Dlblloteka Zodijak objavljuje deJa i izabro-

ne tekstm'c bcz obzira na vreme njihovog

nastanka nko doprinose razvoju savremene
ljudske misli Kao to ni sam nije
jednostran. tako sc ni Biblioteka ZodIjak ne
sumo nu jcdnu oblast aktivnosti
ljudskog duhu. vec prikuzujc ljudsku misao
u svoj raznovrsnosti njenih na-
poru,. Kako ni jednu ljudska zujednicu nije
vie usarnljcna i izdvojena. ka-
ko sc na svim ljudske delatno-
sli ostvaruje jedinstvo suvremenog
stva i svct sve vBc teii da postane neraz-
dVojna celina. tako sc i Blbl!oteka Zodljnk
obraca delima i autorimn svih vremena i
s\'ih naroda da bi pruila p,\Ooramu svelo
skih ideja koje zaokupljaju savremcnog
n.!kn Biblioteka Zodijak ne prnvi razliku
iuneJu shvatanja i pod
uslovom da doprincse progresivnom raz-
\,ojn ljudske misli Ona ne daje prednost
ni jednom kulturnom krugU vec podrazu-
me\'a da sc kulture proi.imaju
i da su one op:itc dobm i nt..'Otulli\'a
svakoga Biblioteka Zodijak objavlju-
je drevn(' kao i dela najpol.Dalijih sa-
\'remenih autora {) bitnim problemima ljud.
:'M.n;n1ja iz ubla!lti filozofije, politikc,
!->(h.::ulogije. etike. psihologije, e!ltelike. mu-
zike knjievnosIi, :lrhilekture. likov
nih umetnosti. pozoriSla, filma i televizije.
Bibllotc1m Zodijak prvi put objavljuje dosad
!lcprc\cucna dela s\'etskih autora kao i ori ..
gin:dna dela domadh autom pisanih isklju-
l.a Dlbliotelm Zadljal" Qila takolIe
uh.ia\"ljivati i1.abmne tekstove iz prirodnih
tl:wka, koji na dostupan saoptavaju
rewltalc !la\Temenih istrazivanja DlbUolekn
Zodijak m'!'sli':e u smju seriju i ona dela
k(Ij;l su plud i duha ako
!-i\'ojim 1)(':I.!'sl:im, misaonim i bunto\'nim dei-
im:',Ju uticaja ili su za
i \T(!lll{- l;ada su nastala. tI prvom
1;f)lu od iiest knjiga BIblIotekn Zodijak ob-
javila je tekstova iz dela Knrla .Marksa
pod naslovom BiraJu"atija i javnost, fi]o1.Of
ski sph; danskog mislioca Serena Kjerkego
r .. OS\'1"I na moje delo, AlItoblogr-.l.fijll ::ipnn-
skog slikam Sa!vadom Dalija. izabrane ese-
je dramskog pisca mmunskog
porckh loneska pod naslm'om Pozo ..
rina islmstvo, studiju Nikole
Negativan junak i i1.bor iz S\'etog pisma
zcn.."J. l ljubav u Starom z.avetu.
BOGDAN
MITOLOGEME
A onaj gospodin koji o Okeanu,
zalazi u cal stvo bajki i ne daje
da ga pobijamo, J a bar ne
znam ni za kakvu reku Okean; i verujem
da ga je izmislio Homer, ili neki dIUgi
pesnik, i unca u pesmu,.
HERODOT
'I
P
l
GLAVA PRVA
GRADITELJ, ili GDE JE JAJE
P
red nama je knjiga luisa Mamforda, danas
nog i vrlo hvaljenog grada (La cite il
Imvers l'llisloire, 1961) Ako za trenutak upore-
dimo ono to nas interesuje sa onim to obuzima
fOlda, izgleda tada nekih u preokupacijama
ima.! I njega zanimaju sloeni skupovi pojava II kojima
grad nastaje, ivi, razvija se Ali ima i razlika, Evo kako
bismo ih pokazali Zamislimo, na primer, da neka se
man maina svih sedam stotina
set i sedam stranica njegove knjige, pa sabere
pa ih sloi, svrsta ih prema ponavljanja,
Dobili bi se tada, verovatno, nizovi kao to su --
ratnik, grad, megalopolis. nekropolis, selo, ena,
prokr-eaci ja, igra, sloboda, psihoanaliza, de-
zUlbanizacija. Ako se i mi jednog dana da
napiemo toliku knjigu kao to je ova Mamfordova,
tada bi verovatno zasipale kao -
magija, k'rug, kvadrat,' simetrala, osovina, meni, broj, !
matematika, geomantija, kartografija, tehnika, nauka,
i. kosmos .. To bi, nadalje, moglo da kae da je sa neke
ire gledanja Mamford u pravu. Ono to njega
interesuje svestranije je, sveobuhvatno je i ide se do
kraja. - Mamford traga za sutinom i sudbinom
da .. Mi se za sada ipak samo na neke
vidove tih sloenih i nejasnih procesa koji se
sabiraju II spregu Zanima nas kako su
ljudi zamiljali svoje prve gradove, zatim kako su ih
gradili, kako su se snalazili II samim dananje
civilizacije. ta je to to je uboga pamet ovih naih
7
8
2
3
.. -'.'-.-
4
5
predaka umela da smisli, i ta su i kako su njihovi
nespretni prsti smogli od ovih zamisli da pretvore u
nekakve mere i dimenzije geometrijska oblike.
Da kaemo interesuju nas pre svega daleki
urbanizma.;
Valja nam, naravno, od samih Od
tajeta, ali evo odmah i pitanja: gde je jaje'?
Traganje za poreklom grada svodi se suvie
samo na pretresanje materijalnih ostataka, upozorava
Mamford. Grad jc, medutim, nagovestio svoje sutine
jo pre no to su sazidani zidovi koje danas pretrau
jemo. Koliba, rtvenik, starije su pojave no
to je selo, __ a_ml1ogo_ pre toga postojao je nagon za
taj nije samo privi-
-legija, Nomadizam i sedenterizacija, dva osnovna oblika
bivstvovanja naih dalekih predaka, se, bar II
osnovnim tenjama, i kod protozoa, koje su slobodne,
se, premetaju se, neka su vrsta nomada II
lo kom svetu, Dok je koljka sedenterizQvana,
ljena je, vezana za podlogu_ Oscilacije
kog, i elje za llstaljivanjem, za
prate se ))ceiom duinom vitalnog Ianca(( kojim
smo okr uenL Reklo bi se da je i svojstvena ta .\
dvojna formula, bar u Kao i ivotinjske
grupe, i on se povremeno udruuje da donese porod
i da ga podigne_ "Mesto gde se pojedine vrste okupljaju
da bi se parile i da bi se prehranile navode nas na
pomisao () prvim zaselcirna primitivnog stanovnitva,<5":._-.,
Ni tehnoloki kompleks grada nije van ovakvih
Neke ivotinje osetno menja-
ju okolinu u kojoj se nadu, obaraju drveta, grade na-
sipe i tokove, dabrovi na primer,
"Pleme dabmvsko okuplja se da pobolja svoj
ivota i stanovanja(("j Istina, )dabrovske kolonije nc
maju onako iroku gamu konstrukcija kao
gradovi, ali pruaju upadljive analogije sa selima pri-
mitivaca koji i sami dovode i navode vodw( i dalje,
udruuju se, grade opteitija(, dube ih llIesu:!
Dalja uporedivanja jo su smeJija.
osnovne graditeljske mase, pa i samo })socijalno
6
7
10



o
........... o OCP-
8







9
funkcionisanje konice, termitnjaka, mravinjaka, pod-
Mamforda na prve gradove, Podcla
da, razdvajanje kasti, ratni poduhvati, domestikacija
drugih vrsta, ustanovljenje ropstva, praktikuju se II
narodu mrava milione godina pre no to su sazdani
prvi
Mamford kae, istina, da )direktne filijacije nisu
II ta, uostalom, niko ko je zavrio osnovnu
kolu posumnjati Ali je ipak to je re-
je pre svega nagonski graditelj, on II sebi,
kao i '-druge neke vrste, nOSI ovu uspavanu vetim.i: ona
se II Jednom trenutku Dudi, progovara iz njega, raaa

---Aliilogi"jeniSili1ove, ali su oduvek bile
Da ne Meterlenku, iz ljubavi prema pe ..
sniku. Ali Mamford nije pesnik, on je gradn,
a njegova odmeravanja su neka vrsta
sesije, koja ga prati kroz celu ovu knjigu.
Ni opovrgavanja nisu mudra, ali su bar
jednostavna. Covek se pojavio na zemlji dobrih pet,
est, sedam stotina hiljada godina pre nas, a tragovi
najstarijih poznatih nam naselja nisu stariji od desetak
hiljada godina. ta je bilo u To ne
znamo, ali znamo ta i danas na najblii
antropoidni majmun, On obitava na grani, nema
diteljskih elja, jo manje bi se moglo da je ne-
imar od nagona,G
Ponekad i ponegde, se da je stari
ski lovac kampovao i van svojih moda jo i
na dvesta hiljada godina pre nas, ali ne znamo
kako je izgledalo to kampovanje} Od srednjeg paleolita
nadalje, sigurno je da ne ivi samo II
Verovatno je da kopa rupe, doista gradi jazbine u lesu,
u blatu, ponavlja oblik koja je za njega slika
ako ne i jedine, onda bar najbolje Ove rupe
10 11
12 13
nisu mnogo savrenije od jama, a lisica je
leko manje sposoban graditelj no dabar, Predak, za-
tim, prekriva svoje rupe koom, kou pridrava
tovim zubima ili rogovima od jelena, jer moda jo
nije oborio deblo, a moda se rogovima i kostima ispo-
mae i iz nekih viih )}spekulativnih<f razloga.
8
Jelen
i mamut su ivotinje kojima se u nizu svojih divL
Najzad, ove poluukopane jazbine da
je svodovima koji to II stvari jo nisu, a u svodove-
-koare ili u svodove-konice rogove, gra-
nje, sve to mu pod ruku, Da bi ih ubogi
graditelj trpa II ove l}konstrukcije kao neku vrstu ve-
zivnog dodatka glini i otpatke od hrane, moda i svoje
sopstvene otpatke"
Sve II svemu, alosne etape jed.-
nog zanata koji za ciglo desetak hiljada godina
da stigne do Borominija ili Gaudija"
-,-.- Ipak, na slavni predak nije bio samo puki bio-
12
loki jama, Mogla bi se njegova arhi-
tektonska kola potraiti i na nekoj drugoj, to bi
Mamford rekao, evoiutivnoj skali. ima
jeg od toga da je potraimo II redosledu do-
vijanja, to jest pronalazaka kojima se postepeno od-
vaja od pauka, mrava, termita, ptice, krtice, li-
sice, dabra? je da je praistorija pre
svega istorija njegove tehnike," Dok je do kakve-takve
predstave o stigao, valjalo mu je da ima nekih
matrica u glavi, a takve matrice mogle bi
biti i vatra, i inhumacija, i kremacija, i trepanacija lo-
banje prigodom antropofagijske gozbe, i magija, koja
je i sama tehnika odbrane, ili je bar tehnika zavara-
vanja slepih sila, to ga, ubogog i prepadnutog, okru-
uju vidljivo i nevidljivo,
su ta prva Deli se
postojanje od nepostojanja, razdel je to svesti od mra-
ka, Pomenuli smo antropofagiju,' Ma kako jezivo
izgledalo, se od ivotinje odvaja pronalaskom
vatre, i onim to je odmah uz vatru izmislio, a to su
antropofagijske igre, Predak ispija modinu palih ju-
naka, vrsnih lovaca, dostojnih neprijatelja, II sebe
seljava vitalni fluid, sutastvo ivljenja"," Ambiciozan
od izgleda hteo bi odmah da raskine
14 15
16 17
18 19
14
,'/ivota i smrti. Obezglavi li le, mu nojevo Jaje
'umesto glave; mu i Glavama se
divi, boji ih crvenom bojom, jer je to boja ivota, skla-
nja ih pod ognjite, ili ih zakopava uz vatru, ne bi li ih
agre jao, zakopava ih pod prag ne bi li ga
vale, rastura ih po odajama, ko zna _za.t.Q;
Ima svakako i ivotinja koje se deru, nas"
predak to dostojanstveno, sa I' ritualom)
uz pobude da iz svega i neki, da ne kaerno/j
rezultat.
U navalama svojih zatim, on se, kao i dete,
poigrava ih neno oko svojih rtava,
igla se sa koljkicama, ljokicama, slae ih
II neke moda i geometrijske formc,
moda ih dovodi i II neke brojne odnose.
i
:! To su
nagovetaji apstrakcije, Istina, nam Levi-Bril
apstrakcije su to nieg reda, ali i takve,
one su prethodnice onih kojima se danas slue iMam-
ford, i pisac ove knjiice, i mnogi drugi.
Najzad, oko svojih ljubljenih lobanja
nje da slae i neto sloenije oblike, rogove II
krug,l:! pravi areole, iscrtava krugove, II krug slae
oblutke, pa i kamenje, Prema svim mogu-
i definicijama, to su arhitektonske
lorme, ili bar protoarhitektonske, i ove nisu nagove-
tene samo cIteom su dobile i svoju fiziku, tele-
snosLH Reklo bi se, u to vreme, predak je jo pre
svega stanovnik jo nije uspeo da sagradi,
ili je svoje zaklone gladio tako i da od
njih ;do' ....danas nita nije ostalo,
(Krug) nadalje, ne naputa ili
obratIlO: Krune grobnice, kruni ttimulusi. Duga i
uzbudljiva o i rasprostil'anju tolo sa (tho-
Iai), krunih htoniskih svrha -nije :sa-
svim jasna)ii Gradevine ukopane II zemlju, ali kame-
nom i to trajno, paljivo, graditeljski ko-
rektno., Od od Gavre, od Tel Halafa, tolosi
se rairiti na Mediteran, ih na KipnI,
Kritu, Sardiniji, Balearima, na Malti. Oni su
ski sve savreniji, forme se komplikuju, iscrtavaju !:IC
II kombinacijama ll1nogih krugova, pa se zatim, u in-
tersekcijama, javljaju konhe, egzedre, - teko je
20
l
22
23 24
prave, nazive, Istina, to je sve izvedeno
jo uvek bez poznavanja svojstava kupole, ali
na koji su vetL Neki od ovih i da
4
nas jo nazivanih divovskih grobova (tombe di giganti)
s pravom stoje na registru vdo
skih dela)1i
Teko .lc Ll smisao talasu. da je
II pitanju kultna ili funerarna, Ali ta
staVlja, ta kazuje, kako nam prepI ideje i
tanja graditelja'? Talasi na Kikladama, neki tolasi na
Siciliji, izdubljeni su tl steni, to bi rnoglo da se shvati
da je kruna forma tolosa krenula, istina, od neke
nama danas nejasne tehnike odbrane, ali je
snast potraila i II imitacUl" __ /,t)" fl,e;
vek je stotinama godina tiveo II
smo, ona je za i i naselje, i nekropola, Moda
---Je -i016snastao iz neke naivne elje praistorijskog gra-
ditelja da sagradi i u njih da smesti
namnoeno ivo i mrtvo.
Da li II ovu familiju pribrojati i krune
ske grobnice, sal'dinijske nuragi, koji moda i nisu
vie grobnice samo i kule.1
7
Moda bi se
ovoj familiji pribrojala i ona zagonetna grobnica na
mikenskom Akropolju, ona to na nae gumno.
A moda i bogate, sloene, uveliko spe-
2 mitologeme 17
18
25
kulativne [orme megaiitskih krunih sklopova" Sve su
to nedollInice, pa ostavljamo boljim znalcima no to
smo, da se njin1a pozabave.
Od najstarijih krunih arhitektonskih apstrakcija
do prvih tragova udruivanja prebivalita
prolo je daljih nekoliko desetina hiljada godina" U
meduvremenu, je sasvim sigurno postao i gra-
ditelj Videli smo, sve procene, sva generalisanja
o oblicima stanovanja II paleolitu nepouzdana
su, jer se raspolae retkin1 i disparatnim
cima. Razvoj od zemunice do konstrukcija kod kojih
i neke prve pojmove nije jed-
nostavan, a etape su vdo sloene. Ali ono to
jemo, to je da ni onda kada je )civilni graditelj
ne naputa slika je da su ovi njegovi
krugovi proizali i iz osobina pramaterijala kojima ba-
rata, a to su koa, zemlja, kamen. Arhitravni sklop nije
mu jo T tebala je malo due vremena pa da se
balvanom kako treba,ela dovede horizontalu
Idv,:,rtlkalu do potpormka i arhitrava" Bez ove
l cJC ne moraju a moda i ne mo b"t
drugo do difor Z I""" gu l I
. me.. em.Ja l kamen slau se u jajolikc
oblIke,. sa su neto kao elipsa ili kru .
cak l suzem Izbor reprodukcija II OVO; na;'
knjlzlcl dovoljan je dobz da II p"t " . lj -" j
r Od (. l anJu nISu s
s. L ?d stambene
IJc, SUVISC Je precIznih, vrlo korektno iscrtanih k
gova, Cak ako i ne idemo do Evberija d
poodmaklonl megaHtskom vremenu Ilas'a' og ke .. sc, II
onu 'j l' . . . , (. l UO" og-
I 111 (lmenZ1ja, Iscrtan na r'lsponll od l "I" d o
filWCP.A.OJ:;! DFVC!I J{AWNNE.
'cHri Dt MlATit
2'
27
(. II Ja II stopa,
26
to da bi se u ovaj kruni crte I1lOgla smestiO
cela stara zgrada fakulteta u Beogradu, za-
jedno sa novim parkinzima..l
fl
Uzgredno je pitanje na koji je krug prak-
iscrtavan na zemlji., Odgovor nije nezamisliv.
tap i kanap, prve graditclj.ske sprave, II pre kanapa
aputa. Otuda nadalje nekoliko novih pojmova(( za
veka-graditelja. Nekoliko novih apstrakcija
ili korektnih, svejedno, Centar, kretanje u kJug, ogra-
delimitacija. To naravno nisu vie rajske igre
dablova, ili savijanje gnezda II krug, je II pitanju
postupak se smisao moe odgonetnuti sa-
mo ako ga ukrstima sa verovanjima, sa na-
28
l-
l



29
22
na koji se postavlja prema: spoljnjelll
svetu, sa ideologijama({ ovih starih U- "SVaM
Icom od prvih krunih tUIDulusa rekli bisrna
da je misleni znak, to je mislena paradigma
vekove arhitekture. '
Ustalilo se mi.ljenje da naselje i njiva idu za
jedno Protozemljoradnja, zemljoradnja, aglomeracija,
to su pojave koje se prateo Istina, su uvek
pa sc i redosledi remete. od kako se
II arheolokim slojevima ispituje radioaktivni karbon,
a pojave o kojima govorimo podleu ovim ispiti-
vanjima.
ln
Zaokruiti sc ipak moe: negde oko est.
sedanl hiljada godina pre nae ere, neka vrsta
koherentnog neolitskog zavladala je Evra-
azijom od Irske do Kine. Male neolitske naseobine su
tl Evropi, Africi, na Pacifiicu, ima ih i II Americi, Neve-
liki zbrojevi porodica, ponekad osam, ponekad dvade-
set, trideset skunatreno je i ili na
tima reka. Izolovane grupe, sabijene, u svoju
verovanja, rituale, magijske postupke, ideologije --
Cajldova je
I sada opet Mamford,. Preuzimamo iz njegove knji-
ge poneki odsek o ovim prvim selima, Cinimo to
oca radi Distrakcija je u pitanju, ne informacija Uz
to, nije druge, rnOIan10 da preuzmemo i neto o'd nic-
govog i nepreciznog stila. veli nam, da je
neka VI sta revolucije u odnosu polova prethodila pro-
cesima agrarne revolucije" mujaka i nemilo-
srdnog lovca, jake miice i hitIih, dugih nogu
je da se pred ene" I zato, sve je u
neolitskom selu dvojnom smislu prokreacije
,i odravanja poroda: ena.! la doji, ta hrani, neguje,
, nadgleda, podie, ta je hraniteljka svojih
ali i malih zverova begunaca,

Od
osnovnih selskih II kojima na razne
sve vie sutastveni enski znak, pa nadalje,
sve dobija enske oznake i privide,", Mukom obliku
paleolitskog oruja, krbavom,
da razdire i ponire, se neno alat-
ke mekih linija i enske ep ider me" Ceo kom-
pleJcs neolita inspirisan je snagom ene, a
delatnost vrti se oko vlane praznine duplji, vezuje
se za predmete koji su tvoreni. i za neto VIse no
to je samo musku!arni udar. Predmeti su takvi da se
sada prihvatnju, privijaju se })onako kao to se privija
ili ljubavnik({ To su dodue
lonci i testije, ali i kruni silosi, sve do l)recipijenata
oblika kao to su kanal i selo( Koliba,
soba, tor, konica. grob - sve oblici
smisao
tek mnogo docnije{(,:!:: Familija ovih mekih krunih
oblika nas na llprve kalupe za 1ivenje, koji su,
prema mitologiji, skinuti sAfroditine dojke.'"
':Matrijarhalni obli<;:.i bili su II jednom
trenutku 'st,;arnost -ali 9VO to nam -km;uje
Mamford pr e bi nas podsetilo na nel,i zamiljeni ma,
trijarhat drutava no to
30
nice o pravom matrijarhatu, raslojene, i
ratne, povezuju II bilo kakvu velodostojnu celinu"
hoanalizirati okruglim: ovih prvih sklopova na
na koji to Mamford nije nita drugo do
mitomanija,,25 Zar ovog pisca koji pie i raz,
ll1ilja o gradu i o njegovoj sudbini i koji verovatno
iza sebe ima i neku formaciju nije zainte-
resovao opsesivni crte kruga, kao praksa, kao ner-az
janjen postupak? Zar ga, uostalom, kao
sHoca i teoretu, nije zaintcresovao i kao misleni zllak?
Vratimo sc jo jednom Oblik po
3::: sebi nema nikakvog smisla za On
uopte ine postoji, je akO nema
lj i unutranjih Da bi oblik postojao, mora imati
i neke sadrine. Od dva kruga jedan moe
biti dalde pravi, neto to je tada mnogo
vie no samo crte kruga, drugi je bezvredan, flea-
-nostavno nije nita, pa ni crte kruga. Malo neo
ali izvedeno iz LeviBrilovih izlaganja)!G
Ako se jo prisetimo da
zuje prosto!', nastanjuje ga vidljivim i nevidljivim, deli
ga na i neobezbedeno. tamo gde se srne
i tamo kuda se ne zalazi, pribliavamo se, izgleda,
novnom smislu krunog znaka.:!7
24
bi tl zgorcg da prizovemo l1 i Kon tnmL
Po prirodi svoje struke, on operie fundamentalnim
njenicama, pa se njegov navod mora uzeti vrlo paljivo,
Po njemu, docnije od vremena o kome
vorimd, magijski krllg' je pojam II tehnici magije u _Su-
meru. Ovaj znak ima i svoje ime, GISH-HAR,
na semitskom, docnije od glagola
"f 'to okruiti, zatvoriti tl krug,:!8 llKrug koji iscrtava
i u koji se zatvara, to je figura od
jih davnina, Ali njen smisao nije jednostavan. kad
orujem ilf aperta krug". , formule koje izgo-
vara tog trenutka od kruga bedem o koji se
lome svi poduhvati zlih duhova. ali onako kao to krug
od spoljnih poduhvata, isto tako moe da
titi i od onoga to je oper tano, i ova osobenost kruga
se uvek kada treba izolovati predmet zlih

