mogu}.
Morate da shvatite da ono {to `elite mo`da nije mogu}e u
toj {koli zbog zakona, politike, ograni~enog bud`eta ili ne~eg
drugog. Ili da mo`da nisu u mogu}nosti ili nisu raspolo`eni
da vam daju ono {to `elite, usled nefunkcionisanja sistema.
Ako to ne uspe, onda metodi~ki po~nite da se obra}a-
te ljudima s vi{eg stupnja hijerarhije, korak po korak. Dire-
ktoru smeta to {to se ljudi obra}aju njemu pre nego {to su
razgovarali sa u~iteljem ili njegovim pretpostavljenim. Jer, na
kraju }e svi dobiti odgovor da treba se obrate onom ko je
direktno zadu`en za to.
223
Aladinov faktor
Ako ste se prvo obratili u~itelju, a tek onda nadle`nom
zameniku direktora, i ako ste na~inili dva ili tri koraka na
pravom nivou, to zna~i da ste uradili ono {to treba, da ste
dobro isplanirali, da ste se pripremili i da imate prava pitanja
i odgovaraju}i stav. Ako ni tada niste postigli uspeh, onda
morate da pre|ete na vi{i nivo.
Saznajte ko vam zapravo treba, bez obzira ko je njen na-
dre|eni, i nastavite da tra`ite odgovor. Vrlo brzo }ete skrenu-
ti ne~iju pa`nju. Ljudi sa dna lestvice ne vole mnogo tu vrstu
kretanja po hijerarhiji, i kad jednom po~nete, to obi~no daje
rezultate razli~ite vrste.
Jo{ ne{to morate da shvatite, a to je da nema nikakvih
garancija da }ete dobiti ono {to tra`ite. Ja sam jednom pre-
uzeo oblast Santa Roza Veli, u kojoj nije postojala skoro ni-
kakva komunikacija sa lokalnom zajednicom. 82% ~lanova
zajednice je u anketi odgovorilo da je lokalna {kola lo{a, jer
nije odgovorila na potrebe svojih ~lanova, niti je odgovarala
na njihova pitanja.
U takvom slu~aju morate da po~nete sa pitanjima
upu}enim politi~kim strukturama. Organizujte se politi~ki i
zatra`ite anga`ovanje novog direktora ili izaberite novi {kolski
odbor. Mo`ete se ~ak i vi li~no kandidovati za {kolski odbor.
Pre nego {to su me anga`ovali, poslednji direktor je otpu{ten
posle tri meseca rada. ^itav sistem je bio u haosu. [est stoti-
na roditelja je potpisalo peticiju i svi su demonstrirali.
Naravno, uvek postoji opcija da se pre|e u drugu sredinu,
koja ima bolji {kolski sistem ili da upi{ete dete u privatnu
{kolu koja vam vi{e odgovara.
Dozvolite mi da dodam jo{ ne{to za {ta sam ustanovio
da je veoma efikasno. Recimo da vam se ~ini da je va{e dete
sme{teno u pogre{an razred. Da postoji li~ni konflikt izme|u
va{eg deteta i u~itelja, a vi verujete da bi drugi u~itelj umeo
bolje da sara|uje sa va{im detetom. Voleli biste da se va{e
dete prebaci u drugi razred, kod drugog u~itelja. Bolje bi
bilo da ne po~nete sa nezadovoljstvom ili zahtevom. Mnogo
224
Tražite u školi
}ete vi{e posti}i ako po~nete sa pitanjem: „[ta je potrebno
da bi se dete prebacilo iz jednog u drugi razred u ovoj {koli
(ili oblasti)?“
Ovo pitanje smatram efikasnijim zato {to njime poku{ava-
te prvo da saznate njihove kriterijume, a ne da se sukobite s
njima postavljaju}i svoje zahteve. Ako po~nete sa zahtevom,
stvarate odbrambeni stav kod druge strane. Me|utim, ako
postavite prvo pitanje vezano za kriterijum ili proceduru, on-
da }ete mnogo lak{e na}i na~in da svoje potrebe uklopite u
njihov na~in gledanja. Na taj na~in im postaje mnogo te`e
da vas odbiju.
– D`on Priskorn
Tra`ite posebnu pa`nju
Ako ose}ate da je vama ili va{em detetu potrebno posvetiti
posebnu pa`nju, tra`ite to. Mo`ete tra`iti dodatno vreme,
savete, posebnog u~itelja, individualne ~asove, sve {to smatra-
te da vam treba. Uvek postoje posebni u~itelji, ekstra fondovi
i tako dalje, koji stoje na raspolaganju da iza|u u susret va{im
zahtevima.
Ponekad je dovoljno da pitate u~itelja da vam posle ~asova
razjasni svoj koncept rada. Ve}ina u~itelja voli da podu~ava,
to im je zadatak. Zato se ne uste`ite da pitate. Mo`da }ete ne-
{to nau~iti.
Tra`ite dodatno vreme
Pritisak porodice, putovanje, bolest, prirodna katastrofa kao {to
je zemljotres ili poplava mogu vas ponekad spre~iti da zavr{ite
zadatak na vreme. Svakako, zamolite da vam se produ`i rok.
Ne zaboravite da budete sasvim odre|eni u svom zahtevu.
Recite u~itelju koliko vam je vremena potrebno i za{to.
225
Aladinov faktor Tražite u školi

Zamolite u~itelja za pomo} u ostvarivanju cilja

Kada sam stigla do poslednjeg semestra na koled`u, shvatila
sam da mi treba jo{ sasvim malo da bih postala ~lan dru{tva
Fi beta kapa1. Po{to sam to objasnila ocu, koji nije i{ao na ko-
led`, on je po~eo da se hvali svojim prijateljima. U uzbu|enju
mi je rekao da mogu da radim {ta god ho}u posle koled`a
ako mu dam taj klju~ koji }u dobiti kad postanem ~lan! Pose-
tila sam svakog svog profesora i rekla im da je moj cilj da po-
stanem ~lan dru{tva Fi beta kapa. Sigurna sam da je to {to
sam svoj cilj ispri~ala ocu i profesorima bilo vrlo zna~ajno. Po-
lo`ila sam i dala svom ocu klju~ koji sam dobila. Nosio ga je
sa sobom sve do smrti.
– Beti Mazeti Ha~

Tra`ite proveru ocena ili rezultata

Kada je D`ekova `ena polagala usmeni ispit za bra~nog, poro-
di~nog i de~jeg savetnika u Kaliforniji, dobila je obave{tenje
da nije polo`ila. Po{to je mislila da je dobro odgovorila na
sva pitanja, pozvala je Dr`avni odbor i pitala postoji li mogu-
}nost da ulo`i `albu. D`ord`ija je napisla pismo, u kojem
je naglasila za{to veruje da je polo`ila ispit. Posle provere
rezultata dobila je licencu za rad. To joj je u{tedelo bezbrojne
sate za ponovno pripremanje ispita posle {est meseci. Va{a ocena mo`e biti uve}ana. Ali ako se to i ne dogodi,
I vi mo`ete da zamolite u~itelja ili profesora da preispita nau~i}ete vi{e o kriterijumima va{eg u~itelja za bolju ocenu.
svoju ocenu, rezultat testa ili ispita. Samo je va`no da se
pripremite i izlo`ite svoje argumente. Ne zaboravite da je,
osim u matematici, ve}ina ocena veoma subjektivna. U okvi- Tra`ite stipendiju
ru jedne studije, koju je sproveo Nacionalni savet u~itelja u Svake godine brojne stipednije ostanu nedodeljene, jer lju-
Engleskoj, sto u~itelja je dobilo da pro~ita i oceni jedan isti di: 1) ne znaju da fond postoji i 2) ne podnose zahtev za dod-
esej. Isti rad je dobio ocene od 1 do 5! elu stipendije. Novca ima, ali ga ljudi ne tra`e.
1 Dru{tvo Fi beta kapa je poêasno akademsko dru{tvo, êiji je zadatak ^lanovi Odbora za dodelu studentskih stipendija i kredita
„podsticanje i prepoznavanje najboljih“ studenata u dru{tvenim i su nam rekli da su uvek raspolo`eni da se pozabave zahtevi-
prirodnim naukama. Dru{tvo je osnovano 1776. godine i najstarije
je takve vrste u Americi. élanstvo može da ostvari samo oko 1% stu- ma za nov~anu pomo}. Oni mo`da ne}e uvek povoljno re{iti
denata. (Prim. prev.) zahtev, ali oni savetuju ljudima da im se obrate i porazgo-

