Сумњиво лице, Бранислав Нушић

,,Сумњиво лице” је дело написано тако да се изводи на сцени. Писана је за време владавине
Обреновића, па се и кроз читање ове веома занимљиве драме може приметити исмевање њихове
власти. Лектира је написана у два чина.

Први чин је мени био далеко занимљивији од другог.

Капетан Јеротије Протић на столу проналази писмо намењено његовој ћерки, Марици. Писмо
пише Ђока. Јеротије је одмах посумњао да се може радити о њеном дечку, што му апсолутно није
одговарало, јер је хтео да се Марица уда за Вићу. Вића је био богат, лепо је зарађивао и баш зато
је Јеротије мислио да је то права прилика за његову ћерку. Марица је Ђоку упознала на селу док је
била код рођака, па је Јеротије кривио супругу због тога што је управо она послала ћерку у госте.
Међутим, Марица је имала јасан циљ. Са Ђоком се већ договорила да се нађу у једном хотелу,а да
ће до тад она попричати са родитељима. Њихов одговор није ништа значио, и да не допусте да се
уда за Ђоку, Марица би побегла од куће. Заиста није подносила Вићу. У међувремену, стигло је
јошп једно писмо на ком је великим, крупним словима писало ,,повериљво”. Деловало је као да
је писмо мистерија,а да је на Вићи и Јеротију да је реше. Како ни један ни други нису били
довољоно образовани, а још мање се разумели у такве ствари, нису разумели поруку. На крају је
испало да у њихову варош долази неко ко има нешто против Обреновића, и управо су ту неку
особу назвали сумњивим лицем.

Знали су само да је сумњиво лице неки младић. Марица и Анђа су покушавале да разговарају са
Јеротијем, мада безуспешно.

Након тога су од шпијуна Алексе сазнали да се неко приајвио у хотел Европа, али није рекао своје
име. То је Јеротију и његовим помоћницима било довољно да крену у хапшење.

Дошао је ред и на саслушање. Осумњиченог је испитивао Вића, док су ту била и два сведока.
Јеидно што су знали јесте да је осумњичени Ђорђе Ристић из Панчева. Ђорђе је апотекар и има
око двадесетак година. Међутим, никако није хтео да призна зашто је дошао у град, што је
изазвало још већу сумњу. Са собом је имао много папирића са порукама, али и даље ништа није
хтео да призна. Све док нису нашли мало већи папир, који је у ствари био писмо. Противио се
његовом читању, али безуспешно. Вића је почео да чита, и убрзо схватио да је писмо написала
Марица, капетанова ћерка. Ђорђе Ристић је у ствари Ђока, а он је само дошао по своју вољену
Марицу. Марица је улетела на саслушање, загрлила Вићу и убзо изашла, док је оца оставила на
муци јер је морао да размишља како да спаси свој углед.

Књижевни род: драма Место радње: непознато село у Србији

Књижевна врста: комедија

Вр. радње: владавина династије Обреновића