ЦРНОЈЕВИЋИ - РАДОВАН БЕЋИРОВИЋ
1. Шупље брдо кроз Гацкове Греде
2. У Крновске припада легенде;
3. Бор с гранама ту може да прође,
4. Јел' то вода могла да проглође,
5. Ил' је створен у доба глечера,
6. Ил' је ђаво отоле вечера?
7. Ту је Иван, Зете земље глава,
8. Пројавио пет хиљада брава;
9. Те се и сад, ето кад је било -
10. Зове Иван-бегово бројило.
11. Ту му близу бијаху катуни,
12. Сваке среће и богатства пуни;
13. Докле тога господара Зете,
14. Једну вече зла судбина срете.
15. Довурља се змија из језера,
16. У колиби беговој вечера,
17. И закла му, стоји у предању,
18. Двоје мушко дјеце на спавању.
19. И данас је српске мајке куну,
20. Што и Станка тада не запуну.
21. Кука јадна Иванова Мара,
22. Сву планину у тугу претвара,
23. Жали ђецу Вука и Лазара,
24. Опомиње Ива господара:
25. „Црни вране с Обода Иване,
26. Што издиже ђе је смрти ближе,
27. Ђе се гине од планинске тмине,
28. Од љутијех гуја и олуја!”
29. Кука стара да не може више,
30. Нити лише Ђура ни Станише.
31. Види јадне кнежеве књегине,
32. Кукавице куми и преклиње -
33. Кад год љети тудије налете,
34. Да се ђеце Иванове сјете:
35. „Док огрије сунце, умукните,
36. Те ми ђецу зором не будите“.
37. Кука Мара престајала није,
38. Иван-бег се од јада не брије.
39. У знак туге Иванова двора
40. Од Зете се прозва Црна Гора,
41. Али Иво од велике жеље,
42. Копа ружу у сред Зете земље,
43. И носи је у пусте бобије
44. Да културни споменик побије
45. Више глава два будућа лава.
46. И та ружа Ива господара,
47. И дан данас расте и беара,
48. Опомиње на прошлост далеку,
49. На Ивана и жалост велику.
50. Да бит неће вакта, ни вијека,
51. Да помири змију и човјека!
52. Но та змија и то њено клање,
53. То је било неко предсказање,
54. Да ће Иван и држава Зета
55. Нестанути са карте свијета.
56. Ивану се тако и догоди,
57. Он у кућу црну срећу роди;
58. Станко оде те се поислами,
59. Ђура жена у Млетке премами,
60. Не шће ова млетачка одива
61. Под Ловћеном останути жива,
62. Да се зове „Балканска царица“
63. Властелинка, али незналица!
64. Кад на Ђура муке навалише,
65. Од Стевана и брата Станише,
66. Иванов се Ђуро поколеба,
67. Те отиде тамо куд не треба -
68. У тазбину, у вучју јазбину,
69. Гдје је живјет сиромаху мана,
70. А не горском лаву са Балкана.
71. Није ишло великоме књазу,
72. Да са женом живи на миразу,
73. Код пунице, туђе баксузнице!
74. Црну Гору на душу је мака,
75. С турском силом сама да се јака,
76. А он да се снебива кроз Млетке,
77. Без јуначке сабље и челенке,
78. Без престола и поноса свога,
79. И очина орла двоглавога;
80. Те остаде Душанова круна
81. У олтару, два вијека пуна,
82. До Данила, књаза Петровића -
83. Он под круну сједе Немањића!
84. Под њом срете силу Омерову,
85. Под њом доби мегдан на Грахову.
86. Са њом поби Црној Гори међе,
87. Она после у насљедство пређе.
88. Кад нестаде Краљ Никола Први
89. И српска се круна обестрви,
90. И с њом сабља Милутина краља,
91. Која пола Цариграда ваља.