226 227
Aladinov faktor
varaju sa njima o svojim potrebama. ^esto postoje na~ini da se
novac dobije i izvan uobi~ajenih puteva.
Jedan D`ekov kolega s koled`a je dobio pove}anje stipendi-
je za Harvard i kupio sebi motor, po{to je ubedio Odbor za
dodelu stipendija da mu je potreban kako bi se oslobodio pri-
tiska posle ~asova i treniranja fudbala, da bi mogao bolje da u~i
no}u. Ne znamo mo`ete li da se pozovete na taj argument u
dana{njim finansijskim uslovima restriktivne politike koju su
prinu|ene da vode akademske ustanove, ali kako biste to mog-
li znati ako ne pitate?
Tra`ite da ~ujete pravi razlog
Dok smo pisali ovu knjigu, Marka i Peti Hansen su pozvali
na razgovor u {kolu njihove }erke. Problem je bio u ~injenici
da je ona propustila mnogo ~asova zbog nekoliko produ`enih
porodi~nih odmora. Dan pre sastanka, Mark je intervjuisao
Dejva Johoa Mla|eg, koji mu je dao slede}i koristan predlog:
Direktoru bi trebalo da ka`ete slede}e: „@elim da vam zahva-
lim {to ste nas pozvali da do|emo. Veoma cenim {to ste po-
kazali toliki interes za Elizabet. Znam da ste veoma razo~a-
rani. Znate, mogli ste da budete toliko uznemireni, a da na-
ma ni{ta i ne ka`ete. Zato nam je drago {to ste nas pozvali
na ovaj sastanak.“
U tom delu bi trebalo da budete kratki. Onda pustite dire-
ktora da ka`e {ta ga brine i {ta mu smeta. Saslu{ajte sve {to
ima da ka`e.
Onda odgovorite: „U redu, mislim da sam sve shvatio,
osim dve-tri sitnice. Da li bi vam smetalo ako bih vam postavio
nekoliko pitanja?“ Po{to }e on verovatno odgovoriti: „Ne“, vi
pitajte: „Kako se to odrazilo na njen rezultat u {koli?“ Odgo-
vor }e verovatno biti: „Pa, ona ima sve odli~ne ocene, vero-
vatno to nije imalo uticaja.“ Ja bih onda rekao: „Da li se to
na neki na~in odrazilo na njene odnose sa drugom decom?“
228
Tražite u školi
Ako ka`e da jeste, pitajte: „Na koji na~in? Mo`ete li da mi da-
te primer sa kojom decom i {ta se dogodilo?“
Tada, ako vam ne da nikakav dobar odgovor, opustite se
u stolici i recite: „Vidite, ja sam danas do{ao, jer sam mislio
da treba da sara|ujemo“, (dok ovo govorite ra{irite ruke) „i
zato {to vas po{tujem, ali pretpostavljam, i imam ose}aj da
postoji drugi razlog zbog kojeg ste uznemireni. Mo`da je
moje razmi{ljanje pogre{no, ali ja ne vidim kako je odsustvo
negativno uticalo na Elizabet. S moje ta~ke gledi{ta to puto-
vanje je uticalo na njen kulturni razvoj i u~inilo je boljom
osobom. Zato mi se ~ini da vas mu~i ne{to drugo. Mo`da to
{to se ona ne pridr`ava va{ih propisa? Mo`da vam stvara pro-
blem to {to ona nije bila u {koli onoliko koliko vi smatrate da
treba da bude?“ Mo`e da bude prili~no rizi~no da ka`ete sve
to, ali se verovatno radi upravo o tome. To zna~i pozabaviti
se pravim pitanjem.
– Dejv Joho Mla|i
Nadzornik tra`i da ~itav okrug sara|uje
Bio sam u~itelj, onda direktor, a zatim i nadzornik. Bio sam na-
dzornik u San Lorenco Veli u Santa Kruzu jedanaest godina.
Nije uvek bilo lako tra`iti, ali sam shvatio da je to neopho-
dno ako mislim ne{to da postignem. Silno sam `eleo da orga-
nizujem uspe{no {kolstvo u tom okrugu, koji je bio veoma
jadan i neuspe{an u tom pogledu. Znao sam da mi je potre-
bno dosta saradnje svih zaposlenih, ~lanova {kolskog odbora
i cele zajednice. Da nisam imao podr{ku i saradnju tih ljudi,
ni{ta se ne bi dogodilo. ^itav okrug je bio u haosu. Obe}ao
sam sebi i odboru kada sam preuzeo taj posao da ga ne}u ni
prihvatiti ako ne mogu da postignem zna~ajne promene na-
bolje. Sa tim obe}anjem mi je bila potrebna i njihova podr{ka
i saradnja. To se mo`e posti}i samo ako se tra`i. Ne mo`ete
ne{to da dobijete ako ne tra`ite.
229
Aladinov faktor
Moj po~etni stav je bio da odr`im niz sastanaka sa svakim
~lanom odbora ponaosob, tako da uvidim {ta svako od njih
`eli i {ta im je potrebno kao ~lanovima odbora. Kada sam sa-
gledao celu situaciju, sve sam generalizovao i pomogao im
da se okupe. U osnovi sam uradio isto sa svakom grupom.
Pristup mi je bio takav da se sastanem s predstavnikom svake
grupe – nastavnika, roditelja, odre|enih grupa zaposlenih,
grupa rukovodilaca – da bih saznao {ta ih mu~i, kakve su im
potrebe i {ta misle da bi bilo najkorisnije preduzeti da bi {kole
u tom okrugu bolje radile. Onda sam po~eo da skupljam sve
odgovore i da me|u njima tra`im sli~nosti.
Na kraju sam ih pitao:
Koje probleme i brige imate?
[ta vam smeta i {ta vas nervira?
Kakve su se sve prepreke javljale u pro{losti?
[ta mislite da je doprinelo propasti ovog {kolskog
sistema?
Po{to sam dobio sve odgovore, po~eo sam da postavljam
pitanja ovog tipa:
[ta bi trebalo uraditi da se stanje popravi?
[ta mislite da nedostaje?
^ega nema?
[ta bi trebalo uraditi da {kole u ovom okrugu budu
uspe{ne?
Odgovor koji sam na po~etku dobio od skoro svih grupa
je glasio: „Pa, kad bi se drugi promenili, onda...“ [est meseci
sam slu{ao samo o njihovim frustracijama vezanim za druge
osobe. Po{to sam re{io da se izborim s tim, morao sam po-
novo da se sastanem s istim predstavnicima grupa i da im
ka`em: „U redu, shvatio sam {ta ste rekli da nije u redu i {ta
230
Tražite u školi
drugi treba da urade. @eleo bih, tako|e, da znam ta~no {ta
biste vi li~no i va{a organizacija uradili da biste doprineli da
stvari krenu nabolje? Pretpostavljaju}i da su svi drugi spre-
mni da doprinesu pobolj{anju stanja, {ta biste vi mogli da
uradite da se stvari promene?“
Onda sam po~eo da dobijam razli~ite odgovore. Dobio
sam uveravanja o li~noj anga`ovanosti. Ne znam kako bih to
druga~ije dobio da nisam prihvatio i dozvolio da sav njihov
bes, frustracije i nedostatak poverenja izbiju na povr{inu u
prvom razgovoru. Mislim da bih, da nisam tako postupio, nai-
{ao na osporavanje i odbijanje mojih pitanja i ~itavog proce-
sa sa njihove strane. Morao sam da pro|em kroz sve to ne-
gativno da bih stigao do pozitivnog. Svi su oni doprineli po-
zitivnim promenama, do kojih je kasnije do{lo.
^itav taj proces je trajao oko godinu dana. Imali smo
dosta dobrih informacija u prvih {est meseci, ali smo po~eli
da sara|ujemo tek krajem prve godine. Tek posle dve do tri
godine je do{lo do pravog uspeha koji se mogao izmeriti, ali
krajem prve godine svi su shvatili i prihvatili ~injenicu da je
do{lo do predvi|enih promena.
– D`on Priskorn
231
Aladinov faktor
10
TRA@ITE NA POSLU
* mo`da pet centi za ~etvrt kile. Onda je otac udvostru~io, a
Ako tra`ite svoju sre}u, otvori}e vam se vrata koja se nisu
otvorila nikom drugom.
– D`ozef Kembel
Da li vam treba slobodno vreme? Unapre|enje? Povi{ica? Ka-
ncelarija samo za vas? Vi{e uputstava? Vi{e uva`avanja? Vi{e pri-
znanja? Vi{e podr{ke? Bolja opremljenost? Neko ko bi saslu{ao
va{e ideje? Neko ko bi vam pomogao da re{ite problem? Manje
klevetanja? Vi{e saradnje? Bolje razumevanje? Manje stresa?
Vi{e prostora? Vi{e nagrada i zahvalnosti? Vi{e afirmacije? Sti-
mulacija? Preme{taj? Neko sa kime biste mogli da menjate sme-
ne? Da prestanu da vas uznemiravaju? Pomo}nik? Da budete
uklju~eni u dono{enje odluka? Pove}anje plate ili provizije? Do-
zvola da poha|ate seminar, kurs ili konferenciju? Dozvola da
odsustvujete? Obja{njenje? Promena politike? Privremeni po-
mo}nik da biste zavr{ili posao? Ve}i bud`et? Kontrola bud`eta?
Produ`enje roka? Fleksibilan raspored rada? Vi{e anga`ovanja
zaposlenih? Vi{e kreativnih ideja?
Tra`ite {ansu
Moj otac je radio sa vo}em i povr}em, prodavao je poljopri-
vredne proizvode iz kamiona na ulicama Halioka u Masa~u-
232
Tražite na poslu
setsu. Jednog dana, kada sam imao devet godina, otac me
je zamolio da bacim sanduk jagoda koje su se pokvarile. U sa-
nduku su bile 24 korpe jagoda od po ~etvrt kile. Pitao sam ga
mo`e li da mi ih dâ, po{to je ionako mislio da ih baci. Rekao je
da ne mo`e, da mi ih ne dâ, iako su za |ubre, po{to ni njemu
niko nije dao. Ipak je ponudio da mi ih proda na kredit, ali
pod specijalnim uslovom.
To je zna~ilo da ako ih ne prodam, ne}u biti du`an da mu
platim. Slo`io sam se s tim i brzo smo se dogovorili o ceni.
Se}am se da je cena bila sme{no mala, ~ak i za to vreme –
meni je objasnio da tako `eli da pokrije rizik. To je bila moja
prva lekcija u vezi sa kreditom i povra}ajem uloga.
Sortirao sam jagode – dobre sam stavio u ~iste korpe i ta-
ko spasao osam korpi. Onda sam ih stavio u kolica i odvukao
niz ulicu, iza blokova ku}a u blizini na{e radnje. (Da, mnogo
sam `eleo da budem sin svoga oca u tom pogledu; i ne, ne
mo`ete vu}i kolica puna jagoda gore-dole niz strme stepeni-
ce a da ih ne o{tetite. Zato ostavite sve korpe, osim jedne,
kod starice na prvom spratu. To je ujedno i dobar na~in da i
ona kupi malo.) Za manje od sata sam sve rasprodao i vratio
se po jo{. Nije bilo vi{e jagoda za prodaju toga dana, ali mi je
otac pod istim uslovima „ponudio“ kukuruz {e}erac i krompir
koji su ve} po~eli da stare. I njih sam prodao za jedan sat.
Posle toga, kad god bih posebno dobro obavio posao
– o~istio skladi{te, obrisao pod, izglancao jabuke – otac
me je nagra|ivao punim kolicima robe koju sam mogao da
prodajem u blokovima. Novac koji bih zaradio morao sam da
~uvam, po{to bih oca prethodno isplatio po ceni koju smo
ugovorili za njegovu robu. To {to mi je otac dozvoljavao da
sa njim pregovaram o ceni davalo mi je ose}aj da smo na
neki na~in jednaki, iako sam ja imao samo devet godina. To
je bio ogroman podstrek za moje samopouzdanje! Moja ma-
ma je uvek bila u blizini da nam pomogne da re{imo na{e
nesuglasice kada bismo imali razli~ito mi{ljenje oko vrednosti
233
Aladinov faktor
polutrulog krompira, i oko toga koji bi bio njegov deo po{to
prodam robu. Meni je izgledalo da ona nikada ne bi stala na
stranu oca ili sina samo iz ljubavi ili saose}anja. Ona je samo
insistirala da obojica uradimo ono {to je ispravno. I mi smo, u
velikoj meri zbog nje, to uvek i ~inili.
– Rik Gelinas
Godine nisu va`ne. Bez obzira na to da li ste mladi ili stari
mo`ete tra`iti i dobiti vi{e. Bilo da ste prodavac, menad`er,
sekretarica, recepcioner, slu`benik, radnik u fabrici, radnik
na vilju{karu, slu`benik u po{ti ili vlasnik malog biznisa, ako
pove}ate koli~inu i kvalitet svog zahteva, mo`ete pove}ati i
svoju produktivnost, krajnji rezultat i kvalitet svog poslovnog
`ivota.
Tra`ite posao... i vi{e od toga!
Po~etkom osamdesetih godina D`ek je osnovao Fondaciju za
samopouzdanje sa ciljem da se bavi obrazovnim i dobrotvornim
radom na polju socijalne pomo}i i kazneno-popravnog rada.
On je `eleo da obu~i u~itelje, socijalne radnike i radnike u
zatvorima, da bi oni bili u stanju da studente, primaoce socija-
lne pomo}i i zatvorenike nau~e kako da steknu samopouzda-
nje i osposobe sami sebe. Osim toga, on je bio sponzor konfe-
rencije na temu samopouzdanja za osam stotina edukatora u
ju`noj Kaliforniji.
Rezultat jedne takve konferencije je odluka Larija Prajsa
da promeni svoju karijeru. On je `eleo da u~ini ne{to veliko
i zna~ajno za zajednicu. Odlu~io je da bi to mogao da u~ini
preko Fondacije za samopouzdanje. Evo njegove pri~e o tome
kako je ostvario svoj san:
Samo {to sam zavr{io rad u komitetu Olimpijskih igara u Los
An|elesu 1984. godine, `eleo sam da na|em drugi posao
na kome bih mogao da budem koristan zajednici. Po~eo
234
Tražite na poslu
sam da se raspitujem i saznao sam za Fondaciju za samopo-
uzdanje D`eka Kenfilda. Raspitao sam se kod Norma Fraja o
Fondaciji, jer je on poznavao D`eka Kenfilda, a on mi je re-
kao da koliko on zna niko nije vodio Fondaciju. I tako sam
pozvao D`eka i upitao ga da li bismo mogli da se sastanemo
i porazgovaramo o njegovoj neprofitnoj fondaciji.
Na{li smo se na ru~ku i ja sam rekao: „@elim da radim za
va{u fondaciju.“
D`ek je odgovorio: „Ne nameravam nikoga da zaposlim.
Sve {to fondacija u ovom trenutku radi je odr`avanje godi-
{njih konferencija o samopouzdanju za nastavnike, a nama
posle svake konferencije ostane taman toliko novca za rekla-
mu slede}e konferencije.“
Na to sam odgovorio: „To nije va`no. Ja i pored toga
`elim da radim za vas. @eleo bih da vodim fondaciju.“
„Vi me niste ~uli. Ja nisam u situaciji da bilo {ta pla}am.
Nema novca za va{u platu.“
„Vi mene niste ~uli. Nije mi va`an novac, `elim da vodim
fondaciju i ja }u smisliti gde da na|em novac.“
„U tom slu~aju, u redu. Kako da odbijem takvu
ponudu?“
Moja supruga Linda, znaju}i da namerevam da krenem
novim putem, koji je za mene bio veoma zna~ajan, dobro-
voljno je pristala da se vrati na posao sve dok fondacija ne
bude stala na noge i ne bude mogla da me pla}a.
Sada imam dva nova izazova. Nikada ranije nisam vodio
fondaciju i moram da skupim dovoljno novca za sopstvenu
platu. Pitao sam sve koje poznajem, a koji su bili makar i
posredno u vezi sa nekim neprofitnim organizacijama, kako
se to radi. Oni su mi ili davali savete ili upu}ivali na druge
ljude. I{ao sam i na seminar kod jedne `ene koja se bavi
skupljanjem novca za okrug Los An|elesa, i koja je stvarno
znala svoj posao. Pitao sam je kako bih mogao da prikupim
novac za neprofitnu organizaciju.
235
Aladinov faktor
Ona mi je objasnila: „Postoji konkurs za projekte, koji je
raspisao okru`ni Odsek za obrazovanje i na koji bi trebalo da
se javite.“
Pitao sam je: „Kako se to radi?“ Ona me je poslala drugoj
osobi u Okru`nom odseku za obrazovanje, koja me je stavi-
la na spisak.
Kada sam sve to obavio, oti{ao sam pred podno{enje
zahteva na konferenciju i tamo sam upoznao ljude koji su
pisali specifikacije za podno{enje zahteva. Pri{ao sam im i
upitao ih da li bi radili zajedno sa mnom. To im se u~inilo
kao dobar spoj. Onda sam oti{ao kod drugog u~esnika u
nadmetanju – Dolores Retklif – i pozvao je da nam se pri-
dru`i. Dva meseca, mnogo napisanih pisama i na{ projekat
je prihva}en. Iznos koji nam je odobren je iznosio 579.000
dolara. Stvorio sam novac za svoju platu i veliki projekat za
fondaciju i sve to za samo ~etiri meseca, tako {to sam pitao i
tra`io ono {to sam `eleo i {to mi je bilo potrebno.
– Lari Prajs
Va`no je da po~nete da tra`ite
Merilin Krigel nam je ispri~ala slede}u pri~u o svom sinu Oti-
su. On i njegova devojka su do{li s koled`a na letnji raspust u
San Francisko. Oboje su `eleli da na|u neki posao preko leta.
Razlika u njihovom pristupu pokazuje koliko je va`no tra`iti.
Devojka je po~ela da priprema rezime. Provela je dva dana za
pisa}om ma{inom, pripremaju}i se da krene sa raspitivanjem.
Otis je jednostavno uzeo telefon i po~eo da zove ljude i da se
raspituje ima li negde nekakvog posla. Kroz dva dana ona je
imala napola napisan rezime. Otis je imao {est ozbiljnih pri-
lika za posao, od kojih je jedna prerasla u posao preko leta.
Tra`ite ohrabrenje
Ohrabrenje je hrana za du{u.
– Nepoznati autor
236
Tražite na poslu
Godine 1980. sam postala svesna da `elim da prekinem
veoma uspe{nu karijeru u oblasti nekretnina kako bih se po-
svetila pevanju, plesu i pisanju, s krajnjim ciljem da postanem
producent i izvo|a~ u mjuziklu na Brodveju. Bilo mi je jasno
da to `elim, ali sam shvatila da mi nedostaje ne{to va`no:
podr{ka. Svaki put kada bih nekome rekla za svoj san, odgo-
vorili bi mi: „Ti si luda!“
I tako sam napravila plavu traku na kojoj sam zlatnim
slovima napisala „Va`no je ko sam“. Po~ela sam da idem oko-
lo i govorim ljudima kako su divni i pitala ih za njihove snove.
Rekla bih: „Ohrabri}u vas da krenete u ostvarenje svog sna,
a volela bih da i vi mene ohrabrite da ja ostavrim svoj san.
Vidite, ja bih `elela da nastupim u mjuziklu na Brodveju 31.
marta 2002. godine i svaki put kada me budete videli volela
bih da me podignutim palcem ohrabrite i ka`ete mi: ’Samo
tako nastavi, Helis.’ “
– Helis Brid`is
Zamolite nekoga da vam bude mentor
De~ak: Nau~i me onome {to zna{, D`ime.
Vele~asni D`im: To bi trajalo satima, Teri. Oh, do|a-
vola! U svakome od nas se krije jedan mali Obi-Van
Kenobi.
– Taksi
Evo osnovnog pravila za postizanje uspeha. Obele`imo
ga u mislima i zapamtimo ga. Pravilo glasi: Uspeh zavisi
od podr{ke drugih ljudi. Jedina prepreka izme|u vas i
onoga {to `elite da budete je podr{ka drugih ljudi.
– Dejvid D`ozef [varc
Semjuel A. Sajpert, uredni~ki savetnik u fondaciji Napo-
leona Hila predla`e da pri|ete nekome i zamolite ga da vam
bude mentor slede}im re~ima:
237
Aladinov faktor
„Iskreno se divim va{em radu. Vi ste uspe{ni u onome
{to radite i mislim da ste izuzetan uzor. Voleo/la bih da
provedem vi{e vremena sa vama da bih nau~io/la ne{to iz
va{eg iskustva. Da li biste hteli da mi pomognete?“
Na{e iskustvo pokazuje da }e ve}ina ljudi, kada im se pri-
stupi na pozitivan na~in, pristati da vam posveti neko vreme.
Mo`ete zamoliti ljude koji `ive daleko da sa vama razgovaraju
telefonom.
Kada je D`ek napustio posao i odlu~io da osnuje sopstvenu
firmu za obuku i razvoj, pozvao je Lua Tajsa, osniva~a i predse-
dnika Pacifi~kog instituta, i rekao mu da se divi njegovom
radu slede}im re~ima: „Ako ikada do|ete u Los An|eles da
dr`ite predavanje ili radionicu, voleo bih da mi pru`ite priliku
da vas sa~ekam na aerodromu i budem va{ {ofer u zamenu za
privilegiju da skupljam va{e znanje dok se vozimo po gradu.
Da li biste pristali na tako ne{to?“
Lu je bio toliko ljubazan da pristane i D`ek je proveo pola
dana voze}i ga po Los An|elesu. Bio je u prilici da mu posta-
vi sva pitanja koja je smi{ljao, o tome kako da bude uspe{an u
svojim seminarima i obuci, a Lu je odgovorio na sva njegova
pitanja, daju}i mu dobre savete, kao i prakti~ne i korisne info-
rmacije. D`ek je izra~unao da je dobio savete u vrednosti od
5.000 dolara u zamenu za ~etiri sata vo`nje – i to samo zato {to
je zamolio za uslugu.
Vremenom smo nau~ili da vam neki od najuposlenijih i
najuspe{nijih ljudi na svetu stoje na raspolaganju, ako smislite
na~in da im pri|ete. Lu bi u svakom slu~aju morao da uzme
taksi. D`ek je u{tedeo Luu ne{to novca i pru`io mu priliku da
radi ono {to najvi{e voli – da prenosi znanje drugima.
Mentorski rad mo`e biti u grupama
Poslednjih godina Mark je odr`avao mentorske sastanke u
grupama za kiroprakti~are. Sastao bi se s desetoro ljudi u ho-
238
Tražite na poslu
telskoj sobi i intenzivno radio s njima na temu kako da pobo-
lj{aju svoju praksu. Obe}ao je da }e ih nau~iti da utrostru~e
svoj prihod i udvostru~e slobodno vreme. On sada napla}uje
svoje usluge, ali je sve po~elo sa grupom kiroprakti~ara koji su
`eleli da provedu s njim neko vreme. Iz tog iskustva je shvatio
vrednost rada u grupama. To je za Marka bilo efikasnije u po-
gledu vremena, a dragocenije za kiroprakti~are, jer su u~ili
jedni od drugih, kao i od Marka.
Za{to ne biste oformili grupu i pozvali one od kojih `elite
da u~ite da vas nau~e?
Pri|ite ivici, re~e on.
Oni reko{e, bojimo se.
Pri|ite ivici, re~e on.
Pri{li su.
On ih je gurnuo... i oni su poleteli.
– Gijom Apoliner
Mi verujemo da je svakome u `ivotu potreban neko da ga
u~i i vodi ka vi{im nivoima ve{tine u onim oblastima koje je
odabrao kao svoj cilj. Da bismo bili bolji, ~esto nam je potre-
ban u~itelj ili trener. To mo`e biti neko ko nas obu~ava u spo-
rtu, umetnosti, finansijama ili profesionalno. Mo`da biste vo-
leli da imate li~nog trenera u teretani, u~itelja muzike, u~itelja
za glas, instruktora plesa ili trenera za golf? Mo`ete anga`o-
vati nekoga da vas obu~ava u pisanju, glumi ili dr`anju govo-
ra. Za{to ne biste anga`ovali nekog finansijskog stru~njaka za
pravljenje plana, savetnika holisti~ara za zdravlje ili nekoga ko
bi vam davao savete vezane za karijeru? Mo`ete na}i nekoga
ko }e vam pru`iti izazov da biste se istakli u bilo kojoj oblasti
`ivota koju izabarete.
Tra`ili smo savet i obuku od profesionalca u stonom teni-
su, instruktora tenisa, instruktora ronjenja, voza~a auto trka,
gitarista, `onglera, profesionalnih govornika, glumaca, milio-
239
Aladinov faktor
nera koji su sami stekli svoje bogatstvo, pisaca bestselera, produ-
cenata reklamnih filmova, u~itelja meditacije, instruktora joge,
sve{tenika, savetenika za molitvu, bankara, autovizuelnih stru-
~njaka, knji`evnih agenata, publicista, babica i umetnika.
„Kako to radite?“
„Mo`ete li da nam poka`ete to {to ste upravo uradili?“
„Mo`ete li da mi date nekoliko nagove{taja koji bi mi pomo-
gli da pobolj{am svoje... ?“
„Imate li neki savet za nekoga ko je... ?“
„Primate li u~enike?“
„Da li biste bili spremni da...?“
„Znate li nekoga ko...?“
Bi}ete iznena|eni koliko mnogo ljudi }e odgovoriti po-
tvrdno. Pa {ta i ako ka`u „ne“? Pitajte nekog drugog.
Udru`ite se ili oformite grupu za razmi{ljanje
Knjiga koja je verovatno najvi{e uticala na na{e karijere je
knjiga autora Napoleona Hila pod naslovom Misli i obogati se.
Ovoj knjizi se pripisuje zasluga da je promenila `ivot mnogih
uspe{nih ljudi, preduzetnika kao {to su Veli Amos, osniva~
^uvenog Amosovog keksa i Tomas Monagan, osniva~ lanca
Domino pica. Jedna od najva`nijih tehnika koje je Hil pode-
lio s ~itaocima je kreiranje i korist koja proizilazi iz udru`enih
mozgova.
Zajednicu umova ~ine dvoje ili vi{e ljudi, koji su se okupili
da rade u duhu savr{ene harmonije i ostvare zajedni~ki cilj.
Nas dvojica smo imali nekoliko ovakvih zajednica, okupljenih
radi unapre|enja na{e karijere i ostvarivanja ciljeva koje smo
sebi postavili. Te grupe su obuhvatale: Mareja Fi{era, nevero-
vatnog pisca i urednika; Martina Ruta, privrednog savetnika;
Daga Kru{kija, stru~njaka za organizacioni razvoj; D`ona
240
Tražite na poslu
Asarafa, vlasnika RE/MAX-a iz Indijane i neverovatnog
preduzetnika; Pitera Vegsa i Gerija Sajdlera, na{e izdava~e u
Health Communications; Bernija Dormana, osniva~a firme
Income Builders international; kao i nas dvojicu.
D`ek je jednom pripadao zajednici umova koja je uklju~i-
vala i doktora, savetnika, fotografa i Barbaru de An|elis, jednu
od najpoznatijih svetskih autorki i stru~njaka za me|uljudske
odnose. Oni su se sastajali svakog utorka ujutru od 6.30 do
8.30 i onda su odlazili svako na svoj posao. Potrebno je da bu-
de{ mnogo posve}en cilju da bi ustajao u pet ujutru radi sasta-
nka, ali svako iz te grupe je dostigao neslu}eni nivo uspeha, ka-
ko u profesionalnom, tako i u finansijskom smislu.
Savetujemo vam da sa~inite spisak sa ~etiri do {est imena
osoba koje biste voleli da imate u svojoj zajednici umova.
Izaberite ljude za koje verujete da bi mogli da doprinesu vama
i onima kojima ste se obavezali da }ete im uzvratiti pomo}.
Pozovite svakog sa spiska i predlo`ite im da vam se pridru`e.
Objasnite im da je cilj sastanka da obezbedite uzajamnu po-
dr{ku i odgovornost u ostvarivanju va`nih ciljeva – li~nih i
profesionalnih.
Na tim sastancima mo`ete, izme|u ostalog, da tra`ite save-
te, povratne infromacije, izvore i obuku. Mo`ete simulirati
razli~ite prezentacije. Mo`ete kritikovati poslovne planove,
strategiju i ideje ostalih. Mo`ete razmenjivati kontakte, ideje o
novim mogu}nostima i tako sebi smanjiti probleme. Najva`ni-
je je da jedni druge podsti~ete na razmi{ljanje, na velike ideje
i da ra~unate jedni na druge da biste ostvarili zacrtane ciljeve
pre slede}eg sastanka.
Mark je trebalo da odr`i prezentaciju pred devet hiljada
ljudi za Njujor{ko dru{tvo kiroprakti~ara. Drugi govornik
je bio Toni Robins. Mark se obratio Toniju: „D`ek i ja smo
talentovani i pametni kao i ti. Kako to da ti zara|uje{ 50
miliona dolara godi{nje, a mi samo po milion svaki?“
Toni je pitao: „Koliko zara|uje svako od ljudi iz va{e
grupe?“
241
Aladinov faktor
Mark je odogovorio: „Oko milion. Za{to?“
Toni mi je odgovorio: „U tome le`i va{ problem. Svako iz
moje grupe zara|uje oko sto miliona godi{nje. Morate da se
okru`ite ljudima koji su ve} stigli do nivoa koji vi `elite da po-
stignete. Oni }e povu}i i vas u veliku igru.“
Tako i mi stalno pomeramo svoje granice mogu}eg. I mi se
stalno obra}amo sve ve}em broju ljudi koji imaju isti cilj – da
promene ljudima `ivot, ali da i sami finansijski dobro pro|u.
Stalno se obra}amo pojedincima, organizacijama i svetu, tra`e-
}i podr{ku za stvaranje realnosti koja `ivot ~ini lep{im.
Milion ili sto miliona mo`e biti izvan va{eg doma{aja, ali
poenta ove pri~e je da treba da na|ete na~in da se dru`ite sa
ljudima koji su stigli dalje od vas na putu kojim i vi idete. Oni
}e dati {irinu va{im idejama, va{em umu i pona{anju. Oni }e
pro{iriti va{u sliku onoga {to je mogu}e.
Ne morate biti bogati
@ena koja s dvoje dece `ivi od socijalne pomo}i u okviru proje-
kta sme{taja u objektima Kabrini grin u oblasti ^ikaga, odlu-
~ila je da iza|e iz projekta i iz geta. Znala je da to ne mo`e