31
32
Fragment jedne stIde u Luvru pokazuje nam deo
ljudske figure na reljefu. Figura je u stavu,
dri II ruci tap i In-ug Da li je ta j krug neki prsten koji
simbolizuje postupak iscrtavanja kruga tapom, ili su
u ruci tap i ue, a ue je namerno iIi savijeno
II krug, dakle, opet dve osnovne graditeljske sprave _
to Kontno ostavlja otvorenim, ali sve dalje
poteze odbacuje"'"
25
33
34
36
37
38
Krug oko lea, oko sretilita, magi jski je znak, kao
takav se, nije teko zamisliti, i na )civiIne(c gra+
Ali ovaj je krug i sutina, onako kao
to je sutina zida da podeli spoljanje od
unutranjeg, jaru od hladovine. To je deIimitacija, kao
i svaka cir'uga, to se claJeJwg pretka onoga to je
imao da doslovno okruuje svoje ljubljene lobu-
nje, on je bio ambivalentan. Divio se
nom, ali ga se i prihojavao, A to se Konlnoa on
nam je lepo i jasno objasnio i to da je, gledano,
krug i pozitivna i negativna delimitacija. Moe da brani
od unutra na spolja, i obratno, zavisi verovatno od
mula koje su izgovorene, od namene koja je krugu
ta, od dejstava koja su mu ulivena. Istina, objasnimo
li tako Icrugovc praistorijskog l\azujemo tada da
je da misli, nekako, nesavreno, jadno, ali nekako
ipak" Kazuje nam to, dalje, da je arhitektura
krenula iz glave. je graditelj od onog trenutka,
kada je ko bio,....ukr-&toio
j str'Jmpu.ticama syoga
tektura tennita, ili pauka moe ponekad i cb
nas oduevi nekom u sebi zagonetno sadranom
tom oblika, ali ni tada zaboraviti
da je krenula iz digestivnog aparata insekta,:Jt
Najzad, to se Mamforda - prokleto ljudsko
- teko je ne setiti se jedne davne Sar-
27
28
trove lZJ<lVC Sasvim nesigurno i svedeno, evo je: go-
spodin taj i taj ima divnu osobinu mnogog savremenog
intelektualca, on svojim idejama odmah pripisuje uni-
verzalan pa ih zato nadalje nikada i ne do-
kazuje
Dopune i objanjenja
l l.ewis l'vlumford, I!te Citv in History, 1961; fl'. pte
vod G, Durand 1964. i proirena ranija
fordO\'a knjiga 'J !ze Culture of the Cities,
, Ibid., str. II, 12
J Ibiel., str. 12
I Ibid., str 11
, Ibid, str. 12
G Upor. Achile Urbain ct Paul Rode. Les sillges
1'Opoides, 1948 Na primcI, kod gibona ni c!
da !!raC\i neka i privremena gnezda. JedlOl gradIteljskI
gest je, manj to, to se dva, tri, gibon,a
da bi sc grcja1i (stL 69.). 9rangutan sakup!Ja l ltscl?
i pravi neku vlstu.postyIJc, cco pos.ao traje
nuta. a ))konstrukctp(( Je u upotrebI dok se ltsc.t; ne OSUSL
Nocu se pokriva licem, pa odatle i neke ranIje zablude
o oranf!utanovim kolibama (str. 75-6), Simpanzo se po-
priprema za spavanje u sumrak i postelja mu
slui samo za jednu (str.. 81)
7 DicliolZlwirc arclzeologiqlle eles tecll1liques, 1964. Art"
Habitat, Prehistoire, (A LamingEmperaire), stro 447-480
fl !listoire gcw5raie des techniques, p, s .. d" de Maurice
Daumas; Les orig illes dc la civilisation tec1l1uqlle, 1962, Art
Soddles pri11litil'es (A. LeroiGourhan), str, 3
o Ibid, I1ztrodllction (Lerai Gourhan), stc 3,
10 E. O. James, Pre/lis/odc Religioll, fr.. prevod S,. M
Gllillemin, 1959, str, 14
11 Ibid, str. 35
l! Ibid, 23,45,30
n Gl"ahal1lc C1alk, World Prelti')tol)" ft p!cvod H
Chcrd, 1962, str-. 60. je o globu dc*
teta II tl Uzbddstanu. DctmJa glava oven
jc sa est par',i sibirske divokoze,
tl krug, )lSlgurno Je da su neandcrtolO1dl tmali
i mnogo razvijenija shvatanja nu to bi se od
nerazvijenih tragova materijalne kulture (str
60-61)
u E, O. op, ciL Lobanja paljivo opervaena
u krug poredarum kamcnovima. Otkriveno 1939, pecina
San Felice Circeo, Pontiske na Tirenskoj obali
(str,. 15). Ovaj za nas vrlo vaan podatak gotovo je idcn-
opisan i II knjizi Raymond Lantier La vie pre.!ri.sto-
riqlle, 1961, stL 115,. '
15 E O James, op cit., str. 45 i dalje UpOl LOllis
Hautecoeur, Mystiqlle et arc/lit ectw e, SY/1lbolis/1lc du
cercle et de la cotlpole, 1954, U poglavlju Le cercle elI to-
uien, kae se i ovo: del una osnova se izgleda u davnini
pribrajala nekim kultovima, kultu vatre, kultu nl1 tvih.
kuItu heroja, kultu zemljedelskih boanstava, kultu izvora(
(str. 3-44). Kao to se videti, ovo mOl'a ipak da nam
izgleda malo Krug, kao graditeljska [Olma,
trai i jasnija, pIC svega objanjenja
10 Fotografije i crtei: L Bernabb Brea Sicily, 1957;
J. D Evans, Malta, 1959; Margaret Guido, Sard;,ria, 1963.
17 Hans Socder, Ur/ormen der abelldliil1disclzen Bau-
kzl11st ill ltaliefl lllId dem AlpeHrall11l, 1964, str 41, 42, 249
i dalje.
Hl Fernand Niel, Doll1lc/ls et 1Hc1l1zirs 1961 Kruni
kromle iz Avcl'ber-ija obuhvata oko 105,000 U
njosti velikog kruga jo su dva Ukupno se
da je ovaj ))ansambl( sadrao oko 650 uspravljenih
mcgaIita, a megalitska aleja vezivala ga je za drugi, ta*
kruni, manji, i duina aleje je bila oko dva kilo-
melra (str 37).
, 10, Upor.. Anette . LaJ'!ling-Em:peraire, pre-
Izzstonqlle, 1963 Datuanje pomocu Je uglavnom si!!Ur-
no za pojave koje nisu starije od 15 do 20 hiljada godina
metode da .. ce sc ovaj razmak pro-
SIrItI (str. 147-14?) Tra,go\:I kOJI neposredno prethode
protourbanom raZVItku UPISUJU se u potpunosti II ovaj
mak sigurnog datiranja, I naravno, neka
Pre svega zagonetka zvana Jeriho. Sedam hiljada godina
n. e, . stanovnici protozemljoradnici i lovci, jo bez se-
kU',e od kamena, bez a nasel,je rc-
latlvno kc:mpaktno, sa negovetajem ortogonalne, i ka-
mene kuce. Ova .?kolnost preti da teoriju
l)mb,ane .. Za sada, je, kao i
uzet! ,le Jedan od ?l1Ih srecnih izuzetaka koji
pravIlo (Gordon Chlldc, Wllat lzapPcl1ed ill His
tOfY, fr. prevod AMansat, 1961, slr. 75-76)
'" G Childe, ov cit., StL 71-95
L Mumford, op cit, str 19
-. Ih id ,st!' 24
29
30
l bid., str. 14-
" Ibid", str. 20
Neke od Mamfordovih evokacija zasluuju doista da
budu i doslovno navedene, kao na plimer ova; l)Seio, okru-
eno povrtnjacima, njivama, to je kolonija novog tipa,
stalna druba dobrog suscdst\a ptica,
aca,. tala, itnica, sve jc sto vezano za tIc, za
zemlju kojoj se iz genc!'acije u generaciju
Svakodnevni ivot u eelosti je okrenut dvojno smislu biv-
stvovanja i Pl uk! cacijc, pledstave falusa i vulvc
odigr avaju vanu ulogu u selskim sve do u od
maklija vremena istorije. A!'hitektura grada inspide se
ovim materijalizuje ih i stilizuje, pretvara u
oblike, kao to su obelici, kule, stubovi, krivine kupola,
ponekad "cc i u preciznije figuracije kao i;to je ona,
novska iz Delosa, i za koju nam Mamford doslovno ka
zuje ta predstavlja, a mi to ipak moramo da
(Mumford, op. cit., str. 20-2 l) " IIi: uU ovom selskom kon-
tekstu stvari, mnogo jo pre no to se grad formira, od
nosi dobrog susedstva dobijaju puni Sused je na
domaku glasa, spreman da pomogne u trenucima
egzistencije. Sa njim se oplakuje mrtvac, ili se raduje pri
godom ili (lbil!., str. 23) .. Istina, na ka-
kve je sve svireposti spreman na daleki, uplaeni predale,
moe se razabrati, ako i ne Fl'eizera, ili Levi-
Brila. Dovoljno je malo prokonsultovati materijal,
na primer crtee sa umskih stcna II Dolini Kamonika,
II Sevclnoj Italiji (Emmanuel Anati, La civilisation du
Val CamolZica, 1960), Umesto harmonije -
jo uvek, i u mnogo navrata, ritualno ubistvo i
ski dvoboji. Umesto harmonije - ivotinja, neto
to bi se s vrlo mnogo obzira moglo nazvati trenutnom
i pogreno odabl anom harmonijom i ma-
garice! Pa i takvi, nai preci nam se vie ljudi, a u
svakom vie su svoji no to nam ih prikazuje
uzvieni Mamfordov proliksus.
!!a Lucien LevyBruhl, Les tOllctioJls mentaies clans les
SUL'idte.'> 1910, izd. 1951, str. 124 i dalje. Lucien
La melltalite primitive, 1922, izd" 1960, naro-
glava Les puissances mystiques et illvi.sibles, st!'.
47-93
Lucicn Le\'y-Bruhl, Les fOllctions ... ,stL 130 i dalje.
:!S DI' G. Contenau, La magie ches les Auyriens et
les BabylO1ziells, 1947, str, 167,
" Ibid, str. 167.
oo Ibid., str .. 169.
:'11 UpOl". Jean Feytaud, Lc peuple des tel'11Iites, 1949,
Marcel Sire, La vie sociale des allimaux, 1960,
GLAVA
GRADITELJI GRADOVA ili STVARANJE SVETA,
UGLAVNOM PREMA CAJLDU
M
agazin Planet({ neka izlazi u Parizu, i nelca ga
ko a mi od ovog mesta nadalje,
uglavnom p,estati da mislimo na krug" _Krug_je
je davnanja, zasi
torma,
zahoravljena slika )prvobitnogcc nase(Ja, a ta slika, s
v!9ID.ena.....na vremeJl COVe1covbmUOblra i
...J11itske mere Evu, istorija
to je sada pre svega istorija gradova koje gradi. Pitanje
je kratko, i postavljamo ga:' kako se rada grad, kako
i svoj ivot? ! -.
Ako se da jo jednom zaVlnmo u pome
nutu Mamfordovu knjigu, stavovi su mu sve-
intonirani. Pojava gradova u neo-paleolitskoj
sredini javlja se naporedo sa fenomenom e111ergelZcije,_
u onom smislu II kome ovu shvataju Lojd Morgan
i Vi1jem Morton UBer U toku samog tog fenomena iskr
sava nov element, koji modifikuje kvalitet smee i oso-
bine njenih osnovnih sastojaka. Ali samo ispitivanje
ovog stanja ne bi dozvolilo da se do kraja
otkriju prevashodno novi virtl1aliteti, onako kao to se,
na primer, novi virtualitet organskog ivota javlja i u
prividno ustaljenini sredinama inertne materije" Pod
uticajem novih faktora, sastojci postaju nestabilni, i
tendencije koje se prethodno nisu razaznavale polako
se medusobno odreduju, a odreduju i dalji tok evolu-
cije .... ,,1 Zaklopimo odmah ovu knjigu, moglo bi nam
se desiti da nam se njen pisac predstavi i kao filozoL
53
58
Bolje je da se obratimo Gorelonu Cajldu, cenimo ga,
a sem toga cenimo i vrednost osnovne faktografije.
Hajde da se premerimo koliko da i sami
ne krenemo II neko carstvo mate i izmiljanja. Svedeno
, do najsvedenijeg, evo
+ . hl!gija,legi!anje bakra, Imlaja, antimona, i livenje
__!9 je revohiCionarrifJren.utak:ti -istoriji ljudskih
g naselja; to je, reklo bi se, prekretnica od sela lm gradu.
'" -kae da su metaluI'zi, posle seoskog
54
pIvi specijalisti sveta. Dodue, je II neto
boljoj situaciji od On nije vezan za malu, zatvo-
renu, zajednicu, on je kosmopolit. Njegov
zanat se svuda trai, a pravila su manjevie opta, Mag
je majstor malih lokalnih prilika .. ususednom
selu je bez znanja i umenja
Istina, doslovno nam se kae, onako kao i celu po-
tehniku i ne bi _ trebalo
odvajati od magije; Iona ima"'svoje svoJstvene matrice,
I uz formule i "uz Za me-
talurgiju, od koje odmah i to vai jo
vie. transformacija iz
u stanje, transsupstancijacija, nije se mogla
podvrgnuti pravilima do kroz magijske
postupke_ Asirski tekstovi jo u prvom milenijumu,
dakle, u poodmaklOlTI vremenu,
rituale, koji trae i ljudski fetus, ili
krv, A kineska tehnika je jo ekskluzivnija_ Ne
li metal na vreme, baca u svoju
Bila je to neka vrsta uasnog ene
nima vatre. Istina, u dovoljno je de-
mone samo malo zagolicati, II tu svrhu II vatru idu C
w
nini nokti i kosa_" I takva kakva je, metalur-
gija, kao i svako kapitalno u krug
niz daljih llwnalazaka, mela zanate i omo-
druge, nove i nezavisne" Proizvodni postupci su
sve sloeniji, pa je zato ba metalurgija
etapa u podeli rada_ Ona razbija i
polivalentnu prvobitnu zajednicu. Podela rada ffi.je.Q<'ll f
od bitnihatributa grada koji se
koje smo pogle-
dom - ne da kontroliema Cajlda - doista
nikakvih odstupanja nema. Tamo gde se tl redosledu
slojeva nailazi na prve tragove topljenja i legiranja me-
59
55
56
60
tala, belee se i najstariji tragovi ili bar najstariji jasni
nagovetaji grada, Arheolozi, koji ove sheme uspostav-
ljaju, mogli su, ne jednom, da se zadive
procesa,_ Ide li se odozdo navie, slojevi sadre sve
nje primitivnog oruja i nezgrapnog
Sve je manje alatki Za kopanje i oranje. sve
vie ubojitih noeva, kopalja, Sve su vitkiji i
elegantniji. dakle efikasniji. Nestaje polako keramike
bez vitla, nailazi se na primerke paljivo ura-
i sve bolje Zatim, predmeti l)nadgradnje(l,
objekti kuIta i magije, drangulije biuterije, kozme-
Standard se die. Elegancija pojedinih
sasvim jasno pokazuje da nije vie o izra-
malih seoskih zanat1ija, amatera i svatara,
da su se nad njima lomili veti i dobro uvebani
prstL
to se arhitekture isprva su na dnu tragovi
bednih ribarskih i zemljedelskih koliba, .pleter i lepJ<
uplaeno savijen II krug, naravno. Pa zatim se kao
terijal javlja pa cigla, pa formatizQvana cigla,
_dg ,se pomaljaju temelji od kamena. Nagove-
tar ugla',-',ma i II najmanjem detalju neke
nove, skoro je uvek i nagovetaj bliskog grada.
arhitravni sklop greda i potpornik dovedeni
su do odnosa, to se ako ni od
grede ni od potporni ka nema traga, A kad naslutima
ideju llraspona(, i tipiziranog, raspona,
tQ .. samo znak da se graCIenje sistematizuje,
moze da i neku viu organizaciju poslao Da li je ',(-;' <,';
mera ula u arhitekturu, da Ii je broj naselio graditelje?
Nije prosto odgovoriti na ovo pitanje
t' "
. '
o
r:: .. " 'o
,.
>-
61
Sto se ide na vie kroz slojeve, tkivo gradova koji
se sve je blie dananjim pojmovima, sve blie
naim sopstvenim kojima govorimo o
ma, Pa iako mera naih nije sasvim dovoljna,
negdanjeg i sadanjeg ipak su
kako su dvospratne, moda iviespratne,
moda ima i nekakvih stepenita, ili se praotac penje
lotrama, I{ao to je to i kod mnogih
ldh gradova, Vrata postoje, manje je izvesno da Ii su
i prozori postojali. Ako ih je bilo, stakala nije bilo,
prekriveni su k'apC1ma ili zavesama. Sve su jasniji
govi to se ide navie, ima i
spoljnekaflaliiacije. Kod Mohendo Dara, u dolini Inda,
i prve- tragove gradske kloake. Dalje, tragovi
)podunih(c i profila. Praoci bdnu
pomalo i brige, a pre svega brinu bdgu
kako ela odvedJ vodu iz_ grada, poto im je grad,
l.azano, 0(1 vrlo rastopive mase. Katkad su ulice
pedantno, se )direktrise ili i
regulacija<t, a to opet kazuje ne samo da postoji neka
misao o pravilnosti kao takvoj no, vidi se, da neko
brine brigu i o disciplini.
poslednji, zavrni atributi grada: hramovi.
palate, u dobro i unapred smiljena
pristauita.Fortifikaci.i9 su ponekad talmc1e grandiozne>
One su verovatno i deo gradogladiteljskog
poduhvata,. Zidovi Dur urukina visol{i su oko osam
naest metara, iroki i dobrih trideset i est,
a to je irina ulice Kneza Miloa u Beogradu .. Kao i u
nedavnoj praistoriji, ova tite grad ne samo
od vidljivih i od nevidljivih neprijatelja. U donjim
zonama Velikog Vavilona nalazi se friz iz
vanredno skupoceno od majolike>
Ove adaje ugrac1ene su u tamo gde ih niko
do davnih graditelja i savremenih arheologa nije mo-
gao otkritL Verovatno, nalaze se tu zato da grad zatite
od katastrofa)
je o vr lo malim u Oni
odmah postati i dravice, i to opako oko vo-
da, oko Imuaia, oko pristupnih puteva, Ako smo dobro
razumeli nekoliko scr Leonarda Vu1ija,
Ura, a ove bi sc, istina, mogle shvatiti i meta
59
64
'-,
(
- iz Eridua, za koji su stanovnici Surnera
rovali da je prvi grad sveta, pri lepom vremenu video
se na horizontu Ul. Iz ovoga se sasvim sigurno video
ElwObeid, a iz sa malo naprezanja, mogla se
- tl dalekoj daljini nazreti zigura Larse" Sa nje,
no, video se Un.llc
5
Dakle, iz jedne dravice gledalo se
II tt .kOluijsko.,oranje. /
drugi primer.. Ako li Ilijacli da je Ahil
",.ll besu tri puta Troju, nemojte to shvatiti
samo kao pes slobodu,. Troja, i sama jedan qd
prvih ovih gradova, istina, postI'ance,
ski, prema prvim arBlima civilizaci je - nije bio
od nekog" omanjeg bloka. 'na Novom Beogradu. Ahil ga
" je mogao doista i Teko je imamo
'''li pravo da 'Biblos, Iruju, Uruk, Laga, Ur smatramo
za iste pojmie kao to su danas Tokio, Njujork! London,
i Beograd. Da li smerno uopte fenomenoloki da
naziv grada pr imenima na tako po-
To je drugo pitanje, i evo pominjema ga samo
uzgred.
\ Grad()vi sve L Po neki od njih i vie
"'-.......-desetina hektara telitudJc, i vie hiljadu sta-
novnika. Laga, jedan od sumerskih o kome
postoje dobra obavetenja, brojao je trideset est hi-
ljada stanovnika, a ova cifra se izgleda, samo
na odlasie Istina, pred nama je i vrlo nagli,
i vrlo demografski skok. Najvie na
62
lj adu godina unatrag, moda i nekoliko stotina godina
samo, Laga, Uma, Kafade bili su jo protourbane for-
macije, u najboljem varoice sa ponekom hiM
\ lj adom stanovnika. Sada, to su gradovi sve sloeniji,
V 'dznutra sve komplikovaniji, organizovaniji,
'\ _ od jezika i rasa, od zanata i ve tina, kasta i kultova.
Evo, najzad, to je i nekoliko pravih pravcatih,
jkih, ali il<osmopolitskih metropola. Takav je Me.lJ1fis_
'u Egiptu, Veliki Vavilon u Mohendo-Daro
i Harapa, u dolini Inda. Gradovi na kompaktnim
torijama od vie kvadratnih kilometara, sa
naseljima, i sa nekom vrstom llgradova satelita((.
Jedan od njih, Memfis, i prvu zabeleenu grad-
sku revoluciju, 2,2630 godine pre nae ere,
se obdan i u plamen, dim i vodu, Zemlja se
vrtela, kae stari izvetaj, kao neki lc
Plemenite i otmene do koe, bive dame
postadoe robinje, a familije su se udruivale da bi se
prehranile. Grobove otvarahu, mumije u besu razdirahu,
a ljko preive, video je Nil od krvi crven.6
Gradovi su sloene socijalne celine, to se vidi ne
samo iz prethodnog pasusa nego se dosta lako razaznaje
i sa planova, Podela teIHOIije nije niukom takva
da bi se podredila bilo kakvim funkcionalnim analiza
ma zoninga u dananjem smislu To nije ni
relativno danas nam dosta bliska podela
kog modelgrada na elemente koji se pribliuju naim
pojmovima o stambenim ili drutvenim ce1inama.i Ne,
to je stroga, svirepa razdeoba na profani i hijera-
grad, i ovaj je zatvOIen II temeIlOS, katkad je
i i bolje i komplikovanije no to je
grad II celini. Svaki grad ima svoje
bogove, katkad i ceo svoj gradski mali panteon, katkad
iz opteg panteona izdvaja ponekog od
priziva ga u grad, proglaava ga stanovnikom grada,
nastanjuje ga u ternenosu. Bar u surnerski bO
M
govi stanuju II svojin1 sopstvenim gradovima .. Reklo
bi se, ponekad su bili i smrtni. Mali gradski bog
ratuje barabar sa svojim pomae im tl
poduhvatima i fortifikacija,
opti sa smrtnicima, ili bolje sa smrtnicama, Vi-
se II partiji o ziguri na koje to i zato
I
I
i
je ovaj plOmiskuitet boga i stanovnicima Su-
mera bio tako Bila je sve to, moda,
nam Cajld, i neka vrsta komunizma,
Bog je vlasnik zemlje, itnica, uz njegov
je hram. Uspomena na daleke neolitske si-
lose za hranu. Jedna od boginja, o kojoj dosta znamo,
jer je knjigovodstvo njenih imanja skoro u
potpunosti, supruga gradskog boga, boginja
Bau, posedovala je ni manje ni vie no cela i
dva kilometra kvadratna prigradske teritorije, Tri
tine ove zemlje podeljeno je familijama u neku vrstu
ispoliee, ostatak je bila njena svojina, nju su
radili najamnici, Dvadeset i jedan pekar', i dvadeset
dam ena robinja koje im pomau, dvadeset pet koje
pivara koje a njima pomae est robova
mukaraca, ena zaduenih da tkaju i prera-
lan, ili da nadziru stada boginjina, druge tkalje,
zanatlije, i pisari, deo su ovog malog teoM
-feudalnog naroda, kome na stoji nevidljiva bo-
ginja. Njen hram irna svoje sopstvene radionice i svoje
zanatlije, metalne alatke, plugove, podie sto-
69
70
71
ku za gradi kola i Najzad, boginja Bau pose-
davala je i svoje rasplodne bikove, dovedene iz pribre-
nog Elama, jer stoka II brzo crkava i
rie Hr am je tako i neka proizvodna ili, kao
to kae urbanizovana verzija ranije tribaine
zajednice.
Iznad svega, ove prve civilizacije su graditeljske.
Bili su to dobri, inteligentni i predani graditelji. Ioni
II Egiptu, i oni II Mesopotamiji. A bili su izvrsni i oni
Ll dolini Inda, Prvi graditelji padova II Kini, ili docnije
II Starim Amerikama, svi nose neto od neimarske vo-
lmcije. Prirodno je, izgleda. Oni koji tek da
grade svet, valja im se pre svega da budu valjani i po-
teni neimari. nas impresionirati ovi gra-
S mitologcffic 65
66
diteljski poduhvati ako se prisetimo da nijedno od
ovih nije zemlja- od prirode data za velike
poduhvate, U kamena nema, nema drveta, ne-
ma ga ni toliko da se poteno ili cigla.
Nema ni onih luksuznih materijala koji uveliko
da prate arhitekturu. Paradoks je utoliko
to nema ni osnovnih sirovina za nove, efikasne metalne
alatke, a ba te, videli smo, i radaju ove prve gradove.
-Kamen je stizao iz Omana, drvo iz Sirije, lapis lazuli
iz Avganistana, bakar je stizao iz Omana, kalnj
negde jo od Irana, ili iz Male Azije, ili
iz divljih prauma Evrope. Na jednoj staroj karti Va-
vilona i celog sveta, a o njoj sa drugih razloga biti
, jo dosta je kraj sveta kao zemlja gde
se sunce ne vidi, Iz ovoga Kontna da su
i II tim davninama nakupci sa Istoka stizali do
severnog polarnog kruga.
s
Blato, naboj, to su osnovni si!omaki mate-
rijali ovih prvih civilizacija, koje se diu iz blata, iz
je jedna Herodotova aneg-
dota. Jedan, u Egiptu, koji je poeleo da nadrnai sve
graditelje piIamida, a ove su uglavnom bile sagr-a-
etene, ostavio je iza sebe piramidu od cigle i zapisao nn
njoj: Nemoj ela me potcenjuje tl sa
Him piramidama, jer .sam ja od njiJz onoliko koUko
je Ze vs od svih ostalih bogova! Gurali su naime
IIzotku tl barH i blato koje se prilepilo za motlal skup-
ljali SH da bi od njega napravili opeke i na taj
su me sagladili) Ima istinitog i tunog II ovoj zaR
ludgraditeljskoj Iako nekako, motku u
baru i blato, dizali su se i prvi gradovi. Blato se
mealo sa nakvaenom slamom, od ove smese pravio
se docnije sc i pekao. Slojevi gline su strpljivo
slagani II horizontalne zone, nabijani su II })oplate od
i cigle, a raskvaena i upretena trska
stirala se kao neka vrsta )}arrnalure ili })serklaa, ili
,)libanog sloja({" Ili, najbolje bila je sve to od-
jednom Slojevi su se zalivali bitumenom, koji je Meso-
potamija imala, a Egipat ga na nije
imao, pa zato od egipatskih gradova i civilnih
vina, ni od palata, gotovo ni traga danas}O
Gradove u najbolje je zamisliti kao ogromne
rtl:
\
72
mase, VIse izvajane no sazidane, od neke vrste
niziranog betona. Od ovoga su se gradile fortifikacije,
terase, hramovi i zigure, vrtovi. kejovi i kanali,
ustave, i bazenL Bile su to ogromne glinene mase,
a s obzirom na ))plasticitet gline, valjalo je znati od
vesti vodu, rasporediti padove, izraditi kanale i lebove
za unutranje suenje mase, rasporediti
S" 67
68
73
Mislimo da se i danas die kosa na glavi svakom gra-
inenjeru koji na trenutak da sebi
kakvi su to teki i sloeni poduhvati bili.
Kosa nam se die na glavi i onda kad zamislimo
vojske zidara, redove i redove radnika, nad kojima je
valjalo vladati ne samo no i Jedan
asurski reljef prikazuje protomajstora, a ovaj trubom
daje znak kolonama zidara, Svira II trubu, a ovi se
bezmalo II nekom vojnom poretku.
Na kakvom je sve oprezu valjalo biti, i kakva je sve
valjalo da stvari ne krenu onako
kako ne treba! U staroj Kini radnici morali
su za vreme rada neprekidno da pevaju da ne bi neko
od njih ili namerno, izustio zlobivu neku
invokaciju koja da pomete graclevinu, ili, moda,
jo pre, da ospori prave formule prema kojima se
gradi, da ih obezvai.1
1
Manje nas zadiviti i die nam se opet kosa,
nama graditeljima, kad se prisetima egipatskih salu'al
nih i sakralnih gradova II kamenu. U vreme
kad se piramide grade - pir amide su Za neke i posled-
nje ali i najgrandioznije neolita - alatka
jo nije bronzana" U najboljem to je bakarna
alatku, a moda i kan1ena, moda i drvena, Od
smo mogli da istina posle mnogo muke
da ih da se i tvrdi gr-anit, ili bazalt, mogu
obr-aCtlvall drvenom alatkom i kvarcnim pesJ.i:om.
tim, jo niz graditeljskih poduhvata i ner-azreenih
tajni, o kojima su napisane debele knjige):!
Velika Keopsova piramida iroka je II svojoj
novi, dvesta trideset sa dvesta trideset metara, a die
74
70
SC za sto i est u VISInu Dva miliona i tri
stotine hiljada blokova pretekog nubijskog kamena,
po dve tone svaki. Kakve su to cifre! Her:QJ.lot
nam kae - koliko opet da nam se digne kosa na glavi
- daje sto hiljada ljudi radilo na ovim poslovima ..
Cifra ne moi""a, ne m'oe biti preterana, Ogromna
bogatstva su utopljena u ove ali vrlo je
ko danas lazumeti njihov smisao" Izgleda,
su hteli, a i uspeli su, da nam njihovi gradovi mrtvih
ostanu velika i zagonetka. ta je gonilo ove
de da uz tako napore doslovne gradove
koji ne slue da ogromne kamena
pretvore u geometrijske oblike. U punOIn smislu
ovi egipatski gradovi mrtvih su replike gradova ivih,
od kojih do danas ni traga nema, jer su ih vode raz
w
nele, Uz piramide ide i sloen sistem raznih
cija galerija i hodnika, terasa, pjaceta i trgova, a ma-
stabe su, izgleda, ponovljene u malom, svrstane
u ulice, aleje, osovine" Svaka mastaba ima svoje mesto
u tom gradu, svaki grob, reklo bi se, svoju ulicu, i
broj. Da slika ovog grada bude potpuna, sve ono
to arhitektura ne moe da sama od nekakve
iluzije o gradu, ono dalje, to ove )gradove
iznutra naseljava, To su reljefi, to su slike, to su voj-
ske figurina, od terakote, fantomski narod lutaka, koji
naseljava ove grobove Ceo ivot jedne zemlje, celog
jednog sveta, sabijen je u ove i ljude
w
Da Ii je to samo projekcija one sutastveno
egipatske ideje o besmrtnosti! O egipatskom shvata-
nju besmrtnosti nam se mnoga knjiga, bar
ukoliko je tampana do pre neku godinu. Danas stVa! i
izgledaju neto komplikovanije Susedski, komijski
Sumer, Sumer, ni je se mnogo bavio ovakvim
idejama" Da li smo sigurni II ono to verujemo: da su
i doista bili toliko obuzeti milju o besmrt-
nos"tirKad bi se htelo, sve bi se moglo i
L Moda je u pitanju neka \'l'sta
magijc( II naj grandiozni jem obliku, Gradoy'i
ivih rasli su nad vodama, a vode su ih razno sile i ra-
stvarale, su ih raznele i l' as tvorile, od njih
danas vie nema. Moda je trebalo da ovi gra-
dovi mrtvih gradove hih kako valja i kako se
75
moe trajati. Da nisu bili moda slika traja-
nja i Ako je tako, bila bi to, zasigurno, do
sada da nc kaemo i sasvim aberantna
matrica Bolje je zato,
ipak, da o ovoj hipotezi i ne razmiljamo mnogo.
Sta znamo o graditeljima sveta koji se O
graditeljima gradova, bolje o samim arhitektama?
I pre svega, ta znamo o njihovim zllalljima, kakva su
mogla biti ta znanja? Cajld govori o progresu nauke,
to su ga doncH gradovi, onda kad su naili. Bojimo
se da je to, tako bar na naem jeziku, prejako,
nedostino" U kom vremenu nauka i jo u progresu?
Negde est, pet hiljada godina pre nas? Kao i
Cajld je blizu istine. Neka znanja su doista akumuli-
rana u glavama naih praotaca
Znanja njihova ili nemaju ili bar, prema dananjim
pojmovima, ne mogu imati neke neposredne veze sa
7l
72
"
76
urbanizmom. To je istina, Hepatoskopija, ili gatanje II
jetru, ne mora da nas interesuje, iako hepatoskopske
spekulacije mogu katkad da sc primene i u
svrhe,l;) Takode ne mora da nas interesuje ni
ekstispicina, ili haruspicina, ili gatanje nad rtvom, ta,
nazovimo je protojestastvenica. Ne intelesuje nas ni
onironlantija, ta, nazovimo je protopsihoanaliza, ili
tanje snova, Ni egzorsizam, ta protopsihijatdja, ili
isterivanje demona, U krajnjoj liniji i nije o raci-
onainim znanjima, opet o nf!.koj vrsti ,
ili matrica" Za nas je
neto interesantnija 'slo gatanje II
prosutu zemlju, a -samo sudbina onog koji
prosipa ili kome se prosipa no se stvaraju i neki poj-
movi o dobrim i loim predelima, koji bi se mogli
potraiti i U staroj Kini geomantijski
postupci prethodili su mesta za grad, bila
je to neka vrsta ubikacije grada, lokacije)4
O matematici i Vavi10njana napisane su
biblioteke. Pa ipak, najnovija miljenja o njoj pred-
stavljaju neku vrstu hladnog tua." Istina je da su
uspeli da povIinu jo za
dinastije, ali je tako istina i to da ima i drugih
metoda do da se povrina
Istina je da je Imhotep znao da olaka potiskc
kosim unutranjim strukturama zidanja, ali nikakve
potvrde da to nije proizalo iz same empirije,.
ni egipatska geometrija nije empi-
riju. Najbolji dokaz, a Lefbiru i neoboriv,
to je ba poznavanje tzv,. l)egipatskog trougla({, docnije
Pilagorinog trougla, i to za jedan jedini 3: 4 : 5,
to dokazuje da pravilo nisu uspeli da generaliu. Istina,
ovaj trougao dobro im je posluio u Aritme-
tika aditiv na, ne nagovetava jo algebru, a odsustvo
bilo kakve sistematske metroiogije dokazuje se jasno,
i i ))Grci su, kao i nli, po malo rtve egi-
patske opsene. Aristotel i Demokrit klanjaju se egi-
patskoj nauci,. valjalo je da se td dobre
geneIacije pa da dokau da su i matematika
i astronomija igrale sasvinl ulogu u razvit-
ku egipatske civilizacije)O Istina, za sve je kriv Hero-
dot, jer kazao je da su izmislili geometriju,
ali ta je geometrija mogla da dva veka pre
Euklida?
matematike neto su milostiviji prema
Sumclo-Akadijancima, i docnije Vavilonjanima, ali
opet se ut\'rduje odsustvo bilo kakvog ukusa, smisla
za apstrakciju. Ukoliko ne poverujemo da je postojala
i neka tajna, OI'alna, matematika, to nije
ba neverovatno, jer nam se u ovom delu sveta od
cele matematike daju samo gotovi rezultati,
73
74
77
zbrojevi karpi, riba, volova. Pa ipak, tu i tamo,
poneki zadatak, reklo bi se, nagovetava
i koji korak ka algebri. Ali, ako su se algebri i pribli-
ili za korak, katastrofalno padaju na ispitu iz geome-
trije. Nikakvih znanja koja bi se tieala prave, trougla,
kruga. Od svih elementarnih geometrijskih figura krug
je bez sumnje za duhove. Ipale,
Vavilonjani nisu imali nikakve geometrije kruga, pa
i kad ga koriste kao ornament, i u njega upiu heksa-
gOll, to je reklo bi se, opet empirija
l7
Drugim reCIma,
i bez dvoumljenja, graditelji su, bar to se
miljenja jo uvek
domen,
Najzad, ta stvarno znamo o samim graditeljima'?
Videli smo ih kako, predani kao to Sll, ingeniozni pri
tom, iz blata, do do cigle, do bilu-
meniziranog, pa, na neki i armiranog{( betona,
Ali ta znamo o apstrakcijama graditelja? Imaju li
kih unapred odabranih ovi neimari, li
ih, i kako ih saoptavaju? Jednostavno postoje
li neki projekti?
78
76
Statua Gudee pr-ikazuje nam ga kao arhitektu, tako
.ie i nazvana: Gudea arhitekta" Na krilu dri tabletu sa
uglaviranim CI teom osnove hrama, Konvencije
zivanja plana su bezmalo dananje, razmeI a se
no potuje, Nismo sigurni, istina, nije li II pitanju samo
snimak(, preslikano stanje koja je bila
podignuta, Tableta grada Nipura, kad se uporedi s ar-
heolokim snimkom iskopita, prua mnogo
Kramer nam detaljno opisuje ovaj
plan, koji je, pre svega, kartografski postavljen malo
Ne prema stranama sveta, li
nekom pravcu za koji Kontno misli da je pravac nekog
vanog vetra)!! Vrlo su precizno izmerene sve mere"
Cifre su date, to su nkote, kao to bi se danas reklo
Usred srede ovog plana pie da u gradu ivi bog Enli!,
pominje se zatim Hram Planine, rtvenik Uzvienja,
ali postoje i oznake za neke profane stvari, kao to ie
topografska oznaka Gradski kanal, Zatim, kapije
Kapija Velika, Kapija Mnogih Boanstava, pa najzad,
opet jedna profana oznaka, Kapija polnih prljavtina,
to bi moglo da se prevede i sa Rospi-kapija,:!o
tim, i ovde moemo biti sigurnL Nije o projektu
grada, o ))situacionom planu, a ovaj je, sasvim
sigulno, a posteriori.
Na ve breuljku Ereha su
vene linije na bitumeniziranom platou" To nas Cajld
podsetitL Ove linije su, bolje utisnute su
u glinu obojenim konopcem .. To je crte grac1evine na
terenu. Ali danas bi se reklo da je na taj
vina samo )razmerena({, obeleena je, a nemamo ni
kakvog dokaza da je pre toga bilo i unapred smiljenog
crtea, Ovaj crte u glini moda je i jedini projekat,
or Buajon, jedan od pretraitelja Tanisa, veruje
da je pronaao i utvrdio tzv. zakon registra, to su
ga primenjivali onda kada su prikazivali ur-
bane celine ili fragmente.'! Mislimo, ipak, da je i ovde
o )prezentaciji, je o prikazivanju
prostornih celina, to su samo da se izbegne
ili da se supstituie perspektiva. Neka nam ovaj autor
veruje na graditeljsku ovakvi nacrti u svrhe prak-
razmeravanja ne mogu se koristiti Saberemd li
sve to rekosmo, II i ono prethodno izlazi ipak
T
da nema nikakvih projekata, pa, prema
tome, ni nae apstrakcije nisu njihove, ih je
primeniti na postupke ovih starih graditelja. Radi bi
smo bili jednog dana da i nekih drugih vesti
o ovome, ali za sada stvar i stoje i izgledaju tako kao
to je i navedeno):!
ITIogao bi biti ovakav:
se dobIO toga da ideje starih gradite-
lja svojim merama i svojim pojmovima, Na-
e vreme je i neoprezno, zna se,
se ne jedan sadanji teoreta grada i gradova, koji
nam ledro i bez ustezanja govoriti o kompozicionim
postupcima, o estetskim valerima, o genijalnim do-
vijanjima, i znanjima da se do rezultata u
ovom redu napora. Kao da je Gudea arhitekta
dananje likovne kritike, pa iz njih povadio sve to
treba da postane osrednji umetnik dvadesetog veka.
Stari graditelj je ipak imao svojih
kih l>kompozicionih postupaka, U to ne sumnjamo.
Dovoljno je baciti ma i ni preterano stru-
pogled na planove i dispozicije objavljene u ovoj
knjiici, pa odmah osetiti neke pravilnosti, neka
Ali ta traiti u redu i neredu
dananjih jo manje estetskih pre-
okupacija, Ova sasvim verovatno, nastaju, a
ne moe ni biti, na nekoj skali miljenja koja
nije i naa,. Nije nimalo jednostavno pratiti nae prve
graditelje u njihQyim zamislima. Postupci su im mutni,
teko ih i -"nabrajamo, i zato to je u vreme prvih
gradova arhitektuni zanat zatvoren 'u pra-
vila, je"'zanat, prekrivena je i taj
na Ali, ako bucle malo strpljiv,
mll se poneto i oel tih postupaka, bar onoliko koliko
smo arhitektonsku
formu, za krug. se kroz krte
i sa poneldin na kIaju, verujemo ba!'"
A sada, da bismo mogli nastaviti drugi deo
o prvim graditeljima gradova, valja se jo malo
baviti okolnostima II kojima gradovi nastaju. Jo malo
napora i strpljenja, pa ih vratiti potpuno II njihov
pravi ambijent. Za to su nam potrebne jo i neke dalje
77
78
evokacije. U dve, u tri ako je doista
bila sutastveni zanat gradova koji se i also su
se sa njom uzdigla i ncka znanja, neke vetine, kojima
su se graditelji gradova ispo maga li - onda, da kae-
mo, voda je praambijent grada o Moda je to i
ali grad i voda su k6relativni pojmovi, onako kao to
su to 1 njiva i prvobitno naselje" Drama gra
w
dova igra se po pravilu do pojasa u vodi.
Dopune objanjenja
1 Mumford, op, cit, str, 41
2 tl ovoj glavi bez posebnog na-
Drali smo se tri njegove knjige: The Pre1zistory
of European Society, u fr, prevodu S. M, Guillemin, 1962,
a glave La revolution urbaine en Orient (str
79-98), a zatim MaH makes himself, pr. P. Ho Gonthier,
1963, i najzad, What llappel1ed iH History. PL AMansat,
1961.
!l Marcel Granet, La civilisation cJzhwise, la vie pub-
lique et la vie privec, 1929, izd. 19480 str. 226227. Intere
santan je i ide sasvim u prilog Cajldovoj ideji o jedinstvu
__ ' __ i magije podatak uzet iz jedne druge Graneove
knjige. KONG, znak reprodukujemo,
MAGIJU, TEHNIKU, u celini, ENSKE POSLOVE,
MUZIKU. Od svih l)konga smisao ))muzikac(
je najvaniji, jer sc lt Kini muzika uzima kao osnovna,
modeltehnika, Valja primetiti da je znak za maga, vra
izveden iz znaka konga<1, dodavanjem dva apostrofa,
(Granet. D{l1lse.s et legelIdes de la Clzille allciemw, 1926, izd
1959, str. 282)
4 Marguerit Rutten, Baby!olle, 1948, sh', 4L
u Sir Leonard Wooley, Ur elI Clwldee, ou sept a1llu!es
de fouilles, pr, J. RogicI; korekcije i dodaci. 1949.
str, 9 ..
, Egli, Geschichte. Die alte Welt, str 36, bez na
izvora
7 Mmtin, L'urballismc cla/ls le mztique, 1956,
8 Dr G Contenau, MWlllel d'arcluJologie ol'ie1ltaie,
dept/is les origines jusqu'a l'epoque d'Alexandre,' Les
deeouvertes arelze%giques de 1930 a 1939, 1947, stro 1877.
II Herodotova istorija, prev, Milan 1959, II,
str. 136
lO Orighzes art Contenau, Mesopota11lie et pays
voisil1s, str. 119-143; George Goyon, L'anliquite egyplielll1e,
slr 147-182
lt Granet, La civilisation" str,)79,
12 Origitzes, , " str, 119-128,.
1:1 Contenau, Mantlel '" str, 1907
1-1 Egli, Geschichte.. Die alte Welt, str, 163; Granet,
La civilisation ,,' str- 279,
15 Histoire des sciences, p. s, cL Renc Talon,
La science alltique et lIlfzdi/!.vale, des origi1!es a 1450; 1957,
16 Ibid" arL G. Lefebvre, 1. Vercoutter, L'aritlllllCtiql/e
egyptielllte; La geometrie egyptielllte, str.. 15-33
11 Ibid., art, R. Labat, LCl Mesopota11Iie, les l1wtlIe-
J1Iatiques, str, 103-123.
IS Contenau, Mauuel ., ,str, 1878,
" Ibid, str. 1878
20 S N, Kramer L'hislOire C011ll11CJlce II Sumer, 1957,
str. 287 . ,
21 Origi1ws,. ,G, Boyon, str 175 i dalje
Nismo sigurni ni za poznati plan grobnice Ramzesa
IV, da li je u pitanju graditeljski plan ili situacioni sni-
mak. kote mogle bi da budu i prethodno
stvo za razmeravanje ali tekstovi koji daju dalja
objanjenja pre bi govorili da je ipak u pitanju snimak,
a posteriori. (Prema fotografiji iz knjige, CYl'il Aldred,
Egypt/ells, 1965, str 170-171)
80
GtAVA CETVRTA
GRADOVI I VODE ili
MITOLOGEME
M
a izgledalo i vo ela i grad su korelativni
pojmovi, onako kao to su korelativni pojmovi
njiva i prvobitno naselje" Drama gradova
ili igra stradanja i strasti, koja bi se nazvala
sveta, igra se po pravilu do pojasa u vodi, u najboljem
Jer velike i strane vode znale su i UInele su
da se tedro prelivaju i preko glava naih praotaca ci-
vilizatora,. Svi znamo o velikom biblijskom po*
topu. Kad je Noju bilo est stotina godina, te godine.
drugoga mjeseca, sedamnaesti dan toga mjeseca razva*
lie se svi izvori velikog bezdana i otvorie se ustave
nebeske, i udari dad na zemlju dana i
deset
Ser Leonard Vuli, Ura, kao to je pozna-
to, pronaao je iznad prvobitnog Ura kompaktni sloj
aluvij alne gline dobrih osam stopa .. Cinjenica da
sloj gline pokazuje jasan prekid u razvitku dotadanjih
kultura dokaz je da teorija o potopu nije bez osnova
jedna civilizacija postojala je pre
de, pa se zatim preko nje navukao sloj gline, bez ikakvih
kulturnih nanosa, Uzme li se ovo u obzir, ne moe biti
sumnje da je poplave doista bilo, i za sada je ovo i je-
dini dokaz da potop iz sumerske istorije nije legenda,
i da su, nadalje, od sumerskih krenule" i o
Noju .. ' Potopa je bilo, ali to nije bila opta katakliz-
ma, lokalna, ona se ipak na nie
le na depresije oko Tigra i Eufrata, i mogla
je da zahvati nekih stotine, na stotinu milja, po-
vrine. Ali u stanovnika ove doline bio je to ceo
svet. Doista, morala su biti ogromna pustoenja vode,
jer voda koja moe da nanese sloj gline od osam stopa
dovoljna je da zbrie sva sela od glinenih ko-
liba i da ih doslovno je, ipak, da je ova
poplava potedela nekoliko gradova, onih to su se
dovoljno digli iznad vode, izrasli, ustalili se na svojim
ntelovirna, Neke od njih zatitile su moda i jake, bituA
Inenizirane fortifikacije. Nali su se u vodi kao suvi
bazeni, suva korita" Prema sumerskim analima,
velo je nekoliko gladova vdiki potop, ali, Vulijev Ur,
izgleda, nije bio tc
Za stvar kojom se bavimo nije meriti koja
je tradicija starija, sumerska ili jevrejska" To je i
izmereno" Mesopotamski potop stariji je od biblijskog,
ima neko prvenstvo nad njim. Ali evo nevolje, evo
ka! Nije bilo samo jednog potopa, bilo ih je mnogo vi-
e:' Bile su to stalne drame prvih civilizacija, ta peri-
topljenja" Moda su se svi potopi saeli II sliku
jednog i jedinog, univerzalnog, ili je neki bio izuzetno
straan, pa je ostale, Nije jasno, istina, ili nam
bar nije sasvim jasno, ta je to to je nae praoce vuklo
u ova blatita, ih na strane i reke. Ali
su tu: bilo svuda gde su se i prvi
_ gradovi s mukom gradilL Stratigrafija je nedvosrnisle
M
nisu samo preko Ura" I
gradovi Ki, Obeid, Uruk i drugi bivali su topljeni i po
vie puta, i reklo bi se, svaki od njih imao je i po neki
svoj sopstveni, potop. I Persija je ima-
la svoje potope, i dolina Inda, tamo gde se sakupljaju
velike i bujne pritoke ove reke, i prave plavita no
to bi bila i Egipta, sabrana ujedno.
A i tamo, skoro naporcdo sa onima tl Egiptu ili Dvo-
kretale su prve civilizacije svetu, prvi gradovLfi
to se Egipta potopi su tamo neto vie od
10 je cela izvesnost ove leke, za
koju su neki Heleni, to se Herodotu
da izvire iz Okeana, a Okean oko cele zem-
lje, pa tako Nil, sledstveno, ponovo i uvire u Okean, tj
II prastanje, II ono iz je i krenuo. Herodot je,
e, po bio nepoverljiv > )Gospodin koji o
Okeanu zalazi u carstvo mate i ne daje
nosti da ga pobijam. Ja bat ne znam ni za kakvu reku
6 mito\ogcme 81
82
Okean, i verujem da ga je izmislio Homer, ili neki drugi
pesnik fi
Ali odakle takva pravilnost u ritmu Nilovih popla-
va? ta je to to trenutak kada Nil skida ka-
tance(, kad iz kad zemljine vo-
dc(, godinje vade(, nerne voele, kad se zemlja zno-
ji?i Heliodor je mislio da Nil uopte i ne nailazi, a ako
smo se dobro razabrali, mislio je neto jo mnogo
pre njega Aristotel, pre ovoga Platon, pre ovoga Tales.
Bilo je dosta mudrih Helena koji su se bavili ovim pi-
81
6'
84
82
tanjem. i to II jednom dvilizQvanOnl, ustaljenom,
vremenu" Nainle, postojao je, moda, i neki
podzemni Nil, postojao je i neki })llcbeskiH, i taj je
tekao preko Egipta, negde gore. i Tako
ovo pitanje nije bitno, to, odakle dolazi Nil, nije bitno
naime za ono to izvodimo, poplave su ipak lli, kao
umitna stvarnost, donose i odnose, valjalo je prema nji-
ma nekako se postaviti. Prema jednoj od vaIijanata
palske kosrnogonije. prvobitni bogovi postavili su jaje
sveta na breuljak koji je izronio iz Nila,,!! Evo i tl
ovoj vidimo neku mitologemLL
Jer, i prvi neolitski koloni u Delti imali su postu-
pak, bila im je to matrica Traili su
mesto gde krokodil ostavi jaje, jer, tako odabrano bu-
prebivalite nalazilo se iznad domaaja, ba!', uobiA
voda,
Izgleda kao da je to neko vreme i u Egiptu, i u
SlImeru, i II dolini Inda, i II staroj Kini. neko vreme II
kome se svet jo nije sasvim ustalio, jo se stvarao,
))Prvi koji je II Egiptu vladao({. nam Hero-
dot, )lbio je neki Min, Za vreme njegove vlade. osim TeA
be i njene okoline, ceo Egipat je bio jedna a
nie MerisAjezera. kopna nije ni bilo, Od mora, uz Nil,
bilo je potrebno sedam dana vonje do tog je-
ZCl'a,({10 Herodot, zabrinut .ie opet" )Zamislite kako bi
se proveli kad bi se zemlja ispod Memfisa, jer
je ba ta to se postepeno podizala, i u i u toj
meri podizala uvis kao i u prolosti ? 11 Vode bi se, nai-
me, ako smo razumeli Helodota, opet prelile preko
Egipta, i ovaj ponovo ne bl bio drugo do jedna velika
Da je Nilu palo na pamet da promeni svoj
tok, i da se ulivao II Arabijski zaliv. ta bi ga
da u tom zaspe ovaj zaliv za dvadeset
hiljada godina? Da. ja mislim da bi ga mogao zasuti za
deset hiljada godina. Zar tako velika i vredna reka za
sve vreme pre mene nije bila u stanju da svojim muljem
zaspe jo i Helodotove bojazni izgledale
bi nam groteskno kad danas ne bismo znali ta je sve
radila Plava reka Ll Kini, ba II vreme prvih protourbaA
nih naselja Ona je menjala svoje tokove, 1Z-
metala je kOl'itO, birala mora II koja da se II liva ,
l'asipala se II rukavce, u reke, II tri, II sedam. u
devet reka, i ove su vodom i muljem zasipale ogromnu
Deltu, no to je pola Prema starim
ma, velike kineske reke nisu prvobitno umele da pro-
svoje puteve prema moru, a to uglavnom
danas i geomorfoloki tragovi. Valjalo je da se po-
junaci kineske mitologije, heroji-civi1izatori, priA
hvate prvog posla, pa .ic i prva usluga koju su
bila u tome to su ove reke kuda da
teku. privaleli su ih. priveli su ih morima, 1:1
Reke Tigar i Eufrat, kao to pokazuje i dokazuje
Kontno, imale Sll nekad svaka svoje bile su tamo
dve delte, da bi se zatim spoj ile u dvodeltu pa
zatim se sastadoe u deltu reke, Vidi se, tre-
85
86
""",:' '.":-
' .. ..... ....
:
........ ,..,.,
83
ba dobro da bi se ponekad iskazale
ovih starih reka. Kada sc Senaherid (VII v. pre nove
ere) da kazni pribrene stanovnike Elama, u to
vreme Tigar i Eufrat imali su jo svaki svoje Cak
i pod Aleksandrom Makedonskim, onda kad je njegov
admiral Nearka dolazio II ove kra,jeve, opet nekoga
neto da kazni, bila je ista situacija. To nam potvr-
diti jo i Plinije, Arijel, Strabon." A to se dalekih su-
Inerskih vremena zemlja inearska{( izgledala je
sasvim no to je mi zamiljamo prema dana-
njim, u pustinji )osuenim nalazitimao Persijski zaliv
se mnogo vie na sever, za oko dobrih sto i
deset kilometara. Sumerski koloni gradili su svoje prve
na lagunama, moda su se na lagunu i sklanjali,
tamo su moda beali od lovaca i nomada, pa ove
hove valjalo bi pre svega zamisliti kao neku pr-
vobitnu Veneciju ili Danas, kad u pustinji gle-
damo })teiove, postamente, ostale iza ovih tre
ba ih zarnisliti kao a dananju pustinju
na trenutak, u trebalo bi preliti plitkom, slano-
gorkom vodom lagune. Tako je izgledao prvobitni am'
-_bijent sumersldh gradova, primorska barutina." .. ?
,
Stari sumerskLrnitovi-'kau da je II
da, sve je haos i mlllJCtavljamo se na kocku, 'moda
neko svrstati i vulgarne materijaliste, ali
ne sebi da se iskaemo do kr-aja, Taj haos,
taj mrak, te vode, to je pre svega pejza u ko
ju stie praotac sa svojim primitivnim zemljedelskim
alatkama, i svojim kamenim udicama, jo uvek, II ruci
Bogovi, oni koji su se zatim da se prihvate
ranja sveta, stanuju negde, II ovom svetu
bez sveta, nisu jo na nebu, pre bi se reklo da su negde
II barutini, negde na domak prvih kolona, i pri ruci
im, Tamo palacaju tihim kao barske vatre,
i to mu kao neki duh stvarL
Berozijus ovo: Bilo je nekad nekog
na bez vremena, nije bilo sasvim, i sve je bilo
odjednom Bezdani ispunjene vodama, a u vodi lebde
senke. Kao neka vrsta koloida, koji je promeao sve ne
i stvari, ali za sada su jo II
stanju uasne spodobe, ljudi su
vini, sa po dve glave, sa krilima i sa papcima,
vremeno su mujaci i enke, jer se niko nije prihvatio
da rastavi polove II ovim Suverena
ovih bila je kraljica boginja Talada
.. - More), pa se njoj nasuprot staviti bCifBel. 011'
je da razdvaja vode od blata i mraka. Iz jednog
dela savladane Talade postade zemlja, od druge
nebo. Voda se razdelila od kopna. Ali, mitologerna je
vrlo stara, jer ne ume jo sasvim da podvlasti
vode. To je, naravno, malo dui i neto tei posao. Kako
vode savladati u kad jo uvek i uvelike tope i no-
se u stvarnosti? Istina, II granicama svojih
Bel da olaka ivot kolonima, sva ova
i tako bar jednog od mnogih
strahova.!'
87
88
Iako u interpretaciji jednog rimskog pisca, koji je
bio dovoljno moderan da u ovoj sumerskoj
vidi alegoriju o prirodi, sutina je jasna.
sebi da je ponovimo: pred nama je ivopisni pejza ne-
dirnutih krajeva. naseljen vidljivim i nevidljivim
ma. Od ovakvih mitskih pejzaa i II mitologiji i
II stvarDosti borba za,.svet II Nadalie
neka za ovu blasfemIju oprosti MH'ca ElIJad - POC!wj
nje i istorijski Jer, istoriju ne moramo da
tamo samo od prvih pisanih dokumenata. Izgleda, takvo
je shvatanje zastareio, Nije neizbena ni kroz pisana do-,
kumenta uvek da vidimo i jasnog istorijskog
Covekovo vreme samerijivo je i onda ako ga nesumnjivo
pratimo kroz kontinualni razvitak, kroz istoriju njego-
ve tehnike,17
Ali Berozijusova se ovde ne zaustavlja.
nuti bog Bel nastavio je svoju veliku spletku stva
ranja, Odsekao je samorn sebi glavu, pa drugi bogovi,
uli u ovu igru, porneae mu krv sa blatom i od
toga ljude. Siromah je bio i kako je
mo siromaki sebe gradio! Motku tl blato, pa skupljaj,
sui se, peci se, kao cigla .. A boja krv, ta to se prosu
pod sveta, i nije drugo do stari naeg
uzvienog zanata, To je tradicionalna rtva, ona koja te-
melje zaliva ljudskom ili ivotinjskom krvlju.
suvie insistirati na ove
matrice, ali ipak se prisetiti da je jedna, relativ-
no civilizovana, mala nacija, u jednom tako poodmak-
lom vremenu kao to jc si"ednji vck, morala da uzida i
ivu rtvu u temcIje Skadra na Bojani .. Bog Bel jc, do-
due, uzvieni i graditelj sveta. Sam sebe
Ija tl temelje, Arhitekta sc sam rtvuje.
Pomenuti bog nastavio je, u drugim verzijama,
svoju igru. S glavom, ili bez nje, odelio je mrak od svet-
losti, a mnoge ivotinje ili koja je jed-
nom pobio, ovoga puta pocrkae, ,jer nisu
nosili svetlost. Bog graditelj naredio je da im se poseku
glave. pa je od njihove krvi i od zemlje umesio
je ljude jo jednom. Uostalom, i u drugim, blatnim,
akva civilizacijama. ljudi su se mesili kao
ili cigla .. U Egiptu se Knum postarao da umesiljude, da
ih izvaja na pa je zato i' zaslueno
dobio naziv boga Ako da istorijsko-
situiramo i ovu mitologemu, rekli bismo, i ona
je iz protograditeljskih vremena, zbog o.
nog koji se javlja tek u docnijem neolitu,
od prvih razvijenijih )prvobitnih naselja,
mo li se u tamo, tek kada Sll ovi najvaniji
poslol'i obavljeni, oni to se vode i blata, dolo je
na red stvaranje sunca i meseca, i pet tada poznatih
planeta)8 Zatim. boanstva koja su jo uvek u
ri, zaduuju se koje za sunce, koje za mesec
i za vodu i njena kretanja, koje. opet, za mesec i za leli-
janje, i ovaj poslednji resor jasno izdvo-
jena i sasvim vidljiva, kao i kod svih zemljedelskih
vilizacija, velika Majka, boginja meseca, Bela boginja,
uzviena dama Inana, ili Istar)!'!
Vavilonske poeme o stvaranju sveta nisu ba
vetne sa Berozijusovom verzijom. ni sa drugim, sumer
skim verzijama, II mnogo nisu im ni ali
ambijent iz koga se svet stvara ostaje nepromenjen. U
bee Apsu, to ambis pun slatkih voda,
reklo bi se mukog su roda, i neko bezdno gorkih. Tija-
mat, reklo bi se, enskog r'oda, Meaju sc ova. dva am-
bisa. mitska })geomorfologija je u potpuno-
sti, nepromenjena. Pa zatim. sve po redu. Odigravanje
primool'dijalnog razdvajanje voda slatkih od
slanih, pa tuta i trna novih bogova, Lnhmu i Lahamu, i
ovo dvoje donee na svet Amshara i Kishara, pa se opet
ovo dvoje spojie sa Anuom i Eoro, pa se, onda potomci
jednih i drgih pobunie protiv svojih predaka. Najzad,
iz guve izlazi novo ime, Marduk, nova ampion
mesopotarnskog panteona, i njega, katkad ikadgde,
predstavljaju bez nogu, ,ier nije niotkud doao, je
iZIonio iz vode. I Marduk, na svoj nastavlja
sveta, Tijamat, unitena, Kingu, na
je, kao
I od vavilonskih poema vie je verz.ija,
ne su, meaju se, ali sigurno je da. ukoliko
su novije, utoliko su graditeljski ambicioznije .. Haldej-
ska kosmogonija, kazuje da je na bilo more,
pa iz ove vode nastade Vavilon, i hram Esagil, to ga
Marduk odmah sebi sazida, svoju, vrlo
soke glave({, 'Razlozi sveta su, tako. boansko
89
90
e'
e e
, '

