ЦАРИЦА ПРЕВАРАНАТА

Кинеска домаћица, с посебним даром за писање и бујном маштом, успела

је да обмањује кориснике Википедије више од деценије.

Мрежу лажи сасвим случајно открио је кинески писац Јифан.

Спремао је нову књигу и током истраживања на интернету наишао на
причу која га је посебно надахнула. Историјски подаци о руском руднику
сребра у Кашину, које је пронашао на Википедији на кинеском језику,
чинили су се као одличан материјал за роман. Рудник у ком је радило 40
хиљада робова и ослобођеника, руски сељаци открили су 1344. године.
Захваљујући њему, кнежевина Твер стекла је огромно богатство у 14. и 15.
веку.
Аутор чланка деловао је као прави стручњак за ову тему и
историјско раздобље. Све је описано до најситнијих детаља, па је из
подужег уноса на Википедији могло да се сазна више о друштвеним
приликама у оно време, али и геолошком саставу тла и начину на који се
руда пречишћавала. Наведено је да је непроцењиво благо из Кашина
довело је до сукоба између Тверске кнежевине и Московске кнежевине
која је желела да преузме послове у руднику. Тверска кнежевина пропала
је у 15. веку, а Московска је наставила да рудари у Кашину све до средине
18. века, када су сви природни извори исцрпљени.
Као да је и сам преузео улогу рудара, Јифан је наставио да трага за
новим подацима о овом раздобљу руске историје. Бројни линкови одвели
су га до сродних чланака истог аутора, који су му понудили ново обиље
података. Да би био сигуран да је оно што је прочитао веродостојно,
упоредио их је са страницама на Википедији на руском језику. И одмах је
схватио да нешто није у реду. О истим догађајима на руским страницама
били су написани само штури извештаји или, у неким случајевима, уопште
нису постојали.

1
 Сазнао је убрзо да Кашин заиста постоји, али да се не спомиње
ништа о средњовековном руднику сребра. Јифан је успео да ступи у
контакт с руским корисницима Википедије који су му објаснили да велики
број извора и књига на које се кинески аутор позивао уопште не постоје. У
руским историјским записима нису описани ни стари сукоби међу
словенским државама, које је писац чланака такође подробно описао.

ОБМАНА СВЕТСКИХ РАЗМЕРА

Оно што је започето као истраживање једног романописца, у жељи
да сазна више о догађајима који су му се учинили занимљиви, прерасло је
у разоткривање велике преваре, можда и највеће откад Википедија постији.
Јифан је загазио у маштовит свет који, мада је привукао велики број
читалаца, није имао готово никакво упориште у стварности. Ликови и
детаљи у већини уноса држали су пажњу толико да већини корисника није
ни пало на памет да посумња у њихову истинитост. А испоставило се да су
скоро све биле измишљотине...
У потрагу за преварантом Јифан је кренуо прошлог месеца када је на
кинеском сајту Zhihu објавио своје откриће. Размере преваре изашле су на
светлост дана након што је група уредника-добровољаца „пречешљала“
остале чланке истог аутора, којих је било скоро три стотине. Без речи их је
оставила количина изнетих лажи, али и вештина писца да их представи као
чињенице које не треба доводити у питање. Зато су морали да сарађују са
стручњацима у одређеним областима, како би уопште разазнали шта је
стварност а шта фикција.
У једном од најдужих уноса на кинеској Википедији, обимном скоро
као роман „Велики Гетсби“ Ф. Скота Фицџералда, речима правог учењака
детаљно су описана три татарска устанка у 17. веку, који су оставили
далекосежне последице на Русију. На страници је објављена и мапа. Уз

2
други унос приложене су ретке фотографије античких новчића које је
аутор, наводно, добио од руских археолога.
У напису који је привукао највише пажње корисника детаљно је
описано протеривање Кинеза у Совјетском Савезу двадесетих и тридесетих
година прошлог века. Чланак је преведен на енглески, арапски, руски и
друге језике, па је тако нанесена још већа штета. И у овом случају
објављено је мноштво нетачних података.

МАШТОВИТА ДОМАЋИЦА
Истрагом је утврђено да је преварант користио четири налога на
Википедији. На једном од њих наведен је женски надимак Жемао
(Zhemao). Представила се као кћерка кинеског дипломате у Русији, супруга
руског држављанина и стручњак за руску повест. У биографији је написала
да је докторирала на Московском универзитету. У стварности, Жемао је
била кинеска домаћица која је каријеру на Википедији отпочела из чисте
досаде. Невоља је била у томе што јој се писање и измишљање превише
допало, па после неког времена није могла да се заустави.
Први нетачни уноси појавили су се на кинеској Википедији 2010.
године. Тада је у средишту измишљених прича био Хесхен, права
историјска личност, званичник током владавине династије Ћинг. Када је
прва обмана прошла неопажено, Жемао је осетила слободу да настави да
пише, бавећи се углавном темама које није било лако разоткрити.
Догађајима из руске историје посветила се 2012. године.
На први поглед све је деловало у реду. Њене речи биле су убедљиве,
написи опсежни и исцрпни, уз уредно наведене изворе на које се позивала.
Тек после темељне истраге откривено је да је неке цитате измишљала, или
да књиге из којих их је, наводно, извлачила уопште не постоје. Посебно је
злоупотребљавала познато дело у 29 свезака „Историја Русије од
најстаријих времена““ Сергеја М. Соловјова. У њеним измаштаним

3
световима мешали су се ликови које је сама стварала с онима који су
заиста постојали. Тиме је додатно отежала посао онима који су решили да
је раскринкају.
Жемао је била изузетно посвећена новом послу. Уносе је редовно
дорађивала и допуњавала, сви они међусобно су били повезани и тако се
мрежа лажи ширила годинама. С обзиром на то колико је плодан лажов, не
чуди што добровољци нису одмах успели да пронађу све измишљене
чланке. Већина је избрисана до 17. јуна, а њени налози су блокирани.
Посао, међутим, још није није завршен. Због изузетног дара за писање и
маштовитости прозвали су је „кинески Борхес“.

ОДБРАНА ОД САМОЋЕ
Након што је превара разоткривена Жемао је осетила потребу да се
извини и објасни шта ју је навело да почне да пише на Википедији. Као
домаћица чији је супруг већину времена проводио на пословним
путовањима, било јој је потребно да некако испуни тренутке усамљености.
Њена подвала у самом почетку била је безазлена. Када је почела да
пише, није најбоље разумела књиге и чланке које је користила као изворе
јер су били на енглеском или руском језику. Зато је, помоћу софтвера за
превођење, састављала једноставне реченице које је затим допуњавала
маштовитим детаљима. Тако се цела ствар врло брзо отела контроли.
У објашњењу је написала: „Да бисте одбранили лаж, морате још
више да лажете“. У њеном случају то су биле стотине хиљада речи које
нису имале везе с истином. Да ствар буде гора, током година стекла је
велики број пријатеља, углавном стручњака који су такође писали на
Википедији, који су били запањени њеним поступком. Жемао је знала да
не постоји начин да се искупи и поправи односе с људима које је
разочарала.

4
 Трајна забрана писања на Википедији праведна је казна за оно што је
учинила. Жемао је изјавила да никад више неће да се упушта у сличне
послове. Уместо тога, решила је да научи неки занат и тако зарађује за
живот. Многи верују да би била веома читан писац, под условом да се
искључиво посвети писању фикције. Њеној великој превари посвећена је
страница на Википедији, па се може рећи да је оставила трајан траг на
месту „злочина“.