sama. Bilo joj je potrebno neko znanje koje bi mogla da proda.
Da bi postala daktilografkinja morala bi da se vrati u {kolu na
obuku. Kako mo`e da uspe sa dvoje dece koje mora da ~uva
po ceo dan?
Problem je re{ila tako {to je zamolila druge majke obuhva-
}ane projektom da joj se pridru`e i da formiraju zajednicu.
Najpre su stvorile kooperativni program ~uvanja dece – drugi
naziv za: „Ja }u ~uvati tvoju decu u utorak, ~etvrtak i subotu,
ako ti brine{ o mojoj deci u ponedeljak, sredu i petak.“ Po{to
je imala tri slobodna dana nedeljno, po~ela je da u~i daktilo-
grafiju i uzima ~asove poslovanja na obli`njem dr`avnom
koled`u. Dve godine kasnije ona i nekoliko drugih `ena dobi-
le su posao sekretarice i preselile se s decom izvan projekta.
242
Tražite na poslu
Tra`ite vi{e novca
Bukvalno ose}am da je najne~uveniji zahtev koji sam ikada
uputila bio onaj kada sam tra`ila honorar od hiljadu dolara
za dr`anje predavanja. Bila sam toliko nervozna, da nisam
mogla da poverujem.
– D`ejn Blustejn
Kada je D`ek tek po~eo da radi kao savetnik za obrazovanje,
dobijao je 300 dolara dnevno. Kasnije je saznao da njegov prija-
telj dobija 800 dolara za iste usluge. Bio je zapanjen. „Kako to
da ti dobija{ 800 dolara dnevno?“, pitao je u neverici.
„Vrlo jednostavno“, odgovorio je. „Tra`io sam toliko.“
„Opa, nisam znao da {kole pla}aju toliko za dr`anje semi-
nara i obuku.“ U sebi je D`ek razmi{ljao: „Ja sam dobar kao
i on. Isto sam toliko pametan, duhovit i inspirisan na svojim
seminarima.“
I tako je odlu~io da tra`i 800 dolara slede}i put kada neko
bude hteo da ga anga`uje. Za manje od nedelju dana pru`ila
mu se prilika da tra`i. Kada ga je osoba na drugom kraju `ice
pitala kolika je njegova tarifa, on se bukvalno zagrcnuo. Nije
mogao da progovori. „Osam...osam...{esto dolara!“ Kona~no
je izgovorio, misle}i da }e ~uti kako ~ovek na drugom kraju
vi~e na njega: „Vi mora da se {alite!“
Ali on je rekao samo: „Nema frke!“
„Nema frke?“ Da li je dobro ~uo? „A {to bi bilo frke?“
„Oh, mi imamo u kasi planirano 1.200 dolara za pre-
dava~a“, odgovorio je.
Neverovatno! Ostavio je na stolu {esto dolara, koji su mogli
da budu njegovi samo da je jednostavno tra`io.
Tra`ite povi{icu
Istra`ivanja pokazuju da se isplati tra`iti povi{icu. USA
tudej je objavio rezultate istra`ivanja koje je sprovelo Lutera-
nsko bratstvo. Ustanovljeno je da je od onih koji su tra`ili
243
Aladinov faktor
povi{icu na svom stalnom poslu, 45% `ena i 59% mu{karaca
dobilo ono {to je tra`ilo. Dakle, {anse su vam 50/50 da }ete
dobiti povi{icu, samo ako je tra`ite. Zapamtite jo{ jednom,
najgore {to mo`e da vam se dogodi je da vas odbiju. Pa {ta?
Ni{ta ne gubite, zar ne?
Tra`ite od svog {efa, zaposlenih, klijenata i dobavlja~a
povratnu informaciju
Postavite svim ljudima s kojima radite – svom {efu, zaposle-
nima, svojim dobavlja~ima i klijentima – isto pitanje koje smo
vam postavili u osmom poglavlju:
Na skali od 1 do 10, kakav je kvalitet na{ih odnosa bio
proteklog meseca?
Ako dobijete bilo koji drugi odgovor osim 10, nastavite
pitanjem:
[ta je potrebno da bi ocena bila 10?
Ako ovo uradite, dobi}ete veoma dragocene informacije.
Kako mo`emo da pomognemo?
Osoblje glavne kancelarije Kvik kopi, najve}e svetske {tampar-
ske kompanije, s godi{njim obrtom od otprilike 350 miliona do-
lara, oformilo je tim „svinje koje se znoje“. Ovaj tim je obuhva-
tao ljude koji su po ceo dan provodili na telefonu i svakog vla-
snika radnje zvali najmanje jednom mese~no sa pitanjem: „Da
li je sve u redu? Da li vam ne{to treba? Recite nam {ta mo`emo
da uradimo za vas?“
Odgovori su, kako bi se pratili, i{li direktno u kompjuter, a
na kraju razgovora su od sagovorinika tra`ili da ocene razgo-
vor na skali od 1 do 10. Prema ovim odgovorima, trenutna oce-
na kompanije je 9,057.
244
Tražite na poslu
Tra`ite unapre|enje
Kada budete imali jasne planove u vezi sa svojom karijerom,
recite svom {efu ili direktoru koje su va{e aspiracije i pitajte ih
{ta bi trebalo da uradite da biste se kvalifikovali za unapre|e-
nje: „Gospodine Smite, voleo/la bih da postanem sistemski
analiti~ar umesto programera. Ako zavr{im odgovaraju}i kurs
na USC, mogu li da ra~unam na unapre|enje?“
Tra`ite kredit
Mo`ete da tra`ite kredit od poslodavca, biv{eg poslodavca
ili kreditne zajednice da vam pozajmi novac, kako biste pre-
brodili te`ak period.
Trebalo je da svoju ku}u oslobodim hipoteke, a nisam `elela
nikakav kompromis u vezi sa svojinom na ku}i. Pre{la sam li-
niju straha i pitala biv{eg {efa, koji me je nedavno pustio da
odem, za kredit u iznosu od 6.500 dolara na 90 dana. Bez
oklevanja mi je dao novac u ke{u ve} slede}eg dana.
– Pem Herington
Kredit mo`ete tra`iti i od banke. Pitali smo biv{eg direktora
banke, Somersa Vajta, kako banka odobrava kredit.
[ta treba da pitate bankara?
Ako tra`ite komercijalni kredit, evo pet podataka koje }e hteti
da saznaju od vas u prvih 90 minuta da bi vam kredit odobrili:
1. Koliko para `elite?
2. Na koliki period?
3. [ta }ete uraditi s novcem?
4. Kako }ete vratiti kredit?
5. Ako ne{to krene naopako, koju alternativu imate za vra-
}anje novca?
245
Aladinov faktor
Kada ka`ete bankaru koliko vam je novca potrebno, za-
tra`ite malo vi{e, jer je ve}ina ljudi sklona da potceni svoje po-
trebe i kad dobijete kredit veoma je te{ko da se vratite i dobije-
te jo{ novca.
Kod komercijalnih kredita postoje samo tri namene za koje
se krediti odobravaju: za kupovinu ili prenos imovine, za sma-
njenje zadu`enja ili pla}anje tro{kova, ili za otkup kapitala.
Bankari pominju sedam karakteristika kredita: karakter,
kapital, kapacitet, kretanje ke{a, uslovi, aktuelnost informacija
i sporedno.
Karakter je najva`niji. [ta }e onaj koji uzima kredit u~initi
ako zapadne u nevolje? Njegov integritet je va`niji od bilo kog
pravnog dokumenta ili izgovora.
Kretanje ke{a je slede}e po va`nosti, jer se u preko 90% slu-
~ajeva kredit ispla}uje iz protoka ke{a.
[ta treba da pitate ako vas odbiju
Kada vas bankar odbije, on ose}a izvesnu krivicu. Prekrenite
to u svoju korist tako {to }ete, kada slede}i put budete i{li u ne-
ku banku, postaviti jednostavna pitanja da biste nau~ili kako
da „ne“ pretvorite u „da“.
Pitanje 1: Gospodine/gospo|o, koliko sam razumeo/la,
odbili ste da mi date kredit. (Ne govorite ni{ta vi{e, jer onaj ko
prvi progovori, gubi)
246
Tražite na poslu
Pitanje 2: Gospodine/gospo|o, {ta biste uradili da ste na
mom mestu? (Ne govorite vi{e ni{ta, jer onaj ko prvi progovo-
ri, gubi)
Pitanje 3: Dakle, izgleda da moram da se obratim drugoj
banci.
Pitanje 4: Kojoj banci?
Pitanje 5: Za{to?
Pitanje 6: Od koga treba da tra`im?
Pitanje 7: Za{to?
Pitanje 8: [ta bi trebalo da im ka`em?
Interesuje nas da li bismo mogli da pove}amo
maksimalni limit na na{em ra~unu?
Dobar {ef poverava zadatak
Admiral i kapetan su vodili vatrenu raspravu o vo|enju
ljubavi. Admiral je tvrdio da je 80% svega rad, a samo je
20% zadovoljstvo. Kapetan je rekao da je admiral lud, jer se
radi samo o 10% rada i 90% zadovoljstva. Po{to su se zava-
dili oko ovoga, hteli su da ~uju neutralno mi{ljenje. Ugledali
su prvog oficira i pozvali ga. Objasnili su mu o ~emu se radi i
zatra`ili njegovo mi{ljenje.
247
Aladinov faktor
Ovaj je odgovorio: „Gospodo, uz du`no po{tovanje,
nijedan od vas dvojice nije u pravu.“ Obojica su hteli da znaju
kako to da admiral i kapetan mogu u ne~emu da gre{e. Ovaj
im je odgovorio: „Pa, ako bi i postojao bilo kakav rad, ja bih
morao da ga odradim za vas.“
– Predava~eva biblioteka pri~a o poslu
D`o Grifit
Tra`ite bolji alat i opremu
Ako mislite da vam je potreban bolji alat ili novija oprema da
biste bolje obavljali svoj posao, treba to i da tra`ite. Jasno recite
{ta vam je potrebno, koliko bi to ko{talo, gde bi moglo da se ku-
pi, kako }e to pove}ati u~inak rada, bezbednost, i {ta ste vi spre-
mni da u~inite da se novi alat ili oprema nabavi.
Pre mnogo godina izbio je veliki po`ar u rafineriji nafte.
Plamen se dizao na desetine metara u visinu. Nebo je zastirao
prljav crni dim. Vatra je bila jaka toliko da su vatrogasci morali
da parkiraju vozila ~itavu ulicu dalje i sa~ekaju da se malo sti-
{a pre nego {to su bili u stanju da se uhvate u ko{tac s njom.
Me|utim, pretila je opasnost da sve izmakne kontroli.
A onda je, sasvim iznenada, uz {kripu ko~nica ulicom do-
jurio jedan vatrogasni kamion i zako~io ispred same vatre.
Vatrogasci su izjurili i po~eli borbu s plamenom. Kad su ovo
videli, svi vatrogasci koji su se dotad sklanjali, utr~ali su u svo-
je kamione, dovezli se do mesta po`ara i sami po~eli da se
bore sa vatrom. Zajedni~kim naporima uspeli su da obuzda-
ju vatrenu stihiju.
Oni koji su videli ovaj timski rad, pomislili su: „Gospode
Bo`e, ~ovek koji je predvodio vatrogasni kamion je pokazao
izuzetnu hrabrost!“ Odlu~ili su da ga nagrade specijalnim
priznanjem za hrabrost koju je pokazao.
Na ceremoniji je gradona~elnik odr`ao govor: „Kapetane,
`eleli bismo da vam uka`emo ~ast za ~in neobi~ne hrabrosti.
248
Tražite na poslu
Spre~ili ste gubitak imovine, mo`da i `ivota. Ako bi postojalo
ne{to posebno {to biste `eleli da imate, {ta bi to bilo?“
Bez oklevanja, kapetan je odgovorio: „Uva`eni, to bi
svakako bio nov komplet ko~nica!“
– Majk Viket
Tra`ite najbolje
Biv{i dr`avni sekretar Henri Kisind`er zatra`io je od svog
pomo}nika da pripremi analizu. Pomo}nik je radio danono-
}no na ovom izve{taju. Jedan sat po{to ga je predao Kisind`e-
ru, dobio ga je nazad. Na njemu je na{ao prika~enu prime-
dbu da treba ponovo da ga uradi.
Pomo}nik je ostao celu no}, ponovo rade}i izve{taj. I
opet mu je Kisind`er rekao da mora da uradi novi izve{taj.
Po{to je po tre}i put uradio izve{taj, pomo}nik je tra`io
od Kisind`era da ga primi. Rekao mu je: „Uradio sam najbo-
lje {to sam umeo.“
Kisind`er mu je odgovorio: „U tom slu~aju }u ga sada
pro~itati.“
– Predava~eva biblioteka pri~a o poslu,
D`o Grifit
Jasno objasnite posledice
Svi osim Sema su se prijavili za novi penzioni plan kompanije,
koji je zahtevao mali doprinos zaposlenih. Kompanija je
pla}ala sve ostalo.
Na`alost, bilo je potrebno da svi zaposleni prihvate plan,
ina~e on ne}e biti usvojen.
Semov {ef i njegove kolege su molili i nagovarali, ali bez
uspeha. Sem je smatrao da se plan nikada ne}e isplatiti.
Kona~no je predsednik kompanije pozvao Sema u svoju
kancelariju. „Seme“, po~eo je, „evo kopije novog penzionog
249
Aladinov faktor
plana, a evo i olovke. @elim da potpi{e{ ovaj papir. @ao mi je,
ali ako ga ne potpi{e{, bi}e{ otpu{ten. Odmah.“
Sem je odmah potpisao dokument.
„Sada bih te zamolio da mi ka`e{ za{to nisi mogao da ga
potpi{e{ ranije?“
„Vidite, gospodine, niko mi do sada nije objasnio tako
jasno.“
– Najlep{i odlomci
Tra`ite diplomatski
Kada se Gra|anski rat zavr{io, neki ljudi su glasno zahtevali
da se D`eferson Dejvis, vo|a Konfederacije, uhvati i obesi.
Predsednik Abraham Linkoln, `eljan da se rane naroda {to
pre zacele, ose}ao je da ima dobrih razloga da se suprotstavi
tom zahtevu, ali iz politi~kih razloga nije mogao jednostavno
da iza|e i da to ka`e.
Na kraju se general Simson sreo s Linkolnom i pitao ga
da li predsednik `eli da uhvate Dejvisa ili da ga puste da
pobegne.
„Dozvolite da vam ka`em {ta mislim o hvatanju D`efa
Dejvisa“, odgovorio je Linkoln. „U okrugu Sengamon bio je
jedan stari trezveni u~itelj, veoma striktan u pogledu doktri-
ne i prakse potpune apstinencije. Jednog dana, posle dugog
jahanja po vrelom suncu, zaustavio se pred ku}om prijatelja,
koji je predlo`io da mu napravi limunadu. Dok mu je prijatelj
spremao limunadu, pitao ga je da li bi hteo da mu sipa kap
ne~eg ja~eg za `ivce posle iscrpljuju}e vreline i ve`bi.“
„Ne“, odgovorio je predava~. „Na to i ne pomi{ljam. Ja se
tome u principu protivim, ali ako bi mogao da mi sipa{ a da ja
to ne znam, mislim da me ne bi toliko pogodilo.“
„Dakle, generale, ja sam gotov da se suprotstavim begu
D`efa Dejvisa, ali ako biste vi mogli da ga pustite da umakne
a da ja to ne znam, mislim da me to ne bi toliko pogodilo.“
– Najlep{i odlomci
250
Tražite na poslu
Zahtevajte preterano
Velika dostignu}a su mogu}a ako su zahtevi preterani.
– Tea Aleksander
Re}i }u vam {ta je preterano. Imali smo posao u oblasti
konsaltinga za klijenta koga sam smatrao nestabilnim, ne u
finansijskom, ve} u poslovno-emotivnom smislu. Honorar za
konsalting je bio 68.000 dolara. Ja sam tra`io svih 68.000
dolara i dobio ih. Jednostavno sam mu rekao da mi tako
napla}ujemo.
– Dejv Joho Mla|i
Uradite nemogu}e u jednom danu
Kada sam i{ao na kurs o prikupljanju sredstava za telema-
rketing koji je u Ostinu vodio Bil Rajdler, jedna `ena koja se
bavila prikupljanjem sredstava za fondove po`alila nam se
kako misli da njena karijera stagnira. @elela je da ima vi{e uti-
caja i vi{e novca, a nije videla kako bi to mogla da postigne,
jer je u toku godine dala sve od sebe i prisustvovala svim
doga|ajima za prikupljanje sredstava kojima je mogla. Bil
joj je rekao: „Pa, po{to toliko znate o organizovanju tih
doga|aja, za{to ne biste vodili seminare o tome? Ja }u vam
pomo}i da ih osmislite i mo`emo da ponudimo da prvi odr`i-
te ovde u Dalasu, kroz mesec dana.“
Dok smo mi bili na pauzi za ru~ak, osoblje je kopiralo
spisak svih neprofitnih organizacija u toj oblasti kako bismo
ih pozvali i prijavili ljude za njen jo{ neosmi{ljeni seminar.
Kada smo se vratili s ru~ka, rekli su nam: „Po~nite da zo-
vete.“ Zvali smo sve sa spiska koji su nam dali, plus ljude koje
smo mi poznavali.
Oni su nam dali i tekst za razgovor telefonom, koji su pr-
ipremili dok smo mi bili na ru~ku. Tekst je sadr`ao odre|ena
pitanja i detalje o tome kako treba da postavljamo pitanja.
251
Aladinov faktor
Rekli su nam da budemo neumorni, uporni i da ne odustaje-
mo. Na primer: ako neko ka`e da ne mo`e da do|e, mi tre-
ba da pitamo „Ima li neko drugi u va{oj organizaciji koga
biste mogli da po{aljete?“ Ako oni ka`u: „Hiljadu dolara
je puno za seminar“, mi treba da se suprotstavimo re~ima:
„Ako ho}ete da pove}ate svoju efikasnost u stvaranju novca,
sigurno }ete zaraditi vi{e nego {to }ete potro{iti. Garantuje-
mo vam povra}aj novca.“ Druga stvar, koju je bilo va`no da
istaknemo, je ~injenica da se takav seminar retko odr`ava
u tom kraju: „Ovaj seminar }e se odr`ati u Ostinu samo je-
dnom i imamo samo pedeset mesta na raspolaganju. Ako se
ne prijavite sada, vi ste na gubitku.“
Za tri-~etiri sata, skoro ~etrdeset ljudi se prijavilo za semi-
nar. Ja sam li~no prijavio troje ljudi. Energija u prostoriji je bila
neverovatna. Svaki put kada bi neko imao novog prijavljenog
u~esnika, zatrubili bi na biciklisti~koj sireni. Tog dana sam
nau~io mnogo o tome kolika je mo} pitanja. Od jedne ideje
smo stigli do 40.000 dolara vrednog prijavljivanja, za manje
od {est sati. Nau~io sam da je sve mogu}e, ako se potrudite
Tra`ite sastanak
da to ostvarite.
– Lari Prajs
TRA@ITE U PRODAJI
Mogu li ne{to da predlo`im?
Pre godinu dana sam nau~io jednu veoma dragocenu re~e-
nicu: „Mogu li ne{to da predlo`im?“ Kada `elite da pitate
nekoga da ne{to u~ini, prvo pitajte: „Mogu li ne{to da pre-
dlo`im?“ Na taj na~in im govorite {ta da urade, umesto da
ih za to molite. Na primer, ako bih u{ao u kancelariju kod
direktora, on bi verovatno sedeo za svojim stolom, a ja bih
seo u jednu od dve fotelje s druge strane. Ne smeta mi da
sedim tamo u po~etku, ali ako bi trebalo direktoru ne{to da
poka`em, poku{aji da to poka`em preko stola bi me doveli
u u`asno neugodan polo`aj. To mi, tako|e, ne bi dalo prili-
252
Tražite na poslu
ku da vodim otvoren razgovor sa njim, naro~ito da mu posta-
vim neko pitanje.
I tako, ne gledam u njega, nego gledam u sto, i ka`em:
„Vidite, imam ne{to da vam poka`em. Hteo bih da vam u{te-
dim vreme koliko god je to mogu}e. Znam da ste imali do-
sta posla danas, i ja sam.“ Onda pogledam u drugu fotelju i
ka`em: „Mogu li ne{to da vam predlo`im?“ Kada on ka`e:
„Da!“, ja odgovarim: „Pre|ite ovamo. Ako vam ovo poka-
`em, u{tede}u vam dosta vremena.“ A onda okre}em svoju
fotelju prema drugoj fotelji.
On ustaje sa svog mesta iza stola i prilazi drugoj fotelji,
koju mu vi pokazujete. Sada ste na istoj strani stola.
To je ne{to {to ve}ina ljudi ne bi imala petlju da uradi.
^udno je to {to }e ve}ina ljudi u~initi skoro sve {to se od njih
tra`i, ako misle da je to u njihovom interesu.
– Dejv Joho Mla|i
Jedan uspe{an poslovni ~ovek je umro i oti{ao u... pa, ne ba{
u raj. Jedva da je imao vremena da na miru popu{i cigaretu
kad ga je jedna ruka srda~no potap{ala po le|ima, a u u{ima
mu je zabrujao glas upornog trgovca koji mu je dosa|ivao i
na zemlji: „Pa, gospodine Smite, do{ao sam na sastanak“,
re~e mu trgovac likuju}i.
„Kakav sastanak?“
„Zar se ne se}ate?“, nastavio je trgovac. „Svaki put kad
bih u{ao u va{u kancelariju na zemlji, vi biste mi rekli da
}emo se videti ovde!“
– Nepoznati izvor
Nedavno smo ~uli za uspe{nog njujor{kog trgovca koji je,
iako su mu klijenti bili uspe{ni poslovni ljudi, uglavnom bez
muke uspevao da zaka`e sastanak s njima. Taj zapanjuju-
}i podatak je objasnio ~injenicom da je uvek zakazivao
253
Aladinov faktor
sastanke u ~udno vreme. To zna~i, umesto da predlo`i 11 sa-
ti, on bi precizirao da to bude 10.50. Naravno, zauzeti dire-
ktor je ve} imao drugi sastanak, zakazan u 11 sati, ali mo`da
nije imao ni{ta zakazano u tako ~udno vreme. Direktor je,
tako|e, na taj na~in dobio ideju da je vreme za tog trgov-
ca dragoceno i da }e se truditi da taj razgovor bude {to je
mogu}e koncizniji.
– Menad`er magazin
Nastojte da zaka`ete sastanak
Kada je Aristotel Onazis imao dvadeset godina, `iveo je u
Argentini. Radio je no}u kao operater za telefonsku kompa-
niju, {to mu je omogu}avalo da danju bude slobodan za dru-
ge stvari. Po{to je `eleo da zara|uje vi{e, zainteresovao se
za mogu}nost uvoza i prodaje duvana s Istoka lokalnim pro-
izvo|a~ima cigareta. U to vreme Argentina je uvozila velike
koli~ine duvanskog lista s Kube i iz Brazila, ali vrlo malo vrsta
duvana s Istoka. Vremenom je uspeo da ubedi oca da mu
po{alje uzorke nekih najboljih vrsta koje su se uzgajale na
Peloponezu.
Kada je isporuka kona~no stigla, Onazis je obi{ao proizvo-
|a~e cigareta u Buenos Ajresu. Ni{ta nije i{lo brzo. Ostavio
je uzorke, u nadi da }e ga neki od kupaca pozvati, ali niko
se nikada nije javio. U nemogu}nosti da zaka`e sastanak sa
bilo kim ko donosi odluke, mladi Onazis je odabrao Huana
Goana, direktora jednog od najve}ih proizvo|a~a cigareta
u dr`avi. Svakog dana je stajao ispred Goanove kancelarije i
tiho i pun nade ga posmatrao. Svakog drugog dana je stajao
ispred Goanove ku}e kad bi se ovaj vratio s posla. Posle 14
dana Goan vi{e nije mogao da izdr`i. Zamolio je sekretaricu
da sazna ko je taj momak i za{to ga ne ostavlja na miru.
Kada ga je Goan pozvao, Onazis mu je objasnio da sve
{to `eli je da proda prvoklasni orijentalni duvan njegovoj fir-
mi. Zainteresovan i sa blagim olak{anjem, Goan ga je poslao
254
Tražite na poslu
u njegovo odeljenje koje se bavilo kupovinom, gde je Onazis
kona~no postigao svoj cilj – zapo~eli su ozbiljno ispitivanje
uzoraka duvana koje je doneo.
Po{to je duvan bio zaista odli~an, Goanini ljudi su odmah
naru~ili duvanski list u vrednosti od 10.000 dolara. Onazis je
naplatio ocu standardnu trgova~ku proviziju od 5%. ^esto
je imao obi~aj da ka`e kako je tih 500 dolara bila osnova
njegovog bogatstva.
Ginter Klajnfild, poslovni ~ovek iz Njujorka, `eleo je da se
sastane sa Aristotelom Onazisom za vreme njegovog boravka
u Njujorku. U nemogu}nosti da zaka`e sastanak, primenio je
Onazisovu taktiku. Znao je da Onazis odseda u potkrovlju, pa
je oti{ao do njegove zgrade i vozio se liftom gore-dole po ceo
dan, znaju}i da }e u nekom trenutku Onazis morati da se na|e
s njim u liftu. Kasnije toga dana, sklopio je posao sa Onazisom
dok su se vozili od poslednjeg sprata do prizemlja.
Pitajte da se zajedno provozate
Sid Fridman, specijalizovan za prodaju `ivotnog osiguranja u
Filadelfiji, ugovara sastanke s potencijalnim klijentima koji su
prezauzeti tako {to im predla`e da kupi kartu i po|e s njima
na slede}e putovanje avionom. On leti sa njima, upoznaju
se, nastoji da sazna njihove finansijske planove i potrebe za
osiguranjem i tako prodaje dosta polisa osiguranja.
^itav na{ {ou se zasniva na tra`enju
Svaka epizoda popularne ameri~ke emisije Najsme{niji ku-
}ni video sastoji se u proseku od ~etrdeset ise~aka. Na{a
proporcija je stotinu prema jedan, tako da nam je potrebno
~etiri hiljade predloga da bismo napravili jednu epizodu.
Vrlo ~esto Americi nudimo zadatak i zatra`imo od 27 mi-
liona na{ih gledalaca da nam po{alju trake sa odre|enim te-
255
Aladinov faktor
mama, kao {to su bebino prvo {i{anje, sme{ni na~ini da se
razbije jaje, jedenje {pageta, ali im ne govorimo ni{ta vi{e od
toga. Dobijali smo na hiljade video kaseta – neverovatnu ko-
lekciju interpretacija, od bezubih starijih gra|ana kako poku-
{avaju da pojedu poslednju {pagetu, do bebe koja jede svoj
prvi tanjir {pageta.
Zahtev mora da bude odre|en, jer su ljudi navikli da pri-
maju uputstva. Ako im ka`emo da nam po{alju odre|ene
teme, oni ih nam {alju. Ako ostavimo otvoreno pitanje te-
me, oni sami o sebi procenjuju suvi{e o{tro. Mnogi od onih
koji su dobili na{u veliku nagradu su u stvari gomilali svoje
video kasete. ^uvali su ih i po dve godine, misle}i da njihov
film nije dobar. Ljudi ~esto ne veruju da imaju ne{to vredno
za gledanje, ali u skoro svakom slu~aju svi imaju ne{to
zanimljivo.
– Lojd Veintraub, izvr{ni potpredsednik firme
Vin di Bona prodak{n
Zatra`io je obja{njenje i napravio karijeru
Mnogi televizijski voditelji jednostavno postavljaju pitanje, jer
je to pitanje koje su zapisali, i veoma ~esto ne slu{aju odgov-
or. Ja sam odavno shvatio da ako slu{am odgovor, a nisam
sasvim razumeo {ta je re~eno, moram da pretpostavim da
nisam jedini, odnosno da i drugi ljudi mo`da nisu sasvim
razumeli {ta je re~eno. Mislim da se to desilo posle intervjua
sa ekonomistom D`onom Kenetom Galbrajtom. Razgovarali
smo o ekonomiji po~etkom sedamdesetih godina i ja nisam
najbolje razumeo jedan od njegovih koncepata, pa sam re-
kao: „Vidite, ja sam ~ovek sa Marsa, tek sam se spustio na
Zemlju i nemam pojma {ta se ovde doga|a. Objasnite mi kao
da sam pao sa Marsa.“ Od tada sam uvek u te{kim situacija-
ma i pojmovima koristio taj pristup ^ovek sa Marsa...
Mene sport ne interesuje ba{ mnogo, ali ljudima se dopa-
lo kako sam vodio intervjue, pa sam dobio posao da vodim
256
Tražite na poslu
polu~asovnu dokumentarnu emisiju sa ragbi igra~em tima
L.A. Rams, koji je {utirao loptu tako da se ona kre}e po ze-
mlji. U to vreme se koristio taj stil udarca. Zvao se Frenk
Korel. Ni{ta nisam znao o sportu. Da biste shvatili koliko ni-
{ta nisam znao, re}i }u vam da nikada nisam bio na fudbal-
skoj utakmici, a dobio sam da radim dokumentarnu emsiiju
o tom ~oveku. I tako sam rekao: „Frenk, da po~nemo od
samog po~etka. Kako udarate loptu?“ Odatle smo po~eli, a
dobio sam posao da radim seriju Put za Moskvu. Napravio
sam intervjue sa osamdeset sedam Olimpijaca i bio sam uvek
veoma uspe{an, jer sam im postavljao pitanje: „Poka`ite
nam {ta radite i kako to radite“, i nisam se bojao da postavim
pitanja o onome {to nisam razumeo.
Ve}ina drugih ljudi ne zna vi{e nego ja, ali se pla{e da
pitaju, jer misle da }e ispasti glupi. Ja se nisam bojao da
ka`em: „Znate {ta? Ja ne razumem.“
– Vin di Bona, producent, Najsme{niji ku}ni video
Tra`ite preporuke
Kojim god poslom ili profesijom da se bavite, tra`ite preporu-
ke od svojih kupaca ili klijenata. To vam mo`e udvostru~iti ili
utrostru~iti posao. Peti Land, zubarka iz Brizbejna u Austra-
liji, pre{la je s pet puta nedeljno da radi tri puta nedeljno, ali je
udvostru~ila prihod i stvorila neverovatan ambijent za rad.
Imali smo obi~aj da tra`imo preporuke od svih. Sada to radim
samo sa odabranim ljudima – sa oko 20% svojih pacijenata.
Imamo A-1, A-2 pacijente, itd. Na primer, Li je osoba A-1 i za-
to sam joj rekla: „Li, lepo je {to ste danas ovde. Kao {to zna-
te, mi primamo ljude samo sa preporukama i veoma je lepo
od Kerol {to vam nas je preporu~ila. Mo`da ste pro~itali mali
tekst koji se nalazi na kraju bro{ure? Da li bismo mogli da ga
jo{ jednom pro~itamo zajedno?
’Primamo ljude samo po preporuci i veoma nam je va`no
da nam ljudi preporu~uju druge, jer ako ne bismo dobili prepo-
257
Aladinov faktor Tražite na poslu

