Филолошки факултет Универзитета у Београду

Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

Семинарски рад из предмета Књижевност за децу

Тема: Психолошка изграђеност ликова и научна фантастика у роману

20 000 миља под морем

Студент: Уна Бероња Ментор: др Милан Алексић

Број индекса: 2017/1244 Београд, јануар 2022.
Студијска група: 06
Садржај:
1. Апстракт ...................................................................................................................................2
2. Увод ............................................................................................................................................2
3. О роману ....................................................................................................................................3
4. Психолошка изграђеност ликова ......................................................................................5
5. Научна фантастика у роману .........................................................7
6. Жил Верн – писац и пророк ......................................9
7. Закључак...................................................................................................................................12
8. Литература................................................................................................................................13

1
АПСТРАКТ
У овом раду покушаћу да покажем на који начин Жил Верн гради психологију ликова свог
романа. Као и већина писаца, Жил Верн је у својим делима покушао да прикаже своју
визију човечанства и света. Научна фантастика је једна од тема која се појављује у свим
његовим делима и то намеће питање одакле и зашто та тема.
Потрудићу се да откријем изворе и мотиве који су писца навели да се бави овом темом као
и да покажем како су размишљања о будућности довела до стварања романа који
приказује људска достигнућа.
Бавећи се, дакле, овом темом, покушаћу да објасним на који начин Жил Верн
супротставља немогуће могућем и каква решења налази када је у питању проналажење
смисла на путовању које називамо животом.
Кључне речи : Жил Верн, психологија, научна фантастика, визија, мотив, могуће,
немогуће, смисао
УВОД
Роман 20 000 миља под морем објављен је 1869. године, као шести роман Необичних
прича, од њих педест и четири у којима немогуће изгледа могуће у ери великих научних
достигнућа. Жил Верн сматра се оцем научне фантастике и спада међу најпревођеније
светске писце.
Жил Верн је визионар који пре свог времена замишља путовања у свемир и морске
дубине. Своја Необична путовања он је писао 40 година и она су била штиво за више од
4000 превода, сврставајући га на друго место најпревођенијих писаца, одмах иза Агате
Кристи и испред Шекспира.
Жил Верн није први писац који шаље људе да освоје Месец. Сирано де Бержерак описао
је експедицију на Месец у 17. веку. Међутим, Верн је онај писац који популаризује
научно-фантастични роман посвећен причама које се одвијају у ближој и даљој
будућности о којој, свакако, читалац оног времена, чак и садашљег, не зна много тога.
То што је Жил Верн данас, као и у своје време, веома читан и познат читалачкој публици,
свакако има везе са тим што су његова дела путовања у којима читалац, као јунак романа,
упознаје потпуно нов и непознат свет. Иако је човек слетео на Месец и све ређе се
откривају непознати делови планете, читаоци и писци целог света могу нешто ново да
науче о његовој хуманој визији света и његовог сталног напретка.
Тако је Жил Верн, као сваки добар писац, омогућио свом роману да настави да траје у
читаоцима, чак и након завршетка читања самог романа, а позивајући се на библијску
„Књигу проповедника” на крају књиге, пребацио је ту недоумицу у вечно питање избора
између добра и зла. ( Давид Албахари, поговор, 20000 миља под морем, Макондо, 2013.)

2
О роману 20 000 миља под морем
Четири су основне теме којима се бави Жил Верн у роману 20 000 миљапод морем.
Прва је величање технологије и струје која омогућава да се покрене машинерија
Наутилуса. Затим, тема изолације у дубинама океана човека прогнаног из друштва из
непознатих и нејасних разлога, онога који жели да сакрије ту тајну, одакле потиче и
његово име Немо, што на латинском значи - нико. Још једна тема је жеља за слободом
приказана највише у личности Нед Лaнда. Најзад, ту је и тема жеље за освајањем коју
поседује капетан Немо. Он подиже своју заставу на Јужном полу.
Жил Верн се ослања на научна знања свог времена, али ствара научно-фантастично дело
замишљаљјући могућност силаска у још, до тада, неистражене дубине.
Океанографија, биологија мора, ихтиологија, визија океана без риба и сисара, пуних
медуза, постала је стварност тек почетком 21. века. Иако подморнице већ постоје,
Наутилус поседује изузетне перформансе. 1869. године, струја је тек у зачетку свог
развоја.
Ипак, оно што је можда најзанимљивије читаоцу је путовање на којем јунаци пролазе кроз
бројне изазове. Током своје авнтуре, они ће открити Атлантиду, ловити у подводној шуми,
преживети напад хоботница, ризиковати да се угуше испод ледника.
Верн критички преиспитује проблеме моћи и знања, национална и етничка питања и
друштвено-политичке односе у империјалном свету. Анализа ликова у поменутом
роману упућује на друштвено-политичке прилике у 19.веку. Аутор критикује нарастајуће
колонијалне претензије великих империјалистичких сила.
20 000 миља под морем је епопеја је о мору и човеку који фантастичним возилом путује
под морем пркосећи копну. На том путовању прима нежељене сапутнике и с њима креће
на подводни пут око света. Пред њиховим очима, иза дебелих стаклених прозора на
подморници, простире се свет тишине и откривају тајне невидљиве природе. Стварност
се меша са измишљеним.
Дајте малом Енглезу половину књиге 20 000 миља под морем на матерњем језику, а другу
половину на францускоме, он ће учинити све само да би је разумео, изјавио је једном
познати дечји писац Радјард Киплинг, отац Моглија и Рики - Тики Тавија и тако најбоље
и најкраће описао привлачност те необичне књиге. Морем плови чудовиште које
уништава бродове. Професор Аронакс креће у потрагу за непријатељем бродовља и
морнара (чудовиште је од челика и плови испод мора).Ко је тајанствени капетан Немо,
необичне пустоловине испод површине морског плаветнила, узбудљиви свет о којем нисте
ни сањали и све остало ће вас одушевити у овом најбољем роману великог сањара и
генијалног визионара Жил Верна.
https://www.scribd.com/doc/264591193/Žil-Vernje-20-000-Milja-Pod-Morem-Analiza
 3