84
Sve se odigralo samo zato da se sazidaju Vavi,
lan i Esagli, koliko da bi se Vavilonjani divili Marduku
i udvarali mu se, A oni su to i A kako je Marduk
stvarao Vavilon? Snopom trske samerio je vodu u ne-
koliko pravaca, U krst (prav ugao nova je
-magijska matrica, videli smo o njoj graditelji prvobit-
nih naselja nisu mogli ni da sanjaju) - odmerio je to
r
, ,
,

e e;:::
lTIU je \'aljalo, da kroji, da odvaja voelu od neba,
i da gradi Vavilon,:!1l
Ovde se, sa jednom od oso-
bina ovih starih, mitologerna Prvi grado,
vi nastali su onda kada je i svet postao, bez njih, nije
ga bilo, Smisao je neporeciv. i, slobodno recimo, istinit
je. Svet prvih civilizatora i svet gradova identifikuje se,
preklapa se, to je uglavnom ono to nam je i Cajld
rekao, I Eridu je za sebe verovao da je prvi grad sveta,
Verovali su to i Laga, i Uruk, i mnogi drugi gradovi.
Vavilonska poema ide tako daleko u svom urbano,cen"
,.'
9l
triZIDU, da stvaranje grada stavlja pre, stvar,:mja vege
,tacije. Tek kada je Vavilon sazidan, Qzelene zemlja, a
-- pojavIe se i zveri, i i sela, i drugi gradovi, imeniw
ce Nipur sa hramom Ekuom, Ereh, sa hramom Eanom,
i drugi.:!l I najzad, jo jedna verzija, nazvana )aSllISka
kosmogonija{(, ponavlja isti postupak, s tim, naravno,
to je sada Asur prvi grad sveta.
22
da se do da-
nas nije ucelo nijedna varijanta,
bi se mogla nastaviti do zamora" Deifrovanja se
porazno razlikuju sobom, ponekad do pune iz-
mene smisla, pa su usaglaavanja posao drugih, ne na,
naravno,
P .. "I
, .,' &
'o." l
""'0 l
to " ".
86
.) .
87
. i zadaci bogova i junaka
ne lsI?unJavaJu se d? kraja samim aktom stvaranja sVc*
_ Njegovo stvaranje se nastavlja. Jedan od da-
lJIh bogova, takozvani Ninurta, graditelj nasipa, kaM
nala, i dalje slatke od {Tor-kih voda
posao koji nije uspe-
la da dokrajoI, l pored najbolje volje" Enki, u sumer-
sko-abdskoj mitologiji, da bi postao gospodar zemlje,
sagr-adIce, pre svega, voda<l, to bi moglo da kae
93
94
da je vode vratio u neka njihova prirodna leita. Za-
tim, ovaj bog, koji je uzgred, ustreba li mu, i bog-riba,
poslaje slatkih voda, vodi ih u boj protiv sla-
nih, i, naravno, ih.!!:l
Polubogovi, junaci, i prvobitni mitski kraljevi, e-
fovi gladova-dravica, isti posao. Za Vavilon,
Pentabiblu, surupak, Larak, nabraja se ukupno deset
kraljeva za vremt:'!l1ski period od stotine i trideset
dve hiljade godina. Onaj to je najmanje vladao, vladao
je osamnaest hiljada godina. Onaj to je preterao, i
celih ezdeset i l II raz-
Inacima, svi nastavljaju nas:.ipc, da sue
ValC, i da kanalima navode slatke vodc, ne bi li
sa zenlije sprati zasoljene povrine, zemljo-
je takode od njih. I on je heroj eivi-
lizator, neumorni graditelj, nemilosrdan prema sebi i
prema drugima. Mitski urbanista. Poema nas pozva-
ti da i "da vi([inlo zidove koje je sazidao oko
Uruka. i da vidimo Eanin hranl, Kae poema. do(1ite i
divite se, a pre svega. veli, opipajte rukom zi-
danja,:!5
Bogovi i heroji civilizatori su ljude raz-
nim korisnim vetinama. U granicama svojih
sti, naravno, jer niko ih nije, na primer, mogao jo
geometriji kruga ili prave. Ali i bez ovih znanja,
poslovi sveta krenuli su uglavnom ali
i dobro, Istina, da je bilo nae praoce,
bilo je, ali da ih je valjalo ba i koja im je ruka
leva, a koja desna, ipak se ne bi reklo. To, dodue, kae
prorok Jona, A meni, da ne bude ao, Ninijeve velikog
grada u kom ima sto i dvadeset ljudi koji jo ne
znaju ta je desno, a ta lijevo, i mnogo stoke'?<{26
ipak da je u pitanju samo surevnjivost prema
i zemljoradnicima, neki daleki, i danas
vaan dva mentaliteta.
Napomenuli smo, nije ba sasvim jasno ta je to
to nae praoce u ishodita ovih velikih
ih na i opasne vode. Moda je zemljorad-
nja, primitivna kao to je bila, i laka, i
u toplim blatitima, CajlLi to nije doslovce rekao, aH
moglo bi se da se nai prao ci ne hrane ba
najbolje, a laka zemljoradnja uvek i vie hrane.
d Tek sa podizanjem prvih gradova i neka vrsta
ekonomske revolucije, a sa njom i poboljavanje osnov-
i' nib uslova ivljenja. Ili, to bi nas dovelo na isto, pove-
rovati da nai praoci naseljavaju ova blatita zato'to
im je u lud jo u i kamena. udica_ Oni s.i riba-
i ti koliKO 'i zemljoradnici. Tako misliJe"'dan
'-balavac." posledice su bile nedogledne. Voda je
praoce naucIla da se zdruuju, jer je ne mogu
svladati. I P?mogla im je da se zdrue. Reke, delte, nji-
hOVI rukaVCI, mrtvaje, jezera, zatim i prvi prokopani
kanali, pa i drenane mree, to su i prve
sveta koji se Ali voda je praoce i .;
da se zatiru, mnogo mudrije i krvavije no .to su to dotle
\jJ Vladati .. i odrati se nJima, to
,! __ telltOI'ljama. Samo tako, SIgurno se drze ,1
taine mree. kanala, ustava, primitivnih baraa, ili onih
})recipijenata nanl je smisao, onako
Vispreno, objanjen. Najzad, dodu li i
li vode: mede se gube, treba ih ponovo uspostav-
l]a!!. A ratovI oko meda su istrajni, i, kao to se zna
i su. U krajnjoj liniji, rat za mede
mu kao neki rat za ap!Hrakcije, ne vie
malo, to je i rat za geometriju. U poredenju sa najez-
dama hrane, ovo su pravi ratovi, u malom
i kartezijanski(,. Tu sam, dakle postojim. oteraju lj
,,-me sa ove vode, vie me nema' Najzad, u ovim blatiti-
ma je osetio potrebu za novim i orujiw
ma. Da li su zemljoradnja, ili ratovi, ili
poslovi naterali da potrai i bolje alatke no to
je samo alatka od sileksa, ili se bolja alatka nala odne-
kud u njegovoj rud, pa se prise tio tek tada ta sve sa
njom moe da - pitanje bi bilo mudro, kao i ono
da li je stariji noj ili nojevo jaje.
U svakom i to je za nas najvanije, koloni
su se nali na nestabilnim, neustaljenim zemljitima,
tamo gde reke mogu, ako im se to prohte, videli smo,
jo uvek da menjaju kartu sveta. Prvobitna sela rase-
jana su u na pribrenim povrinama tadanje
lagune, ili na neto ostrvcirna koja se tamo na-
laze .. I u Egiptu sela su na koliko-toliko ustaljenim te-
renima, izvan domaaja vode, tamo gde krokodil ostav-
lja jaje. Ali, i pored ovog mudrog )}lociranja<{,
95
96
88
vode ipak odnose ova sela, poari ih pretvmaju II
peo,. Iona se ponovo diu nad plavinmna i zgaritima"
Platforme na kojima stoje polako rastu, postepeno ra-
stu, ali rastu, Palac po palac, prst po prst, bei se iz-
se vodi. Kad kaemo rasle, to treba shvatiti buk-
valno, Petnaest dobrih metara izrastao je tel od prvih
slojeva, od onih II koje su se ukopali najstariji koloni
El-Obeida, Ovih petnaest metara nanosa, a moda i na-
sipa, sadre II sebi negde i gl'unicu praistorije i istorije,
I to, ovoga puta, II onom smislu U
njim slojevima nalaze se i pisana dokumenta. U ove
slojeve je okddve hilj8:_cld godina r-ada, muka, -
potopa, ponovnog povratka(, kao to
---'bi ,Elijad" Sabiraju se kulture tl arheolo-
kom sU1islu smenjuju se grupe, smenjuju
se ll10da i rase, jezici zacelo, ali grad raste. je
sa )ltelom Uruka, koji se die iznad najstarijih slojeva
prvobitnog Ereha za oko osan1naesl metara" Gore je
grad, verski centar, i samo jedan od hramova
Uruka je no celo prvobitno naselje ostrvce dole, A
zigura Uruka, ona na vrhu, nosi u sebi vie
turnena, naboja i cigle no nekoliko uzastopnih donjih