ruke, ne bismo bili ovde danas, kada smo vam potrebni. Zato Tra`ite veliki aplauz
vas molimo da nam preporu~ite nekoga ko poseduje kvalite-
te sli~ne va{im.’“ Mo`da mislite da je odgovor koji dobijam: Ve}ina velikih trenutaka u `ivotu je rezultat podstreka.
„Pro{etaj malo“, ali nije. Naj~e{}i odgovor glasi: „Oh, da li to Koliko god veliki, slavan i uspe{an bio, ~ovek je `eljan
zna~i da mogu da vam preporu~im samo jednu osobu?“ aplauza.
– Pedi Land – Nepoznati autor

Postavite jednostavna pitanja Nedavno su me na jednom skupu predstavili i trebalo je da

Od pro{le godine moja prose~na prodaja se pove}ala na
640.000 dolara. Kako to da crnac, visok 185 cm, biv{i pro-
fesionalni sportista, prodaje ku}e uglavnom bogatoj jevre-
jskoj klijenteli? U osnovi, to je veoma jednostavno. Kada ljudi
do|u u otvorenu ku}u, pretpostavljam da ne{to tra`e. Oni
mo`da ne tra`e ono {to vi imate ba{ u toj ku}i, ali ja im zato
postavim jedno sasvim jednostavno pitanje: „Kako vam se
svi|a ku}a?“ To pitanje samo otvara prostor za razgovor, jer
odgovor i nije mnogo va`an. Ako im se ku}a dopada, onda
pri~ajte sa njima o toj ku}i. Ako im se ne dopada, onda ih
pitajte: „[ta zapravo tra`ite?“
– Brus „Medved“ Smit
se obratim publici, ali ljudi su se jo{ uvek vrpoljili. Shvatila
sam da ne `elim da budem predstavljena na taj na~in. @ele-
la sam da imam stoprocentnu pa`nju publike. Da ose}am
da me uva`avaju. Zato sam zatra`ila da me podr`e velikim
aplauzom.
Stala sam pred njih i rekla: „Sada bih vas zamolila za apla-
uz iz dva razloga. Pr vi je to {to ga zaslu`ujem, a drugi je
slede}i: ako od vas dobijem aplauz, i vi }ete znati da mo`ete
za sebe da tra`ite {ta god po`elite.“
– Helis Brid`is

Postavite sofisticirano pitanje

Pre vi{e godina pri{ao mi je na kraju jedne moje prezentacije
dr Blejn Li, koji je radio sa Stivenom Kovijem, i rekao: „^ekao
sam da svi iza|u jer sam hteo da popri~am s vama nasamo.
Istinski sam u`ivao u va{oj prezentaciji, mnogo toga ste uradi-
li dobro. Mislim da je to veoma vredno i da mo`ete da budete
jo{ bolji. Ho}ete li da ~ujete kako?“
Kako da odbijete takvog ~oveka? Na kraju sam ga tri puta
anga`ovao da doleti u La Jolu i Arizonu kako bi mi pomogao
u strate{kom planiranju i usavr{avanju mojih ve{tina. U stvari, i
ja sam jednom odleteo u Jutu da bih se sreo sa njim na njego-
voj turneji i dobio neke savete o tehnici dr`anja govora.
– D`im Ketkart