Психолошка изграђеност ликова

Капетан Немо и морски биолог Пјер Аронакс су главни јунаци романа 20 000 миља под
морем. Свакако најпознатији и најзанимљивији лик овог романа је ипак капетан Немо
( лат. Нико), чије је и само име симболично и пружа могућност небројеним
претпоставкама и закључцима. Симболика имена може се посматрати и када је у питању
Пјер Аронакс, с обзиром на то да његово име на француском значи камен ( la pierre), а
презиме означава вртсу морског пужа ( Marginella aronnax), те би његово име и презиме
представљали комбинацију земље и мора, што свакако упућује на бројне могућности
тумачења и овог јунака романа.
Капетан Немо, својим именом дефинисан као нико, може бити и бива свако или бар
личност која је склона променама и која тежи неким вишим циљевима у односу на остале
ликове романа. Он је прогнан из друштва својом вољом и спреман да, одбацивши
цивилизацију коју презире, створи нови свет и пронађе своју слободу.
... и ја наслутих да је у животу овог човека постојала нека страшна тајна. Не само што
је себе ставио ван људског закона, већ се учинио независним, слободним, у најстрожем
смислу те речи, и изван његовог домашаја. (2020:80)
С обзиром на време у којем Верн пише свој роман, дакле, деветнаести век, могли бисмо
капетана Нема посматрати и на други начин. Он представља супротност идеологији свог
времена. Он нема ни национално ни било које друго одређење. Он је, пре свега, човек,
темпераментан и супериоран у односу на остале јунаке романа. Храбар је, слободан,
образован, а нарочито маштовит и страствен. Његова личност је веома комплексна и у њој
препознајемо опште људске особине. Није сведен само на своју љубав према мору и
истраживању. Речит је, одлучан, али и хуман, емотиван.
У осам и по часова вратили смо се на Наутилус. Ту сам почео да размишљам о
догађајима са Манарског дна. Две опаске су се наметале: капетанова неупоредива
храброст и његова пожртвованост за једно људско биће, представника врсте од које је
бежао у морске дубине. Ма шта се говорило, тај чудни човек још није успео да потпуно
угуши своје срце.( 2020:225)
Пјер Аронакс је сушта супротност капетану Нему. Он воли науку, али осим поштовања
које осећа и које показује према Нему, повремене ироније, не поседује већину особина
које има његов капетан. Ипак, у односу на своје помагаче, Консеја и Нед Ленда, он је
супериоран својим познавањем науке. Аронакс је, супротно Нему, миран, објективан и
рационалан. Ипак, заслужује поштовање капетана Нема. Међусобно се допуњују, али, док
Нема карактеришу врлине и мане, страхови, жеље, страсти, Аронакс је лик чију
психологију Верн није посебно уобличио. И сам је свестан своје инфериорности у односу
на капетана.
Капетан је био у праву. Просто сам га превазишао у одважности. Сад сам ја њега вукао
на пол!...Али не, јадна лудо! Капетан је све знао боље од тебе и само се забављао
гледајући те како се забављаш сновима о немогућем. (2020:309)
4
Тако и читалац схвата да је Немо онај који одлучује о свему. Он управља Наутилусом и
посадом. Он поседује знање о пловидби, људима, морском свету. Није супротност само
Аронаксу, већ и Консеју и Нед Ланду. Пјер са својим помагачима покушава да смести
капетана Нема у оквире друштва из којег потиче, што, свакако не може дати никакве
резултате.
А ипак ћу са извесним жаљењем понети оно што ће нам љубљзност капетана Нема
омогућити да докучимо од тајни Наутилуса. Јер, на крају, треба ли тог човека мрзети
или му се дивити, да ли је он жртва или џелат? А, напослетку, да будем искрен, пре но
што га напустим заувек, желео бих да завршим овај подводб+ни пут око света који је
тако величанствено почео. ( 2020:204)
Консеј и Нед Ланд су споредни ликови, а њихова психологија углавном је сведена на по
једну карактерну особину. Обојица су представници колонијалног друштва. Консеј је
слуга који је жељан знања, али неспособан да га употреби, већ само скупља и говори о
њему. Нед Ланд је ловац. Поседује страст према лову, али сем жеље да се врати на копно,
не откривамо љегову дубљу психологију. Занимљива је симболика и њихових имена.
Консеј на француском значи савет (le conseil). Оно што он ради и говори, пак, није ни у
каквој вези са саветовањем. Он је слуга који извршава наређења свог господара. Нема
своје мишљење и не супротставља се Аронаксу. Њих двојица су типични представници
империјалистичког друштва деветнаесто века. У разговору, пре експедиције у којој треба
уништити нарвала, аронакс разговара са Консејем и показује своју послушност господару,
немајући и не показујући своје мишљење.
-Како господин жели, тако ће бити – одговори Консеј.
- Али прво промисли добро! Не желим ништа да кријем од тебе. То је пут са кога се не
враћа увек.
- Како господин жели. ( 2020:31)
Нед Ланд, чије име на енглеском значи земља (land), иако донекле окарактерисан на
почетку романа, није психолошки коплексан лик. Евидентна је његова спретност, потреба
за слободом, а његови покретачи су хедонистички однос према храни и жеља да побегне
на копно ( о чему говори и симболика његовог имена). Однос Аронакса и Нед Ланда је
такође опозиција знања и физичке снаге, слободног и потчињеног. Нед Ланд је тврдоглав
и непријатељски расположен према капетану Нему. Оно што је извесно, то је да Ланд не
може да прихвати свој положај и свесно и несвесно он се против тога буни.
Нед Ланд је био Канађанин, имао је отприлике 40 година, био је ретко веште руке и без
премца у своме занату. Његове главне одлике биле су окретност и хладнокрвност,
смелост и промућурност и требало је да кит буде веома зао и лукав па да умакне
његовом харпуну. ( 2020:31)