Ima sasvim jasnih znakova da ovo nagomilavanje
slojeva nije samo prirodni, organski proces sukcesije
naselja. Reklo bi se, bivale su ove platforme i sistemat-
ski zasipane, jo jedan od savremenih
postupaka bio je primenjivan. Opet ret: ima He-
rodot, a njemu verujemo, pouzdan je svedok, uliva nam
mnogo poverenja, moda najvie ba zato to nije hteo
da poveruje u neku reku zvanu Okean.
Kad je Etiopljanin otiao iz Egipta, doao je
vo na vlast slepi kralj iz predela donjeg Egip-
ta, gde je iveo pedeset godina na nekom ostrvu, koje
je sam nasipanjem pepela i zemlje" Kad su, nai-
me, dolazili koji su morali, se od Eti-
opljanina, da mu donose hranu, on ih je molio da mu
donose i pepela na poklon "To ostrvo zove se Elbo, i
obilu mu je u svemu bio deset stadija.:!!l
Dodue, Etiopljanin je radio isto to i II isto vreme
Objavio je , da nijednog koji bude gre-
io ubiti, nego svakog izvesti pred sud, i prema
krivice svakom da iskopa i po-
digne nasip II blizini grada iz koga je okrivljeni bio, I
na taj su gradovi postali jo vii. Prvi put su,
me, bili izdignuti kopanjem kanala za vreme
tisa, a drugi put za vreme ovog Etiopljanina, pa su se
jako uvis uzdigli. U Egiptu je, dodue, bilo mnogo
soko uzdignutih gradova, ali ni u jednom zemlja nije
bila tako visoko uzdignuta kao u Bubastidi((,30
7 mitologemr: 97
98
r--- - -"'=-- - .,r- ---- - ---,r --- 'r-- --N- u. i
I :: "!I t '
" ,
I
I
po I
C:' l' I
l
O
==.;:.,

I
,


I
,
I
I
I
= =.;;>e= =

,
1,\
V
,
,
,
: \ JI
.. _ ... _____ ......... ______ .J1 _____ _
89
"
,.
"
"
" .
JL ______ ..J
u Bubastidi se nalazio i hram boginje Bubastije, i ono
to irna Herodot da nam kae za ovaj hram, skoro jc
nepobitan dokaz da je Bubastida
I-Iram je bio skupoceno sazidan, pa se uzeh:
zao 0}\:010, nisu ga dirali su ga ostavIh II nekoj VI
7
tI
kesona. Da se grad dizao samo na ostacima prethodmh,
na plavitima i pepelitima, zajedno sa
podizao bi sC i hram" Obnavljali bi ga, ?nako l,svaku
drugu gra(tcvinu, na utu i na ostacIma."
nije bio Sada, kae Herodot, mozete prosetatl
oko hrama i gledati ga odozgo.
al
.
Uzdizanje postamenata naselja i gradova, podizanje
telov3<{. stalni je i uporni proces uIbanizaci-
je. U Egiptu, u Helodotovo vreme, rezultati su bili vie
no On jc posetio ovu zemlju II junu lTIeSecu.
ba u vreme velikih poplava, video je mnoge gradove,
mnogoljudne, ali sve do jednog izvan domaaja vode.
Neki od ovih njegovih opisa su, to su ive evo-
lmc.ije, sh:oro bi se reklo neka vrsta fotografija, ili jo
pre, doslovno, akvarela!
Na primer, predeo u koji je sada zaao takav je da
na duini od dana putovanja putnik kl ivuda
kroz n1candre Nila. Ali vrlo naputa se korito
Nila i se trajektorije vonjom preko poplav-
ljene zemlje. U svalwm dvanaest celih shena
se dok se ne zavri vonja, pa se tada dolazi II
neku ravnicu, u kojoj Nil oko nekog ostrva, pa se
uz ostrvo odmah nalazi i jezero, pa se preplovi i jezero,
i opet se dolazi II prvobitno korito Nila, a na ostrvu
i oko jezera mnogi su gradovi. Naseljena i bogata zem
M
{ja .. Herodotova nabrajanja gradova poimence, ili ci-
frama, kazuju da bi se moglo moda promeniti ono
ljenje, ustaljeno, da je bilo urbanizo
van(C deo sveta, a Egipat, i pored velikih gradova, i POM
red administrativnih metropola, da je bio samo agrar-
na drava.
Ili, uzmimo ovaj drugi, jo opis:
"Kada Nil poplavi zemlju, vide se iznad vode samo
gradovi koji jako na ostrva u Jegejskom mo-
ru. I sva egipatska zemlja postane tada more, a jedino
su gradovi iznad vode. Tada ne plove samo kroz
korito reke nego i posred pol ja. Kada se putuje
iz Naukralide za Memfis, uz put se prolazi pored pi-
ramida, a lo upravo i nije pravi put, nego pored vrha
Delte, i pored Kerkasora. Ako se vozi iz
Kanobe, na more, preko kopna, do Naul(ratide, prolazi
pored gradova Antile, i Arhandrupolja.32
Stigne li, Herodot do grada Krokodilopo-
lja, lavirint, predivnu ali dok je lavi-
rint jedno remek-delo, tal(ozvano Mens
jezero, na kome je lavirint, predstavlja neto
jo Obim mu iznosi tri hiljade est sto-
tina stadija, tj.. ezdeset shena, dakle isto toliko koliko
7" 99
<
100
90
Q
lh6..itre

,"
cela egipatska morska obala. Uzdu se prua II pravcu
od juga prema severu, a na najdubljem mestu dubina
mu iznosi pedeset hvati. Odmah se vidi da je iskopano
rukom. Otprilike II sredini jezera, nalaze se
dve piramide, i ove se diu iznad vode za pedeset hvati,
a isto toliko duboko je i onaj deo pod vodom,
i na abe se nalazi po jedan ogromni kameni kip, koji
sedi na kamenoj stolici. Visina piramida iznosi dakle
sto hvati II sto hvati je isto to i jedan stadij od est
r
l
pletara . o. Voda II jezeru nije izvorska, jer je cela zem
M
lja u tom predelu siromana vodom, nego je dovedena
iz Nila kroz jedan kanal. Ona est meseci II jezero,
a est meseci natrag li NiL Kada voda
lov daje kraljevskoj blagajni prihod od jednog talenta
srebra dnevno, a kada II jezero .. ,, itd.33
Naravno, nisu to vie ni dabrovi ni njihove rajske
igre. Nisu to ni primoorclijalni
duhvati bogova i polubogova, Vode su savladane, nad
njima raste svet uvelike sloen,
stan. Jezero Meris, a o tome nam govore i razne istorije
tehnike, bilo je doista ve poduhvat, grandiozan,
pravo malo interno more Egipta, i ovo je,
ostalog, u mnogome menjala i klimu ove zemlje,
je od dananjeJl1 i onda kad nisu
u pitanju samo mali i velike metropole vre
'.\ I
102
mena, one koje smo i pominjali, prvi postulat
bio je savladati vode i obezbediti se od njih. To nije
bilo ni prosto ni lako. Evo, stavljamo jedno pored dru-
goga dva Herodotova opisa radova, koji
su, u mnogome diktirali osnovne uslove gra-
Memfisa i Vavilona. Prethodnica ubranizma, u o-
vom bila je hidrotehnika .. Eto te paralele:
VAVILON
Najpre je naterala (kra*
ljica) Eufrat, koji je do-
tle tekao kroz sredinu
da i bez krivudanja, da
otada krivuda i to na taj
to .ie dala da se isko-
paju kanali isprcd samog
grada. '. Tako je, dakle,
A podigla je s abc
strana nasipe o ,. Ali dalt!ko
od Vavilona, dala je da
se nedaleko od korita
reke iskopa agramn:.l jama
za jezeru, i to duboka do
ive vode I da sc svuda
oko jezera sazida obala" I
jedno f drugo, i skretanje
reke i iskopavanjt.'! jezera,
uradila je zato da reka
sporije i da se bro
dom na putu za Vavilon
prvo mora provesti kroz
okuke i da bi se posle plo-
vidbe daleko obilazilo oko
jezera o, Dok se jezero
punilo vodom. i kad se
staro korito reke osuilo,
ne samo da je ozidala pe-
opekama obale re
ke II gradu nego .ie." .<1
itd, Najzad, llkad se jezero
napunilo vodom iz rekc , o'
d0vela je ponovo Eufrat u
staro korito iz jezera" I ta
ko iskopana jama postala
je u dobar jezero .. ,I<
MEMFIS
l.,Svetenici da je
egipatski kralj Min prvi
iskopao nasipe oko Mem-
fisa Pre toga je reka ce
lim svojim tokom tekla
prema Libiji, ba uz sama
Peskovita brda, ali jc Min,
otprilike na jedno sto sta-
dija iznad Memfisa, tamo
gde Nil savija prema jugu,
iskopao nasipe, osuio sta-
ro kor ito, i sproveo korito
reke kroz sredinu,
brda Jo sc j sada, pou
Persijanaea, ova Ni
lova okuka, poto prl'!-
ko ustava, stalno dri pod
straom, i popI-avIja se
svake godinc. Kad bi, na-
ime, ovde reka probila
nasip, i kad bi poplavila
zemliu, doao bi i sam
Menifis u velilm opasnost
da ga progutaju talasi.
Kada je ovaj prvi kralj
nasipima osigurao zemlju,
sagradio se na njoj onaj
grad koji se sada zove
Memfis (Memfis se, nai-
me, nalazi tamo gde je
Egipat uzak.) Spolja,
oko grada, sa severne i za-
padne strane, iskopao je i
sproveo je iz reke ())vodu
w() jezero jer ga, sa isto
strane, dovoljno titi
sam Nil i u gradu je sa
gradio Hefestov hram, . ,{(35
Iz ova dva naporedna opisa neka ko ta
eli. Savremeni graditelj da je Herodot imao
nekih, gledano, i modernih predstava o
tome ta je to ))uspor vode({, ili ta je rektifikacija
toka On je u potpunosti shvatio i jedan
sasvim korektan postupak - se ne bi radilo
ni danas - a to je izmetanje reke i pranjenje korila
da bi se na suvom izveli potrebni radovi. Zatim je reka
u korito i ponovo potapa ono to je na suvom
Reklo bi se, dalje, da je postupak sa jeze-
rom i u jednom i u drugom vrlo domiljat. Na-
je impresivan onaj sa vavilonskim, jer tamo je
jezero kopana do ive vode, pa zatim, kad je voda vra-
u korito, na domaku grada, ostala je vodena depo-
nija, kao neka vrsta polupriradne, hidtografske forma
cije, to se urbanizma vidimo da ni u jednom ni II
drugom nije bilo dovoljno )}tei((, jer o
njemu nema ni govora, Moda takav postupak nije ni
bio je o velikim gradovima, i teko je
misliti nasipanja koja bi za Memfis i Vavilon stvorila
Primenjene su neke nove
pripremne formule, a u njihova objanja
vanja ne m0I3ITlO da zalazimo. Ne treba govoriti da su
ovi poduhvati bili, na svoj jasni i onima
koji su ih izvodili. Ali o tome bi valjalo ipak neto ViE

Istina, sve je to zabeleeno II jednom poodmaklom
\'remenu. Svet je bio stvoren i Posao bogova
i polubogova, pa zatim i posao graditelja, bio
je uglavnom, zavren" Ali vreme jo uvek nije tako
moderno da ga merimo svojim pojmovima, Herodot je
racionalist, rezoner Divili srno se njegovom kriticizmu,
onome sa kojim ispituje svaki podatak, odmerava ga na
dlanu, premerava koracima. Sve je zabeleeno u pIeta
rima, stadijama, shenama, sve to se lako moglo zabe-
leiti. Kubature zemlje proverene su, od oka bar. Pod-
vale nije smelo da bude. Ali on je zaao II svet
no to je bio njegov svet, onaj koji je pomalo
i na. Na trenutke, ovaj lucidni turista nam
kao Amerikanac li Evropi, kad se raspituje o visini tu
rela na crkvi, i odmerava jednitn okom
da li je podatak mudri, otmeniji od mIa-
103
dih Grka, llstaljeni II svom naC1nu miljenja,
kriveni premnogim pravilima znanja - urne
li su katkad da Herodatu i uskrate traena objanjenja,
jer su ga jednostavno smatrali nesposobnim da ih ra
zume. Svetenici toga i tog hrama nisu mi o tome hteli
nita - nam on ne jednom, sa neskrivenim

Pa sad, sledstveno tome, i grandioznu tehniku koju
je HelOdot zadivljeno gledao u Mesopotarniji i Egiptu
- a Grci, uzgred nikada nisu bili nacija
- valja malo zamisliti i II drugom nekom kontekstu
ljenja, ne gledati je samo premerenu u stadijima i pIe
tar'ima, Pred nama su nesumnjivi rezultati, ali
da li su nam sasvim jasni i putevi kojima se do
ta dolazilo? Ba onako kao to vidimo sumerske table
te, sa m zbrojevima i razdeIima i volova, ali
ne vidimo i
Teko je zamisliti da ovako sjajni graditelji nisu
imali svojih apstrakcija, svojih matrica, kojih
su se odrectivali, u Sl! okvirima i mislili
Ali bilo bi vdo opasno da njihove matrice poistovetimo
sa svojima, sa dananjima,. je sjajno dokazao
da se i u okvhima mentaliteta postiu izvan-
redni rezultati, dolazi se do realnih
pronalazaka.:
w
Najzad, i magijski krug je, strogo uzevi,
oblik, Proizaao je iz osobina mate ..
rijala, a sem toga, krug je crte koji sa minimumom
ma, dakle i utroenog materijala, obujmIjuje
povrinu, Ali kuda bi nas odveloi u ,kalcve.-bL
smo se sve besmislic'e"upfeli rkact"b(takav. na savremeni
miljenja primeniti na ove stare graditelje, i
jedna od graditeljskih epizoda, kojom se
pozabaviti, a to je tajna zigHre, tajna njene funkcije II
gradu, nam kako su, jo uvek, vrlo
nejasni, i nepronicljivi stavovi starih gra-
ditelja
Dopune I objanjenja
t Prva knjiga Mojsijeva koja se zove PostaHje, VII,
I! 12,
2 Sir Leonard Woolley, op cit" stL 23
:I Ibid., str, 102.
4 DL G._ Contenau, Le dellIge !JabylOllieJl, 1952, str 110
5 Ibid, str, 114
o Herodotova istorija, II, 21
'7 Danielle Bonneau, La Cflle du N il diviHitti egypti.
e1l1te il travers mille llfl.S d'lzistoit'e (332 av. - 641 ap, r
- eJ d'apd!s les autetlrs JZrecs et latills, et des docllmel1ts
des epoques pto/e111aiqtte, /'Omaille et byz.alltille, 1964, str,
58-60,63,64.
, Ibid" str. 44,
n Ibid., str 12.3
10 Hel'odotOl'tl istorija, II, 4
" Ibid, 14
" Ibid", 11
1:1 Granet, La civilisation ,slI"- B2 i dalje
II Dr Contenau, Le DellIge ,str 116
l,; Ibid" str. 48. Pored istorijskih potvrda Kontno iz-
lae i neke vanije geomoI'fo!oke hipoteze, Poreklo
tanih potopa i promena u tokovima velikih reka
moda valja potraiti u topIjenju leda, na izmaku srednjeg
Pleistocena, kad su i za Aziju i za Evropu "aiH sasvim
hidrografski uslovi. No, ni ove pretpostavke ne
govore samo o jednom potopu, o
jalt/im ciklusima tl raznim delovima sveta, sa mnogim
analognim pojavama, Postoje i pretpostav](c o naglim po-
dizanjima morske povrine, o poplavama koje su dolazile
sa mora, bar u Mesopotamiji. No, reklo bi se, arheolokih
potvrda za ovo nema. jc da su
poplave bile zemljotresima, pa odatle
i neki povremeni ali manic katastrofalni naleti morske
vode (Glava: H-ypot/lcses de Jo de Morgall, H. Peake, et
E Le DaJlois, str. 120 i dalje),
" Ibid., str 31-34
\. se teorijama Elijada, v Sa,
imanja, napomena 3
105
16 James George Frazer, Les dieux du ciel, 1927, fr.
prevod p, Sayuna, prvog dela Frezerove knjige T!ze Wor-
ships of Nature. 1926. str,. 77 i dalje.
ID Jean Przyluski, La grallde deesse, introduction a
l'etude comparative des religio11s, 1950, str. 79 i dalje,
!!D Dt'. Contenau, Le deluge '" str. 34 i dalje
" Ibid., str 38
"Ibid . stl.44.
Ibid, str. 48.
" Ibid . str. 56.
'" Ibid . st!. 62.
" Klljiga proroka JOlle. IV. 11
!!7 k Thomazi, Histoil'e de la peclze des ages de la
pierre iz. HOS joar ... , 1947, stL 12 i dalje,.
" V. Gordon Childe. What lzappelled . str. 129.
Herodotova istorija, II, 140
" Ibid .. Il. 137.
" Ibi;r.; Il.BS.
." Ibid . II. 97.
" Ibid . II. 149.
31 Origbzes, ., stI'. 152
Herodotova istorija, I, 185; II, 99
L La mCIltalild ,str, 350-351, 517.
GLAVA PETA
SAZIDANE PLANINE ili
SEDAM VODICA OD NEBA DO ZEMLJE
R
ekosmo. teko je zamisliti da onako sjajni gradi-
telji kao to su bili graditelji najstarijih gradova
nisu imali svojevrsnih. graditeljskih
apstrakcija. Morali su imati matrica koje su im poma-
gale da se sporazumevaju. i da se odrede. I pre-
a zasigurno i mentalitet njihov
vodio ih .ie vetim, reenjima, ali gde su pu-
tevi dok do njih stignu, kakva su im li sve dovijanja?
Zali bismo II besmislice ako bismo uporedivali svoje
rezane sa njihovim. Savremeni jezik, pa
ako se i neki na, dananji,
miljenju, i to je })ezoterika svoje vrste. Ni dananji
graditelj ne sporazumeva se lako sa svojim )profanim(
Zato, jo jednom, da odustanemo od bilo
kakvog sameravanja naih i njihovih gradogr-a
eliteljskih pojmova, Evo. ba sada poglavlje koje naila-
zi nam do koje je mere katkad
direktno prodreli u njihove ideje. II oneir\ihove, danas
tako ,narecene, )koncepcije(c je o zag?netki ko.ia se "
zove Ziglll"C1! I odmah. jo jedno pitanje. Stavljamo ga
onih radi kojima zatvoreni jezik arhitekture.
dananje kao i ondanje, ne odzvanja suvie II uhu. Sta
je to zigura?
graditeljski. zigura je neka vrsta piramide.
od elinovskih stepenica. i tih je stepenika
bivalo tri, pet, sedam, katkad i vie.! Zigura je
mida na spratove,(, i svaki od ovih sloJeva mogao je da
bude visok i po vie dcsetina metara. Ako su potrebna
i dalja objanjenja. evo ih Piramida je pre svega geo-
107
108
92
93
metr'ijski idealna forma, i takve su egipatske
piramide, Kvadrat osnove i lateralna trougla, to
se tl temenu. Ali moe biti
piramida sklopljenih i od nekoliko zarubIje-
nih, manjih Sloene su tada jedna na drugu, na
manja, na ovu jo manja .. Takva je i ona vrlo poznata
Zoserova, li Egiptu, zatim, bar II prvobitnom stanju, i
ona iz Meidoum-a, ll10da jo i jedna, iz Zauoet-el-
Aryiln-a.* Ali ove egipatske piramide ostale su, izgleda,
nedovrene. Sve, pa i Zoserova. Znamo, naime, da
su piramide II Egiptu. po pravilu, iznutra konstruisane
u velikim, spolja nevidljivim stepenicama. Da ne ula-
zimo tl konstruktivne detalje .. Gradovi
tim, imaju svoj oblik stepenaste piramide, i sasvim je
sigurno da nisu ostale nedovrene, su, takve kakve
SLI, namerno sazidane,.
to Sll ogr'Omne pa i danas jo iza
njih ostaju divovske gomile uta, sasuenog les a i bi-
tumena, praine, Nekada a sada vremenom raz-
i vetr-ovima razjedene, srasle su zigure sa pu-
stinjskim terenima. Zadugo, putnici su ih posmatrali i
su im se. Izgledalo im je da su pred njima samo
prirodna uzvienja, neke velike ali od prirode nastale
humke Jedno je sigurno: ovako divovske,
da i nisu mogle biti bez vanog
ja" Najjednostavnije to moemo da pomisli-
mo, to je da je svaka od njih krila u sebi neke posebne
svrhe, ili je bar obeleava1a neko izuzetno mesto, mar-
kirala posebnu gradskog plana.
Ako bacimo pogled na desetak situacioni h planova,
uzmimo da su to planovi :Urn, Eridua, Dur ..u-
rukina, Borsipe, najzad, da prekratimo, uzmimo i sam
plan Velikog Vavilona'; moemo li tada da deifrujemo
poneto sa ovih Prvo, t zigura, ta
gradska telesina, vrlo je uvaeni gradski sta-
novnik Nalazi se negde u srede gradske
teritorije, ili je, u svakom ria vrlo istaknutom
mestu" Uz nju su mnoge terase, hramovi, i jo druge
konstrukcije za koje je ponekad teko da se kae sa-
svim sigurno kako su izgledale., U svakom slu-
ziguIa je centralni motiv ovog, unutranjeg, grad-
skog sklopa, ona je i.Lcentralni _motiv _grada.
Reklo bi se ponekad, grad joj je u celini A
sasvim moemo biti sigurni, u pojedinim
da je zjgura kao progutala vie
mase no dobra polovina grada.
Kako da krenemo II odgonetanje? Najbolje je da
nabrojimo ta se ,sve o zigure mislilo, ka-
Prema [rc tr:l.nskripciji
109
ziva lo, pletpostavljalo, Ako tako krenemo, na
putu je, odmah, Biblija Njeno se ne moe
Dodue, Stari zavet nije pokazao ni mnogo
zumevanja, a jo manje kakve milote, za ove
Cuvena je biblijska iz XI glave Postanja
II kojoj se, izgleda, govori ba o zigure.:J Ili,
neto manje jI.:! o })Kuli Vavilonskoj.
Posle Potopa, kao to znamo, sinovi Nojevi su
mesto gde se zaustaviti, a II to vreme cela zemlja
je imala jedan jezik i iste Pronali su sinovi Nojevi
zgodnu ravn'jcu u zemlji Sinear. Citljivo je da je II
tanju SumeL Nastanili su se, ali kako su ljudske
katkad kao i Boije, neuhvatljive, to deca Iekoe
sobom: l>Hajde da plavima i da ih II vatri
mo. I bjehu im opeke mjesto kamena, i smola
na mesto Posle rekoe: Hajde da sazidamo grad
i kulu, kojoj vrh biti do neba, da sebi ime,
da se ne bismo rasijali po zemlji.. A Gospod da vidi
glad i kulu to zidahu sinovi I Gospod:
Gle, narod jedan i jedan jezik u svijeh, i to ra
diti i im smetati nita da ne urade ono to su
naumili. Hajde da i da im pometema jezike, da
ne razumeju jedan drugog to govori. Tako ih Gospod
rasu odavde po svoj zemlji, te ne 'sazidae grada:1
gim iz nekih razloga, preko kojih Biblija,
gledno, prelazi veliki Jehova nije bio zadovoljan
onim to se dogadalo na gradilitu. Bio je moda
94
95
uznemiren U dve od zamiljenog grada
jo mu kule, ne bi nita,
se -mnogo puta je
od Abidena, i od Aleksandra Polihistora, a
nam je i Hipokril Aleksandrijski..' Ovaj poslednji oba-
vetava nas da su neki dinovi nekada, isto tako, hteli
da sagrade gr ad, i hteli su da se popnu na neboo
I to je bila neka, ili bar ovozemaljska drskost.
Pa, zbog bezumne im zamisli, neke od graditelja odjed
nom satarie munje, a preostali prestadoe da se
poznaju, ba kao i u biblijskoj U ovom
paganski bogovi pokupie ih ovako kanjene, i ne zna
se zalo, prebacie ih na Kril. Izgleda da se ovde me
aju jevrejska legenda i neke ranije koje
poznaju Moda su bili to oni dinovi
sa brda Pelion to su na
jer su zac1eli da promae Olimp. Graditeljski gledano,
ova mitolagerna, II ovoj poslednjoj verziji, belei, J.cklo
bi se, uspomene na neki daleki, megalitski poduhvat.
zatim jo i jevrejskih, i verzijf,l
istog Volter, na koji ,IDU je sV9jstven,
ismeva b,iblijsku on,l" i mnoge dalje njene r!lz'
111
112
rade, od kojih neke za Vavilosku kulu kazuju da je do-
stigla, onako nedovIena, i celih osamdeset hiljada stopa ..
Ali kako se kod Vol ter a nikada ne vidi sasvim jasno ko-
ga ismeva i se podsmeva, nije ba lako kazati da
li mu je, ovom prilikom, smena sama biblijska
ili su mu smeni, uopte, svi bezumni graditeljskLpodu-
hvati. Moda on dovodi II sumnju i izvetaje dee-
vidaea, koji su obilazili ruevine Vavilonske kule,
Sll im se; a o lome su ostavljali i 'poneki zapis':
n
"
Volterovoj neverici, i biblijskom proklet-
stvu, je ipak i to
na. Nije bila visoka osamdeset hiljada stopa, se
dizala za oko sto m,etant iznad ,1(9te na
kvadratnoj osnovi"" od -de-vedeset sa devedesef-metara
Ali to je grandiozna i pribliuje se
egipatskim piramidama. Ove cifre danas znamo zahva-
naporima da se slika i prilika Vavilonske kule
restituie. A ovi napori jo od Herodota, sve do
savremenih arheologa, do Andrea, do Parna, i drugih
Kao to se vidi, je, i izvedena"
P.isani podaci ogradenju mesopotamskih zigura do-
sta su J:etkL i dva pre nas ef jednog
malog sumerskog a to je bio Laga, nabraja
nam u nizu osvetanih i hlam to bi
otpIilikc trebalo da Hr-am na sedam bojeva{(, ili,
u sedam redova, sedmoredi hram,i To je dcYaanas
starija poznata epigrafska potvrda da sh ZigUId posto-
jale,da su i da im se pridavala vamost. Gra-
ditelj zigure hvasta se da je ovaj hram podigao prema
elji gradskog boga Ningirsua, a zatim, kao to je bio
nam sve i Tazna
domiljanja .. Posle njega, jo mnogi dI1.lgi vladari
ostavljali su zapise. Ovi zapisi po pravilu su
lisavi, suvie ti, jer je, izgleda, graditi i sagraditi
ziguru bila ne samo no i neka vrsta preporuke.
Graditel j se svome zatitniku, prema
nalogu gradi, a pr-ed podanicima je vaan, veliki je, jer
je posrednik izmedu neba i zemlje Ali, sem ovih
savosti, i sem dosta jasnih podataka, ne vidi
se gotovo nita
Noboplasar zapisuje otprilike Marduk sve-
vinji naredio mu je. itd., a on je pak dalje naredio
da se cigla i da se pripI erni bitumen, a kako su
kie i bUle bezmerno bile jake, naredio je mudro dalje
jo mnogo tota, a to sve,.to je govori opet
o raznhn okolnostima, o koje je
savladao. Valjalo je da ostane neka uspomena o samoj
i o teini poduhvata. Posluao je, kae nam
dalje, dobre savete bogova amaa, Adaciata, Mardura,
a ovi su n1U rekli da za sebe i sebi II srcu zadri tajnu
svih mera koje je u zidanju odredio_ SvojOIn rukom,
i svojom trskom, on ih jc sam, na sa-
medo. Pa dalje, evo ta ovaj na "clHd sabrat u
zanatu. U temelje je postavio i zlata i srebra i dragog
. Hteo je, izgleda, da se prikae valjanim i
priljenim pred Mardurom, ili Mardukom, koji su i sa-
mi neka vrsta mitskih arhitekata, u ovom Pa
dalje, Noboplasar je skromno skinuo kraljevski
onako kao to to docnije raditi i krunisani graditelji
!irednjovekovnih katedrala, zasukao je rukave, ukoliko
ih je imao, a na glavu je sebi natovario cigle i blato, a
najstarijem i voljenom sinu Nabukodonosoru naredio
je da i on smerno donosi malter. i prinosi rtve u vinu
i ulju. Vidi se, I'itual bio je i na odgo-

