ЕПСкЕ нАРОДнЕ ПЕСМЕ

О ХАЈДУЦИМА
30
Овај циклус песама обухвата песме о хајдуцима, храбрим срп-
ским одметницима који су се борили против турског зулума и били
заштитници поробљеног српског народа. Најчешће теме које се
јављају у песмама о хајдуцима су: хајдучки мегдани, избављење
хајдука из тамнице, неверни побратим, кум или јатак, неверна же-
на, отмица девојке, а пре свега издржљивост и јунаштво хајдука,
њихова честитост и одлучност да се одупру свом мучитељу и из-
држе све муке.

(епска народна песма)

О јунацима који су били кадри стићи и утећи и на страш-

ном месту постојати, народни певач испевао је многе
песме. Неке од тих хајдука-јунака и песме о њима већ
си упознао/ла (Стари Вујадин, Старина Новак, кнез
Богосав...). Мали Радојица – личност
Пред тобом је још једна песма о хајдуку, изузетне фи- непозната историји, али
омиљен јунак хајдучких
зичке снаге, али и домишљатости. Шта све Мали Радојица
песама
може да издржи, а пред чим пада у искушење, сазнаћеш
Задар – град и морско
када прочиташ ову песму.
пристаниште у Хрватској.
У IV веку пре н. е. помиње
се под називом Једер.
Није био под турском,
него под млетачком
влашћу. Познат је као
Мили боже, чуда големога! већ пуцају на Задру топови, ускочки центар у VII веку
Јали грми, јал’ се земља тресе? шенлук чини ага Бећир-ага – мраморје – стење,
Ја се бије море о мраморје? уватио Малог Радојицу, камење
Ја се бију на Попина виле? па га меће на дно у тавницу. Попине (Велико Попине)
– насељено место у
Нити грми, нит’ се земља тресе, У тавници двадесет сужања,
општини Грачац,
ни се бије море о мраморје, а сви плачу, један попијева, у Хрватској
ни се бију на Попина виле; те остало друштво разговара:

113
 „Не бојте се, браћо моја драга,
шенлук – весеље,
еда бог да каквагођ јунака,
славље уз пуцњаву из
пушака, светковина који ће нас јунак избавити.”
сужањ – роб, човек А кад к њима Радојица дође,
лишен слободе, сви у једно грло заплакаше,
заробљеник Радојицу љуто проклињаху:
„Радојица, допаднуо мука!
И ми смо се и уздали у те
да ћеш ти нас кадгођ избавити,
ето и ти саде к нама дође;
тко ли ће нас јунак избавити?”
Вели њима Мали Радојица:
„Не бојте се, браћо моја драга,
већ ујутру, кад данак осване,
ви дозов’те агу Бећир-агу,
па му каж’те да ј’ умро Раде,
не би ли ме ага закопао.”
Кад свануло и сунце грануло,
а повика двадесет сужања:
„Бог т’ убио, ага Бећир-ага!
Што доведе к нама Радојицу? Уватише змију присојкињу,
Јер га синоћ објесио ниси, па турају Раду у њедарца,
већ се код нас ноћас преставио ал’ је Раде срца јуначкога,
хоће ли нас поморити смрадом?” ни се миче, ни се од ње плаши.
Отворише на тавници врата, Опет вели Бећирагиница:
изнесоше пред тавницу Рада; „А, бога ми, ниј’ умро Раде,
онда вели ага Бећир-ага: ниј’ умро, већ се ућутио;
престравити се –
умрети од страха
„Нос’те, сужњи, те га закопајте!” већ узмите двадесет клинаца,
поморити – Ал’ говори Бећир-агиница: удрите их под ноктове Раду,
усмртити, побити, „Ев’, бога ми, ниј’ умро Раде,
хоће ли се помакнути, курва!”
уништити у великом ниј’ умро већ се ућутио;
броју И узеше двадесет клинаца,
налож’те му ватру на прсима,
присојкиња – змија ударају под ноктове Раду;
отровница
хоће ли се помакнути, курва!”
и ту Раде тврда срца био,
под ноктове – под Ложе њему ватру на прсима,
ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни душицом дише.
нокте
хајкуна (ајка, ајкуна, ни се миче, ни помиче Раде. Опет вели Бећирагиница:
хајка) – често женско Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде,
име у народним ниј’ умро, већ се ућутио;
песмама за лепу
„А, бога ми, ниј’ умро Раде,
и заводљиву ниј’ умро, већ се ућутио; сакупите коло ђевојака
муслиманску већ уват’те змију присојкињу, и пред њима лијепу Хајкуну,
девојку те турајте Раду у њедарца, хоће ли се насмијати на њу!”
хоће ли се од ње уплашити, Сакупише коло ђевојака
неће ли се, курва, помакнути!” и пред њима лијепу Хајкуну,

