Bolani Dojčin

Pesma Bolani Dojčin" dobra je ilustracija da su posle Kosovskog boja ostali samo iznemogli

junaci, i dečaci koji teško mogu pružiti ozbiljniji otpor nasilnicima. Kad se u Solunu razboleo
jedini ozbiljniji junak Dojčin, silnik Uso Arapine razapinje šator u polju i traži da mu neko na
megdan izađe. Kako nema ko da mu na megdan izađe, on je grozan porez udario:
 Sve na dvora po jalova ovna,
 Po furunu ljeba bijeloga,
 I po tovar vina crvenoga,
 I po kondir žežene rakije,
 I po dvadeset žutijeh dukata,
 I po jednu lijepu đevojku,
 Ja đevojku, ja nevestu mladu,
 Kojano je skoro dovedena,
 Dovedena jošte ne ljubljena.
Pošto se ceo Solun izređao, red je došao i na Dojčinove dvore. Njegova žena i sestra Jelica su
porez sakupile, ali ga Arapin bez Jelice neće primiti, pa ona plače nad posteljom bolesnog
junaka. I da skratim priču: Dojčin se diže iz postelje i u zavojima odlazi na megdan crnom
Arapinu. Dok prolazi gradom, izmamljuje poglede divljenja:
 Al' govore solunski trgovci:
 "Vala Bogu, vala jedinome!
 Otkako je Dojčin preminuo,
 Nije bolji junak proišao
 Kroz Soluna, grad bijeloga,
 Ni boljega konja projahao."
Kad ga je Arapin ugledao, toliko se uplašio da Dojčina poziva na piće i, navodno, oprašta mu
porez. U dvoboju pobeđuje Dojčin, pre svega što ima dobrog konja koji vešto izbegava Arapove
udarce, ali i nadošloj snazi zbog srdžbe. Na povratku ubija i svog pobratima Petra koji je za
potkov konja od Dojčinove žene tražio da je ljubi dok Dojčin ne plati. Završni stihovi pesme malo
su bljutavi za moj ukus:
 "Eto, sele, oči Arapove,
 Neka znadeš da ih ljubit nećeš,
 Sele moja za života moga!"
 Pa izvadi oči nalbatinove,
 Te ih daje ljubi Anđeliji:
 "Naj ti, Anđo, oči nalbatinove,
 Neka znadeš da ih ljubit nećeš,
 Ljubo moja, za života moga!"
 To izusti, a dušicu pusti.