da je bilo neke strasti u ovih
nacl Ali vrlo one su i
ene onako isto kao to su i zidane, strasno i sa
njem. tinjeno je to ponekad isto onako kao to se i
neprijatelj pravo II slce. Kad je Asurba-
nipal zauzeo Suzu, i on je ostavio jedan zapis, Poruio
je, veli, kulu u Suzi, sazidanu od cigle (slede
nabrajanja i pojedinosti, ne bi li se videlo da
kula u Suzi nije bila makar ta), unitio je, veli,
!ile Elama, a boanstva je i razjurio na sve strane
sveta. o
Ali, i obnavljane su zigure. To su onako isto
smerno i strpljivo kao to se uspostavlja dostojanstvo
su. :zidane, sitnu :meru po sitnu
meru, palac po palac, paljivo, jer valjalo je, izgleda,
prvobitne tajanstvene mere. Ba one, koje je
Noboplasar sebi, onako pOIDno, zadrao u srcu kao
tajau)O
8 miloiogemc
113
114
96
Sve tl s\,cmu, mje teko da se
ovih dimenzija, i li ona vremena, kao i danas;' ne ,grade
bez neke velike potrebe, takostrasno
ruk Cemu je ondamogla ,luiti zigura?' Herodot nije
jasan. -vide'o je, kae, hram boga Zevsa Baala, sa brall-
zanim vratima, i taj se hram odrao sve do njegovog
vremena. je, reklo bi se, opet o z;guri Velikog Va
vilona. I dalje: )U sredini ovog hranlu je
jaka kula, je svaka strana iroka i duga jedan
<lij. A na l!jcj druga, pa na evoj jos jedna, i tako re
dom, svega osam kula, sve jedna na drugoj ..... Na naj
vioj kuli nalazi se' hral'l1. i II njemu veliki raskoni
krevet, a kraj njega sto"o'd zlata. U hramu se ne nalazi
nikakav kip, a od ljudi ne II njemu niko sem
jedne ene, koju je, kako HaJdejci, svetenici
ovoga hrama, sam bog izabrao enama II zemljL ,.
Ovi isti svetenici tvrde (ali ja im ne verujem) <la sam
bog s vremena na vreme naV! li hram i odmara se
II krevetu, a isto se to " " deava i II Tebi, i tamo naime
neka ena spava II hr arnu Zevsa, ali se t vreli da ova ena
ne opti sa ljudima{(.l1
Mnogobrojna su i kontradiktorna miljenja o tome
ta su bile zigure, i su mogle sluiti. Bilo je naiv
nih putopisaca iz ranijih vremena, koji su verovali da
su ove iako u ruevinama neka
odmaralita bagdadskih kalifa .. Gore je,' kau, duvao
sve povetarac, i komarci se nisu dizali tako visoko
Neki drugi miljahu da Sll zigure vajkadanje haldej-
skc opsf.?rvator I JC, Ovde bi moglo da bUde i neko zrnce
istine, jer, se, klcr II Mesopotamiji, od najranijih
VrCl?lena: bIO !C obuzet i m;tro!ogijom,
Val,!alo .Je starIm osmatraclIlla zvczda da imaju visoko
terase, i da na njima fiksiraju pravcc i
ve. All. SIgurno je da su im za ovo mogle posluiti i
mnogo manje glomazne, manje
ozne no to je zigura., ovog veka engleski
97
98
8"
,
arheolozi drali su da su ziguI'e, [ul1crarne gra<tevine,
kao to su i pir amicle II Egiptu, i tl' fb-imc neke od ovih
ruevina bile su minirane i Ali nikakvih
rezultata. Nije se dolo ni do grobova, poto ih talno
nije ni bilo, niti do kakvog blaga. Jedan na autor misli
da su zigure neka vrsla unapred zgode, ne
bi li se sa njih to bolje video grad. Bila je lo neka
vrsta, prema njegovom ll1iljenju, kule razglednice, pa
se odande moglo uivati Ll beskrajnim lepotama, II )}Ul""
banoj veleplastici, i jo drugom. Ali, ako ita
znamo, znamo to da sc zigura nalazi II temcn05u, da je
temenos zabranjeni grad, da je sama zigura
netnija tl njenlU, pa je verovatno
-tabu. Onaj koji bi se usudio da se na nju popne i
go da uiva II divotama grada, verovatno bi bio
ljen od lude glave"
Naravno. sve su ovo samo ljubiteljska
Sad prelazimo na miljenja onih pisaca koji o
rama piu sa potrebnin1 poznavanjem
li paljivo dve Paroove knjigela, tada, iako nall1
mnogo tota jo i dalje biti jasno, vidimo da se
ova na razne uplitala u mitologiju
starih stanovnika Paro je, pre svega,
zao raspoloivi, epigrafski, piktografski i
materijal, sve to se odnosi, bilo u kon1 vidu, na pro-
blem zigure. To su prikazi zigure na stelamu, na kamen
-stamenovima (kucluru), na (cilindri), ali
99 100
101
obavetenja koja moemo da dobijemo od ovih crtea
i sa ovih reljefa su, paradoksalna. Negde
zigura ima krila, negde sa njenog vrha raste preogrom
no drvo, dostie, reklo bi sc, ela neba, dobija neke
razme rc. Negde je u temcljima ZigU1C
ugravitana neka mitska ivotinja,. To bi mogla da bude
jo i tradicionalna graditeljska rtva. Ali evo, na
crteu, neka druga ivotinja, na nosi
plan zigure, ta li to treba da kae? Najzad, ako na
vrhu vrka stepenaste pir-amjde sedi neki jarac,
reklo bi se, i ako odozgo posmatra univerzum, tajna je
potpuna, a humor ovih crtea ili ideograma
jedino je to nam ostaje kao zadovoljstvo,
Ove dve pomenute knjige sabiraju uglavnom sve
to se moe o dimenzijama, oblicimn,
nelde i o tipovima do sada poznatih ili zi-
gura. Poto su lokaliteti, i sve ostalo to se
na osnovu iskopavanja i tradicije mOe jo znati o
mestima nekadanjih zigura, prelazi se na i
vrlo visprena, detektivska traganja za merama i za pro
porcijama, Na kraju, kao to rekosmo, privedeni smo
nekolikim restitucijama, i neke od njih izgledaju i
sasvim ubedljivo, Ali, ta je zigura, to Paro bez svoje
-)---- krivice, ne moe da kae. Sabira teorije, biblijw
" ske, astronomsko-astroloke,
, smoloke, ali pred silom one se uglavnonl
118
i 10 SaTI1e od sebe
Da li je zigura kosmoloka graCievina(, koja sabira
znanja Mesopotamaca o svetu u kome ive'? Moda jc
njena podela na tri, pet, sedam spratova neki model
zamiljene organizacije'? Da li su sedam
tova zigure svaki po jednoj planeti,
tu i sunce i mesec'? Istina, nisu sve zigure na sedam
spratova, ima ih i na tri, i na pet. Mnogi misle
da su zigure bivale bojene bojama, i to
ba onim bojama koje u astroloko-alhemijskim siste-
mima Mesopotamaca pojedine planete i
mente. Ovo uverenje uvreeno je i kod nekih vrlo
nih pisaca, ali izgleda vezuje se za nesigurne
Paro nam poteno kae da nema ba sasvim
sigulne arheoloke potvrde jesu li doista ovi spratovi
bili bojeni ili nc. Prema tome, i sistem astronom-
sko-astl'o!okih teorija je na nogama. Simbo-
loke teorije zastupaju miljenje da je zigura
pa na ovaj tron silazi boanstvo. Osnovna, id('-
ografska silueta nas na velike
stepenice" qradski bog - bog vladalac, a u tI
Sumelu, i grada, priziva se na
da preko ovih u __ donji hram, ,
k?Jl je negde podno zigure,"Poziv;i"se-u-grad kao posla-
mk u I obratno, prvosvetenik se penje gore,
stie, za tadanjeg nedostine visine, tamo se
dogovara sa boanstvom, ili, kao to kau simboloke
teorije, ukida nivoe, prelazi iz jedne sfele
sveta u drugu sferu. Najzad, i Ona dama, smrtnica ga-
rc, koju je bog odabrao enama u zemlji, deo
je rituala i komplikuje sve ono to bi se o
ziguri moglo saeti. Jednom tl godini, bog na nju,
opte slavlje i razdraganost, jer tada se slavi spaja-
nJe neba i zemlje, obnavljanje ivota.
Ono to pisac na kraju i to posle vrlo
opsenih koja ,se ni u glavnim crtama
ne mogu uvrstiti u ove redove, to je da nije hram.
reklo bi se, ple neki postament za hr"am, Hram je
bio moda kakva zgradica gore, na vrhu,
bila je moda to i drvena konstrukcija, pa od nje
nas traga, Na alost, ovo to nam kae, nije
mnogo VIe od onoga to nam je rekao Herodot. Zatim,
ako ovako objasnimo stvar, otvaramo odmah i novo
pitanje: kakva li je to apsurdna graditeljska ideja, i
odakle je, i kome li jc dolo li pamet cla se clevet dese-
tina neke pretvore u njen sopstveni po-
stament
Drugi autoritet kad je zigura u pitanju, Kontno, iz-
vodi tipologiju koja se uglavnom slae sa Par-oovom
Istina, on poteno ispraviti neku svoju raniju neo-
preznost, pa nanI kae da je sada, poto je doao do
novih dvojan, Nije sasvim siguran
da li Zoserovu piramidu vremenski postaviti neto
poznntih sumerskih zigura. Ovaj, na
Izgled sitan detalj, otvorio bi jedno od mnogih daljih
pitanja, Da li je na graditelje zigure mogla uticati slika
jedne za njih ne tako daleke grac levine ususednom
Egiptu, U tako neto nije teko zamisliti.. Ali
119
120
102
ralele su, sam Kontno kae, sasvim sumnjive,. Piramida
je pre svega grob, funerarna Zigura, to
nije. A zatim, razlike su i morfo!oke, i stilske, i
konstruktivne.
I kod Kontnoa, i kod Parua, navedeni nazivi
nih zigura posebno su zanimljivi Za mentali-
tet ovih starih graditelja sama jc i priziv
realnog, Stvari se radnju, dobijaju svoje osobine, one
postaju ono to su tek od imena nadaljec Samo tako,
stvari sc uvode II ivot, rac.1aju se, i nadalje su l"ealllo ono
to im ime kazuje. Invokacija, to je evokacija),1 Zbog
toga ove nazive uzeti olako. Moda bi s'e "kroz
njih moglo nazreti neko objanjenje. Zigura II Larsi zove
se E-DUR-AN,KI, to "Hram nebo i zemlju vezu-
Ona u Balsipi E-DUR-lMlN-AN-Kl,
Hram sa od neba do zemlje, il Uruku
E-Gl-PAR-VU, to bi moglo da Hram na 'sedam--'
podeljen, u Asuru,E-NUR-SAG-GAL-KUR-RA, to
Veliki hram na-'planini celog sveta, u 'Nipuru. ..
,ukratko, cele planine((, najzad,
. ta, E,TEMEN-AN-Kl, ili gde se ne!),,'i zemlja
,
Treba li iz ovih naziva da je zigura,gra-
koja na neki graditelje
ninu? Je li to graditeljski korelat planine? Da li je to
heka sazidana planina, tako visoka da joj se daje
II naivnim predstavama graditelja, nebo da
dodirne, ili i da ga podupre? Nazivi su, reklo bi se,
II tom pogledu jasni. Svaki od njih se ili poziva
na pojam planine, ili sadri neku nejasnu predstavu
o dodirivanj!,l..Ql,mine i neba, neba i zemljec Rekli smo,
vie- puta do sada, nije ba jednostavno uiveti se u
matu ondanjih ljudi, a oni su je imali dovoljno, moda
i na pretek. Skloni su bili da u kolektivnim
predstavama svoje ideje, shvatanja, pobudec
Mnoge od ovih zigura, kod kojih se opsesivno pominje
103
122
104
broj sedam, i nisu na sedam spratova,. Ali invokacija je
to i evokacija, U mati, one su samo ono to im naziv
kazuje, Pa prema tomc, isto tako. i ove predstave o
dilhranju planine i neba mogle su. za stanovnike
potamskih gradova, ela budu i suta stanje ..
Kontno nas, sve vie .. pt"ivodi da je doista
nekakva planina II pitanjiJ.. sazidana, pretvorena II gra-
diteljskfSimbo!. "Kapelana vrhu govori da je bilo ne-
kog kulta. To je moda i za razumevanje glavne
, namenc-zigure. Ona predstavlja vrh planine, na kome,
r-6cl- vajkadanjih vremena, prema verovanjima, obitava-
ju bogovi, negde gore zemlje i neba .. ,U Maloj
AzijI," kod Hitila, je poreklo kao isumersko, azija-
vrhovi brda su uvek i prebivalita bogova(c
HI
Ili, dalje, ). sc ovde neka uspomena Sume-
raca, a za njih, i na osnovu drugih indicija moe da se
veruje da su doli iz zemlje, ako ne i brdovite, ono bm
brcgovitc Narodi koji naseljavaju ovakve zemlje rado
105
postavljaju svoje bogove na visoke vrhove/ Zigura je
bila nastm'ak da se- ponove
nekadanji kultni uslovi. pri tom da ova
hipoteza ne onoj drugoj, koja nam kae da
je sumerska kultura PI imorskog ili prekomorskog
rekla,17
Ako ova prihvatimo, a prihvati ih
jer druge nije, izalo bi nadalje, ukratko da je
gradio planine II svojim gradovima, pa
im je, pr irodno. potraio i arhitektonske
forme)A U barovitim, plavnim na
lagunama, tamo gde sc onako borio sa
dom, planina, i to jo boja, bila je ansa vie
da se ose ti sigurnijim, ako se bila je to IlC'
kakva ansa i da se odri. Izgledalo ili
ne, najblia je istini ipak biblijska Jer, njen
skriveni smisao je II ovome: inearci su se dosetili
jadu. Ako Bog jo jednom na njih poalje onaj strani /
potop, Boga,. Zato i grade ve pla-
ninu. Ali, otuda, nastade i onaj poznati, a II Bibliji opi-
sani bes Boiji
Sve to se do danas izvelo o mitologiji zigure. cea
ritual koji se i sve one simboloko-ko-
smolokc spekulacije sa )nivoima sveta, sve bi lo, II
krajnjoj liniji, i za sada, do daljih nekih novih, pouz-
danijih moglo i da sc prihvatL Doista, bar za
neke filozofc onoga doba, ZigU!'ll je moda spajaju
nivoc, pa su, sledstvcno, i njene funkcije, moda, bile
123
124
+
106
Neka bude i takao Ali, to
kao Herodot, mi nikada nismo za reku koja se
zove Okean. Zigura je za nas, pre svega, i to ne mala,
Ne mala tclesnost II gradu. Zato
nas, pre svega, i interesuje strana
ove zamisli. Iscrtavanje na zemlji, sameravanje mera
trskom, _ na onda, i ono zidanje zigure, sve je
to jectan postulata grada u
Ako je krug inekada branio act vatre ili epide-
mije, ili-od demona, zato ga II granicama
matrica ove vrste ne bi ve planina
bra
I1
ila .od Ovako zamiljena i sazidana,
Va:ljalo-'je-'da zigura impresionira i same vode. Uzgred
nije bila mala mudrost namamiti na-riju i neko
boanstvo ondanjeg panteon a, skoro bi
reklo, zapatiti ga negde gore na vrhu. Divni, naivni
nai preci.
Izgradit,tpJaninu, i to II svesti na$ih graditelja, neku
od prvobitnih, dalekih, neku koja se moda i
Ll samom trenutku radanja vaseljene pokazala
od svakog haosa i nepostojanja, pa je tako
pokazala da zna i da urne da nadmudri i same "ode,
to je gradu dati trajnijeg smisla, Time mu
neprikosnovenost tvorevine,. Sa
w
zida li se planina II gradu, grad je kosmoloka data.
Tim pre, to je, prema ranije izlocnirn mito!ogt:-
nar!}.f!.l.,svald vaniji grad II i prvi grad sveta,
5t\'arao"se onda kada i sam svet Razrui li sc planina
li oboreno mu je osnovno dostojanst\'o, brisan
je -sa-nea zemlje, bez snage .lc da se odri, Ako se pri-
seti1110 da duh naih praotaca nije ba slobodan od
malih ljudskih slabosti, pa se sa prvim gradovima
i prva, vrlo krvava zatiranja, jasno je tada da je
107
126
108
ovo dostojanstvo za svaki od ovih
gradova neto izuzetno vano"
No, vratimo se na })planinu" Kantna je, kao i
no, ubedljivo Sumerei su doli preko mora, doneli su
svoje uspomene nu planine i bregove, tamo gde su
veli svoje detinjstva, bezbedni od vode, lovci ili, u najo
boljem samo pastiri. Moda su i iveli II nekoj
vrsti primoordijalnog raja, vode ih nisu kvasile niti
su ih topile, a moda, iz nekih nama nejasnih razloga,
109
nisu ni )Jsmele({ da im se priblie" Ono to oni nose II
uspomeni o planinama, to su jo uvek samo daleke,
ili matrice .. Ovde, II ovim
vodama, poto su preduzeli na sebe ropski
sao sveta, pa su tako odjednom postali
izuzetni, daroviti i arhitekte,
se dosta lako da sazidaju svoje planineo Istina,
ih ba sazidati bez po muke, Nonalantna igra brkanja
uzroka i posledice pretvara se II njihovoj fantaziji. u
njihovim l)kolektivnim prcdstavama, II jedan od prvih
jasno izraenih simbola)!O
Dopune i objanjenja
1 M. A.. Beck, Bildatlas5 der assvri.Sc/l-babvlollisc/tell
Kultur, 1961, karta XXI, Die Verbreitlmg der iiqqllarals,
st!'. 151, Trideset i tri lokaliteta, sa podrobnim objanje-
njima o dananjem stanju II kome sc ostaci ovih
vina Poimence: Ur, Tel Obeid, Larsa, Uruk sa dV1!
zigure, Tel Hamam, Nina, Urukug, Coga Zambi!, Laga,
127
128
Adab, Nipur, Borsipa, Vavilon, Ki, sa tri zigure, Tel Ukver,
Sipar, Dur Kurigalzu, Tutub, Asur, Anz Adad, sa dve zigure,
Kur Tukuiti Ninurta, Kala, Dur Sarukin, Mari, Tel Irme,
Tel Brak. Interesantna je i geografska raspodela ovih spo-
menika, a to se izgleda poklapa sa onim o se li ovoj
glavi govori - svi se nalaze u nekada plavnim
povrinama, Atlas prua i fotografski materijal,
str 141-145.
Planovi sabIani kod Eglija, Geschichte des Stiidte*
balles, Die aite lVelt, stl' 54-71. U posebnu tipologiju zi
gurc smatramo da ne treba zalazili, ovde"
.1 M. - ,L Steve, Sllr les clzel1lius de la Bible, 1961,
!)tL 34,
.t Postanje, XI, str 2,3.
:; Andre Par-rot, La tOllr de Babel, Cahiers
logie biblique. 1953, str. 15 i dalje.
II Voltaire, Dicti01waire plzilosophiqtte, pod BabeL
))Sveti Jeronim, onaj to je video satire i faune, video je
i Vavilonsku kulu, onoliko koliko sam je i ja video; ipak
uverava nas da je bila visoka dvadeset hiljada stopa. To
jof; i nije nita. Stara knjiga, fakt/Ita, to su je napi-
sali Jevreji, dokazuje da je u visini ila i celih osam-
deset i jednu hiljadu stopa, a svi znaju da je jevrejska
stopa bila velika otprilike kao i Ova izgle-
da jo verovatnija od one Jeronimove. Kula jo postoji,
istina nije vie tako visoka, Mnogi vrlo verodostojni putnici
videli su je; ja koji je nisam uopte video, mogu o njoj
da govorim koliko i o svom dedi Adamu, sa kojim uosta-
lom nisam nikada imao da razgovaram, "ll
Panot, op cit., str 9
" Ibid o, str ll-12
II DI', Contenau, La tOllr de Babel, 1952, str 242
1(1 Ibid", str, 254-255,.
II Heroclotova istorija, I, 1810
Paul Gtll cIli, L'as5yrologie, 1964, stI'. 19.
la Jo jedna Paroova knjiga, Ziggollrats et la Tour de
Sabel, 19490
H Dr, Contenau, Le deluge. ., glava La doctrbze du
IlOm, str, 41-4,1 O istom, upor\ dve
njane knjige"
15 Ibid" str .. 232, 247; Parrot, La tOLlr de Babel,
str.. 35
la Dr. Contenau, La tour,." str. 246
17 Ibid., str., 248.
IS Istoga miljenja je i Jean Nougayroi, SymbolislIle
cos111ique. , str 13. )Oboavanje pri-
rodnih vrhova, svojstveno mnogim narodima, je
za stanovnike ravnica u Donjoj MesopotamijL
Ako pretposlavimo da su se ovek nekada iskrcali doljaci
iz brdovitih krajeva, zalo su pokuali da
ponovo sebi stvore okvire za svoje kultove, onakve na
kakv,: su r:ay}kli.{{ Kao i i ovaj je autOI pred-
stavmk kfltlcke, arheoloske skale onda kada disku-
tuje o simbolizmu zigure se i dalji njegov
pasus: Sve ostalo, sav onaj simbolizam vie manje pre-
cizno izveden to se pripisuje ovim konstrukcijama, i sva
?stala koja im sc daju, pa
I ceremonije koje se rekonstruiu, sve je to do krajnosti
sumnjivo. Ne treba zaboraviti da je komentarisan a va-
vilonska literatura, ona kojom raspolaemo, vrsnica vavi-
Ionske dekadencije. Jedino to znamo to da se zigura ja*
vlja od lanih surnerskih dana, ali da li su sumerski bogovi
oduvl.!k za Sume ree stanovali na nebu, metlu zvczclama?l(
To nije ni mala' izvesno, jet su moda stanovali i u
var"L Argument prativ teorija, ova-
ko vrlo jc jak (str, 14)
lO se porekla Vuli je istomiljenik sa Kont-
noom, 1.11 obratno (Woolley, op. cit., str. 98 i dalje). Ni
on ne Izgleda preterano oduevljen
kim teorijama, Vuli ide i daljc, miljenja o zio-uri
i vodi, nalazimo kod njega. 'Dodue, on misli da su <:OSu-
merci pre svega hram obezbedi vali od vode, dnH!irn re-
ako njih same tope vode, bar da svoja
boanstva (str 99 i dalje),
VUlijeva da jc zigura mogla biti i pod
sactena i umom, vrlo je Za
nJu, on, bar u Uru, nalazi izvesnih potvrda (Ibid", str
103-104), Evokacija planine je jo jasnija, Moda odavde
i tradicija o ))Semiramiciinim vrtovima{c, koji su
lepot0I1.1 Jadivljavali s}<ue putopisce, su arheoloke po-
tvrde JOS uvek tanusnc. Upor Sopllle de Serdakowska
lardills sltspelldlls de Semiramis, 1965 Uostalom, ne ba
preterano knjiga
l) Urb;misti(:h(! mitulogdtl(!
130

GLAVA SESIA
DRUGI IVOT l DALJA
MITOLOGEME O VELIKOJ PLANINI
K
ont no je bio ubcd\jiv, Ono to nam je rekao o
sazidanim planinama nam se jasno, Sumerel
su doli preko vode, doneli su sa sobom i uspo-
mene na svoje zlatno detinjstva, na pejza ))izgublje-
nug raja. Bile su to planinc i bregovi jo nestvorenog
sveta, do kojeg vode ili nisu dupirale, ili nisu ))smelc'(c
ela mu se priblie, Doav u bal utine, zdruiv Se sa vc"
likim arhitektama, kao to su bili Bel, Marduk, Marciur,
olako Sll se, izgleda, poiglali slikama i njihovim llfunk:-
cionalnim{( dejstvima. Bez mnogo oklevanju, ali ne i
bez po muke, su sebi da grade svoje planine po
gradovima.
Time bi bilo i SVe da sazidanih" planina
nema i drugde, u drugim delovima sveta. U Indiji ima
stupa, a to su monumentalne sakralne
i po ideji, i prema optem utisku, a katkad i ITlOlfolo
ki, na sumerske zigure .. U srcu srca starog
Kia, dananjeg Pekinga, u takozvanom zabranjenom
gradu, kao najskriveniji deo carskog vrta nahodi se
sedmoglava l)Ugljena planina<c' Batenski, pejzani sup-
stitut Na mnogo mesta II Aziji na-
laze se To su veliki sklopovi, ponekad
pravi mali sakralni gradovi. I kod ovih je
inspiracija one i doslovno na pla-
nine. Dakle, sazidane planine nisu samo posebnost
sumerskog sveta, a zagonetka se i dalje iri.
I ove u Aziji, u dalekim kraje"
vima, kao i zigura, vode svoje poreklo od nekih daJe.
I
1---
liO
111
112
113
9'
'"
Idh mitolokih slika. Zatim, kao i u Sumelu,
samo docnije, i ovde ove slike ulazi u graditeljstvo.
Ako i za koju od mitologerna
ici sa moemo da kaemo da Je
to tada za mitologemu o velikoj kosilriiHioj--pla-
nini. bifitako tako neoprezni kao
Elijad, pa joj zato poreklo traiti upradavnim,
vremenima" PIe svega zato to ne znamo
ba ta bi mogla biti ta vremena_
Ako to )}majmunska vremena, onda je
slica Ali ipak ova slika je vrlo stara, i za-
114
sigurno je pl'egraditelj.ska, Legende, plIce, verovanja,
mitologeme koje za svoj predmet '"
sigurno iz ili konteksta
shvaianJa. milel'i naUjYI'etiak pripisuje pla-
ninama i uzviena svojstva, pribojava ih se i
nerado u njih zalazi, i na mnoge ukrta njihovo
postojanje sa sopstvenim uboginl bivstvovanjem O
tome nas obavestiti mnoge istodje religija, a mi
odabiramo nekoliko koje nam se najobjektiv-
..
Ako krenemo, na primcI, mitologije,(
da se od najstarijih mitolokih predstava
divi planinama, prinosi im rtve, i ljudske,
Za poneke planine, ako ove imaju
svojstva, vode se i pravi ratovi - u dalekim, mitskim
okvirima, naravno" Ratuje se katkad i sa samim
ninama, poto su ove ne jednom neprijateljske.
U kontekstu one se kao iva
premetaju se sa mesta na mesto, ili jednostavno
staju sa lica zemlje.' U rekli smo, to su za
sigurno predgraditeljske mitoloke slike. Ali zatim pri-
kako registar pojmova raste, a sve ono to
ima da nam se o planinama, proiruje se i ,
plikuje se. Na primer, opet u Kini, kada u docnijim
133
116
r-
I
metamorfozama planinc POCInJU da se kao
zad-planinu, ili Zlatna planina, ili Gvozdena planina,
je i izvesno situiranje ovakvih slika
jasnije i Najzad, kad planine da se
otvaraju, da iz sebe metale i drago kamenje, ili
ako se jedna oel ovih ri1it'olokih planina odredi kao
pa iz nje voda kao iz seosk(!
ili pokulja vatra kao iz tada
smo sigurni da je mitologemu o planini tl ovome
obliku saeta, II vreme-
nima, Na plimer, ako o mhitekturi tog davnog vremena
i ne znamo nita, vidimo ipak da sc, ma samo i II fan-
taziji, grade devetospratne planinc, a iza takve mito-
logcmc zasigurno stoji
evoluciju, kad je o planinama
mo i II Indiji, jo od naJstarijih vedskih tekstova.
mitovi na razne imaginiraju
nine u trenutku u kome postaje i svet. Zatim, slika
planinc obavezno ulazi II ))kosmo!oke pejzae II
ljenu strukturu sveta, Ako smo na primer radoznali
pa poelimo da zato planine ne lete, tada nam
jedan od takvih tekstova prua i :woje objanjenje, Kn-
za nam se da su one nekada doista letele, i sletalc
su na jo neustaljenu zemlju. Potresi su bili suvie
jaki, i je, da bi koliko-toliko ustalio stvari,
planina-ma odsekao krila, a od krila postadoe oblaci,
planinc se i se za zemlju, pa tako
postade i svet to se oblaka oni se i danas jo
uvek rado zadr-avaju oko planinskih vrhova:1
Isti proces telIlli::,irallja ovih osnovnih kosmolokih
slika prati sc i dalje. Ako za sasvim
sigurno moemo da kaemo da je potekla iz
teljskih, a jo sigurnije i preurbanih Vrel11ena, tada :/.a
indijske kOSlll01oke slike to vie nije izvesno,
Na primer kosmogonija'zamilja Bra-
mina jaje, iz njega--nastaje' serija sukcesivnih
sveta, to nam nije dodue sasvim jasno, ali je bolje
da ne pokuavamo da objasnimo ono to ni sami ne
razumemo sasvim. dato nam je da
ivimo u nizu svetova, i da se zajedno sa
njima, kroz mirijade godina, obavljamo. Ali evo,
i ovo, Bramina jaje - humor je
135
il
136
I;
'i
"NOKOR
I' : THOM
,
'I
-
II
:1
MGXOA VAT
117
neizbean - do\'edeno je do neke graditeljske,
konkretnosti. Sadri se II njemu sedmu
nebeskih sfera, i sedam A zemlja na kojoj
ivimo na je ove Zemlja
sama, podeljena je II sedam
sloila se u neku vrstu prstenastih alola.
sedam atala talasa se sedam okeana,
vrlo onome to je Platon kazivao za Atlantidu,
Jo uvek, koliko da ne bude zaboravljeno i davno
reklo slike, u centru centra ovog krunog sveta nalazi
se planina l\1et'll, koja, podno Polarne
zvezde, i nlJe nita drugo do potpornile i osovina veli
w
kog nebeskog
Istina, u daljim menama indijske kosmoloke slike
gube gube onu strogu grac1iteljsku organiza-
ciju koju su jednon1 izgradile. Mitoloke figuracije sveta
postaju zatvaraju se II zamrene, lmtkad
i sasvim nejasne simbole. slike postaje
polako i njeno rasipanje.!; Isprva, rekosmo, mitska tow
pografija je organizovana II prostoru. 0kupljena
je oko planine Meru, strogo orijentisana prema straw
nama sveta, vektorski je vezana za utvrelenu
duo Ali, evo, stvari se komplikuju" Planina Meru i ko-
drvo-koral mandaru da se stapaju II
novu sliku, i to je, bar prema ekspow
natu jedne tibetanske mandale II lnuzeju Gime II
Padzu - neka vrsta bastarda drveta i pla-
nine" Ovo drvo naseljeno je malim
doslovno i opipljivo, to bi valjda trebalo da kae da
na sebi nosi cca svet, celo Za-
tim, bar prema onome to smo i u knjizi go-
Obuaje, slika gubi i poslednje tragove prvo-
bitne opipljivosti, Pretvara se tl figuraciju
trona, a ovaj je sada podran od mitske ivotinje,
ili ga pridravaju planete to oko cen-
tralne planine, ali ni ona nije vie planina
- tron.
-; Ali i bez obzira na ovaj ploces ezoterizacije, pla-
nina je, kao i u Sumelu, i li dalckTrtY arhitek
w
turama vrlo imala svoje opipljive Ezo-
ideja planinc, a katkad i
aluzije os_etke sc kod mnogih indijskih hramova:' A
kod hramova u dunglama Azije,
koji danas u literaturi imaju i oznaku hramo-
vi-planil1c,t To su oni izvanredno lepi i uzbudljivi
kralni sklopovi, ponekad mali gradovi, recimo oni
khmer ski tl Angkoru, ili tl Sijamu, KambodL Cak ako
nita i ne znamo o zlatno.i planini Meru, niti dajemo
sebi ela se hramova-planina vezuj II
za leardinaIne strane sveta, ili da se upravljaju prema
Polarnoj zvezdi, ako se i ne prise tima da su pla
w
novi ovih ucrtani II znak kvadIata sa pet
planina, i tada, i to sasvim jednostavno,
137
138
118
masiv i oyih gra(1L'\ ina poclscl'aju nas na planinske
cc. Bogata dekoracija kojom je ova arhitektura obrasla
i za prol'ano, za oko, dobija karak-
tCI vegetacije. Voda oko hramova nas na
mora, nlitska ili stvarna, ona koja ionako ovaj svet
okruuju. Mnogobrojne, ali kanonima i bro-
jem i pOZICIJama fiksirane kule vezane za stroge
date astronomskog Nebo, voda,
vatra, vetrovi, vremenski ciklusi - sve to na ovim
ima svoje Ako II gra-
diteljskoj shemi treba da razaznamn planimetrijski cr-
te ))sveta, reklo bi sc, II bujnoj dekoraciji
se, gamie sve ono to ga vidljivo i nevidljivo naseljava.
Najzad, da je graditeljska inspiracija ba takva kao
to nam se kazuje, i da u pitanju nisu proizvoljna tu-
II to nas inskripcije koje su ekspli-
citne i ne ostavljaju nas ni u najmanjoj nedoumici.:;
Da li su i ovde, kao i II Sumeru, planine odigIavale
svoje uloge, i da li su ovako sazidane
i
S
o /OO
119
branile od vode? Istina, neke od ovih civilizacija bile
su i same kao na primer khmerska. Ve ..
like vode i ovde su deo optih, ritnlova.
Pa je i ovde morao sa njima da se usaglaava"
Ali vremena su druga, skoranji ja, se sa
naim srednjim vekom, etape istorije
su davno pa je teko
rovati da su tl ova vremena stare ))matrice mogle imati
jo kakvog neposrednog magijskog dejstvac Zato je naj-
bolje stvari ne dovoditi do i apsurdnog
pa neka pitanje ostane i bez odgovora,
U vreme srednjovekovnog khmerskog kraljevstva,
ili u vr eme kad su se gradile javanske stupe, svet je
uveliko bio stvoren, a vode u njemu i
umirene, u Sumeru, II i
khmerskih hramova-planina proteklo je najmanje dve
hiljade godinac U bar na mediteranskom
prostoru, je sasvirn zaboravio davne,
ke, ili predstave o svetu, prevaziao je i
zaboravio i svoje kosmoloke religije, prcra-
stao je granice mentaliteta. Zalo se
liko u svet spekulacija. U ovaj
razmak ulaze i Grci, i helenizam, i Rim. U vreme kad
je KhITll'L gradio kraljevski grad Angk2E,c jedan od naj-
kako kau, uopte
gradio, II ova sameravanja i Pariz i
grad i Veneciju, u ta vremena mesopotamskih
zigura bile su u utu i praini, kao i danas to su.
Stajale su tamo zaboravljene i bez svrhe, a
120
121
putnici, kao to rekosmo, verovali su da su to sall10
platforme, na koje bagdadske kalife izlaze da bi
pobegle od komaraca
Mogu li postojati i neke dhektne veze me
sopotamsldh zigur a i Sme li se uop-
141
142
te govoriti o uticajima. Pol Levi, od koga smo
preuzeli opise i koji ih podrobno
vidi teko oporccive uticaje sa bliskog istoka.
Elijad, kao to rekosmo, sklon je da poreklo mitolo-
geme o planini potrai u dnvnanjinl davni-
nama, moda u vremenima. Njen
centar nasluti:::e se negde u dalekim uralsko-altajskim
prostorima,D Istina, Elijad nije sasvim
su uticaji i u sasvim drugom pIavcu od s.rednjeg
istoka, preko lIana, prema dubljim azijskim prosto
I ima, dakle onako kao lo to misli i Levi.10 +
'Od tolikih zagonetaka kojima smo zasuti, onda
kad pokuamo da platimo graditeljsku materijalizaciju
ove mitologemc, ostaje jo jedna, i to najveea. OstaviIi
smo je za kraj, pa je poteno i o njoj da kaemo neku
I civilizacije Stare Anlcrike imaju svoje stepenasLe
pil'a!Tlide. One, sem ponegde nad jezerskim obalama,
ilr'li lokalnim plavitima. ne stoje nad vodama kao
one II Sumeru, ili kao angkorski hramovi u Khmeru.
Naprotiv, nahode se na sunim i suncem teroris anim
povrinama, Otkuda ove pirmnide II ovom delu sveta,
i otkuda takva sa II Sumeru i
Azije, Zagonetka je pobudila
i jo uvek mnoge i
premnoge hipoteze, od obnovljenih o
gubljenoj Atlantidi, pa redom. Ima i izrazito teozofskih
teorija, i jo kojekakvih drugih,
nih, sve do nekih, reklo bi se opet, teozofsko-flamason-
skih.!! U dopunama koje idu uz ovu glavu
se nekih autora, koliko, blago da se \'idi kome
nismo poklonili nita oel svoga poverenja. Njiho\a upo-
rita su, ako se uopte upustimo II razgovore,
mutna, Izgleda, ovi autori pronalaze da od iskoni
nosi u sebi neke figuracije, ili njihove mo-
dele, pa iz ovih nevidljivih modela II nama rastu i gl a-
diteljski oblici mhitekture koju gradimo. Citav je to
sistem, u koji se lJ\'esti i egipat-
ske piramide, i mnoge druge a nm avno i
docni je crkve, Razgovor o ovakvim shvata-
njima prerastao bi granice koje smo sebi ovde obeleilL
bi diskusija o prirodi i o pOleklu simbola. A
za sada, takva diskusija neka izostane):!
123
<Stepenaste piramide Stare Amerike, koje su i po-
red mnogih morfolokih razlika sobom vrlo
ne, a sve zajedno pripadaju porodici graditeljskih ob-
-lika o kojima govqriil1o, zayetane su suncu, mesecu,
zvezdama. Pristalice simboloko-kosmolokih
nja i njih dele na sferc({ i izvode onakve iste
lacije kao i za ziguru" Mi bismo neto drugo rekli-
leka magijska matrica, preuzeta jo-""ii"
slika, dobila je i ovde neka svoja prak-
svojstva, pa iako ne brani od
vode od sunca, smisao se II bitnom ne menjao
Ali, da ponovimo pitanje, ono koje toliko
teozofe i okultiste. Otkuda ta Do pre
godina uzimalo se kao sasvim sigurno da
je Amerika lUl11zQni'l.ovana preko Beringovog
moreuza, i to negde 20. i 10. milenijuma. Sigur-
no je da tadanji doseljenici nisu mogli sobom doneti
nikakvih graditeljskih znanja, a jo manje bilo
kakvu predstavu o ovako sloenim kao
to su stepenaste piramide. Moglo bi se pretpostaviti,
onome to se dogodilo II Sumeru, da su sobom
poneli i neto od