114
на Рада је коло наводила,
преко Рада ногама играла,
а каква је, да је бог убије!
Од свију је и већа и љепша,
љепотом је коло зачинила,
а висином коло надвисила;
стоји звека на врату ђердана,
стоји шкрипа гаћа од сандала.
Кад је згледа Мали Радојица,
лијевијем оком прогледује,
деснијем се брком насмијава.
А кад вид’ла Хајкуна ђевојка,
она сними свилена јаглука;
њиме покри Рада по очима,
а да друге не виде ђевојке;
па је своме баби говорила:
„Јадан бабо, не гријеши душе,
већ носите сужња, закопајте.”
Онда вели Бећирагиница:
„Бре, немојте закопати курве,
већ га бац’те у дебело море,
те наран’те рибе приморкиње
лијепијем хајдучкијем месом.”
Узе њега ага Бећир-ага,
па га баци у дебело море.
Ал’ је Раде чудан пливач био,
далеко је Раде отпливао,
пак изиђе на бријегу мора,
па повика из грла бијела:
„Јао, моји б’јели ситни зуби,
повад’те ми клинце из ноката!”
И он сједе и ноге прекрсти,
и повади двадесет клинаца,
па их метну себи у њедарца.
Опет неће да мирује Раде.
Кад је тавна ноћца настанула,
иде двору аге Бећираге,
па постоји мало код пенџера;
истом ага за вечеру сио,
па с кадуном својом бесједио:
„Моја кадо, моја вјерна љубо,
ево има девет годин’ дана,
как’ ј’ отишô Раде у хајдуке,
да не могох сербес вечерати
ђердан – ланчић о
све од страха Малог Радојице;
врату, огрлица
богу хвала кад га данас нема јаглук – дугуљаста
и кад њему хака главе дођох! марама извезена
И оно ћу двадест објесити златом
док ујутру бијел дан осване.” кадуна (када) –
угледна жена, госпођа
А то Раде и слуша и гледа,
сербес – без страха,
па у собу к њему улетио, слободно; без бриге
за вечером агу уватио, хака главе доћи
увати га за врат до рамена, – доћи некоме
истрже му главу из рамена. главе, уништити
га, упропастити га;
Па увати Бећирагиницу,
доскочити некоме
па потеже клинце из њедара, ризница – прoсторија
удара их под ноктове кади: у којој се чувају
док је пола клина ударио, ствари велике
и душу је, кучка, испустила. вредности (новац,
накит, одело, оружје)
Њој говори Мали Радојица:
ашлук (хашлук) –
„Нека знадеш, Бећирагинице, новац за трошење
да каква је мука од клинаца!” талијери (талири) –
Па ухвати Хајкуну ђевојку: старински сребрни
„О Хајкуна, срце из њедара, новац у разним
европским градовима.
дај ми нађи од тавнице кључе, Назван према имену
да испустим двадесет сужања.” чешког града у коме
Нађе Хајка од тавнице кључе, је први пут скован у
он испусти двадесет сужања. XVI веку
Опет јој је Раде говорио:
„О Хајкуна, душо моја драга,
дај ми нађи од ризнице кључе,
да што мало за ашлука тражим;
далеко ми ј’ дому путовати,
треба ми се путем понапити.”
Отвори му сандук од тал’јера;
онда јој је Раде бесједио:
„О Хајкуна, срце моје драго,
што ће мени таке плочетине?
Коња немам да с њима поткивам?”
Отвори му сандук од дуката,
он на друштво дукате дијели.
Па увати Хајкуну ђевојку,
одведе је у земљу Србију;
доведе је у бијелу цркву,
од Хајкуне гради Анђелију,
па је узе за вјерну љубовцу.
115