258 259
Aladinov faktor
11
TRA@ITE OD SVETA
* Na kraju me je otac Skolaci upitao da li bih mogao da
Svet je pun duhova koji ~ekaju da vam ispune `elju.
– Persi Ros
* di. „Nemoj tu da sedi{i i pri~a{. Za{to ne radi{ kao {to pri~a{?
Dr Lu Tartalja, na{ dobar prijatelj, poslao nam je slede}u pri-
~u o jednom od svojih susreta s majkom Terezom:
„Majko, potrebna mi je pomo}. Treba mi lekar, treba mi psihi-
jatar da mi pomogne“, poti{teno je rekao brat An|elo majci
Terezi.
„Bog }e dati“, rekla je majka Tereza potap{av{i ga po
ramenu.
Mi smo ostali poslednji u kapeli u ku}i majke Tereze pri
Dobrotvornoj misiji.
Misa se zavr{ila i brat An|elo je pri~ao majci Terezi o
stra{noj no}i koju je proveo s veoma bolesnim narkomanom.
„Treba mi psihijatar koji zna ne{to o oporavku i duhovnosti.
Ovo ne mogu sam“, rekao je.
„Bog }e dati“, rekla je majka Tereza potap{av{i ga po
ramenu.
Kako sam ja bio psihijatar ~ija su specijalnost bolesti
260
Tražite od sveta
zavisnosti, shvatio sam da je to znak da moram ne{to da
uradim. Malo smo porazgovarali i kada je majka Tereza shva-
tila {ta ja radim, rekla je: „Vidite, brate, Bog vam je dao.“
Nasmejao sam se i upitao {ta bih mogao da uradim.
„Nau~ite ga sve {to znate o bolestima zavisnosti“, rekla je
majka Tereza. „Idite i uradite ne{to lepo za Isusa.“
An|elo i ja smo razgovarali o slu~aju koji je imao pretho-
dne no}i. Dogovorili smo se da se ja pojavim u ime majke
Tereze u Kalkuti, na raspravi o duhovnosti i le~enju bolesti
zavisnosti.
sednem, jer je hteo da zabale`i ono {to sam mu rekao o
tome kako da organizuju rehabilitaciju.
Majka Tereza je imala druga~ije ideje. Pri{la mi je, pogleda-
la me u o~i i pre{la ka`iprstom po vazduhu ispred mojih gru-
Zgrabi metlu, doktore, pa pravo u rehabilitacioni centar“, re-
kla je, „a dok pri~a{, mo`e{ malo i da ~isti{.“
Gledao sam je u neverici. Ne samo da je `elela da ih u~-
im o bolestima zavisnosti, ve} je htela da malo i po~istim
metlom.
„Bio bi greh da samo pri~a{, a ne radi{. Po{to zavr{i{ ~i{}e-
nje, mo`e{ i da ofarba{ ovo mesto.“ ^ekala je da ka`em:
„Da, majko.“ Bilo je nemogu}e odupreti se tom zahtevu.
Kada je ona to izgovorila, izgledalo je sasvim ispravno. „Do-
bro“, rekla je majka Tereza. „Sada polazite vas dvojica i ura-
dite ne{to lepo za Isusa.“
Po~istili smo i ofarbali, radili smo. Ja sam razmi{ljao, a
onda nastavio da radim za nju i Univerzalno bratstvo, red koji
su osnovali ona i brat An|elo.
Radim za nju ve} osam godina, a njeni zahtevi mi se
uvek ~ine razumnim. Jednom mi je rekla da je ona olovka u
ruci Boga, koji poma`e svakom od svoje bra}e, jednom po
jednom. Mislim da nikada nije tra`ila ni{ta za sebe, samo za
261
Aladinov faktor
Hrista, jedva prepoznatljivog u unaka`enom telu ljudi kojima
je pomagala. Ko bi mogao da odbije zahtev u Isusovo ime?
Ja svakako nisam mogao.
– Brat Luis A. Tartalja, doktor medicine, U.F.W.
Majka Tereza tra`i od svih koje upozna
Majka Tereza nas je zamolila da joj pomognemo da osnu-
je svoj prvi Centar za rehabilitaciju zavisnika od droge i alko-
hola. Ona je u tome majstor i ja sam shvatio da su ti veliki
ljudi duboko posve}eni svom cilju. Najva`nije pitanje koje mi
je postavljeno glasilo je: „Ako biste mogli da pro`ivite `ivot
od kraja prema po~etku, {ta biste `eleli da bude zapisano na
va{em grobu?“ Verujem da su ti veliki ljudi radili unazad i se-
bi postavili ogroman cilj u `ivotu – cilj da slu`e, i zbog te po-
sve}enosti pravom cilju da poma`u drugima, oni se ne uste-
`u da tra`e.
Mislim da svaki veliki trgovac, koji veruje u kvalitet svog
proizvoda (kvalitet slu`be), ne}e oklevati, jer veruje u taj
proizvod. Oni veruju u svoju slu`bu. Oni znaju da ona mo`e
biti od ogromne pomo}i nekom drugom.
– Dona Nelson
Ron ^epmen je tra`io 20 dolara, a dobio 244.240 dolara
Dana 31. marta 1988. godine Ron ^epmen je po~eo pro-
gram u 6 sati ujutru, kao i obi~no. Kao najpoznatiji disk-d`o-
kej u Dalasu, on svakog jutra ~etiri sata bodri i hrabri svoje
lojalne slu{aoce da krenu u novi dan. Dvadeset godina oni
se oslanjaju na njega. On ih nasmeje kad im `ivot nije sme-
{an, ose}aju se dobro kada su nesigurni u sebe, on podsti~e
one koji su se zaglavili u saobra}ajnoj gu`vi da se upuste u sa-
njarenje. Zauzvrat, oni su mu bili verni. Pojavili su se kada je
delio banane kroz {alter jedne banke. Iza{lo je hiljade njih u
osvit zore da bi ~uli Dalasku simfoniju vetra koja se svirala na
Zabavi izlaska sunca za jedan radni dan, ~iji je on bio sponzor.
262
Tražite od sveta
Obo`avaoci Rona ^epmena nisu propu{tali jutarnji pro-
gram da ne bi propustili priliku svoga `ivota. Nikada nisu zna-
li {ta }e im slede}e spremiti: nova kola, godinu dana `ivota,
vikend u Londonu ili jahanje kamila u Egiptu.
31. mart je bio druga~iji. Ron je zatra`io ne{to od svojih
slu{alaca. „Po{aljite mi 20 dolara. To je sve {to `elim.“ Nikakva
druga obe}anja. Nikakva obja{njenja. Ni{ta za uzvrat. Znao
je da }e neko to uraditi, ali je ~ak i on bio zapanjen kada
je slede}eg jutra po{tom stiglo ~etiri hiljade ~ekova, i jo{
pet hiljada u ponedeljak. U programu u ponedeljak posle
podne je rekao: „Sad je dosta. Nemojte vi{e da {aljete. Ne
znamo {ta da radimo sa svim tim novcem.“ Uprkos ovom
saop{tenju, ljudi su i dalje slali novac. Neki su no}u ubacivali
~ekove ispod vrata ili su molili vratara da primi novac posle
radnog vremena. Nastao je pravi stampedo da bi se poklonilo
20 dolara bez ikakvog razloga.
Nikakav valjan razlog – nije to bio novac za siro~ad, niti
novac za `rtve zemljotresa – ali u svom srcu, svi donatori su
znali da, ako je Ron ^epmen tra`io novac, oni su svakako
`eleli da budu deo toga, {ta god to bilo. Nisu `eleli da to pro-
puste. Svakog jutra su slu{ali kako Ron broji novac i na kra-
ju su izbrojali 12.156 ~ekova. To je ukupno iznosilo vi{e od
240.000 dolara – skoro ~etvrt miliona dolara! Nije lo{e za tri
dana rada! „Kao da sam dao rok“, rekao je Ron ^epmen u
uzbu|enju.
Novine su objavile ovu pri~u i neki su se zapitali: „Da li je to
legalno?“ Jedan slu{alac je pozvao Federal Communications
Commission u Va{ingtonu i razgovarao sa na~elnikom u istra-
`nom odeljenju, u odeljenju za masovne medije. Po{to je
~uo zahtev on je odgovorio: „Sve dok ne daju obe}anja ili
ne ka`u kako }e potro{iti novac na ovaj na~in, a potro{e ga
na neki drugi, izgleda da nema nikakve prevare u svemu to-
me. Nema ni~eg lo{eg u tome {to je re~eno: ’Po{aljite nam
svoj novac’...“
U stvari, po{to je kratko razmislio, istra`itelj je dodao: „To
je neverovatno. Mo`da bi trebalo da se preselim u Dalas!“
263
Aladinov faktor
Novine i radio-stanice iz cele zemlje su po~ele da zovu i
da postavljaju pitanja: „Odakle vam ta ideja? Kako ste se usu-
dili da tra`ite novac bez nekog valjanog razloga?“
Ron je objasnio da je imao sastanak s novim vlasnicima
radio-stanice i da im je rekao kako su uspe{ne bile njegove
promocije i takmi~enja u pro{losti. „Imamo bolju reakciju
od svih ostalih u ovom poslu. Verujem ~ak da bi ljudi poslali
novac kada bi ih KVIL u programu pozvao da po{alju po 20
dolara.“ Grupa se nasmejala na tu mogu}nost, a Ronu ni{ta
vi{e nije ni trebalo. To ga je ohrabrilo da poku{a. „Pokaza}u
im“, rekao je sebi.
Nije mu trebalo mnogo vremena za pravljenje plana {ta
}e uraditi sa novcem i nije potro{io ni{ta za promociju. Samo
je zatra`io i novac je po~eo da plju{ti. „Razmi{ljao sam da im
mo`da po{tom vratim ~ekove sa 2 dolara kamate i majicom“,
rekao je kasnije. „Ali to je bilo pre nego {to sam video kakav
je odziv. Mo`emo nedeljama da se zabavljamo u programu,
raspravljaju}i {ta }emo da uradimo sa novcem.“ I zaista su
se zabavljali, primali su predloge i rangirali ih, od izgradnje
muzeja za Lorens Vek u Ju`noj Dakoti, do slanja grupe
navija~ica Dalasa na takmi~enje u Australiju.
Novinski naslovi po ~itavoj zemlji glasili su: „Disk-
d`okej KVIL-a dobio veliki novac po{to se obratio molbom
slu{aocima.“
^asopis Star je poslao fotografa, koji je slikao ^epme-
na kako le`i na podu prekriven ~ekovima, dok mu glava viri
iz gomile novca. ^asopis Pipl je objavio njegovu sliku sa ru-
kama punim ~ekova i sa jo{ ve}om gomilom ~ekova na sto-
lu. U naslovu je pisalo: „Tra`i i dobi}e{, veruje disk-d`okej iz
Dalasa, Ron ^epmen – kako je dobio 244.240 dolara“.
Novine su nastavile da pi{u, ne obra}aju}i pa`nju na
spa{avanja, samoubistva ili na poslednje dane, da je „Ron
^epmen, disk-d`okej iz Dalasa, sa radio stanice KVIL,
pokrenuo lavinu donacija svojih vernih slu{alaca. Dana 31.
marta, kao kapriciozan test snage svojih slu{alaca, on je
264
Tražite od sveta
na~inio mali zahtev putem svog programa: oti|ite do svojih
~ekovnih knji`ica, napi{ite ~ek za ’KVIL zabava i igre’. Iznos
od 20 dolara po{aljite na na{u adresu.“ To je sve. Nikada
nije rekao za {ta mu je potreban taj novac, niti {ta }e sa njim
da uradi. „Mislio sam da }u mo`da dobiti trista ili ~etristo
~ekova“, kazao je ^epmen (51), koji je planirao da po{tom
vrati svaki ~ek vlasniku, uz kesu slatki{a od sponzora. Ali,
ubrzo je postalo o~igledno da bi bilo potrebno mnogo
slatki{a. ^etiri hiljade ~ekova je stiglo slede}eg, a pet hiljada
narednog dana. Nedavno je stanica KVIL objavila da je stiglo
ukupno 12.212 ~ekova – u ukupnom iznosu od 244.240
dolara. Prema zvani~nim propisima, kako nije bilo nikakvog
obe}anja, nema ni prevare. Ipak, KVIL ne}e zadr`ati taj plen,
ve} }e ga dati u dobrotvorne svrhe i za gra|anske projekte.
„Pravili smo ludosti, ali ova je najve}a“, izjavio je ^epmen.
U intervjuima su ga pitali: „Da li ljudi tra`e nazad svoj
novac? Ima li onih koji su ljuti?“
„Niko nije ljut“, odgovorio je ^epmen. „Jedino su se ljutili
oni koji vi{e nisu mogli da nam {alju ~ekove kada smo odlu~ili
da prekinemo. Tada su bili ljuti. Ljutili su se jer vi{e nisu mogli
da nam {alju novac, iako nisu znali ~emu je namenjen.“
Kako je popularnost KVIL-a rasla iz minuta u minut,
konkurentske stanice su bile zapanjene. Kako je mogu}e da
propaganda koja ne ko{ta ni{ta donese toliki publicitet?
„Ako je ovo bilo smi{ljeno kao propaganda, to pokazuje
zrnce genijalnosti“, izjavio je menad`er konkurentske radio-
stanice. „Pitam se da li bih poslao nekome 20 dolara samo
zato {to mi je to tra`io?“ To je neshvatljivo. Za sve godine ko-
je sam proveo na radiju, nikada nisam video ni{ta sli~no.
Razne novine i ~asopisi, od Baptist D`urnala i USA tu-
dej, piosali su u svojim uvodnim ~lancima o ovom slu~aju.
Tom Brokov sa NBC-a i Piter D`enings sa ABC-a su napravili
intervjue sa Ronom ^epmenom u svojim emisijama, a on je
bio i specijalni gost u programu Zabavite se ve~eras. ^aso-
pis Njuzvik je pisao o njemu u svojoj kolumni, a novine u
265
Aladinov faktor
Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i Nema~koj su pi-
sale o disk-d`okeju koji je preko radija dobio 240.000 dolara
bez ikakvog razloga.
– Florens Litauer
Tra`io je karte, a dobio je `ivot
U jesen 1988. godine Krejg [ergold je otkrio da ima tumor
na mozgu. Nalazio se na veoma opasnom mestu: u blizini
vrha mo`danog stabla, gde se kontroli{e rad disanja, srca i
krvnog pritiska.
Njegova mama Marion se molila za `ivot svoga sina:
„Bo`e, Krejg jo{ nije spreman za tebe. Ne}u ti dozvoliti da ga
uzme{, jer jo{ nije vreme za njega.“
Izgledalo je kao da njene molitve ostaju bez odgovora.
Posle vi{e~asovne operacije, hirurg je rekao da nije mogao
da ukloni ceo tumor jer je na veoma nezgodnom mestu. Dve
nedelje kasnije stigla je u`asna novost: izve{taj patologa je
govorio da se radi o malignom teratomu – agresivnoj vrsti
raka mozga. Posle oporavka od operacije, Krejg je trebalo da
nastavi s terapijama, ali je smrt izgledala neizbe`na.
Krejg je dobio toliko ~estitki sa `eljama za ozdravljenje od
porodice, prijatelja i ~lanova fudbalskog tima da se doktor
{alio: „Treba da se potrudi{ da u|e{ u Ginisovu knjigu
rekorda.“
Me|utim, Krejgovo zdravstveno stanje se pogor{alo.
Noge i leva ruka su mu bili slabiji, govor usporen i neodlu~an,
a vid zamagljen. Ipak, uprkos bolovima, Krejg nije gubio
smisao za humor. ^ak se i {alio na ra~un svoje }elavosti,
koja je bila posledica hemoterapije. „Mama, razmi{ljam o
~estitkama i svaki put kad mislim o tome, ose}am se bolje“,
rekao je. U septembru, u `elji da Krejgu podigne moral,
[ergolds je rekao novinarima da }e poku{ati da izdejstvuje
da se u Ginisovu knjigu rekorda uvede i kategorija za najvi{e
primljenih ~estitki.
266
Tražite od sveta
Ova izjava je stvorila jo{ ve}i publicitet – stiglo je jo{
hiljade novih ~estitki. Dobio je ~estitke od Margaret Ta~er,
princa ^arlsa, D`ord`a Bu{a, Ronalda Regana, Mihaela
Gorba~ova i dve od Krejgovih idola: Majkla D`eksona i
Silvestera Stalonea.
U Krejgu se probudila prava nada da bi mogao da potu~e
rekord za najvi{e primljenih ~estitki, koji je iznosio 1.000.265,
a koji je dr`ao jedan engleski de~ak. To mu je dalo cilj i
u~inilo da njegovo stanje ne bude samo posledica okrutnog
uplitanja sudbine. U stvari, po~elo je da pristi`e toliko ~estitki
da je Krejg dobio svoje po{tansko sandu~e u Glavnoj po{ti
u Londonu.
Dana 17. novembra 1989. godine do{la je velika no}.
Krejgu su, iako je bio slab, dozvolili da ode u lokalni fudba-
lski klub na sve~anost. Okupilo se trista ljudi, a direktor lo-
kalne po{te je predao Krejgu ~estitku pod rednim brojem
1.000.266, kojom je potu~en prethodni rekord. Krejg se za-
hvalio i svi su zapevali slavljeni~ku pesmu.
Nekih ~etiri hiljade kilometara dalje, u [arlotsvilu u
Vird`iniji, `iveo je D`on Klug, milioner koji je stekao boga-
tstvo u oblasti komunikacija. Klugovi prijatelji su mu ispri~ali
o Krejgu i ~estitkama za ozdravljenje. Nagovarali su Kluga da
i on po{alje jednu. Dok je Klug razmi{ljao da li da je po{alje,
javilo mu se neobja{njivo ose}anje. Okru`en svom tom pa-
`njom vezanom za kampanju sa ~estitkama, nije mogao da
se ne zapita: da li su ispitane sve medicinske mogu}nosti
le~enja? Ima li nekog leka koji bi on mogao da obezbedi tom
mladi}u?
Iako je Klug davao milione u dobrotvorne svrhe, nikada
nije dao novac nekom pojedincu. Nije `eleo da napravi pre-
sedan, a nije `eleo ni da daje la`ne nade Krejgovoj porodici.
Klug je telefonirao bliskom prijatelju, dr Nilu Kaselu,
profesoru neurohirurgu iz Centra za medicinska nau~na
istra`ivanja Univerziteta u Vird`iniji. „Nile, mo`e{ li da stupi{
u kontakt sa porodicom [ergold? Imam ose}aj da je mo`da
267
Aladinov faktor
ne{to va`no propu{teno. Ja }u platiti sve tro{kove.“
U nemogu}nosti da stupi u vezu sa [ergoldovima
telefonom, Kasel je 7. avgusta poslao ekspresno pismo avio-
nom. Dani su prolazili, a [ergoldovi nisu odgovarali. Njegovo
pismo se, naravno, izgubilo u moru drugih.
Po{to je oborio rekord, broj ~estitki je jo{ vi{e porastao i
dostigao cifru od 26 miliona. Krejg je redovno odlazio u bolnicu
i povremeno izlazio iz nje. Dana 20. septembra dr Dijana Tejt,
Krejgov lekar, pozvala je Marion i Ernija da do|u kod nje.
Vesti nisu bile dobre. „Najnoviji skener pokazuje da Krejgov
tumor ponovo raste.“ Prognoze su bile sumorne. [ergoldovi
su bili o~ajni. Tog puta nisu rekli Krejgu kakve su novosti.
Slede}eg jutra, da bi odagnala misli, Marion je odlu~ila da
otvori ~estitke koje su stizale Krejgu. Iz gomile koverata, iza-
brala je paket sa ekspresnom po{tom, me|u kojima je bilo i
Kaselovo pismo. Po{to ga je pro~itala, ruke su joj zadrhtale.
„Ne mogu da verujem!“, zaplakala je.
Marion je odmah pozvala Kasela i saop{tila mu obeshra-
bruju}e prognoze. Kasel je rekao da ni{ta ne obe}ava, ali je
dodao da je njegov medicinski centar nedavno kupio „gama
no`“, novi instrument koji emituje zrake visoke radijacije di-
rektno u tumor, {to bi mogao da bude tretman za Krejga.
Kada se Erni vratio s posla, Marion mu je pru`ila pismo.
„Mislim da nam je Bog mo`da poslao ~udo“, rekla je.
Operacija je obavljena 1. marta i trajala je du`e od pet sa-
ti. Kaselu nije bio potreban gama no`. Kasel je razdragan na-
pustio operacionu salu i oti{ao do Krejgovih roditelja da im
ka`e dobre vesti. Marion je sko~ila i poljubila ga.
Na odeljenju intenzivne nege Marion se nagla nad Kre-
jgovo uzglavlje i {apnula mu: „Krejg, rak je uklonjen. Sve je
nestalo.“
Krejg je naglo otvorio o~i i nasme{io se.
Krejgov oporavak je bio neverovatan. Njegov govor je
odmah postao br`i i razgovetniji. Mogao je da izgovara re~i.
Dva dana posle operacije, kada je Kasel u{ao u Krejgovu
268
Tražite od sveta
sobu, ovaj mu je rekao: „Doktore, vi ste superkalafrad`ilistik
eksialidou{s“ i prsnuo je u smeh.
Laboratorijski testovi su pokazali da u tkivu tumora nema
tragova malignih }elija. Niko ne}e nikada sa sigurno{}u zna-
ti {ta ih je eliminisalo. Va`no je samo to da je Krejg imao be-
nigni tumor.
Nekoliko nedelja kasnije, D`on Klug je do{ao u bolnicu da
se upozna se [ergoldovima. Kada je biznismen u{ao u sobu,
Marion je ~vrsto stegla njegovu ruku i zahvalila mu. „Vi ste
na{ an|eo ~uvar“, rekla je.
Klug je Krejgu dao nov~i} od ~evrt dolara sa dve iste stra-
ne – glave. „Ovako nikada ne mo`e{ da izgubi{“, rekao mu
je smeju}i se.
Onda je Krejg Klugu predao poklon: montiranu fotografiju
na kojoj je bio on u trijumfalnoj pozi „Rokija“ i koju je slikala
njegova mama nekoliko meseci ranije. Na njoj je Krejg bio u
bokserskom dresu i rukavicama; u pozadini je visila ameri~ka
zastava. U potpisu je pisalo: „Hvala vam {to ste mi pomogli
da pobedim u najve}oj od svih borbi.“
– D`on Pekanen
Tra`ili su re{enje
@ivot ima smisla samo u borbi. Pobeda ili poraz su u
bo`jim rukama... zato slavimo borbu!
– pesma Svahili ratnika
Film Lorencovo ulje govori o neobi~noj, istinitoj pri~i o
Avgustu i Mihaeli Odon, po{to su dobili stra{nu vest da nji-
hov petogodi{nji sin Lorenco boluje od retke i neizle~ive bo-
lesti. Uprkos prognozama, Odonovi su naumili da spasu si-
na, uprkos lekarima, nau~nicima i grupama za podr{ku koji
su poku{ali da ih obeshrabre u nastojanjima da prona|u lek.
Njihova neumorna borba testirala je snagu njihovog braka,
dubinu njihovih verovanja i granice medicinskih mo}i.
269
Aladinov faktor
Avgust Oden je tra`io od sebe i svoje `ene da sami urade
istra`ivanje. On ne veruje da Lorenco treba da pati zato {to
oni ni{ta ne znaju o adrenoleukodistrofiji, uro|enoj naslednoj
bolesti. U jednom trenutku drame, kada obja{njava svoju te-
oriju bolesti svojoj `eni i njenoj sestri, Avgust crta dijagram
kuhinjske sudopere kako bi predstavio Lorencov sistem bio-
sinteze. Mihaela se na{ali kako je udata za vodoinstalatera, a
Avgusto joj odgovori da se „udala za jednostavnog ~oveka, koji
postavlja jednostavna pitanja“. Ta jednostavna pitanja vode ka
veoma va`nom otkri}u o manipulaciji masnih kiselina.
Za vreme svog istra`ivanja, Odonovi su se povezali sa gru-
pom podr{ke za roditelje ~ija su deca obolela od iste bolesti.
Me|utim, direktori fondacija su bili zainteresovani da ponu-
de podr{ku porodicama i roditeljima obolele dece, ali ne i da
ula`u u istra`ivanje radi pronala`enja leka. Kada su Odonovi
pozvali predstavnike na ve~eru, kako bi zatra`ili da se svim
roditeljima prosledi bilten o toku Lorencove bolesti, oni su
ih odbili, jer je organizacija nalagala da odgovore dobijaju od
medicinskog odbora, a ne na bazi pri~a o pojedina~nim uspe-
sima. Ovo je deo razgovora koji se vodio za ve~erom:
Avgusto: Kao roditelji, trebalo bi da izazovemo te ljude, da
ih poguramo. Sve dok neko ne postavi pitanje, dok ih ne
natera, kako se mo`e o~ekivati napredak?
Predsednik: Da li vi to ho}ete da u~ite lekare? U kraju iz
koga Loreta i ja dolazimo, mi to nazivamo arogancijom.
Avgusto: Arogancija, kako da ne! Da li znate odakle poti~e
re~ arogancija? Od latinske re~i arrogare, {to zna~i tra`iti
ne{to za sebe. I ja tra`im pravo da se borim za `ivot svoga
deteta i nijedan lekar, ni nau~nik, niti neka prokleta fonda-
cija nemaju pravo da me zaustave u tra`enju odgovora koji
bi mogli da mi pomognu da ga spasem. Vi nemate pravo da
me zaustavite da podelima sa ostalima informacije!
270
Tražite od sveta
Odonovi su po~eli da postavljaju zahteve na me|unarodnom
nivou i zahvaljuju}i svom uverenju i istrajnosti bili su u stanju
da organizuju prvi internacionalni simpozijum o ALD, kako
bi ubrzali razmenu informacija me|u nau~nicima koji su ra-
dili na pronala`enju leka za ovu bolest.
Odonovi su imali pravo da tra`e i imali su pravo da podele
svoja saznanja. Lorenco je danas tinejd`er na putu oporavka.
Lorencovo ulje je zaustavilo napredovanje bolesti ALD kod
Lorenca i druge dece obolele od ove bolesti (i spre~ilo je da
se bolest javi kod stotinu druge dece), koja se nadaju da }e
povratiti izgubljene funkcije uz pomo} Odonovog novog
„Projekta mijelin“.
Tra`ite mir
Godine 1983. Samanta Smit, u~enica petog razreda iz
Man~estera u dr`avi Mejn, pisala je novoizabranom pre-
dsedsniku Sovjetskog Saveza Juriju Andropovu, ~estitaju}i mu
„na novom poslu“ uz pitanje: „Za{to `eli da osvoji svet ili ba-
rem na{u zemlju?“ Ona je izrazila svoj strah od svetskog rata i
htela je da zna ho}e li Andropov biti zagovornik rata ili ne}e.
Andropov je odgovorio na njeno pismo: „Samanta, mi
~inimo sve i trudimo se da ne do|e do rata izme|u na{e dve
zemlje, da ne bude rata na zemlji uop{te... Mi `elimo mir.
Moramo mnogo toga da radimo: da gajimo `itarice, da gra-
dimo, izmi{ljamo nove stvari, da pi{emo knjige i letimo u
svemir. Mi `elimo mir za sebe i sve ljude na planeti, za svoju
decu i za tebe, Samanta.“ U svom pismu on ju je pozvao da
na leto poseti Sovjetski Savez. Samanta je prihvatila poziv i
provela je dve nedelje u julu putuju}i Sovjestkim Savezom u
mirovnoj misiji.
Jedna devoj~ica je bila dovoljno hrabra da postavi svetskom
lideru te{ka pitanja zna~ajna za milione ljudi koji su o tome
~itali i koje je njeno iskustvo nadahnulo.
271
Aladinov faktor
Tra`ite prijateljstvo
Prijatelj je dar koji darujete sebi.
– Robert Luis Stivenson
Jednog dana je ruski pisac Turgenjev sreo prosjaka koji mu je
zatra`io milostinju. „Pretra`io sam sve d`epove i ni{ta nisam
na{ao“, rekao je. Prosjak je ~ekao, a njegova ispru`ena ruka
se gr~ila i pomalo tresla. Posramljen i zbunjen, potra`io sam
njegovu prljavu ruku i stisnuo je. „Ne ljuti se na mene, brate.
Nemam ni{ta kod sebe“, rekao mu je. Prosjak je podigao
zakrvavljene o~i i nasme{io se: „Nazvao si me bratom, a to je
istinski dar“, rekao je.
– Najlep{i odlomci
Tra`ite ne{to izuzetno
Pre nekoliko godina trebalo je da diplomiram umetnost na
koled`u. Nekoliko ~lanova moje porodice je predlagalo da
„odem na fenomenalni trodnevni seminar o `ivotu“ koji su
oni neposredno pre toga poha|ali, {to je neverovatno uticalo
na njihove `ivote. Bili su pod uticajem toga i smatrali su da bi
mi to omogu}ilo odgovaraju}e prilago|avanje stava, koje mi
je bilo potrebno da bih se sna{la u pravom svetu. I tako sam
pristala.
Jedan od naj~udnije nagla{enih koncepata na seminaru
je bio taj da se shvati {ta zapravo `elimo od `ivota, ne samo
da se potrudimo da to dobijemo, ve} i da tra`imo pomo}. Ne
mogu da se setim kada sam pre ovog seminara tra`ila ne{to,
a da nisam ose}ala krivicu zbog toga, ili sam ose}ala da sam
slaba osoba, samom ~injenicom {to tra`im pomo}.
Drugog dana seminara, svima nam je dat doma}i zadatak
koji je trebalo da dovr{imo u pauzi za ru~ak. Po{to smo se
me|usobno zagledali, poluradoznali, a poluljuti {to moramo
da radimo tokom jedine pauze, vo|a seminara je objasnio
zadatak jednom kratkom re~enicom. Rekao je: „Za vreme
ru~ka `elim da tra`ite ne{to izuzetno.“
272
Tražite od sveta
Zavr{ila sam ru~ak s desetak ostalih polaznika. Svi su se
smejali, pozivali ljude oko sebe da zaple{u izme|u stolova u
restoranu, ili su tra`ili od {efa sale da im pozajmi kapu dok
jedu, ili su tra`ili ne{to drugo {to je bilo sasvim zabavno.
Kada mi je kelner pri{ao da primi porud`binu, naru~ila sam
posebno jelo i rekla da bih, tako|e, `elela veliku ~okoladnu
ro|endansku tortu (moja ideja izuzetnog). Odmah me je
pitao da li mi je ro|endan, na {ta sam odgovorila: „Nije, ali
bih ipak `elela tortu i to besplatno.“ Na kraju ru~ka, kada
smo svi ~ekali ra~un, nije bilo znakova da }e poklon-torta
sti}i, pa smo po`urili da ne zakasnimo na po~etak seminara.
Instruktor je zatra`io da ustanemo i ispri~amo kakav je
bio ishod doma}eg zadatka. Bob, koji je bio za na{im stolom
u restoranu, ustao je i rekao: „Za vreme ru~ka ve}ina nas se
{alila, pitala nepoznate ljude da zaple{u s njima po restoranu
ili da zamene ode}u s njima, ali je Ejmi, koja sedi tamo, ima-
la sasvim odre|enu `elju: tra`ila je od kelnera veliku ~okola-
dnu ro|endansku tortu – besplatno.“ U tom trenutku svi su
se nasmejali na re~ „besplatno“. Me|utim, dok je on pri~ao,
ose}ala sam da jedino ja nisam obavila zadatak, ili drugim
re~ima – nisam dobila ono {to sam `elela.
„Ja sam poslednji iza{ao iz restorana i `elim da Ejmi zna
da je u tom ~asu na{ kelner do{ao s velikim poslu`avnikom i
trinaest par~i}a ro|endanske ~okoladne torte, sa sve}icama
na svakom komadu, po jednim za svakoga za na{im stolom.“
U tom trenutku, svi su zapljeskali, Bob me je zagrlio, a ja sam
od tada u mnogo ve}oj meri po~ela da tra`im pomo}.
– Ejmi Huver
Ako ne mo`ete, morate.
Ako morate, mo`ete.
– Toni Robins
Sve je te{ko pre nego {to postane lako.
–Tomas Fuler
273
Aladinov faktor
Tra`ite knjige
Posle zavr{etka obuke Putovanje Dejvida Oldfilda tra`ila sam
neke radne sveske kako bismo moj prijatelj Kamalu i ostale
kolege koji su bili na obuci sa mnom mogli da prenesemo
svoje iskustvo adolescentima s kojima radimo u prihvatili{tu
za hitne slu~ajeve Maui porodi~nog centra za mlade. Se}am
se da su mi potom dali veliku kutiju s knjigama vrednim {est
hiljada dolara. Dali su ih agenciji besplatno. Slede}e dve go-
dine bili smo u mogu}nosti da ih zajedni~ki koristimo sa sto-
tinama tinejd`era!
– Linda Rajt
Tra`ite povoljniju interesnu stopu
Kada sam u vestima na televiziji videla da kompanije koje iz-
daju kreditne kartice ponekad sni`avaju kamatu na zahtev
vlasnika kartica, napisala sam kratko, direktno pismo i uputila
ga na adrese dveju kompanija. Navela sam da su njihove ka-
mate visoke i da vi{e ne}u koristiti njihove kartice, ukoliko mi
ne ponude ni`u kamatu. Napisala sam im i da bih `elela da
nastavim da poslujem sa svakom od njih. Nisam dobila odgo-
vor ni od jedne od tih kompanija, ~ije sam kartice otkazala. Ali
kompanija AT&T mi je snizila kamatu sa 15% na 9%.
– Barbara sa Floride, ~asopis Positive Living
Tra`ite novac
Dobro mi je i{lo u trgovini. Tako smo 1992. godine moja `ena
i ja odlu~ili da je pravi trenutak da kupimo par~e zemlje, na
kojem bismo izgradili ku}u o kojoj smo sanjali. Projekat je vre-
deo 240.000 dolara i anga`ovali smo glavnog izvo|a~a da
zapo~ne radove.
Temelj je postavljen u novembru, a zavr{etak radova pla-
niran je za februar 1993. godine. Dve nedelje kasnije, kom-
panija za koju sam radio je bankrotirala. Ostao sam bez po-
274
Tražite od sveta
sla, moja `ena nije radila, imali smo tromese~nog sina i tro-
godi{nju }erku o kojima je trebalo da brinemo. Nisam imao
pojma {ta da radim.
Jednog dana, dok sam sedeo u suterenu, sinula mi je
ideja. Nazvao sam je Ej~ivers Kanada. Koncept se sastojao u
tome da osmislim program seminara koji bi dr`ali vrhunski
predava~i. Oni bi do{li u Kalgari na mesec dana. Ja bih zara-
dio novac od prodaje godi{nje ~lanarine poslovnim ljudima.
Jedinstveno!
Moj preduzima~ me je pozvao i rekao: „Odmah mi treba
125.000 dolara da bih po~eo izgradnju va{e nove ku}e.“
Obratio sam se direktoru banke i ubedio ga uz pomo} ve-
like energije, iskrenog entuzijazma i nejasnog plana da mi da
125.000 dolara kredita sa hipotekom. Dok sam tra`io novac,
pitao me je za predava~e. Pokazao sam mu desetominutni
video snimak svog mentora, D`ima Rona. Pitao me je da li
imam jo{ neki njegov materijal, pa sam mu pozajmio {est ka-
seta pod nazivom Izazvani na uspeh. Slede}eg dana me je po-
zvao i rekao mi da sre|uje sve za hipoteku i da se na|emo u
petak da potpi{em papire. Rekao sam preduzima~u da oku-
pi radnike i zagrlio sam svoju `enu Fren – vratili smo se na
na{ put.
U petak sam samouvereno u{etao u banku i upitao gde
je Kolin, direktor banke. Slu`benik na ulazu mi je rekao samo
tri re~i: „Dao je otkaz.“
Potpuno {okiran, upitao sam: „Kada?“
Dobio sam odgovor: „Ju~e.“
Kasnije te ve~eri pozvao sam Kolina i dogovorio se da se
na|em sa njim. Moje prvo pitanje je glasilo: „Zar niste mogli
da sa~ekate samo jo{ dva dana? Znali ste koliko mi je va`na
ta hipoteka. [ta se to dogodilo?“
Odgovorio mi je: „Znate one trake D`ima Rona koje ste
mi dali? E, pa sve sam ih preslu{ao. Ta~nije, zapisao sam je-
danaest strana bele`aka. Radio sam u banci petnaest godi-
275
Aladinov faktor
na i mrzeo sam to. Poruka D`ima Rona me je inspirisala da
odem iz banke i dao sam otkaz!“
Slede}eg dana sam pozvao novog direktora banke da
vidim da li bih mogao da spasem dogovor o hipoteci. Nisam
uop{te poznavao tu `enu. Razgovor je bio kratak. Ona je re-
kla: „Ne znam kako je ova hipoteka ugovorena, ali nema
na~ina da je odobrim, jer nemate nikakvo iskustvo u tom
poslu.“
U o~ajanju sam joj pokazao plan ku}e da bi videla u
kakvoj sam dilemi. Ona ih je pa`ljivo pogledala i rekla: „Ja
nikada sebi ne bih mogla da priu{tim ovakvu ku}u.“ To je bio
kraj dogovora. [ta sada?
Drugi mentor me je podsetio da uvek postoji na~in da ne-
{to dobijete, ako to jako `elite. On mi je rekao: „Nastavi da
tra`i{.“ Tako sam i u~inio. Posle mesec dana jedan stari pri-
jatelj, koji je nekada igrao fudbal, pojavio se niotkuda. Ispo-
stavilo se da je on novi regionalni direktor druge banke. Ovo-
ga puta je moja pri~a bila ubedljiva, nije ~uo nikakve kasete
D`ima Rona, a ja sam dobio svoj kredit.
Posle nekoliko meseci ponosno smo se uselili u sasvim
novu ku}u.
U Bibliji pi{e: „Tra`i i dobi}e{.“ Sada znam da je to istina.
– Li Hjuit, osniva~ korporacije
Ej~ivers Kanada
Tra`ite od cele nacije
Teri Foks je bio izuzetan kanadski atleti~ar, spreman da
se posveti dobrotvornim sportskim aktivnostima, ali su se
iznenada javili problemi sa desnom nogom. Kada su ga lekari
pregledali, otkrili su da mu rak razjeda nogu. Kada se lekar
vratio u sobu za konsultacije, rekao mu je: „Teri, `ao mi je
{to moram da ti ka`em da ima{ rak koji ti je zahvatio nogu.
Moramo da je amputiramo jo{ danas. Po{to si punoletan,
mora}e{ sam da potpi{e{ saglasnost za tu operaciju.“
276
Tražite od sveta
Teri je progutao knedlu, potpisao i sve izdr`ao. Dok
se oporavljao u bolnici, jedna tvrdnja njegovog trenera iz
srednje {kole mu je pro{la kroz glavu, a ona je glasila: „Teri,
mo`e{ da uradi{ sve, ako to `eli{ svim srcem.“
Odlu~io je da pretr~i sa jednog na drugi kraj Kanade, da
prikupi 100.000 dolara i da taj novac da za istra`ivanja raka,
da ljudi vi{e ne bi patili od bolova, mu~ili se i prolazili kroz sve
kroz {ta je on pro{ao.
I uspeo je da se oslobodi invalidskih kolica, dobio je pro-
tezu i po~eo da hramlje. Snaga i hrabrost su mu se vra}ali.
Teri je `eleo da nazove svoju trku „Maraton nade Terija
Foksa“. Najavio je to svojim roditeljima, a oni su mu rekli:
„Slu{aj, mom~e, to je plemenita ideja, ali za sada imamo
dovoljno novca i `eleli bismo da se vrati{ na studije i tako da{
pravi doprinos. Mani se tih gluposti.“
Na putu do {kole Teri je svratio u Dru{tvo za borbu protiv
raka i rekao im {ta namerava da uradi. Oni su mu odgovorili:
„Mislimo da si u pravu, to je plemenita ideja, ali moramo da
je odlo`imo. Navrati do nas ponovo.“
Nagovorio je svoje cimere sa koled`a da izostanu iz {kole.
Odleteli su na isto~nu obalu Kanade. Teri je bacio {taku u
Atlantik i tog dana je po~eo trku kroz Kanadu.
^im je stigao do engleskog govornog podru~ja Kanade,
dospeo je na sve naslovne strane i postao senzacija. Jasno se
videlo kako mu krv curi preko proteze, videle su se grimase na
njegovom licu, ali je on nastavljao.
Sreo se i sa premijerom, koji nije pro~itao njegovu biogra-
fiju pa ga je pitao: „Izvini, a ko si ti?“ Teri mu je odgovorio:
„Moje ime je Teri Foks i ja tr~im Maraton nade. Moj cilj je da
prikupim sto hiljada dolara, a ju~e smo to i dobili. Mislim da
}emo uz va{u pomo}, gospodine premijeru, uspeti da skupi-
mo milion dolara.“
Tada se prvi put o njemu ~ulo na ameri~koj televiziji. Emi-
sija Stvarni ljudi je napravila film o njemu. Po{to su klizali za
njim preko hokeja{kih terena, skupljali su kofe pune novca sa
tribina.
277
Aladinov faktor
On je hrabro i energi~no nastavio da tr~i, prelaze}i pede-
setak kilometara dnevno, {to je vi{e od Bostonskog mara-
tona. Kada je stigao do Tander beja, na jezeru Ontario, ve} je
imao te{ke probleme sa disanjem.
U slede}em gradu lekar mu je rekao da mora da odustane
od svega. On mu je odgovorio: „Doktore, vi ne znate sa kim
razgovarate. Na samom po~etku roditelji su mi rekli da se
manem toga. Provincijska uprava mi je rekla da pravim gu`vu
na autoputu. Dru{tvo za rak nije htelo da mi pomogne. Ja
sam odlu~io da skupim sto hiljada dolara i to sam i u~inio.
Pove}ao sam to na milion dolara, pre tri dana smo stigli do
milion. Kada iza|em iz va{e ambulante, prikuplja}u po jedan
dolar od svakog Kana|anina, ukupno 24,1 milion dolara.“
Lekar mu je odgovorio: „Vidi, sine, ja bih voleo da ti u
tome uspe{, ali istina je da se rak {iri ka tvojim grudima.
Ne}e{ po`iveti du`e od {est do osam sati. Ima{ vojni avion,
jer je cela zemlja uz tebe. Savladao si jezi~ke barijere i pro-
vincijske besmislice. Postao si nacionalni heroj. Trebalo bi da
se popne{ na pijedestal. Vrati}emo te avionom ku}i, a mi
}emo biti tako slobodni da javimo tvojim roditeljima. Oni }e
biti tamo kada stignemo.“
Mnogi od vas se se}aju kako ste u ve~ernjim vestima na
televiziji gledali kako ga povijaju u Urgentnom centru. Jedan
devetnaestogodi{nji novinar, `eljan pri~e, pri{ao je Terijevom
krevetu sa mikrofonom i TV kamerama i pitao: „Teri, {ta }e{
slede}e da uradi{?“
Gledaju}i u o~i medijima, on je bio profesionalac do kra-
ja. Rekao je: „Da li bi ti zavr{io moju trku? Da li bi ti zavr{io
moju trku?“
Kao {to se zna, on je umro neposredno posle toga.
Dana 24. decembra iste godine, milioni invalida su iza{li
na ulice i prikupili 24,1 milion dolara (po 1 dolar od svakog
Kana|anina). To je bila vizija Terija Foksa.
Neki od vas }e re}i: „Pa {ta ja mogu da uradim? Ja sam sa-
mo jedan, slab i bespomo}an. Ja ni{ta ne mogu da u~inim.“
278
Tražite od sveta
Ali Bog nam je u svojoj mudrosti rekao da izgradi{ sebe
kao bolje ljudsko bi}e. Dobra vest je, dobra kao {to ste i vi,
da mo`ete da budete jo{ bolji, ako to istinski `elite srcem i
glavom.
– Mark Viktor Hansen
Tra`ite suprugu
Bio sam samohrani roditelj koji je imao starateljstvo nad dvoje
dece skoro dvanaest godina. I{ao sam na sve konvencionalne
sastanke na koje izlaze oni koji nemaju partnera. I{ao sam u
barove za samce, {to je bilo totalna katastrofa. I{ao sam na
razne doga|aje, organizovane za samce, gde sam upozna-
vao razne fine ljude i dopadljive gubitnike, ali i neke ranjene
jedinke i u`asno mnogo grabljivaca. Nikada nisam naleteo
na nekoga sa kim bih voleo da provedem malo vi{e vreme-
na i po~eo sam da uvi|am da ako `elim da upoznam neko-
ga, to }e verovatno biti u kontekstu mog posla. Ipak, nisam
mogao da izlazim sa svojim studentima, jer sam predavao na
univerzitetu; to nisam smatrao eti~kim. Pa gde bih onda mo-
gao da upoznam nekoga? Onda sam pomislio: „Dobro, pa ja
se obra}am hiljadama ljudi svake godine.“ Jedne godine sam
prebrojao ~ak ~etrdeset pet hiljada ljudi.
Po~eo sam da zami{ljam da }e se ta osoba mo`da na}i ne-
gde u publici. I tako sam svaki put kada bih ustao da dr`im go-
vor gledao po publici i razmi{ljao da li se ta ~arobna `ena za
mene nalazi ba{ u toj publici. To je trajalo neko vreme, a onda
sam pomislio: „Oni ne mogu da ~itaju misli i zato je bolje da ja
po~nem da pitam, odnosno da ka`em tom svetu {ta `elim.“
Napisao sam novi uvod u kojem je stajalo i slede}e: „Dr
Mekarti je neo`enjeni otac dvoje dece o kojoj se stara.“
Onda sam tome dodavao jo{. Kada bih po~eo predavanje ili
radionice, ispri~ao bih pri~u o usamljenosti ili pri~u o raskidu
veze i {ta to zna~i za samopouzdanje, o tome da kada se opo-
ravite od toga po~nete da tra`ite oko sebe nekoga sa kim bi-
279
Aladinov faktor Tražite od sveta