pr-egraditcljskih
nja O planini. Pretpostavila bi se zatim dalje
da su ova verovanja i ovde pronala svoje magijsko-
matrice, i da se nekom, istina nejasnom evo-
lucijom II pustepeno gradila figuracija stepe
nas te piramideo No bojimo se da bi ovakvo
bilo malo nategnuto"
10 mito!ogeme
146
!l' a
"'" o D
.. a U
O
"'

LI

..
-"1_
lu
lQ
125
jeteta stepenaste piramide i, na primer, javanske stupe
BOlobodur, suvie su velike, pa je teko poverovati II
takvu, skoro apsolutnu graditeljske evolu
M
cije" Uostalom, danas su uveliko nagovetene nove
teorije, koje kazuju da Amerika nije humanizovana is-
sa severa, samo preko Beringovog moreuza.
Govori se S\Je vie o okcanijskim strujanjima naseljava-
nja, o filijacijama iz australijskih, malezijskih, in-
do-javanskih prostoIa. Za sada su antropoloki i ling-
dokazi za ovu teoriju uglavnom postavljeni.
A ako se uskoro postave i arheoloki dokazi, ivotni
lanac o ziguri zavrava se - ne suvie
ni preterano ali A dotle, najbolje je
tajnu ostaviti na miru, jer i tajne imaju prava na
ivot, bar do koje im ivot ne prataju,la
Dopune i objanjenja
1 G. Van der Leeuw, La religion dans SOil essence et
ses 11tcmifestatiolls; PIzenollubl0iogie de la religion, ed, fr.
refondue ct mise fl jour par l'autem, itd., prev. Marty,
1955, str. 43 i dalje. Jack Finegan, Tile Arcileology ot World
Religions; tlze Backgl'owzd o/ Pri11litivis11l, itd., 1952, str.
169, 203, 229, i dalje.
j! Marcel Granet, Dallses et legendes de la Clzine
ellne, izd. 1959, str, 145,246,453, SOL
3 MytllOlogies des 1110l1taglleS, des fot'ets et des 'iles,
Myt/lOlogie de la Ciline, par M, Saymi", 1963, str. 138 i dalje .
<1 P. MassonQuIsel, H. de
lipe Stern, L'Il1de Cllltique et la civilisatiOIl. illciie1111e. 1951.
str,228"
:; Lois Renau, La civilisation de l'hule cmciemze d'ap-
res les textes sallscritso 1950. 46,
II Jeannine Aubayer, Le trone et SOil symbolisme dalIs
l'Il1de allcie1l1le, 1949, glava Trolle et yc1pa, centre de ['uui
vers, str. 74 i dalje
1 Termin hram - plalliHa usvojen i od str-ane isto-
Upor. Encyclopedie de l'ttrballi.sme,
Aztlelie, 1955, 1956, pL 21730 i 12/727, 728, 729 i 2/612, 613, 614
B SY11lbolisrne cos11liqtle o,., Asie Sud-est, Paul Levy,
str 45
tl Olivier Beigbeder, La sY11lbolique. 1949, st!', 42.
10 Mircea Eliade, Le clzamanisme et les techniques
arclzdiqlle de I'extase, 1951, str, 24, 41 i dalje.
II Evo slavnog naslova - The Signs and Symbols of
Primordiai MaH;' Being aud ExpiQlwtioll of tlze Evolttti011
of Religious Doctri11es from t!ze Esclzatology of tlze Ancient
Egiptimzs, by Albert CllllTc!nvard, ."'1 D, M, R C. P., M. R
10' 147
c. S., F. C. S, P. M., P. Z., 30, AtIlIzor of ."Origills alld
Alltiquity of F1"eemasol1ry etC.ff Bez godme Ih
drugi slavni naslov: Th" W, DanzeL La magle et SCIe1lce
sccrete, 1941
le Nije zgoreg sasluati ta o poreklu simbola kae
vek koji je nepobitno siao do najdubljih tajna materije
i broja. )Onako kao to svaka armija, ili kakva druga
zajednica svrstana i usmerena na velike zadatke, irna ap*
salutnu potrebu za simbolima, tako i religija matu
svojim znacima, nateruje ga da ih uzima kao 05*
vetane i dostojne potovanja. Samo. valja nam
se setiti da je svaki i najosvetaniji pre
humanog porekla,( lahko Max Plane, Vortrage und
lle'tl/lgell, 1949, fr. prevod e Heim, 1963, str 123.
13 S. Canals Frau, Pre1zistoire de l'Ameriqlle, 1953,
str. 21-36.
GLAVA SED1\.lt\
ISTOKA, ili
KINESKE MITOLOGEME
.j I u staroj Kini jo od mitskih vremena bore se
i\yoda, onako kao to su se borile svuda
gde_se stvarao svet. I u Kini, to je neto vie i
mnogo no samo sukob dva elemen"
ta. Kao i u Mesopotarniji, to je te0111ahiia,.
borba bogova. I tamo se u ovu 1Jit1ru:-llmea ti prvo- !
bitni heroji, se posla da razdvajaju zemlje
od voda, da bi najzad posao prepustili ljudima. Istina,
borba je tamo bila neverovatnija, Mesapo,'
tamski potopi i biblijske reference izgledaju naivno kad
ih uporedimo sa onim to sluamo od pradavnih
o tome kako su se velike mitske reke crne, ute, plave,
premetale sa mesta na mesto, kako su kao iva
traile put ka morima, pa se razlivale, topile zemlju,
ostavljale kontinente barutina. Geomorfoloki
126
127
128 129


132
tragovi pokazuju doista da je bar neto od te
tcomahije kopna i vode bilo istinito. I II odmaklim is-
torijskim vremenima Plava i uta reka gotovo nevero-
vatno menjale su svoje tokove, pa ih je valjalo umiri-
vati n1ukotrpnim radom i vekovnim naporima. Ako su
151
152
133
134 135
igde bogovi morali da pomognu da razdvoj!
kopno od vode, bilo je to u Kini+
Demestikacija, pripitomljavanje prirode, ovde je
isto to i stvaranje sveta, to jest stvaranje Kine. Ovaj
svet bio je odvojen od mora barutinama, a na jugu od-
vojen nezdravinl i ....loekan kolonizoval1im provincijama,
na zapadu i jugozapadu nalaze se
ne, a stepe Mongolije i Turkestana izoluju ga potpuno
od svega ostalog to je oko njega, Granc, jedan od
nih sinologa, razb.ja predrasudu da je kineska ci-
vilizacija homogena i jedinstveno savrena od iskoni)
Naprotiv, njegova slika Kine je vrlo arolika i
na .. Valjalo je arhipelagc( ljudskih gru-
pa, rasnih na raznim stupnjevima razvitka,
sejanih II ovom izolovanom kontinentu prauma i voda
- prikupljati, privodi ti, ako ne i jedinstvu, onda bar ne-
koj celovitosti miljenja, shvatanja i principa. Ako smo
ga dobro shvatili, kineski napor da se postigne neka
unutranja, celina sveta nije bio samo filo-
zofska preokupacija. To je bio napor i za ujedinjavanje
Kine. Proces unifikacije je i moralni proces, i
i Najzad, se bezmalo kao neki hiper-
urbani poduhvat. su zidovi, koji su koliko
toliko i ritualno opasali Kinu, onako kao to su
i stvarno i ritualno zidovi opasivali kineske gradove.
Ova j poduhvat, kineska mitgl()-
gija, koja nije preterano koherentna,
.-na razne i vrlo uporno. Zemlju, svet, a to
136
, ,
137
138 139
154
140
(
Kinu, stvarali su nad!Jydi, borili su se ali
borili su se i sa Ova borba je kao i, II
drugim mitolokim scenarijima, ali, reklo bi se, Kinezi
kao retko obdaren svet ne rasipaju svoje mi
toloke slike II detinjasta razmiljanja o tome kako se
svet .. Nije za njih vano da li je i kada je i kako je
izronio jz mora i okeana, niti li njihovoj mitologiji
gradovi nastati onda-k,ada Qzelene'i, livade, kad se po-
jave zveri i ovcc. Ovako su riaivni/mesopotamski
tovi. Kod Kineza, haos-jcc!()isla'od iskoni.1I:Ji anse
n;;kida pojavom 'Novog svet*, ne prestaje odjednom,
Haos se postepeno. Smisao mit
poduhvata nije. stvaIanje sveta odJednom i naprc
II trenutku, vec je njihov smisao
T
I A ta organizacija morala je malo i da potraje.
Da bi se svet doista stvorio, prema kineskom miljenju,
I nisu bili dovoljni jednostrani, oktroisani bogova. ----I
i Valjalo je da se on postavi II koordinate moralne,
i i
Ni poredak ni vreme ne postoje
kada" I to je delo mada od
prvobitnih heroja" Nebo jeste, dodue, recipijent vrline.
Ali ni nebo nije bilo oduvek Na njemu je ne-
kad kruilo deset sunaca. Valjalo je devet od o\ih cle-
set poubijati, jer bi se zemlja pretvorila li usijani
tilj" I to je delo heroja-civilizatora. Oni
141
142
143
istina, da se prihvataju i manje slavnih poslova,
Ponekad, idu i do JeI', to
rekao promk Jona za Ninijeve, ni ovde nismo
sigurni da su ljudi u bili ba sa tim
ta im je lijevo, ta li desno(. Jedan od ovih velikana
ih je kako se sklapaju brakovi. Drugi ih je po-
tako sitnici kako jedni drugima da
prave poklone. koji, uzgred ima bivolju
144
,SEE
1'1
.'
"I , ,.
III
: i i
l5U
>
L
". __ WQHIH1U,UUI ",.MAM SEE Ti!MP1L. 6 bnAaW F nUli
145
F
glavu, zabavljao se pravljenjem plugova, ljude je pou-
zemljoradnjL Neki je oruar i Neki
je .
-1- Najzad
l
da bi se uspostavile granice Kine,
to jest da bi se svet II celini ustalio, jedan od prvih
heroja na krajnji zapad. Drugi ide do istoka, i
\ tuko redom. su polovi, ili, kako to
- __ :JPitqlogija! kae, mnogo slikovitije, odrec1ena
( '\
. Zatim rastu. Valjalo je odrediti brojeve.
i podrediti njihovoj snazi. Brojevi di>;"""
uhvati i vreme; jer, izgleda, pn/obitno bio je to neki
svet bezvremlja. Jedna od panika kineskog
je i ta da moda izgubiti vreme, se negde
van vremena. Malo za ovim, kakva su sve
158
bila, pa videti i to da je i
ul"banizalTI ili morao da pomDgne. Najzad, poto SLl bru-
jevi je i muzika, a za nju smo
rekli da je kod Kineza osnovna le/mika, modeHehnika.
Znak za tehniku, muziku, magiju, istovetan je. Brojevi
,.. r- --.-.----.------ - ----l
I I
I I
I I
.n4c I
I iiiiii I
I I
I bb.. I
I I I
I I
l Lf':.J
+
,
-

I
160
147 148
149 150
i I11u:zika privode nas YrhOVflQIJ1 .saglasju,
harmc)J.1ija>Je uspostavljena, svet ustaljen i organizovan.
je i stvoren, ako ne i neto vie. Ali,
na alost, ne jednom svet moe i da izgubi svoj smisao
Zakoni harmonije suvie se remete" Sve se poni
tava. Sunce postaje Reke se ponova izlivaju.
Tuta i tma zala se na Polja se suge,
razbojnici haraju, pojavljuje se i najzlobnije od svih
zala - integritet vremena je ugroen. Pa onda, kao
\ toliko puta, i li samoj mitologiji, i II istoriji .
. hajde opet na posao organizovanja!
. - Ako bismo na kineske mitologeme primenili onaj
isti analiziranja, pa se i ovde da potra- 151
11 m.ito!ogcme
ZIma repere neke relativne
bismo tada pre svega izuzetno vIsoku
nost kineske mitologije. Kinezi raspolau tako
enim matricama kao to su brojevi i brojni odnosi,
magija brojeva, prav ugao i kvadrat. a to su sVe
visoke intelicrentne i
rnatrlce.2 pak i ovako uurbano saeta. kineska
nlit:Oio
g
iji1-pokiuje a
taj se nije mogao razviti bez mnogih tehnickih
i lUzvijenijih apstrakcija." li ova mJ t?logl]a. IZ
gradskih vremena, i gde apsolutno lU'OllOloskl da
iramo ta gradska vremena?
Kao i kod mesopotamskih mitolo-
gerna, i kod Kineza gradovi po.stoje
iskoni. Grad' Itoloska sirka IZ njega ,_
polazi II or anizovan'e sveta, ,,;:.f va o
svetu 'e, Grad 'e ostulat reda, moralu.
epog misliffi.o ll: kosmolok?m
Jer u vazne stvan l f
njih zaVISi sudbma sveta. ako trenuLu,h.
iz mitolokih okvira, onda razaZnajenIO da Je
i II Kini grad krenuo tek negde od bronze nadalje, .pa
se tako, i II jednoIn sasvim drugom del? sveta no
je mediteranski, potvrdila Cajldova ? "c:rbanoJ
revoluciji(. Istina, apsolutno vremensko sltUlranJe ovog
procesa je nejasno. zajedno sa erneom
,
da se to negde od XVIII - VI veka pre nae
ere.4 Bila je to uglavnom epoha takozvanih.
malih lualjevina, to opet pokaZUje neke sIre-
nosti sa Mesopotamijom. Dodue, pitanje je koliko u
Kini za ovo doba, imamo prava na sam naziv grada.
koje su u pitanju poseban su
_'.1 varijetet. To su .gradovi-palate,: moda onome
to su bili gradovi-palate na lentu. ."
162
Pojam grada i njegovih funkcija ne deir se bas
jasno od pojma samog hegemona - .. efa. Iz svo.ga
grada mali vladar samo SV?Jlm
domenom na nekl cudan, nedovoljno obJasllJlv
vlada i A ?vet je povf.ina,//
onako kao to je i za SahlO Vavilon
sam, i jo neto golih povrina i velikill mora. Vlada se
silama vidljivim i nevidljivim, a poredak velIkog sagla
sja pocrnje od grada nadalje, bez grada je nezamisliv.
Vladar u gradu, to je veliki pravi
jedinstveni a kako to i da ne bude karl su mu
tl ruk?l!la da upravlja
,zvezda, kad moe d'l upravlja tokovima i reka: '1
tpa najzad, i samim tokovima vremena? To da postigne, I
I nlora u sebi samom' da uspostavi ravnovesja ;r
i kornog moralnog poretka, onog - Ji
Llepog ponaanj.":J najmacja pogreka u etiketi mogla
I 6iaaz-atiSlavi sunce. ili vreme, a reke bi krenule iz
leita, razuzdale bi im se nekako umirene
podzemne ,'Ode ponovo bi da zasoljavaj1.l
rasoljene njive. Uz vladara su, na slubi su
mu, zaaIci i mudraci, geomanti i astrolozi. a i matema-
tika ima ta da radi, brojevi su zaposleni, magija
jeva odigrava svoju veliku ulogu. Pogrei li se gde,
tada bujice voda i zala, i, da se razumemo, to
biti kazna bogova, jer ih u ovom svetu
pozitivlznw jedva vidimo. Religija je u KinI, izgleda
,"'nam, neka vrsta preurbane sopravivence. Oml je ance-'
straina i i daleko zaostaje iza
-magijskih spekulacija o poretku sveta. Dakle, greka
u etiketi, bilo u kom vidu, ne bes bogova, no
neto mnogo stranije. Ona remeti zakone poretka, pa
zbog toga ne samo svaki podanik no i vladar mora
uabro/Cla l "zmisli ta, radi. )
._A pored3kse .ne ."spostavlja silom. On Si! usposlav-
Ija- z!J.!lrlJ9Jit.:Jecjan ocniiTtsR:r6-careva bio Jezfe-srece,-'
pa mu zvezde prorekoe skori pad. Nije se sa tim po
mirio, i pokuao je svetu silom da nalnetne svoj
stveni poredak stvari, posluio se mnogim znanjima
i umenjima, ali, uzaman. Kroz grad i kroz
svoju palatu - a to valja razumeti kroz i lepi deo
grada - provukao je nekakav put, neku ))OSQw
vinu koja je bila, kau, slika i prilika puta.
Ova njegova osovina povezala je u gradu sadrane pro-
jekcije sazveda T'IJEN-KI (Sedite vrhovnog jedin-
stva) i projekciju JING-CE (Nebeski hram
pa je zatim, na ovu osovinu. privezao
kako dve stotine S,ezdeset svojih palata, i sye ih jedne
sa drugiIna povezao jo i drugim nevidljivim putevinla"
"Ako podanici budu znali gde se nalazi i kuda se
ll' 163
164
gospodar uznemlIlCe se nebo.(o No, rekosmo,
uzaman. Vladavina prestade, ivot mu ugasie. Ali, iz-
gleda, on se i nadalje o Jo za ivota sagra-
dio je ogron1nu grobnicu, Bila je osvetljena icima koji
nikada ne trnu, Kroz grobnicu su proticale ive vodc,
figuracije Plave i ute reke, a pokretale su ih posebne
maine, )Nebo grobnice je bilo zvezdama i
zodijachna. Koliko da se i samo nebo ponovo stvori u
ovom svetu bez sveta, A grobnica, o kojoj ne saznajemo
mnogo vie od ovoga to smo rekli, iskopana je tako
duboko da se stiglo do Podzemnih izvarao Sedam sto-
tina hiljada tadnika osudeni su na kastriranje, da bi
obavili ovai uzvieni posao. I najzad, kad je telo
vladar:.l uneto u grobnicu, sahranie u nju i sve njegove
majstore, zanatlije, astralage i ko
liko da mu se i dalje nuelu pri ruci. Valjalo je magijski
ponoviti svet u malom, eda bi :;e, moda. i zagrobno
vladalo svetmTl ivih.
+- ide li sve kako treba, vladar je, nevid-
ljiv, u sreditu svog grada, ivi otmeno,
ali ophrvan i mnogim nametnutim i uzvienim
stima. Zanat y.tlgal1jg .. ..
odri kohezija sveta .. Vladaj-seu svojim paIatama
-preniii"pravilfu1a kalendara, premeta se iz jed-
ne palate: u drugu, prema godinjinl dobima, prelazi iz
odaje II odaju prema dobu d,t11<;l" Ritualnim gestom
d. ... Hallptnr.

iiil.tlptl(l'.
Jllb;a!".I!.l'lU1n

i..!"}:'i"Ul\:I!pictr.
J. o 'o.

.- -
. J <)
,
',i
, ,
153
166
uspostavlja vreme, produuje ga, daje mu prava da se
nastavi, da val jano i dalje. Otvara katkad
kardinalne kapije svog grada, izganja iz grada isluene
vrline, koje su vrJo opasne po poredak stvari priziva
nove, ispr-ua ruke stranama sveta. ili izbacuje
strele li pravcu zapada, severa i juga, koliko
opet da uspostavi koordinate, pa i on, kao i prvobitni
heroji, jo jednom, i za svaki da prostreli
orij!,pta, ona to zemlju dre prikovanu za
- Uhvatili smo, izgleda, osnovne ideje o tome ta je
grad i sluL De. bi kineski grzd magijski bio de}
i da bi se iz njega moglo upravljati silama
napolju, da bi i sam bio projekcija viih
principa, valja pre svega da bude vrlo zami :
ljen. Rekli smo astrologija,
neizbene ,su. A zatim,'-'ova-shvatanja nam i
izvanrednu doslednost, i izvrsnu.

perfekeiju
sa kojom su gradovi u Kini bili iscrtavanWJ koneksiji
iracionalnog i savrenog se karakteri-
sheme kineskih gradova. To su, pre-
" ma nekom pradm'nom pravilu, li precizni
k\radratL. Razmereni su i iscrtani su palji1roj' sa jasno '\
. osovinama, sa i li broi :lca-
pijama, a ove su i same kosrnolok{
dovedene su II strogi poredak osnovnih 'osovina. Stroga
podela, i ovde kao i u Mesopotarniji, sproveo
dena je nemilosrdno precizno. Cesto su pred nama na
planovima gradovi u gradu, to je niz
IC!l9. kUJija u l<lltiji. Oko kneevske. kra-
ljevske, carske rezidencije su u nekoj vrsti
zoninga diuge palate, i to opet treba :;hvatiti da je
grad konfederacija malih kvadratnih
sakupljenih ujedno. Svaka od ovih celina
je, disponirana je prema strogim kanonima ritualnog \
urbanizma.
Kvadr,{t je opsesija kineske kosrnalogije, to je i
opsesijakincskog urbanizm>()'.)ebo V zemlja,. dva os-
novna principa stvari, i sami se geometrijski" prikazuju
- nebo kao knlg, zemljti kao kvadrat., Istina, iz ovog
sabiranja kruga i kvadrata proizlazi-du su ugla
zemlje nepokrivena nebom, i da su van domaaja sun-
ca. Ali ovu prividnu ne moramo da uzima-
, -
T
mo II obzir, nju, uostalom, kao osobinu sveta prihvata
i kineska kosmologija. To su oni delovi sveta II kojima
_ :1 sunce .!le ,_s,ija. Sledstveno, kvadrat je i osnovna
figura. A uz kvadrat ide i broLg.l'.-
tiri, a bez broja je planimetrijska orga-
nIzacija Da bi polja bila polja, na primer, i da
bi davala prinose, nije dovoljno samo da budu oce(1ena
od niti je dovoljno da zatim budu navocinjena
kako treba. niti vredi samo ih mukotrpno i
strpljivo_ Polja valja da budu razmerena u kvadrate,
to na neki kazuje da su tek
tada i osvetana. Jer, svet je kvadrat, pa II tom znaku
mora biti iscrtana i osno\rna sveta. Kvadrat i
broj otvaraju puteve vrlinama i re-
zultatima. Kineski hijeroglif za polje, to je doista
kvadrat, podeljen sa osovine, u dalja ma-
nja kvadrata. Ove osovine su, kao i kod niouta<{, dokaz
da je i sveta orijentisana, da je usaglaena sa
osnovnim PI avcima, na neki i sama prikovana za
_ istoka .. Niz daljih znakova za pojmove bliske
I mu sameravanja, razmeravanja zemlje,
drati, sve do znaka za centar Kine, ili )centar sveta,
ili drugim za grad Ki, prestonicu Kineske kon-
federacije.'
Istina, ovaj geometrijski crle
nas koliko na polje toliko i na logor. U kolo-
nizaciji gradovi su doista i bivali logori. A moda
i sa samim poljem imaju neke neto manje jasne veze.
Grane govori o gradskim fortifikacijama koje koncen-
to jest opasuju jedna drugu, pa su
oni spoljni opkopi obuhvatali katkad i
povrine pod kulturama" Za opsade, grad je mo
gao da nastavi li neto suenom obliku i svoje poljo
privredne
. Sada, poto smo zali i II neto striktnije
analize, moemo da skrenemo
na jo jednu osobinu ovog .rtiuaIu9g Pro-
jekcije osnovnog trasea iscrtavaju se vrlo paljivo, re
leli smo. Sa izvanrednom perfelecijom iscrtava se crte
grada II celi nL Nije li moda ovo savrenstvo
uslov da grad funkcionie kako treba?
167
168
154
\
t
\
,


I
I
-,
.:.:,
. ,
,
,
...
I
....
155
Osovine su strogo i monumentalno. One
prolaze kroz/lTad, sabiraju puteve i ulice, a neki od
ovih puteva izra'Zito su iroki i bogato zamiljeni II
prostoru. nisu samo one
su ritualne, moda i filozofske. Ideje ]luta, draga ld-
--
. ,Uf
neskim filozofima,' dobija u mnogirnldi;eskim grado
virna svoj puni graditeljski korelat($apije) su monu-
mentalne, i njihove i magijske su i
isprepletane, Sve ovegfan:C1Tozne poteze
prati arhitektura elegantna, ali i efemerna. Nikakve
elje za arhitektonskOIll, zidarskom
Hramovi su i danas jo relativno skromne
Ali su okrueni velikim, praznim. razmerenim i
dobro orijentisanim terasama, bazenima i vrtovima.o
Moda su II davna vremena hramovi bivali ritualno
Lrueni kad dotraju, onako Icao to su ritualno i zi
dani, onako, uostalom, l<ao to su iz grada pro-
ganjane i isluene vrline. Cak i sam hram predaka, ili
rtvenik predaka. fo' srce svakog iole vanijeg
kineskog grada, nije nita clrugo do malo plato
od zemlje. Ali, zato je zemlja skupoeena, u posebnoj
boji, doneta ponekad i iz vrlo velike daljine. l
OVde. kao i II organizaciji sveta, snaga i to su
orijentiri, brojevi, formule, ne struktura stvari,
odnosno
o Kako izgleda sam ritual Nekoliko stihova
iz stare antologije (CHE KING) prua nekih obavete-
nja. Bio je to, u svakom za nas
a za njih, sigurno, vrlo vaan. Da ne pre
Graneu.
.... i i aqom-:-
sa u ruci, __
zemlje. On treba da postavi, da odredi orijentaciju, pa
zato osmatra senke gnomona?) Ispituje pom
w
no prisoj e i osoje, YANG i YIN predela, da bi znao
kako se na licu mesta rasprostiru konstitutivna
sveta, Najzad, uzima u obzir tokove voda i njihove prav- _
ec. Njemu pada u deo da odree!i viu, n;ligijsku vred-
nost mesta, ono to se docnije zvati FONG-
CHOUEl. Najzad, se da je upita jesu
li mu valjani.l'
Kad je mesto odabrano, da se
gradL I za to se dobar onaj kad se
TING (Pegaz?) u zenitu, a to je negde
pred valjda II desetom mesec u godine" Tada je
169
170
vreme poljskih radova prolo. se na posao,
jer ovaj mora biti zavren do zimskog solsticija,{(1o
Rekli bismo, istina, da je Grane malo neoprezan, Grad
se sazidati za dva meseca. Miljenja smo da je tt
II pitanju samo postupak luzmeravanja i oheleavanja.
li se kvadrat osnove, uz dalja potrebna obezbe-
tada je grad ustanovljen, ,onako
kao to je i prvobitna brazda oko Rima ovaj
gradom se okrenula II krug i zatvorila se)1
Red postupaka je se sa podiza-
njem to je i najsvetiji deo grada. Zatim se
gradi hram predaIca (MIAO). Odmah se zasaditi
i (lenik, kesten). pa njihovi plodovi docnije
biti precima, se i paulovnije, i od
njih se graditi i kutije ... Zidovi
kad su sagr i r tvenici kad su zavreni, a zelenilo
tek tada se sa pala ta i