ЛИТЕРАРНИ
КУТАК
2 Саслушај одломак из песме Мали Радојица у
интерпретацији драмског уметника.
Искажи утиске и осећања која је
у теби побудила песма.
♦ У најави ове песме наговештено је да је
реч о једном великом јунаку. Када си, као
пажљив слушалац, дошао/ла до закључка
да је мали Радојица изузетан јунак од кога
стрепе Турци? Којом стилском фигуром је
то представљено?
♦ Каква атмосфера влада међу хајдуцима
заточеним у тамници Бећир-аге. Које
стилско средство сажето осликава њихово
расположење?
♦ У тренутку када се и сам нађе у тамници,
развејавши наде својих другова да ће се
наћи јунак који ће их ослободити, Мали
Радојица испољава:
а) малодушност и страх;
б) прибраност;
в) осећање панике;
г) брзину мисли?
Определи се за одговоре које сматраш
тачним.
♦ Које особине Малог Радојице уочаваш
после његовог директног појављивања
у песми?
♦ Какав је план Радојица смислио да би
избавио себе и остале хајдуке?
♦ Његову лукаву идеју прихватио је
Бећир-ага, али не и Бећирагиница.
Да ли то значи да је:
– Бећирагиница интелигентнија од свог
мужа;
– више уплашена, па види и оно чега нема;
– проницљива и интуитивна особа?
Образложи оно што мислиш да је тачно или
понуди неко своје објашњење.
♦ Када мали Радојица доказује своју изузетну
физичку снагу и спремност да не поклекне?
Пронађи стихове који то потврђују. Какво
је твоје мишљење о таквом држању једног
човека на страшним мукама које му
смишља Бећирагиница? Превазилази ли
116
Мали Радојица оно што може да издржи
обичан човек? Народни певач нам то
осликава користећи две упечатљиве стилске
фигуре. Које?
♦ Пред последњим искушењем, лепотом
девојке Хајкуне, Мали Радојица је
поклекнуо. Како народни певач правда свог
јунака? Када чујемо, што није чест случај,
глас самог народног певача? Пронађи те
стихове и кажи какво осећање изражавају.
Којом врстом кратких фолклорних форми
је то осећање исказано? Шта је у томе
необично – у каквом су односу форма и
садржина изреченог? (Прочитај у одељку
Појам о појму нешто више о томе.)
♦ Мали Радојица се осмехнуо лепој Хајкуни
и потврдио да је обичан човек кога
привлачи женска лепота. Шта је овом
епизодом постигао народни певач? Како
ти се сада чине сцене физичког мучења
које тако храбро трпи један обичан човек,
а не некакав натчовек? Дивиш ли се овом
хајдуку више или мање?
♦ Зашто Хајкуна спасава Малог Радојицу?
Које црте њеног карактера запажаш?
♦ Домогавши се слободе, Мали Радојица
одлучује да се врати на двор Бећир-аге.
Којим разлозима је мотивисана његова
одлука? Које карактерне особине главног
јунака откривају и употпуњују његов лик?
♦ Шта можеш да закључиш о лику
Бећирагинице?
♦ Како се песма завршава? Протумачи
Хајкунину одлуку да се уда за човека који
јој је убио родитеље. Чиме се руководила
приликом таквог избора?
♦ Мали Радојица се показао као изузетан,
велики јунак. Зашто је онда прозван Мали?
Његови поступци упућују на одређене
животне поруке. Искажи их усмено или
писмено.
♦ На стр. 143 Читанке налази се одломак из
романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића.
Упореди Малог Радојицу и остале хајдуке из
романа Хајдук Станко. Којим си се њиховим
особинама дивио? Да ли су Станко, Заврзан
и други јунаци романа типични хајдуци из
народних песама?