Dioba Jakšića

Pesma Dioba Jakšića govori o svađi braće pri deobi imovine. Narodni stvaralac naglašava kako
se braća prilikom deobe mogu zavaditi oko sitnica i ljubav preobraziti u mržnju. Pošto su zemlju
i gradove podelili, stariji brat Dmitar traži pride konja i sokola, a mlađi Bogdan mu ne da
nijednoga. Dmitar se žestoko naljuti i svojoj ženi Anđeliji zapovedi da otruje Bogdana dok je on u
lovu. Anđelija je u nezavidnom položaju: treba da izvrši muževu zapovest i da se ogreši o ljudske
i verske norme:
Sve mislila, na jedno smislila:
Ona ode u podrume donje,
Te uzima čašu molitvenu,
Sakovanu od suvoga zlata,
Što je ona od oca donela,
Punu rujna natočila vina,
Pa je nosi svojemu đeveru,
Ljubi njega u skut i u ruku,
I pred njim se do zemljice klanja:
"Na čast tebi, moj mili đevere!
Na čast tebi i čaša i vino,
Pokloni mi konja i sokola.
Za to vreme Dmitar lovi. Pušta sokola da uhvati utvu zlatokrilu, ali ona rani sokola koji pada u
jezero. Kad je iz vode izbavio ranjena sokola on ga pita:
"Kako ti je, moj sivi sokole,
Kako ti je bez krila tvojega?"
Soko njemu piskom odgovara:
"Meni jeste bez krila mojega
Kao bratu jednom bez drugoga."
Tad se Dmitar bješe osjetio
Đe će ljuba brata otrovati,
Pa on uzja vranca velikoga,
Brže trči gradu Biogradu
Ne bil' brata živa zatekao.
Kad je bio na Čekmek-ćupriju,
Nagna vranca da preko nje pređe;
Propadoše noge u ćupriju,
Slomi vranac obe noge prve.
Kad se Dmitar viđe na nevolji,
Skide sedlo s vranca velikoga,
Pak zavrže na buzdovan perni,
Brže dođe gradu Biogradu.
Kako dođe, on ljubu doziva:
"Anđelija, moja vjerna ljubo,
Da mi nisi brata otrovala?"
Anđelija njemu odgovarala:
"Nijesam ti brata otrovala,
Veće sam te s bratom pomirila".