ste mogli da `ivite. Pri~ao sam kako izgleda taj proces i kako aktivnostima, ona je izabrala da u toj grupi bude njegov par-
sve to uti~e na samopouzdanje. tner. Njih dvoje su uspostavili divan odnos. Na kraju konfere-
To je bio moj na~in da zatra`im ne{to od sveta. Time {to ncije Itan mi je pri{ao i rekao: „Tata, `elim da te upoznam sa
}u re}i: „Hej, evo me i na raspolaganju sam vam“, time {to svojom novom prijateljicom.“ To je bila Meladi. Pet godina
to ne}u uraditi kao grabljivac, {to }e to biti profesionalno kasnije smo se ven~ali.
i prikladno. Odmah je vi{e sveta po~elo da mi prilazi i da – Hanok Mekarti
razgovara sa mnom, a te osobe su bile `ene.
Dva ili tri puta sam pokazao fotografije svoje dece. Pri~ao Tra`ite veliko anga`ovanje
sam o tome kako je to biti sam, o tome da su oni veoma
Nas pedesetoro u~estvovalo je na seminaru o li~nom napre-
dobra deca i da bi `ena koja na|e tako divnu porodicu zaista
dovanju, na kojem smo svi dobili poziv da nahranimo hiljadu
trebalo da bude sre}na. Moj ne}ak, advokat iz Los An|elesa,
besku}nika u centru grada. Trebalo je da obezbedimo topao
do{ao je na jednu moju radionicu. Stajao je sa mnom i
obrok, zabavu i ode}u. Imali smo za ovo na raspolaganju 24
kasnije mi je ispri~ao (on je kompulsivni broja~) da je na
sata, uz obavezu da ne potro{imo ni{ta od sopstvenih para.
kraju mog predavanja preko osamdeset ljudi pa`ljivo stajalo
Uspeli smo – nahranili smo 1.100 ljudi.
u redu da mi se obrate ili da me zagrle. Od njih je najmanje
Uzeo sam telefon, pozvao Vestern bagels i zatra`io
~etrdeset `ena nagovestilo da su slobodne. Nikada nije video
hiljadu komada njihovog peciva. Odgovorili su mi da je za tu
tako uspe{an na~in zakazivanja sastanaka, rekao mi je.
nabavku potrebno dve nedelje.
Sve to je upalilo, jer sam na kraju sreo Meladi, svoju supru-
Rekao sam im: „Nemamo dve nedelje, moramo to da ima-
gu, na jednoj konferenciji. Kada sam polazio od ku}e, moj
mo sutra.“
sin Itan, koji je tada imao samo sedam godina, rekao mi je:
Momak je osetio da je stvar hitna i ozbiljna, ali je ~uo i
„Tata, mogu li da te predstavim na konferenciji?“
upornost u mom glasu i zato je odgovorio: „Ima}ete.“ Radili
Pitao sam ga: „Je l’ ti to ozbiljno? Zar }e{ da ustane{ pred
smo to mnogo puta. Nagovorili smo Vona da nam da hleb,
sedamsto ljudi? Nastavnika, savetnika, direktora i svih tih
hladne nareske i sve {to nam je trebalo. Za 24 sata smo us-
ljudi?“ On je odgovorio: „Svakako.“
peli sve da prikupimo. To je zauvek promenilo moje uverenje
I tako sam mu rekao da u|e u kola. U kolima me je sve
o onome {ta je mogu}e.
vreme zapitkivao, hteo je da mu objasnim {ta treba da ka`u
– Majkl D`efris
oni koji nekoga predstavljaju. Rekao sam mu koje su kate-
gorije, a on mi je postavljao pitanja vezana za te kategorije.
Pitajte nepoznate ljude
Dok smo mi sre|ivali stvari on je zapisivao, a onda se popeo
na govornicu. Predstavio me je sjajno kao niko nikada. Na U drugima budimo isti mentalni stav koji imamo o
kraju je zamahnuo rukama kao Ed Mekmahon i rekao: „Ovo sebi.
jeeeeeeee tata!“ – Elbert Habard
Ljudi su vri{tali od smeha i odu{evljenja, a ba{ u toj publi-
ci se nalazila jedna `ena koja se zaljubila u Itana. Odmah ju Sedela sam }utke, opu{tena na suncu, na klupi u parku
je potpuno osvojio, a kako sam ja vodio malu grupu u nekim stotinak metara iznad Pacifika. Na klupi udaljenoj pedesetak

280 281
Aladinov faktor
metara sedela je jedna starija `ena, slaba{na i povijenih
ramena. Imala je veliki, kljunast nos, poput ve{tice. Uprkos
njenom izgledu, ne{to me je privuklo toj `eni.
Pri{la sam i sela kraj nje, i dalje zagledana u okean. Dugo
nisam progovorila, a onda sam se, bez razmi{ljanja, spontano
okrenula ovoj starici i tiho je upitala: „Ako se nikada vi{e ne
bismo videle, {ta biste `eleli da znam o vama?“
Nije bilo odgovora – ti{ina se produ`avala i ~inilo se da
traje ~itav sat. Iznenada, suze su po~ele da joj se slivaju niz
obraze. „Nikome nikada nije bilo toliko stalo do mene“, rekla
je jecaju}i.
Spustila sam joj ruku na rame, kako bih je ute{ila, i rekla
sam: „Meni je stalo.“
„Jo{ kao devoj~ica sam `elela da budem balerina, ali mi je
majka rekla da sam suvi{e trapava. Nikada mi nije data {ansa
da nau~im da igram. Ali ja imam jednu tajnu, koju nisam
nikada nikome otkrila. Znate, od svoje ~etvrte godine ja
stalno igram. Imala sam obi~aj da se krijem u plakaru i igram,
da me majka ne bi videla“, ispri~ala je jecaju}i.
„Izabela, poka`ite mi kako igrate“, nagovarala sam je.
Izabela me je pogledala sa zaprepa{}enjem. „Ho}ete da
igram?“
„Svakako“, insistirala sam.
Tada sam videla ~udo. Izabelino lice kao da je krilo godine
patnje. Lice joj je smek{alo. Ustala je ponosno, uzdignute
glave, ispravljenih ramena. Stajala je okrenuta prema meni.
Kao da se u tom trenutku svet zaustavio zbog nje. To je bila
pozornica na koju je celog `ivota ~ekala da se popne. Videla
sam joj to na licu. @elela je da igra za mene.
Izabela je stajala preda mnom, duboko je udahnula i
opustila se. Do pre nekoliko trenutaka njene sme|e o~i su
bile duboko utonule, a sada su bile sjajne i `ive. Elegantno
je isturila no`ni prst napred, dok je graciozno pru`ala ruku.
Pokret je bio majstorski. Zastao mi je dah. Bila sam svedok
282
Tražite od sveta
~uda. U jednom trenu ona je bila jadna ru`na starica, da bi
ve} slede}eg postala Pepeljuga u staklenim cipelicama.
^itav `ivot je u~ila da igra, a igrala je samo jedan tren. Ali
ispunila je svoj `ivotni san. Igrala je!
Izabela je po~ela da se smeje i pla~e istovremeno. U
mom prisustvu je opet postala ljudsko bi}e. Nastavile smo
da pri~amo o matematici, nauci i svemu {to je Izabela volela.
Slu{ala sam pa`ljivo svaku njenu re~. „Vi ste velika plesa~ica,
Izabela. Ponosna sam {to sam vas upoznala.“ To sam zaista
i mislila.
Nikada vi{e nisam srela Izabelu. Jo{ se se}am kako sam
se smejala i mahala joj kada smo se rastajale. Od tog dana,
odvajala sam vreme da zastanem i saslu{am ljude na svakom
koraku. Pitala sam ih o njihovim snovima, tragala za koreni-
ma njihovih snova, i svaki put sam bila svedok nekog ~uda.
– Helis Brid`is
Uvek tra`ite popust
Trebala mi je nova putna torba i oti{ao sam u robnu ku}u
Blumingdejl u Vird`iniji. Na odeljenju putnih torbi i kofera
pri{la mi je jedna `ena koja mi se obratila re~ima: „Dobro
do{li na na{e odeljenje putnih torbi. Izvolite?“ Pomogla mi je
da prona|em torbu kakva mi je trebala, koja je ko{tala oko
300 dolara.
Imam prili~no uobi~ajen tekst koji koristim kada kupujem
ne{to u maloprodaji, jer ve}ina ljudi ho}e da spusti cenu.
Pitanje koje postavljam glasi: „Kada }e ovo biti na sni`enju?“
Ona me je pogledala i odgovorila: „Oh, kakva {teta. Ovo
je bilo na popustu koje je zavr{eno ju~e.“
„Zaista? A koliki je bio popust?“ pitao sam.
„Dvadeset pet posto.“
Na brzinu sam izra~unao da se radi o nekih 75 dolara
popusta. Pogledao sam je u o~i i rekao: „Sada, kad ste mi to
rekli, moram priznati da ne mogu svesno da dam 300 dolara
za torbu, koju sam ju~e mogao da kupim za 225 dolara. To
283
Aladinov faktor
ne mogu da u~inim. Morate mi pomo}i da je kupim po ceni
od 225 dolara.“
„Pa, sni`enje je zavr{eno“, odgovorila je.
„Vidite, ako su je prodavali za 225 ju~e, prodali bi je i da-
nas po toj ceni. Za{to ne biste prona{li nekoga ko ima ovla-
{}enje da to uradi. Recite mu da sam mislio da sni`enje traje
do danas ili da sam bio bolestan, recite im {ta god `elite...“
I tako je ona oti{la i vratila se posle pet minuta. „Hvala
vam na strpljenju, ali jo{ nisam na{la osobu koju tra`im.
Na{la sam nekoga, ali `elim da na|em osobu koja }e nam
dati odgovor koji `elimo.“ Ne{to kasnije se vratila i rekla mi:
„Dobre vesti! Dobili ste je.“
– Dejv Joho Mla|i
Tra`ite od sveta da napi{e va{u knjigu
Napisala sam knjigu Secrets of Successful Spekares2. Kada je
izdava~ primio kona~nu verziju rukopisa, bila sam odu{evljena
{to sam najzad zavr{ila posao. Ali izdava~ je mislio druga~ije:
„Napravi jo{ 100 strana.“ Uz dubok uzdah, izabrala sam ne-
koliko knjiga sa police na kojoj su bile knjige o dr`anju go-
vora, a jedna od njih se zvala Executive Speeches3. U prvom
odeljku autor je objasnio: „Obi{ao sam trideset vrhunskih di-
rektora u zemlji koji su dr`ali govore i ovo {to sledi na stra-
nicama knjige su njihova stru~na mi{ljenja.“ Pomislila sam
kakav sam idiot bila. Imam bazu podataka sa hiljadama go-
vornika. Stalno sa njima razgovaram, za{to jednostavno sva-
koga od njih ne bih pitala za nekoliko njihovih citata? To }e
ispuniti knjigu, a ~itaoci }e imati originalne izjave. „Kako do-
bra ideja!“ Knjiga je ispala dobro. Oko 250 strana dobrog,
novog materijala!
U slede}oj knjizi, koja je nosila naslov What to say when
you are dying on the platform4, kada je izdava~ prihvatio ru-
2 Tajne uspe{nih govornika. (Prim. prev.)
3 Govori direktora. (Prim. prev.)
4 [ta da kažete kad vas uhvati trema za govornicom. (Prim. prev.)
284
Tražite od sveta
kopis imala sam samo 40 stvari koje se doga|aju profesiona-
lnim govornicima i to skoro neupotrebljivih. Ali na kraju ih je
bilo ~ak 130! Uglavnom zato {to sam pitala ljude i oni su mi
odgovarali: „Pa, znate, kad je ne{to krenulo naopako usred
govora... “, i ja sam razmi{ljala: „Dobro, {ta ~ovek da uradi
kad se tako ne{to desi?“ I tako sam bila u stanju da dodam
jo{ hiljade re{enja.
Pitajte, pitajte, pitajte faksom, faksom, faksom!
Zbog svog posla, ve} imam faks i petsto brojeva kojima
imam pristup na pritisak dugmeta. To sam i uradila. Imam
i veliku bazu podataka imejl adresa i poslala sam imejlove
mnogim ljudima {irom sveta. Uzgred, prednost kori{}enja
imejla je taj {to kada vam ljudi odgovore, ne morate da
prekucavate odgovore. Za mene, kao pisca, to je super
u{te|eno vreme i mnogo je preciznije, jer treba samo da
sa~uvam tekst.
Ako mi ne po{alju odgovor faksom ili imejlom, pozovem
ih telefonom. Shvatila sam da se mnogo vi{e informacija do-
bije telefonom, jer su ljudi spremniji da pri~aju. Sve u svemu,
rekla bih da sam poslala 500 do 600 upita raznim ljudima.
– Lili Volters
Recite svima {ta `elite da uradite i neko }e hteti da vam
pomogne.
– V. Klement Stoun
Dok sam rezervisao putovanje, nekako se dogodilo da
sam rekao slu`beniku putni~ke agencije kako mi se ~ini da
tro{im previ{e vremena na administrativne poslove umesto
da radim posao koji volim. Volim da obu~avam, da dajem
savete. Stvarno mi je potreban poslovni sekretar, koji bi vodio
poslove, dok bih ja mogao da se posvetim onome {to najbolje
znam. Na moje iznena|enje, on mi je rekao da zna nekoga
ko je upravo napustio njegovu kompaniju i `eleo bi da ulo`i
novac u neki vredan projekat. I tako me je povezao s tim
285
Aladinov faktor
~ovekom. Po{to je prisustvovao jednom mom predavanju,
rekao mi je da je impresioniran i da je mo`da zainteresovan
da se uklju~i za nekoliko meseci, po{to prou~i situaciju.
Ja sam odgovorio: „To je sjajno, ali ja nemam toliko vre-
mena. Ako ne nabavim novac do slede}e nedelje, izbaci}e
me s posla.“ On je izvadio ~ekovnu knji`icu, seo i ispisao ~ek
na 18.000 dolara, kako bi platio moje ra~une. Bio je to pravi
dar s neba.
Verujem da klju~ za dobijanje onoga {to `elite i {to vam
je potrebno le`i u tome da budete verni sebi i svojim realnim
ciljevima. Sve dok je ono {to radim u skladu s mojim ciljem,
iskustvo mi govori da }u imati podr{ku.
– Frenk Sikone
Na svetlijoj strani
Po{tovana Vojsko SAD,
Mu` me je zamolio da napi{em izjavu kako on izdr`ava
porodicu. On ne zna da ~ita, zato mu nemojte govoriti. Sa-
mo ga uzmite. Meni nije dobar. Nije uradio ni{ta osim {to je
pravio pakao i pio otkad sam se udala za njega pre osam go-
dina, a moram da hranim sedmoro njegove dece. Dobar je
za vrdanje i jelo. Uzmite ga i neka vam je nazdravlje. Meni su
potrebni hrana i njegov krevet za decu. Nemojte ovo da mu
ka`ete, samo ga vodite.
– Uru~io jedan mu{karac iz Arkanzasa
svojoj regrutnoj komisiji 1943. godine
Tra`ite knjigu
Uvek nas zapanji ~injenica da vrlo mnogo ljudi tra`i odgovo-
re u knjigama, kada im zatreba neka informacija. Prema navo-
dima jedne skora{nje studije, samo jedan od sedam odraslih
Amerikanaca posle zavr{ene srednje {kole odlazi u knji`aru
da kupi knjigu. Mo`da }e u supermarketu kupiti roman kako
bi se zabavili, ili u prodavnici sa robom na popustu, ili na aero-
286
Tražite od sveta
dromu, ali ne}e kupiti knjigu sa savetima ili onu koja }e una-
prediti njihovu profesionalnu karijeru, popraviti odnose u bra-
ku ili od njih na~initi bolje roditelje. To je tu`na statistika, ka-
da se uzme u obzir koliko informacija je zapisano, a koje istin-
ski mogu da pomognu ljudima u svim oblastima `ivota.
Ako biste ~itali jednu knjigu nedeljno iz oblasti koju ste
izabrali, za deset godina pro~itali biste preko petsto knjiga.
To bi vas uvrstilo u sam vrh, me|u jedan procenat onih koji
se bave obla{}u kojom se vi bavite.
– D`im Ron
Tra`ite biografije
U srednjoj {koli sam bila jedina podr{ka svojoj majci. ^itala
sam svaku biografiju do koje bih do{la, da sam skoro
po~ela da ~ujem glasove iz knjiga. ^itala sam biografiju
Amelije Erhart onog dana kada sam iznenada shvatila da
moji prijatelji kre}u na koled`, a ja ostajem. Umesto toga,
prihvatila sam jo{ dva posla.
Ali Amelija mi je {apnula: „Neke od nas ~eka veliki
put. Ako ga ima{, kreni! Ali ako ga nema{, shvati da ima{
odgovornost da uzme{ sve u svoje ruke. Izgradi svoj i put za
sve one koji }e i}i za tobom.“
Tog dana sam re{ila da ne budem neobrazovana. U`ivala
sam ~itaju}i barem {est biografija nedeljno, koje sam dr`ala
svuda po ku}i, kancelariji i kolima. ^esto ka`em Ameliji:
„Hvala ti, draga duhovna prijateljice. ^ula sam te i uzela `ivot
u svoje ruke!“
– Doti Volters, pisac, govornik, novinski izdava~, konsultant
Tra`ite od bibliotekara
Ve}ina ~lanskih karata za biblioteku je besplatna. One koje ni-
su, obi~no su veoma jeftine – ko{taju manje od jedne knjige.
Uzmite jednu i iskoristite je.
287
Aladinov faktor Tražite od sebe