Dostojanstv'o gospodara i njegovog grada ceni
se prema: zidavimh koji mu utvrduju varo" Ovi zidovi
mogu da 'se"radli od naboja, ali to se dozvoljava sanlO
ako grad zatvoriti i hram predaka kneevske loze
(TSONG-MIAO); ako je nabojem opkoljen, zaslu-
iti naziv TSONG, nazivaju ga YI, to je samo varoica,
Pravi grad mOla imati zidove od cigle, moe se tada
n'azvati j 'prestonicom, TOU. se, a
rade u'z stalni zvuk bubnja. Svi su svrstani II
redove, i pod komandom su nekog 'velikaa" Ovaj ,ll
ruci ima batinu, koliko da podigne radni elan, a jo
vie zato da odmah zaustavi neko loe predskazanje ili
kletvu. lavie, radnici moraju stalno da pevaju dok
rade, leI' bi neki nezadovoljnik mogao zlosutim
horn da baci na koja se grade,,13
Najvie brige bilo je oko toga kako da sc kapije
to bolje sazidaju. Prejahivale su opkope, bile su utvr-
kulama, imale su svoje unutranje redute, prava
bojna zbori ta, Na njih se koncentrisao napor
pa su zato poveravane posebninl i ovi ih
ni u mirno doba nisu smeli nikome otvarati pre pet1o-
va glasa .. Vano mesto gradske kapije dobijao
156
172
je neld verni vazal, i njega su udostojili jo i posebnim
znakom panje: odsecali su mu noge, da nikada ne
napusti svoju kapiju, Uostalom, sem za vrlo vidljive
neprijatelje, kapije su se same branile. Branila ih je
njihova svetinja, A osvetenja su se obnavljala, da ne
zastare: o kapije Sll "eane glave svih koji su pokuali
silom kroz njih da Ponekad, tamo su i glave do
izdajica, onih koji su poeleIi da vide neprija
telja u gradu,14
Naravno. treba ipak granicu onoga
to je mit II ovakvim kazivanjima, i onoga to je stvar-
no, Kao i drugde, i II Kini ima gradova nastalih
tano, Takvi, na kraju krajeva, za ispitivanje
ideja graditelja i nisu mnogo
nL Ali ima i gradova stvorenih, paljivo sazidanih, to
su oni koji vladati sudbinama i poretkom stvari.
A da bi se te funkcije obavile, se utisak da je
grad neka vrsta magijskog, ili liturgijskog
predmeta, naravno i sa dejstvima,.
Moda tu negde treba potraiti i -..smisao
ct to ,je"
ravrio;'koji je i"sam ooigravao neku ulogu, II fondaciji
gradova.
Za kineska shvat<:mj.1 o gradu, j za njihove
postupke tl davnoj davnini bitno ,ie to to se II
prizivaju Junogo vie no drugde principi, bro-
jevi i simbolil; Ako je postupak graditelja preistorij-
skih okruglih kraalova neka vrsta moda jo
i nagonske matrice odbrane, ili, ako su gradovi Dvo
usavrili i posloili magijske matrice, kineski
mitski urbanizam .lc magijska nauka tl najuzvi-
enijem smislu Ako su mesopotamski gradovi
zivati II sebe kosmoloke sheme da bi se magijski oja
kineski gradovi su ekstravertiranje kosmolokih
tenjL,\Gr"ad i postoji zato da se iz njega pametno,
ali i neumoljivo vlada svetom i kosmosom.o,:t
Pa iako mnogo to-ta u ovoj ideji ne mora da nam ';;-
svidi, a mogu i marci da nas podic1u, ona ipak izaziva
divljenje jer je ekskluzivna, i posle tako shva-
tanja vie nema ta da se kae, Ako se tamo dobro
odigraju stvari, i ako se dobru i odaberu
brojevi i mere ako se samere kako valja, i ako se' dobro
upregnu osovine, li se i mi sami ovde
izvan zakona harmonije i poretka, li biti lieni
vremena i sveta koji poimamo?
Dopune i objanjenja
1 U ovoj glavi Granea (Marcel Granet),
kao i eajIda ranije, bez posebnog izuzev kod
neposrednih citata, Pred nama su tri njegove izvanredne
knjige: La civilisatioIl chilloisc, la vic publiqllc et la vie
privee, 1929, izd. 1948, zatim La pellsee chinoise, 1934, Ovu
retku knjigu morali smo da koristimo u pre-
vodu Manfreda Pokerta (M. Pockert), izdatom 1963. Naj-
zad, tu je i knjiga Dmlses et lege/ules de la C!zhw allciel1lzc,
1926, izd, 1959, napisana, ako citate, za dobru
i na kineskom. --
2. Kinezi nisu .prvi gradili kvadratne gradove, Za do
brih hiljadudve g09.ina pre njih ova se fmma javlja u
Mes9potamiji i EgiptU; Ne moe biti gOVOI a ni o kakvim
)uticajima((, je o sazrevanju, dospevanju jedne vie
matrice, koja se skoro zakonito javlja
o i gradu.
:I pozitivizam, prema Granet, La civilisa-
rion, ., predgovor Henri Ben, str, XVIII.
"Jacques Gernet, La elzine ancie1l11e des origilles
IlI'empire, 1964. str .. 15.
" Ibid., str. 45.
II Granet, La civilisation." ,str. 46,
7 Navodimo, prema Egliju, nekoliko shema kineskih
srednjovekovnih gladova, kod kojih se u potpunosti odr-
ao ovaj princip iscrtavanju grada u kvadratima
To su Tschangan, LoYang, iz dl'Cl kvadrata
je proirenje grada isto to i dodavanje
jo jedne za za Hangt-
schott, Ova vrsta gradova
sc i na pIanimetIijskoj shemi Pekinga. Egli, Die Geschich-
te ... , Das Mittelalte.r, stc 336-341. Za japanske gladove
Nara i Kio-to, isti princip, Ibid, str 347-351
173
a Lao Tse, Tao te King, traite SHT' le principe de l'art
de la ve des viettx maitres de la Chine, int!'. trad. glose,
com. et notes par Jacques Lionnet, 1962, pevanje XLII
LIX, LXII, LXXVII. '
o Granet, La civilisatioll., .. , str .. 278.
!o Ibid., str .. 278
11 Miljenja smo da je prvobitna brazda oko Rima
u laug, iz prostog razloga to je u pitanju bila
JOS protollrballa formacija, stvaranje praistorijskog opi.
duma. Kae se Roma QIlacirala, ali
Kerenjijevo (Ch. - da ovo treba shvatiti
ne kao Rim .. (lllrfD-
dHctZOIl a l'essellce de la 11lythoiogie, 1953)
12 Granet, La civilisation, .. , ste 279.
" Ibid., str. 279.
/oo Ibid., str. 280.
lS O magijskom brojeva, kao o posebnoj
. najyioj matrici graditelja:
I to. JednoJ od su markirale umnogome razvitak
arhItekture za dUZI penod unapred, nadamo se
drugom prilikom, Striktno uzevi, ovaj postupak ne bi
mogao da se svede pod mitologeme. '
l
OBJASNJENJA uz ILUSTRACIJE
Fig. 2, 3, 4, 5, 6, 7. - Nekoliko fragmentarnih podataka
o postupcima iscrtavanja kru
ga .. Trepanirane lobanje, onoj iz Pontiske
(nalazite )L'Homme-MorL(, Lozere) . Ali, s obzirom na po-
odmaklo doba, nije verovatno da je trcpanacija antropo-
fagijska, ona je verovatno samo ritualna (2,4), Zatim,
opet kao uspomena, ritualno graditeljsko okruivanje urni
sa spaljenim ostacima (Praistorijski Balti), ili okruivanje
lea (Stockbridge Down, Hants). U prvom grobnica
je utopljena u nisku tum ul us (3,5). Najzad, iz prethodnih,
izveden je i graditeljski oblik megalitske grobnice sa ga-
lerijom i kriptom (6,7) - Kl PruniCI'CS, SHr les elImes
per/ores et les rOlldellcs crmlicmzes de l'epoqllc 1UiolithiqllC;
P. Brocca, Sur la tnipallatioH du cni11e"., il. l'cpoqlle
IIcolitllique;' J. F. S. Stone, Wessex,' M" Gimbutas op .. cit.,
Glyn Daniel, The Prehistoric Sha11lber TOl1liJs o/ France ..
Fig, 8, 9, 10, ll, 12 13. - apstrahovanjc kruga.
nagovetavaju neku vezu iscrtavanja
krugova uopte (bez sumnje opet magijskog, ritualnog) i
graditeljskog opertavanja krunih Nekoliko ka-
megalitskih skupina (8, 10, 12) i crtei sa
stena, koji su, bat' u ideji, sasvim planimetr-ijama
ovih graditeljskih oblika (9, II, 13). KL Y. F S. Stone, op.
sit.; E. Anati, op .. cit,
Flg. 14, 15, 16, 17, 18, 19. - Megalitski kruni petroglifi
i crtei sa umskih stena iz Doline Kamonika. Poslednji
crte u drugoj koloni prikazuje demona, ili moda
lobanju zatvorenu u kruni lavirint (19), - 1<1 H. Bieder ..
mann, Das ellropiiisc1ze MegaliUIikllm; E. Anati, op. cit
Fig. 20, 2L - Petroglif prikazuje neku vrstu krunog
lavirinta, ili iscrtava magijske krugove u
intersekciiama (20) .. Zatim, crte iz Doline Kamonika koji
je prema 'Anatijevom miljenju solarni znak sa ivotinjom
to ga nosi na glavL Ali, ovaj crte bi isto tako mogao da
185
186
i to da je ivotinja zatvolcna II kalnu
talosu (2i),. - KI H Biccicrmann, op cit, E Anati:
cit
Flg. 2?, 23, 24, - Dalja uporedivanja, Figmaci.ja sun.
ea, opet IZ Doline Kamonika; skoro saeto
definie sc, ovde, planimetriski oblik tolosa (22) Ova
diteljska familija (tllOloi) nije sasvim samorodna i ne
se na neko ue sveta. Na prelascima
od neolitskih na vie oblike graditeljstva prototip tolosa
je omiljen i lIsvajan obli l.;:. kiva (Chaco
Canyon) i sama pokazuje mnoge osobine tolosa. sem,
da, II pokrivanja krunog prostora (23). A evo i
oblika tl ))civiInoj arhitekturi. model
neolitske Ukrajina (24) - KL E Anati, op, cit.; A.
V. Kidder'. op. cit.; model prema preuzet iz Diet
arc/to techu
Fig. 25, 26, 27 - Verovatno najstariji talasi
su mesopotamski. Jedan, jo iz petog milenijuma (25),
Pravougaoni drol1Zos spolja privodi poluukapanaj kriptL
Dramos se javlja i kod drugih, tolasima oblika,
Na pr. sveti, ritualni bUl1m sa Sardinije (Nur'agi kulture)
ponavlja, redu kuje oblik krune gr adevinc sa pravou!!ao-
nim pristupnim delom, koji sc, ovde, proiruje jo 1 u
neku v{'stu atrijuma (26), Najzad, jedna grobniCa Iz Irske
nagovetava da su, moda, i neke sloenije megalitske
severne Evrope, samo varvarizacijac( ori jental-
nih prototipova (27). U svakom krug je i
univerzalna graditeljska figura - KL A.LPedcins,
Tlu! Comparative Archaeology of Early Mesopotamia,' M.
Gllldo, op. cit,' E O James, op .. cil,
.. 28, 29, -: Kr ug kao slika ne naputa pr aistor ijskog
gradlt
7
lja Naselje lJNuragi kultura, Sardinija (28). Na
drugOJ strani, Cl'te naselja iz Doline Kamonika zasut
znacima. Ali, u naselju ,se razaznaju
cak..I ,dvospratne, pa sklop kuce mora biti ortogonalan,
Kruzm znaci su atavizam (29). situacio-
nog plana i crtea ne bi trebalo da nas
'! neke SCpl to. potvrdu.ie da .ie
cove!( l l kad .lC mag, l kad je
gradItelj opsednut slIkom kruga, a verovatno i ))idejama(
o nekim njegovim bitnim i svojstvima,
KL E Anati, op. Cil.;' M. Guido, op .. cit
Fig" 30 - Opet forma Grobnica sa miken-
skog akropolja .. II mikcnskoj citadcJi su uve-
liko pravougaonc, pravougaona .ie i unutranja struktura
same ,grobnice, ali je sve to, ovde, kao j koci
grobmca, utopljena u kruni obim i ovaj nije konstruktiv-
no neophodan - IZl. L HautccocUl", op cd
Fig. 31, 32 - Pueblo Bonito, protourbano nasel je stare
CentIainc Amerike oblik, ishodno nastao
iz topografskih razloga .. Ovde je, polukrug razvi-
jen slobodno, na ravnom tcrcnu, idealno skoro, neka je
"'rsta ponovljenog arhetipa((. Osovina sever-jug deli na-
selje na dve jasno izdvojene Postoje teorije o kosmo-
lokom simbolizmu ove osnove, ali za nas je ova
osovina samo jedna, via, razvijenija magijsko-
matrica, uvedena u )organskw( struk-
turu prvobitnih naselja Zatim, fragment jo jednog
naselja, sa krunim silosima, ili kivama, - Kl.
AV. Kidcler, op. cit,; Dici,
Fig. 33, 34, 35, 36, 37, 3K -' Oval, substitut kruga. Aero-
fotografija savremenog naselja iz Somali.ie (33L Zatim,
poznati protourbani burg iz Jugozapadne Afrike (Zimba!J-
wc), Dalje, aerofotografija Taht-i-Sl1lejmana (nef6danJa
Phraaspra, iranski Djjz), Prastara forma sa mnogIm suk-
cesivnim promenama (35) U donjem redu - sveti:
lite. iIi s\'ctilite-zbeg i jedan amanski crte, verovatno J
sam neka ideografija zbega (36, 37). Najzad, peruanska for-
tifikacija (Casrna Valey) koja frapantno na kelt-
ske formacije, Primeri tipoloki VI lo srodni, ali bilo kakva
pretpostavka o dilcktnim uticajima mora se odbacitL
KI. M. Morini, op cit; E Egli, op. cit.; M. Gimbutas, op
cit.,' A. l\'lason, Tile AlIciellt Civiliz.ations of Penl..
Fig. 39, 40, 41, 42. - Krug i prav ugao. Meanje po-
matrica. Mesopotamski luamovi (Tell-cl-Obcid, Ha-
fadje), upisani u kvazi-krune forme, iako konstruktiyni
sistem uveliko trai ortogonalni perimetar
(39, 40) Kod tzv. Krune ('Tepe.Gawra), ista, jo jas-
nije izraena pojava (41). radi, i jedan hi-
tiski crte koluta, koji, reklo bi se, u ornarnentu
ponavlja isti nesporazum - K1. Dr, Contenau, MantleI . >,'
Die! arelz tecJlI1
Fig. 43.. - dokaz o starijem poreklu krune
forme. El Kab, Egipat. Donja fortifikacija se pribliuje
krunom obimu .. Zatim je iz razloga grad
prema severoistoku i dobio je oblik
formacija, upisan je priblino u kvadrat sa kon-
kvadtatom temenosa (?), donona (?) - KI
p, Lavedan, op. cit"
Fig. 44, 45, 46 - Orijentisani krl1govi, ili
sabiranje dve matrice, Figuracija sunca (Doima
Kamonika) sa ucrtanim plavim uglom, to je, najsaetije
dokaz da jc evolucija pojmova po
odmakla (44). Kod egipatskog hijeroglifa za )grad{{, )}na-
selje, koji nas upadljivo na prethodni crte,
kruga i pravog ugla, novijeg i pojma,
takode se jasno vidi. NIOUT, kao to je objanjeno i u tek-
stu kazujc da se II uspomeni zadr2avaju jo pojmovi o
krunim nascijima, o krunim praisto}jjskim ))kl'aalovi-
ma, ali se II ovaj znak uvode i nova. Llrballa 02-
187
188
/laka pojam orijeHtacije prema glavnim st,ranaI1!-a svet?-
O da'ljim karakteristikama ovog znaka l ? nJegovoJ
bolokoj sadrini dosta je u poglavlju o 111lagllzacl1l
kruilOg grada. Najzad, jedan peruvijansld. ))kosmogram({!
koji na isti dye
prihvatimo da Je u pItanjU kosn:ogram. sto
sasvim izvesno, se OVIm zato da Pil'
kaemo na jo jednom, sa:iVlln de
sveta, sazrevanje kOJI, se: p!"c
ma naem miljenju nuno morajU Izvest! IZ
a moda i gradograditeljskih .. Pl"ukcge, ?l!? bl
vdo teko, ako ne i nemoguce obJasmtl crteze kOJI
pred nama. _ KL Diet arch techIl; TW,
Fig. 47, 48, 49, - Reljef Nimruda, SlIka l plllIka
grada izvedena je, reklo bl se, IZ znaka NIOUT (47),. ,P!ed.
stave o krunom gradu, u Jednom vremenu
gradova vie nema do. te fll;ere .SU jake
i Kade prikazan kao Je, skoro
vesno da takav nije bio (49), Jedan kntskl
venik (Mallia), koji, ako se pnhvatl Lave"danovo. tumace-
nje moe da se shvati i kao ideogram kruznog g.rada (48).
_ 1<L P Lavedan, op, cit.;- L Hautecoeur, op. ct!
Fig. 50, 51, 52, 53. - iz godine ISO do 300 H
('767-912 prema naem racuno.nJU vremena), plan
nije kar tografski pouzdan pa nas, torn.
e
. 1: .n;
vetava da li je Bagdad u ono vreme bIO l l
nije (53), Na slici levo (51). jedan od pnkaza lerusahma
(1310 god,), I ovde je. grad sa
nim direktrisarna Najzad, dve srednjevekovne )mal?pem?n
de( kod kojih je i svet sam, u neku ruku, kao
kruni grad (SO, 52), KL Le Strange, Bagdad lValzremi des
Kalifat, der Abbasiden, G, R. Crone, The Wodd Map
Richard of HarimgtoH 11l Herefard CatJzedwi, 1. Baltru
aitis, op. cit,
Fig. 54, 55, - UIbanomorfna slika sv.eta ..
persijskog manuskripta iz l[-Iljige o
sveta sabira II krug, pa kao I stara VavIlonska kalta (UpOL
fig. 80)' okruuje ga Gorkom rekom,
le _ prastanjem .. Preko ove reke nalaZI se Raj,
j prikazan kao persiski vrL Gradovi su kruzno,
U jednom vremenu kada ih takvih. vls,e
(54), Druga karta, l.;lal111zrrQlw.g ,Tu,rcuz
a
,
potekava iz X veka, .los VIse potse,ca na zamlljem
vaviIonske karte" Jednom gradu daje se on. Je
prikazan kao kvadrat, dakle, shvata se VIsa
Ostali gradovi su kruni, ili. kao to b! smo da?as
pridaje im se status samo protourbamh tvo.revma, VavI-
lonska karta je primer ?:r
de
,
ova prastara, ideja iskazuje se recldivno JOs
nom, _ Kl. J. Paul-RotLx, Les explorateurs alt At/oyen Age,
I
l)
Fig. 56, 57. - Ako izuzmemo praistorijske ))kraaiove,
tada, istorija urbanizma zna za VI"10 malo klunih
formacija Odabiramo dve, koliko da se vidi da )arhetip((
krunog gl ada nije samo proizvod mate starih i
kartografa, Praistorijsld opidum (Monte Or sino, Dignano)
i Zendirli (ZendryI), ovaj drugi negde oko 1300
p n,e, Vrlo jasna OVa dva oblika moe se, opet,
uzeti samo kao ili je, pak, ideja o krunom gradu
izvedena iz nekih nama danas nepoznatih kanonskih shva
tanja. - KL M. Marini, op, cit.; p, Lavedan, op. dr
kod Zendirlija, zapaamo paljivo zamiljenu i dobro is
crtanu pianimetrisku sliku kruga. je 720 m, to
kazuje da trasiranje ovako velikog i relativno oblika
nije bilo jednostavno. Tri kapije dovedene su bezmalo u
lemena ravnostI anog trougla, jedna od njih okrenuta je
idealno prema jugu" Temcnos u ovalu, a nje
gove fortifikacije prati spoljni obim grada,-
KL M. Marini, op. cit; P, Lavedan, op. cit
Figo 58, 59. Jeriho, - KIOJd nalazita prema situaciji u
vreme koje sumira Kontnoova knjiga Iako prastaro, ovo
naselje anticipira II mnogome docnije protom'bane oblike"
Dve paralelne strane i nagovetaj pravog ugla, zatim je
jo jednim bedemom opasana ovalno (58)" O po-
sebnosti ovog lokaliteta govori se opirnije II glavi
telji gradova ili stavaralIje sveta. Na drugom crteu - cgi
prikaz osvajanja nekog grada nas naivno prika-
zana for ma moe da potseti na osnovni oblik J erihoa
K!. Dr Contenau. MaTzTreJ. '" C, Alfred, op cit
Figo 60, 61. _\ 'TrQjal jedan od doskora najpoznatijih
prastarih gradova, danas uz podui spisak starijih i
lokaliteta, izgleda nam mnogo manje kaI'akteri
no pre dvadesetak-tr idesetak godina. PrimeI'
)organske(( strukture. Ovalni oblik je topografski
uslovljen i nastao je uzastopnim uzdizanjem' i
njem te/a (60). Na drugom crteu (61), Hatla U
ne toliko koliko primer grada
Ovalni oblik pedmetr a da se pribliava poligonal-
nom, tj. sa nagovetajima pravog ugla
U sreditu temeIlos, izveden iz jasne
kvadratne forme, - KL E_ Egli, op, cit.. 1
Fig. 62, 630 - Originalan .plan Nipur a/ prema glinenoj
otkrivenoj pred drugi svetski U sa
donjim crteom koji prikazuje snimak nalazita vidi
se da je kartiranje iZVI eno paljivo, II neku ruku i
veto, No, rekli smo, u pitanju nije projekat grada, niti bilo
kakav nacrt, je u pitanju tzv, situacioni
plan, plan a posteriori, - KL DL Contenau,
wwl" otisak tablete-plana moe se u
Karrnerovoj knjizi, koja se pominje U tekstu.
189
Flg. 64 65 66
gradilita I . J ,6?, 68, 69, 70 71
ll}enih 7}r 73, 74. - Scene sa
na meini sIJ- spl'?"om na . metnspoH yeIikih ka.
statue na SUVu 1 krma (64) T ,mama, Jedan

sanki (65)" dinovske

Iti poznato 'o' o uge, (73), to' " 1 e .Il znaju Za
ravno, chf ,uostalom moralo
daje takt bat'" lutomajstor naenf:na. je na.
vIi se Transport 'lakih W:, 66<, s
,c..:en PE'eko leda ra
c
" obmotan o" e I
za kocenje. _ [(I !trntl\.d, Izgleda da 'c tocka I preba_
F" _ '. A. Beck, op. di nell.a sta sprave
ma '.g. 7" 76, 77, 78. _ E .
. sltkama tl grob '. gIpatske Scen
nje m"!Uera i dru .DiCI III. M gr:ad!1ita, prc-
- UOblCajeni . gl,. za svako, pa i. l prenoe_
kalnost ziCJanj.{'r
1oV1
, Proverava Sc gr':ldi1ite
't. ovo se vri, reklo b' 1Zontalnost iverti.
IJnkazivanja proltOugit: Jd:4:5((' Premal nekom spravom
l a, - lG. A BomaJstol je'znatno
. . cek, op. cit, veclod zid'
.. Flg. 79, 80 81. .' d
nljuma, Zatim : - VavIlonska J
p
I '