Personnages secondaires

Personnages secondaires •le capitaine Anderson";!•le commandant Farragut";!•le

second du capitaine Nemo.!L'équipage du Nautilus reste dans l'ombre, si bien que
seul le second du capitaine apparaît de temps en temps, ce qui ajoute d'autant plus
de mystère à l'énigmatique vaisseau.

Informations supplémentaires :
—> un écrivain visionnaire
Si Jules Verne s'appuie sur les connaissances scientifiques de son époque pour décrire le milieu
marin, il fait également œuvre d'anticipation en imaginant la possibilité de descendre à des
profondeurs encore inexplorées à cette date. De même, le Nautilus passe sous le canal de Suez
avant sa percée officielle, et sous l'Antarctique, avant d'aborder le continent du pôle Sud. Il
imagine ici le sous-marin nucléaire des années avant sa création.!
—> des passages qui fournissent des connaissances précises sur le monde marin
Jules Verne fournit au fil des pages quelques descriptifs précis dans les domaines de
l'océanographie, la biologie marine et l'ichtyologie.!
—> un engagement écologique de l’auteur
L'auteur manifeste par la voix de Nemo et du professeur Aronnax sa réprobation de la chasse ou
la pêche d'animaux quand elle menace des populations ou des espèces ou déséquilibre un
écosystème. !
—> un engagement politique de l’auteur
Informations supplémentaires :
—> un écrivain visionnaire
Si Jules Verne s'appuie sur les connaissances scientifiques de son époque pour décrire le milieu
marin, il fait également œuvre d'anticipation en imaginant la possibilité de descendre à des
profondeurs encore inexplorées à cette date. De même, le Nautilus passe sous le canal de Suez
avant sa percée officielle, et sous l'Antarctique, avant d'aborder le continent du pôle Sud. Il
imagine ici le sous-marin nucléaire des années avant sa création.!
—> des passages qui fournissent des connaissances précises sur le monde marin
Jules Verne fournit au fil des pages quelques descriptifs précis dans les domaines de
l'océanographie, la biologie marine et l'ichtyologie.!
—> un engagement écologique de l’auteur
L'auteur manifeste par la voix de Nemo et du professeur Aronnax sa réprobation de la chasse ou
la pêche d'animaux quand elle menace des populations ou des espèces ou déséquilibre un
écosystème. !

—> un engagement politique de

l’auteur