Za razliku od stereotipnog portreta bibliotekara iz filmova,

ve}ina njih su veoma prijateljski nastrojeni i vole da poma`u
ljudima. To je njihov posao. Zato, kada odete u biblioteku,
tra`ite od bibliotekara da vam pomogne. Mo`ete da u{tedite
sebi mnogo vremena ako koristite njihovu pomo}.
Ako u biblioteci nemaju knjigu koja vam je potrebna, za-
molite ih da je nabave za vas. Ve}ina ljudi odustaje ako ne pro-
na|e ono {to tra`i. Biblioteke ~esto nabavljaju knjigu ako su
sigurne da }e je ljudi tra`iti. Biblioteke tako|e me|usobno ra-
12
zmenjuju i pozajmljuju jedni drugima knjige. Zamolite ih da TRA@ITE OD SEBE
to urade radi vas.
Ako vam trebaju neke informacije, mo`ete da pozovete *
lokalnu biblioteku telefonom. Bez ikakvih tro{kova, biblioteke
se obi~no potrude da do|u do podataka koji su vam potrebni. Drugi su videli {ta je i pitali su za{to. Ja sam video {ta bi
Na primer, mo`ete da pitate: „Koliko traje let izme|u Los moglo biti i pitao sam za{to ne.
An|elesa i Singapura?“ ili „Kada je izmi{ljen sat?“ Ve}ina – Robert F. Kenedi
biblioteka pribavlja takve informacije i javlja ih telefonom ili
mejlom.
Uvek lep odgovor onome ko postavlja lep{e pitanje.
– E. E. Kamings

Postavite dobro pitanje

Prijatelj je jednom pitao Isidora I. Rabija, dobitnika Nobelove
nagrade za fiziku, kako je postao nau~nik.
Rabi je odgovorio da je svakog dana posle {kole njegova
majka razgovarala sa njim o tome {ta je bilo u {koli. Nije je
toliko intersovalo {ta je toga dana nau~io, ve} je uvek pitala:
„Da li si danas postavio dobro pitanje?“
„Postavljanje dobrog pitanja me je dovelo do toga da
postanem nau~nik“, odgovorio je Rabi.
– Najlep{i odlomci

288 289
Aladinov faktor
D`ejkob je na kolenima tra`io ne{to pod uli~nom sve-
tiljkom, a ~ovek mu je pri{ao i upitao ga {ta tra`i.
„Svoj klju~“, odgovorio je.
„Ho}ete li da vam pomognem da ga na|ete? “
„Da, voleo bih da mi pomognete.“ Tako se Hari pridru`io
D`ejkobu u tra`enju izubljenog klju~a.
Posle pola sata uzaludnog tra`enja, Hari je rekao:
„Izgleda da va{ klju~ nije ovde. Jeste li sigurni da ste ga izgu-
bili ispod ove svetiljke?“
„Oh, ne“, odgovori D`ejkob. „Izgubio sam ga u ku}i, ali
ovde ima vi{e svetla.“
– Najlep{i odlomci
Koliko ~esto provodite vreme tra`e}i odgovore na pitanja
izvan sebe, a mogli biste sebi da postavite ta pitanja. Mo`da bo-
lji odgovori le`e duboko u nesvesnom delu va{e li~nosti. Posta-
vljaju}i svom nesvesnom bi}u prava pitanja, mo`ete nai}i na
mudrost, usmerenje i ljubav.
PITANJA KOJA MOGU DA VAM PROMENE @IVOT
Postavili smo slede}e pitanje stotinama ljudi: „Koja su vam pi-
tanja postavili drugi, ili ste ih postavili sami sebi, a da su vam
bukvalno promenila `ivot?“ Evo nekih odgovora. Mi sma-
tramo da su ovo va`na pitanja koja treba da postavite sebi.
Nemojte ih postaviti samo jednom. Postavljajte ih stalno izno-
290
Tražite od sebe
va. @ivite s nekim pitanjima nedeljama. Zapi{ite ih i ~esto se
podse}ajte. Razmi{ljajte o njima.
Ba{ kao {to su ova univerzalna pitanja radikalno promenila
`ivot drugim ljudima, mogu da prodube i transformi{u i va{
`ivot. Evo pitanja i nekih pri~a koje su iz njih proistekle.
[ta se pretvaram da ne znam?
To pitanje mi je postavio Bil Mekgrejn 1979. godine: „[ta se
pretvara{ da ne zna{?“ Sve do tada nalazio sam opravdanja
za ono {to mi se doga|alo u `ivotu. Pitanje me je nau~ilo da
prihvatim odgovornost za izbore u svom `ivotu.
– Dejv Joho Mla|i
Koji je va{ cilj?
„Koji je va{ cilj u `ivotu? [ta biste uradili kada biste znali da je
nemogu}e da ne uspete?“ Od tada sam po~eo da razmi{ljam
da li su moji ciljevi bili dostojni mene, umesto da se pitam da
li sam ja bio dostojan svojih ciljeva, i zaista verujem da te`im
mirnijoj, harmoni~nijoj i pravednijoj planeti.
– Brajan Klemer
291
Aladinov faktor
Zar niste vi ta osoba?
Zapo~ela sam mali posao sa reklamama, putuju}i svuda sa
dvoje male dece koja su me pratila. Mu` me je poveo da
~ujem predavanje Bila Gejva u [rajn auditorijumu. Tih dana
nije bilo `ena za govornicom. Dok sam slu{ala, iznenada sam
pomislila: „Zar nisi ba{ ti ta `ena koja treba da govori kao
Bil?“ Srce mi je dalo odgovor: „Ja sam ta!“ Sada ja dr`im
govore po celom svetu. Slu{ajte poruku svog srca. Reagujte
na unutra{nji poziv.
– Doti Volters, koautor sa }erkom Lili Volters,
Govori i obogati se (Speak and Grow Rich)
Ako biste mogli da budete bilo {ta...
Pre vi{e godina jedan gospodin me je pitao: „Ako biste mo-
gli da budete bilo {ta u `ivotu, {ta biste bili i kako biste to
radili?“
Odgovorila sam: „Odlu~ila bih da svaki dan radim ono
{to `elim. Osmislila bih svaki dan prema sebi.“ To od tada i
radim.
– Helis Brid`is
Jesam li spremna na sve {to je potrebno da dobijem ono {to
`elim?
Postavite sebi pitanje: „Jesam li spreman/na na sve {to je potre-
bno da dobijem ono {to `elim?“ Ako niste, za{to? Postoji li ne-
{to drugo {to treba uzeti u obzir? Neki drugi deo va{eg `ivota
koji zahteva jednaku pa`nju? Ako je tako, razmotrite tu oko-
lnost i onda ponovo sebi postavite isto pitanje. „Koliko sam
spreman/na da se tome posvetim? Mislim li da bi to bilo dovo-
ljno da ostvarim `eljeni rezultat?“
[ta jo{ da uradim?
^ime jo{ do kraja ovog dana mo`ete doprineti da se pribli`ite
svom cilju? To mora da bude neki postupak, na primer neka
292
Tražite od sebe
fizi~ka aktivnost koju mo`ete preduzeti da biste bili bli`i ci-
lju. Ja imam svoje jutarnje rituale. Kada ustanem, postavim
sebi neka pitanja. Prva stvar ima srce i ja se zapitam: „Da li
ovaj put ima srce?“ Drugo pitanje glasi: „Da li pratim svoj
uzvi{eni zov?“
„Da li se isti~em?“
„Koliki je moj nivo anga`ovanosti? Da li mi je `ivot
izbalansiran? Da li zalazim dovoljno duboko ili samo ostajem
na povr{ini?“
– Tim Piring
Kako bi osoba kakva bih ja `eleo/la da postanem uradila
ono {to ja treba da uradim?
Pitanje „Kako bi osoba kakva bih ja `eleo/la da postanem
uradila ono {to ja treba da uradim?“ treba da bude jedno
od najpodsticajnijih. Ono vas tera da se usredsredite na
plemenitiju stranu svoje li~nosti, na stranu kojoj se istinski
divite i za koju biste `eleli da intenzivnije `ivi u vama.
Po~nite s pitanjem: „Kako bi ta dobra strana moje li~nosti,
kako bi ta talentovana strana moje li~nosti, inteligentna stra-
na moje li~nosti, dare`ljiva strana moje li~nosti, uradila ono
{to ja moram da uradim?“ To }e promeniti va{ ugao gle-
danja, ali ta promena }e vam pomo}i da ostvarite sve, jer
}ete postati obzirniji, temeljniji i pa`ljiviji pre nego {to ne{to
u~inite.
Momak po imenu Tim Sjuard mi je pri{ao posle odr`anog
govora i zatra`io mi neke informacije. Radio je za firmu ko-
ja se zvala Tajdi kar i koja se bavila prodajom automobila. Re-
kao sam mu ono {to me je pitao, on je oti{ao ku}i, primenio
to i postigao dobre rezultate u poslu.
Kada je do{lo vreme za Me|unarodni sporazum o trgo-
vini, ja sam bio doma}in ceremonije to ve~e na banketu.
Denis Vejtli je odr`ao govor, a ja sam okrenuo mikrofon ka
predsedniku i rekao: „Dame i gospodo, u narednih nekoliko
293
Aladinov faktor
minuta preda}u onu belu korvetu iza ugla. Ona }e oti}i u ruke
pobedniku na{eg Me|unarodnog takmi~enja u trgovini. Ove
godine takmi~enje je sve vreme bilo vrlo napeto do pozicije
broj dva, dok je na poziciji broj jedan takmi~ar koji vodi sa
vi{e od trista poena u odnosu na drugoplasiranog. Takmi~ar
sa pozicije broj dva vodi sa jednim poenom u odnosu na
tre}eplasiranog, tre}i u odnosu na ~etvrtog za dva poena,
pa vam to daje sliku o redosledu takmi~ara. Ove godine
je osvaja~ ove bele korvete, me|unarodni trgovac godine,
~ovek iz Bejsitija u dr`avi Mi~igen, Tim Sjuard.“
Svi su poludeli. Tima su podigli na ramena, doneli ga do
korvete i smestili u nju. Po{to se buka sti{ala, provukao sam
se kroz masu i zagrlio ga. „Kako si ovo uradio?“, pitao sam.
Odgovorio mi je: „Zna{ da sam imao samo devetnaest
godina kada je sve ovo po~elo, nisam imao nikakvog po-
slovnog iskustva. Oti{ao sam ku}i i zapitao se: ’Kako bi li-
~nost me|unarodnog karaktera, kakva bih ja `eleo da bu-
dem, uradila ono {to ja treba da uradim?“ Onda je nastavio:
„Poravnao sam uniformu, bolje sredio svoje fascikle, bio sam
sve bolji sa svakim novim klijentom, bio sam sve bolji kod pro-
daje svakog novog automobila, planirao sam vreme malo te-
meljnije i svakodnevno koristio to pitanje kako bih bio bolji u
svemu. Godinama sam unapre|ivao sebe iz dana u dan i sa-
da sam me|unarodni trgovac godine.“
„To je fenomenalno“, odgovorio sam.
„Evo ne~eg jo{ boljeg“, uzvratio je. „Kod ku}e sam sedeo
i razmi{ljao: ’Kako bi me|unarodni trgovac godine i{ao na
Me|unarodnu konvenciju u Nju Orelansu?’ Shvatio sam da
bih i{ao prvom klasom, u jednom pravcu.“
„^ekaj malo, nisi znao da }e{ pobediti, ali si ipak kupio
kartu prvog razreda u jednom pravcu do Nju Orelansa?“,
upitao sam ga.
„Treba li mi karta za povratak?“
„Ne, svakako ne. Dobio si korvetu“, odgovorio sam.
– D`im Ketkart
294
Tražite od sebe
Za {ta biste `eleli da budete stru~njak?
Erl Najtingejl je rekao ne{to {to je za mene predstavljalo pre-
kretnicu u `ivotu. Rekao je to na radiju 1972. godine, kada
sam radio kao slu`benik u Litl Rok hausing autoriti. Slu{ao
sam emisiju Svet koji se menja samo deli}em pa`nje, jer je
radio bio u susednoj prostoriji. Sedeo sam za svojim radnim
stolom, ne{to sam `vrljuckao, jer nisam imao posla, kad sam
ga ~uo kako govori: „Kada biste proveli svakoga dana do-
datni sat u~e}i, za pet godina ili manje postali biste ekspert
u nacionalnim razmerama.“ I tako mi je na um palo pitanje:
„Ako bih mogao to da postignem rade}i dodatni sat svakog
dana, a ja sam dr`avni slu`benik sa osmo~asovnim slobod-
nim vremenom, do ~etvrtka bih mogao da promenim svet.
[ta bih ja to voleo da radim?“ I nisam znao! To je veoma
uznemiravaju}e pitanje. Kada znate da mo`ete da postanete
nacionalni ekspert u narednih pet godina, a ne znate u kojoj
oblasti biste voleli da budete ekspert, onda je to razlog da
ostanete budni. I tako sam i ja bio budan. Nedeljama sam se-
deo i razmi{ljao o tome. Kona~no mi je palo na um da najvi{e
volim da poma`em ljudima da se uzdi`u. @eleo sam da radim
ono {to je Najtingejl radio. I kao {to znate, to radim ve} osa-
mnaest godina, puno radno vreme.
– D`im Ketkart
Kada }ete znati da ste pobedili?
Jednog dana je u fitnes klubu hotela Ric Karlton u Atlanti
preko puta mene ve`bao jedan od onih tipova „napumpanih
mi{i}a“. Ja sam ve`bao na spravi svoje svakodnevne ve`be,
dok se on propisno znojio rade}i neku ozbiljnu ve`bu, tako
da sam shvatio da se bavi bodi bildingom i da je uspe{an
u tome. Pitao me je: „Koliko }ete vremena provesti na toj
spravi?“ Odgovorio sam da }u ve`bati tridesetak minuta, na
{ta je on rekao da radi dva sata. Zatim je nastavio da di`e
tegove i da mi govori koliko tegova mo`e da podigne i kako
295
Aladinov faktor
je postigao razne stvari, koliko brzo tr~i, kolika su mu kola,
kolika mu je ku}a, kakve ugovore ima, {ta je sve nedavno
prodao. Pitao sam ga: „Izvinite, kada }ete znati da ste
pobedili?“ Pitao me je kako to mislim. Moj odgovor je glasio:
„O~igledno je da je ceo va{ `ivot ispunjen takmi~enjem s
drugima. Kada }ete shvatiti da ste ve} pobedili?“ Odgovorio
mi je: „Ja ~ak i ne razumem va{e pitanje.“ Zatim je nastavio
da mi pri~a o drugom poslovnom projektu na kojem je radio.
Momak nije imao putokaz! Ali mislim da }e kasnije, ako bude
razmislio o mom pitanju, pogoditi su{tinu onoga {to mu se
doga|a. Jer sasvim je jasno da duboko u sebi nije sre}an,
ina~e se ne bi stalno poredio sa svima okolo.
– D`im Ketkart
Ko sam i kuda sam krenuo?
Postavite sebi pitanje svetog Petra
Najpoznatiji svetski nau~nici koji istra`uju smrt i umiranje
prenose nam {ta su ~uli od ljudi koji su umrli, odnosno do-
`iveli klini~ku smrt, pre{li na drugu stranu, a onda se vratili
296
Tražite od sebe
da ispri~aju svoja iskustva. Nau~nici su im postavljali slede}a
pitanja:
1. Kako ste izra`avali sposobnost da volite dok ste bili
`ivi?
2. Kakvu ste mudrost stekli iz `ivotnog iskustva?
PITAJTE SVOJE NESVESNO BI]E
Moj najve}i uspeh je to {to sam otkrio postavljanje pitanja
samom sebi. Pre dvanaest godina sam prolazio kroz peri-
od ispunjen ozbiljnim li~nim problemima i po~eo sam da ra-
zvijam frustracije, jer mi ni{ta nije i{lo kako treba. Pro~itao
sam ne{to o uspostavljanju odnosa sa svojim unutra{njim
bi}em, unutra{njim umom. Ni{ta nisam znao o tome i u po-
~etku mi se sve zajedno ~inilo pomalo uvrnuto, ali kako ni{ta
drugo nije vredelo, odlu~io sam da probam. Kako su se poja-
vili prvi uspesi, odlu~io sam da posle dvadeset pet godina
prestanem da pijem. Koriste}i se ovim postupkom postavlja-
nja pitanja svom unutra{njem bi}u, uspeo sam u tome sa-
svim sam – bez podr{ke i bez tu|e pomo}i. To je bio veoma
veliki uspeh koji me je u~vrstio u uverenju da je ovaj postu-
pak dobar.
Zaklju~io sam da je to moj posao – mog svesnog uma –
da postavljam pitanja. Unutra{nje bi}e, ili moj unutra{nji um,
mi daju odgovore. Tre}i korak je sprovo|enje dobijenih od-
govora u spolja{njem svetu u delo. I tada sam mogao da se
vratim i uradim slede}i proces sa svojim unutra{njim bi}em
i umom.
Kada sam zapo~eo sa tim procesom, pre jedanaest ili
dvanaest godina, nisam znao {ta zapravo radim i u po~etku
je i{lo pomalo sporo, ali ne{to kasnije, posle ste~ene prakse,
otkrio sam da sa jasno}om pitanja po~injem da dobijam mno-
go korisnije i vrednije odgovore.
Kada sam po~eo sa pitanjima, sva su bila vezana za
re{avanje problema, ali sam se razvijao tako {to sam posta-
297
Aladinov faktor
vljao pitanja vezana za ono {ta `elim da radim u svetu i kude
}u sa svojim `ivotom. Pre otprilike godinu i po dana po~eo
sam da postavljam pitanja o svom duhovnom `ivotu. [to
sam se vi{e primicao {ezdesetoj godini `ivota, po~eo sam sa
nekim ozbiljnim razmi{ljanjima o `ivotu, postavljaju}i sebi pi-
tanja: „Ko sam i za{to sam ovde?“
„[ta mi je potrebno da bih bio uspe{an i da bih krenuo
na duhovno putovanje koje je va`no za mene i ostatak mog
`ivota?“
Sa svakim odgovorom koji sam davao, moja pitanja su
bivala sve pro~i{}enija, a tako sam dobijao i sve odre|enije
odgovore. Nazvao sam ovaj proces „mentalno treniranje“.
Treniram sebe, a tako|e koristim ova pitanja da bih treni-
rao druge.
Otkrio sam da je daleko najefikasnije kada su ta pitanja ne-
utralna i bez prosu|ivanja. Kada se ne pretvaram da unapred
znam odgovore ili da name}em odgovor u samom pitanju.
Jedan od odgovora koji sam dobio u tom procesu razvoja
duhovnog putovanja je zaklju~ak da moram da uradim ne{to
{to }e predstavljati davanje. Ujediniti se sa svemirom i onim
kako on deluje, umesto postojati kao nezavisni entitet. Tada
sam po~eo da postavljam ovu vrstu pitanja:
„[ta da uradim na svom duhovnom putovanju, {to }e dopri-
neti drugima, {to }e doprineti univerzumu ili ~ove~anstvu?“
Nastavljam da budem sve odre|eniji u svojim pitanjima.
Ako na primer dobijem odgovor „duhovno putovanje“, ja
onda pitam: „Dobro, {ta onda treba da uradim da bih ga
izveo?“
Odgovor je bio da pripremim ne{to korisno ili vredno za
druge. Da napi{em knjigu koja }e pomo}i drugima na njiho-
vom duhovnom putovanju.
U izvesnom smislu ja vodim dijalog sa sobom i samo
tra`im ve}u odre|enost, a onda jednostavno ~ekam odgo-
vore. Ako slede}i odgovor nije sasvim jasan, onda postavljam
298
Tražite od sebe
slede}e pro~i{}avaju}e pitanje. To je kao lju{tenje luka. Ja sa-
mo idem sve dublje i dublje. Uspostavljam sve ve}i nivo sa-
radnje izme|u svog svesnog i nesvesnog uma.
Ljudi me pitaju kako dobijam odgovore. Ponekad ih
~ujem kao re~i ili re~enice. Ponekad vidim slike. Ponekad mi
dolaze u vidu ose}anja, koja mogu, ali ne moraju biti pra}ena
slikama. Ako ostanem pri tome, jer ~esto nisam siguran kako
da protuma~im te kinesteti~ke odgovore, ja na kraju dobijem
sliku – nekad sa re~ima, a nekad bez re~i. Ponekad su te slike
prili~no metafori~ne. Onda ka`em: „Pomozi mi da shvatim
{ta ovo zna~i.“ Na taj na~in dobijam jo{ informacija o svrhi.
Kakva je dublja svrha svega toga? Ponekad dolazim do svrhe
direktnim pitanjem: „Kakav je cilj svega toga?“ ili: „[ta time
namerava{ da postigne{?“ ili: „[ta sve to zna~i?“
– D`on Priskorn
Ra|anje ideja
@ivot doktora Elmara Gejtsa je pravi dokaz da njegova me-
toda razvijanja tela i uma mo`e da rezultira zdravim telom i
pove}anjem efikasnosti uma. Napoleon Hil se prise}a kako je
naoru`an pismenom preporukom Endrua Karnegija oti{ao u
posetu dr Gejtsu u njegovu laboratoriju u ^ejvi ^ejsu. Kada
je Napoleon stigao, sekretarica dr Gejtsa mu se izvinila, jer u
tom trenutku nije smela da uznemirava dr Gejtsa.
„[ta mislite, kada }u mo}i da ga vidim?“, pitao je Napoleon
Hil.
„Ne znam, ali mo`e da potraje i tri sata“, odgovorila je
sekretarica.
„Da li biste mi rekli za{to ne smete da ga uznemiravate?“
Ona je malo oklevala, a onda je odgovorila: „On ra|a
ideje.“
Napoleon Hil se nasme{io: „[ta zna~i ra|ati ideje?“
Uzvratila je sme{ak i rekla: „Mo`da je bolje da vam to dr
Gejts objasni. Zaista ne znam koliko }e trajati, ali slobodno
299
Aladinov faktor Tražite od sebe

sa~ekajte. Ako biste vi{e voleli da do|ete neki drugi put, pogle- Kada je Napoleon Hil pitao dr Gejtsa da mu objasni izvor
da}u da li bih mogla da zaka`em u odre|eno vreme.“ rezultata dok sedi i ~eka da se ideje rode, on mu je dao slede}e
Gospodin Hil je odlu~io da ~eka. To je bila valjana odlu- obja{njenje:
ka. Ono {to je nau~io je bilo vredno ~ekanja. Evo kako je „Izvori ideja su:
Napoleon Hil ispri~ao ono {to se de{avalo:
1. Znanje sa~uvano u podsvesnom umu i ste~eno li~nim
Kada je dr Gejts kona~no u{ao u sobu, njegova sekretarica iskustvom, posmatranjem i obrazovanjem.
nas je upoznala, a ja sam mu u {ali ispri~ao {ta mi je ona re- 2. Znanje koje su akumulirali drugi preko istih medija i ko-
kla. Po{to je pro~itao pismenu preporuku Endrua Karnegija,
je se mo`e prenositi telepatijom.
on mi je ljubazno odgovorio: „Da li vas zanima da vidite gde
3. Veliko skladi{te univerzuma Beskona~ne Inteligencije,
u kojoj je sa~uvano sveukupno znanje i svi podaci i do
sedim kada dobijam ideje i kako se pripremam?“
koje je mogu}e dopreti preko dela podsvesnog uma.
Poveo me je u malu prostoriju, zvu~no izolovanu.
Name{taj u sobi se sastojao od ravnog stola i stolice. Na
Kada sednem ~ekaju}i da se rode ideje, mo`da pristupam
stolu su bili komadi}i papira, nekoliko olovaka i dugme za
jedmom ili svim tim izvorima. Ako su drugi izvori ideja na ras-
uklju~ivanje i isklju~ivanje svetla. polaganju, ja ne znam koji su.“
Dr Gejts mi je objasnio da bi, kad ne bi bio u stanju da Dr Elmar Gejts je na{ao vreme da se koncentri{e i razmi{lja
re{i neki problem, oti{ao u sobu, zatvorio vrata, seo, isklju~io u potrazi za ne~im vi{e. Ta~no je znao {ta tra`i. I nastavio je
svetlo i duboko se koncentrisao. On je primenjivao uspe{ni do kraja sa pozitivnim radom!
princip kontrolisane pa`nje tra`e}i od svoje podsvesti da mu – V. Klement Stoun
da odgovor za odre|eni problem, ma kakav on bio. U nekim
prilikama ideje nisu dolazile lako. U drugima bi mu pak od-
mah do{le na um. U nekim slu~ajevima trebalo je da pro|e
i po dva sata pre nego {to bi se pojavile. ^im bi ideje po~ele
da se kristali{u, on bi upalio svetlo i po~eo da ih zapisuje.
Dr Elmar Gejts je pro~istio i usavr{io vi{e od dve stotine
patenata, koje su drugi pronalaza~i zapo~eli, ali su propali
neposredno pre uspe{nog okon~anja. On je bio u stanju da
doda sastojke koji su nedostajali – ne{to vi{e. Njegov metod
je bio takav da bi po~eo pregledanjem zahteva za patente i
crte`e, sve dok ne bi prona{ao slabu ta~ku, upravo ono {to je
nedostajalo. On bi u sobu sa sobom poneo zahtev za patent
i crte`e. Dok je sedeo i ~ekao da ideje do|u, on se koncentri-
sao na nala`enje re{avanje odre|enog problema.

