Bolani (bolesni) Dojčin

Dojčin je bio bolestan u Solunu. Za to vreme Uso Arapin razapeo je šator na

solunskom polju, jer je mislio da je Dojčin umro. Tražio je od stanovnika Soluna namet:
hleb, vino, dukate, i nevinu devojku. Sestra Jelica i žena Anđelija su to krile od njega, da
se ne bi čovek nervirao.

Red je došao na Dojčinovu kuću, da da namet. Trebalo je Jelica da odnese namet

Arapinu i da bude njegova . Ona to nije htela i požalila se bratu Dojčinu. Videvši suze
svoje sestre, Dojčin je skočio iz postelje, i žurno se spremio za megdan. Nije bio
kukavica, pa da kaže: Ne mogu, bolestan sam... Poslao ježenu kod pobratima Petra da
mu potkuje konja. Al Petar kaže, da ako Dojčin nema pare, mora će da mu ljubi ženu
Anđeliju. Andjelija je to odbila i vratila se Dojčinu. Dojčin poludeo, skočio i tražio od
Anđelije oružje, a od Jelice da ga uvije u belo platno, da mu se kosti ne bi prosule (jer je
bio bolestan). Platno oko bolesnog viteza je, simbol ljubavi između brata i sestre (kaže
Boske)

Kad je krenuo kroz Solun, gradjani su rekli : Otkad je Dojčin umro, nismo videli
ovakvog junaka. Kad ga je Uso Arapin video, od straha ga je zvao da piju vino, al Dojčin
nije hteo, nego je raspalio po šatoru, i video unutra 13 đevojaka. Krene borba , Dojčin
Arapina gađa srelom, i prikuje ga za vrata Soluna, pa mu odseče glavu i izvadi oči čarne.
Onda ode kod pobratima Petra, zove ga da mu kao plati potkivanje konja. Petar kao: Ja
sam se šalio. Al Dojčin i njemu izvadi okice. Oči od Arapina je bacio pred Jelicu, a od
Petra pred Anđeliju sa rečima: Evo ti oči, da on zna da nećeš da ih ljubiš. I umre.

Pošto je na Kosovskom boju većina srpskih junala izginula, ostali su samo starci i dečaci da
pružaju otpor Turcima. Dojčin je simbol otpora oslabljene Srbije, Turcima.