Sveta, Cuvena V' ? l SU Imali m \.0 su, b1l1 pr'ecizni u
Svet je karta to POjmove o celini
velike, Opkoljena Pokazuje (80)
mItologcma:na '. , p,ravode, iz kojih '. reko11Z,
sy:ga sam ?vet, vavi10nskim
!lcno({ POimanje eceno je d " l, naravno, pc'c
ne. samo da 'e Sveta. Ne samQ da 'e a je. to )urbanocent_
tacno kartir'lA dnlslazmerno veliki j gl'ad II sreditu
krUno, to Jc' su i relativne,;
kruni' o . s?o, Ih i n .. l Prikazani su
ff su u neku ruktl degradacija.
BlltlS/z NJusellm g 54, .5.5" - Kl, CZll1ei/ PI"Otourbane
" OUll Texts 01 tl
Flg 82 . le
l '. - Sum' k '
ce, mileni' Cl S a kana .,
znamo da ,jum, Naselja 5U"'- ril stanja od Vavilon.
hko krcnUle ve/k II ov<;>m vrcmenuP urbazana. kao kruna
matrica navun, oblicima, da ane .f?rmacije uve:
lajU figuru j-v d.' l da Vec uveliko i prOIZIlaze iz novil
:;0 o tome n;s se upisufu
an,?morfno(( sabo ava I sama OVa 1:'" a 9
rn
, posred.
kaHJ, vode su u kv:adrat t,a kOja Svet
!ane i crteom, oglOmne I \.ao Ivn,a vavilonsko'
md Mcek, Old sSu Prika!
F' 8 . J Om Nuzi. IZ, U1JZeriall
19. 3. - Sa clal' .
sve Jom c,:olUcijom urba ' , ( j
aselJa upisuju' El A Jasna, cak kanonska oblIka,
, . marna, E?"ipat, tzv" 1:oju--se
mc o naselje,
.1
Planski smiljena dispozicija, pa se vidi da ni ideja o sa
bijanju nasela u kvadrat nije Uostalom, sIe
primeri to jo vie potvrditi Lavedan govori o
ove dispozicije, to samo pokazuje do
koje sc mere moe biti neprecizan ... dw se drimo svojih sa
vI'cmenih merila i - Kl. P .. Lavedan, op, cit,
Figo 84, 85, - Borsipa; plimcr ar-
kvadratnog gmdh, dovedenog bezmalo do idealne
geometrijske sheme, U .. kvadrat temcnosa, u ovo-
me kvad! atna osnova ziguni. sa kineskim grado-
vima je starija za kojih hiljadu-
dvc godina od najstarijih poznatih kineskih formacija. Na-
ravno, ne moe biti govora o nekim direktnim uticajima,
o zakonitom sazrevanju matrica u
jim okvirima 'tj magij-
da misli (85), U negativu.-.jc---otisnut
jeV/pokuaj propOIcijskih odnosa u
risicuj shemi grada (84), No, poimanja kvadrata
upisanog u kardinalne strane sveta, ))kosmiziranog{( kva-
drata, i kvadrata nacrtanog i geometrijski razlo;lcnog na
savremeni ima nckih bitnih razlika. Pa nam zato, i
ova analiza, kao i tolilM .. qr,uge, naknadne, dananje analize,
ne prua za razumevanje osnovnih ideja koje
veka privode ovome obliku, - KL E .. Egli, op. cit,;, M. A
Beck, op, cit.
Fig, 86, 87. - Korsabad (Dur-urukin) .. U gornjem delu
crtea nalazi se osnova 'palate sa terasama, hramovima i
zigurom,. Redak primer ekscentr temenosa, Ako
memo jednu manju, greku u trasir'anju, una
pred odabrani oblik je opet - kvadrat Uz situacioni plan
dajemo jo jedan Eglijev ogled proporcionisanja,. Egli de-
li teritoriju grada na devet polja, izvodi da su
granice unutranjih kvadrata bile i trase glavnih komini-
kacija, to uzgred pot vrditi poloaj gradskih
kapija, Ukoliko bi se, ipak, ova restitucija uzela kao verod0-
stojna, KOl"sabad je, imao gotovo istu shemu kao i
ulpalgar (Shishulpalgarh) II dolini Inda. KL Wiesner, Die
KUllst des Alten Oriel1ts,' E. Egli, op. cit.
Fig. 88. - Persepolis; deo grada sa Grad re
lativno brzo sagra-aeil'pa je zato doao do punog izraaja
i osnovni regulativ: kvadrat kao kompoziciona figura upi
san je do II najmanje planimetrijske detalje. - KL Wiesner,
op cit.
Fig. 89, - MohcndoDaro (MohenjoDaro), Tedna od
grandioznih dispozicija sveta. Grad
II dolini Inda (2300 p n,e.?), sa stranama 1050 x 1150 m.
Moda jedan od dokaza da je kvadrat kosmi-
magijsko matrica. Naime, iscrtavanja ova-
ko velikog kvadrata na zemlji, je samo uz
191
192
menti rudimentarnih astronomsko-geodetskih metoda, opi-
s::mih II zavrnoj glavi ove knjiice. kao to se vidi,
figura je striktno postavljena u kardinalne stIane sveta,.
- Kl M. Wheeler, op. cit.
Fig. 90, 91. - Na slici levo, s tar-ij i deo U
pitanju je romb,- ne kvadrat. paralelizam strar!a
ovog romba, i to na razmaku od kilometal' i po Je
odrati, opet, samo nekim astronomsko-geodetskim mc-
todom; naravno, u pitanju je neki vrlo rudimentarni
ili, pre, postupak. Veliki VavIlon
sc dopunjuje novim, delom koji bcrtava polovinu
kvadrata (91) - KL M. Rutten, ov ut; M A. Beck, op-
cit
Fig. 92, 93 - Sakralni urbanizam. Dva vrcmena i dva
kraja sveta. Jedan od egipatskih gradova mrtvih (Nabusil",
2490-2410 p n,e,) Galerije vode od na obali Nila
do ulaza u pir ami dc, Uz piramide - mastabe, ter ase, tre-
movi i pjacete, trgovi lJulice (92), Zatim, acrofotograt'ija
ritualnog centra, Teotihuakana (93),_ U prvom planu )Pira-
mida sunca, ))Piramida meseca{( nalazi se izvan slike, a
velika avenija koja od nje polazi nagovetava se na slici
sasvim desno, - 'KL C. Aldfred, op, ci!.;- DieL arclt tecIzlI
Figo 94, 95. - Postoji li u je srodnost _ izmedu
egipatske piramide i zigure? Morfoloki su nlz-
su i u osnovnim ritualnim funkcijama No, u nekim
daljim asocijacijama mogle bi se i neke Dl/e
od egipatskih piramida, koje bar pogledane,
na prirodne oblike stena i planina Prva, ona II
Lahunu (94), doista je i plirodnc
stene. Druga, tzv, romboida Ina (DakholII", t'ig. 95), mogla
bi ako poklonimo vere jednom crteu iz 1893 god"
da nas pOLseti n::1 prirodnu geomorfologiju. Ali, kao to je
i pitanje ostaje u meri otvoreno .. - KL
c.. Aldfred, op- cit.; J, P. Lauer, Le probleme des pyra11lides
d' Egipte,
Fig. 96, 97, 98 - Dalje srodnosti i razlike. Presek sa
ltoga se vidi kako se obJ azovala Zoserova stepenasta pira-
mida Prvi, element je grob-bunar neolitsk?g tipa,
Nad njim, docnije, mastaba, nad ovom plramIda
od pa od est stepenica Za razliku od zigure, evolu-
cija pilamide od neolitskog groba do
izgleda nam jasna (96), Staroameneka stepe-
nasta pi.ramida razlikuje .se od Zo:
serove l to se VIdI IZ pJeselta ZIdanje DIJe u kOSIm, vec
slojevima, dakle, i graditeljski je manje sa-
vrena (97, 98). - KL Jo - P laucr, op cit.; T. Wo. Danzcl,
op. cit
Fig. 99, 100, 101. zigure, Nekoliko frag-
mentarnih podataka Adati; bog-meteorolog U IUci mu
munje i gromovi, u drugoj mitske ivotInje koja
mu pomae u raspodeli prilika. Na gr udima,
crte zigure, jedan od bitnih atributa boanske
(IDI), Dalji crtei pokazuju plan zigure, na ledi ma
ivotinje (99), i, verovatno, scenu sa gradilita. - KI. DL
Contenau, .klanuel"
Fig. 102, 103, - Pokuaj })utvldivanja{( kosrno
loko-simbolokc podele sveta na regione: zemlja,
nebo, podzemlje, itd. Ova se struktura, kau, prenosi i na /'
oblike zigure, Do due, podela jc izvedena iz docnijih,
vavilonskih tekstova, dok je zigura kao graditeljski oblik!
mnugo staIija (102). Zatim, jedna od pouzdanijih restitu-
cija zagure (Suza) koja pokazuje;: da sc izvedena podela,
doista, teko moe nt.!pusJ't!dnim oblicima zigure
(103) .. !CL S .. dc Scrdakowska, op, cit;- DL Contenau, Ma-/
lIllel. I l
Fig. 104, 105. - Zigurc u Ninivi i Korsabadu (Dur Su
lukin), prema originalnim crteima" Crte zibJUle lt Ninivi
pokazuje mnoge prvi stepen (sa
parna!), ulazi u ziguru, o nema nikakvih realnih
tlagova Pela stepenica, poslednja, najmanje jc objanjeni
deo crtea. Da li je u pitanju na vrhu
njena od nekog lakog materijala, rogovi
ma? Zigura u Korsabadu (105) jedina jc do sada puznata
sa stepenicama u nagibU, talw da ove neku vrstu kon
tinualne Jampe .. Ovaj motiv kulc"spirale docnije ponavlja
arabljanska arhitcktma, npr minaw u Samari (Malwia),
a ba ovo inspirisati mnoge prikaze ))kule vavilonskt.!
u evropskom slikartsvl1 XV, XV I, XVII - K1. DL
Cuntenau, La tOllr de Babel, ,; Mal/lIel
Fig. 106 .. - Poloaj ziguI'e u temenosu. Varka,
II ovom zigura je orijentisana idealno lJdija-
gonalno, dakle pod uglom od 45
u
prema kardinalnim
stranama sveta. lzmec1u ostalog, ovaj detalj gradskog pla-
na pokazuje i koliko je koliko je ogromna salIla
masa zigure, u odnosu na druge, mol-
.sivne konstrukcije se tragovi vide, pudzitli telasa, bc
demi i sl. - KI. Dr Cuntenau, iHal/He!
Fig. 107, 108, 109. - Kao to sc iz teksta vidi, otvara
sc pitanje i daljih __ pawleJa izmedu zigure i drugih, srod-
nih joj oblika. i\llogu' li se neke uporedi-
v<:lnjem sa indijskim) luamovima? Plan jednog sakralnog
kompleksa (Linganrja) pokazuje neke srodnosti. Zatvara
nje centI'alnog motiva u skoro kvadratni kompleks,
donekle temenosu Kvadrat je i ovde ne samo osnovna
dispoziciona figura, no je i strukturalni oblik
(107), Centralni detalj (108), pokazujc da su .struktura zi
danja i dekolisanja proizali, moda, iz neldh daljih
asocijacija na geomorfoloke formacije .. Sama .silueta mogJa
bi da potseti na siluetu planinskog vrha. ako sc pritom
prisetimo i na koji se prikazuju planine na
crteima i estampama Dalje jedna od bur-
13 mito!ogcme 193
manskih stupa, kod koje su geomorfolake asocijacije, reko
lo bi se, jo (109). - KL P Rambach, Images
divilles .
Flg. 110, Ill, 112, 113, 114, 115, 116. - Serija khmerskih
(Angkor Wat. Tao Ke, Bukong, Phnom Ba ..
keng, Wat Nakor, Bayon Graditeljski periferija
svakog od kvadrata, odnosno pravougaonika,
i podizanje za jednu dinovsku stepenicu.
sa zigurom najjasnija je II Pnom Bakenga,
ili neto manje jasno kod Bajana, i sve ono to je re-
o kanoniziranoj organizaciji pla-
na, se donekle i sa samih ovih rigoroznih crte
a, koji su, na terenu, svi do jednog P9_stavljeni II kardi
nalne strane sveta,. - Kl Tlte\ Madrolle . Guides, AHgkor"
Fig, 117, 118, 119. - Angko/ Neka vrsta grada konfede
racije, kao i Veliki Vavilon. ako se uzmu II obzir
naselja, povrine su jo no to se sa
va to vidi, Ceo grad isprcsecan je precizno trasiranim i
dobIO izvedenim kanalima, a veliki bazenHezera, neki i
od vie kvadIatnih kilometara, dopunjavali su OVli
elioznu dispoziciju, jednu od i
lepih Z9. koje istorija urbanizma zna, kao to se i
vieli, kanon kvadrata je sproveden II potpunosti, tako, da
kada je grad i izmetan, kvadrat ostaje strogo usvo
jena figura Npr. na slici 117 vide se dva kvadrata, od
kojih je kontura starijeg grada, sa obimom zidov<:.l
i kanala od oko 17 kilometara, Centralni kompleks prvo-
bitnog hran}:Pnorn Bakeng, postaje II drugoj vari-
janti ulazni hram, op.t,," organizacija gradskog pIa
!! rla"I1avodi na pomisao da je grad ) kao
hram;' ili obratno, da je hram kao smanjeni gract...\
ako prihvatimo o kojima je u tekstu -
povero valo bi sc da su i grad i hram redukcije idealno
zamiljenog kvadratnog sveta, - K!. Ibid.
194
Fig, 120, I2L - La Venta, urbanomorfni sklop otkri-
ven u praumi, Pretpostavlja se da su uokolo skriveni i
tragovi drugih naselja. nas na
vanja sa dispozicijama hramova-planina (npr. Vat-Jaj, Suk-
hodaya). Sa neto uobrazilje, se, doista mogu na-
slutiti Ali, je, dokazi o direktnim filijacijama Ju-
Azija - Centralna Amerika nisu jo
postavljeni (121). u Starim Amerikama, kao i II dru
gim delovima sveta, kruni i ovalni sklopovi prethode or-
togonalnim .. Prelaz na vie matrice i ovde je zakonit (UpOL
figo 38), Kao uspomenu, vidimo jedan kruni prikaz Teno-
tihtitlana, i sa prikazom stepenaste piramide u sre-
dini, iako. reklo bi se da Tenotihtilan takav nije bio (120),
_ KL H D. Disselhoff, Geschichte der altame1'ikal1isciten
Kulture1l; G" C Vaillant, T!le Aztecs oj Mexico,.
T
Flg .. 122.. -:. Civilizacija Grad Monte Alban.
,?lh gradltelJU{{, a to bi se doneide'
l sa pnkazal!0g 'plapa .. Grad je na prirodnom
uzYlsenJu, sa IzdiZanjem platformi. Ako se
graditeljskih obli
ka. sa zlgure l stepenashh hramova jug-is-
toc.:p,: AZljC, reklo bi se da je ovaj tip gradskog u
postao neka vrsta terasaste piramide pa otuda za
ovaj i poseban naziv piramiciai1zi g;'ad" - IC( p
Westheim, Die KWIst
F.ig 123, 124, 125. - Gradovi Maja. Palenka/ Koncen
sakralnih (fig 123, pozicije bro-
JeVIma 2,.4, 8, 10, 12) kazuju da je u pitanju ceremonijaini
centar Gradovi Maja u pa
;nl fIksno odrednog oblIka. Sem toga, nisu-orijenti-
sam m prem,a sveta, za razliku npr, od Monte
Albam\, U!whko .. se, na ovom planu ne utvrdi neka
))unutlasnJu orlJentaciJa jer, linija koja spaja
centaJ tzv. hrama (pOZICIja 2), sa centrom Hra-
,sunca (P?ZICI)a 12) postavljena je u pravac se-
ver-Jug. pnmer L125), Kopan karakteri
r:a. U sredistu neka vrsta akropolja, i zatim
JOs. l veIdn gradski trg, Kopan neki nazvati Atinom
MaJU (Thompson), drugi. Aleksandrijom (Modey). Najzad,
Jedne. stepenaste piramIde, (Tikal).
ka? se vld,I o kojiJ;na je b!lo pos
taje, all postoje l znacaJne razlIke Inace TIkal znaci ))me-
sto gde se gla.s. duhova. Kakav divan povod za
lazmah teozofsklh ))teoI"lJa! Kl P,. Rivet, Cites Maya'
p,_ Westheim, op .. cit. '
_ Fig. - Uz objanjenje magijske su
une tehmke kaja sc raqa CaJldova objanjenja odnose se
na tehmku. Na drugom kraju sveta i u
docmjem. vremenu, jo jedna potvrda ove teze Zna'k kiM
\ pojmove kao to su -
. ,.magija./Muzika je, rekli
.u stvan, tehnika - modeLI SIe
znak (127) Izveden Je IZ prethodnog radikala i doda
va:tJcm dva apostrofa pretvara se u pojam - zanatlija,
vestac, mag. - KL M. GI'anet, La pelI see "
. Fig. 128, 129, 130 - Znak kineskog pisma TSCHONG
saZIma redos led pojmova ka? to su centar, sredina, tei:
(128). U sasta,u sa drugIm znakom TCHONGKUO, ili
znaCl: Sl edma sveta, sredite Kine, kineska
prevst0!lica, i Ki, stari Peking (129). Ek-
znacenJa - cetIn dela sveta, istoka. Kvad
I'atm penmetar drugog znaka nizom asocijacija vezuje se
pOjam gra9a Znak reprodukovan pod brOjem \)130 to
J7 -:- volja, i, reklo bi sc, Izveden je iz
fIguraCIje grada kOJI lIDa otvor-enu kapiju, K!. M. Granet,
Dll1ISeS"
13" 195
196
Fig. 131, 132 - Polje kao ))kosmoloki<{ pojam, kao
osnovna sveta (131) Znak iskazuje ne samo vero
vatni razmeravanja zemlje u kvadrate, no budi i
niz uzastopnih asocijacija koje otprilike,
dosledom - polje, naselje, grad, Kina, svet. U
sa egipatskim hijeroglifom NIOUT, vidi se da je,
\ uledano, znak jer je u celini izveden iz rpagijsko,:_
vr,lo jasno postavljenog
kooromate Meiluhm, Ideja kvadratnog polja mje
samo kinesk<:L Na crteima iz Doline Kamonika, nalazi sc
i neka vrsta plaistorijskog kadastra (132) kanali,
potoci, njive Polje, njiva, i ovde je figuracija
- Kl Ibid.," E. Anati, op, cit
Figo 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139. - kineskog
saimanja osnovnih pojmova o svetu u dijagra
me,. J.ZY , plagijske kval1l'atc, U vezu dovode se
-elementI strane s\lcici, godinja doba, Naravno, ideja se
iskazuje naim ciframa, ali, svaka od ovih brojnih skupi
na osU.lje, na kineski orijentisana i prema strana
ma sveta. Kvadrati pod brojevima d37( i })139( iskazuju
ove zamiljene zakonitosti na kineski Brojevi su
dvo pol no PI<.Izne odgovaraju YANGu, bele
Kao i u prethodnim i ovako iskazane
ideje sadre zamiljene pravilnosti vremenskih ciklusa,
tim godinja doba, strane sveta itcL - Kl. M, Granet, La
p(!./l';ee ,.
Figo 140, - PIcvod na savremene konvencije pdkazi
vanja i na naI..! cifre jednog kineskog d,ijagrama je
sluio i u svrhe razmCl'aVanJa,
itd, Postupak biti unekoliko jasniji, tek ako se
panja na oblik kvadrat!}.og ,I
strogu podelu ))zonmga, kOJI na1'avno, sa n8:S1l11 pOJmOVI-
ma o zoningu nema nikakve veze, - KL Ibu.l..
Fig. 141. - HiCI ahizacija kineskih gradova ranog feu-
dalnog doba. ))Tscheng(l, garnizon ili samo apidum, zbeg,
najmanji tip u uvoj porodici naselja, )Yi(, neka vrsta varo-
ice sa ,garnizonom. gmd sa hramom predaka. U
stVa! i, atributi grada pripadaju samo ovom poslednjem
tipu" - KI Egli, op, cit, bez izvora.
Fig. 142, 143, 144, - Stari Peking, Situacija grada do
naeg veka, Raster osovina, uigravanje manjih
blokova u velike ortogonalne poteze, protkivanJe
zelenila i vode sa raster om ulica i aleja, tako bi se da-
nanjim jezikom objasnila ova kompoziciona celina,
tim, izvesno je da je osnovni smisao ove dispozicije mnogo
skdveniji, i u nj se ne ponire bez velikog napora (142),
U don jem delu ovog plana naziru se konture Hrama neba,
a na crteu ispod (143) neto jc kroki ovog kom ..
pleksa, jer, ovde, )hram( treba uzeti sasvim relativno.
PrIJma transkripciji
l
NajzaY:OI:'eniji deo grad8: je grad (144)
Unutrasnja gradska fortIfIkaCIja kOJa II opte m sklopu
plana da na temenos mesopotam-
sl':.Ii: gradova, put, taj dispozicije,
.se ll, 0\ om grada.. kaplJa, verovatno sa
slmboioslum naznaccnJlma. U gornjem delu Za.
bran,lenog kyadratu s,e petoglava Ugljena
pI,a1!l1la, P?Jzazna Ideje o pIa.
IllIll, .dakle pejzazna posestnma zlgme - Kl. E. Beigbeder
op cll,; P, e Swann, ['art de la Clline '
Fig. 145. Shema jednog idealno kincskorr
grada, II,1t.erpyetacij.a Marka Pola o gradu
KinschL Pored opisa
kO),l res,tituciju, Polo go.
o kOJe mJe, utvrditi: go-
o u gradu, parkOVIma, o sIrokim
uIrcama ltd - Kl. E. Egli, op cit
, . Fig. 146 -:- Jo" pianimdrija i sa nje se
vICh shem;:,l .. lzmestan)a g.I:ada (prvi obim
Je prvobItno Clst kvadrat, da bi u dalioj evo.
lUCIJI, sl?enija izmetanja llloe sc
Up01'eL11Va!1 sa 0I1:lm sto II Angkora (UpOL fig,
117), - KI, Ancwl1t of Pukli/g. CHUl/ml Objects
Press, Pt!klllg
. "Figo 147, 148, 150, Grad.i syet; grad, prostor
1 \ J eme; ,gcomantlskn nacela postavlJanJa grada II pros-
uzastopnih figuracija koje, bar donekle olak.
II zamreni sistem ideja koje, u kineskom
naCInU nalaze mesta II celini sveta, i sa-
sa se i neki ma.
postupci. Kao prvo, kosmoloko.filozof_
dijagram TAICHL Figura bi valjalo da prikae vezu
lzm,equ dva principa sveta, YIN-a i
PrYl Je oznacen d,rugi kao povrina, lin
llz.lI'!1a, polovmu opisanog polovlI1<?m
I obratno .. u svakom od OVIh manjih kru-
gova. moze se ponaVljatI podela na Tang i Jin do
nosti (147) Jina i Janga, za svaki pre.
cico, za svako m.esto na zemlji, to je jedan od prvih pos.
postavljanja, lociranja gracia, Na
ShCI (bJ) :'lIch sc fondator sa astrolozima,
pomocu go.omana ispituje senke, i trai osnovna kon-
sveta. Da bi gl'ad iveo i odoko svim
1s,ku5en.Jlmn, ,:alJa .sa .severne strane da ima Zmaja (pIa.
mnu)/ da sa l,r:!a Sv,:t!ost (vodu), Ideja o gradu ,ic,
kao sto se Vlch, lznc!to sazeta u kvadrat PI simbol neba
(150) je kruni. pojam Krug i kock; (149), to jc
SImbol ul1lverzuma Ah, krug ne moe da pokrije kvadrat
p,: zbog neki sveta ostaju van
nje, kao l kod VavIIonske kal tc, Za kineski mii je-
nja, je i
197
u vezu sa skrivenim sveta i nebeskim pr avcima,
Kineski seizmogIaf (148), koji to donekle pokazuje, ))Ako
Jang postane nevidljiv i sakrije se, i ne moe da se oglasi,
zemlja se trese. (PO-YANG-FOU, astrolog, 780 p n.e)
- KL M. Granet, La _ ,; Diet areIz. tedm E Egli
op, ci!., bez izvo'ra,
Fig. 152, 153, - Veza magijskog razmeravanja
gradova u kvadrate i kvadratnih shema gradova,
se tek ako, bar donekle vidimo i geodetsku
stranu ovog postupka Na dve priloene sheme vidi se ovaj
razmeravanja, ma da su u pitanju, istina, docniji. i
to japanski gradovi. - Kl. T, Yoschida, Japallisel1e Arclzi-
tek tm
Fig. 154, 155 - Dve kineske kapije iz epohe Han, Oti-
snuti crtei sa modelirane cigle,. I jedna i druga kapija
nadviene su )super konstrukcijama, sloenijim
no to to zahteva sama funkcija Kapijasimbol Ki Diet
ardI. tecIzn
Fig. 156, - Mauzolej Hung-wu, u blizini Nankinga Vre-
menski, ova dispozicija odgovara naem srednjem veku,
ali starina inspiracije je Najvaniji elementi o
kojima se govori II poglavlju o Celiri istoka tu su: sveti
put sa kolonama mitolokih ivotinja koje ga prate, povre-
mene cezure u ritmu prilaenja, naglaene kapijama-sim-
bolima, zatvaranje hrama u kvadrat, najzad, sam mauzo
lej tl podnoju brda koje je, vrlo opasano kru'
nom fortifikacijom - Kl, P C, Swan n , op cit
F'ig. 157. Shema astronomske opservatorije iz Stare
Gvatemale (tzv. grupa Uaxactun), koji se
nalazi u centru piramide E-VII dri na oku plato sa tri
piramide-hrama,. Na levoj strani pogled poga da tl
kojoj se sunce die 21 juna, dakle za vreme letnjeg sob-
ticijuma Srednja osovina zaklapa sa pravcem
niz uzastopnih idealnih pravih uglova i trasi-
ranje pravougaonih figura bilo kojih dimenzija. Desna
ka, analogno levoj, markira poziciju zimskog soisticijuma
Dokaz - i sama ova grupa postavljena je ortogonalna II
kardinal ne strane sveta,. - KL S G, Morley, Tile Ancie/lt
Maya"
Fig. 158, - YANI RA, dijagram srodan dijagramu l/lan-
dale kola ga kao znak koji
miljenje na sutinu boanskog<c.
radije bismo ovde videli samo graditeljski ideo-
glam indijske stupe, jedan u nizu ideograma koji su se
javili sa razvijenijim graditeljskim i urbanim oblicima na
nae civilizacije - Kl M Eliade, Pantajali et
Yoga.
BELEKA O PISCU
l u Beogradu 1922. godine, u porodici uglednog
') knjievn()g se kolovao II rodnom
'I maturirao II II Mukoj gimnaziji. Arhi-
tektonski fakultet diplomirao je II Beogradu 1950, sa rao
dom iz urbanizma kod arhitekte Nikole Iste
godine primljen je za asistenta na Katedri za urbanizam,
koju je vodio arhitekta Mihailo Godine
je docent na istom fakultetu, a od 1963.
redni profesor. Predaje istoriju i teoriju urbanizma i ef
je istoimenog kabineta
Kao graditelj, sc ogledao II nizu memoti-
jalnih monumenata: Spomenik jevrejskim rtvama faizma
na Jevrejskom groblju II Beogradu, 1952; Spomen-groblje
rtava terora II Sremskoj Mitrovici, 1960;
tizanska nekropola uPrilepu, 1961;\ Sloboditc,
jalni kompleks sa amfiteatrom i prostorom za
igre, u Kruevcu, 1965; Spomenik revolucije u Mostaru,
1965; u Jasenovcu na mestu zloglasnog
ustakog logora, 1966. umetnosti, Miodrag B. Pro,
u svome delu Savremenici (knjiga II, Nolit, Beograd,
1964, st,. 263-265) ocenjuje javne spomenike.Bogdana Bog-
kao toliko.' matovite 'i originalne :,:da trenutno
predstavljaju 'uqietno'sti svoje
ste, Moe se pie M" B" da jc on javni
spomenik umnogome izveo iz krize koja ga .ic,
salno. pogodila upravo ti doba njegove velike potranje)
prvih godina posle Stereotipnosti
i suprotstavio je matu i lucidnost.
su zanimljiva jo neka zapaanja 1\11 B. PrO::-
Po njemu, je sloena,
mnogostruko obdarena moderno i retko otelotvo--
201
202
renje potpunog u renesansnom smislu Bitna
osobina njegove individualnosUjc' mO:"_
der nog, fine senzibilnosti i otre inteligencije,
tovitosti i arhitektonskih principa Covek ideje
i mate, individual ist, estet, on je, sem toga,
izuzetnim, Gaudi je za njega i inspirativ- ')
niji primer od Korbizijea. Vie se oslanja na
koja je, prema Bodleru, _u srodstvu sa nego,"na
matematiku, i vie na kgpris nego na pravilo. Veliki isto-
rijski stilovi blii su IDU u kakvoj
koj varijanti i adaptaciji nego u akademskoj, kolskoj
da je sasvim izuzetna
koja proiruje dijapazon nae skulpture i nae ar-
hitekture" _,,,-
Bez sumnje sva dela Bogdana
ljaju novi ,m:rr/T-o je prostorno-ur bani tip spomenika
koji zahteva povrine (Sremska __
senovac 35 hektma), To je sinteza arhitekture T
sa jakim naglaskom U stvari, sva
dela iz inspiracije
bologijom pa im zato neki zameraju arheologizam,
jaciju na neke drevne, izgubljene civilizacije, to je kona-
istina. Kako ovi spomenici ne mogu biti pripisani
ni ni koncepciji, to je
hova nova formula pobudila interes u svetu, kri-
tika prikazala .ie spomenike u Prilepu, Sremskoj Mitro-
vici i prve varijante projekta za Jasenovac u poznatom
francuskom L'ArcllitecWre d'atljoHrd'}llli;
-n'ike u Kruevcu i Prilepu ocenio je italijanski za
arhitekturu i urbanizam, Casabe}la" Posebno je
ocena arhitekte 'Bruna Zevij'a, ,I arhitekture
i profesora na Rirhskom univerzitetu, koji insistira na pro-
stornoj formi spomenika, ih
Illarski .spomenici,--; to je u Italiji Zevi ih
sa nek 'im japanskim spomenicima i ta po-
daju prednost delima Bogdana
Njegovi spomenici prikazani su u uglednim pub-
likacijama Ceke, Poljske, Italije, Amerike -,
od prvih svojih spomenika, od 1952. godine,
nadahnjuje zatvoreni svet simbola
i li tom pogledu njegova dela na neke stare sim-
boloke figuracije, sve do__..praistorijc memorijalnih gra-
Elementi kojima jesu tumulusi, modifi
w
kovani megalitski elementi, a se moe naslutiti
arhait:ka i kritska inspiracija" Mostar je uklopJjen
u formule orijentalne arhitekture Srednjeg_IJoka. a Jase-
cvet je figuracija indijske Po nekim
glavna spomenika
zuju se za II smislu:: Ja-
senovac - voda, Mitrovica plamen, Pdlep - nebo i Mo-
star - kamen (zemlja), ))Ova znamenja pripadaju onom
krugu koji je oduvek postojao u
svesti i koje vaskoliki svet i danas u sebi nosi kao od-
osnovnih ljudskih koordinata svog postojanja"
Jer. vatra je oduvek bila simbol
znamenje snage i slob'odnog uzleta; cvet - ponovnog ra-
sta i sveopteg obnavljanja; kamen - postojanosti i sve-
trajnosti; voda je u svim nekadanjim i u dananjim
vima )ono( jz sve proizilazi - svih stvari(
(" Turinski. Um<!.tllost I, Jugoslavija, Beograd, 1965,
str 57).
Naporedo sa graditeljskom i pedagokom
se pera da bi svoja shvatanja
i vizije definisao u tom smislu to je an:ta,lgamisaQ_ .. .te9-----.,
r'ijska istraivanja j svrhu Od' 1956. do 1959.
godine napisao jc niz pod naslovom
Mali llrbclI1izc1I11 (Borba, organ SSRNJ) Mali urbanizam
je termin, u praksi
Podrazumeva oplemenjivanje scenografskih vrednosti tl gra
du, insistira na detalju, na onome to ur
plan mora da Izbor iz tog
niza napisa objavljen je pod istim naslo-
vom kao zasebno tampano delo (B, Mali
urballizalIl;' Narodna prosvjeta, Sarajevo, 1958).
Dnlga knjiga, Zaludna mist rija (Nolit,
Beograd, 1963), jeste neka vrsta romansiranog traktata
o arhitekturi Plikazano je jedno fiktivno vanvremensko
, duhovno bratstvo arhitekata sa izmiljenim ritualima,
miljenom filosofijom, i navikama, U sutini,
to je persiflaa savremenog misticizma po kojem je okvir
arhitekture sluio samo kao forma gde je sve uliveno.
Osnovna je ideja da arhitektura po definiciji mora da bude
nedovrena i vazda nesavr ena Prava arhitektura je u
203
204
samom, Sa humorom i ironijom mea se
istina graditelja koji svoj zanat poznaje u potpunosti, vi-
dubokim njegovim tajnamao Ovu knjigu moemo sma-
trati predahorn u sred intezivnog rada na tema-
tici, kao predah u optenju sa mrtvima tokom jedne de-
cenije
knjiga, mitologeme, posle monu-
mentalnih opet je na
novu oblast istorije i teorije grada, gde se posebno obra-
sama geneza, grada u sklopu prvih civili-
zacija. posmatra grad u kontekstu
cije, razvitka miljenja, tehnike, pozitivnih zna-
nja, od prvih magijskih nagovetaja miljenja
do racionalnih disciplina, matematike, kar
w
tografije, kosmalogije, mehanike, primenjene
tehnike. U ovu mreu problema ulazi tokom
niza godina, savesno i studiozno, ogromnu li-
teratUrLL Nije to ga kao graditelja pasioniraju
ba ti najdavniji grada i arhitekture, jer Se
bologija njegovih spomenika vezuje za _pTaiskonske a-rha
w
je, dakle, o jedinstvenoj preokupaciji
Posebno je novo u ovoj knjizi to je autor bp.cio
teite na .urbanizma kao ve tine. discipline. Tra
w
gaa jeza miljenjem, pa da bi do
njega doao, zaao je u oblast etnologije, istorije religija',
jer pisani dokumenti nisu' dovoljni da sc vas-
postavi' slika koji gradi te gradove, Ovo delo je i u
metodolokom smislu novina, jer do sada, ukoliko se is
torija urbanizma i bavila najstarijim gradovima - a ona
je to vrlo tura - uglavnom ih posmatra kao
revine koje podleu savremenim analizama, samerljive da
w
nanjim pojmovima. grad u
kontekst _ i u domen
mentaliteta.; On pojmove o gradu sa
optim predstavama o svetu, koje je tadanji imao,
sa njegovim shvatanjem tehnike i njene sutine, u to
vreme neodvojiva od magije uvodi nov pojam
matrica matrica
kruga, pravog ugla, orijentacije, odnosno vezivanja za kos-
date, itd,) ..
Da bi se upotpunila ta predstava o gradu koju ima
nuno je da se mitologija prizove II
i da se kroz disparatne mitologeme prati ono to
misli o svojim gradovima, jer su oni za njega
nova pojava koja ne postoji u prirodi da bi se mo-
gla praviti Autor pokazuje da koliko se kroz
mitologeme moe da vidi uticaj predstava o svetu na sa-
me gradove, toliko isto razvitak i grad
ske formacije i na samu mitologiju, tako da je
izvesno relativno situiranje
mitolokih slika, da su neke silke vrlo stare,
nastale pre bilo kakvih matrica, one su
nattU pa se zatim
iskus t va i saznanja proiciraju i u same mitoloke slike.
One postaju a pre svega graditeljski
sve dotle dok i sam grad kao jedna nova i dalekosena
pojava ne prodre u mitologiju.
metod suprotstavlja se
bolokom rnitolokih slika, Ta shva
taju simbole Imo neto dato od praiskoni, neto natpriro-
dno dato, to je u krajnjoj liniji religiozno
Posle ove knjige, vidi se da su simboli ljudska
tvorevina, da su plod l:ovekove invencije i da gotovo svi
imaju svoje matrice, to u sutini oz-
se na
postulat - da rad, ve tina ruke, tehni
w
pronalazak na pojmove o svetu i su -
tini.Jivljenja,
iH
SADRAJ
GJava prva
graditelj, ili gde je jaje
Glava druga
Imaginacija krunog gr ada, ili izgubljene
Gluva
Graditelji gradova, ili Stvaranje sveta, uglavnom
prema Cajldu
Glava
Gradovi i vocte, ili mitologeme
Glavu peta
Sazidane planine, ili ))Sedarn vodica od neba
do zemljcc(
Gluva esta
Drugi ivot i dalja rnitologeme
o Velikoj planini
Glavu sedma
Cetiri istoka, ili kineske
mitologeme
Saimanja
Objanjenja uz ilustracije
Beleka o piscll
7
31
53
80
107
130
149
175
185
201
IZDANJE
VUK K A R A D z l BEOGRAD
1966. GODINE
itJ