СМРТ КРАЉЕВИЋА МАРКА САНУ ЗБИРКА
1. Још зорица не забијељела,
2. Ни Даница намолила лица,
3. Рано рани Краљевићу Марко,
4. Јахше Шарца Урвином планином.
5. Често пада на кољена,
6. Но је Марко њему бесједио:
7. ''Дура, Шаро, да би опустио!
8. Оволико доба и годинах
9. Ка’ идемо зеленом планином
10. Одио си вазда пеливански,
11. Јутрос пусту падаш на кољена,
12. Кобиш главу и товју и моју!
13. А дајем ти божу вјеру тврду,
14. Нит’ се бојим влаха ни Турчина,
15. Ни каковога по земљи јунака!''
16. Нешто с Марком збори из планине:
17. ''Не куни се, Краљевићу Марко,
18. Хајде отиди мало понапријед,
19. Данас ти је доша дан суђен –
20. Кад дођеш на бунар на воду,
21. Ту ћеш знати оли останути!''
22. Кад на воду Марко долазио,
23. Нешто с Марком из воде говорило:
24. ''Скин’ се с коња, Краљић Марко,
25. Јунаштва си доста учинио,
26. Е се хоћеш дијелит’ с душом!''
27. Скочи Марко на зелену траву
28. И своју сабљу извадио,
29. И Шарцу главу окинуо,
30. Укопа га под јелу зелену;
31. И натроје копље саломио,
32. Бачи га јели у расохе;
33. Те дофати топузину тешку,
34. Бачи га мору у дубине,
35. И овако Марко говорио:
36. ''Кад на сухо топуз изљегнуо,
37. Овакви се јунак породио!''
38. Бачи сабљу у води бунару,
39. Па од злата дивит дофатио,
40. Те је ситну књигу направио
41. И у њу је Марко говорио:
42. ''Који би се јунак нагонио
43. Да укопа Краљевића Марка,
44. Има Марко три ћемера блага –
45. Један ћемер да узме за плату,
46. Они други да приложи цркви,
47. Они трећи да да сиротињи.''
48. Књигу стави о јеловој грани,
49. Па скиде капу под самуром,
50. Окрену се куђ истече сунце,
51. Прекрсти се крстом Христовијем:
52. ''Остан’ збогом, лажљиви свијету,
53. Доста си се са мном надржао!''
54. Па му онђен душа испанула.
55. Кад сјутра дан и зора дође,
56. Али греде игумане Васо
57. Из простране Свете Горе рамне,
58. За њим иде Исаија ђаче,
59. Пожедњали на воду хитају.
60. Кад су се примакнули близу,
61. Кад погледа Исаија ђаче,
62. Али виђе књигу од јазије,
63. Па је момче с пута проучило:
64. Ту хојдоше и Марка нађоше,
65. И топле их сузе пропануле.
66. Но бјељегу не остави Марко
67. Да се њему не посиле Турци.
68. Па Марка на коња бачише,
69. Јамише га накрај мора слана,
70. А одолен мору у Ђемију,
71. И укопаше пред бијелу цркву
72. И све учињели како река Марко.
73. То је било, не зна је ли било.