300 301
Aladinov faktor Tražite od više sile

je samo da zatra`ite i najmanju pomo} i dobi}ete je. Mnogo

je ljudi koji ne tra`e pomo} ili okre}u le|a.
– Tim Piring

Tra`ite pomo}

13 Moja supruga Fren je imala rak. Posle operacije je le`ala

kod ku}e, puna straha. Celo telo joj se nekontrolisano treslo
TRA@ITE OD VI[E SILE kada bi pomislila da }e umreti i ostaviti porodicu. Iskreno
se molila za pomo}. Odgovor je brzo stigao. Pri~ala je da je
* to izgledalo kao da je Bog stavio toplo }ebe preko kreveta,
pokrio je od glave do pete i rekao: „Ne brini, sve }e biti u
redu.“ Ona je ispri~ala da to nije bilo ovozemaljsko iskustvo.
Sa zahvalno{}u kazujte Bogu `elje va{e.
„Telo je prestalo da se trese i ja sam znala da }u `iveti.“
– Poslanica Filipljanima 4:6
Nikada nije pogledala unazad. Sada za nju `ivot ima novo
zna~enje i cilj. To je bilo pre devet godina.
Kada ~ovek uradi sve {to mo`e, uvek postoji svemogu}i,
– Li Hjuit
tajanstveni posrednik, ~iji mu je uticaj potreban da bi
obezbedio uspeh. Jedino je molitvom mogu}e dopreti do
njega. I zaista vam ka`em {ta god u molitvi zatra`ite, vjerujte
da }e biti va{e, i da}e vam se.
– Rasel H. Konvel
– Marko
* Nau~ila sam da se usrdno molim na ~asu algebre u srednjoj
{koli. Na{ profesor je uvek imao neke kvizove. ^im bi
Majka Tereza iz Kalkute je imala san. Rekla je nadstojnici najavio kviz, ja bih po~ela da se molim. Redovno sam na tim
svog manastira: „Imam tri penija i san od Boga da sagradim kvizovima dobijala 100 bodova.
siroti{te.“ – Meri Halnik, prodekan Univerziteta u Santa Moniki
„Majko Tereza, ne mo`ete sagraditi siroti{te sa tri penija. Sa
tri penija ne mo`ete ni{ta!“, blago ju je prekorila nadstojnica.
„Znam“, odgovorila je sa sme{kom „ali uz Bo`ju pomo} i
tri penija mogu sve!“

Kre}emo se ka ta~ki u istoriji gde je duhovna energija vrlo

mo}na. Potrebno je samo da se ljudi okrenu ka toj energiji i
da tra`e. U Bibliji stoji: „Tra`i i dobi}e{.“ Bog ~eka, potrebno

302 303
Aladinov faktor
Kada se molim, doga|aju se slu~ajnosti, a kada se ne
molim nema ih.
– Vilijam Templ
Godine 1976. kada sam bio savetnik u jednom kampu u
severnoj Kaliforniji, nau~io sam va`nu lekciju o „tra`enju“.
Moja prijateljica Merilin i ja smo dve nedelje vodili deset
tinejd`era kroz divljinu. Sedme no}i smo kampovali u
surovom planinskom predelu na nepoznatoj teritoriji.
Danima nikoga nismo videli. Dok smo spavali, }udljiva
letnja vejavica je navejala pola metra snega na nas. Preno}ili
smo zbijeni jedni uz druge kako bismo se ugrejali. Kad je
sunce iza{lo, oluja je jo{ bila toliko jaka da smo jedva videli
dva koraka ispred sebe. Zamela je sve tragove. Nismo mogli
da vidimo okolne planine da bismo mogli da protuma~imo
mapu. Hrane smo imali malo, jer je tog dana trebalo da
pe{a~imo do „hrane koja nam je ba~ena“.
Bio sam upla{en. Ne, bio sam prestravljen. Ose}ao sam
se odgovornim za bezbednost svih nas. Ako bi se vejavica
nastavila, ve} mokra ode}a i vre}e za spavanje vi{e nam ne
bi dr`ali toplotu. Ili bismo dobili hipotermiju i izgubili neke
prste na nogama i rukama, ili bismo umrli od hladno}e. Setio
sam se obli`njeg planinskog vrha koji smo videli prethodnog
dana. Ostavio sam Merilin s decom i krenuo da se probijam
kroz ljutu me}avu, koja je ve} uve}ala sne`ni pokriva~ na
skoro jedan metar. Bez daha i smrznut, kona~no sam stigao
do vrha, ali nisam mogao da vidim dovoljno daleko da bih
mogao da se orijenti{em. U glavi mi je bila slika upla{ene
dece koja su se oslonila na mene.
Moj strah je bivao sve ve}i. Na kraju, u o~ajanju, pao
sam na kolena i po~eo da se molim. Molio sam Boga da
zaustavi vejavicu barem toliko da mo`emo da vidimo put
kroz planinu. U tom trenutku, stvarno sam verovao da }e
oblaci nekim ~udom nestati. Nekoliko minuta ni{ta se nije
doga|alo. Zajecao sam pri pomisli na naslove u novinama sa
304
Tražite od više sile
detaljima o na{oj smrti. Preklinjao sam Boga, ali ni{ta se nije
doga|alo. Kona~no sam odlu~io da se vratim do ostalih kako
bismo isplanirali novu strategiju. Dok sam se spu{tao sa vrha,
moja stopala su se nevoljno kretala u drugom pravcu. To je
bilo ~udno. Ose}ao sam kao da me neko vodi, iz razloga koji
nije bio o~igledan, ka zadnjoj strani planine. Kada sam za{ao
za ugao, pogledao sam dole i video slaba{an trag. Povikao
sam radosno iz sveg glasa i potr~ao nazad, ka ostalima, sa
ve{}u koja }e nam spasiti `ivot.
– Piter Rand`el
Tra`ite uputstvo
Uvek }u se se}ati no}i kada su me pozvali u bolnicu zbog
D`ona Vejna, filmskog veterana. Trebalo je da bude operisan
ujutru, a lekari su se pribojavali raka. Molio sam se za
bo`anski savet celim putem do bolnice. Treba li da budem
otvoren i da direktno pitam svog prijatelja Djuka Vejna da li
je spreman za susret sa Bogom? Osetio sam sna`an poriv da
odbacim taj stav. Treba li da pitam: „Da li si spasen i da li ti je
opro{teno, i ako umre{ no}as ho}e{ li oti}i u raj?“ Odgovor
koji sam dobio je bio jasan: „Ne, to ne}e{ re}i.“
Onda sam ~uo „jo{ uvek slaba{an glas“, koji sam
identifikovao kao Sveti duh `ivog Hrista. Rekao mi je:
„Jednostavno ubaci Isusa Hrista u misli D`ona Vejna. On }e
prihvatiti ili odbaciti Hrista. O tome se jedino i radi.“
Kada sam stigao u bolnicu, na{ao sam slavnog glumca
kako samo u {orcu le`i u krevetu. Popri~ali smo, a onda sam
ga upitao: „Djuk, mogu li da se pomolim za tebe?“
Njegov odgovor je bio brz: „Nego {ta, Bobe. Potrebna
mi je sva mogu}a pomo}.“ Se}am se da sam video kako je
za`murio, imao je mu~an i napet izraz lica, dok sam se ja
molio.
Bez ikakvog plana ili zavere, ili bilo kakvog smi{ljanja, ~uo
sam sebe kako izgovaram: „Bo`e, D`on Vejn zna za tebe.
305
Aladinov faktor
Slu{ao je o tebi celog `ivota. On ti se divi. On te po{tuje.
I u dubini du{e zna da ti mo`e{ i `eli{ da mu oprosti{ sve
njegove grehe. Duboko u sebi on te prihvata, veruje u tebe
i voli te, sada.“
U tom trenutku sam otvorio o~i, da bih video lice D`ona
Vejna smireno kao uskr{nje praskozorje, {to verovatno ni-
ko nikada nije rekao. Napetost mu je nestala s lica. Nije
bilo apsolutno nikakvog traga neprijatnosti, duhovne ne-
lagodnosti ili psiholo{kog nemira. Bez sumnje, ja sam izre-
kao prave re~i, a on ih je sledio bez otpora i sa iskrenim
prihvatanjem.
– Robert H. [uler
Tra`ite izle~enje
Jedna `ena je imala tumor toliko veliki da joj je visio na
grudima. Nije htela da ide u bolnicu. @ivela je u jednoj
stra}ari. Nikoga nije pu{tala unutra, ali je mene na kraju ipak
pustila da u|em. Sprijateljili smo se i ja sam joj pomogao
da nabavi hranu i sve {to je potrebno. Bila je jako bolesna.
Morala je hitno da ode u bolnicu da bi dobila transfuziju krvi,
jer joj je krv bila zatrovana.
I tako sam sedeo i gledao Hristovu sliku, a na kraju sam
rekao: „Bo`e, {ta da u~inimo za Ketrin? [ta da u~inimo za
nju da pomogne sama sebi?“
Dok sam gledao sliku, stigla mi je poruka: „[ta `eli{ da
uradi{?“ Na mene je iznenada pala odgovornost za `ivot,
telesni i duhovni, drugog ljudskog bi}a.
Pomislio sam: „Nisam dostojan takve odgovornosti.“
Jedno je moliti Gospoda za pomo}, ali je pitanje glasilo: „[ta
`eli{ da uradi{?“
Na trenutak sam pomislio kako ljudi prolaze kroz `ivot
na zemlji da bi ne{to nau~ili i mo`da bi i ona trebalo ne{to
da nau~i. Mo`da bi za nju to bila najbolja duhovna hrana,
mo`da joj je zato potrebna ta bolest. Drugi deo mene je
`eleo da izle~i svakoga i da svima bude dobro.
306
Tražite od više sile
To monstruozno saznanje nateralo me je da ka`em: „U
svom srcu, ako bih mogao da biram, ja bih voleo da ona bu-
de izle~ena.“ U roku od dve nedelje, ona je po~ela da odlazi
u bolnicu, a u roku od dva meseca je krenula na zra~enje i
rak se povukao, a i grudi su joj opet bile normalne. Lekar na
klinici je rekao da je ~udo {to je ona `iva i {to se tumor povu-
kao. To je bio odgovor na molitvu za `ivot drugog ljudskog
bi}a, koje je bilo u istinskim mukama.
– Tim Piring
Tra`ite od an|ela
U svojoj najprodavanijoj knjizi Embraced by the Light5, Beti
D`. Edi tvrdi da je usled klini~ke smrti 1973. godine videla
an|ele kako s puno ljubavi hitaju da odgovore na molitve, ra-
dosni zbog svog posla. Te molitve su se pokazale kao svetio-
nici, kao zra~ak svetla, iskre koje su dolazile sa zemlje.
„Jasno su mi rekli da su ~uli sve moje molitve i da su mi
sve `elje usli{ene“, nastavlja pri~u.
„Shvatila sam da po{to izgovorimo molitve sa `eljama, tre-
ba da ih pustimo i da imamo poverenje u Boga da }e ih usli-
{iti. On zna na{e potrebe u svakom trenutku i samo ~eka na
na{ poziv da nam pomogne. On ima svu mo} da nam na mo-
litve odgovori, ali je ograni~en sopstvenim zakonima i na{om
voljom. Mi moramo pobuditi njegovu volju kako bi ona po-
stala na{a. Moramo imati poverenja u njega. Kada zatra`imo
sa iskrenom `eljom, nema sumnje da }emo i dobiti.“
– Sandra Rod`ers
Molitva za novac
Jednog sun~anog jutra {etala sam u blizini kantri kluba Plaza
u Kanzas Sitiju. Imala sam nov nov~anik. Tek {to sam ga ku-
pila. Kad sam ga izvadila iz torbe, otvorila sam ga i pogledala
5 „U zagrljaju svetla“. (Prim. prev.)
307
Aladinov faktor
unutra. Dr`ala sam ga na dlanovima i zamolila Boga da bla-
goslovi nov~anik, tako da sav novac koji u njega u|e i iz nje-
ga iza|e bude blagosloven za sve. U tom trenutku, jedan
karavan se zaustavio pored mene i dvojica ljudi su bez re~i
bacili stotine penija na mene. To su bili istinski „peniji koji su
pali s neba“.
– Ketrin Kasl
Odlu~ite da u~inite najmanje jedno dobro delo svakoga
dana
Odlu~ite da svakog dana u~inite barem jedno dobro delo,
ako ne i nekoliko ili bezbroj.
Svakog jutra razgovarajte s Bogom i pitajte ga: „[ta dobro
mogu danas da u~inim?“
On }e vam odgovoriti i pokaza}e vam put, jer on je u vama.
A vi }ete mu dati `ivot svojim pitanjem.
On se ne mo`e iskazati ako to od njega niko ne tra`i.
Bog vam se obra}a kroz va{u du{u koja je istinski vodi~ kroz
`ivot.
Pitajte Boga, tra`ite od Boga, vodite raspravu s Bogom i
bi}ete izvor mnogih ~uda.
Stvara}ete ih svuda oko sebe.
^inite barem jedno dobro delo svakoga dana do kraja
`ivota.
Samo zamislite koliko }e to dobrote biti!
A ako bi svih 4–7 milijardi ljudi na Zemlji ~inilo jednu dobru
stvar svakoga dana, KAKVA BI TO PLANETA BILA!
– Dr Robert Miler, savetnik u penziji,
Univerzitet mira, Kostarika,
biv{i generalni podsekretar Ujedinjenih nacija
308
Tražite od više sile
Kako da se molite
Jedne no}i dok je ~uvao unu~ad, deda je pro{ao pored unu-
kine sobe i ~uo je kako vrlo smerno ponavlja azbuku. „[ta to
radi{?“, upitao je.
„Molim se“, objasnila je devoj~ica. „Ali ne mogu da
smislim prave re~i ve~eras, pa zato govorim sva slova. Bog }e
ih ve} umesto mene sastaviti kako treba, jer on zna o ~emu
razmi{ljam.“
– Najlep{i odlomci
Molite se, a onda se prepustite verovanju
Kada je dr`ao govor u Atingamu, Endru Glazevski je
pomenuo zakone izra`avanja i izjavio ne{to veoma zanimljivo:
„Ako nastavite da se molite za ne{to, aktivirate reverzibilne
zakone.“ Nisam razumeo {ta je hteo time da ka`e, pa mi
je objasnio: „To je veoma jednostavno. Ako nastavite da
se molite za ne{to, to pokazuje da nemate vere. Treba da
zamolite samo jednom i onda da se prepustite verovanju.“
– Dejvid Spengler
Nebo nikada ne poma`e onome ko ni{ta ne ~ini.
– Sofokle
Posle molitve dolaze dela
Molite se Bogu, ali veslajte ka obali.
– Ruska poslovica
Jedan dobar i odan ~ovek je zapao u nevolje s novcem. Svaki
put kad bi pogledao oko sebe, izgledalo je da se pred njega
postavlja novi zahtev, sve dok kona~no nije toliko osiroma{io
da nije imao ni za {ta. Jedne no}i, u o~ajanju, pao je na
kolena, podigao o~i ka nebu i po~eo da se moli: „Dragi Bo`e,
309
Aladinov faktor Šta þekate? Poþnite!

ja sam siroma{an. Molim te da dobijem na lutriji – {to pre!“

Slede}e nedelje je bio optimista i stanje mu se promenilo.
Posle tri meseca, vera je po~ela da bledi, a do kraja godine je
postao ogor~en {to jo{ nije dobio ni nov~i}.
„Ima li te, Bo`e?“, molio je. „Verovao sam da }e{ mi
pomo}i, ali ve} je cela godina pro{la, a od tebe nema
odgovora na moje molitve.“
Iznenada, na nebu se pojavi taman oblak, sevnu{e munje,
14
i jedan glas zagrme: „^ujem te... ~ujem te. U stvari, ~uo sam [TA ^EKATE? PO^NITE!
svaku tvoju molitvu, ali pru`i mi priliku. Najmanje {to mo`e{
da uradi{ je da kupi{ tiket za lutriju.“ *

Molitve zahvalnosti Najve}i cilj obrazovanja nije znanje, ve} delanje.

Molitve zahvalnosti uvek bi trebalo da prethode – Herbert Spenser
molitvama sa zahtevima.
– Nepoznati izvor Trebalo bi da nas u~e ne da ~ekamo inspiraciju,
ve} da po~nemo sa radom. Akcija uvek ra|a inspiraciju.
Inspiracija retko ra|a akciju.
Misao zahvalnosti nebesima je najsavr{enija molitva.
– Frenk Tibolt
– G. E. Lesing

Nema idealnog trenutka

Ne ~ekajte. Nikada ne}e biti pravi trenutak.
– Napoleon Hil

Zapamtite, ne postoji pravi trenutak ni za {ta. Postoji samo

sada. Mi vas svim srcem hrabrimo da zapo~nete putovanje ka
vi{im nivoima ispunjenja i produktivnosti, smesta.
Ne ~ekajte da sve bude kako treba. Nikada ne}e sve biti
savr{eno. Uvek }e biti izazova, prepreka i manje savr{enih uslo-
va. Pa {ta! Po~nite odmah. Sa svakim korakom koji napravite,
postaja}ete sna`niji, ve{tiji, sigurniji u sebe i uspe{niji.

310 311
Aladinov faktor Šta þekate? Poþnite!

Sve {to `elite je tu i ~eka da zatra`ite. Sve {to vi `elite, `eli Putovanje od hiljadu milja po~inje jednim korakom.
vas. Ali morate ne{to preduzeti da biste to i dobili. – Konfu~ije

Sanjati o ne~emu da biste to uradili valjano je ispravno, Prvi korak je najte`i.

ali sanjati o ne~emu onda kada treba da radite je
pogre{no.
– Osvald ^embers
Vreme za snove je pro{lo. Sada je vreme da ustanete i
po~nete da tra`ite ono {to `elite. Po~nite polako, a onda
ubrzavajte; odmah prionite i po~nite od smelih i jasnih
zahteva. U svakom slu~aju je dobro. Uradite ono {to ose}ate
da je dobro za vas. Samo po~nite.
– Nepoznat izvor
^oveka spasava prvi korak. Pa onda jo{ jedan korak.
– Antoan de Sent Egziperi
[ta god mo`ete da u~inite, ili sanjate da mo`ete, zapo-
~nite. Hrabrost u sebi sadr`i genijalnost, mo} i magiju.
– Gete

Niko to ne mo`e da uradi umesto vas.

– Ralf Kordiner

Niko to ne}e uraditi umesto vas.

– Ben Stajn

Morate posti}i da se ne{to dogodi.

– D`o Grin

^ovek koji preme{ta planinu po~inje nose}i malo

kamenje.
Onaj ko ho}e da nau~i da leti, mora prvo da nau~i da – Vilijam Fokner
stoji, i da hoda, i da tr~i, i da se penje, i da ple{e; ne mo`e
se uleteti u letenje.
Nadamo se da ste u`ivali u ovom putovanju kroz svet pita-
– Fridrih Ni~e
nja. Nadamo se da ste svesniji zna~aja jasnog, direktnog, pono-
vljenog tra`enja onoga {to `elite u `ivotu.
Jedini na~in za po~etak je da po~nete.
Svako koga upoznate i svako iskustvo koje steknete je pote-
– Nepoznat izvor
ncijalni Duh u va{em `ivotu. Treba samo da budete otvoreni.

312 313
Aladinov faktor

Otvorite um da biste videli priliku.

Otvorite srce da biste ~uli {ta `elite.
Otvorite usta da zatra`ite.
Otvorite ruke da prihvatite darove koje }ete dobiti.

I do{ao je dan kada je opasnost da se ostane zbijen u pu-

poljku bio bolniji od opasnosti da se procveta.
– Anais Nin

Hvala vam {to ste pro~itali ovu knjigu i podelili na{e

iskustvo. Na{a kona~na `elja za vas je da pitate, pitate, pitate,
pitate sve dok vam se snovi ne ispune!

314